A) TO OUTLINE THE FRAMEWORK IN WHICH LOCAL ... · Web viewVeoma je važno primetiti da u različitim evropskim zemljama modemski pristup danas besplatno distribuiraju telekomunikacioni

1

Gallo ECF S.p.A.

REPUBLIKA SRBIJA

Investiranje u sektor Interneta i informacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti

Javni izveštajRezime sačinjen na osnovu istraživanja izvršenih tokom perioda

jun-decembar 2003.

Pripremio Giovanni MaruzzelliEkspert za IT - Gallo [email protected], maj 2004.

Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

mailto:[email protected]

2

O IFC-u:

Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation – IFC) predstavlja ogranak grupacije Svetske banke (World Bank Group) u privatnom sektoru. Misiju IFC-a čini stimulisanje uspešnih investicija u oblasti privatnog sektora u zemljama u razvoju, smanjenje siromaštva i poboljšanje života ljudi. IFC finansira privatne investicije u zemljama u razvoju, mobiliše kapital na svetskim finansijskim tržištima i pomaže klijentima da poboljšaju svoju socijalnu i ekološku samoodrživost. Pored toga, IFC pruža tehničku podršku i savete vladama i kompanijama. Od njegovog osnivanja 1956, sve do 2003, IFC je samostalno uložio više od 37 milijardi dolara. Udruživanjem obezbedio preko 22 milijarde dolara za 2990 kompanija u 140 zemalja u razvoju.


3

Predgovor – nastanak i poreklo ovog dokumenta

Ovaj dokument se zasniva na delovima studije čiju je izradu IFC poverio kompaniji Gallo EFC tokom 2003.

Studija je napisana u vidu tri izveštaja. Svaki od njih pokriva određenu oblast i ukazuje na mogućnosti koje stoje pred međunarodnim investitorima u oblasti Interneta u Srbiji. Studija ne predstavlja naučni ili iscrpan opis stanja informacionih i komunikacionih tehnologija u zemlji. Naprotiv, ova studija predstavlja oruđe u rukama međunarodnih finansijskih institucija, privatnih investitora i profesionalaca.

Prva dva izveštaja čine osnovu za najveći ovog dokumenta i sastavljeni su između jula i oktobra 2003.

U ovoj dinamičnoj industrijskoj oblasti, i u promenljivom okruženju srpskog društva, mnoge stvari se menjaju za samo nekoliko kvartala, dok će se neke od njih promeniti u bliskoj budućnosti.

Kao što se može i očekivati, prisutne su mnoge nepreciznosti, propusti ili greške. Nadam se da ću ih ispraviti tokom mog tekućeg rada u ovoj oblasti.

Snosim svu odgovornost za sve takve nedostatke, s obzirom da su svi profesionalci sa kojima sam radio obavili sjajan posao.

Dejan Nikolić, Lela Saković i Dragan Varagić na raspolaganje su stavili svoja široka saznanja o Internetu i informacionim tehnologijama u Srbiji.

Đovani Kape, Vićenco Bruno (koji je putovao u Srbiju i nazad) i celokupno osoblje Gallo ECF-a iz Italije doprineli su svojim savetima, iskustvom i podrškom.

Voleo bih da uputim najveću zahvalnost Ivani Jelisavčić, koja sada radi u SAD, za ostvarene rezultate i uvođenje u srpsku zajednicu. Ona je stajala iza svih napora u vezi sa organizovanjem, istraživanjem i povezivanjem naših aktivnosti.

Molim vas da mi pismeno uputite sve ispravke, dodatne informacije i komentare u pogledu ovog dokumenta.

Giovanni [email protected]


mailto:[email protected]

4

RezimeOvaj dokument je pripremljen na osnovu rezultata studije: „Investiranje u sektor Interneta i IT u Srbiji: izazovi i mogućnosti” koju je finansirao IFC, a proizveo Gallo ECF.

Prva tri poglavlja ovog dokumenta imaju za cilj informisanje potencijalnih investitora o srpskoj ekonomiji i ekonomskim propisima.

U poglavlju „Korišćenje Interneta” predstavićemo rastući trend. Zemlja se nalazi u ranoj fazi prihvatanja Interneta i brzina rasta se stalno povećava, iz godine u godinu. Broj individualnih korisnika tokom 2002. iznosio je 640.000, dok je broj hostova iznosio 17.000. U avgustu 2003. bilo je oko 20.000 hostova. Broj veb-sajtova je porastao sa 2.550 u avgustu 2000. na 9.537 u avgustu 2003. Broj domena se povećao sa 5.860 u avgustu 2000. na 16.081 u avgustu 2003. Ovakav brzi godišnji rast sličan je iskustvima koje su imale zemlje Zapadne Evrope tokom sredine devedesetih, što je dovelo do eksplozivnog razvoja tržišta u trenutku kada je dostignuta kritična masa i ukinut monopol nad telekomunikacijama.

Poglavlje pod nazivom „Propisi u oblasti Interneta” opisuje približavanje propisa zapadnim standardima. Ipak, još uvek je na snazi monopol na telekomunikacije koji ima Telekom Srbije (on će biti ukinut u junu 2005). Regulacija domena mora biti prilagođena poslovnoj upotrebi Interneta.

Poglavlje pod nazivom „Poslovne oblasti sa najbržim rastom u sferi Interneta” govori o fazi u kojoj se Srbija sada nalazi: izgradnji infrastrukture za pristup Internetu. Metodi plaćanja preko Interneta još uvek su u začetku. Kreditne kartice još uvek nisu prihvaćene na celom Internetu zbog nedostatka lokalnih centara za obradu informacija (gateway processors). Investicije u oblasti usluga čekaju na izgradnju infrastrukture. Većina posmatrača očekuje da će nagli porast u oblasti usluga na Internetu, elektronske trgovine, tržišta i aplikacija početi tokom 2005, posle realizacije najvećeg dela ulaganja u opremu i infrastrukturu i paralelno sa ukidanjem monopola Telekoma Srbije.

Sadašnji rast je koncentrisan na oblast širenja pristupa Internetu, koji se, zbog zabrane postavljanja optičkih kablova (ona je tek nedavno ukinuta), do sada razvijao putem bežičnih i kablovskih tehnologija. Ipak, optički kablovi predstavljaju superiornu tehnologiju i smatra se da će oni činiti oblast u kojoj će, posle demonopolizacije, doći do sledećeg talasa investicija koje će stimulisati rast Interneta i glasovnog tržišta. Železnica, komunalne kompanije (EPS) i određeni kablovski operateri već su realizovali optičku infrastrukturu koja u budućnosti može poslužiti za Internet i prenos glasa i podataka. Modemski (dialup) pristup brzo raste i ostvaruje profit, šireći se uz pomoć SMIN inicijative Telekoma Srbije ka sredinama koje se nalaze van urbanih centara. Veoma je važno primetiti da u različitim evropskim zemljama modemski pristup danas besplatno distribuiraju telekomunikacioni operateri. Evoluciju u ovom smeru mogu povesti konkurentni TK operateri, posle juna 2005. i prestanka monopola Telekoma Srbije na prenos glasa. Takođe, beleži se rast i u oblasti e-bankarstva i m-bankarstva, s obzirom da one omogućavaju smanjenje troškova banaka i njihovih klijenata. Mnogi smatraju da softver otvorenog programskog koda predstavlja upotrebljivu alternativu vlasničkom softveru i osnovu za izgradnju ekonomične informatičke strukture zemlje.

U poglavlju pod nazivom „Najvažniji poslovni učesnici u oblasti Interneta” ukratko je opisan određeni broj privatnih i državnih učesnika.

Na srpski Internet i oblast elektronskog poslovanja utiču raznovrsni i međusobno povezani učesnici u složenom okruženju. Preovlađujući uticaj državnih monopolističkih kompanija na tržištu predstavlja snažno nasleđe iz prošlosti. Ipak, kretanje ka Evropi i tržišna orijentacija dovode do brzog rasta i jačanja privatnih učesnika, koji se u isto vreme takmiče i sarađuju sa državnim kompanijama. Državne kompanije će biti u sve većoj meri privatizovane, što će obuhvatiti veliki broj internet servisa i određene srodne aktivnosti.

Najvažniji učesnici i privremeni zaključci:


5

· PTT je državna holding kompanija koja poseduje 80% Telekoma Srbije, 100% Pošte Srbije i 49% operatera mobilne telefonije Mobtela. U okviru PTT-a pronalazimo glavne komponente koje su potrebne za efikasno elektronsko poslovanje. To su: maloprodajni ISP (PTTNet), koji čini najvažniju komponentu, zatim kablovski TV operater (KDS), jedini realizator elektronskog poslovanja (CEPP), logistika i isporuka (Pošta), interna baza podataka koja pokriva celu zemlju (PostNet), bankarska struktura i sistemi plaćanja (Poštanska štedionica i CEPP). Stanovništvo Srbije ima poverenje u Štedionicu u mnogo većoj meri nego u druge finansijske institucije i koristi njene usluge za plaćanje troškova i isporuku paketa. Delatnost Štedionice u vezi sa e-trgovinom verovatno će biti privatizovana u narednim godinama, posebno kada se radi o kompanijama kao što su PTTNet, KDS i CEPP. PTT već sada posluje u saradnji sa privatnim kompanijama u ovoj oblasti, na primer u slučaju CEPP-a. Dogovor sa sadašnjim privatnim partnerima podrazumeva podelu ostvarenih prihoda.

· Telekom Srbije delimično je privatizovan uz učešće grčkog OTE Telecom-a od 20% i imaće monopol na prenos glasa do juna 2005. Telekom Srbije je izgradio jedinu okosnicu za Internet i prenos podataka u Srbiji, pod nazivom SMIN, i ponudio je drugim provajderima Interneta kao ekonomičnu alternativu korišćenju iznajmljenih linija ili sopstvenih okosnica. Ukupni planirani kapacitet iznosi 622Mb/s; tokom 2004 u planu je povećanje kapaciteta za dodatnih 622Mb/s. Telekom je veoma posvećen osavremenjivanju mreže za prenos glasa i njenom tehnološkom usavršavanju kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za tom vrstom usluga. Radi se o velikom projektu za koji su potrebne velike investicije. Drugi mobilni operater, MTS, nalazi se u vlasništvu Telekoma. Telekom sada iznosi na izvođačko tržište svoje interne sposobnosti u sferi informacionih tehnologija, posebno u oblastima realizacije e-poslovanja, prikupljanja isplata, call centra i CRM provajdinga.

· Mobtel je prvi operater mobilne telefonije u zemlji. U vlasništvu je privatne grupacije BK (51%) i PTT-a Srbija (49%). Ovakvu vlasničku strukturu osporava srpska vlada, koja želi da dobije većinski deo kompanije kao kompenzaciju za navodne usluge koje je grupacija BK dobila od Miloševićeve vlade. Mobtel je prvi uveo GPRS i omogućio korišćenje Interneta pomoću mobilnog telefona. Mobtel nudi čitav niz multimedijalnih usluga, uključujući mobilno plaćanje i mobilno bankarstvo (u saradnji sa Poštanskom štedionicom i bankama).

· Internet servis provajderi: Iako je na srpskom tržištu prisutno više od pedeset provajdera, samo mali broj njih zaista poseduje sopstveni međunarodni pristup Internetu. Većina provajdera zapravo su male privatne kompanije koje prodaju pristup velikim provajderima. Glavni provajderi su: Eunet, BeoTel, Verat i YUBC (privatni) i, kao što je navedeno, PTT (državni) i Telekom Srbije (80% u državnom vlasništvu). Na osnovu informacija prikupljenih do oktobra 2003, po mišljenju konsultanta, Verat i YUBC aktivno razvijaju sopstvene kapacitete izvan infrastrukture Telekoma Srbije. Verat je jedini provajder u Srbiji koji nezavisno od Telekoma poseduje sopstvenu međunarodnu vezu i okosnicu za distribuciju. Obe strukture su realizovane pomoću bežičnih linkova. Verat planira da proširi sopstvenu bežičnu infrastrukturu i na taj način pokrije centralnu i južnu Srbiju. Trenutno je u potrazi za investitorima. YUBC je završio studiju o izvodljivosti i spreman je da započne izgradnju sopstvene okosnice od optičkih vlakana koja će pokriti teritoriju Srbije i povezati je sa Mađarskom, Bugarskom i Makedonijom. Ova okosnica će biti prva informatička magistrala koja će predstavljati konkurenciju okosnici Telekoma, bez ograničenja koja sa sobom nosi bežična tehnologija. YUBC je u potrazi za investitorima.

· Kablovska TV distribucija je privlačna zbog toga što kompanije koje postavljaju i vode najsavremenije mreže za distribuciju TV programa mogu da iskoriste postavljene kablove i uređaje za distribuciju Interneta, pa čak i telefonije (Voice over IP). Privatna kompanija SBB je najvažniji učesnik u ovoj oblasti; ona je kupila veliki broj manjih kompanija i planira da sve ove mreže osavremeni u skladu sa poslednjim dostignućima tehnologije. SBB je primio donaciju TDA (SAD) za izradu studije o izvodljivosti stvaranja nacionalne okosnice od optičkih vlakana za pristup Internetu i prenos glasa, koja bi povezivala navedene mreže. SBB je u potrazi za investitorima. Snažan učesnik u ovoj oblasti je i KDS, u vlasništvu PTT-a, koji takođe koristi modernu infrastrukturu od optičkih vlakana. On će verovatno biti izdvojen i privatizovan.


6

· E-bankarstvo predstavlja jedan od najvažnijih razloga za usvajanje internet tehnologija od strane srpskih kompanija. Elektronske usluge kao što su izvod stanja i poreski izveštaji još uvek ne izgledaju kao tačke stvaranja profita, ali bankama i njihovim klijentima nude uštedu vremena i troškova i brzo dobijaju na popularnosti.

· Srbija se nalazi u ranoj fazi proizvodnje sadržaja. Elektronsko poslovanje još uvek nije razvijeno u dovoljnoj meri i stoga ne može da omogući ekonomično stvaranje sadržaja na srpskom jeziku. Prednost imaju štampani časopisi i listovi. B92 (jedna od najpoznatijih radio, TV i muzičkih produkcijskih grupacija) poseduje najposećeniji srpski veb-sajt i razvija sopstvenu incijativu za elektronsko poslovanje.

· Onlajn usluge još uvek nisu razvijene u Srbiji, izuzev elektronskog bankarstva (vidi prethodne odeljke). Investiranje u oblasti elektronskih usluga usporeno je nedostatkom informatičke opreme u malim i srednjim preduzećima i opštom ekonomskom situacijom u poslednjoj deceniji. Sa izuzetkom CEPP-a (odeljenje Pošte namenjen elektronskom poslovanju), ne postoji značajna ponuda u ovoj sferi. Prisutna su dva zanimljiva projekta u oblasti internet usluga za mala i srednja preduzeća: BBNet i VEZA.

· U Srbiji još uvek ne postoje značajne inicijative za elektronsko poslovanje. Obim trgovine ograničen je nedostatkom infrastrukture za Internet, kao i neophodne regulative za procesiranje plaćanja kreditnom karticom. To bi trebalo da se promeni u bliskoj budućnosti.

Poglavlje pod nazivom „Metode plaćanja preko Interneta” opisuje trenutnu situaciju i trendove u vezi sa realizacijom servisa za elektronske transakcije. Srpsko tržište kreditnih kartica beleži najveći porast u balkanskom regionu. Banke su tek počele da nude kreditne kartice, tako da je ukupan broj kartica mali (oko 400.000), ali veoma brzo raste. Tokom 2004. bankarski sistem će početi sa onlajn transakcijama putem kreditnih kartica, što će olakšati razvoj elektronske trgovine. U ovom poglavlju ukratko su opisane metode za transfer novca, kao i specijalni telefonski brojevi čije se korišćenje plaća.

Potrošački portali na Internetu, reklamiranje i potrošački servisi (B2C): ovde se govori o trenutnoj situaciji u ovim sektorima u Srbiji, relevantnim istorijskim zbivanjima, broju individualnih posetilaca najvećih portala (50.000 dnevno za B92), veličini onlajn reklamnog tržišta (oko 250.000€ za 2003), strukturi tipične reklamne kampanje, učesnicima u oblasti elektronskog poslovanja i njihovim problemima (nedostatak lokalnog procesiranja transakcija preko kreditne kartice, teškoće u vezi sa ekonomičnom i pouzdanom isporukom kupljene robe). Ovo tržište pokazuje brzi rast i očekuje se da će se naglo povećati tokom sledećih godina (dostupnost onlajn kreditnih kartica i jeftinog i brzog pristupa Internetu).

Poglavlje o Internet servisima za mala i srednja preduzeća govori o strateškoj poziciji koju ta preduzeća imaju u sadašnjim vladinim planovima za razvoj Srbije, kao i o potrebi za informacionim i komunikacionim uslugama koje im mogu pomoći da se integrišu u evropsko tržište. U ovom trenutku nije aktivna nijedna značajna privatna inicijativa, iako se neke nalaze u fazi planiranja.

U poglavljima pod nazivom Razvoj softvera / Integracija sistema, opšti pregled (nisu bila uključena u prvobitne zahteve i uslove za sprovođenje ove studije) konsultant predstavlja osnovne informacije o ovom tržištu u Srbiji i interesantnim mogućnostima koje se mogu pronaći.

Čini se da je industrija razvoja softvera (velike kompanije u ovom sektoru istovremeno su i najveći sistemski integratori u Srbiji) u dobrom stanju; ipak, plate nisu tako niske kao u Ukrajini ili Indiji. Struktura plata najniža je u državnim kompanijama, oko 250€ mesečno za softverskog inženjera; veća je u rastućem privatnom sektoru i dostiže 700/1000€ mesečno za veoma sposobnog programera. Poslovanje u ovoj oblasti zato mora biti pažljivo osmišljeno i usmereno.

Poslovanje u ovom sektoru može se organizovati pomoću dvostranog pristupa: moguće delokalizacije razvoja softvera iz Evrope korišćenjem lokalne radne snage i mogućeg prodora evropskih proizvoda koji dopunjavaju lokalni softver na srpskom tržištu. Pored toga, srpsko tržište je posebno razvijeno u nekim oblastima (naročito u oblasti bankarstva, elektronskog poslovanja i komunikacije), i izgleda sposobno za izvoz određenih lokalnih softverskih rešenja – posebno kada se radi o oblastima softvera za mobilne uređaje i interakciju sa


7

korisnikom: lokalne banke i firme lako prihvataju inovativna rešenja i lokalne softverske kompanije ih koriste za beta testiranje svojih proizvoda.

Uzimajući u obzir relativno visoku cenu radne snage potrebne za razvoj softvera, poslovna strategija može biti složena. Potrebna je detaljna identifikacija komplementarnosti između srpskih i evropskih učesnika na polju razvoja softvera i integracije sistema.

Najvažnije pitanje kojem će biti posvećena pažnja u studiji odnosi se na regionalni i evropski položaj srpskih sektora na širem međunarodnom tržištu u odnosu na druge regionalne učesnike kao što su Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Potrebno je podrobno istraživanje sektora drugih regionalnih učesnika, uključujući pregled najinteresantnijih trendova, proizvoda i kompanija u tim zemljama.

U okviru Dodatka izložićemo sociološki pregled korisnika Interneta u Srbiji i opis načina razvoja i poslovnog modela softvera otvorenog koda, što je neophodno za razumevanje potencijalne uloge takvog softvera u Srbiji.


8

Skraćenice i rečnik pojmova041 – srpski telefonski prefiks bez geografskog značenja; specijalna tarifa

AD – akcionarsko društvo

ASP – aktivne serverske stranice (Active Server Pages)

ATM – asinhroni mod transfera (Asynchronous Transfer Mode)

B2B – poslovanje između dve kompanije (Business to Business)

B2C – poslovanje između individualnog potrošača i kompanije (Business to Consumer)

Backbone (okosnica) – magistrala („kičma”) sa velikom brzinom protoka podataka koja čini glavni put za prenos podataka u okviru određene mreže

Bandwidth (propusni opseg) – maksimalna količina podataka koja može proći kroz određenu konekciju u određenom vremenskom periodu (obično sekundi)

Bit – skraćenica za binarnu cifru, tj. najmanju količinu podataka koju kompjuter može da obradi

BK – Braća Karić

Byte – serija bitova određene dužine; obično osam bitova

CA – telo za izdavanje sertifikata (Certification Authority)

CEPP – Centar za elektronsko poslovanje Pošte

CIR – angažovana informaciona stopa (Committed Information Rate)

DECT standardi – usavršena digitalna bežična telekomunikacija (Digital Enhanced Cordless Telecommunications)

DEM – nemačka marka

DHTML – dinamički HTML

Digitalna linija – v. iznajmljena linija

DivX – kodirana piratska kopija DVD filma

DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću

DSL – digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line)

DVD – digitalni video disk

EAR – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction)

Gb – (gigabit) – 1024 megabita ili milijarda bitova

GB – (gigabyte) – 1024 megabajta ili milijarda informatičkih karaktera (bajtova)

GDP – bruto nacionalni proizvod (Gross Domestic Product)

GHz – gigaherc, jedinica za frekvenciju jednaka milijardi herca

GIPI – Globalna inicijativa za politiku Interneta (Global Internet Policy Initiative)Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

9

GNI – bruto nacionalni dohodak (Gross Domestic Income)

GSM – globalni sistem za mobilne komunikacije (Global System for Mobile communications)

HTML – hipertekstualni jezik za opisivanje stranica na Internetu (Hyper Text Markup Language)

ICANN-IANA – Organizacija za autorizovanje imena domena na Internetu

IKT – informacione i komunikacione tehnologije

IFC-SEED – Međunarodna finansijska korporacija – odeljenje za razvoj preduzeća u regionu Jugoistočne Evrope (International finance corporation – Southeast Europe enterprise development)

IFS – industrijski i finansijski sistem

IP – Internet protokol

IPR – prava na intelektualnu svojinu (Intellectual Property Rights)

ISDN – digitalna mreža sa integrisanim servisima (Integrated Services Digital Network)

ISDN BRI – ISDN interfejs sa osnovnom stopom (ISDN Basic Rate Interface)

ISDN PRI – ISDN interfejs sa primarnom stopom (ISDN Primary Rate Interface)

ISP – Internet servis provajder

IT – informacione tehnologije

ITU – Međunarodna unija za telekomunikacije (International Telecommunications Union)

JP PTT – Javno preduzeće PTT

JP PTT saobraćaja “Srbija” – Javno preduzeće poštanskog, telefonskog i telegrafskog saobraćaja „Srbija”

Kb/s – kilobit po sekundi

KDS – Kablovski distributivni centar

Leased line (iznajmljena linija) – linija za komunikaciju koju na mesečnoj bazi obično iznajmljuje javna kompanija za informacione mreže Mb – megabit (1.048.576 bitova ili 1024 kilobita podataka)

MB – megabajt (1,048,576 bajtova ili 1024 kilobajta podataka)

MMF – Međunarodni monetarni fond

MMS – servis za multimedijalne poruke (Multimedia Messaging Service)

Modem – modulator / demodulator

MTS – Mobilna telefonija Srbije – srpski mobilni operater

OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for economic cooperation and development)


10

OEM – originalni proizvođač opreme (Original Equipment Manufacturer)

OSCE – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Cooperation in Europe)

PC – personalni kompjuter (Personal Computer)

POPs – tačka pristupa, modemski pul (Points of Presence, modem pool)

PSTN – javna preklopna telefonska mreža (Public Switched Telephone Network)

PTT – Pošta, Telegraf, Telefon

RAID – redundantna mreža jeftinih diskova (Redundant Array of Inexpensive Disks)

RIPE NCC – Réseaux IP Européens, Centar za mrežnu koordinaciju (Réseaux IP Européens Network Coordination Centre)

SBB – Srpska mreža širokog propusnog opsega (Serbia Broadband)

SCEPP – Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja

SEEF – Investicioni fond Džorža Soroša

SME – mala i srednja preduzeća (Small and Medium-sized Enterprise)

SMIN – Srpska multiservisna informaciona mreža (Serbian Multiservice Information Network)

SMMRI – Institut za strateški marketing i medijska istraživanja (Strategic marketing and media research institute)

SMS – mobilni servis kratkih poruka (Short Message Service)

TCP – protokol za kontrolu prenosa podataka preko Interneta (Transmission Control Protocol); zajedno sa Internet protokolom (IP) sačinjava skup najvažnijih protokola koji leže u osnovi Interneta

Telco – telekomunikacioni operater ili prenosilac

TLD – domen najvišeg nivoa (Top-Level Domain)

TS – Telekom Srbije

UN – Ujedinjene nacije

UN ECE – Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nations Economic Commission for Europe)

UNMIK – Privremena administracija UN na Kosovu (United Nations Interim Administration Mission in Kosovo)

VPDN – virtuelna privatna mreža preko dialup konekcije (VPN over Dialup)

VoIP – prenos glasa preko Interneta (Voice over Internet Protocol)

VPN – virtuelna privatna mreža (Virtual Private Network)

WAP – protokol za bežični pristup (Wireless Access Protocol)

WTO – Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization)


11

TRIPS – trgovinski aspekti prava na intelektualnu svojinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights)

xDSL – generički termin za digitalne pretplatničke linije (DSL servise); „x” može biti zamenjeno različitim slovima (ADSL, HDSL, IDSL, MDSL, RADSL, SDSL, VDSL)

YUD – jugoslovenski dinar (Yugoslavian dinar)

YuISPA – Jugoslovensko udruženje provajdera Interneta (Yugoslavian Internet service provider association)

ZOP – Zavod za obracun i plaćanje


12

1 Makroekonomski parametri Srbije i Crne Gore1.1 Srbija i Crna Gora – opšti pregled

Populacija8,15 miliona Priraštaj0,1 % Životni vek72 godineBroj stanovnika ispod linije siromaštva10 %Bruto nacionalni dohodak po stanovniku1.400 USDBruto nacionalni proizvod15,6 milijardi USDPorast bruto nacionalnog proizvoda4,0 %

Distribucija stanovništva:Srbija bez Kosova: 7.500.000Kosovo: 1.900.000Crna Gora: 650.000

Stanovništvo u najvećim gradovima u Srbiji:Beograd: 1.574.000Novi Sad: 190.600Niš: 173.400Kragujevac: 146.000Subotica: 99.500Zrenjanin: 79.500Pančevo: 76.100Čačak: 73.200Leskovac: 63.100Smederevo: 62.700

Podaci iz 2002.Izvori: Zavod za statistiku, MMF, industrijski i finansijski sistem, WDI 2002. i procene osoblja Svetske banke.

Zajednica Srbije i Crne Gore nalazi se u grupi zemalja sa nižim srednjim dohotkom. Bruto nacionalni dohodak po stanovniku iznosi 1.400 USD. Poljoprivredne površine su plodne i obradive. Zemlja je bogata prirodnim i mineralnim vodama. Srbija i Crna Gora imaju mogućnost za razvoj u vidu transportnog čvorišta zbog svog položaja na raskršću kopnenih i vazdušnih puteva koji povezuju Evropu sa severa na jug i sa istoka na zapad. Tokom 2002, usluge su činile 40% bruto nacionalnog proizvoda, industrija 36% i poljoprivreda 24%.

Posle zakasnele tranzicije, Srbija i Crna Gora sigurno napreduju prema tržišnoj ekonomiji uprkos političkim potresima tokom poslednje dve godine, uključujući ubistvo predsednika srpske vlade Zorana Đinđića i promenu imena države (prethodni naziv: Savezna Republika Jugoslavija). Makroekonomska stabilnost, koja je brzo dostignuta pre dve godine, još uvek postoji. Ekonomija je porasla za 5,5% tokom 2001. i 4% tokom 2002. Doduše, rast je sada usporen.

Siromaštvo je i dalje veliki problem. Tokom poslednje decenije, dugi period nestabilnosti, međunarodna izolacija i ekonomske teškoće negativno su uticale na životni standard velike većine stanovništva. Loši ekonomski uslovi doveli su do smanjenja zarada i pogoršanja socijalne zaštite i zdravstvenih usluga. Kao rezultat toga, siromaštvo je tokom devedesetih naglo poraslo i danas je


13

široko rašireno u obe republike. Iako se 10% stanovništva nalazi ispod linije siromaštva (10,6% u Srbiji i 9,4% u Crnoj Gori), jedna trećina populacije je veoma blizu te granice i u opasnosti je da u slučaju bilo kakvih ekonomskih potresa sklizne u potpuno siromaštvo.

1.2 Zbivanja od 1991. do danas

Između 1991. i 1999. zemlja je zbog spoljašnjih i lokalnih faktora pretrpela težak ekonomski pad. Decenija propadanja ostavila je teške posledice na ekonomiju i ljude: ekonomski kolaps, nestabilne institucije i nesigurnost. Tokom 1993. vladala je akutna hiperinflacija (jedan od najtežih slučajeva u svetu). Bruto nacionalni proizvod je opao za 16% samo u 1999. Tokom 2000, kada je započela tranzicija prema demokratiji i tržišnoj ekonomiji, BNP je opao na manje od polovine vrednosti koju je imao 1989. Obim trgovine sa inostranstvom pao je na još niži nivo: izvoz i uvoz su tokom 2000. bili umanjeni za 61%, odnosno 31% u odnosu na vrednosti iz 1989. Dug je nepodnošljivo porastao – spoljni dug od oko 12,2 milijarde dolara predstavljao je 136% bruto nacionalnog proizvoda iz 2000. Finansijski sektor je bio potpuno uništen. Pored toga, ratovi u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, koji su usledili posle raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, doveli su do pojave 450.000 izbeglica i 240.000 raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, kao i drugih ekonomski i socijalno ugroženih grupa.

1.3 Ekonomski napredak u poslednjem periodu

Od 2000. do danas ostvaren je značajan napredak. U julu 2001, na donatorskoj konferenciji u Briselu koju su organizovale Svetska banka i Evropska komisija, podržan je četvorogodišnji program ekonomskog oporavka i tranzicije u vrednosti od 4 milijarde dolara. Do sada je utrošeno skoro 2 milijarde dolara, dok će još 1 milijarda dolara biti utrošena do kraja 2003. Tokom 2001. postignut je sporazum sa Pariskim klubom i spoljašnji dug prema kreditorima iz ovog kluba smanjen je za 51%. Posle isteka trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om dug će biti umanjen za dodatnih 15%.

Tokom 2002, inflacija je pala na 14%, dok je 2000. i 2001. iznosila 113%, odnosno 39%. Kurs je posle dugogodišnje nestabilnosti ostao stabilan tokom tri uzastopne godine. Reforme u bankarskom sektoru, započete zatvaranjem četiri najveće banke, povratile su izgubljeni kredibilitet i domaća privatna štednja porasla je sa nule na 1,06 mld. dolara. Devizne rezerve su 2003. dostigle 2,5 mld. dolara, dok su 2000. iznosile samo 360 miliona dolara.


14

2 Status Srbije i Crne Gore; razlozi za sprovođenje odvojene studije o SrbijiZajednica Srbije i Crne Gore sastoji se od dve republike – Srbije i Crne Gore, koje su u velikoj meri nezavisne jedna od druge, posebno na ekonomskom nivou. Ovaj entitet predstavlja sukcesora Savezne Republike Jugoslavije. Nova Ustavna povelja još uvek nije implementirana.

Čini se da javnost smatra da će u ne tako dalekoj budućnosti biti iskorišćeno pravo na odvajanje, što će dovesti do stvaranja dve potpuno nezavisne i međunarodno priznate države. Međutim, zahtevi za pristupanje koje je postavila Evropska Unija onemogućavaju dve vlade da preduzmu ovakve korake. U upotrebi su dve različite valute, euro u Crnoj Gori i dinar u Srbiji. Iako postoje pokušaji da se harmonizuju ekonomski propisi i carine na nivou državne zajednice, danas su u praksi prisutne značajne razlike između Srbije i Crne Gore.

U sektoru telekomunikacija (i Interneta) sve nadležnosti se nalaze na republičkom nivou, dok je Unija nadležna samo za produžavanje članstva u međunarodnim telima i ispunjavanje međunarodnih obaveza bivše Savezne Republike Jugoslavije.

Od intervencije NATO-a 1999. do danas Kosovom upravlja UNMIK, koji nije potčinjen zakonima i propisima Srbije i Crne Gore. Status Kosova će odrediti međunarodna zajednica; uskoro treba da započnu bilateralni razgovori između umešanih strana (srpske vlade i kosovske administracije).

Zbog toga ćemo u ovom izveštaju govoriti samo o Republici Srbiji, bez Kosova.


15

3 Opšte poslovno okruženjeOvo poglavlje se sastoji od izabranih delova iz besplatne publikacije (Ernst & Young, april 2003) pod nazivom „Poslovanje u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore”.

3.1 Ekonomija

Poslovno i investiciono okruženje

Posle čitave decenije stagniranja i izolacije, političke promene u Srbiji tokom oktobra 2000. dovele su do otvaranja mogućnosti za obnovu ekonomije i njenu reintegraciju u globalno tržište. Posle dolaska na vlast u januaru 2001, nova vlada Srbije je aktivno sprovodila politiku usmerenu na stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja za lokalne kompanije i strane investitore. Vlada je posvetila posebnu pažnju integraciji zemlje u međunarodnu poslovnu zajednicu, rekonstrukciji infrastrukture, oživljavanju institucija i stabilizaciji. Ostvareni rezultati su veoma značajni, naročito u pogledu programa privatizacije.

Ekonomski trendovi i učinak: Prognoza porasta bruto nacionalnog proizvoda u Srbiji (bez Kosova) za 2002. iznosi 4%, uz bruto nacionalni proizvod po stanovniku od 1.831 USD. Prosečna plata tokom 2002. iznosila je 151 EUR, dok je zvanična stopa nezaposlenosti iznosila 28,6%. Stopa inflacije krajem 2002. bila je 14,8% (stopa rasta).

3.2 Investiciona klima i poslovanje sa inostranstvom

Opšte okolnosti

U skladu sa Zakonom o stranim investicijama, strani partneri mogu investirati u lokalne kompanije i druge entitete koji vrše poslovne aktivnosti u Srbiji radi ostvarivanja profita.

Posle stupanja na snagu Zakona o stranim investicijama u januaru 2002, strani investitor više nema obavezu da Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom dostavi ugovor o investiranju ili sporazum o koncesiji ili osnivanju akcionarskog društva. Stranim investitorima Zakon daje garancije da neće biti onemogućeni da koriste imovinu ili izvrše njen transfer, kao i da neće biti ugroženi rizicima nekomercijalne prirode.

Vrste stranih investicija:

Strani entitet, samostalno ili u saradnji sa drugim lokalnim ili stranim entitetom, može:

· osnovati kompaniju;· kupiti deonice ili udeo u lokalnoj kompaniji.

Deonički kapital koji ulažu strani investitori može se sastojati od:

· strane valute;· robe – uključujući opremu, rezervne delove, transportna sredstva i drugu imovinu;· vlasničkih prava – uključujući patente, licence, know how, zaštitne znakove itd;· lokalne valute koja je realizovana putem izdvojenog lokalnog izvora, uključujući

reinvestiranje profita;· dužničkih potraživanja koja su konvertovana u deonice.

Podsticaji za investiranje

Oprema koja je deo stranih investicija (izuzev automobila i mašina za kockanje) izuzima se od


16

plaćanja svih carinskih dažbina i taksi. Pored toga, oprema (izuzev automobila, nameštaja, tepiha, dela lepe i primenjene umetnosti i drugih dekorativnih predmeta za kancelarije i stanove, kućnih električnih aparata, TV i radio prijemnika, video i audio aparata itd.) se takođe izuzima od plaćanja poreza na promet.

Strani investitor je ovlašćen da slobodno prenese, u čvrstoj valuti, celokupan prihod koji je ostvario, posle plaćanja lokalnih dažbina i akcijskog kapitala u vezi sa njegovom investicijom. Iznos koji može biti prenesen od strane kompanije specifično uključuje:

profit ostvaren kao rezultat investicije;udeo akcijskog kapitala dobijen posle raspuštanja kompanije ili poništenja ugovora o investiranju;sredstva dobijena prodajom deonica ili udela;restituciju investiranih sredstava u skladu sa ugovorom o investiranju ili ugovorom/odlukom o osnivanju;dodatna plaćanja u skladu sa Zakonom o preduzećima;nadoknadu u slučaju oduzimanja (imovina stranih investitora ne može biti oduzeta, osim u slučajevima predviđenim zakonom, u vezi sa javnim interesom, i uz odgovarajuću nadoknadu).

U skladu sa ugovorom o investiranju ili ugovorom/odlukom o osnivanju, strani entitet ima pravo da kontroliše knjige i poslovanje kompanije u koju je investirao, kao i pravo da ispita privremene i godišnje finansijske izveštaje. U slučaju promene zakona, prava investitora usled toga ne mogu biti umanjena.

3.3 Kompanije

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću („DOO”) nastaje u trenutku zaključivanja ugovora o udruživanju ili, ako kompaniju osniva jedna osoba, onda kada se donese odluka o osnivanju kompanije. DOO obično ima do 30 članova, iako ovaj broj može biti i veći u slučaju da su članovi zaposleni unutar kompanije i da su kupili akcijski kapital pod privilegovanim uslovima, u skladu sa odredbama zakona o privatizaciji.

Početni kapital investiran u DOO ne sme biti manji od 5.000 USD. Početna investicija svakog od pojedinih članova ne sme biti manja od dinarske protivvrednosti 500 USD po zvaničnom kursu na dan isplate. Kapitalne investicije ne mogu biti načinjene u vidu rada ili usluga. Investicije članova DOO moraju biti u celosti upisane pre podnošenja prijave za upis u registar preduzeća, dok najmanje 50% početnog kapitala ili 50% vrednosti investicija svakog člana društva mora pre ove registracije biti uplaćeno na privremeni račun u ovlašćenoj banci. Ostatak investicije mora biti uplaćen u roku od dve godine od dana registracije DOO-a, kao što je navedeno u ugovoru o osnivanju.

Radom društva sa ograničenom odgovornošću upravljaju generalni direktor, upravni odbor, nadzorni odbor (u slučajevima predviđenim zakonom) i generalna skupština, ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva.

Većinu privatnih malih i srednjih preduzeća u Srbiji čine društva sa ograničenom odgovornošću, s obzirom da je za njihovo osnivanje potreban manji kapital nego za osnivanje akcionarskog društva. Takođe, većina stranih investitora najradije ulaže svoj kapital u vidu DOO. Treba napomenuti da se berze nalaze u početnoj fazi razvoja i da zato nije lako uvećati akcijski kapital u kotiranim kompanijama prodajom novih deonica.

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo („AD”) nastaje u trenutku zaključivanja ugovora o udruživanju, ili, ako kompaniju osniva jedna osoba, onda kada se donese odluka o osnivanju kompanije. Investicije akcionara AD mogu biti načinjene u obliku gotovine, robe ili prava izraženih u novčanoj vrednosti. Investicije u obliku robe ili prava obično procenjuje ovlašćeni procenitelj.


17

Osnivači mogu osnovati AD na sledeći način:

1. kupovinom svih deonica na osnivačkom sastanku, bez objavljivanja javnog poziva za upis deonica, ili

2. objavljivanjem javnog poziva trećim stranama za upis i kupovinu deonica.

AKcionarsko društvo koje je osnovano bez javnog poziva za upis deonica može osnovati samo jedan osnivač i novčani udeo uplaćenog početnog kapitala ne može biti manji od dinarske protivvrednosti 10.000 USD po zvaničnom kursu na dan uplate. Akcionarsko društvo koje je osnovano uz objavljivanje javnog poziva za upis deonica moraju osnovati najmanje dva osnivača i novčani udeo uplaćenog početnog kapitala ne može biti manji od dinarske protivvrednosti 20.000 USD po zvaničnom kursu na dan uplate. Najmanje 50% početnog deoničkog kapitala koji svaki osnivač mora uneti u akcionarsko društvo mora biti uplaćeno na privremeni račun u banci u trenutku upisivanja AD u registar preduzeća, dok preostali iznos mora biti uplaćen u roku od dve godine od dana registracije AD-a, kao što je navedeno u ugovoru o osnivanju. Ako je početni deonički kapital akcionarskog društva veći od dinarske protivvrednosti 25.000 USD, najmanje 20% tog iznosa mora biti uplaćeno do trenutka podnošenja zahteva za upis u registar preduzeća. Investicije u obliku prava ili sličnih nematerijalnih dobara moraju biti načinjene u celosti pre trenutka upisivanja u registar preduzeća.

Radom akcionarskog društva upravljaju skupština, upravni odbor, imenovani direktori i nadzorni odbor (u slučajevima predviđenim zakonom). Upravni odbor treba da se sastoji od najmanje tri člana. Oni mogu biti izabrani iz redova radnika i deoničara akcionarskog društva, a mogu doći i izvan kompanije. Menadžment kompanije može biti jugoslovenski ili inostrani.

Većina nedavno privatizovanih preduzeća, kao što su banke, finansijske institucije, osiguravajući zavodi i berze hartija od vrednosti, predstavljaju akcionarska društva.

Inostrane kompanije u Srbiji mogu formirati predstavništvo koje će se baviti aktivnostima koje ne dovode direktno do stvaranja profita, kao što su reklamiranje ili istraživanje tržišta za potrebe matične organizacije. Takva predstavništva ne mogu vršiti komercijalne aktivnosti ili primati sredstva od bilo koje treće strane. Sva sredstva moraju biti upućena iz glavne uprave ili drugog inostranog predstavništva iste kompanije.

U slučaju osnivanja predstavništva, neophodno je Ministarstvu trgovine dostaviti sledeće podatke i dokumente:

· Program aktivnosti predstavništva;· Potvrdu o registraciji inostrane kompanije od strane ovlašćenog tela matične zemlje; · Izjavu inostrane kompanije o preuzimanju odgovornosti za sva potraživanja proistekla iz

rada predstavništva kompanije;· Stalne ili privremene dozvole boravka za strane državljanine koji će biti zaposleni u

predstavništvu;· Odluku o imenovanju direktora predstavništva.

Ogranci

Samo kompanija registrovana u Srbiji ili podružnica strane kompanije osnovana na teritoriji Srbije mogu ustanoviti ogranak u Srbiji. Govoreći uopšteno, inostrana kompanija ne može direktno osnovati ogranak u Srbiji. Ipak, ovo opšte pravilo ne odnosi se na inostrane banke koje u Srbiji mogu osnovati ogranak sa statusom pravnog lica.

3.4 Porez na dobit preduzeća

Poreski obveznici

U smislu poreza na dobit preduzeća, stanovnik Srbije predstavlja kompaniju koja je osnovana u Srbiji, ili se sedište njenog menadžmenta i uprave nalazi u Srbiji. Rezidentna kompanija plaća


18

porez na dobit ostvarenu u celom svetu, dok kompanija koja nije rezidentna plaća porez samo na dobit ostvarenu u Srbiji. Ne-rezidentna kompanija je ona kompanija koja je osnovana van Srbije, ili se sedište njenog menadžmenta i uprave nalazi van Srbije, ali posluje i ima stalno predstavništvo na teritoriji Srbije.

Poreska stopa

Na oporezivi prihod plaća se porez u iznosu od 14%.

Izračunavanje oporezivog prihoda

Iznos oporezivog prihoda dobija se oduzimanjem dozvoljenih troškova od ostvarenog prihoda. Većina troškova, uključujući troškove materijala koji se koristi u proizvodnji i srodnim aktivnostima, u potpunosti su dozvoljeni i oduzimaju se od poreske osnovice. Pored toga, kamate, porez na imovinu, doprinos za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac, takse i druge javne dažbine i doprinosi, izuzev kazni, smatraju se dozvoljenim troškovima. Na primer, sledeće vrste troškova se smatraju dozvoljenim troškovima, do određenog maksimalnog nivoa izraženog u procentima od ukupnog oporezivog prihoda:

· 3,5% za medicinske, kulturne, obrazovne, naučne, ekološke i sportske troškove;· 3% za reklamne i promotivne aktivnosti, kao i za 'troškove protokola' (troškovi zabave

klijenata i pokloni);· 0,1% za članarine u komorama i asocijacijama.

Amortizacija

Imovina gubi na vrednosti tokom perioda korišćenja, što se može uzeti u obzir upotrebom pravolinijskog ili opadajućeg metoda izračunavanja i umanjenjem poreza na dobit preduzeća. Na primer, stopa amortizacije varira od 1,5% za zgrade do maksimalnih 20% za kompjutere i nematerijalnu imovinu. Ubrzana amortizacija dozvoljava se za osnovna sredstva koja se koriste za zaštitu okoline, naučna istraživanja, obuku osoblja i obrazovanje. Ubrzana amortizacija dozvoljava se i za kompjutere. Iznos ubrzane amortizacije izračunava se korišćenjem stope koja je do 25% veća od uobičajene standardne stope amortizacije za određenu vrstu imovine.

Poreske olakšice

Poslednjim promenama Zakona o porezu na dobit preduzeća uvedene su nove poreske olakšice, dok su neke postojeće znatno povećane:

· Uvedeno je desetogodišnje poresko izuzeće za kompaniju koja investira 600 miliona dinara (približno 9,37 miliona EUR) u obliku sopstvenih osnovnih sredstava i zaposli najmanje 100 novih radnika u periodu investiranja. Detaljne instrukcije za sprovođenje ove olakšice tek treba da budu objavljene;

· Petogodišnje poresko izuzeće može se primeniti (pod određenim uslovima) na kompaniju koja vrši aktivnosti u oblasti od „izuzetnog značaja” (što treba da bude detaljno definisano), investira 6 miliona dinara i u toj oblasti zaposli pet novih radnika;

· Investicije u obliku osnovnih sredstava (izuzev automobila, nameštaja, tepiha, dela fine i primenjene umetnosti i drugih dekorativnih predmeta za opremanje kancelarija) omogućavaju investitoru da ostvari smanjenje poreza na dobit preduzeća u iznosu od 20% (ranije 10%) godišnje investicije, ali ne više od 50% izračunatog poreza. Za mala preduzeća smanjenje poreza iznosi 40% (ranije 30%) godišnje investicije, ali ne više od 70% izračunatog poreza. Neiskorišćeni poreski kredit može se prenositi unapred tokom perioda od 10 godina (ranije 5 godina). Ako kompanija proda navedena sredstva u roku od tri godine posle prvobitne kupovine, tada sve ostvarene poreske olakšice dospevaju za plaćanje u potpunosti, uvećane za stopu inflacije.

· Kompanija koja zapošljava nove radnika ima pravo na smanjenje izračunatog poreza na dobit preduzeća u iznosu od 100% (ranije 40%) bruto dohotka novih radnika tokom perioda


19

od dve godine. Kako bi iskoristio ovu olakšicu, poslodavac ne sme smanjiti broj zaposlenih tokom prethodnog perioda od 12 meseci. U slučaju da poslodavac smanji broj zaposlenih tokom navedenog dvogodišnjeg perioda (ostavka radnika više se ne smatra smanjenjem broja zaposlenih), ostvarena poreska olakšica dospeva za plaćanje u potpunosti, uvećana za stopu inflacije;

· Neprofitne organizacije imaju sopstvena specijalna pravila za oslobađanje od poreza;

· Poreski kredit se dodeljuje svakoj kompaniji koja osnuje novu poslovnu jedinicu u nerazvijenom regionu. Iznos kredita određuje se procenjivanjem doprinosa navedene jedinice u odnosu na ukupan profit kompanije. Olakšica je dostupna tokom perioda od dve godine.

Gubici

Gubici ostvareni poslovnim, finansijskim ili neposlovnim aktivnostima, izuzev gubitka kapitala, određuju se u okviru povraćaja poreza i mogu biti preneseni tokom perioda od najviše deset godina (ranije pet godina) radi kompenzacije u odnosu na budući oporezivi prihod. Gubici mogu biti preneseni i u slučaju da kompanija promeni svoj status, na primer zbog spajanja ili preuzimanja.

Uvećanje ili gubitak kapitala

Uvećanje kapitala kompanije može nastati zbog razlike između prodajne i kupovne cene sredstava, deonica, dugoročnih hartija od vrednosti, nekretnina, naknada, prava na industrijsku svojinu i prava na korišćenje zemljišta i izgradnju. U slučaju uvećanja kapitala, 100% tog uvećanja mora biti uključeno u oporezivi prihod na koji se potencijalno plaća porez na dobit. Ako usled određene transakcije nastupi gubitak kapitala, taj gubitak se može kompenzovati kapitalnim dobitkom koji nastaje usled drugih transakcija. U slučaju da na kraju fiskalne godine dođe do gubitka kapitala, taj gubitak se može prenositi unapred u periodu od najviše deset godina (ranije pet godina) radi kompenzacije u odnosu na buduće uvećanje kapitala.

Kupovina obveznica Zajma za ekonomski preporod Srbije i republičkih obveznica za „staru” deviznu štednju izuzima se iz poreza na uvećanje kapitala.

Porez na promet

U ovom trenutku u Srbiji ne postoji porez na dodatu vrednost (zakon je usvojen, ali je njegova primena suspendovana). Ipak, očekuje se da će novi Zakon o porezu na dodatu vrednost biti usvojen i početi da važi od 2004. U međuvremenu, primenjuje se porez na promet robe, usluga i uvozne robe namenjenih krajnjem kupcu. Porez na promet se posebno primenjuje na promet ili vrednost:

· proizvoda koje prodaju trgovci na malo;· proizvoda koji se uvoze za finalnu potrošnju;· proizvoda koji se poklanjaju bez naknade;· deficitarnih proizvoda;· pokvarenih proizvoda;· korišćenje proizvoda sopstvene kompanije u finalnoj potrošnji.

Poresku osnovicu čini prodajna cena proizvoda ili njegova uvozna vrednost. Sve potrebne carinske dažbine, uvozne takse ili posredni porezi koji se plaćaju za određeni proizvod uključuju se u poresku osnovicu.

Porez na promet iznosi 20%, osim u slučaju proizvoda koji su izuzeti od plaćanja poreza.

Sledeći proizvodi su izuzeti od plaćanja poreza:

· kompjuteri, kompjuterska oprema i softver;· roba i usluge koje finansiraju međunarodne finansijske organizacije i institucije (npr. EBRD,

IFC i Svetska banka, a ne komercijalne banke), kao i roba i usluge koje se kupuju na


20

osnovu potpisanih donatorskih ugovora.

Porez koji se plaća na izvoru prihoda

U skladu sa domaćim propisima, porez će se zadržati u iznosu od 20% na dividende, kamate ili naknade. Srbija trenutno ne primenjuje porez na izvoru prihoda na plaćanja izvršena ne-rezidentnim uslužnim kompanijama.

Doprinosi za socijalno osiguranje

Srpsko zakonodavstvo obavezuje poslodavce i zaposlene da uplaćuju doprinos za socijalno osiguranje. Uplaćivanje ovih doprinosa obavezno je i kada su u pitanju radnici na radu u inostranstvu, ali samo za prihode koji su ostvareni u Srbiji.

Doprinos za socijalno osiguranje u svoje ime moraju zasebno platiti poslodavac i radnik (u trenutku kada dobije neto zaradu).

Obračunska osnovica

Obračunsku osnovu za socijalno osiguranje čini bruto zarada, osim u slučaju zarada koje su manje ili veće od određenog nivoa.

Minimalna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje zavisi od kvalifikacije radnika i stepenasto se povećava u zavisnosti od položaja za koji je potrebna obuka u trajanju do dve godine do položaja za koji je potreban doktorat. Ona se kvartalno usklađuje u srazmeri sa rastom prosečne zarade.

Maksimalna osnova za obračun doprinosa za socijalno osiguranje predstavlja petostruki iznos prosečne bruto zarade u Srbiji. Maksimalna osnovica u martu 2003. iznosila je 74.625 dinara, ili oko 1.156 EUR.

Obračunska stopa

Posle određivanja osnovice, doprinos za socijalno osiguranje se izračunava primenjivanjem sledećih stopa na bruto iznos zarade:

· doprinos za penziono i invalidsko osiguranje iznosi 9,8%· doprinos za zdravstveno osiguranje iznosi 5,95%· doprinos za fond za nezaposlene iznosi 0,55%.

Navedeni kumulativni doprinos od 16,3% plaćaju poslodavac (uz bruto zaradu) i radnik (iz neto zarade).

Pored bruto zarade radnika, sledeći iznos plaća poslodavac za svakog radnika kao procenat bruto zarade:

· porez na ukupan iznos zarade od 3,5%· doprinos za privrednu komoru (saveznu, republičku i opštinsku) koji varira od 0,120% do

0,255%.

3.5 Radna snaga

Pojedinac može biti zaposlen na ograničen ili neograničen vremenski period, ili može biti zaposlen pod ugovorom. U skladu sa opštim uslovima za zapošljavanje, radnik mora biti stariji od 15 godina i dobrog zdravlja, iako invalidi mogu raditi poslove u kojima ih ne ometa njihov nedostatak.

Plate i nadnice

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2002. iznosila je oko 16.643 dinara (približno 270 EUR


21

mesečno). Strane kompanije obično plaćaju veće zarade od lokalnih.

Radna nedelja i porodiljsko odsustvo: Standardna radna nedelja u Srbiji iznosi 40 časova.

Godišnji odmor iznosi 18 radnih dana, uz uslov da je radnik zaposlen najmanje šest meseci. Ako je radnik zaposlen manje od šest meseci, godišnji odmor će biti proporcionalno umanjen. Radnik svake godine dobija dodatnih pet dana plaćenog odsustva za izuzetne prilike (venčanja, sahrane itd).

Porodiljsko odsustvo iznosi 365 dana. Odsustvo mora započeti najviše 45 dana pre i najmanje 28 dana pre porođaja.


22

4 Korišćenje Interneta

4.1 Istorija pristupa Internetu

Tokom poslednje decenije različiti događaji su stimulisali stanovnike Srbije da se povežu sa Internetom. Korišćenje kompjutera postalo je uslov za poslovni razvoj i unapređivanje ličnih aktivnosti. Pored toga, rat u bivšoj Jugoslaviji (od 1991), sankcije UN, bombardovanje NATO-a (1999) i pritisak na medije (do 2000) snažno su uticali na ljude i podstakli ih da putem novih sredstava potraže informacije koje su im bile potrebne.

Prvi korisnici Interneta bili su inženjeri, naučnici i studenti. Internet je posle 1996. postao izuzetno popularan u Srbiji. Preko 200.000 obrazovanih ljudi napustilo je Srbiju zbog teških ekonomskih uslova i uspešno pronašlo poslove širom sveta. Svi oni su želeli da održavaju kontakt sa svojom rodbinom i prijateljima, što je podstaklo razvoj ovog tržišta. Mnogi ljudi su kupili kompjutere kako bi komunicirali sa svetom.

Korisnici Interneta bili su u mogućnosti da tokom godina nemira nastave svoje uobičajene i različite profesionalne i društvene aktivnosti. U ovom periodu pristup Internetu je bio od neprocenjivog značaja za dobijanje aktuelnih informacija i zamenu publikacija i resursa koji više nisu bili dostupni.

Posle uvođenja Interneta na srpsko tržište sredinom 1996, broj korisnika je rastao uz prosečnu godišnju stopu od 150%.

4.2 Dostupnost Interneta i cena pristupa

4.2.1 Modemski pristup

Modemski pristup obavlja se putem modema koji povezuje računar korisnika sa običnom telefonskom linijom. Teoretski propusni opseg u ovom slučaju dostiže 56 kb/s, ali u praksi taj iznos znatno varira. U slučaju da je korisnik povezan preko stare elektromehaničke telefonske centrale, veza može biti spora i nepouzdana.

Ne postoje besplatni provajderi. Celokupan pristup Internetu plaća preko se odvojeno, pored troškova telefonskog poziva.

Različiti provajderi pokrivaju celu teritoriju Srbije. Posle uvođenja SMIN-a moguće je povezivanje sa Internetom putem lokalnog telefonskog poziva sa svake linije javne telefonske mreže.

Smatra se da većina stanovništva može da priušti pristup Internetu. Modemska (dialup) konekcija se plaća po satu korišćenja. Cena pristupa znatno varira u zavisnosti od provajdera i iznosi između 0,15 i 0,50 EUR po času kada se kupuje u paketu od 100 časova. Flat rate mesečni paketi (pretplatni pristup 24x7) mogu se pronaći po ceni od 12 EUR mesečno.

ISDN predstavlja specijalnu vrstu digitalne telefonske linije sa dva nezavisna kanala koji se mogu iskoristiti za dva istovremena telefonska poziva (korišćenjem dva telefona povezanih na istu liniju). ISDN veza zahteva posebnu vrstu modema (ISDN modem) i obezbeđuje propusni opseg od 64 kb/s, koji se može udvostručiti ako se za prenos podataka koriste oba kanala.

Provajderi sa nižim cenama naplaćuju dvostruku cenu za sat korišćenja jednog ISDN kanala, dok provajderi sa višim cenama ne prave cenovnu razliku između obične telefonske i ISDN veze. Dvokanalna ISDN veza računa obračunava se kao dve odvojene istovremene veze i naplaćuje po dvostrukoj ceni.


23

4.2.2 Kablovska TV i pristup Internetu

Kablovske kompanije koje imaju odgovarajuću opremu i mrežnu infrastrukturu mogu svojim korisnicima, pored prijema TV kanala, omogućiti i pristup Internetu. Korisnik mora imati specijalni modem (kablovski modem) koji se povezuje sa kablovskom infrastrukturom operatera i računarom korisnika. Operater korisniku najčešće prodaje, iznajmljuje ili poklanja kablovski modem.

Kablovski pristup Internetu predstavlja brz način za povezivanje namenjen krajnjim korisnicima, sa propusnim opsegom od 128 kb/s do 256 kb/s.

Kablovski pristup Internetu je dostupan veoma malom broju stanovnika Srbije. Uzrok tome je mala kablovska pokrivenost teritorije, kao i činjenica da je samo deo kablovske infrastrukture realizovan uz pomoć mrežne opreme i uređaja koji mogu da prenose podatke sa Interneta.

Kablovska veza sa Internetom je stalna veza, a ne povremena poput dialup konekcije. Njeno korišćenje se naplaćuje prema količini prenetih podataka koje korisnik razmeni sa Internetom: od 0,05 EUR/MB do 0,035 EUR/MB. Niže cene su rezervisane za korisnike koji kupuju veće pakete. Povrh ovih troškova plaća se mesečna pretplata za kablovsku televiziju, kao i jednokratna naknada za povezivanje i instalaciju.

4.2.3 Pristup Internetu preko digitalnih linija

Digitalne linije predstavljaju gradivne blokove komunikacionih mreža. To su specijalne linije koje povezuju dve tačke, tj. prostorije korisnika i provajdera koji prodaje pristup Internetu, propusni opseg i usluge. One se mogu realizovati uz pomoć različitih kablovskih medija (bakarni, optička vlakna itd.) i različitih protokola (Frame relay, ATM itd.) i mogu da prenose (u zavisnosti od tehnologije) različite veličine propusnog opsega.

U vreme izrade ovog izveštaja Telekom Srbije predstavlja jedinog provajdera digitalnih linija u Srbiji. Visoke cene iznajmljenih linija Telekoma donedavno su predstavljale jednu od najvećih prepreka za razvoj Interneta u Srbiji. Tržište je na ovo reagovalo prihvatanjem bežične tehnologije. Tokom poslednjih meseci Telekom je smanjio cene iznajmljenih linija kako bi privukao kompanije i provajdere i od njih načinio svoje klijente (provajderi su praktično postali distributeri kapaciteta Telekoma).

Digitalne iznajmljene linije ranije su bile tarifirane na osnovu maksimalnog propusnog opsega i prenesene količine podataka, ali izgleda da se danas najviše koristi tarifiranje na osnovu maksimalnog propusnog opsega. Cena point-to-point digitalne linije od 2 Mb/s koja povezuje dve tačke unutar iste telefonske oblasti iznosi 3000 EUR (jednokratna naknada za povezivanje i instalaciju) + 1066 EUR mesečne pretplate.

Digitalna linija samo povezuje prostorije klijenta sa prostorijama provajdera. Provajder potom prodaje pristup Internetu, npr. cena Telekoma Srbije za 2 Mb/s iznosi 466 EUR (jednokratna naknada za povezivanje i instalaciju) + 1900 EUR mesečne pretplate.

4.2.4 Bežični pristup Internetu

Bežični pristup Internetu u Srbiji se snažno razvio zbog visokih cena pristupa i teškoća za dobijanje digitalnih linija od Telekoma Srbije (koji je monopolista), kao i zbog odsustva alternativne ponude pristupa sa visokim propusnim opsegom kao što je xDSL. U slučaju bežičnog pristupa, digitalnu liniju zamenjuje uređaj koji koristi digitalne radio frekvencije. Digitalni radio signal se bez ikakvih kablova prenosi između dve specijalne antene. Niske cene i visoka pouzdanost ove tehnologije podstakli su snažan razvoj poslovnih veza sa Internetom i ekspanziju provajdera Interneta na celoj teritoriji Srbije. Pored toga, ona je omogućila prevazilaženje teškoća stvorenih poslovnom politikom Telekoma Srbije. Danas se bežični pristup smatra za rešenje koje treba koristiti i u budućnosti. Prisutan je veliki broj provajdera koji nude bežični pristup u svim velikim i srednjim gradovima


24

Srbije. Način tarifiranja varira, od uzimanja u obzir isključivo ostvarenog saobraćaja ili dostupnog maksimalnog propusnog opsega do kombinacije oba faktora.

Na primer, konekcija od 256K b/s bez ograničenja ostvarenog saobraćaja ima cenu od oko 400 EUR mesečno, na šta se dodaje iznos jednokratne naknade za povezivanje i instalaciju (oko 800-1400 EUR).

4.3 Srpski potrošači i informacione i komunikacione tehnologije

Razumevanje velike razlike između urbanih i ruralnih delova Srbije ima veliki značaj: van gradova mogućnosti za povezivanje sa Internetom su oskudne, telefonske linije su nepouzdane(elektromehaničke centrale, spora veza, česti prekidi) i teško ih je pribaviti, dok u urbanim sredinama postoji veliki izbor mogućnosti povezivanja: internet kafei, dialup konekcija za kućne korisnike, bežična veza za kompanije i, mestimično, kablovski pristup Internetu.

U Srbiji postoji brojna i živa zajednica potrošača i korisnika informacionih tehnologija, što je evidentno na osnovu postojanja širokog tržišta za piratske kopije kompjuterskih igara, softvera i DiVX kopija DVD izdanja. Čak i rudimentarno korišćenje piratskih medija zahteva da krajnji korisnik poseduje moćan PC računar.

Postojanje ovog tržišta, kao i rastućeg tržišta za onlajn igranje putem kablovskog Interneta, dovodi do zaključka da bar jedan važan segment urbane populacije poseduje najmodernije računare i rado ih koristi za lično unapređivanje i zabavu.

4.4 Potrošačko korišćenje Interneta

Oko polovine korisnika Interneta poseduje univerzitetsku diplomu; skoro svi oni su završili srednju školu. Većina korisnika su studenti ili aktivni (radni) građani, kao što su inženjeri, tehničari, naučnici, novinari, arhitekte, dizajneri, informatičari itd.

Krajem 2000, oko 5% stanovništva je koristilo Internet. Početkom 2002, procenjeno je da Internet koristi oko 600.000 korisnika, što čini oko 7% populacije. Navedeni iznos zasnovan je na broju individualnih korisnika četiri najveća provajdera (EUNET, PTT, VERAT i YUBC), kao i na broju korisnika univerzitetske i akademske mreže i vladinih institucija. Stvaran broj korisnika je veći, s obzirom da jedan PC i/ili vezu sa Internetom koristi nekoliko osoba.

Preveli smo najrelevantnije stranice sociološkog istraživanja o korišćenju Interneta pod nazivom „Internet pregled: Beograd 2002” koje su realizovali Milanović, Bakić i Golčevski iz CEPIT-a. Vidi Dodatak I.

4.5 Poslovna upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija i Interneta

U Srbiji (bez Kosova) postoji oko 225.000 kompanija i organizacija i Internet je još uvek u ranoj fazi upotrebe. Uprkos zahtevima poslovnih korisnika, informacione i komunikacione tehnologije nisu efikasno primenjene u poslovnim aktivnostima.

Ipak, većina kompanija poseduje računare i koristi ih za obradu teksta, kancelarijske aplikacije i računovodstvo. Postojeći kompjuteri su povezani u internu mrežu koja služi za razmenu podataka, izveštavanje i izvršavanje poslovnih aplikacija. Stara i nova oprema obično se integrišu u jedinstvenu mrežu.


25

Mnoge radne stanice se dele između više radnika, pogotovo kada se radi o računarima koji su povezani sa Internetom. Neki radnici koriste email za komunikaciju, čak i kada kompanije ne obezbeđuju email naloge za svoje osoblje.

Široko je prihvaćen stav da korišćenje informacionih tehnologija dovodi do povećanja efikasnosti. Glavna prepreka za veću implementaciju leži u ceni opreme, softvera i usluga. Radnici unapređuju svoje sposobnosti i voljni su da pohađaju dodatnu obuku. Veliki broj radnika govori engleski jezik i bez teškoća razume kompjuterske komande i korisnički interfejs. Otvoreni su za inovacije i unapređivanje. Brzo uče i međusobno razmenjuju stečena informatička iskustva. Pri izvršavanju radnih zadataka zaposleni sa velikim entuzijazmom primenjuju nova znanja i istražuju mogućnosti i metode za unapređenje opreme i softvera na kome rade.

Poslovna upotreba Interneta uglavnom je vezana za korišćenje emaila, uz rastući interes za uštedu vremena i novca korišćenjem bankarskih usluga preko Interneta.

Prisustvo kompanija na Internetu uglavnom se meri porastom broja domena. Videti odeljak 4.7.2.

4.6 E-vlada

Većina vladinih agencija pruža osnovne informacije. Neke od njih objavljuju najvažnije informacije na veb-sajtovima, kao što su spiskovi usluga, radno vreme i formulari koje je moguće preuzeti preko Interneta. U velikom broju slučajeva informacije nisu ažurne i relevantne.

Transakcije se uglavnom obavljaju lično, telefaksom ili telefonom, iako korišćenje elektronske pošte može ubrzati ceo proces. Vlada određene informacije o uslugama, procedurama, pravima i odgovornostima distribuira u vidu štampanog materijala.

Interakcija između vlasti i građana obično se zasniva na komunikaciji pomoću pisanih dokumenata, telefona ili telefaksa. Delimično je prisutna i onlajn interakcija sa određenim institucijama.

Interakcija između vlade i njenih snabdevača i izvođača uglavnom se odvija uz pomoć pisanih dokumenata, telefona ili telefaksa.

Aplikacija preko Interneta za dozvole, licence i oporezivanje nije moguća.

4.7 Statistika4.7.1 Statistički podaci o korišćenju Interneta; obezbedio ITU

Sledeći podaci preuzeti su iz generalne procene koju ITU (odeljenje UN za telekomunikacije koje proučava sve zemlje) objavljuje jednom godišnje.

Pomoću tih podataka možemo demografiju srpskih korisnicima Interneta sagledati u globalnoj perspektivi, u poređenju sa susednim zemljama kao što su Italija (ne tako razvijeno zapadno tržište) ili SAD (razvijeno zapadno tržište).

Moramo primetiti da Srbija veoma brzo dostiže susedne zemlje, samo dve godine posle pada Miloševića (i posle decenije ratova, ekonomskih sankcija i duboke ekonomske krize).

Važno je napomenuti da, po podacima Asocijacije za informacione tehnologije pri Srpskoj privrednoj komori, broj personalnih kompjutera u Srbiji u septembru 2003. iznosi 600.000, dok ITU navodi da ih je 2002. u Srbiji i Crnoj Gori bilo samo 290.000.


26

ZemljaUkupan broj hostova na Internetu 2002.

Broj hostova na Internetu na 10.000 stanovnika 2002.

Broj korisnika Interneta (u hiljadama) 2002.

Broj korisnika Interneta na 10.000 stanovnika 2002.

Procena broja PC-ja (x1000) 2002.

Procena broja PC-ja na 100 stan. 2002.

SAD 106.193.339 (2001)

3728,74 155000 5375 178000 (2001)

62,50

Italija 672638 119 17000 3010 11300 (2001)

19,48

Hrvatska 29644 61,20 789 1628 760 15,69

Bugarska 32986 42,28 605 (2001) 746 270 3,46Rumunija 40971 18,35 1800 806 800

(2001)3,57

Albanija 172 0,43 10 (2001) 25 30 (2001)

0,76

Srbija i Crna Gora

16972 15,83 640 597 290 ** 2,71

** po navodima Asocijacije za informacione tehnologije pri Srpskoj privrednoj komori, u septembru 2003. bilo je 600.000 računara u Srbiji

4.7.2 Statistički podaci o srpskim hostovima, sajtovima i domenima; obezbedio RIPE NCC

Sledeće podatke je sažeo i obradio konsultant evropskog autoriteta za domene na Internetu – zvaničnog registra RIPE NCC.

RIPE NCC uzima u obzir samo one domene i hostove koji se nalaze pod jugoslovenskim top level domenom, iako se veliki broj srpskih domena i hostova registruje u okviru domena COM, NET, ORG, TV i BIZ.

Zbog toga je najbolje da navedene podatke iskoristimo samo za uočavanje trendova rasta.

Možemo grubo proceniti da je pravi broj srpskih domena dvostruko veći od broja YU top level domena, uglavnom zbog teškoća pri dobijanju domena i propisa koji dozvoljava registrovanje domena isključivo pravnim licima, i to samo jednog domena po kompaniji. Videti odeljak 5.1.

Važno je napomenuti da se broj sajtova povećava mnogo brže nego broj hostova (što pokazuje razvoj u oblasti usluga web hostinga), dok je broj domena mnogo veći od broja sajtova (što pokazuje da skoro polovina od ukupnog broja domena još uvek nema javno dostupan sajt).


27Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)


29

4.7.3 Internet i e-trgovina u Srbiji (Taylor Nelson Sofres Interactive)



31

5 Propisi u oblasti Interneta

5.1 Domeni

Za registraciju domena nadležna je samo jedna institucija (www.nic.yu) koja je smeštena na Elektrotehničkom fakultetu i predstavlja nasleđe prošlosti. Ona je bila zadužena za upravljanje domenom Jugoslavije u vreme kada je zemlja bila sastavljena od šest republika – Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Posle raspada Jugoslavije, Organizacija za autorizovanje imena domena na Internetu (ICANN-IANA) je potvrdila nadležnost ove institucije za domen .yu (dok su republike, posle priznavanja svoje državnosti, počele da koriste nove domene najvišeg nivoa: .si za Sloveniju, .mk za Makedoniju itd).

Srbija i Crna Gora još uvek moraju da koriste domen .yu, s obzirom da posle konstituisanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore više ne postoji entitet pod nazivom Jugoslavija.

Skoro je sigurno da će u bliskoj budućnosti domen .yu biti postepeno zamenjen novim domenom najvišeg nivoa (top level domenom), najverovatnije pod nazivom .cs (Crna Gora – Srbija). Usput rečeno, veruje se da će se i Državna zajednica raspasti, tako da će možda postojati i treći domen, ovog puta za samostalnu Srbiju.

Za vlasnike imena domena u okviru .yu domena ovakva situacija je veoma nesrećna, s obzirom da onemogućava postojanje stabilnosti koja je potrebna za investiranje u vidljivost sajta, prepoznatljivost brenda itd.

Pored svega ovoga, nasleđe prošlosti je prisutno i u načinu rada, pravilima i efikasnosti institucija.

Pojedinci ne mogu da registruju ime domena. Samo kompanije i organizacije koje su fizički locirane i zakonski registrovane u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore mogu registrovati naziv domena. Svaki podnosilac zahteva može registrovati samo jedan naziv domena. Posle registracije, ime domena se ne može preneti.

Sva ova ograničenja treba da budu uklonjena posle usvajanja novih propisa za upravljanje imenima domena.

5.2 Telekomunikacije i Internet

Pre aprila 2003, u Srbiji nije postojao zakon koji bi regulisao propise u oblasti Interneta. Zakon o telekomunikacijama (Službeni list br. 44/03) predstavlja prvi zakon koji reguliše servis Interneta kao javni servis za telekomunikacije realizovan primenom tehnologije Interneta, pri čemu se javni servis za telekomunikacije definiše kao javno dostupan servis za telekomunikacije koji realizuje javni telekomunikacioni operater.

Zakon o telekomunikacijama predviđa da „Telekom Srbije”, operater javne fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji, ima ekskluzivno pravo na pružanje svih postojećih i predstojećih vrsta telekomunikacionih usluga korisnicima u Republici Srbiji najkasnije do 9. juna 2005.

Ovo ekskluzivno pravo ne obuhvata usluge Interneta, multimedijalne usluge i druge vidove radiotelevizijskih i drugih elektronskih medija (kablovske televizije) koji se distribuiraju slobodno i pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonskim propisima koje sprovodi nezavisno telo – Agencija za telekomunikacije.

Agencija će izdati generalno ovlašćenje svakom pojedincu koji namerava da formira javnu mrežu


http://www.nic.yu/

32

za telekomunikacije ili pruža javne telekomunikacijske usluge u skladu sa ovim propisima, pod uslovom da on ispuni, ili se obaveže da će ispuniti, sve propisane uslove za tu vrstu mreže ili usluge. Generalno ovlašćenje posebno će se izdavati za provajdere Interneta. U vreme izrade ovog izveštaja Agencija još uvek nije bila formirana.

5.3 Javno informisanje i Internet

Zakon o javnom informisanju (Službeni list br. 43/03) predstavlja prvi zakon u Srbiji koji objavljivanje elektronskih informacija na Internetu svrstava u medijsku aktivnost.Kako navodi Zakon o javnom informisanju, mediji su: listovi, radio i TV programi, novinske agencije, sva elektronska medijska izdanja (na Internetu i druga), kao i drugi javni informativni mediji koji koriste reči, slike i zvukove za objavljivanje ideja, informacija i mišljenja namenjenih javnoj distribuciji i korišćenju od strane neodređenog broja korisnika.

5.4 Autorska prava (kopirajt)

Nedavno usvojeni Zakon o autorskim pravima ispunjava savremene standarde i u skladu je sa preporukama EU i trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu koje propisuje Svetska trgovinska organizacija (WTO TRIPS).Agencija za prava na intelektualnu svojinu u ovom trenutku sprovodi reorganizaciju (koju finansira EAR), što će omogućiti njihovo efikasno sprovođenje.

5.5 Privatnost

U Srbiji je na snazi Zakon o zaštiti ličnih podataka (Br. 139, usvojen 12. maja 1998) koji je u ravni sa prihvaćenim evropskim i zapadnim zakonskim standardima.

5.6 Digitalni potpis, elektronska trgovina i sajber kriminal

Zakon o digitalnom potpisu (koji je od najvećeg značaja za B2B ili B2C poslovanje i razvoj e-vlade) se nalazi u proceduri već nekoliko godina, i očekuje se da će biti usvojen do kraja 2003. U skladu je sa postojećim propisima i praksom EU i SAD. Različiti učesnici već se pripremaju za fazu implementacije (tela za izdavanje sertifikata – Certification Authorities).

Ne postoji specifičan propis ili zakon o elektronskoj trgovini. Zakon o digitalnom potpisu se smatra za prvi korak u tom pravcu.

Srpsko zakonodavstvo još uvek ne poznaje specifične oblike kriminala na Internetu. Očekuje se da više paketa zakona iz te oblasti uđe u proceduru za usvajanje.


33

6 Poslovne oblasti sa najbržim rastom u sferi InternetaSrbija se još uvek nalazi u fazi izgradnje infrastrukture za pristup Internetu. Metode za plaćanje preko Interneta su u povoju, dok kreditne kartice još uvek nisu prihvaćene na celom Internetu zbog nepostojanja lokalnih centara za procesiranje transakcija (gateway processors). Pored toga, investicije u oblasti usluga čekaju na izgradnju infrastrukture.

Očekuje se da će nagla ekspanzija usluga preko Interneta, e-trgovine, aplikacija i tržišta početi tokom 2005, posle završetka izgradnje potrebne infrastrukture i paralelno sa talasom investicija koji će uslediti posle isteka monopola koji ima Telekom Srbije.

Do sada je većina učesnika u ovoj oblasti poslovala sa nedostatkom kapitala. Štaviše, preduzetnički refleks preživljavanja u nepovoljnim okolnostima predstavljao je prepreku za sprovođenje srednjoročnih razvojnih projekata. Žudno tržište je opraštalo nedostatke u pogledu kvaliteta.

Monopol Telekoma Srbije na prenos glasa i nedostatak zakona i propisa donedavno su obeshrabrivali investitore koji su želeli da uđu na srpsko tržište Interneta.

I pored toga, ove okolnosti će se promeniti tokom sledeće dve godine. Fleksibilnost stečena u vreme krize verovatno će omogućiti brzo uvođenje elektronskog poslovanja.

6.1 Distribucija pristupa Internetu6.1.1 Bežični pristup Internetu

Bežični pristup Internetu je omiljeni metod za proširenje ponude provajdera kućnim i poslovnim korisnicima.

Raširenost bežičnog povezivanja omogućila su tri faktora:· Visoke cene i nemogućnost dobijanja digitalnih linija od Telekoma Srbije (monopol)· Nesprovođenje propisa vezanih za radio frekvenciju od 2,4 GHz· Niska cena opreme

Posle pokretanja sopstvenog servisa za provajding Interneta, ostali provajderi su stekli utisak da je Telekom Srbije prema njima postao zatvoren, ako ne i otvoreno neprijateljski raspoložen. Porasla je cena digitalnih linija koje povezuju provajdere i poslovne korisnike. Provajderi su se žalili da im se digitalne linije isporučuju bez pouzdanih vremenskih okvira ili se uopšte ne isporučuju.

Nepostojanje jasnih propisa i odlaganje potrebnog licenciranja donedavno je predstavljalo prepreku za provajdere koji su želeli da implementiraju distributivne mreže od optičkih kablova. Na srpskom tržištu je ostvaren veliki porast distribucije Interneta putem bežične tehnologije kojom se ostvaruje digitalna veza između dve antene na frekvenciji od 2,4 gigaherca.

Bežična tehnologija zamenjuje digitalnu liniju. Oprema nije skupa i lako se instalira, a omogućava vezu sa propusnim opsegom do 11 Mb/s između dve tačke, npr. između prostorija klijenta i provajdera.

Bežična tehnologija u ovom trenutku ima sledeće mane: delimično je osetljiva na atmosferske prilike i njen maksimalni propusni opseg je ograničen. Pored toga, urbana sredina obiluje različitim smetnjama i izvorima interferencije, naročito kada su antene provajdera ili korisnika smeštene previše blizu.

Mogućno rešenje ovih problema leži u primeni bolje antenske tehnologije i upotrebi viših frekvencija (njihovo korišćenje će uskoro biti regulisano).Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

34

Telekom Srbije je na ekspanziju bežičnog povezivanja reagovao tako što je dramatično smanjio cene iznajmljenih linija, ali je i pored toga bežični pristup ostao veoma konkurentan.

6.1.2 Kablovska TV

Kablovske kompanije su prve uspele da se izbore za dobijanje prava na postavljanje kablova i optičkih vlakana potrebnih za distribuciju TV programa i povezivanje sopstvenih distributivnih mreža. U Srbiji postoje mnoge male kompanije koje distribuiraju kablovske televizijske programe. Većina pokriva samo jedan grad ili deo grada.

Kablovski Internet korisniku u najboljem slučaju može omogućiti propusni opseg između 256 kb/s i 2 Mb/s. Kablovski pristup Internetu predstavlja veoma primamljivu oblast poslovanja za kablovske distributere zbog velikih profitnih margina i mogućnosti za uključivanje različitih interaktivnih servisa (interaktivna televizija, TV kupovina, video na zahtev). Sa druge strane, realizovanje, održavanje, unapređivanje i međusobno povezivanje distributivnih mreža iziskuje velike investicije, što predstavlja prepreku za njihovo uvođenje.

Čini se da u ovom trenutku samo dve kompanije vrše ekspanziju u oblasti robustne distribucije Interneta: SBB (privatni konzorcijum sa učešćem SEEF-a, investicionog fonda Džordža Soroša) i PTT-KDS (koji je u sastavu državnog PTT-a).

Generička kablovska oprema i mrežna infrastruktura nisu pogodne za distribuciju Interneta. Veći konzorcijum za kablovsku distribuciju (SBB) čini napore da izvrši tehničko unapređenje mreža koje se nalaze u njegovom sastavu i na određenim lokacijama već distribuira Internet. Sa druge strane, čini se da SBB-ov najveći konkurent (PTT-KDS) poseduje napredniju tehnologiju, ali je njegovo napredovanje usporeno zbog finansijskih ograničenja.

6.1.3 Modemski (dialup) pristup i SMIN mreža

Dialup pristup je još uvek veoma važan i profitabilan deo poslovanja u Srbiji. Broj korisnika neprestano raste, dok provajderi pokušavaju da povećaju svoje kapacitete u skladu sa povećanom potražnjom. Podatke o porastu potražnje i broja krajnjih korisnika možete pronaći u odeljcima 4.2.1 i 4.7.

Važno je napomenuti da su u mnogim evropskim zemljama, posle isteka monopola u oblasti telekomunikacija, operateri ponudili besplatan modemski pristup Internetu. Evoluciju u ovom smeru mogu povesti konkurentni telekomunikacioni operateri posle isteka monopola Telekoma Srbije na glasovni saobraćaj u junu 2005.

Dialup (modemski) pristup se ostvaruje tako što krajnji korisnik pomoću svog modema (koji je povezan sa PC-jem i običnom telefonskom linijom) upućuje poziv telefonskom broju koji je povezan sa drugim modemom (vlasništvom provajdera). Taj modem je povezan sa određenim uređajem (kompjuterom ili ruterom) koji ima pristup Internetu. Uz posredovanje provajdera i pomoću ostvarene telefonske veze, kompjuter krajnjeg korisnika dobija vezu sa Internetom.

Do pre nekoliko meseci, svaki provajder je morao da fizički angažuje modeme u svakoj telefonskoj oblasti iz koje je želeo da prima telefonske pozive (kako bi svojim korisnicima omogućio pozivanje lokalnih brojeva). Za svaku modemsku grupaciju (modemski pul), provajder je morao da instalira poseban uređaj (kompjuter ili ruter) radi njegovog povezivanja sa prostorijama sedišta provajdera. Ovo povezivanje nije bilo nimalo lako, imajući u vidu teškoće koje su pratile nabavku digitalne linije od Telekoma Srbije za vezu između udaljenog modemskog pula (recimo u Kragujevcu) i prostorija provajdera (u Beogradu).

Kako bi dobili digitalne linije, provajderi su koristili svoje lične veze unutar Telekoma i/ili instalirali bežične konekcije sa udaljenim modemskim pulovima. Pre nekoliko meseci, Telekom je pustio u rad SMIN, modernu optičku mrežu povezanu sa Internetom kojoj je moguće pristupiti pomoću lokalnog telefonskog poziva sa cele teritorije Srbije. Telekom Srbija provajderima iznajmljuje Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

35

„virtuelne modemske pulove” (na bazi mesečne pretplate ili deljenja profita) koji su povezani sa SMIN-om.

Provajderi koriste SMIN da bi pokrili telefonske oblasti kojima ranije nisu mogli pristupiti korišćenjem „stvarnih” modemskih pulova.

6.2 E-bankarstvo i m-bankarstvo

Elektronsko bankarstvo je sve popularnije među firmama. Transakcije između dve kompanije ranije je vršio državni ZOP, što je u praksi značilo da klijenti moraju da ispunjavaju i podnose različite papirne formulare na šalterima. Posle reforme bankarskog sistema 2003, poslovne transakcije se odvijaju direktno između banaka. Klijenti su primenu tehnologije elektronskog bankarstva rado prihvatili kao način za uštedu vremena (i novca).

E-bankarstvo za srpske banke predstavlja važan način za dostizanje višeg nivoa efikasnosti i smanjenje troškova. Brojne rutinske transakcije, kao što su novčani transferi, plaćanja, provere stanja itd, na ovaj način prelaze u virtuelni prostor, bez potrebe za otvaranjem novih filijala ili povećanjem broja zaposlenih.

Zbog novih propisa u vezi sa računovodstvom i obračunom poreza, kompanije moraju da imaju detaljne spiskove svih dnevnih novčanih transfera. Oni se obično putem emaila distribuiraju klijentima koji koriste usluge elektronskog bankarstva. Pored toga, e-bankarstvo dovodi do povećane lojalnosti klijenata i omogućava ponudu dodatnih besplatnih usluga, što poboljšava kvalitet celokupnog servisa.

Usled nedostatka zakona i propisa u vezi sa digitalnim potpisima, banke koje nude ovakve usluge koriste digitalne sertifikate na karticama (smart cards) ili CD-ovima koje su potpisale same banke ili njihovi izvođači.

Mobilno bankarstvo, ili m-bankarstvo, predstavlja elektronsko bankarstvo putem mobilnog telefona. Provera stanja računa putem SMS poruke predstavlja uslugu koja je veoma popularna među kompanijama. Usluge plaćanja putem SMS-a još uvek su u fazi planiranja.

6.3 Servisi za srpsku dijasporu

Više od 200.000 obrazovanih ljudi koji su tokom Miloševićeve vlasti otišli iz zemlje sada živi u različitim zemljama širom sveta, naročito u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, SAD i Australiji. Pored njih, postoji i 'stara' srpska emigracija, koja je napustila zemlju tokom sedamdesetih ili pre toga.

Mnogi od ovih iseljenika (Srbi ih nazivaju „dijasporom”) žude za vestima, muzikom, knjigama i informacijama iz svoje domovine i aktivno održavaju veze i odnose sa svojom rodbinom i prijateljima.

Ova niša srpske populacije ima osobine koje su veoma interesantne sa stanovišta e-poslovanja: relativno materijalno bogatstvo, mogućnost i naviku korišćenja kreditnih kartica, i nedostatak bilo kakvog drugog načina za nabavku željenog proizvoda.

Srpska dijaspora je do sada predstavljala poligon za testiranje elektronskog poslovanja u Srbiji. Mediji su bili posebno aktivni u ovoj oblasti. Najvažniji nedeljni informativni listovi već koriste ili planiraju da uvedu mogućnost naplaćivanja svog sadržaja preko Interneta.

Tokom poslednjih nekoliko godina prema dijaspori su bile usmerene brojne inicijative, kao što su npr. onlajn prodavnice muzičkih CD-ova i knjiga. Zanimljiv je primer sajta koji omogućava održavanje porodičnih grobova, sa cvećem, svećama i sl. koje se menjaju određenog dana ili po rasporedu.

Sve ove inicijative ne mogu da koriste lokalno procesiranje kreditnih kartica, zbog nedostatka


36

domaćih servisa takve vrste.

6.4 Softver otvorenog programskog koda u Srbiji

Cena licence za jednu legalnu kopiju Microsoft Windows-a i programskog paketa Microsoft Office za ličnu upotrebu ekvivalentna je iznosu većem od dve trećine bruto nacionalnog dohotka po stanovniku, odnosno šest puta većem od prosečne mesečne zarade u 2002. Troškovi licenciranja operativnog sistema, baza podataka i softvera za saradnju i komunikaciju, za desktop računare i servere, jednostavno su nepodnošljivo veliki i većina malih i srednjih preduzeća u Srbiji ne može da ih plati. Pored toga, softver otvorenog programskog koda može da se koristi i na zastareloj ili veoma jeftinoj hardverskoj platformi.

Pojedinci i kompanije sve više koriste softver otvorenog programskog koda, čemu je doprinela i nedavna kampanja protiv softverske piraterije, kao i zakonska zaštita prava na intelektualnu svojinu.

Vlada Srbije je 2001. potpisala sporazum o partnerstvu sa Majkrosoftom. On je omogućio popust pri licenciranju softvera koji je u to vreme koristila javna administracija. Sprovode se i različite inicijative za prihvatanje softvera otvorenog programskog koda u okviru zajednice.

Kao i u ostatku sveta, provajderi su među prvima prihvatili otvoreni softver – imajući na umu pouzdanost, sigurnost i interoperabilnost serverskih aplikacija. Danas provajderi predstavljaju centar saznanja u toj oblasti i mogu da daju savete i razvijaju specijalizovane aplikacije za svoje klijente.

Preostali centri saznanja razvijaju se u okviru tehničkih i poslovnih fakulteta, npr. FON (poslovni fakultet) razvija kompletnu dokumentaciju na srpskom jeziku za najvažnije aplikacije otvorenog koda namenjene desktop računarima, dok je srpska verzija paketa OpenOffice već spremna.

IBM i ICTT su formirali centar za Linuks koji nudi formalne sertifikovane kurseve o implementaciji i administraciji softvera otvorenog koda. Sun i SuSe (nemački distributer Linuksa) upravo formiraju ponudu programa obuke. Na nižim nivoima tržišta, mnoge računarske škole uvode časove posvećene ovoj temi.

Očekuje se pojavljivanje i razvoj širokog tržišta za rešenja i aplikacije koje su namenjene malim i srednjim preduzećima i modernizaciji i restrukturisanju industrije.


37

7 Najvažniji poslovni učesnici u oblasti Interneta7.1 Ministarstva; Agencija za IT i razvoj Interneta

Srpski ministar za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević primarno je odgovorna za saobraćaj, dok je pomoćnik ministra Andrija Bednarik odgovoran za telekomunikacije.

Srpski ministar za nauku, tehnologiju i razvoj Dragan Domazet formalno nije odgovoran za telekomunikacije, ali nadgleda Internet, akademsku mrežu, projekat e-vlade i politiku informatizacije društva.

Ove ciljeve ostvaruje Agencija za IT i razvoj Interneta koja je 2001. stvorena kao nezavisna agencija i potom 2002. spojena sa ministarstvom. S obzirom da je bila odvojena od ministarstva, agencija je u početku imala veću slobodu nego danas, ali zbog toga nije mogla da uvodi nove zakone ili da u okviru ministarstava implementira projekte e-vlade.

Agencija je započela izradu projekta e-vlade koji se još uvek nalazi u ranoj fazi. Projekat istražuje posedovanje i korišćenje hardvera i softvera i u isto vreme pokušava da obezbedi adekvatnu podršku stranih donatorskih agencija. Očekuje se da će projekat agencije trajati pet godina i koštati 25 miliona dolara.

Branislav Anđelić je razvio Agenciju za IT i razvoj Interneta za srpskog premijera Zorana Đinđića, i predvodio je Agenciju ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj. Pre nekoliko meseci, posle javnog kritikovanja pasivnosti vlade u vezi sa pitanjima informatizacije, Anđelić je otpušten. Čini se da je od tada Agencija u manjoj meri aktivna.

7.2 PTT Srbije

U ovom trenutku PTT Srbije predstavlja državnu holding kompaniju koja poseduje 80% Telekoma Srbije, 100% Pošte Srbije i 49% mobilnog operatera Mobtela. Ne računajući Telekom Srbije i Mobtel, PTT ima oko 18.000 zaposlenih.

Pre 1997. telefonska mreža (budući Telekom Srbije) je činila sastavni deo PTT-a, od koga je kasnija odvojena i delimično privatizovana.

Vlada Srbije osporava veličinu svog vlasničkog udela u Mobtelu i želi da ga poveća kao obeštećenje za „nelegalni profit” koji je Mobtel ostvario koristeći usluge Miloševićevog režima. U septembru 2003. je otpušten generalni direktor PTT-a, zato što je potpisao sporazum kojim bi se 55% Mobtela prepisalo PTT-u. Vlada je izjavila da je ovaj iznos previše nizak i poništila sporazum.

Unutar PTT-a možemo pronaći sve komponente giganta u oblasti e-poslovanja. To su:

· najpotpunija mreža za isporuku na teritoriji Srbije (poštanski i brzi kurirski servisi Pošte Srbije)

· poslovnice za krajnje korisnike koje pokrivaju skoro celu teritoriju Srbije (1000 poštanskih filijala)

· građani imaju poverenje u Poštansku štedionicu (koja predstavlja štednu banku Pošte) i u samu Poštu, čije usluge koriste za razne vrste plaćanja

· usluge fiksne telefonije (Telekom Srbije)· usluge mobilne telefonije (Mobtel i MTS)· jedina okosnica Interneta u zemlji (SMIN Telekoma Srbije)· najrazvijenija privatna korporativna mreža (PostNet koji povezuje 400 poštanskih filijala)· veliki maloprodajni provajder Interneta (PTTNet sa 130.000 korisnika, koji deli opremu i

osoblje sa PostNet-om)· drugi najveći operater kablovske TV i Interneta (KDS)


38

· prvi i jedini integrisani logistički servis, centar za odnose sa klijentima, centar za pozive, telo za izdavanje sertifikata, centar za procesiranje isplata (payments gateway) i organizacija za poslovne usluge (CEPP – Centar za elektronsko poslovanje Pošte)

Razvijajući svoje sposobnosti, znanja, usluge i partnerstva na sistematičan i dalekovid način, PTT se priprema da zauzme istaknutu poziciju u eri elektronskog poslovanja u Srbiji.

U ovom trenutku PTT unapređuje Poštu (u koju većina populacije ima poverenje) uz primenu savremenih standarda: kurirske usluge, franšize, partnerstva sa bankama (lokalne filijale Pošte funkcionišu kao lokalne ispostave banaka koje nisu prisutne u određenoj oblasti).

U isto vreme, Pošta namerava da izgradi sopstvenu nacionalnu okosnicu za Internet i prenos glasa (VoIP) i zato istovremeno razvija KDS (operatera kablovske TV i Interneta), PostNet (privatnu poslovnu mrežu Pošte) i PTTNet (provajdera Interneta), dobijajući na taj način nezavisnost od infrastrukture Telekoma Srbije. Krajnji cilj je potpuna konvergencija svih digitalnih servisa Pošte, uz integraciju sa poslovnim PostNet-om.

U PTT-u trenutno vlada mišljenje da će KDS, CEPP i servisi Interneta biti privatizovani u roku od jedne ili dve godine, i da će PTT zadržati celokupan poštanski servis i udeo u e-poslovanju koje razvije CEPP.

U vreme pisanja ovog izveštaja (oktobar 2003), PTT ima dva velika problema: tešku finansijsku situaciju prouzrokovanu otkupom deonica Telekoma Srbije od Telekoma Italije, i nedostatak generalnog direktora koji još uvek nije imenovan posle otpuštanja prethodnog generalnog direktora. Sadašnji „privremeni upravnik” prevashodno pokušava samo da se izbori sa finansijskim problemima.

Vlada će imenovati sledećeg generalnog direktora koji treba da pripremi strategiju razvoja, privatizacije, razdvajanja itd. Ipak, čini se da vlada pre donošenja ove odluke čeka na stabilnije političke prilike (približavaju se novi izbori).

PTT je veoma zainteresovan za primanje investicija koje bi mu omogućile ostvarivanje svojih razvojnih planova.

7.2.1 PTTNet i PostNet

PTTNet je provajderski ogranak PTT-a. Osnovan je 1998. i sada je najveći provajder u Srbiji, sa više od 130.000 dialup pretplatnika i 60 klijenata koji iznajmljuju digitalne linije. Nedavno je započeo distribuciju Interneta pretplatnicima KDS-a sa širokim propusnim opsegom. PTTNet ima 26 sopstvenih modemskih pulova i pristupnih tačaka (sa 2020 dialin portova) koje su potpuno nezavisne od SMIN-a Telekoma Srbije.

Pored dialup (modemskog) pristupa, PTTNet nudi i poslovne servise kao što su VPN (virtuelne privatne mreže) i VPDN (virtuelne privatne mreže preko dialup konekcije). Za dva meseca će početi sa radom bežična oprema koju je isporučio Alvarion, što će omogućiti prodor na tržište bežičnog pristupa Internetu.

PostNet predstavlja privatnu poslovnu mrežu PTT-a koja povezuje svih 1000 poštanskih filijala i prenosi sve vrste transakcija, od plaćanja do emaila.

Ove dve mreže još uvek vodi isto osoblje, bez drugih izvođača. Planirano je da se one spoje u jednu veliku infrastrukturu velikog kapaciteta koja će koristiti optičke kablove koje je postavio KDS. Stvorena mreža će omogućiti prenos telefonskih razgovora. Plan spajanja sada sporo napreduje zbog finansijskih teškoća.

PTTNet će verovatno biti izdvojen i privatizovan. PTT zato traga za investitorima koji u ovom trenutku žele da počnu sa investiranjem u ovaj projekat konvergencije: radi se o sporazumu o deljenju prihoda, koji će u trenutku privatizacije biti zamenjen vlasničkim udelom.


39

7.2.2 KDS

PTT Srbije je jedna od prvih kompanija koje su uvele CATV, počevši od 1989. u Subotici (grad u severnom delu Vojvodine).

KDS (ogranak PTT-a) danas je drugi najveći provajder kablovske TV u Srbiji, posle SBB-a. Krajem 2001. KDS je imao 21.000 pretplatnika, dok je u avgustu 2003. taj broj iznosio 77.000. Pokriveni su delovi Beograda, Smederevo, Petrovaradin, Sokobanja, Subotica i Karlovci.

Glavnu aktivnost KDS-a predstavlja izgradnja infrastrukture i puštanje u pogon servisa kablovske distribucije, dok su PTTNet i PostNet odgovorni za oblast Interneta i održavanje mreže. Distribucija Interneta širokog propusnog opsega već je počela u nekim lokalnim mrežama i uskoro će početi u Beogradu i drugim većim gradovima.

KDS je primenio napredniju tehnologiju i instalirao kvalitetniju mrežu od svojih konkurenata. Najveći deo postojećeg sistema distribucije dizajniran je od samog početka sa ciljem prenošenja dvosmernih digitalnih i interaktivnih servisa.

Postoje planovi za dramatično ubrzavanje realizacije i međusobnog povezivanja optičkih mreža, kao i za korišćenje dobijene mreže za distribuciju čitavog spektra digitalnih i interaktivnih servisa, od Interneta širokog propusnog opsega do videa na zahtev. Kapacitete ove mreže moći će da koriste kompanije i nezavisni provajderi Interneta.

KDS će omogućiti prenos glasa (VoIP) preko svoje mreže u vidu internog poslovnog servisa za svoja odeljenja (najpre PTT). KDS će biti spreman za ulazak na glasovno tržište posle ukidanja monopola na fiksnu telefoniju u junu 2005.

PTTNet će verovatno biti izdvojen i privatizovan. PTT zato traga za investitorima koji u ovom trenutku žele da počnu sa investiranjem u ovaj projekat konvergencije: radi se o sporazumu o deljenju prihoda, koji će u trenutku privatizacije biti zamenjen vlasničkim udelom.

7.2.3 CEPP

CEPP je ogranak PTT-a za elektronsko poslovanje. Realizovan je u saradnji sa kompanijom Saga, jednom od najznačajnijih srpskih privatnih kompanija u oblasti softvera i integracije.Glavne aktivnosti CEPP-a su:

· Centar za pozive i centar za odnose sa klijentima· Menadžment digitalnih potpisa· Telo za izdavanje sertifikata (Certification Authority)· Centar za procesiranje elektronskog plaćanja (electronic payment gateway) između

banaka, kompanija i klijenata· Usluge elektronskog plaćanja· Centar za procesiranje kreditnih kartica (Credit Card gateway)· Automatizovane usluge IVR· M-bankarstvo· M-poslovanje· Logistička rešenja i e-trgovina

Saga ulaže tehnologiju, softver i tehničku podršku i zauzvrat dobija deo prihoda CEPP-a. U oblasti izdavanja sertifikata i obrade digitalnih potpisa njen partner je Entrust (američka kompanija sa više od 38% globalnog tržišta).

CEPP predstavlja dodirnu tačku između PTT-a i kompanija koje traže izvođačka rešenja u sferi logistike, isporuke, odnosa sa klijentima i e-trgovine. Pored toga, CEPP je partner centralne i lokalne javne administracije u oblasti projekta e-vlade. S obzirom da poseduje mogućnosti za skladištenje, isporuku, prihvatanje i prikupljanje elektronskih ili gotovinskih plaćanja i izdavanje sertifikata, CEPP je u potpunosti osposobljen za realizaciju elektronskog poslovanja svojih potencijalnih partnera.


40

CEPP namerava da iskoristi poverenje potrošača u korektnost i efikasnost PTT-a i prenese je u virtuelni prostor baziran na najkompletnijoj komunikacionoj infrastrukturi u Srbiji (koja je direktno povezana sa infrastrukturnim okosnicama Telekoma, MTS-a, Mobtela i celog Interneta).

Čini se da CEPP predstavlja jedini integrisani servis za elektronsko poslovanje u Srbiji. On već sada posluje i aktivno traži nove klijente.

7.3 Telekom Srbije

Telekom Srbije je u junu 1997. izdvojen iz PTT-a i reorganizovan u vidu akcionarskog društva. Odmah posle toga je delimično privatizovan. Udeo od 49% akcionarskog kapitala prodat je po ceni od 1,568 milijardi DEM – 29% je kupio italijanski STET, a 20% grčki OTE.

Tokom priprema za delimičnu privatizaciju, Telekom Srbije je dobio licencu za stvaranje GSM mreže (iako je godinu dana pre toga Mobtel dobio ekskluzivnu, monopolističku licencu za GSM), kao i potpuni monopol na fiksnu telefoniju.

Privatizaciju je sprovela Miloševićeva vlast u veoma teškim ekonomskim uslovima. Priliv gotovine je iskorišćen za isplatu penzija i plata i smirivanje socijalnih nemira.

Posle otkupa italijanskog udela za 195 miliona EUR (manje od 400 miliona DEM) tokom 2003, PTT poseduje 80% deonica Telekoma, kao i pravo na blokiranje svih važnih strateških odluka upravnog odbora. Upravni odbor je sastavljen od predstavnika dve akcionarske kompanije (u srazmeri sa njihovim kapitalom).

Mobilna mreža Telekoma Srbije (Mobilna telefonija Srbije – MTS) je počela sa radom u avgustu 1998.

Telekom Srbije direktno zapošljava 12.763 radnika.

Posle promena koje su se odigrale 2000, nova uprava Telekoma je ubrzala razvoj infrastrukture i digitalizaciju telefonske mreže širom zemlje. Najveći deo do sada investiranog profita namenjen je razvoju fiksne telefonije.

Nivo digitalizacije od 28% u Beogradu i ispod 20% u Novom Sadu posle 2000. je povećan na 50% u Beogradu i 60% u Novom Sadu. Očekuje se da će tokom 2005. biti razdvojene sve dvojničke linije i instalirano 300.000 novih digitalnih linija. Digitalizacija zemlje će dostići 95%.

Tokom protekle tri godine, od ukupnih investicija u iznosu od 528 miliona evra, 57% (300 miliona evra) je investirano u razvoj fiksne mreže, što predstavlja uslov za kvalitetno korišćenje Interneta.

Efekat ovih investicija: kapacitet prenosa podataka je porastao 155 puta, sa 4 Mb/s tokom 2001, do 622 Mb/s na dve odvojene magistrale. Ovo ulaganje je omogućilo Telekomu Srbije da ponudi drastično niže cene iznajmljivanja, kao i znatno jednostavnije i povoljnije uslove za poslovanje provajdera Interneta. Za ovu godinu je planirana ekspanzija kapaciteta za dodatnih 622 Mb/s, što će doneti još niže cene iznajmljivanja.

Kao rezultat velikih investicija u digitalizaciju mreže, Telekom Srbije će ove godine ponuditi ADSL linije. U toku je postupak za dobijanje licence.

Telekom Srbije je pokrenuo i projekat žutih strana (yellow pages) koje će se objavljivati u štampanom obliku i na Internetu, što će kompanijama (naročito malim i srednjim preduzećima) olakšati reklamiranje svojih proizvoda i usluga u zemlji i inostranstvu.

Telekom ima sopstveno telo za izdavanje sertifikata koje doprinosi sigurnosti prenosa elektronske pošte i omogućava zaštitu i proveru autentičnosti elektronskih dokumenata. Proces proširenja kapaciteta ovog tela je u toku i uskoro će korisnici izvan Telekoma, uključujući banke, moći da izdaju digitalne sertifikate.


41

Telekom planira da sledeće godine uđe na izvođačko tržište. Usluge koje Telekom trenutno nudi obuhvataju dizajniranje i nadgledanje izgradnje kompjuterskih mreža, konsultantske usluge u svim oblastima informacionih tehnologija i usluge štampanja u štamparskom centru (koji predstavlja najsavremeniji i najveći centar takve vrste na teritoriji bivše Jugoslavije).

Preostale inicijative koje planira Telekom obuhvataju najsavremeniji kontakt centar (uz korišćenje interno razvijene tehnologije TIS koja je dobila međunarodne nagrade) namenjen komunikaciji sa korisnicima usluga Telekoma, realizaciji izvođačkih usluga i prikupljanju isplata za usluge koje pružaju druge kompanije.

7.3.1 Zvanični podaci u junu 2003.

Ukupan broj pretplatnika 2.370.805Broj povezanih pretplatnika na 100 stanovnika 37,17Broj instaliranih linija 2.707.783

Broj instaliranih korisnika ISDN BRI (2B+D) 21.518Broj povezanih korisnika ISDN BRI (2B+D) 5.760

Broj instaliranih korisnika ISDN PRI (30B+D) 979Broj povezanih korisnika ISDN PRI (30B+D) 279

Broj korisnika – X.25 273Broj korisnika – Frame Relay 683

Teritorijalna pokrivenost Mobilne telefonije Srbije (MTS-a)

66%

Broj stanovnika koji pokriva Mobilna telefonija Srbije (MTS)

92%

Broj baznih stanica MTS-a 335Broj pretplatnika MTS-a 1.603.908

7.3.2 SMIN, T-Net i politika Telekoma Srbije

SMIN Telekoma Srbije se sastoji od:

· nacionalne optičke mreže· međunarodnih veza sa Internetom· opreme koja omogućava pristup mreži pomoću lokalnog telefonskog poziva.

SMIN i T-Net (T-Net je interna kompjuterska mreža Telekoma Srbije) predstavljaju jedinstvenu celinu koja, pored modemskih i ISDN dialup linija, omogućava i povezivanje eksternih kompjuterskih mreža pomoću mrežnih (ethernet) konekcija od 100 Mb/s.

SMIN i T-Net imaju infrastrukturu od 300 lokalnih kompjuterskih mreža integrisanih u jedinstvenu celinu i ukupni instalirani kapacitet od preko 10.000 aktivnih i 15.000 pasivnih kompjuterskih konekcija u više od 190 gradova u Srbiji, što predstavlja najveću kompjutersku mrežu na Balkanu.

Informacije o dialup pristupu SMIN-u nalaze se u odeljku 6.1.3.

Telekom Srbije je na ekspanziju bežičnog povezivanja reagovao tako što je dramatično smanjio cene iznajmljenih digitalnih linija i provajderima ponudio mogućnost kupovine veza i korišćenje virtuelnih modema.

Posle isteka monopola u junu 2005, Telekom Srbije će verovatno biti privatizovan i podeljen u više


42

različitih kompanija, od kojih će jedna biti provajder Interneta. Glasine kažu da Telekom politikom kooptiranja provajdera u preprodavce svojih usluga vrši pripremu da kupi neke od njih pre sopstvene privatizacije.

7.4 Mobtel

Tokom Miloševićeve vlasti privatna grupacija BK (bazirana u Moskvi i Beogradu) formirala je zajedno sa PTT-om Srbije (koji je u državnom vlasništvu) kompaniju pod nazivom BK Telecom, kojoj je dodeljena prva i ekskluzivna licenca za mobilnu telefonsku mrežu u Srbiji. Grupacija BK je bila (i možda je još uvek) najveća privatna grupa u Srbiji. Ona obuhvata banke, TV i radio stanice, provajdere Interneta itd. BK Telecom je u vlasništvu PTT-a (49%) i BK grupe (51%). BK Telecom je razvio kompaniju za mobilnu telefoniju pod nazivom Mobtel (brojevi sa prefiksom 063).

Tokom 1997. druga licenca je dodeljena Telekomu Srbije, kako bi se povećala vrednost deonica koje su kasnije kupili italijanski i grčki operateri. BK je kao reparaciju dobio određeni procenat godišnjeg prihoda koji PTT dobija na osnovu svog udela u Telekomu Srbije.

Posle 2000. i promene vlasti, grupacija BK je postala meta zakona o porezu na ekstraprofit koji je trebalo da kazni one koji su profitirali zbog veza sa Miloševićem. BK je platio veliki porez i tokom određenog perioda Mobtelom je direktno upravljala država.

Vlada Srbije želi da poveća svoj udeo u Mobtelu. Pre nekoliko meseci generalni direktor PTT-a je otpušten zato što je potpisao sporazum kojim bi se 55% Mobtela prepisalo PTT-u. Vlada je poništila ovaj sporazum.

Tokom poslednjih nekoliko meseci Mobtel je na srpsko tržište uveo GPRS. Pored toga, Mobtel svojim korisnicima nudi različite multimedijalne i interaktivne usluge kao što je VIVO MMS servis (prenos digitalnih slika putem mobilnih telefona, pristup emailu itd.), uz standardan pristup WAP Internetu.

Mobtel i PTT planiraju da ponude niz novih usluga kao što su m-bankarstvo, m-trgovina itd.


43

7.4.1 Zvanični Mobtelovi podaci za 2002.

Pokrivenost teritorije Pokrivenost stanovništva

Konkurencija Pretplatnici

Prihodi Profit


1997 40 %1998 60 %1999 70 %2000 92 %2001 94 %2002 95 %

1997 30 %1998 40 %1999 50 %2000 85 %2001 87 %2002 88 %

Mobtel Konkurencija1997 100 % 0%1998 98 % 2%1999 79 % 21%2000 75% 25%2001 58% 42%2002 50% 50%

1997 50 0001998 150 0001999 355 0002000 765 000 2001 1 000 0002002 1 210 000

1997 360 476 1998 1 442 019 1999 3 969 120 2000 5 174 708 2001 10 698 410 2002 15 266 840

1997 98 925 1998 382 811 1999 682 451 2000 748 987 2001 2 689 902 2002 3 994 172

44

7.5 Provajderi Interneta

Iako je na srpskom tržištu prisutno više od pedeset provajdera, samo mali broj njih zaista poseduje sopstveni međunarodni pristup Internetu. Većina provajdera zapravo su male privatne kompanije koje prodaju pristup velikim provajderima. Glavni provajderi su: Eunet, BeoTel, Verat i YUBC (privatni) i, kao što je navedeno, PTT (državni) i Telekom Srbije (80% u državnom vlasništvu). Statistički podaci o tržištu provajdinga nisu dostupni.

Do pre nekoliko meseci, četiri najveća privatna provajdera (Eunet, BeoTel, Verat i YUBC) su imala međunarodnu vezu od po 34 Mb/s. Sve četiri kompanije imaju približno istu veličinu.

Eunet je bio jedan od prvih i najpopularnijih provajdera, u vlasništvu privatne grupacije BK (v. Mobtel, odeljak 7.4). Započeo je sa radom 1996. kao srpski ogranak međunarodnog konzorcijuma EUnet. Izgleda da se Eunet u poslednje vreme približio Telekomu Srbije, kao prodavac pristupa SMIN mreži.

BeoTel je u vlasništvu Telefonije, koja je nekada predstavljala inženjerski ogranak PTT-a, a sada je akcionarsko društvo sa državnim udelom od 20%. BeoTel je imao aktivnu ulogu u izgradnji infrastrukture SMIN-a i predstavlja jednu od najvažnijih kompanija u oblasti telekomunikacionog inženjeringa u Srbiji. U bliskim je vezama sa Telekomom Srbije. Manjim provajderima prodaje svoj propusni opseg.

Verat i YUBC aktivno grade sopstvene kapacitete, nezavisno od Telekoma Srbije, i u potrazi su za investitorima. Obe kompanije se pripremaju za ulazak na demonopolizovano tržište telekomunikacija 2005. Zbog toga ćemo u narednim odeljcima opisati ova dva ambiciozna provajdera.

7.5.1 Verat

Verat je započeo sa radom 1993, u oblasti nekretnina. Grupacija Verat još uvek posluje u ovoj oblasti i ima 30 zaposlenih, dok ogranak za Internet danas ima 62 zaposlena. Verat je jedini provajder u Srbiji koji je potpuno nezavisan od Telekoma Srbije i poseduje sopstveni međunarodni link i okosnicu za distribuciju podataka. Obe strukture su realizovane uz pomoć bežičnih linkova.

Verat je nedavno uspostavio link od 2x155 Mb/s do Deutsche Telecom-a. Link do severne granice Srbije realizovan je preko sopstvene bežične okosnice. Pored toga, Verat još uvek kupuje link od 34 Mb/s od Telekoma Srbije koji služi kao rezerva u slučaju nepredviđenih situacija ili kvara glavne veze. Verat ima 40.000 dialup korisnika i hostuje 5.600 sajtova, pored 100 klijenata koji iznajmljuju digitalne linije. Verat upravo vodi pregovore o dobijanju ekskluzivne licence za korišćenje bežičnih linkova od 3,5 GHz koji omogućavaju veći propusni opseg i izbegavanje problema zbog upotrebe pretrpane frekvencije od 2,4 GHz koju koriste svi ostali provajderi. Verat gradi najsavremeniji informativni centar za farme servera svojih klijenata i druge aktivnosti koje zahtevaju neprestani nadzor (24x7). Ovaj centar je prvi objekat takve vrste u Srbiji i počeće sa radom u januaru 2004, na 500 kvadratnih metara površine.

Postoje planovi za proširenje bežične okosnice u centralnim i južnim delovima Srbije i povezivanje sa Bugarskom, Grčkom preko Makedonije i Italijom preko Crne Gore, uz planirane troškove od oko 10 miliona evra.

Verat je zainteresovan za tržište prenosa podataka i glasa i namerava da bude spreman za ulazak na njega odmah po isteku Telekomovog monopola (najkasnije do juna 2005).

Verat kupuje druge provajdere i namerava da sprovede strategiju nabavke koja će mu omogućiti da preuzme veći tržišni udeo u centralnim i južnim delovima Srbije. Njegov cilj je dostizanje tržišnog udela od 45%.


45

7.5.2 YUBC

YUBC je počeo sa radom krajem 1989, dok je krajem 1999. postao akcionarsko društvo. YUBC ima 29.000 dialup korisnika i u Beogradu poseduje sopstvene modemske pulove (sa oko 500 dialin linija), dok u ostatku Srbije iznajmljuje virtuelne portove SMIN-a. U novembru 2003. YUBC će kompletirati bežično pokrivanje cele teritorije Beograda, dok je najveći deo već pokriven. YUBC navodi da je osvojio udeo od 26% na tržištu provajdinga Interneta u Srbiji. Osvojio je brojne nagrade za kvalitet i ima veoma dobru tehničku reputaciju.

YUBC je završio studiju o izvodljivosti i spreman je da započne izgradnju sopstvene okosnice od optičkih vlakana koja će pokriti teritoriju Srbije i povezati je sa Mađarskom, Bugarskom i Makedonijom. Okosnica će pratiti trasu autoputa i kablovi će ostati u vlasništvu YUBC-a. YUBC planira da postavi veći broj optičkih vlakana nego što je to u prvi mah potrebno. Suvišni kapacitet će u prvo vreme biti iznajmljen, a potom poslužiti za budući razvoj. Procenjuje se da će ukupna cena okosnice iznositi oko 12 miliona evra.

Ova okosnica je prva informatička magistrala koja će predstavljati konkurenciju okosnici Telekoma, bez ograničenja koja sa sobom nosi bežična tehnologija. Ona će omogućiti čitav spektar usluga – prenos podataka, distribuciju Interneta, fiksnu telefoniju i video na zahtev.

7.5.3 Udruženje provajdera Interneta

Jugoslovensko udruženje provajdera Interneta osnovano je krajem 2001. kao posebno odeljenje Privredne komore Jugoslavije. Do septembra 2002. udruženje nije moglo da usaglasi stavove svojih članova u pogledu najosnovnijih pitanja kao što je suprotstavljanje Telekomu Srbije u sudskom procesu povodom prava provajdera na vršenje VoIP saobraćaja ili preuzimanje administracije jugoslovenskih top level domena.

Posle promene rukovodstva, udruženjem predsedava Vojislav Rodić (provajder sadržaja sa informativnim sajtom na dva jezika). Udruženje je sada agilnije i zastupljenije u medijima povodom svojih sporova sa Telekomom Srbije.

7.6 Kablovska TV

Kablovska televizija se u Srbiji razvila spontano, bez određenog zakona ili regulativnog okvira. Zakon o telekomunikacijama potvrđuje monopol Telekoma Srbije na fiksnu telefoniju sve do juna 2005, ali eksplicitno izostavlja monopolistička prava na kablovsku TV i Internet.

SBB je prvi učesnik koji je zaista uspeo da od nadležnih ograna dobije priznanje prava na postavljanje sopstvene infrastrukture. Ovo pravo je sada priznato i ostalim učesnicima (tj. provajderima Interneta). Telekom Srbije je nedavno najavio da će trećim stranama dati pravo na korišćenje svojih vodova (umesto kopanja rovova u gradovima). U Srbiji postoji veliki broj malih kompanija koje distribuiraju kablovsku TV i one obično pokrivaju samo jedan grad ili njegov deo.

Čini se da u ovom trenutku samo dve kompanije vrše ekspanziju u oblasti robustne distribucije Interneta: SBB (privatni konzorcijum sa učešćem SEEF-a, investicionog fonda Džordža Soroša) i PTT-KDS (koji je u sastavu državnog PTT-a).

Generička kablovska oprema i mrežna infrastruktura nisu pogodne za distribuciju Interneta. Veći konzorcijum za kablovsku distribuciju (SBB) čini napore da izvrši tehničko unapređenje mreža koje se nalaze u njegovom sastavu i na određenim lokacijama već distribuira Internet. Sa druge strane, čini se da SBB-ov najveći konkurent (PTT-KDS) poseduje napredniju tehnologiju, ali je njegovo napredovanje usporeno zbog finansijskih ograničenja


46

Kablovska TV distribucija je privlačna zbog toga što kompanije koje postavljaju i vode najsavremenije mreže za distribuciju TV programa mogu da iskoriste postavljene kablove i uređaje za distribuciju Interneta, pa čak i telefonije (Voice over IP).

7.6.1 SBB

SBB je počeo sa radom u septembru 2000. u Kragujevcu. U maju 2002. je imala 2500 pretplatnika i primila stratešku investiciju akcijskog kapitala SEEF fonda Džordža Soroša. Od juna 2002, preuzimanjem drugih kompanija i unutrašnjim rastom, SBB je dostigao broj od 130.000 pretplatnika u 30 gradova. SBB je već postavio optičku infrastrukturu u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

SBB i Telekom Srbije vode pregovore o sporazumu kojim bi SBB Telekomu obezbedio put za prenos podataka i glasa na poslednjem kilometru do korisnika (tj. kablove od distributivne mreže do uređaja korisnika). Pored toga, SBB planira da iznajmi svoju infrastrukturu i mnogim drugim organizacijama (provajderima Interneta, bankama itd).

Iako je prihod po korisniku nizak, kada se radi o distribuciji TV programa, profitna margina i prihodi dramatično se povećavaju u slučaju distribucije Interneta. SBB pred sobom ima izazov unapređivanja kupljenih mreža i njihovog povezivanja u jedinstvenu nacionalnu mrežu.

SBB je primio donaciju TDA (SAD) za izradu studije o izvodljivosti stvaranja nacionalne okosnice od optičkih vlakana za pristup Internetu i prenos glasa i multimedijalnih podataka. Trenutno je u potrazi za investitorima.

7.6.2 KDS PTT

Videti odeljak 7.2.2.

7.7 E-bankarstvo

Za opis ovog sektora videti odeljak 6.2.

7.7.1 Cepter banka

Cepter banka je bila jedna od prvih privatnih banaka u Srbiji koja je ponudila usluge elektronskog bankarstva, odmah posle usvajanja novih propisa koji su preneli odgovornost za prenos novca između kompanija sa državnog ZOP-a na banke. Banka ima 14 ispostava, od kojih je 12 povezano sa sedištem banke na Novom Beogradu putem Frame Relay mreže Telekoma Srbije.

Korišćenjem softvera i konsultantskih usluga firmi Antegra i Saga, i razvijanjem internog sistemskog menadžmenta i softvera, banka je uspela da pomoću svoje mreže poveže 1.600 kompanija.

Sigurnosni sistem je baziran na standardnoj PKI enkripciji. Sertifikati se distribuiraju klijentima banke na 'pametnim karticama' (smart cards) i CD-ovima. Ovaj metod (samostalno izdavanje sertifikata od strane internog tela) će posle usvajanja i sprovođenja Zakona o digitalnom potpisu biti napušten. Tada će se preći na korišćenje zvaničnih sertifikata.

SMS sistem banke omogućava proveru stanja računa i kursne liste i dobijanje drugih informacija (u određeno vreme ili na zahtev korisnika). U ovom trenutku ga koristi 80 kompanija. Mesečno se pošalje oko 8.000 poruka.

Zbog novih propisa u vezi sa računovodstvom i obračunom poreza, kompanije moraju da imaju detaljne spiskove svih dnevnih novčanih transfera. Oni se obično putem emaila distribuiraju klijentima koji koriste usluge elektronskog bankarstva. Mesečno se pošalje oko 60.000 ovakvih Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

47

email poruka

Cepter banka razvija sistem koji će klijentima slati podatke za poreski izveštaj koji mora biti pripremljen dvaput mesečno. Do sada je banka nudila elektronske usluge samo kompanijama, ali se u novembru planira proširenje ponude i na individualne korisnike. Elektronske usluge bankama još uvek ne izgledaju kao tačke stvaranja profita, ali omogućavaju smanjenje internih troškova i zadržavanje klijenata.

Najveći problem predstavlja nedostatak dostupnih linija za iznajmljivanje.

7.8 Sadržaj na srpskom jeziku; portali

7.8.1 Sadržaj na srpskom jeziku

Srbija se nalazi u ranoj fazi proizvodnje sadržaja. Prodor Interneta u Srbiji još uvek je na nivou od oko 10% i upravo prelazi granicu početne faze. Korisnici Interneta više nisu samo visokoobrazovani urbani građani koji govore engleski jezik, već u sve većoj meri prosečni stanovnici Srbije. S obzirom na to, „industrija sadržaja” se sprema da počne sa radom.

Nemogućnost korišćenja kreditnih kartica usporila je razvoj e-trgovine, koja leži u središtu svake poslovne strategije za razvoj sadržaja na srpskom jeziku.

Do sada, sadržaj na srpskom jeziku uglavnom se mogao pronaći u četiri kategorije:

· Sadržaj usmeren prema srpskoj dijaspori (stotine hiljada iseljenika koji imaju kreditne kartice i predstavljaju prvi cilj srpske e-trgovine)

· Informativni časopisi i novine (podjednako namenjeni dijaspori i lokalnim potrošačima)· Komercijalne prezentacije lokalnih kompanija· Spontane, samonikli, akademski i neprofitni sajtovi

Dodatne informacije o srpskoj dijaspori nalaze se u odeljku 6.3.

Informativni časopisi i novine aktivno razvijaju svoje prisustvo na Internetu. Za pokretanje ove grane poslovanja potrebna je relativno mala investicija (sadržaj se ionako proizvodi za štampanu verziju), što je dovelo do stvaranja brojnih kvalitetnih sajtova. Neki od njih u elektronskoj verziji objavljuju celokupan sadržaj štampane verzije lista. Listovi svojim prisustvom na Internetu pokušavaju da osvoje što veći deo tržišta, dok čekaju na uvođenje elektronske trgovine. U međuvremenu, sprovode se određeni eksperimenti, npr. uz korišćenje sistema PayPal za pristupanje elektronskom izdanju nedeljnih časopisa.

Komercijalne prezentacije kompanija uglavnom predstavljaju elektronske brošure koje često sadrže zastarele informacije i retko imaju verziju na engleskom jeziku. Kompanije još uvek ne komuniciraju sa klijentima putem svojih sajtova, koji u ovom trenutku prevashodno predstavljaju pitanje prestiža, umesto poslovne alatke.

U velikoj meri su prisutni proizvodi sa spontanim, akademskim i neprofitnim sadržajem. Često su veoma dobrog kvaliteta, ali im očigledno nedostaje kontinuitet i posvećena aktivnost koja se može pronaći u finansiranim projektima.

Postoji oko 10.000 sajtova koji su registrovani pod .yu domenom, dok se procenjuje da sličan broj sajtova na srpskom jeziku postoji i pod domenima .net, org, .biz, .tv i .com. Brojne male kompanije dizajniraju, implementiraju i održavaju sajtove (koji mogu biti veoma dinamični i interaktivni, i/ili služiti za e-trgovinu) za inostrane partnere, pod izvođačkim ugovorima.


48

7.8.2 Radio B92, sadržaj i e-trgovina

B92 je bila najčuvenija radio stanica u vreme borbe protiv Miloševićeve vlasti. Ona je posle izlaska iz ilegale izrasla u grupaciju koja, pored radio stanice, obuhvata i TV stanicu, muzičko izdavaštvo, organizaciju koncerata i manifestacija, prodaju robe i najpopularniji sajt u Srbiji. Sa više od 200.000 poseta dnevno (dve trećine iz dijaspore) i 30.000 jedinstvenih posetilaca svakog dana, B92 je daleko najuspešniji srpski medij na Internetu. Reklamna kampanja na sajtovima B92 košta oko deset puta više od slične kampanje na drugim sajtovima. B92 ostvaruje oko 5.000 EUR mesečnog prihoda od prodaje reklamnog prostora na Internetu.

Sajt B92 obuhvata neprestani priliv vesti u realnom vremenu (na srpskom i engleskom jeziku), streaming radio i TV programa i prošireno izveštavanje o sportskim, muzičkim i kulturnim događajima.

B92 je pre nekoliko meseci pokrenuo sopstvenu inicijativu u oblasti elektronske trgovine, usmerenu pretežno ka srpskoj dijaspori, ali sa brzim rastom i na domaćem tržištu. B92 namerava da pokrene i razvije zaseban brend za svoje inicijative, kako bi ih izdvojio od svog glavnog informativnog i kulturnog brenda. Elektronski tržni centar B92 sada odrađuje transakcije uz pomoć stranog (britanskog) centra za procesiranje kreditnih kartica, ali to košta oko 10% od vrednosti svake transakcije. Najviše se prodaju knjige, CD i DVD, karte za koncerte i sportski proizvodi.

Vlasnička situacija B92 se menja od društvene svojine ka privatnoj, uz prisustvo američkih investitora. To će omogućiti da se odmah razvije e-trgovina uz korišćenje kreditnih kartica sa američkim trgovačkim računom, dok se ne stvore uslovi za prihvatanje transakcija sa srpskim računom.

Pri prodaji proizvoda dijaspori (koja čini većinu kupaca) javlja se problem carinskih propisa, koji zahtevaju posredništvo transportne kompanije čak i u slučaju isporuke malog broja proizvoda. Za interno tržište (i veliki deo tržišta dijaspore), B92 koristi usluge Pošte.

7.9 Servisi za mala i srednja preduzeća

Srpski premijer Zoran Živković je 6. oktobra 2003. otvorio prvu međunarodnu konferenciju pod nazivom „Mala i srednja preduzeća – nove mogućnosti za Srbiju”, rekavši da razvoj ovog privrednog segmenta predstavlja prioritet srpske vlade. Živković je rekao da u ovom trenutku u Srbiji postoji oko 270.000 malih i srednjih preduzeća i da je cilj vlade da njihov broj poraste na 40.000, što će otvoriti milion radnih mesta. Premijer je naveo da preduzetništvo u Srbiji već učestvuje u bruto nacionalnom proizvodu sa preko 45 procenata, sa 27 procenata u izvozu, 50 procenata u ukupnim prihodima i 44 procenata u ukupnom profitu koji stvara srpska ekonomija.

Onlajn usluge još uvek nisu razvijene u Srbiji, izuzev elektronskog bankarstva (vidi odeljke 6.2 i 7.7). Investiranje u oblasti elektronskih usluga usporeno je nedostatkom informatičke opreme u malim i srednjim preduzećima i opštom ekonomskom situacijom u poslednjoj deceniji. Sa izuzetkom CEPP-a (odeljenje Pošte namenjeno elektronskom poslovanju), ne postoji značajna ponuda u ovoj sferi.

Prisutna su dva zanimljiva projekta u oblasti internet usluga za mala i srednja preduzeća: BBNet i VEZA.

7.9.1 Žute strane Telekoma Srbije

Videti odeljak 11.2.2.


49

7.9.2 PTT-CEPPVideti odeljak 7.2.3.

7.9.3 BBNet

BBNet predstavlja onlajn sistem za promociju e-trgovine i usavršavanje usluga namenjenih malim i srednjim preduzećima na teritoriji bivše Jugoslavije i Balkana, uspostavljanje poslovnih veza između postojećih preduzeća i pružanje smernica i uputstava za preduzeća koja tek počinju sa radom. Projekat BBNet je pokrenut 1998. Na međunarodnoj konferenciji „Jugoistočna Evropa: agenda za 21. vek” (Budimpešta, 5-7. mart 1999), projekat BBNet je prihvaćen kao polazna osnova za uspešan razvoj i poslovnu saradnju između privatnih malih i srednjih preduzeća na Balkanu.

BBNet je formirao bazu podataka sa informacijama o 64.000 kompanija iz Srbije i Crne Gore (vlasnička struktura, industrijska oblast, vrsta, lokacija). Sistem može da prikaže različite vrste relevantnih poslovnih informacija na geografskoj osnovi (električna mreža, vodovodna mreža) itd. Baza podataka je interaktivna i može se proširiti u pogledu kvantiteta i podrobnosti informacija.

Pored toga, BBNet objavljuje i poslovne informacije koje su od značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća: uputstva za pravljenje poslovnog plana, pronalaženje izvora finansiranja, rad sa konsultantima itd.

BBNet je sada u fazi redizajniranja i ima ambicije da postane ključni činilac u oblasti e-trgovine srpskih malih i srednjih preduzeća, u kontekstu evropskog i balkanskog tržišta.

7.9.4 VEZA

Projekat VEZA se nalazi u fazi planiranja i njegovo inicijalno pokretanje je predviđeno za decembar 2003. Cilj projekta je uvođenje usluga e-trgovine i Interneta u sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Glavni ciljevi ovog projekta su:

· Izvođenje 1000 malih i srednjih preduzeća na Internet tokom prve godine rada· Obuka njihovog osoblja i menadžmenta u vezi sa poslovnim korišćenjem Interneta· Stvaranje okruženja i neophodnih usluga za mala i srednja preduzeća koja koriste Internet· Ostvarivanje samoodrživosti u roku od dve godine

Glavnu aktivnost će predstavljati distribucija paketa koji se sastoji od osnovne obuke, pretplate na pristup Internetu, stvaranje sajta i korišćenje emaila. U saradnji sa Privrednom komorom, SIEPA-om (vladinom agencijom za mala i srednja preduzeća) i međunarodnim institucijama, projekat VEZA će formirati osnovu za masovno usvajanje e-trgovine od strane malih i srednjih preduzeća. VEZA će koristiti direktan i jednostavan pristup. EAR je pokazao interesovanje da podrži ovaj projekat.

7.10 E-trgovina

Zašto još uvek ne funkcioniše?U oblasti e-trgovine ne postoje značajne inicijative u Srbiji. Donedavno je odsustvo različitih neophodnih činilaca onemogućavalo razvoj elektronskih poslovnih transakcija:

· Nemogućnost odgovarajućeg pristupa Internetu znači da kompanije jednostavno ne mogu da dobiju propusni opseg koji im je potreban za pouzdan rad

· Odsustvo lokalnih centara za procesiranje kreditnih kartica znači da trgovci ne mogu da prihvate plaćanje preko Interneta


50

· Odsustvo Zakona o digitalnom potpisu znači da posao ne može da se sprovodi na regulisan način

Ali je spreman da počne sa radomInfrastruktura Interneta je usmerena ka zadovoljenju zahteva tržišta. Telekom Srbije i nezavisni provajderi realizuju distributivne mreže (bežične, optičke, kablovske) koje će omogućiti obavljanje elektronske trgovine i poslovanja.

Srpske tehnološke kompanije se nalaze na istom tehnološkom nivou kao i slične kompanije u zapadnim zemljama. U stvari, postoji određeni broj srpskih kompanija koje pružaju usluge stranim kompanijama, realizujući njihove sajtove za e-trgovinu. Prihvatanje kreditnih kartica preko Interneta najavljeno je za 2004, dok će Zakon o digitalnom potpisivanju najverovatnije biti usvojen pre toga.

7.11 Asocijacija za informacione tehnologije Privredne komore Srbije

Asocijacija za informacione tehnologije Privredne komore Srbije počela je sa radom 2001. i sada sarađuje sa oko 1000 kompanija. U radu Asocijacije ne učestvuju samo kompanije iz oblasti IT, već i one koje imaju značajna odeljenja za IT. Promovisanje srpskih kompanija za razvoj softvera predstavlja najvažniju aktivnost Asocijacije, ali se u ovom trenutku planira proširenje aktivnosti i na promociju informacionih tehnologija i korišćenja Interneta među malim i srednjim firmama.

11 Internet usluge za mala i srednja preduzeća

11.1 Tržište internet usluga za mala i srednja preduzećaPosle pada vlade Slobodana Miloševića došlo je do dramatičnog razvoja u oblasti male i srednje privrede, ali su ostali problemi u razvoju malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu. Nisu postojali bilo kakvi mehanizmi podrške. Banke nisu pružale finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima.

Tokom prve godine demokratske vlade u Srbiji došlo je do stabilizacije finansijskog ambijenta i obnove mehanizama za dobijanje bankarskih kredita i podrške. Glavnu ulogu su imali Narodna baka, koja je uvela monetarnu stabilnost i uredila sektor bankarstva, i međunarodne organizacije koje su podržale razvoj privrede pružajući jeftine srednjoročne kredite i ostalu podršku za razvoj poslovanja.

Sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji odnedavno je počeo da dobija sličan tretman kao i u zemljama Zapada. Vlada i privredna elita su shvatili da su mala i srednja preduzeća jedini sektor privrede koji može rešiti problem nezaposlenosti i recesije koja nastaje tokom perioda tranzicije.

Neke od glavnih tačaka strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su:Koncentracija na prioritetne sektore koji su u stanju da generišu privredni rast, veći broj radnih mesta i zaradu na stranom tržištu: preradu hrane, proizvodnju, turizam i elektronsko poslovanje;Jačanje institucionalne podrške malim i srednjim preduzećima na svim nivoima: Ministarstvo privrede i privatizacije, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća, itd;


51

Osposobljavanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji za digitalno doba putem razvoja moderne i konkurentne infrastrukture telekomunikacija, podrške primeni informativnih i komunikacionih tehnologija u poslovanju i razvoju softverske industrije i elektronskog poslovanja kao i postepenog uvođenja e-vlade – kako bi se malim i srednjim preduzećima olakšalo on-line ispunjavanje administrativnih formalnosti i omogućio bolji pristup javnim nabavkama;

Ove tačke predstavljaju izvod iz dokumenta pod naslovom „Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008”, koju su zajedničkim snagama objavili Evropska agencija za obnovu (EAR) i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća (RADS).

Većina usluga koje se pružaju malim i srednjim preduzećima u Srbiji putem interneta su službene prezentacije vladinih tela, republičkih i regionalnih agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i raznih nevladinih organizacija. Iz privatnog sektora dolazi neznatan broj inicijativa.

11.2 Učesnici u oblasti Internet usluga za mala i srednja preduzeća

11.2.1 Službeni sajtovi vlade – usluge za mala i srednja preduzeća

Jedini službeni sajt koji pruža usluge malim i srednjim preduzećima je sajt Ministarstva privrede i privatizacije www.priv.sr.gov.yu. Na ovom mestu preduzetnici mogu da nađu sve bitne informacije i zakone koji se odnose na poslovanje u Srbiji i javne nabavke i tendere. Međutim, u ovom slučaju Internet se koristi samo kao još jedan medij za obaveštavanje zainteresovanih. Ne postoji način za prijavljivanje na javnu nabavku ili za dobijanje potrebnih dokumenata o tenderu preko mreže. Ne postoji mogućnost za dobijanje nedeljnih ili mesečnih biltena koji sadrže detalje o bitnim promenama u zakonodavstvu ili druge informacije.

11.2.2 Žute stranice u izdanju Telekoma Srbije

Telekom Srbije je pokrenuo projekat žutih stranica koje će biti objavljene u štampanoj i elektronskoj formi (vebsajt). Ovo će omogućiti preduzećima u Srbiji, a naročito malim i srednjim preduzećima, da reklamiraju svoje proizvode i usluge u zemlji i inostranstvu.

11.2.3 Relevantne ustanove

Iako najveće pohvale za povećanu pažnju koja se sada poklanja malim i srednjim preduzećima zaslužuje Republička agencija za razvoj male i srednje privrede i preduzetništva i njen direktor g. Nenad Penezić, najveći deo rada na terenu sprovode regionalne agencije u okviru projekta za pružanje ne-finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima koji finansira Evropska unija a ostvaruje Evropska agencija za obnovu. Ove ustanove su osnovale servis za pomoć malim preduzećima u organizaciji, planiranju i finansiranju svojih ideja. Važnost ove mreže agencija će se videti u budućnosti pošto je većina projekata koje one podržavaju u razvojnoj fazi. U sadašnjem trenutku ovo predstavlja najvredniju podršku koja je na raspolaganju malim preduzećima u Srbiji. Kako


http://www.priv.sr.gov.yu/

52

sastaviti poslovni plan, kako reklamirati, kako bolje organizovati i proizvesti jeftinije – predstavljaju tipične savete koje preduzeća dobijaju. Svaka agencija radi kao profitna organizacija.

Iako svaka od ovih agencija ima sopstveni IT sektor koji zainteresovanim preduzećima prikazuje mogućnosti informacionih tehnologija, usluge koje se nude preko Internet-a nisu jasno definisane. Sve regionalne agencije poseduju vebsajt koji sadrži bitne informacije o uslugama koje pružaju, kao i kontaktne informacije i linkove ka većini relevantnih institucija u Srbiji i EU. Objavljene informacije o propisima EU, kao i Mreži EU za mala i srednja preduzeća, zahtevaju dobro znanje engleskog jezika.

Rukovodilac projekta g. Dejvid Miler je izjavio da su agencije veoma zauzete opsluživanjem osnovnih potreba lokalnih preduzeća i da bi jedna inicijativa za uvođenje elektronskog poslovanja u proces rada, kao i edukacija iz oblasti principa elektronskog poslovanja, mehanizama i prednosti bila veoma dobrodošla agencijama i preduzećima. Najpotrebniju uslugu predstavlja stvaranje tržišta i peering sistema (sistema za razmenu podataka) među preduzećima, kako na domaćim tako i na stranim tržištima.

11.2.4 Privatne inicijative

U prošlosti su postojale neke inicijative na mreži koje su htele da profitiraju na ovoj praznini u pružanju usluga malim i srednjim preduzećima. Većina njih je nudila neku vrstu automatizovanog tržišta sa osnovnim, ako i toliko, informacijama o tome kako ih treba koristiti, bez ikakve druge pomoći. One su sve propale.

Vibilia

Jedna od njih je opstala na tržištu zbog upornosti vlasnika i ideje da sektor male i srednje privrede ima potrebu da za detaljnijim informacijama. Projekat Vibilia, čiji je vlasnik kompanija INKO koja se bavi inženjeringom i proizvodnjom softvera, započet je 1998. god. i njeno članstvo sada broji 8500 kompanija u Srbiji i Republici Srpskoj. Usluge koje pruža Vibilia čine osnovne informacije (poslovne vesti iz dnevne štampe ili koje objavljuju lokalni dopisnici, spiskovi aktivnih tendera, registar kompanija, itd.) koje se njihovim članovima šalju elektronskom poštom. Iako je prvobitno ova usluga bila namenjena klijentima INKO-a, potreba za informacijama i peeringom (međusobnom razmenom podataka) u sektoru male i srednje privrede pružila je mogućnost da se ova inicijativa pretvori u komercijalnu aktivnost.

www.vibilia.co.yuINKOMihajla Pupina 19111070 Novi BeogradRukovodilac: Aleksandar Parezanović, direktortel. 011 319 14 [email protected]

VEZA

Pristup 'sa vrha naniže' koji je do sada primenjivan u raznim projektima (izgradi nešto i očekuj da klijenti sami dođu) napušten je čak i u privredama gde postoji visoko razvijena svest o prednostima i mogućnostima elektronskog poslovanja. Obrnut pristup je karakterističan za projekat VEZA, koji je u fazi planiranja.


53

Okosnicu ovog projekta predstavlja obučavanje malih i srednjih preduzeća u elektronskom poslovanju, njihovo opremanje osnovnim alatima za upotrebu Interneta i osposobljavanje za promociju i prodaju svojih proizvoda na mreži.

Ponuđene usluge na početku će obuhvatiti: mogućnosti za dobijanje informacija i kontakata, prodaju svojih proizvoda preko mreže, kupovinu preko mreže, korišćenje elektronskog bankarstva i dobijanje informacija i dokumentacije o tenderima. Projekat će se potom razviti u elektronsko tržište sa jakom podrškom u vidu onlajn i oflajn konsultacija, peering sa drugim malim i srednjim preduzećima i jako prisustvo na međunarodnoj sceni.

Izvršena je prezentacija projekta Evropskoj agenciji za obnovu. Projekat je pozdravljen od strane agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i biće uključen u njihove redovne savetodavne programe.

11.2.5 Sajtovi koji objavljuju informacije za mala i srednja preduzeća:

Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća:

BELGRADETopličin venac 11/IV sprattelefon/faks +381 11 186 730, +381 11 186 740, +381 11 632 990www.mspbg.co.yu e-mail: [email protected]

KRAGUJEVACKragujevačkog Oktobra 98telefon/faks +381 34 331 971, +381 34 331 949www.smerakg.co.yu e-mail: [email protected]

KRUŠEVACDragomira Gajića 1telefon/faks +381 37 443 018www.mspks.co.yu e-mail: [email protected]

NIŠDobrička 2telefon/faks +381 18 23 124, +381 18 24 936www.ranmsp.co.yu e-mail: [email protected]

NOVI SADDunavska 13/IIItelefon/faks +381 21 612 273www.almamons.co.yu e-mail: [email protected]

SUBOTICATrg Cara Jovana Nenada 15telefon/faks +381 24 554 107www.smer.co.yu e-mail: [email protected] u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

54

UŽICEKneza Lazara 2telefon/faks +381 31 523 065www.mspue.co.yu e-mail: [email protected]

ZAJEČARTrg Oslobođenja 1telefon/faks +381 19 426 519, +381 19 425 380www.msp-timok.co.yu e-mail: [email protected]

ZRENJANINGimnazijska 25/Itelefon/faks +381 23 510 567www.mspzr.co.yu e-mail: [email protected]

Drugi:

www.fondzarazvoj.sr.gov.yu (Fond za razvoj)

12 Razvoj softvera / integracija sistema – opšti pregledU poglavljima Razvoj softvera / integracija sistema, opšti pregled (nisu bila uključena u prvobitne zahteve i uslove za sprovođenje ove studije) konsultant predstavlja osnovne informacije o ovom tržištu u Srbiji i interesantnim mogućnostima koje se mogu pronaći.

12.1 Razvoj softvera / tržište integracije sistemaU Srbiji su prisutni skoro svi proizvođači hardvera i softvera (tj. Microsoft, IBM, SAP, Oracle, itd.). Krajnji korisnik obično nabavlja proizvode preko distributera i dilera, dok se veliki i komplikovaniji sistemi kupuju direktno od glavnog proizvođača.

Srbija je još uvek u prvoj fazi izgradnje IT tržišta, gde je prioritetno instaliranje i poboljšanje hardvera koje zahteva veliki deo godišnjeg IT budžeta. Predviđen je rast sa $274,7 miliona u 2002. god. na $342,1 miliona u 2003. god, sa 16.8% prihoda od instalacije softvera i usluga. (IDC-ov izveštaj o IT tržištu u regionu jugoistočne Evrope 2003. god.)

Lokalne kompanije koje se bave integracijom sistema nude široku lepezu usluga koje su povezane sa informacionim tehnologijama. Najveći broj se nalazi u Beogradu. Većina vodećih rešenja integrisanog softvera je na raspolaganju i, kao i drugde, obično se koriste Microsoft proizvodi.

Poznavanje i iskustvo u oblasti IT nije ravnomerno raspoređeno širom zemlje. Najveća koncentracija IT kompanija i profesionalaca je u Beogradu. U nekim većim gradovima postoji zadovoljavajuća količina stručnosti (Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac) ali ne i u


http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/

55

ostalim delovima zemlje (Zrenjanin, Kraljevo, Valjevo, Čačak, Negotin, Zaječar itd.).

12.1.1 Sektor bankarstvaInstalaciju osnovnog bankarskog softvera vrše domaće kompanije. Srpske kompanije takođe obezbeđuju razvoj posredničkih i krajnjih aplikacija za elektronsko bankarstvo. Međutim, kada su u pitanju rafinirani sistemi za obradu transakcija kreditnim karticama (takođe i za zamenu i kliring) centralna banka je izabrala estonsko i britansko rešenje (TeleSyn, Nomad), dok je najveći deo softvera za obradu (kao i za prelazak na smart kartice) u rukama grčkih i francuskih kompanija (Mellon, SchlumbergerSema), uprkos vladinoj preporuci da se kupuju domaći proizvodi.

Iako ne postoji službena statistika, pretpostavlja se da rešenja za osnovno bankarstvo i sektor elektronskog bankarstva predstavljaju tržište od $18 miliona (procena za 2003. god. koja se bazira na podacima Udruženja banaka) gde "Saga" drži 27%, "Pexim" 21%, "Antegra" 14%, a slovenačka kompanija "Halcom" 9%. Procenti su izračunati na osnovu broja softverskih instalacija a ne na bazi vrednosti ugovora.

Pexim je u roku od samo 3 godine postao jedna od vodećih firmi na tržištu, zbog svoje usmerenosti na finansijski sektor koji je u naglom porastu. Ponudio je dva proizvoda: informativni sistem za osnovno bankarstvo (PUB2000) i sistem za elektronsko bankarstvo (i-Bank). Najveći deo prihoda ostvaruje PUB2000. "SAGA" daleko predvodi u segmentu elektronskog bankarstva sa rešenjem koje se totalno oslanja na Internet (nema instalacije softvera kod krajnjeg korisnika niti je potrebna smart kartica) i pruža potrebnu fleksibilnost u upotrebi sistema elektronskog bankarstva (kućnog bankarstva). Njihovo rešenje elektronskog bankarstva, koje je instalirano u Raiffeisen banci dobilo je međunarodno priznanje. RaiffeisenOnLine je proglašen za „Najbolju korporativnu/institucionalnu banku u Evropi” i „Najbolji integrisani potrošački sajt u Evropi” od strane uglednog časopisa „The Banker”.

12.1.2 Sektor elektronskog poslovanja

Većina kompanija iz oblasti softvera svesne su očekivanog naglog rasta u elektronskoj privredi. Izrađuju se rešenja za procesiranje elektronskog plaćanja, komercijalne elektronske kataloge, gotove elektronske prodavnice itd, ali čekaju da se potrebni zakoni izglasaju u skupštini (zakon o elektronskom potpisivanju, zakon o trgovini, zakon o bezbednosti podataka, zakon o privatnosti, zakon o finansijskim transakcijama i osiguranju, itd.), posle čega će biti predstavljena tržištu koje je na pomolu. Male kompanije kao što je Independent Expert Group (IEG) nalaze se na vrhu dugačke liste timova koji čekaju da elektronska trgovina postane realnost. IEG, preko svoje kompanije u Kanadi Psytronics, već ima rešenja za procesiranje gateway plaćanja koja su kompatibilna sa interfejsima instaliranim u bankarskim informativnim sistemima koji prihvataju plaćanje kreditnom karticom sa lica mesta gde se vrši naplata i postoje mašine za obeležavanje. Široku lepezu već pripremljenih komponenti elektronske trgovine (kolica za kupovinu, pametne mašine za pretraživanje tržišta, analizatori protoka informacija na Internetu, itd. ) razvili su mali timovi i individualni programeri.

Podaci koji su ih motivisali da se pripreme za nagli rast elektronske trgovine (tokom 2005) su procene koje pokazuju da između 9 i 13 procenata (720,000 do 1,000,000 osoba) stanovništva koristi Internet, a postoji mogućnost da će ovaj broj porasti na 4 miliona u toku sledećih dve godine ( izvor: „Poslovanje i investiranje u Srbiji”, PriceWaterhouseCoopers, maj 2003). Većina ovih ljudi pripada „srednjem staležu” sa obrazovanjem iznad prosečnog i vrlo dobrim poznavanjem tehnologije. Oni koriste kreditne kartice, a većina je već kupovala preko Interneta i trošiće svoj novac u domaćim Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

56

elektronskim prodavnicama.

Broj ljudi koji koristi kreditne kartice je u porastu svakog meseca. Od 600.000 u aprilu do 870.000 u septembru (izvor: Narodna banka Srbije), dok su se korisnici VISA kartice udvostručili od 100.000 u junu na 200.000 u septembru (izvor: VISA International). Oko 10% ovih ljudi je već kupovalo preko Interneta i potrošilo 1,3 miliona evra od februara 2003. god. (izvor: poverljiva informacija iz banaka koje izdaju debitne kartice koje se mogu koristiti i na Internetu). Komercijalne banke su do danas (novembar 2003) primile 220.000 zahteva za izdavanje nove nacionalne kreditne kartice - DinaCard, koja ima kompletnu tehničku podlogu za upotrebu na Internetu i omogućiće razvoj elektronske trgovine u dinarima.

12.1.3 Inicijative vlade

Vlasti su izjavila da je od primarne važnosti razvoj elektronskih inicijativa u vladi, elektronskom poslovanju i upotrebi Interneta u sistemu obrazovanja.

Stimulisaće se razvoj informacionih tehnologija i sistema. Vladina strategija u razvoju sektora malih i srednjih preduzeća postavila je elektronsko poslovanje kao jedan od četiri stuba za rast privrede, uz jasnu nameru da obezbedi ambijent za njegov razvoj. Ostala tri stuba su: prerada hrane, proizvodnja i turizam, što ukazuje da vlada ima u vidu potencijal industrije softvera i planira snažnu zakonodavnu i poresku stimulaciju projekata i kompanija koje su orijentisane na izvoz.

Jedan od ciljeva Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj predstavlja podržavanje vizije informativnog društva koju je predložila WSIS inicijativa Ujedinjenih Nacija za Republiku Srbiju. Pitanje primene modernih informativnih i komunikacijskih tehnologija je od vitalne važnosti za sektor malih i srednjih preduzeća. Ovo ministarstvo će stimulisati osnivanje kompanija za razvoj softvera i pružanje usluga na bazi Interneta zato što ono podržava ne samo razvoj domaće softver industrije već i postojećih informativnih sistema domaćih kompanija.

Nova Agencija za javne nabavke će postaviti javni portal koji će poboljšati mogućnosti malih i srednjih preduzećima za učešće na tenderima (izvor: Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji 2003-2008).

Sve vladine ustanove, agencije i ministarstva dobili su direktivu da izgrade svoje sopstvene veb sajtove i informativne sisteme, kao i da sklope ugovor sa nezavisnim kompanijama da urade ovaj posao preko tendera i javnih oglasa.

U decembru 2001. god. potpisan je partnerski sporazum sa firmom Microsoft Corporation u oblasti unapređenja IT i razvoja projekta e-vlade.

12.1.4 Softver za maloprodajuKultura piratizacije softvera, muzike i videa uzela je maha tokom 90-tih godina. U Srbiji skoro da nema licenciranog softvera; na piratstvo se gledalo pozitivno, naročito za vreme konfrontacije sa Zapadom. U takvom okruženju bila je moguća samo maloprodaja piratiranog softvera i retkih domaćih multimedijskih CD prezentacija manastira i lokalne istorije sa džentlmenskim sporazumom da se neće piratirati.

Otkako je došlo do političkih promena, piratstvo se suzbija i na pomolu je maloprodajna


57

industrija u tri vidljive oblasti: zabavni softver (multimedijski CD-i), obrazovni softver (enciklopedije, obrazovni naslovi koji prate potrebe školstva, rečnici) i poslovni softver (aplikacije za male radnje, elektronski poslovni planovi, planovi grada i žute stranice). I pored toga, tržište negativno reaguje na „visoke” cene „originalnog” softvera (u proseku 10 eura u poređenju sa 1-3 eura za piratski softver) i prodaja nije dovoljna da pokrije troškove. Većinu srpskih naslova koji se nude sponzoriše vlada ili druge institucije.

12.1.5 Softverska piraterijaMicrosoft je u saradnji sa drugim poznatim međunarodnim IT kompanijama investirao u kampanju legalizacije (licenciranja) softvera. Namera je bila da se smanji piratstvo i da se zaštite interesi proizvođača softvera. Kampanja licenciranja je završena 2002. god. Problem piratizacije kompjuterskog softvera je jedan od glavnih ograničavajućih faktora koji utiče na porast maloprodajne industrije softvera. Iako postoji vidljivo poboljšanje po ovom pitanju (nema više uličnih kioska i radnji koje prodaju piratski softver i igrice) i dalje ostaje problem u načinu razmišljanja. Prosečni potrošač u Srbiji još uvek smatra da je hardver glavna investicija dok se na softver gleda kao na nešto što je komplementarno hardveru.

12.2 Provizorni zaključciČini se da je industrija razvoja softvera (velike kompanije u ovom sektoru istovremeno su i najveći sistemski integratori u Srbiji) u dobrom stanju; ipak, plate nisu tako niske kao u Ukrajini ili Indiji. Struktura plata najniža je u državnim kompanijama, oko 250 evra mesečno za softverskog inženjera; veća je u rastućem privatnom sektoru i dostiže 700/1000 evra mesečno za veoma sposobnog programera. Poslovanje u ovoj oblasti zato mora biti pažljivo osmišljeno i usmereno.

Poslovanje u ovom sektoru može se organizovati pomoću dvostranog pristupa: moguće delokalizacije razvoja softvera iz Evrope korišćenjem lokalne radne snage i mogućeg prodora evropskih proizvoda koji dopunjavaju lokalni softver na srpskom tržištu

Osim toga, srpsko tržište je naprednije u nekim oblastima (naročito u bankarstvu, elektronskom poslovanju i komunikacijama) i izgleda da postoji mogućnost izvoza nekih softverskih rešenja, naročito u oblastima mobilne telefonije i interakcije sa korisnicima, s obzirom da lokalne banke i firme lako prihvataju inovacije i lokalne softverske kompanije ih koriste kao zamorčiće za testiranje svojih proizvoda.

Imajući u vidu relativno visoku cenu softverske radne snage, proces organizovanja možda neće biti tako jednostavan kao kad je u pitanju fizičko implementiranje nacionalnih okosnica (backbones) za prenos podataka. U stvari, ne postoji tako jaka potreba za kapitalno ulaganje u infrastrukturu. Ono što je potrebno je detaljna identifikacija komplementarnosti između srpskog i evropskog softvera i učesnika u oblasti sistemske integracije.

Najvažnije pitanje koje treba dokumentovati u studiji bi bilo regionalno i evropsko pozicioniranje srpskih sektora na mnogo širem međunarodnom tržištu u odnosu na regionalne učesnike, posebno Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. Ovo će zahtevati detaljno istraživanje sektora regionalnih učesnika, uključujući pregled najinteresantnijih trendova, proizvoda i kompanija u tim zemljama.


58

AneksiI – Sociologija mrežeOvo je prevod odlomaka iz knjižice na srpskom jeziku pod naslovom “Internet pregled: Beograd 2002” autori Milanović, Bakić i Golčevski iz CEPIT-a. Vidi www.bos.org.yu/cepit

1. Osnovne karakteristike uzorka

a – Pol anketiranih

Broj anketiranih Procenat1 141 50.542 138 49.46Bez odgovora 0 0.00

Vidimo da je uzorak skoro potpuno izbalansiran po pitanju pola, tj. skoro tačno 50% anketiranih su žene a 50% muškarci.

b – Starost

Broj anketiranih Procenat18 – 22 76 27,2423 – 26 127 45,5227 – 30 76 27,24Bez odgovora 0 0,00

Vidimo da je u okviru uzorka najveći broj osoba starosti 23-26 godina, a da je broj osoba u granicama 18-22 i 27-30 godina jednak.

Broj anketiranih ProcenatZvezdara 23 8,24Novi Beograd 46 16,49Stari grad 31 11,11Vračar 26 9,32Voždovac 25 8,96Čukarica 19 6,81Rakovica 14 5,02Barajevo 1 0,36Zemun 11 3,94Palilula 32 11,47Savski venac 21 7,53Mladenovac 1 0,36Karaburma 1 0,36Batajnica 1 0,36Obrenovac 1 0,36Bez odgovora 26 9,32 Ovde vidimo beogradske opštine na kojima žive anketirani. Novi Beograd, Palilula, Stari grad, Vračar, Voždovac i Zvezdara su opštine koje se najčešće pojavljuju u istraživanju.

d – Koliko dugo živite u Beogradu?


59

Broj anketiranih Procenat1 godinu 9 3,231 – 2 godine 1 0,362 – 3 godine 5 1,793 – 4 godine 11 3,94Više od 4 godine 72 25,81Od rođenja 180 64,52Bez odgovora 1 0,36

Najveći broj anketiranih su rođeni u Beogradu (64,52), a mnogi od anketiranih žive u Beogradu duže od 4 godine (25,81).

e – Nivo obrazovanja

Broj anketiranih ProcenatSrednje stručno obrazovanje 51 18,28Srednja školska sprema 156 55,91Viša školska sprema 14 5,02Fakultetsko obrazovanje 57 20,43Bez odgovora 1 0,36 Većina anketiranih je završila gimnaziju/srednju stručnu školu. U ovom uzorku ima 198 studenata.

f – Radni status

Broj anketiranih ProcenatStudent 196 70,25Zaposlen 67 24,01Nezaposlen 14 5,02Bez odgovora 2 0,72

Vidimo da su u ovom uzorku većina đaci i studenti, ima manje zaposlenih i oko 5% nezaposlenih osoba.

g – Broj članova domaćinstva

Broj anketiranih Procenat1 14 5,022 38 13,623 64 22,944 124 44,445 27 9,686 ili više 2 0,72Bez odgovora 10 3,58

Vidimo da su najčešća domaćinstva sa 4 a zatim 3 člana.

h – Mesečni prihod domaćinstva

Broj anketiranih Procenat6000 – 12000 din. 37 13,2612000 – 18000 din. 65 23,3018000 – 24000 din. 41 14,7024000 – 30000 din. 53 19,00


60

30000 – 45000 din. 45 16,13Preko 45000 din. 22 7,89Bez odgovora 16 5,83

Različiti nivoi prihoda su ravnomerno raspoređeni u našem uzorku. Radi bolje preglednosti ove rezultate prikazujemo na histološkom grafikonu.

1. – Histološki grafički prikaz ukupnih mesečnih prihoda

Prethodne tabele i grafički prikaz pokazuju nam osnovne sociodemografske karakteristike uzorka. Oba pola su ravnopravno zastupljena. Većina anketiranih su studenti beogradskog univerziteta i pripadaju domaćinstvima „srednjeg standarda” (prihod 12000 – 30000 din. tj. 200 – 500 evra, imajući u vidu da u Srbiji za sada ne postoji prava srednja klasa ). Najčešća su domaćinstva od 4 člana. Zaposlenih je 24%, samo 5% anketiranih su nezaposleni, a ostali su učenici i studenti. Većina anketiranih živi u Beogradskim opštinama, ili u „širem centru”, a najčešće se pojavljuje opština Novi Beograd (16,5%).

Osnovni podaci o pristupu Internetu i kvalitetu ostvarene veze.

Drugi deo studije prikuplja osnovne podatke o pristupu Internetu i kvalitetu ostvarene veze. Iako su korisni za tehničke i marketinške svrhe, ovi podaci su veoma važni za razumevanje istraživanja o korisnicima Interneta u Beogradu.

a i b – Gde pristupate Internetu, i gde to činite najčešće?

Većina anketiranih pristupa Internetu kod kuće – 77,77%. Ovo je veoma važan podatak za dalju analizu u našem proučavanju, zato što uključenje iz kuće omogućuje kompletniju i opušteniju privatnu interakciju sa drugim korisnicima ili pretragu mreže. Opšte uzevši, najčešće lokacije su sledeće:

Gde pristupate Internetu? Broj anketiranih ProcenatKod kuće 217 77,77Na radnom mestu 54 19,35Na fakultetu 50 17,92


61

U nevladinoj organizaciji 38 13,62Kod prijatelja 55 18,99Internet café 47 16,85

Interpretirajući procente u ovoj tabeli, kao i broj anketiranih koji su izabrali određenu opciju, treba imati u vidu da je anketiranima bilo dozvoljeno da izaberu više opcija u ovom delu istraživanja. Ako bi se postavljeno pitanje izmenilo na “Gde se najčešće uključujete na Internet?” dobili bismo tabelu koja daje mnogo precizniji pregled:

Gde najčešće pristupate Internetu?

Broj anketiranih Procenat

Kod kuće 173 62,01Na radnom mestu 10 3,58Na fakultetu 28 10,03U nevladinoj organizaciji 10 3,58internet café 12 4,30Kod prijatelja 6 2,15Bez odgovora 40 14,34

Nažalost, mnogi anketirani nisu dali odgovor na ovo pitanje (čak 14.34%). Ovde vidimo pravi odnos učestanosti upotrebe Internet-a. Pristup mreži se najčešće ostvaruje kod kuće – 62%. Čak 14.34% anketiranih je dalo odgovor da pristup ostvaruje na način koji nije bio uključen u našoj listi. Uključenje na mrežu na fakultetu ostvaruje samo 10% anketiranih, a preko kompjuterskih centara nevladinih organizacija – samo 3,58%! S obzirom da su većina anketiranih studenti, ovi podaci bi trebali da utiču na univerzitetski i nevladin sektor.

c – Koje provajdere koristite za pristupanje Internetu?

Ovo pitanje je najinteresantnije za primenu u marketingu, ali od manje važnosti za naše proučavanje. Međutim, dajemo tabelu koja prikazuje upotrebu nekih od naših najvećih/najboljih Internet provajdera (anketirani su imali mogućnost da biraju više alternativa).

Kog provajdera koristite za uključenje na Internet?


Eunet 113 40,50PTT 42 15,05Infosky 36 12,90YUBC 49 17,56Beotel 36 12,90Drenik 3 1,07Ostale 56 20,43

Uočljivo je da neki popularni provajderi (na primer Bits) nisu bili uključeni u odgovore.

d – Zadovoljstvo brzinom pristupa, brzinom transfera i pouzdanošću veze sa Internetom

Sledeće pitanje se odnosi na prikupljanje informacija o tome da li su korisnici zadovoljni uslugama koje im pružaju Internet provajderi.

Da li ste zadovoljni brzinom pristupa na Internet?


Veoma nezadovoljan 29 10,39


62

Uglavnom nezadovoljan 61 21,86Ni zadovoljan ni nezadovoljan

72 25,81

Uglavnom zadovoljan 107 38,35Veoma zadovoljan 9 3,23Bez odgovora 1 0,36

Da li ste zadovoljni brzinom transfera na Internetu?


Veoma nezadovoljan 34 12,19Uglavnom nezadovoljan 84 30,11Ni zadovoljan ni nezadovoljan

82 29,39

Uglavnom zadovoljan 72 25,81Veoma zadovoljan 7 2,51Bez odgovora 0 0,00

Da li ste zadovoljni pouzdanošću i kvalitetom veze sa Internetom?


Veoma nezadovoljan 44 15,77Uglavnom nezadovoljan 66 23,66Ni zadovoljan ni nezadovoljan 91 32,62Uglavnom zadovoljan 72 25,80Veoma zadovoljan 6 2,15Bez odgovora 0 0,00

Vidimo da se Internet provajderi u Beogradu ne mogu ponositi time kako njihovi korisnici ocenjuju pružene usluge. Jedino je brzina uključenja na Internet najčešće ocenjena kao „uglavnom zadovoljavajuća”, dok važne karakteristike kao što su brzina transfera, pouzdanost i kvalitet, kao neka vrsta „opšte procene” zadovoljstva uslugama, gravitiraju ka negativnim ocenama.

e, f i g – Koliko dugo koristite Internet, koliko često, i da li biste želeli da provedete više vremena na mreži?

Koliko dugo koristite Internet?


Do 1 meseca 5 1,791 – 3 meseci 3 1,083 – 6 meseci 9 3,236 meseci – 1 godine 22 7,891 – 2 godine 50 17,92Duže od 2 godine 190 68,10Bez odgovora 0 0,00

Ovo pokazuje da je naš uzorak veoma iskusan u upotrebi Internet-a – 190 anketiranih (68%) koriste Internet više od 2 godine, a 86% duže od godinu dana.

Koliko sati nedeljno provodite na Internetu?


Manje od 1 sata 61 21,861 – 3 sata 78 27,96


63

3 – 5 sati 52 18,645 – 10 sati 56 20,0710 – 20 sati 21 7,53Više od 20 sati 11 3,49Bez odgovora 0 0,00

Ukupno vreme provedeno na Internetu tokom jedne sedmice

2. – Iskustvo na Internetu i vreme provedeno na mreži tokom nedelje

Vidimo da većina anketiranih koristi Internet 1-3 sata nedeljno. Preko 65% anketiranih provodi na Internetu do 5 sati nedeljno (u proseku manje od 1 sata dnevno), a skoro 90% do 10 sati nedeljno (u proseku više od 1,5 sati dnevno) što znači, u poređenju sa rezultatima drugih proučavanja, da naši ispitanici provode zaista mnogo vremena na mreži. Naši ispitanici su iskusni korisnici (koriste Internet duže od 2 godine). Kao i u studiji Nie & Erbring-a (2000), u našem uzorku postoji veza između onlajn iskustva ( ukupno vreme provedeno na Internet-u ) i vremena provedenog onlajn tokom nedelje – postoji blaga tendencija porasta vremena provedenog na mreži u toku nedelje sa većim iskustvom na Internetu. Da pogledamo tabelu sa ne-parametarskim indeksima ovog odnosa.

Chi-square Df p

Pearson Chi-square 37,34 Df=25 p=0,053

Contingency coefficient 0,34

Spearman Rank R 0,20 T=3,43 p=0,00

Vidimo da Pirsonova vrednost nije dostigla nivo statističke važnosti (iako je veoma blizu) ali postoji statistički važna Spirmanova korelativna vrednost između ove dve varijable – kao što smo rekli, povezanost nije jaka ali postoji. U tabeli takođe prikazujemo vrednost C - Contingency koeficijenta. Interesantno je porediti iskustvo na Internetu sa vremenom provedenim na mreži tokom nedelje po polovima anketiranih. Sledeća dva grafikona nam prikazuju ove dve promenljive po polovima:Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

64

. 3. – Iskustvo na Internetu i vreme provedeno na mreži tokom nedelje - muškarci

4. – Iskustvo na Internetu i vreme provedeno na mreži tokom nedelje - žene

I na kraju, da li bi anketirani želeli da provedu više vremena na Internetu kada bi za to postojala mogućnost?

Ako biste mogli, da li biste želeli da provedete više vremena na mreži?


Da 113 40,50Ne 75 26,88Nisam siguran 91 32,62Bez odgovora 0 0,00

Vrlo interesantno – preko 40% anketiranih bi želelo da provede više vremena na Internetu nego što to sada čini, dok 32,6% nije sigurno, a samo 26.9% anketiranih to ne želi. Pošto smo stekli utisak o osnovnim karakteristikama uzorka i detalje o pristupu Internetu,


65

kvalitetu ostvarene veze i zadovoljstvu sa povezivanjem, sada prelazimo na istraživanje ponašanja na mreži, iskustvo i reakcije. Pošto nam prostor ne dozvoljava da prezentiramo sve relevantne analize, prikazaćemo one aspekte koje smatramo interesantnim i dovoljno informativnim. Centralni deo istraživanja u našoj studiji je bila komunikacija na Internetu. Naše istraživanje ima preliminarni karakter, pa smo insistirali na postavljanju velikog broja pitanja, pokrivanju mnogih interesantnih oblasti i otvaranju mnogih tema, kako bismo dobili bolji uvid u buduću mogućnost kreiranja standardizovanih anketa o mrežnoj komunikaciji i ponašanju. Zbog ovakvog pristupa morali smo, naravno, da žrtvujemo detaljno i duboko ispitivanje o svakoj otvorenoj temi, kao i (delimično) preciznost u ispitivanju određenih oblasti. Definisanje oblasti unutar fenomenologije ponašanja i komunikacije na Internetu, što mora da prethodi bilo kakvom pokušaju analitičkog ispitivanja, predstavljalo je samo po sebi veliki problem. Od početka je bilo sasvim jasno da pitanja kao što su ponašanje prilikom upotrebe elektronske pošte i komunikacije, četovanje, učešće u mrežnim zajednicama itd. moraju biti razdvojena. Međutim, nije bilo jasno šta treba raditi sa celim spektrom psihološkog iskustva učešća na Internetu koje uključuje širok kognitivnih i (konceptualnih) i emotivnih reakcija. Posvetili smo specijalnu pažnju tome na koji način anketirani izdržavaju frustracije proistekle iz učešća u onlajn komunikacijama, a sa druge strane, radi boljeg razumevanja ovih fenomena, izdvojili smo očekivanja od ove tehnologije u posebnu oblast ovog istraživanja. Istovremeno smo posvetili pažnju fenomenu zavisnosti od Interneta, i drugim pitanjima u oblasti društvenog ponašanja na mreži, gde smo uglavnom pokušali da kvantifikujemo „društveni promet” korisnika, eventualne probleme zlonamernog i agresivnog ponašanja (slanje virusa, ulaženje u sisteme), vrsta sadržaja za kojim se najčešće traga kao i „stil pretrage” Interneta (broj otvorenih prozora, da li se upotreba zasniva na određenim sajtovima, upotreba mašina za pretraživanje, itd.).

3.1. Očekivanja i mišljenja u odnosu na Internet

a. Koliki je bio vaš nivo znanja o tome šta je Internet pre nego što ste počeli da ga koristite?

Broj anketiranih ProcenatDobro sam znao šta je Internet 21 7,53Uglavnom sam znao šta je Internet

99 35,48

Imao sam o tome pojma 129 46,24Nisam znao skoro ništa 16 5,73Nisam imao pojma o tome 14 5,02Bez odgovora 0 0,00

b. Kakva su bila vaša očekivanja od Interneta pre nego što ste počeli da ga koristite?

Broj anketiranih ProcenatOčekivao sam čudo 16 5,74Očekivao sam nešto interesantno i korisno 219 78,49Nisam očekivao ništa određeno 19 6,81Očekivao sam nešto dosadno i beskorisno 1 0,36Nisam ništa očekivao 24 8,60Bez odgovora 0 0,00

c. Kakav je bio vaš utisak posle prve seanse upotrebe Interneta?



66

Veoma pozitivan 74 26,62Pozitivan 143 51,44Ni pozitivan ni negativan 52 18,70Negativan 6 2,16Veoma negativan 3 1,08Bez odgovora 1 0,36

d. Kakvo je sada vaše mišljenje o Internetu?

Broj anketiranih ProcenatVeoma pozitivno 63 22,58Pozitivno 164 58,78Ni pozitivno ni negativno 48 17,20Negativno 2 0,72Veoma negativno 2 0,72Bez odgovora 0 0.00

II – Softver otvorenog programskog kodaŠta je softver otvorenog programskog koda?

Suštinski koncept softvera otvorenog programskog koda je sledeći: razvoj softvera se bolje odvija na otvoren, javni i saradnički način, tako što se stavi na raspolaganje izvorni kod programa (unutrašnji rad koji obavljaju programeri). Programi i njihov izvorni programski kod besplatno se može preuzeti sa Interneta, reprodukovati i distribuirati u bilo kakvoj formi (CD-i, itd.).

Na ovaj način korisnik (pojedinac ili organizacija) programa otvorenog izvornog koda može da ga modifikuje, popravi greške, momentalno ispravi bezbednosne propuste, doda delove programa ili da ga na drugi način prilagodi svojim potrebama. Mnoga poboljšanja koja ostvare korisnici (koja glavni tim koji razvija određeni softver otvorenog izvornog koda proceni da su korisna drugima) uključuju se zatim u glavnu distribuciju programa.

Poslovni model softvera otvorenog izvornog koda usmeren je na prodaju tehničke podrške, savetovanje i formiranje sistema, kao i na prodaju hardvera i srodnih proizvoda i usluga.

S obzirom da je sam softver besplatan, kompanije koje posluju u ovoj oblasti ostvaruju prihod tako što razvijaju potrebne ekstenzije i poboljšanja, instaliraju i implementiraju aplikacije, formiraju pakete ili na drugi način povećavaju upotrebljivost softvera za korisnike. One mogu i prodavati hardver na kome se pokreće softver otvorenog izvornog koda.

Koji su korisnici softvera otvorenog izvornog koda?

Softver otvorenog izvornog koda je u srcu razvoja Interneta (i bio je od samog početka). Celokupnu elektronsku poštu, rutiranje, DNS, web servere, i sve operacije Interneta omogućio je skoro isključivo softver otvorenog izvornog koda pre nego što je Microsoft pridobio deo ovog tržišta distribucijom svojih sopstvenih programa koji su funkcionalno ekvivalentni sa softverom otvorenog izvornog koda. Internet, a naročito njegove centralne funkcije i najveće implementacije, još uvek funkcionišu uz pomoć softvera otvorenog izvornog koda.

Programi softvera otvorenog koda strogo primenjuju međunarodne i de fakto standarde i propise, i mogu da sarađuju i komuniciraju sa softverom zatvorenog koda koji se pridržava Investiranje u sektor Interneta i informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji: izazovi i mogućnosti (javni izveštaj)

67

standarda. Mnoge dogradnje i proširenja vrše se na programima otvorenog koda kako bi uspešno radile i sa softverom koji ne primenjuje standarde ili ima funkcije koje prevazilaze standarde (kao i u oblastima gde još uvek ne postoje priznati standardi).

Primeri fundamentalnog softvera otvorenog koda su: Apache server, Sendmail email serveri, BIND DNS server, operativni sistem Linux. Velike kompanije koje prodaju najnapredniji hardver preduzećima, bankama, vladama i vojsci (kao što su IBM, Sun, HP, itd.) počele su da aktivno podržavaju i doprinose ovom softveru zbog toga što je kvalitetniji i pouzdaniji, a i zato što nisu postojala druga softverska rešenja za njihovu vrstu hardvera.

Kako vreme prolazi, programeri koji rade na razvoju softvera otvorenog koda (koji su se usavršili u oblasti servera) počinju da se usmeravaju ka desktop kompjuterima. Linux je postao pouzdana alternativa Microsoftovom Windows-u. Pored toga, postoji bar nekoliko pouzdanih alternativa Microsoft-ovom Office paketu. Velike kompanije koje proizvode hardver brzo su se pridružile ovom trendu koji im obezbeđuje nezavisnost od Microsofta (koji je umalo postao jedini proizvođač operativnih sistema za desktop i kancelarijskog paketa za obradu teksta, izradu tabela i sl.).

Mnogi različiti proizvodi otvorenog izvornog koda danas su na raspolaganju za profesionalno obavljanje svakog poslovnog i naučnog zadatka, i polako nestaje bojazan od monopola u oblasti operativnih sistema, programa za desktop računare, grafičkog softvera, baza podataka itd.

Argumenti u korist prihvatanja softvera otvorenog izvornog koda

Iako je softver otvorenog koda nastao i razvijao se u vladinim, vojnim, univerzitetskim i korporativnim projektima u SAD, danas ga brzo prihvataju EU i zemlje u razvoju.

Dok je za bogate zemlje glavni razlog za prihvatanje ovakvog softvera bezbednost, funkcionalnost i kontrola rada programa, zemlje u razvoju i tranziciji često ga vide kao jedinu mogućnost da se uključe u društvo bazirano na informacijama i znanju.

U zemljama u razvoju i tranziciji prihvatanje otvorenog izvornog koda je jedan od načina za osposobljavanje u izradi softvera uz male troškove, kao i put kojim se može sprovesti informatizacija malih i srednjih preduzeća i javne administracije bez korišćenja piratskog softvera (tj. nezakonito kopiranja softvera).

Opšte mišljenje je da treba proširiti upotrebu softvera otvorenog izvornog koda kako bi se u društvu pospešilo korišćenje informacionih tehnologija, a da se softver zatvorenog koda koristi kada se za to pojavi potreba (npr. velike firme, banke podataka, kompleksne aplikacije za naplatu itd.).

Izvori i zahvalnostCitirali smo tri osnovna rada:

· Ernst & Young, Vođenje poslova u Srbiji, 2003.· UNECE, Ka ekonomiji na bazi znanja – Izveštaj o proceni spremnosti Jugoslavije,

2002.· Globalna inicijativa za Internet politiku (GIPI), Srbija –Pripremna procena

informacionih i komunikacionih tehnologija, 2002.

Mi smo takođe koristili veb sajtove i dobili podatke od:· OSCE


68

· SCEPP· IFC-SEED· Svetske banke· Saveznog zavoda za statistiku Srbije i Crne Gore· Srpskog ministarstva za saobraćaj i veze· Srpskog ministarstva nauke, tehnologije i razvoja· Deloitte i Touche· SMMRI· Taylor Nelson Sofres Interactive· Svih kompanija i organizacija koje su navedene u izveštaju.

Vodili smo interesantne razgovore, razmenili ideje i informacije sa sledećim osobama:

Danilo Golijanin – Savetnik ministra za nauku, tehnologiju i razvoj

Marina Jovanović – Projektni koordinator Agencije za IT i Internet (ITIA) za projekat e-vlade

Đuro Kutlača – Rukovodilac grupacije Instituta Mihajlo Pupin, Naučno-istraživački i tehnološki centar

Bob Horvitz – Rukovodilac programa Globalne inicijative Internet politike (GIPI)

George Sadowsky – Izvršni direktor Globalne inicijative Internet politike (GIPI)

Slobodan Marković – Koordinator za SiCG Globalne inicijative Internet politike (GIPI)

Zoran Kovačević - Direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa „Internet Ogledalo”

Dušan Zjalić – Direktor Tornja za informacione i komunikacione tehnologije (ICTT)

Stanislav Polić – Izvršni direktor Tornja za informacione i komunikacione tehnologije (ICTT)

Vojkan Vasković - Profesor Fakulteta organizacionih nauka (FON)

Lazar Bošković – Kreativni direktor marketinške agencije AgitPROP

Čedomir Šujagić – Generalni direktor provajdera SezamPro

Dejan Georgijev – Rukovodilac provajdera SezamPro

Dragoljub Džekulić - CPU

Darko Dunjić – Rukovodilac marketinga firme EUnet

Darko Cvetanovski – Direktor prodaje firme EUnet

Igor Bogojević – Izvršni direktor časopisa “Ekonomist”

Simo Ivaneza – Generalni direktor YUBC sistema A.D.

Radivoje Miličević – Rukovodilac odeljenja Interneta u Telefoniji

Tatjana Antonić – Zamenik rukovodioca odeljenja Interneta u Telefoniji


69

Dušan Katilović – Novinar časopisa „Internet Ogledalo”

Mihailo Jovanović – Pomoćnik generalnog direktora za telekomunikacije i IT u PTT-u

Milivoje Žunić – Izvršni funkcioner samostalnog odeljenja za CDS u PTT-u

Dragan Šolak – Predsednik upravnog odbora, Serbia Broadband (SBB)

Victoriya Boklag – Zamenik predsednika upravnog odbora, Serbia Broadband (SBB)

Gary Collins – Poslovni savetnik u IBM-u

Petar Kocović – Generalni direktor Tehnicom-a

Božidar Radenković - Profesor na Fakultetu organizacionih nauka (FON), Privredna komora

Milomir Jevtić – Izvršni direktor VeratNet-a

Verica Radović – Generalni direktor VeratNet-a

Radmila Medaković – Sekretar Asocijacije za IT u Privrednoj komori

Mila Korugić Milošević – Generalni direktor Deloitte & Touche Srbija

Vojislav Kecman – Direktor CEPP PTT

Nataša Stevanić - CEPP PTT

Aleksandar Radetić – IT Zepter banka

Nela Arsić – e-bankarstvo, Zepter banka

Miroslav Vujnović – Cisco Systems Capital

Miloš Đurković – Cisco Systems

Dejan Restak – Rukovodilac projekta B92

Branimir Perić – Šef odeljenja za IT Telekoma Srbije

Jožek Gruškovnjak – Regionalni direktor, Cisco Systems

Dušan Radeka – Rukovodilac odeljenja za e-bankarstvo, Vojvođanska banka


Documents

A) TO OUTLINE THE FRAMEWORK IN WHICH LOCAL ... · Web viewVeoma je važno primetiti da u različitim evropskim zemljama modemski pristup danas besplatno distribuiraju telekomunikacioni