Studija o izvodljivosti povezivanja sistema registara ... · U vezi sa kontekstom, valja primetiti da je Evropski savet proglasio šest krajnjih korisnika studije kandidatima ili

REZIME

1

Studija o izvodljivosti povezivanja sistema registara malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj EvropiREZIME

Empowered lives. Resilient nations.This project is funded by

the European Union

Studija o izvodljivosti povezivanja sistema registara malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi

2

REZIME

3


Rezime


4

REZIME

5

Sadržaj

Skraćenice i akronimi ...........................................................................................................................................6

O rezimeu...............................................................................................................................................................................7

Osnovne informacije i kontekst ............................................................................................................7

Svrha i opseg ....................................................................................................................................................................9

Nalazi studije ................................................................................................................................................................ 11

PESTELOM analiza ................................................................................................................................................. 23

Put napred – „Mapa puta“. ......................................................................................................................... 33

Zaključak ............................................................................................................................................................................ 39

Rezime ključnih preporuka ...................................................................................................................... 41


6

Skraćenice i akronimi

ISUO Informatički sistem za upravljanje oružjem

DNK Dezoksiribonukleinska kiselina

EU Evropska unija

EUSAC Podrška EU aktivnostima SEESAC-a za razoružanje i kontrolu naoružanja u Jugoistočnoj Evropi)

IBIM Interpolova mreža balističkih podataka

ICT Informatičko-komunikacijska tehnologija

IT Informatička tehnologija

PESTELOM Politički, ekonomski, socijalni, tehnološki, ekološki, pravni (legal), organizacioni i medijski (faktori, analize...)

SRS Savet za regionalnu saradnju

SALW Malokalibarsko i lako oružje

SEEFEN Mreža eksperata za vatreno oružje u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi

SEESAC Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi

SQL Relacioni upitni jezik

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

REZIME

7

O rezimeu

Ovaj rezime predstavlja sažetu verziju Završnog izveštaja. Prezentiran je na način sličan Završnom izveštaju kako bi se čitaocu i čitateljkama omogućilo da lakše pronađu odgo-varajući odeljak ukoliko traže detaljnije informacije. Ovaj rezime ograničen je u pogledu referenci. Namena mu je da čitaocu pruži ključne aspekte studije izvodljivosti, njene nala-ze i preporuke.

Osnovne informacije i kontekst

Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC) predstavlja zajedničku inicijativu koju su pokrenuli Savet za regionalnu saradnju (SRS) i Pro-gram Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). SEESAC je formiran 8. maja 2002. godine kao komponenta Regionalnog implementacionog plana za suzbijanja proliferacije malokalibar-skog i lakog oružja (SALW). Po svojoj suštini, Regionalni implementacioni plan nastoji da unapredi regionalnu saradnju u ovoj oblasti, obezbeđujući kako razmenu informacija tako i uspostavljanje lokalnih standarda usmerenih na neposredno formulisanje projekata i nji-hovo sprovođenje u delo. Ovaj Plan predviđa kontinuiranu podršku SEESAC-a nacionalnim programima za kontrolu SALW-a.


8

REZIME

9

Svrha i opseg

Svrha ove studije je da obezbedi normativnu, institucionalnu i tehničku analizu u vidu Stu-dije izvodljivosti o mogućnostima za povezivanje sistema za registraciju malokalibarskog i lakog oružja u Jugoistočnoj Evropi, konkretno: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Republike Moldavije, Crne Gore, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Za-jednički naziv za njih je „korisnice studije“. Registri koji se uzimaju u obzir su oni koji se koriste za potrebe sprovođenja zakona. U napomeni SEESAC-a kojom se objašnjava ova studija naglašava se da će ova studija pružiti preliminarne preporuke i smernice za akciju. One su navedene u nastavku u okviru odeljka „Akcioni plan („mape puta“) i „Rezime gla- vnih preporuka“.

U okviru ove studije, termin „malokalibarsko i lako oružje“ korišćen je u skladu sa Izvešta-jem panela vladinih eksperata o malokalibarskom oružju podnetim Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija1 i Međunarodnim instrumentom za praćenje.2 Međutim, postoje aspek-ti relevantnih zakona krajnjih korisnika studije koji uključuju dodatne stavke. Te stavke pominju se u Završnom izveštaju.

Za potrebe ovog istraživanja, termin „sistemi za registraciju SALW-a“ odnosi se na sve dostupne registre SALW-a, svih krajnjih korisnika studije, što bi obuhvatilo aspekte kao što su zakonito registrovano, izgubljeno ili ukradeno oružje, njegovo praćenje i uvoz/izvoz. Ovaj termin ne uključuje registre SALW-a koji je namenjen za potrebe vojske i agencija za sprovođenja zakona. Izrazi „Prikupljanje i analiziranje informacija“ i „povezivanje“ odnose se na istraživanje mogućnosti za olakšavanje razmene informacija između tih registara.

U vezi sa kontekstom, valja primetiti da je Evropski savet proglasio šest krajnjih korisnika studije kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.3 Shodno tome, u okviru ovog istraživanja primenjivani su relevantni zahtevi EU i prakse za potrebe poređenja.

1 Izveštaj panela vladinih eksperata o malokalibarskom oružju. Generalna sk-upština Ujedinjenih nacija. 27. avgust 1997, http://www.un.org/depts/ddar/Firstcom/SGreport52/a52298.html.

2 Međunarodni instrument koji državama omogućuje da identifikuju i prate, bla-govremeno i pouzdano, nezakonito malokalibarsko i lako oružje, koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na dan 8. decembra 2005.godine.

3 Videti: http://ec.europa.eu/enlargement/countries/check-current-status/in-dex_en.htm.

* Reference koje se odnose na Kosovo treba tumačiti u kontekstu Rezolucije SB UN 1244/1999.


10

Premda amandman4 na Direktivu EU o vatrenom oružju5, navodi da je vatreno oružje klasi- fikovano u Odeljku II Aneksa I, a u izveštaju Evropske komisije upućenom Evropskom par-lamentu i Evropskom savetu, u kome se govori o sprovođenju u delo Direktive o vatrenom oružju,6 navodi se da Direktiva klasifikuje vatreno oružje u četiri kategorije, u okviru ovog izveštaja, radi konzistentnosti i smanjivanja rizika od toga da dođe do pogrešnog razume-vanja, koristi se termin „kategorizacija“ umesto „klasifikacija“ kada se govori o definisanju vatrenog oružja u vezi sa ovom Direktivom.

U ovoj studiji istraživani su:

1) parametri skupa podataka koje su prikupili i koje koriste krajnji korisnici studije;

2) kompatibilnost skupova prikupljenih i korišćenih podataka;

3) do koje su mere detaljni ti skupovi podatka u poređenju sa podacima na nivou Evropske unije.

Pored istraživanja dokumentacije i posredstvom interneta, tim uključen u izradu ove studije posetio je sve krajnje korisnike studije. U slučaju Bosne i Hercegovine, to je uklj- učivalo posećivanje svih 10 kantona Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Distrikta Brčko.

4 Direktiva 2008/51/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 21. maja 2008. godine, koja predstavlja amandman na Direktivu Saveta 91/477/EEC o kontroli nabavljanja i posedovanja oružja. Evropski parlament.

5 Direktiva Saveta od 18. juna 1991. o kontroli nabavljanja i posedovanja oružja (91/477/EEC). Evropski savet. Brisel.

6 Izveštaj Komisije upućen Evropskom parlamentu i Savetu, sprovođenje Dire- ktive Saveta 91/477/EEC, od 18. juna 1991, o kontroli nabavljanja i posedovanja oružja. Evropska komisija, 15. decembar 2000. Brisel.

REZIME

11

Nalazi studije

Premda svaki od krajnjih korisnika studije kontroliše širok raspon oružja koje se nalazi u civilnom posedu, Direktiva Evropske unije o vatrenom oružju usredsređena je na uži opseg oružja. Termin „vatreno oružje“ definisan je u amandmanu na Direktivu i ovde se koristi u tom kontekstu.

Svaki od krajnjih korisnika studije ima niz registara koji obuhvataju vatreno oružje u civilnom posedu, vatreno oružje (i druge balističke materijale) koje policija pleni na mestu zločina ili posredstvom policijskih operacija i aktivnosti u vezi sa kontrolom granica. U daljem tekstu data je sumarna tabela za svakog pojedinačnog krajnjeg korisnika studije u vezi sa njihovom kategorizacijom vatrenog oružja i skupovima podataka o fizičkim licima/vatrenom oružju, kao i o drugim aspektima koji će doprineti doslednom praćenju oružja i delotvornom povezivanju registara.

U svrhu poređenja, EU koristi minimalni skup podataka o fizičkim licima i vatrenom oružju, koji se odražava u sadržini evropske dozvole za vatreno oružje. U te podatke spadaju:

za fizička lica:

• prezime i ime(na),• datum i mesto rođenja,• državljanstvo,• adresa,• fotografija sa potpisom;

za vatreno oružje:

• vrsta,• model,• kalibar,• serijski broj,• kategorija prema Direktivi (za razliku od kategorije prema zakonu države članice).


12

Kategorizacija u skladu sa ovom Direktivom predstavlja minimum. Državama članicama EU dozvoljeno je da koriste strože postupke kontrole ako to smatraju neophodnim. Ovakve strože mere kontrole uključuju svrstavanje vatrenog oružja u višu kategoriju kontrolnog nadzora. Iz tog razloga, standardni skup podataka povezan je sa (izvornom) kategorijom u skladu sa odredbama ove Direktive. Tabele date u daljem tekstu pokazuju da li je krajnji korisnik studije usvojio skupove podatka koji se odnose na fizička lica/vatreno oružje i kategorizaciju u skladu sa ovom Direktivom kao minimum. Ako je krajnji korisnik studije usvojio strože mere kontrole, to nije prikazano u ovom izveštaju, i valja konsultovati Za-vršni izveštaj. Tabele date u nastavku teksta takođe pokazuju da li je krajnji korisnik studije usvojio definicije „dela“ i „bitne komponente“ u skladu sa odredbama ove Direktive.

Radi pružanja pomoći u procesu praćenja oružja, amandman na Direktivu EU ukazuje na to da obeležavanje na mestu proizvodnje ili puštanje naoružanja na tržište treba da bude praćeno oznakama u skladu sa međunarodnim sporazumom o uzajamnom priznavanju oznaka porekla7 ili bilo kakvom drugom alternativnom oznakom koja sadrži numerički ili slovno-numerički kod, kako bi se omogućila brza identifikacija. Međunarodni standard kontrole malokalibarskog oružja Ujedinjenih nacija8 ukazuje na to da malokalibarsko oružje treba da bude obeleženo prilikom proizvodnje i uvoza (u najmanju ruku) korišćenjem koda navedenog u prvom delu standarda (ISO) 3166 Međunarodne organizacije za standardizaciju, a to se takođe zahteva odredbama člana 10 Protokola Ujedinjenih nacija o vatrenom oružju (258/2012). Tabele sadržane u ovom tekstu, stoga, ukazuju na to da li krajnji korisnik studije primenjuje oznake koje su u skladu sa zahtevima sadržanim u članu 4 ove Direktive (što bi bio slučaj ako se primeni kod iz prvog dela standarda ISO 3166).

Amandman na ovu Direktivu (član 4) takođe nalaže vođenje kompjuterizovane evidencije (koja, međutim, ne mora nužno biti centralizovana) koja sadrži ime i adresu proizvođača i vlasnika vatrenog oružja, a uz to i napred pomenuti standardni skup podataka o vatrenom oružju za period od najmanje dvadeset godina. Slični zahtevi važe i za trgovce oružjem.

U okviru člana 4b sadržane su odredbe o uspostavljanju kontrole nad posrednicima u prometu oružja. Tabele sadržane u ovom tekstu pokazuju da li krajnji korisnik studije vrši registraciju posrednika u prometu oružja i da li zahteva licenciranje ili izdavanje odobrenja za posredovanje u prometu oružja.

Informacije sadržane u ostalim rubrikama pokazuju da li je krajnji korisnik studije usvojio zahteve ove Direktive koji se tiču minimalnog starosnog doba, svrhe i svođenja opasnosti za imaoce naoružanja, javnog reda i javne bezbednosti na najmanju meru (član 5 amandmana na Direktivu), kao i vezano za odgovarajuće kontrolne mere koje se odnose na municiju (član 10).

Amandman na ovu Direktivu (u Aneksu I) obuhvata neke odredbe u vezi sa trajnim onesposobljavanjem vatrenog oružja. Tu spadaju odredbe o tome da se sve bitne komponente vatrenog oružja učine trajno nefunkcionalnim, kao i da se onemogući njihovo uklanjanje, zamena ili neka druga prepravka putem koje bi se to oružje ponovo učinilo

7 Konvencija o uzajamnom priznavanju oznaka na malokalibarskom oružju (sa propisima i dodacima). Potpisana u Briselu 1. jula 1969.

8 Međunarodni standard kontrole malokalibarskog oružja ISACS 05.30. Obeleža-vanje i vođenje evidencije. 27. avgust 2012. Ujedinjene nacije.

REZIME

13

funkcionalnim. Te odredbe takođe nalažu sprovođenje nezavisne provere izvršenih radnji, odgovarajućih oznaka i izdavanje potvrde o usaglašenosti. EU je relativno skoro objavila minimalne standarde (nazvane „zajedničke smernice“) za trajno onesposobljavanje vatrenog oružja.9 Budući da je to jedini izričito navedeni izuzetak u odnosu na pravila o registraciji vatrenog oružja, važno je biti uveren u to da krajnji korisnici studije sprovode ovaj zahtev u delo, tako da registri sadrže sve primerke vatrenog oružja koji tu treba da budu sadržani.

Ovo poređenje omogućava bolje razumevanje toga kakav je pripremni rad neophodno obaviti kako bi se koristili zajednički skupovi podataka prilikom bilo kakvog povezivanja registara.

9 Komisija za sprovođenje propisa (EU) 2015/2403, od 15. decembra 2015. Evro- pska komisija, Brisel.


14

REZIME

15

Tabele

Ključ

Ispunjava minimalne zahteve

U procesu izrade Ne primenjuje se


16

Albanija

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Albanija

Kategorizacija prema odredbama Direktive EU o vatrenom oružju

Član 1 Definicija vatrenog oružja

Član 1 Definicija dela oružja

Član 1 Definicija bitne komponente oružja

Član 4 Obeležavanje

(Obeležavanje prema standardu UN ISACS 05:30) Oznake „AL“ i za godinu uvoza.

Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanje ISUO (LINUX)

Član 4b Kontrola posrednika u prometu oružja

Član 5 Zahtevi u pogledu valjanog razloga, starosne dobi i bezbednosti

Član 10 Kontrola municije

Ako se prihvata onesposobljavanje SALW-a:Aneks 1 Odredbe o onesposobljavaju

Postoje takve odredbe – još nisu usaglašene sa zajedničkim smerni-cama EU.

Skup podataka o fizičkim licima

Skup podataka o vatrenom oružjuPrikazuje lokalnu kategoriju C5 umesto kategorije D1 iz Direktive

Dodatni registri

Registar praćenja oružja

Baza podataka ARSENAL, foren-zička/za praćenje oružja (LINUX) – nije povezana sa drugim bazama podataka.

Registar uvoza/izvozaCarinska baza podataka – nije povezana sa bazama ISUO ili Arsenalom

Procedure

Test ispaljivanja hica Trenutno samo za kategoriju B.


U procesu izrade

Ne primenjuje se

REZIME

17

Bosna i Hercegovina

(Ova tabela daje samo opšti pregled. Detalji koji se odnose na Federaciju, entitete i kantone sadržani su u Završnom izveštaju).

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Bosna i Hercegovina


Sledi kategorizaciju ABCD, premda postoje razlike u detaljima između entiteta i kantona.




Član 4 Obeležavanje Postoje zakonske odredbe, ali trenutno se primenjuju samo na proizvedeno, ne i uvezeno SALW.

(Obeležavanje prema standardu UN ISACS 05:30)

Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanjeUključuje ORACLE, LINUX, Windows (videti Završni izveštaj za detalje).




Ako se prihvata onesposobljavanje SALW-a:Aneks 1 Odredbe o onesposobljavanju

Odredbe postoje tamo gde je onesposobljavanje prihvaćeno – još uvek nisu usaglašene sa odredbama EU.


Skup podataka o vatrenom oružjuNe prikazuje kategoriju prema Direktivi.

Dodatni registri

Registar praćenja oružjaNekoliko registara koji nisu među-sobno povezani.

Registar uvoza/izvoza oružja Nije povezan.

Procedure

Test ispaljivanja hicaPostoje zakonske odredbe, premda se još ne primenjuju u punoj meri u praksi.


U procesu izrade

Ne primenjuje se


18

Kosovo

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Kosovo


Odstupanje od odredbi Direktive u vezi sa pneumatskim oružjem ne utiče na ispunjavanje odredbi Direktive EU.




Član 4 Obeležavanje Oznake „RKS“ i godine uvoza.

(Oznake prema standardu UN ISACS 05:30)

Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanjeSACONS (uključujući CARTWIN PRO). (SJU).





Odredbe postoje – još nisu usk-lađene sa odredbama EU – usk-lađivanje je u toku.


Skup podataka o vatrenom oružju

Dodatni registri

Registar praćenja oružja BERT i IBIS.

Registar uvoza/izvoza oružja

Procedure

Test ispaljivanja hicaProblemi sa obradom veće količine podataka


U procesu izrade

Ne primenjuje se

REZIME

19

Moldavija

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Moldavija



Član 1 Definicija dela oružjaJoš uvek nije usklađena sa tačnom formulacijom.


Član 4 Obeležavanje Postoje odredbe, ali se još ne spro-vode u praksi.


Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanjeDržavni registar oružja (ORACLE 11E, Solaris 10).





Postoje odredbe – nisu još uskla- đene sa odredbama EU.


Skup podataka o vatrenom oružju Ne uključuje kategorije iz Direktive.

Dodatni registri

Registar praćenja oružjaRegistar forenzičke balistike – nije povezan.

Registar uvoza/izvoza Nije povezan.

Procedure

Test ispaljivanja hica Nije povezano.


U procesu izrade

Ne primenjuje se


20

Crna Gora

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Crna Gora





Član 4 Obeležavanje Postoje odredbe. Obeležava se oružje proizvedeno lokalno, ali ne i uvezeno SALW.


Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanje (ORACLE).





Postoje odredbe – nisu još uskla- đene sa odredbama EU.



Dodatni registri

Registar praćenja oružja Nije povezan (ORACLE).

Registar uvoza/izvoza Nije povezan (ORACLE).

Procedure

Test ispaljivanja hica Postoje odredbe.


U procesu izrade

Ne primenjuje se

REZIME

21

Srbija

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju Srbija


Koristi se kategorizacija ABCD, ali kategorija A nije u potpunosti usaglašena (nije uključena rele-vantna municija).


Član 1 Definicija dela oružjaOvde nije uključen „neutralizator“, već je svrstan u kategoriju A.


Član 4 Obeležavanje Postoje odredbe. Obeležava se lokalno proizveden SALW, ali ne i uvezeno.

(Obeležavanje prema standardu UN ISACS 05:30)Stavlja se oznaka „RS“ i za godinu uvoza.

Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanje (ORACLE GBOSS, Windows AIX)





Postoje odredbe i biće usaglašene sa standardima EU.


Skup podatka o vatrenom oružju

Dodatni registri

Registar praćenja oružjaARSENAL. Delimično povezan sa prethodno pomenutim sistemom.


Procedure

Test ispaljivanja hicaPlanira se da bude uvedeno u zakon.


U procesu izrade

Ne primenjuje se


22

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

U skladu sa odredbama Direktive EU o vatrenom oružju

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija




Nije u saglasnosti sa spiskom iz Direktive (izostavlja okvir/ležište. Ne uključuje neutralizator, već ga svrstava u kategoriju A).


Član 4 Obeležavanje Postoje odredbe, još se ne primen-juju.


Član 4 Kompjuterizovana evidencija i njeno čuvanje (Linux okruženje; Websphere i DB2 i Rational Developer /Java/)





Dozvoljava se privremeno one-sposobljavanje uz posedovanje dozvole za oružje.



Dodatni registri

Registar praćenja oružja Nije povezan.


Procedure

Test ispaljivanja hicaPovezano sa bazom podataka o praćenju oružja. Postoje problemi sa obradom većeg broja podataka.


U procesu izrade

Ne primenjuje se

REZIME

23

PESTELOM analiza

Politički faktori

Svi krajnji korisnici studije (u ovom odeljku zajednički se nazivaju „region“) dali su znača-jne garancije na nivou vlade da će sprovoditi odgovarajuću kontrolu SALW-a. Ta kontro-la uključuje aktivnosti na sprovođenju međunarodnih sporazuma, primera radi, u vezi sa upravljanjem zalihama, sprovođenjem zajedničkih aktivnosti nadležnosti na planu suzbi-janja krijumčarenja SALW-a i odgovarajućom kontrolom oružja (uključujući tu i vatreno oružje) u civilnom posedu.

Čini se da EU šalje snažan, pozitivan uticaj u pogledu integracija. Imajući u vidu prethodno pomenutu zainteresovanost za pristupanje EU, sasvim je očigledno da povezivanje registara treba prvenstveno sprovoditi paralelno sa uspostavljanjem kompatibilnosti sa prak-som i zahtevima EU. Mogućnosti da se to ostvari mogu biti ograničene.

Takođe je očigledno, na osnovu niza studijskih poseta svim korisnicima studije, da postoji sve intenzivniji osećaj međusobne povezanosti, kao i istinsko uviđanje da se dostignuća mogu uvećati putem regionalne saradnje. To omogućava da se sa optimizmom gleda na mogućnosti ostvarivanja delotvornog napretka, što treba negovati.

Ne iznenađuje što su različita iskustva krajnjih korisnika studije dovela do različitih pristupa merama kontrole. To je vidljivo iz prethodno datih tabela, gde se uočava nepotpuna korelacija sa amandmanom na Direktivu EU o vatrenom oružju uprkos tome što postoji politička volja za usaglašavanjem. Uz to, postoje neke razlike kada se radi o kategorizaciji pojedinih stavki, što ima za rezultat to da su one svrstane u različite kategorije unutar re-giona (videti Završni izveštaj). Dobar primer ovoga su akustično signalno oružje ili „oružje za ispaljivanje manevarske municije“ (startni pištolji). Nedostatak usaglašenosti u domenu kontrole u pomenutim oblastima širom regiona dovodi do problema u vezi sa merama kontrole kod jednog ili više krajnjih korisnika studije.

Svi krajnji korisnici studije demonstriraju visoko prioritetnu posvećenost bezbednosti građana i sprovođenju istraga krivičnih dela u kojima je oružje imalo udela. Postoje razlike među krajnjim korisnicima studije kada je reč o sistemima koji se koriste za potrebe registara forenzičke balistike, te je stoga, u sferi nadležnosti krajnjih korisnika studije uo-bičajena pojava da se operativni sistem takvih registra razlikuje od onog koji se koristi za


24

vođenje evidencije o oružju u civilnom posedu. U mnogim slučajevima, čini se da je sistem za vođenje evidencije o oružju u posedu civilnih lica fleksibilniji u odnosu na sistem koji se koristi za potrebe vođenja evidencije u oblasti forenzičke balistike.

Ekonomski faktori

Razumljivo je što se svi krajnji korisnici studije suočavaju sa istinskim problemima kada se radi o resursima neophodnim za podršku merama kontrole, bilo da se radi o oso-blju, hardveru ili softveru. Čini se da ne postoji analiza isplativosti koja bi podstakla određivanja prioriteta. Ovaj problem prisutan je manje-više u svakoj nadležnosti, ne samo u ovom regionu. Politička podrška davanju prioriteta aktivnostima u ovoj oblasti doprinela je intenzivnom napretku, ali očigledno je da je ekonomsko okruženje i dalje zainteresovano za saradnju i pomoć organizacija kao što je UNDP, koja je dobrodošla i od izuzetne koristi.

Aktivnosti na tom planu ukazuju na postojanje tri glavne opcije (videti u daljem tekstu) za unapređivanje povezivanja registara, i u tim okvirima ustanovljeno da postoji niz mogućih inicijativa, kako unutar krajnjih korisnika studije tako i širom regiona, čije bi sprovođenje moglo biti od velike koristi. Te inicijative iziskivaće trajnu finansijsku i druge vidove po-drške, uključujući tu i doprinose na osnovu iskustava izvan ovog regiona, kao i pružanje podrške predstavnicima/cama krajnjih korisnika studije kako bi bili u mogućnosti da daju svoj izuzetno vredan doprinos drugim nadležnostima izvan ovog regiona.

Ukoliko izvan regiona Jugoistočne Evrope postoji tendencija da se protok iskustava i uče- nja smatra jednosmernim procesom, takva viđenja treba korigovati. Može se dobiti mno-go ukoliko se pruži ekonomska podrška krajnjim korisnicima studije koja bi im omogućila da stečena znanja prenesu drugima.

Malo je nadležnosti (ne samo među krajnjim korisnicima studije o kojima je ovde reč) koje su sprovele opsežne analize kako bi ustanovile u kojoj meri takse koje se naplaćuju civi- lnim licima za posedovanje oružja treba da odražavaju stvarne troškove procesa koji se primenjuju. To je razumljivo na visokom nivou. Mogućnost zakonitog posedovanja oružja postoji u pravnim sistemima svih krajnjih korisnika studije. Kada je takva mogućnost za-konski uspostavljena, onda se na sistem dozvola može gledati kao na sredstvo kojim se sprečava pristup oružju onima koji nisu podobni da poseduju vatreno oružje. Taj sistem prvenstveno postoji ne da bi olakšao posedovanje oružja već da bi ga zabranio onima koji za to nisu podobni. Shodno tome, svrha ovog sistema je zaštita građana, tako da troškovi njegovog funkcionisanja spadaju u domen budžeta namenjenog opštem održavanju jav-nog reda i mira, odnosno, budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, može postojati osnova za razmatranje administrativnih troškova samog procesa izdavanja doz-vole, kao i u kojoj meri su ti troškovi uključeni u takse koje se naplaćuju.

Unutar regiona postoje prilično velike razlike kada je reč o iznosu taksi koje se naplaću-ju. Postoji razumljiva zabrinutost zbog mogućnosti da iznos takse odvrati lica koja imaju oružje u legalnom posedu od toga da registruju svoje oružje; međutim, u okolnostima

REZIME

25

kada su izdvajanja za potrebe javne bezbednosti limitirana, može biti od koristi za region da se postigne opšti sporazum o pristupu određivanju iznosa taksi, na primer, dogovor oko toga koje elemente treba uzimati u obzir prilikom odlučivanja o visini takse.

Preporuka 1: u okviru uspostavljanja bilo kakvog novog sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja, bilo na lokalnom, nacionalnom ili regionalnom nivou, prateći administrativni troškovi treba da budu jasno definisani kako bi se stvorila potencijalna osnova za jednu doslednu strukturu regionalnih taksi koja bi prikazivala administrativne i troškove održavanja sistema.

U regionu postoje široke mogućnosti za ispitivanje i obeležavanje vatrenog oružja u civilnom posedu, ali aktivnosti na tom planu su ograničene u praksi. Često se navodi da su troškovi takvih aktivnosti isuviše visoki i da se proizvođači vatrenog oružja tome protive (videti odeljak o zakonskim faktorima u daljem tekstu). Takođe, treba napomenuti da je nekoliko učesnika ukazalo na to da prihod od ulaganja u testove ispaljivanja hica može biti ograničen, budući da takvo vatreno oružje nije u nekoj većoj meri korišćeno prilikom izvršenja krivičnih dela.

Međutim, upotrebi vatrenog oružja prilikom vršenja krivičnih dela gotovo je nemoguće „ući u trag“ u većini nadležnosti sve dok takvo oružje ne bude zaplenjeno. U poslednje vreme, dešava se da vatreno oružje u legalnom posedu bude prijavljeno kao izgublje-no ili ukradeno kako bi se prikrilo njegovo korišćenje u vršenju krivičnih dela. Shodno tome, sredstva koja se ulažu u ovo možda mogu biti bolje iskorišćena za neku drugu namenu u kratkoročnom periodu (ako je kratkoročna ili srednjoročna podrška sve što je dostupno). Međutim, cilj i vrednost legalnih programa za sprovođenje „testa ispaljivanja hica“ treba razmatrati na dugoročnoj osnovi, čime se obezbeđuje „svest o činjenicama kojima raspolažemo“ o korišćenju vatrenog oružja u legalnom posedu za vršenje krivi- čnih dela, kao i kapaciteti za poređenje balističkog materijala poteklog od izgubljenog ili ukradenog vatrenog oružja, ne samo u lokalnim i regionalnim okvirima, već i na međunarodnom nivou.

Preporuka 2: krajnji korisnici studije unutar regiona treba da razmotre usvajanje legalnih programa za sprovođenje testa ispaljivanja hica. U takvim slučajevima, balistički materijal dobijen tim putem treba uključiti u sisteme za poređenje balističkog materijala povezane sa predloženom Mrežom SEEBIN (videti u daljem tekstu), a mogućnost razmene tih rezul-tata na regionalnom nivou trebalo bi razmotriti u okviru foruma komisija za SALW i Mreže eksperata za vatreno oružje u Jugoistočnoj Evropi (SEEFEN).

Premda je utvrđeno da postoji određena količina vatrenog oružja koje je dostupna za vršenje krivičnih dela, bilo kakav program za sprovođenje testa ispaljivanja hica trebalo bi da obuhvati proizvođače oružja i trgovce oružjem u maloprodaji, kao i mere kontrole uvo-za i maloprodaje na osnovu kojih bi sve vrste vatrenog oružja koje se proizvodi u komer-cijalne svrhe bile negde podvrgnute pomenutom testu. Takođe treba uvesti odredbu da se kontroliše zamena bitnih komponenata tamo gde postoji verovatnoća da će to izmeniti balističke karakteristike datog oružja. Vatreno oružje o kome je reč, kao i detaljne demografske informacije u vezi sa tim, trebalo bi uključiti u integrisani postupak izdavanja dozvole i registracije vatrenog oružja, o čemu će biti raspravljano u daljem tekstu.


26

Skup oružja dostupnog za vršenje krivičnih dela obuhvata mnoge vrste komercijalnog ili državno proizvedenog oružja koje bi trebalo da bude uključeno u jedan takav pro-gram. Samo bi nezakonita proizvodnja (kao u slučajevima prepravljanja oružja) izbe- gla ovakvu kontrolu od samog početka. Vremenom bi ovi legalni programi sprovođenja testa ispaljivanja hica u znatnoj meri olakšali istrage krivičnih dela. Treba napomenuti da novi programi za test ispaljivanja hica iziskuju znatne investicije u kratkoročnom i srednjoročnom periodu. Investicije neophodne za uvođenje novih programa za spro-vođenje testa ispaljivanja hica mogu se svesti na minimum putem postupnog pristupa koji obuhvata obnavljanje dozvole i povraćaj takse za izdavanje dozvole. U slučajevima kada već postoji zakonski program za sprovođenje testa ispaljivanja hica, dobijeni bali- stički materijal mora biti prikupljen u celosti; ovo će takođe iziskivati finansijsku pomoć i može biti neophodna modifikacija standardnih operativnih procedura koje se trenutno koriste u laboratorijama.

Socijalni faktori

Svi krajnji korisnici studije imaju socijalnu strukturu koja omogućava civilno posedovanje odgovarajućeg naoružanja u zakonite svrhe. Termin oružje ukazuje da nisu sve vrste oru- žja koje podležu kontroli vatreno oružje, na primer, luk. Izgleda da su vlasti svih krajnjih korisnika spremne da nastave ovaj društveni trend, iako se pritom suočavaju sa teškim zadatkom da uspostave balans između zahteva za obezbeđivanje delotvornih kontrola i održavanja najvišeg mogućeg stepena zaštite građana.

Obično je inicijalna procena podobnosti podnosioca zahteva za posedovanje oružja zapravo najdelotvorniji element kontrole kada je reč o vatrenom oružju u civilnom pose-du (a to važi i kada se radi o drugom smrtonosnom oružju). Faktori kao što su bezbedno skladištenje, način transporta, evidencija o oružju i njegovo praćenje imaju ključnu ulogu, ali odluka da se nekom licu odobri da nabavi/poseduje vatreno oružje obično je najbitniji element. To je zbog toga što se posle dodele takvog odobrenja (obično u vidu dozvole za civilno posedovanje oružja) sistemi kontrole oslanjaju na to da će vlasti registrovati nezakonito ponašanje civilnih lica na osnovu prijava zabrinutih građana ili nepovoljnih izveštaja medicinskih radnika. U praksi, iako od značaja, te mere kontrole su reaktivne. Pre dodeljivanja odobrenja, proces kontrole je proaktivan. Vlasti, na primer, traže informacije, a od građana se očekuje da ih pruže. Premda su prava građana dobro zaštićena zakonima svakog pojedinačnog krajnjeg korisnika studije, naročito kada se radi o zaštiti ličnih poda-taka, često se u lokalnim okvirima ispoljava fleksibilnost kada se odlučuje o tome do koje mere treba vršiti bezbednosne provere pre odlučivanja o dodeli odobrenja. U regionu ima prostora za unapređivanje dobre prakse u vezi sa ovim.

Preporuka 3: trebalo bi stvoriti regionalne smernice za dobru praksu kako bi se podržao holistički pristup inicijalnoj proceni podobnosti podnosioca zahteva za nabavljanje/pose-dovanje vatrenog oružja.

Neki od krajnjih korisnika studije su pod pritiskom da ograniče bezbednosne provere o podnosiocu zahteva, možda zbog troškova, a možda zbog društvenih pritisaka. Snažnu

REZIME

27

podršku temeljnom raspitivanju od strane policije (budući da je kod svih krajnjih korisnika studije ovaj posao u nadležnosti policije) mogu pružiti druge organizacije, uključujući tu i nedržavne organe. Dobar primer za to bile bi organizacije koje rade na pružanju pomoći žrtvama nasilja u porodici. Kada se od policije traži da ograniči obim provere, podrška za detaljne provere može da dođe upravo od ovih organizacija.

Istraživanje koje je sprovedeno za potrebe ove studije veoma jasno je pokazalo da su lica uključena kod svakog od krajnjih korisnika studije u sve u relevantne oblasti (civilno pose-dovanje oružja, forenzika, mesto zločina, praćenje oružja, dalja istraga, krivično gonjenje) izuzetno posvećena svom radu i da su izuzetno stručni. Iskustva krajnjih korisnika studije međusobno se razlikuju, i tim koji je radio na izradi ove studiji saznao je mnogo na osnovu obavljenih razgovora. Očigledno je da postoji entuzijazam za regionalnu saradnju, i to bi bila čvrsta platforma za razvijanje jednostavnog programa međusobne razmene kojim bi se dodatno olakšalo učenje. Program bi se zasnivao na već postojećem odličnom forumu za razmenu iskustava, na primer SEEFEN.

Delovanje UNDP SEESAC-a od ključnog je značaja za razmenu informacija o dobroj praksi u ovoj oblasti, i preporučuje se da oni sarađuju sa svim krajnjim korisnicima studije na raz-vijanju smernica za dobru praksu u vezi sa operativnim procedurama i tehnikama, stan-dardnim bezbednosnim proverama podnosilaca zahteva, kao i sa standardnim opisnim terminima za vatreno oružje.

Preporuka 4: trebalo bi izraditi Smernice UNDP SEESAC-a za dobru praksu u vezi sa operativnim procedurama i tehnikama, standardnim bezbednosnim proverama podnosilaca zahteva, kao i sa standardnim opisnim terminima za vatreno oružje i municiju.

Tehnološki faktori

Završni izveštaj pruža jasan pokazatelj o kompatibilnosti registara različitih krajnjih ko-risnika studije (što je delimično odraženo u prethodim tabelama). Ukratko rečeno, bilo bi moguće ostvariti povezivanje registara.

Potencijalni putevi za ostvarivanje ovog cilja mogu se opisati tako što bi se naznačile dve opcije za delovanje (uz mogućnost da se ne preduzima ništa, o čemu se takođe raspravlja u daljem tekstu). Prva opcija bila bi da se koriste samo postojeći registri svih krajnjih korisni-ka studije i da se oni održavaju u okvirima trenutnih operativnih režima. Druga opcija je da se stvori novi regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju oružja, tako da postupak bude u potpunosti usaglašen u čitavom regionu; ovaj pristup doveo bi do jednog integrisanog rešenja za regionalne i lokalne kapacitete.

Tehnološki problemi koji utiču na obe navedene opcije detaljno se razmatraju u odeljku izveštaja naslovljenog „Mapa puta“ u daljem tekstu.


28

Ekološki faktori

Trenutno postojeći registri imaju određeni ekološki uticaj, naročito u smislu forme pro- izvoda, npr. formular za dozvolu za oružja. Ovo je i dalje od interesa, tako da bi trebalo sprovesti odgovarajuće procene uticaja na životnu sredinu u pogledu odluka u vezi sa registrima.

U ovoj oblasti, verovatno će najznačajniji element uticaja na životnu sredinu biti vezan za uništavanje SALW-a. Zadatak ove studije nije bio da konkretno razmatra pitanje uništa-vanja oružja, ali taj aspekt je relevantan zato što su i registri predmeta/dokaznog materija-la sa mesta zločina i registri oružja u civilnom posedu povezani sa uništavanjem.

Preporuka 5: trebalo bi sprovesti procenu uticaja na životnu sredinu u vezi sa uništava- njem SALW-a i municije unutar regiona kako bi se u potpunosti procenile postojeće pro-cedure, a takođe bi trebalo preporučiti moguće „prečišćene“ alternative.

Zakonski faktori

Premda klasifikacija oružja treba da bude zasnovana na proceni opasnosti i rizika za sve krajnje korisnike studije kao i region, čini se da će se usklađen pristup najbolje ostvariti pozivanjem na postojeće sisteme za klasifikaciju oružja. Skoro svi krajnji korisnici studije imaju pristup klasifikaciji oružja u civilnom posedu koji se zasniva na modelu opisanom u relevantnoj Direktivi EU (odnosno, njenom amandmanu). Uporedna tabela data u pre-thodnom delu teksta ukazuju na to, a posebni odeljci koji se odnose na krajnje korisnike studije sadrže detalje. Biće potrebni stalni podsticaji i podrška da bi se ovo ostvarilo, i postojeći planovi imaju za cilj uvođenje harmonizacije do 2016/17. Direktive EU (u skladu sa amandmanom) ne propisuje šta tačno spada u koju kategoriju, što omogućava na-dležnostima da primenjuju strože mere kontrole ako to žele. Premda se rešenje sadrža-no u Direktivi EU često naziva modelom „Kategorija ABCD“, amandman je zapravo isprva podsticao pristup tipa „zabranjeno i dozvoljeno“. EU na to nije gledala kao na pristup koji doprinosi većoj javnoj bezbednosti.

U regionu postoji dobra (ali ne i potpuna) usaglašenost oko oružja zabranjenog za civilno posedovanje. Postoji i relativno dobra usaglašenost oko toga šta podleže izdavanju dozvole. Javljaju se veća odstupanja u pogledu onoga što je dozvoljeno na osnovu registracije/prijave. Međutim, odstupanja ukazuju na to da ne postoji potpuna usaglašenost sa zahtevima Direktive EU o vatrenom oružju (i amandmana na Direktivu). Ovo znači da su prisutna pitanja o nedoslednom ulaganju napora u sprovođenje zakona, mogućnostima za upotrebu u kriminalne svrhe i nedostatku efikasnosti. Ovo se takođe odnosi i na trajno onesposobljavanje SALW-a, gde bi usvajanje Zajedničkih smernica EU trebalo da bude završeno.

Postoji veća razlika u vezi sa definisanjem praga počev od koga oružje kao što je vazdu- šno oružje (pneumatsko oružje) podleže merama kontrole. Te razlike ukazuju na opseg budućih aktivnosti radi harmonizacije rešenja unutar regiona i olakšavanja međusobnog

REZIME

29

povezivanja registara. Razlike u pogledu praga kontrole vazdušnog oružja, airsoft pištolja i paintball markera mogu dovesti do problema među susednim nadležnostima.

Uz to, neki od krajnjih korisnika studije smatraju neophodnim da se donesu zakonska reše- nja kada se pojavi problem zloupotrebe. Postoji mogućnost da se ovakvi problemi predupre-de tako što će se razviti zajednički pristup zakonskim rešenjima u čitavom regionu.

Preporuka 6: krajnji korisnici studije unutar regiona treba da idu u pravcu potpunog usk-lađivanja sa merama EU za kontrolu vatrenog oružja, kategorizacijom i zakonskom regu- lativom. Ovaj proces trebalo bi olakšati i podržati posredstvom sastanaka regionalnih komisija za SALW i mreže SEEFEN..

Odredbe kojima se reguliše civilno posedovanje oružja imaju veoma slične zakonske te-melje širom regiona, i omogućavaju slične osnove za odbijanje izdavanja ili oduzimanje dozvole. Te zakone podržavaju detaljni planovi za implementaciju neophodnih sistema, na primer, posredstvom „pravilnika“. Zakonske odredbe omogućavaju razmatranje sličnih ranije izvršenih prestupa. Postoje razlike u obimu bezbednosne provere vlasnika oružja. Detaljnije provere uključuju proveru evidencije obaveštajnih podataka drugih organizaci-ja i u okviru šire zajednice. Postoje određeni bezbednosni problemi u vezi sa tim, budući da mogućnost otkrivanja mesta skladištenja oružja u privatnom vlasništvu može pred-stavljati problem. U budućnosti bi se moglo razmotriti uzimanje DNK uzoraka i/ili otisaka prstiju lica koja zakonito poseduju oružje, premda će se to verovatno smatrati ekstremnim korakom, pa bi bilo srazmerno teško sprovesti ga. Ni drugde to za sada nije uobičajena praksa.

Preporuka 7: trebalo bi razmotriti uzimanje DNK uzoraka i/ili otisaka prstiju lica koja za-konito poseduju oružje.

Rešenja trajnog onesposobljavanja vatrenog oružja veoma se razlikuju unutar regiona. Ove razlike odnose na to koje oružje može biti onesposobljeno, ko ga može posedovati, odobrenja za posedovanje, ko vrši onesposobljavanje, ko vrši proveru onesposobljavanja, kao i na standarde u skladu sa kojim treba vršiti onesposobljavanje. Usvajanje Zajedničkih smernica EU bi trebalo da bude završeno. Postignuta je opšta saglasnost da onesposoblja-vanje mora biti „trajno“, ali ne i kako da se to obavi. Postoji mogućnost usaglašavanja sa standardima EU i povezivanja registara u vezi s tim.

Preporuka 8: krajnji korisnici studije treba da, posredstvom sastanaka regionalnih komisija za SALW, rade na postizanju opšteg sporazuma o trajnom onesposobljavanju vatrenog oružja. Taj sporazum treba da naznači koje oružje se može onesposobiti, ko ga može posedovati, detalje odobrenja za posedovanje, ko vrši onesposobljavanje, ko vrši proveru onesposobljavanja i standarde na osnovu koji se vrši onesposobljavanje. Ovaj proces takođe treba da uzme u obzir mogućnosti koje nudi regionalni sistem za izdavanje dozvola za oružje i registraciju, u skladu sa napred navedenom preporukom.

Kako izgleda, postoje određene razlike u propisanim kaznama za kršenje zakona u ovoj oblasti, a takođe postoji prostor za razvijanje dobre prakse za predstavnike/ce tužilaštava posredstvom razmene iskustava i prakse.


30

Preporuka 9: treba izraditi smernice za dobru praksu i zajedničke standarde u pogledu kazni koje su predviđene za nezakonito posedovanje onesposobljenog vatrenog oru- žja. Ovo treba podržati razmenom informacija među predstavnicima/cama tužilaštava posredstvom mreže SEEFEN i drugih kada je to prikladno.

Zakonske odredbe kojima se uređuje sprovođenje testa ispaljivanja hica i obeležavanje SALW-a postoje kod svih krajnjih korisnika studije. Kao što je u prethodnom delu teksta naznačeno, postoje dve glavne barijere, troškovi aktivnosti vezanih za test ispaljivan-ja hica (koji rastu sa povećavanjem obima tih aktivnosti) i komercijalni položaj pro- izvođača u vezi sa poništavanjem garancije u slučaju dodavanja oznaka. U vezi sa ovim potonjim (troškovi su ekonomsko pitanje koje je već razmatrano), može biti prostora za zajednički regionalni poduhvat, možda i uz angažovanje nadležnosti izvan regiona, da bi se pribavila saglasnost za obeležavanje od proizvođača koji bi još uvek želeli da trguju i koji bi morali da priznaju zahteve za isplatu odštete navedene u garanciji kako bi obezbedili poslovanje.

Realno, veoma je malo verovatno da će obeležavanje biti izvršeno na takav način da se oštete komponente na koje se stave oznake. To se već radi u vezi sa testiranjem ispravnosti oružja, i proizvođači ne smatraju da oznake ispravnosti čine garanciju nevažećom. Premda se ova studija nije bavila razmatranjem registara SALW-a u vlasništvu krajnjeg korisnika studije za potrebe vojske i sprovođenje zakona, ima prostora da se oni uključe u baze po-dataka o testovima ispaljivanja hica, kako u cilju pružanja pomoći bilo kakvim istragama naknadnog gubitka oružja tako i u cilju dopune drugih mera za odvraćanje od krađe. Uz to, ovim bi se takođe pokazalo da su krajnji korisnici studije zalažu za odgovornost prili-kom upotrebe sile. Takav pristup imao bi presedan u vidu programa za sprovođenje testa iz policijskog oružja u Severnoj Irskoj.

Preporuka 10: krajnji korisnici studije unutar regiona trebalo bi da izvrše procenu mo-gućnosti za stvaranje programa za sprovođenje testa ispaljivanja hica iz oružja koje se koristi za potrebe vojske i sprovođenje zakona, radi pružanja pomoći bilo kakvim istragama naknadnog gubitka oružja, kao i radi dopune drugih mera za odvraćanje od krađe. U svim tim slučajevima, dobijeni balistički materijal treba da bude uključen u sistem za poređenje balističkog materijala koji se primenjuje kod krajnjih korisnika studije.

Zakonske odredbe o merama kontrole uvoza i izvoza SALW-a veoma su slične kod svih krajnjih korisnika studije. U tu svrhu vode se odvojeni registri, obično uz dodatno vođenje računa kako bi se osiguralo da takse budu naplaćene prema tačnoj tarifi. Generalno uzev, ti registri još uvek nisu povezani sa drugim registrima, na primer, sa onima koji će kasnije sadržati detalje o uvezenom SALW-u civilom posedu.

Svi krajnji korisnici studije imaju zakone koji omogućuju (i štite) razmenu informacija za potrebe sprovođenja zakona. Takve zakonske odredbe ne bi trebalo da sprečavale povezivanje registara. Premda se razmena balističkih podataka možda ne bi ticala odredbi o zaštiti ličnih podataka, u daljem radu na tome moraju se angažovati tužioci i državni zvaničnici, koji poseduju takve podatke i imaju pravo veta na razmenu određenih infor-macija.

REZIME

31

Organizacioni faktori

Svi krajnji korisnici studije imaju sličan pristup pitanju ko poseduje informacije o nekom registru, kao i ko je odgovoran za čuvanje tih informacija i održavanje operativnih sistema koji ih podržavaju.

Registri oružja u civilnom posedu nalaze se ili u ministarstvima unutrašnjih poslova ili u policiji. U nadležnostima gde je takav registar u posedu ministarstva, koje njime i upravlja, policija je ta koja građanima/kama pruža usluge u vezi sa tim kroz zajedničko delovanje policijskih službenika/ca i osoblja policije (to jest, ljudi koji rade u policiji ali nemaju ad-ministrativnu ulogu policijskog službenika/ce). Nije iznenađujuće što je ovo uobičajena praksa i izvan ovog regiona.

U cilju razmene dobre prakse, unapređenja radnih odnosa i pružanja pomoći na planu razvoja boljeg razumevanja ključnih pitanja u vezi sa registracijom vatrenog oružja, pre-poručuje se na regionalnom nivou uvođenje programa uzajamnih poseta za osoblje koje se bavi registracijom oružja.

Preporuka 11: potrebno je uvesti program uzajamnih poseta za osoblje koje radi na poslovima registracije na regionalnom nivou.

Registri koji sadrže podatke o krivičnoj zloupotrebi vatrenog oružja, forenzičkom materi-jalu i dokaznom materijalu obično imaju sličan status kada je reč o tome u čijem su vla- sništvu, premda je u pogledu dokaznog materijala uobičajena praksa da konkretni dokaz-ni materijal bude u vlasništvu kancelariji državnog tužilaštva ili suda.

Registri koji se tiču uvoza i izvoza SALW-a obično pripadaju ministarstvima privrede/tr-govine, koja su nadležna za spoljnu trgovinu i/ili privredu. Albanija predstavlja izuzetak u ovom pogledu, budući da pomenuti registri spadaju u nadležnost Ministarstva odbrane. Ti registri su povezani sa carinskim bazama podataka ili razmenjuju informacije sa njima.

Sličnost organizacione strukture širom regiona pruža dobru osnovu za povezivanje registara. To bi trebalo da znači da se projekti mogu ponavljati u okviru nadležnosti svakog krajnjeg korisnika studije mnogo jednostavnije, koristeći zajedničke obrasce.

Medijski faktori

Ne sme se potceniti značaj dobijanja medijske podrške kod svih krajnjih korisnika studi-je. Premda takva angažovanja mogu da predstavljaju „samoispunjavajuća proročanstva“ kada se radi o pozitivnim reakcijama, može postojati rizik da je javnost već imala iskustva sa takvim programima, a da nije videla neposredne i direktne rezultate. Otuda može da se javi velika zasićenosti projektima koji ukazuju na delotvornije mere kontrole SALW-a, uko-liko drugi projekti nisu doživljeni kao dovoljno delotvorni. Tu se često više radi o percepciji nego o činjenicama, budući da veći projekti ovog tipa iziskuju posmatranje u srednjo- ročnom ili dugoročnom periodu, i stoga i sličan stepen prisutnosti u medijima.


32

Edukacija medija i šire javnosti o srednjoročnim i dugoročnim rezultatima takvih pro-grama od suštinskog je značaja. Ovo se često može postići putem direktnog pristupa medija kratkoročnim aktivnostima, kao što su forenzički procesi, uništavanje vatrenog oružja, demonstracije rada sistema i upotreba studija slučaja.

Pružanje podrške sadržajima koji nisu bazirani na vestima, kao što su dokumentarni pro-grami predstavlja odličan način da se privuče pažnja kako javnosti tako i medija. Uz to, time se obezbeđuje platforma za detaljnije objašnjenje složenosti takvih programa, nji-hovog mesta u okviru nacionalnih i regionalnih strategija i njihovih očekivanih ishoda. Ovaj pristup uspešno je primenjen u Velikoj Britaniji u širokom spektru tematskih oblasti, uključujući i vatreno oružje. Treba napomenuti da, bilo da se radi o angažovanju informa-tivnih medija ili izrade dokumentarnih programa, mora postojati koherentna i strukturi-sana strategija komunikacije sa medijima koja obezbeđuje zaštitu mera i tehnika koje se primenjuju institucije za sprovođenje zakona.

Takođe bi trebalo razmotriti poziciju medija izvan regiona, koji su, ukratko rečeno, veo-ma voljni da vide delotvorne međunarodne napore usmerene na poboljšanje mera kon-trole SALW-a u bilo kom regionu. U svim slučajevima, projekat mora imati jasnu vidljivost, odgovornost i transparentnost ako želi da uspešno zadobije poverenje građana.

REZIME

33

Put napred – „Mapa puta“.

Nakon što se detaljno razmotre sistemi za registraciju koji se primenjuju kod krajnjih korisnika studije, sledeći logičan korak bila bi procena mogućnosti za međusobno povezivanje tih sistema u cilju razmatranja mogućnosti stvaranja regionalnog pristupa izdavanju dozvola i registraciji vatrenog oružja.

Rezimirajući napred izneto, povezivanje postojećih sistema za registraciju može se ostvariti; međutim, postoje znatne razlike između vrednosti takvog povezivanja u kontekstu dostupnih tehničkih mogućnosti. Nakon sprovođenja istraživanja u okviru ove studije, navodi se da postoje tri jasne opcije koje valja razmotriti u vezi sa povezivanjem registar-skih sistema krajnjih korisnika, konkretno:

1. ne raditi ništa – ostaviti registre nepovezanim,2. novo rešenje – stvaranje novog regionalnog sistema registara,3. hibrid – pokušati povezivanje postojećih sistema registara, uz dodatak „centralnog skla-

dišta podataka“.

Opcija 1. Ne raditi ništa – ostaviti registre nepovezanim

Ako se ne uradi ništa i postojeći sistemi ostanu nepovezani, očigledno je da će možda biti propuštene veoma vredne prilike za razmenu informacija i saradnju oko pitanja o kontroli vatrenog oružja. Stvaranje veoma korisnih skupova podataka, holistički razvoj zakonske regulative i „zajednički“ pristup klasifikaciji mogu biti izgubljeni. Pored toga, krajnji korisnici studije imaće potrebu da tokom vremena zamene svoje postojeće sisteme, čime će se udvostručiti napori i troškovi razvijanja i održavanja manje efikasnih starih sistema, ili razvijanja izolovanih novih sistema.

Stoga, opciji „ne raditi ništa“ ne bi trebalo dati prednost opciji, budući da se time realno prihvata da će krajnji korisnici studije tokom vremena morati da razviju svoje sisteme. Ako se tako postupi, ti sistemi i će i nadalje onemogućavati razmenu informacija iz registara, što će dovesti do propuštenih prilika i udvajanja napora i troškova.


34

Opcija 2. Novo rešenje – stvaranje novog regionalnog sistema registara

Čini se da bi stvaranje jednog novog regionalnog sistema za izdavanje dozvola i regis-traciju vatrenog oružja bio najlogičniji i najnapredniji pristup izdavanju dozvola za vatre-no oružje unutar ovog regiona, i stoga se nedvosmisleno preporučuje u okviru ove studije.

Preporuka 12: stvaranje novog, potpuno integrisanog regionalnog sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja, sa lokalnim kapacitetom čuvanja ličnih podataka sa dozvola za vatreno oružje.

Stvaranje regionalnog sistema sa zajedničkom arhitekturom ne bi prošlo bez problema; to je jednim delom zbog potrebe da se obezbedi da se lični podaci u vezi sa dozvolama za vatreno oružje mogu čuvati na nacionalnom nivou, a da se pritom omogući razmena demografskih informacija o izgubljenom i ukradenom vatrenom oružju na regionalnom i međunarodnom nivou. Stoga se predlaže da pristup stvaranju novog sistema treba da bude usmeren na lokalne i regionalne aspekte, tako da arhitektura sistema odražava takav pristup i da bude u potpunosti integrisana.

U praktičnom smislu, to bi olakšalo stvaranje jednog regionalnog sloja u okviru arhitekture sistema kako bi se omogućilo skladištenje, čuvanje i pretraživanje demografskih informacija o vatrenom oružju, na primer, o marki i modelu, radi procene opasnosti i olakšavanja praćenja oružja, regionalne saradnje, uz istovremeno smanjivanja troškova.

Projekat Efekat,10 značajan istraživački projekat koji je finansirala EU a sproveo Univerzitet u Koventriju (Velika Britanija), preporučio je uspostavljanje „fokalnih tačaka za vatreno oružje“ (u daljem tekstu: FTVO) širom regiona. Projekat EFEKAT dao je preporuku za us-postavljanje i primenu FTVO u cilju unapređivanja obaveštajne slike o korišćenju vatrenog oružja u nelegalnom posedu i nezakonitoj trgovini oružjem. Primena FTVO širom EU na-javljena je u EU COM (2015) 624. Stoga, opcija 2. bi predstavljala neposredan doprinos tom cilju.

Pored preporuke u vezi sa PVO, projekat EFEKAT takođe predložio uspostavljanje Mreže balističkih podataka u Jugoistočnoj Evropi (SEEBIN). Stvaranje takve mreže preporuče-no je da bi se obezbedili kapaciteti za poređenja balističkog materijala na regionalnom nivou. Na taj način, nadležnosti u regionu bile bi u mogućnosti da koriste tehnologiju za poređenje balističkog materijala radi dobijanja i čuvanja balističkog materijala na lo-kalnom nivou, a da pritom razmenjuju podatke o karakteristikama balističkog materijala koje nisu ličnog karaktera na regionalnom nivou u cilju olakšavanja saradnje, otkrivanja aktivnosti nezakonite trgovine oružjem i sprečavanja vršenja krivičnih dela.

Očigledno je da je arhitektura koje se predlaže za SEEBIN u saglasnosti sa arhitekturom za stvaranje regionalnog sistema za izdavanje dozvola. Stoga se još preporučuje da pre- dložena mreža za poređenje balističkog materijala (SEEBIN) i regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja budu povezani, kako bi se smanjilo ponavljanje

10 Vidi: http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-is-ew/news/news/2015/20150401_01_en.htm.

REZIME

35

unosa podataka, dodatno unapredila saradnja, podržalo otkrivanje krivičnih dela, analiza informacija i razmena podataka. Takva povezanost obezbedila bi da samo prečišćene bali- stičke informacije, bez ličnih podataka, budu dostupne na regionalnom i međunarodnom nivou, u skladu sa postojećim operativnim modelom za Interpolovu mrežu balističkih podataka (IMBI). Regionalne balističke veze, nezavisno od kategorije (oružje u nelegal-nom posedu ili legalnom) i dalje bi iziskivale saradnju krajnjih korisnika posredstvom po- stojećih ili budućih protokola za pravnu pomoć, ili na osnovu regionalnog sporazuma o saradnji u vezi sa PVO.

Preporuka 13: novi regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oru- žja treba da bude povezan sa predloženom mrežom za poređenje balističkog materijala (SEEBIN) kako bi se smanjilo dupliranje unosa podataka, dodatno unapredila regionalna saradnja, podržalo otkrivanje krivičnih dela, analiza informacija i razmena podataka.

Dijagram 1: Arhitektura potencijalne mreže za balističke podatke (SEEBIN) / sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja

AlbanijaCrna Gora Moldavija

Server SEEBIN mreže za poređenje balističkog materijala

Interpolova mreža balističkih podataka

Bosna i Hercegovina Kosovo*

BJR Makedonia Srbija Hrvatska Slovenija

Statistički izveštaji

Server za izdavanje dozvola i registraciju oružja

iArms (Interpol)

Izgubljeno i ukradeno oružje

Ključ

Informaciona mreža za izdavanje dozvola i registraciju oružja + iArms (praćenje)

Informaciona mreža balističkih podataka

Oružje u legalnom posedu


36

Gornji dijagram pokazuje kako bi jedno holističko regionalno rešenje sa kapacitetima za lokalno i regionalno skladištenje podataka o balističkim podacima i o izdavanju dozvola i registraciji oružja moglo postojati kod svakog krajnjeg korisnika studije; međutim, o razmeni informacija krajnji korisnici studije morali bi da sklope uzajamne sporazume ili da to učine u okviru regionalnog sporazuma o razmeni informacija.

Treba napomenuti da Crna Gora i Moldavija nisu bile obuhvaćene projektom EFEKAT, budući da su ovi krajnji korisnici studije izvan opsega preporuka za mrežu SEEBIN. Međutim, na osnovu procene do koje se došlo u okviru ove studije, jasno je da bi pomenuti krajnji korisnici bili sposobni i veoma potrebni članovi jedne takve mreže.

Arquebus11 u ovom trenutku nije upoznat sa bilo kakvim odgovarajućim i dostupnim gotovim komercijalnim rešenjima (eng. Commercial Off The Shelf - COTS) u oblasti izdavanja dozvola za vatreno oružje. Stoga, ukoliko se usvoji preporuka za stvaranje regionalnog registra, trebalo bi sprovesti studiju o tehničkim zahtevima kako bi se došlo do detaljnih specifikacija za takav jedan sistem, i kako bi mogla da bude sprovedena komercijalna tenderska procedura. Tu treba da bude uključena detaljna procena sistema za izdavanje dozvola za vatreno oružje koji su odskora u upotrebi radi razmene iskustava, brzog preci-ziranja tehničkih specifikacija i smanjivanja opštih rizika projekta.

Preporuka 14: treba sprovesti studiju o tehničkim zahtevima kako bi se došlo do detaljnih specifikacija za novi regionalni sistem. To treba da obuhvati detaljnu procenu sistema za izdavanje dozvola za vatreno oružje koji su odskora u upotrebi u cilju razmene iskustava, brzog preciziranja tehničkih specifikacija i smanjivanja opštih rizika projekta.

Premda nije u domenu ove studije da preporuči konkretne detalje u vezi sa platformom jednog takvog rešenja u ovom trenutku, predlaže se da bilo kakav novi sistem treba da ima sledeće funkcije kao osnovne zahteve sistema:

• postavljanje na server, ažuriranje i arhiviranje evidencije o vatrenom oružju i dozvola-ma za vatreno oružje,

• kapacitet za stvaranje fizičke „standardizovane“ dozvole za vatreno oružje slične dozvo-li EU za vatreno oružje,

• kapacitet za izradu izveštaja na lokalnom i regionalnom nivou,• raznovrsna prava pristupa,• povezanost sa Interpolovim sistemom iArms, za izgubljene i ukradene podatke, koji

finansira EU.

Dokument o zahtevima sistema takođe treba da uključuje evidenciju o konverziji po- stojećih podataka u novi sistem kako bi se smanjilo radno opterećenje krajnjih korisnika studije tokom bilo kog prelaznog perioda.

11 Prim.prev. Britanska konsultantska firma koja na globalnom nivou sarađuje sa vladama, nevladinim organizacijama, međunarodnim organizacijama i kom-panijama pružajući specijalističke usluge u vezi sa nezakonitom i zakonitom upotrebom vatrenog oružja.

REZIME

37

Preporuka 15: novi regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja takođe bi trebalo da obezbedi osnovne funkcije jednog integrisanog sistema za izdavanje dozvola za vatreno oružje naznačene napred u tekstu. Uz to, prateći implementacioni plan treba da uključuje evidenciju o konverziji postojećih podataka u novi sistem kako bi se smanjilo radno opterećenje krajnjih korisnika tokom bilo kog prelaznog perioda.

Takođe bi bila od koristi mogućnost za povezivanje sa drugim sistemima, na primer, sa nacionalnim sistemima za proveru identiteta, kako bi se unapredio nivo konzistentnosti i otklonila potreba za duplim unosom podataka.

Zbog odsustva nekog gotovog komercijalnog rešenja, učinjeni su napori da se uporede troškovi stvaranja drugih sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja širom sveta, uključujući tu i one u Australiji i Velikoj Britaniji. Na osnovu toga, kao i na osnovu broja komada vatrenog oružja i dozvola za takvo oružje, navodi se da bi indikativni troškovi stvaranja takvog sistema bili približno između 15 i 20 miliona evra, uz troškove održavanja i podrške od oko 1,5 do 2 miliona evra na godišnjem nivou. Bilo bi potrebno tri do četiri godine da se takav projekat u potpunosti sprovede u regionu.

Kao što je prethodno ustanovljeno, postoji mogućnost da se vremenom neki od tih tekućih troškova nadoknade preko taksi za izdavanje dozvola za oružje.

Povezivanje registara sa podacima o oružju u legalnom civilnom posedu iziskivaće da više krajnjih korisnika dovrši rad na usaglašavanju sa Direktivom EU o vatrenom oružju. Stoga se na osnovu ove studije preporučuje da ovaj rad treba da se odvija prema jasno defini-sane mape puta, da bi se završio pre primene takvog rešenja.

Preporuka 16: potrebna je jasno definisana mapa puta kako bi krajnji korisnici dovršili rad na usaglašavanju sa Direktivom EU o vatrenom oružju pre uspostavljanja novog siste-ma za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja.

Opcija 3. Hibrid – pokušati povezivanje postojećih sistema za registraciju, uz dodatak „centralnog skladišta podataka“

Kao deo Završnog izveštaja, jedna opšta uporedna tabela detaljno prikazuje sisteme za iz-davanje dozvola i registraciju vatrenog oružja, a koji su trenutno u upotrebi kod krajnjih korisnika studije, kao i njihove tehničke operativne sisteme. Trenutno, pet krajnjih korisnika studije koristi pozadinsku platformu Oracle za svoje sisteme za registraciju vatrenog oružja.

Zajedničke karakteristike ovih sistema pružaju mogućnost za interoperabilnost. Međutim, neophodno je da dva preostala krajnja korisnika studije ulože jednokratne napore i time usaglase svoje sisteme sa arhitekturom Oracle-a.

Prednost korišćenja sistema za upravljanje bazom podataka koji se primenjuje kod pet krajnjih korisnika studije ogleda se kako u tehničkoj interoperabilnosti (koja se postiže


38

zahvaljujući ugrađenoj funkciji za izračunavanje, unatrag i unapred, za procesorske plat-forme), tako i u kompatibilnosti za razmenu podataka zbog oslanjanja na mehanizme SQL za prikupljanje podataka, njihovo skladištenje i upite. Ovo predstavlja značajnu prednost u odnosu na zajedničko ažuriranje podataka i saradnju u smislu dodavanja, brisanja, kopi- ranja i slanja podataka, kao i sposobnosti oporavka od slučajnog ili zlonamernog gubitka podataka.

Otuda, postoji mogućnost da se stvori „hibridni“ sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja koji koristi zajedničke podatke u okviru relevantnih sistema. Da bi se to postiglo, biće neophodno da se stvori centralizovano skladište podataka koje sadrži de-mografske podatke o vatrenom oružju za svakog od krajnjih korisnika studije; ovo bi se odvijalo sličnim tokom kao kod opcije 2. i stvaranja regionalnog sistema, ali bi se oslanja-lo na pojedinačne interfejse za programiranje aplikacije radi uspostavljanja veze između svakog sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja i centralnog skladišta podataka.

Centralizovano skladište podataka koristilo bi se za podršku razmeni informacija, analizu i praćenje oružja, kao i su slučaju opcije 2.

Uzimajući u obzir mogućnost da se sistemi nekih krajnjih korisnika studije unaprede u pravcu zajedničke arhitekture platforme Oracle, timu koji je radio na izradi ove studije je sasvim jasno da to može doneti samo ograničene pogodnosti. Ovo je delimično zbog toga što se softveri koje krajnji korisnici studije koriste za svoje operativne sisteme među-sobno razlikuju.

Premda se takav pristup može činiti „lakšim“ u okviru opšteg zadatka stvaranja novog sistema, tim za izradu ove studije smatra da bi ovakvo rešenja predstavljao opasnost od stvaranja previše komplikovanog sistema koji bi bio izložen ozbiljnom riziku od lošeg funkcionisanja. Moguća mesta gde bi dolazilo do kvarova bi mogla da dovedu do pov-ećanja ukupnih troškova održavanja, kao i pratećih bezbednosnih problema.

Takođe se uzima u obzir da pojedinačni pristupi razvoju i daljem održavanju tih različi-tih sistema ne doprinose olakšavanju razmene podataka niti unapređivanju regionalne saradnje.

Bez sastavljanja potpune tehničke specifikacije za takav model sistema, teško je definisati prateće troškove. Međutim, procenjuje se da bi stvaranje centralnog skladišta podataka i pratećih interfejsa za programiranje aplikacije moglo koštati oko 10 miliona evra, kao i da bi njegovu realizaciju bilo potrebno približno isto vreme kao za realizaciju novog sistema. Procenjuje se da bi godišnji troškovi održavanja i podrške iznosili oko 1,5 do 2 miliona evra.

Životni vek takvog rešenja verovatno ne bi bio duži od pet godina – pre nego što dođe do neizbežne zamene sistema za izdavanje dozvola i registraciju u čitavom regionu, što može dovesti do toga da funkcionisanje ovog hibridnog modela postane tehnički i finansijski neodrživo.

REZIME

39

Zaključak

Ukoliko se sada ništa ne preduzme povodom povezivanja registara SALW-a, propustiće se važna prilika da se iskoristi regionalni entuzijazam za saradnju na ovom planu i po- drška EU. Preduzimanje odgovarajućih koraka dovešće do unapređenja javne bezbedno-sti u regionu i šire.

Ako zanemarimo opciju da se ništa ne preduzme u cilju povezivanja registara, postoje dve realne mogućnosti za povezivanje relevantnih registara SALW-a, prema funkciji i kao celina. Obe mogućnosti imaju zajednički osnov. Zajednički temelj je to da registri treba da budu povezani prema funkciji. To znači da registri praćenja oružja treba da budu povezani, kao i da registri oružja u legalnom civilnom posedu treba da budu povezani. Manje je uverljiva tvrdnja da registri koje krajnji korisnici studije vode za kontrolu uvoza/izvoza treba da budu povezani u čitavom regionu; međutim, kao minimum treba da postoji mogućnost preuzimanja podataka iz registara oružja u zakonitom civilnom posedu.

U okviru projekta EFEKAT, koji predstavlja važan istraživački projekat koji finansira EU, a sprovodi Univerzitet u Koventriju (Velika Britanija), dokazano je kroz naučna istraživanja i analize jednog od regionalnih krajnjih korisnika studije, da će pravilno umrežavanje postojećih registara i balističkih informacionionih sistema pomoći u obezbeđivanju bitnih informacije za vođenje istrage i rešavanje slučajeva.

Kroz ovo inovativno istraživanje data je preporuka za uspostavljanje Mreže balističkih podataka za Jugoistočnu Evropu i fokalnih tačaka za vatreno oružje. U skladu sa ovim preporukama treba izvršiti povezivanje baza podatka za praćenje oružja krajnjih korisnika studije. Ta će se mreža povezati sa širom međunarodnom mrežom balističkih podataka koja uključuje kako Evropol tako i Interpol. Time će se krajnji korisnici studije bliže povezati sa EU.

Povezivanje registara vatrenog oružja koje je u legalnom civilnom posedu pre svega će iziskivati da više krajnjih korisnika studije dovrši rad na potpunom usklađivanju svojih zakonskih odredbi sa Direktivom EU o vatrenom oružju kao preduslov za bilo kakav sledeći korak.

Povezivanje registara vatrenog oružja u legalnom civilnom posedu, dakle, pruža daleko bolje mogućnosti za automatsko ažuriranje podataka o izgubljenom ili ukradenom vatrenom oružju u okviru Interpolovog sistema za upravljanje evidentiranjem i praćenjem nezakonitog oružja (iARMS). Povezivanje evidencije o testu ispaljivanja hica iz izgubljenog i ukradenog vatrenog oružja će potom olakšati stvaranje bilo kakvih korelacija sa balističkim


40

nalazima istraga krivičnih dela. Rezultate testova ispaljivanja hica trebalo bi automatski porediti sa nerešenim slučajevima balističkih veštačenja. Ukoliko se uporednom analizom u okviru regionalne mreže balističkih podataka utvrdi pouzdano poklapanje rezultata sa rezultatima testa ispaljivanja hica iz vatrenog oružja u legalnom civilnom posedu, tada će krajnji korisnik studije koji poseduje te rezultate biti u mogućnosti da identifikuje pojedinca povezano sa tim komadom vatrenog oružja.

Zahtevi u vezi sa zaštitom ličnih podataka sasvim ispravno će zabranjivati povezivanje ličnih podataka. Neće postojati zahtev da se povezuju osetljivi podaci, već samo slučajevi anonimnih balističkih identifikacija.

Detalji o izgubljenom i ukradenom oružju, kao i o oružju koje je bilo predmet nezakonite trgovine, i dalje bi bili razmenjivani putem sistema iARMS, premda bi takvi podaci trebalo da se automatski ažuriraju iz povezanih registara.

Dve glavne mogućnosti da se pristupi ovome su sledeće:

• opcija „hibrid“: povezivanje postojećih sistema registara i njihovo održavanje na osn-ovu sadašnjih operativnih rešenja, uz dodatak zasebnog skladišta podataka;

• stvaranje novog regionalnog sistema registara.

Hibridna opcija koristila bi samo postojeće registre svih krajnjih korisnika studije i održa- vala bi ih na osnovu njihovih sadašnjih operativnih rešenja. To će značiti da će biti neopho-dan veliki broj prilagođenih odluka doneti na lokalnom nivou kako bi se većini krajnjih korisnika studije olakšalo da dođu u poziciju iz koje bi povezivanje registara moglo biti delotvorno. One su izložene u Završnom izveštaju. Ova opcija iziskivaće zasebno skladište podataka za potrebe spajanja informacija o vatrenom oružju. Pomenuti pristup biće u priličnoj meri ad hoc, i postoji rizik da delotvorno povezivanje neće biti ostvareno zato što se lokalnim resursima neće moći ostvariti doslednost i priliv podataka.

Druga opcija je da novi registri budu razvijeni na takav način da se uspostavi potpuna usaglašenost u čitavom regionu, što će uključivati povezivanje. Značajna prednost ove opcije ogleda se u tome što niz posebno prilagođenih zadataka, čije je izvršavanje neophodno radi povezivanja u okviru hibridne opcije, više ne bi bili relevantni. U tom slučaju, za potrebe registra oružja u legalnom civilnom posedu, svi opisi vatrenog oružja i dozvole mogli bi se uobličiti prema modelu skupova podataka i formatu EU. Ova opcija obezbe-diće automatski priliv informacija u zajedničke segmente baza podataka.

Odabir ove opcije obezbediće informacije za procene opasnosti i rizika (budući da će biti dostupni kompletni kompatibilni podaci), a takođe će putem raspoloživih informacija uti-cati na razvoj zakonske regulative, primera radi, na usvajanje zakonskih odredbi EU o stan-dardima za onesposobljavanje SALW-a. Konačno, ova opcija predstavlja bolji vid pripreme za članstvo u EU.

Iz tih razloga, preporučuje se stvaranje novih regionalnih sistema registara.

REZIME

41

Rezime ključnih preporuka

Preporuka 1: u okviru uspostavljanja bilo kakvog novog sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja, bilo na lokalnom, nacionalnom ili regionalnom nivou, prateći administrativni troškovi treba da budu jasno definisani kako bi se stvorila potencijalna osnova za jednu doslednu strukturu regionalnih taksi koja bi prikazivala administrativne i troškove održavanja sistema.

Preporuka 2: krajnji korisnici studije unutar regiona treba da razmotre usvajanje legalnih programa za sprovođenje testa ispaljivanja hica. U takvim slučajevima, balistički materijal dobijen tim putem treba uključiti u sisteme za poređenje balističkog materijala povezane sa predloženom Mrežom SEEBIN (videti u daljem tekstu), a mogućnost razmene tih rezultata na regionalnom nivou trebalo bi razmotriti u okviru foruma komisija za SALW i Mreže eksperata za vatreno oružje u Jugoistočnoj Evropi (SEEFEN).

Preporuka 3: trebalo bi stvoriti regionalne smernice za dobru praksu kako bi se podržao holistički pristup inicijalnoj proceni podobnosti podnosioca zahteva za nabavljanje/pose-dovanje vatrenog oružja.

Preporuka 4: trebalo bi izraditi Smernice za dobru praksu UNDP SEESAC-a u vezi sa operativnim procedurama i tehnikama, standardnim bezbednosnim proverama podnosilaca zahteva, kao i sa standardnim opisnim terminima za vatreno oružje i municiju.

Preporuka 5: trebalo bi sprovesti procenu uticaja na životnu sredinu u vezi sa uništava- njem SALW-a i municije unutar regiona kako bi se u potpunosti procenile postojeće pro-cedure, a takođe bi trebalo preporučiti moguće „prečišćene“ alternative.

Preporuka 6: krajnji korisnici studije unutar regiona treba da idu u pravcu potpunog uskla- đivanja sa merama EU za kontrolu vatrenog oružja, kategorizacijom i zakonskom regu- lativom. Ovaj proces trebalo bi olakšati i podržati posredstvom sastanaka regionalnih komisija za SALW i mreže SEEFEN.

Preporuka 7: trebalo bi razmotriti uzimanje DNK uzoraka i/ili otisaka prstiju lica koja za-konito poseduju oružje.

Preporuka 8: krajnji korisnici studije treba da, posredstvom sastanaka regionalnih komisija za SALW, rade na postizanju opšteg sporazuma o trajnom onesposobljavanju


42

vatrenog oružja. Taj sporazum treba da naznači koje oružje se može onesposobiti, ko ga može posedovati, detalje odobrenja za posedovanje, ko vrši onesposobljavanje, ko vrši proveru onesposobljavanja i standarde na osnovu koji se vrši onesposobljavanje. Ovaj proces takođe treba da uzme u obzir mogućnosti koje nudi regionalni sistem za izdavanje dozvola za oružje i registraciju, u skladu sa napred navedenom preporukom.

Preporuka 9: treba izraditi smernice za dobru praksu i zajedničke standarde u pogledu kazni koje su predviđene za nezakonito posedovanje onesposobljenog vatrenog oružja. Ovo treba podržati razmenom informacija među tužiocima posredstvom mreže SEEFEN i drugih kada je to prikladno.

Preporuka 10: krajnji korisnici studije unutar regiona trebalo bi da izvrše procenu mo-gućnosti za stvaranje programa za sprovođenje testa ispaljivanja hica iz oružja koje se ko-risti za potrebe vojske i sprovođenje zakona, radi pružanja pomoći bilo kakvim istragama naknadnog gubitka oružja, kao i radi dopune drugih mera za odvraćanje od krađe. U svim tim slučajevima, dobijeni balistički materijal treba da bude uključen u sistem za poređenje balističkog materijala koji se primenjuje kod krajnjih korisnika studije.

Preporuka 11: potrebno je uvesti program uzajamnih poseta za osoblje koje radi na poslovima registracije na regionalnom nivou.

Preporuka 12: stvaranje novog, potpuno integrisanog regionalnog sistema za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja, sa lokalnim kapacitetom čuvanja ličnih podataka sa dozvola za vatreno oružje.

Preporuka 13: novi regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja treba da bude povezan sa predloženom mrežom za balističko poređenje (SEEBIN) kako bi se smanjilo dupliranje unosa podataka, dodatno unapredila regionalna saradnja, podrža-lo otkrivanje krivičnih dela, analiza informacija i razmena podataka.

Preporuka 14: treba sprovesti studiju o tehničkim zahtevima kako bi se došlo do detaljnih specifikacija za novi regionalni sistem. To treba da obuhvati detaljnu procenu sistema za izdavanje dozvola za vatreno oružje koji su odskora u upotrebi u cilju razmene iskustava, brzog preciziranja tehničkih specifikacija i smanjivanja opštih rizika projekta.

Preporuka 15: novi regionalni sistem za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja takođe bi trebalo da obezbedi osnovne funkcije jednog integrisanog sistema za izdavanje dozvola za vatreno oružje naznačene napred u tekstu. Uz to, prateći implementacioni plan treba da uključuje evidenciju o konverziji postojećih podataka u novi sistem kako bi se smanjilo radno opterećenje krajnjih korisnika tokom bilo kog prelaznog perioda.

Preporuka 16: potrebna je jasno definisana mapa puta kako bi krajnji korisnici dovršili rad na usaglašavanju sa Direktivom EU o vatrenom oružju pre uspostavljanja novog siste-ma za izdavanje dozvola i registraciju vatrenog oružja.

REZIME

43


44

www.seesac.org#SaferRegion

Documents

Studija o izvodljivosti povezivanja sistema registara ... · U vezi sa kontekstom, valja primetiti da je Evropski savet proglasio šest krajnjih korisnika studije kandidatima ili