STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021...Procena SPOK-a 2011-2016 i analiza stanja koja je izvođena od strane Osnovne grupe, uz pomoć šest podgrupa, je bila osnova za petogodišnje

Republika e Kosovës

Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada - Government

Ministria e Arsimit, Shkencës dhe Teknologjisë - Ministarstva za Obrazovanje Nauku i

Tehnologiju - Ministry of Education, Science and Technology

STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021

Priština, jul 2016. godine

2

Predgovor

Ovo je drugi put da Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

izrađuje sveobuhvatni strateški plan za razvoj obrazovanja u Republici

Kosovo. Cilj ovog plana je da odredi smer razvoja obrazovnog sistema u

periodu 2017-2021. godine, kako bi obrazovanje bilo u funkciji

ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Kao takav, Strateški plan za

razvoj obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2017-2021 predstavlja nastavak

postojećeg plana, SPOK 2011-2016, koji je sada u poslednjoj godini

njegovog sprovođenja. Procena SPOK-a 2011-2016 je bila polazna tačka

novog planiranja za period od narednih 5 godina, jer smo smatrali da treba

da uzmemo u obzir uspehe koji su postignuti tokom ovog petogodišnjeg

perioda, ali i da naučimo lekcije od neuspeha.

Nije slučajnost da su ključne reči strateškog plana: sveobuhvatnost, kvalitet i odgovornost.

Sveobuhvatnost je bila u centru pažnje SPOK-a 2011-2016 i, u ovoj oblasti, postignuti su neosporni uspesi.

Kosovo se može uporediti sa svakom zemljom regiona, čak i sa mnogim razvijenim evropskim zemljama, u

aspektu razvoja dece i mladih u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. Međutim, tokom narednih pet

godina ćemo raditi na poboljšanju uključivanja dece u predškolskom obrazovanju, obzirom da je ovaj ključan

period veoma važan za razvoj ličnosti. Zatim, radićemo na tome da se poveća uključivanje dece sa posebnim

potrebama, kao i pripadnika društvenih marginalizovanih grupa, kao što su: siromašni, Romi, Aškalije i

Egipćani.

Mi imamo obavezu da izgradimo jedan obrazovni sistem koji pruža kvalitet, jer želimo da Kosovo bude društvo

koje svoj razvoj zasniva na znanju, dok njeni građani poseduju znanja i veštine koje ispunjavanje uslove za

zapošljavanje, kako u zemlji tako i van nje. Kroz kvalitet mi razvijamo našu ekonomiju, stvaramo radna mesta i,

generalno, postajemo konkurentni u regionu i globalnom svetu. Stoga, treba da započinjemo sprovođenje

kurikuluma zasnovanog na kompetencijama, da opremamo škole informacionim tehnologijama i sredstvima

konkretizacije, da poboljšamo kvalitet nastavnih tekstova i, pre svega, da poboljšamo kvalitet nastave na svim

nivoima sistema obrazovanja. Međutim, u visokom obrazovanju ćemo osnažiti mehanizme za obezbeđivanje

kvaliteta, sprovođenjem u potpunosti kriterijuma i procedura akreditacije, ali i pomaganjem institucija visokog

obrazovanja u ispunjavanju standarda kvaliteta.

Funkcionisanje odgovornosti je preduslov za dobro funkcionisanje sistema obrazovanja. Dok je MONT

odgovoran za izgradnju politika, kurikuluma, inspekcije i, generalno, za stvaranje optimalnih uslova za rad u

školi, opštine su odgovorne za učinak škola. Međutim, škola i njeno osoblje, je odgovorno pred zajednicom, za

uspeh dece. Stoga, zajedno sa opštinama ćemo izgraditi sistem koji pruža funkcionalnu odgovornost na svim

nivoima sistema obrazovanja, uključujući unapređenje upravljanja škole, funkcionisanje sistema za licenciranje

nastavnika, procenjivanje učinka škole, kao i porast poverljivosti nacionalnih testova koji maju za cilj

procenjivanje znanja i sposobnosti učenika.

Ovaj dokument je rezultat timskog rada rukovođenog od strane MONT-a, ali sa širokim učešćem svih

zainteresovanih strana, kao: lokalne vlasti, obrazovne institucije, razvojni partneri, organizacije civilnog

društva, itd. Svima smo veoma zahvalni na njihovom doprinosu. Jedna posebna zahvalnost pripada Projektu

GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GIZ-CDBE), nemačkoj kompaniji PEM i Centru za

Obrazovanje na Kosovu (KEC) koji su podržali proces planiranja od početka do njegovog uspešnog završetka.

Priština, jul 2016. godine

Prof. Dr. Arsim Bajrami, ministar

3

Zahvalnost

MONT želi da izrazi zahvalnost za Projekat GIZ-a za podizanje kapaciteta osnovnog obrazovanja (GIZ-

CDBE) koji je podržao izradu ovog dokumenta; za doprinos osnovne grupe MONT-a, članova

Plenarne grupe i članova radnih grupa, na doprinosu razvojnih partnera, kao i mnogih drugih strana

koje su posvetile vreme i energiju razvoju strategije; kao i na napornom radu tima PEM-KEC, koji su

podržali ceo proces. Takođe, MONT izražava zahvalnost na podršci od strane projekta koji je

finansiran od strane Evropske Unije “Kosova mreža za obrazovanje i zaposlenost – KEEN”, koji je,

ekspertizom, podržao rad dveju radnih grupa u okviru procesa razvoja strategije.

4

Spisak skraćenica

AOSOOO Agencija za obrazovanje i stručstručno osposobljavanje i obrazovanje za odrasle

SOO Stručno obrazovanje i obuka

OD Obrazovanje u dijaspori

AAK Agencija za akreditaciju Kosova

NAK Nacionalni autoritet za kvalifikacije

VO Visoko Obrazovanje

OPO Obrazovanje sa posebnim potrebama

OO Obrazovanje za odrasle

ASORP Agencija za standarde i ocenjivanje za regulisane profesije

ODO Opštinski Direktorat za obrazovanje

D&T Dar i talenat

ENQA Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju

EPMPB Ekipe za reagovanje prema registrovanju i sprečavanje napuštanja

PF PF

GIS Geografski informacioni sistem

GIZ-CDBE Projekat GIZ-a za izgradnju kapaciteta u osnovnom obrazovanju

IVO Institucije visokog obrazovanja

ISCED Međunarodni standardi za klasifikaciju obrazovanja

SOPOOO Savez za stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle

SBO Srednjoročni budžetski okvir

ES Etički saveti

KCO Kosovski centar za obrazovanje

KEEN Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje

IS Industrijski saveti

OKK Okvir kosovskog kurikuluma

NOK Nacionalni okvir kvalifikacija

NI Naučno istraživanje

LLL Učenje tokom celog života

N&O Nadgledanje i ocenjivanje

MJU Ministarstvo javne uprave

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

UK Upravljanje kvalitetom

MF Ministarstvo finansija

MH Raniji uzrast

NM Nastavni materijali

SO Sporazum o učinku

SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

N/A Nije validan

PEST Politički, ekonomski, socijalni i tehnički

IPO Individualni plan za obrazovanje

NNP Nacionalni naučni plan

NRP Nacionalni razvojni program

SC Strateški cilj

5

SPOK Strateški plan za obrazovanje na Kosovu

ŠRP Školski razvojni plan

CK Centri kompetentnosti

VRK Vlada Republike Kosovo

MSP Međusektorski pristup

CRK Centar za razvoj karijere

AO Akademsko osoblje

OK Obezbeđivanje kvaliteta

SUIO Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju

SUIVO Sistem za upravljanje informacijama u visokom obrazovanju

SS Stručni standardi

SWOT Prednosti, mane, nedostaci i rizici

SITR Služba za informacije tržišta rada

IKT Informaciona i komunikaciona tehnologija

TR Tržište rada

PU Pokazatelji učinka

AU Administrativno Uputstvo

RO Rukovodioci Odeljenja

SRN Stručni razvoj nastavnika

6

Izvršni rezime

Ovaj strateški plan predstavlja osnovni dokument za razvoj obrazovnog sektora na Kosovu, u periodu

od 2017-2021. godine. Proces razvoja ovog dokumenta je počeo u junu 2015. godine kada je

formirana je organizaciona struktura za izradu novog strateškog plana sačinjenog od tri nivoa:

osnovna grupa, plenarna grupa i tematske podgrupe.

Procena SPOK-a 2011-2016 i analiza stanja koja je izvođena od strane Osnovne grupe, uz pomoć šest

podgrupa, je bila osnova za petogodišnje planiranje. Proces planiranja je organizovan u sedam

tematskih oblasti koje pokrivaju sve relevantne segmente obrazovanja na Kosovu:

1. Učešće i sveobuhvatnost,

2. Upravljanje obrazovnim sistemom,

3. Obezbeđivanje kvaliteta,

4. Razvoj nastavnika,

5. Nastava i učenje,

6. stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih,

7. Visoko obrazovanje.

SPOK ima sedam strateških ciljeva, po jednog za svaku tematsku oblast. U nastavku je dat pregled za

svaki strateški cilj, međutim, u dokumentu je predstavljen detaljni pregled u mogućim rezultatima i

aktivnostima:

Strateški cilj /SC 1: Učešće i sveobuhvatsnot

Povećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog

pojedinca u preduniverzitetskom obrazovanju.

Povećanje sveobuhvatnosti i prevencija napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se

postići bez potpunog sprovođenja pravnog okvira. Stoga, ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim

aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje

podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa posebnim potrebama i dece koja napuštaju

školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i

kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.

Strateški cilj /SC 2: Upravljanje obrazovnim sistemom

Kvalitetno i efikasno upravljanje sistemom obrazovanja, zasnovano na transparentnosti i

odgovornosti.

U okolnostima kada je obrazovni sistem decentralizovan, osim postojanja potpune finansijske i

stručne autonomije, napredovanje u obrazovanju zavisi uglavnom, od razvoja kapaciteta upravljanja

na centralnom, opštinskom i školskom nivou. U okviru decentralizacije, podizanje kapaciteta na

lokalnom/školskom nivou treba da se proširi na organe kao što su upravni odbori škola, koji bi

trebalo da igraju ključnu ulogu u ovom procesu.

Strateški cilj/ SC 3: Obezbeđivanje kvaliteta

Razvoj funkcionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.

Pored uspostavljanja sistema upravljanja kvalitetom i razvoja procesa i određenih sredstava,

podizanje kapaciteta na svim nivoima će biti neophodno za funkcionisanje bilo kojeg novog sistema

za obezbeđivanje kvaliteta. Pored toga, u sadašnjim uslovima na Kosovu, takođe će biti potrebne

aktivnosti za podizanje svesti koje stvaraju jednu sredinu gde se promoviše odgovornost. stručno

obrazovanje

7

Strateški cilj/SC 4: Razvoj nastavnika

Podizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i održivog sistema za pripremanje i stručni razvoj

nastavnika.

Glavni fokus u toj oblasti je da se izgradi održiv sistem za stručno usavršavanje nastavnika, koji će

doprineti u sprovođenju reforme škola i direktno uticati na poboljšanje rezultata učenika.

Strateški cilj / SC 5: Nastava i učenje

Unapređenje učenja putem kvalitativne nastave, uz primenu nastavnog plana i programa

zasnovanog na kompetencijama i uz korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.

Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama se smatra od suštinskog značaja za

poboljšanje kvaliteta učenja na Kosovu. Pored obuke nastavnika, to zahteva pripremu udžbenika i

drugih nastavnih materijala, uključujući elektronske materijale za učenje koji su usklađeni sa NOK-

om. To, takođe, podrazumeva da posebnu pažnju treba posvetiti snabdevanju škola IKT opremom,

kao i drugim nastavnim sredstvima.

Strateški cilj / SC 6: Stručno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslih

Harmonizacija stručnog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i stvaranje

otvorenog sistema obrazovanja za odrasle.

Fokus će biti stavljen na poboljšanju povezivanja školskih programa sa potrebama tržišta rada, u

razvoju osnovnog nastavnog plana i programa OPO, usklađenog sa NOK-om, u sistematskom

osiguravanju iskustva rada i stručne prakse visokog kvaliteta, što je specifično za uslove Kosova, u

obezbeđivanju održivosti Centara nadležnosti i njihovog daljeg razvoja.

Strateški cilj / SC 7: Visoko obrazovanje

Poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju savršenstva u nastavi,

naučnom istraživanju, umetničkom stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.

Glavni prioritet u ovoj oblasti je poboljšanje kvaliteta u institucijama VO. To ima mnogo aspekata,

uključujući adaptaciju programa studiranja sa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučnog

istraživanja, kao i pružanje pomoći u umetničkom radu i inovacijama u institucijama VO. Takođe,

pažnja će biti posvećena kvalitetu nastave i potrebi za povećanjem mobilnosti akademskog osoblja i

studenata, kao i učešću u međunarodnim programima VO i naučnom istraživanju

Za svaki strateški cilj je razvijen i akcioni plan, kao i pokazatelji uspeha koji služe za nadgledanje

sprovođenja SPOK-a. Akcioni planovi su sažeti u jednom vodiču za sprovođenje SPOK-a. Takođe je

obračunat budžet SPOK-a, koji obuhvata opštu većinu od €176.94 mil. Sledeća tabela daje jasan

pregled budžetskih potreba prema strateškim ciljevima.

8

Sadržaj

PREDGOVOR .................................................................................................................................................... 2

ZAHVALNOST ................................................................................................................................................... 3

SPISAK SKRAĆENICA ........................................................................................................................................ 4

IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................................... 6

1. UVOD ........................................................................................................................................................... 9

1.1. STRATEŠKO PLANIRANJE U OBRAZOVANJU .............................................................................................................. 9

1.2. NADOVEZIVANJE SPOK-A SA DRUGIM POLITIKAMA I INICIJATIVAMA ........................................................................... 9

2. METODOLOGIJA ......................................................................................................................................... 13

3. KONTEKST .................................................................................................................................................. 15

3.1. IZAZOVI I MOGUĆNOSTI U TRENUTNOJ SREDINI ..................................................................................................... 15

3.1.1. Politički faktori ................................................................................................................................... 15

3.1.2. Ekonomski faktori .............................................................................................................................. 16

3.1.3. Socijalni faktori .................................................................................................................................. 16

3.1.4 Tehnološki faktori ................................................................................................................................ 17

3.2. PROCENA SPOK-A 2011-2016 ....................................................................................................................... 17

3.3. ORGANIZACIJA I STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA .............................................................................................. 19

3.4. IZAZOVI I MOGUĆNOSTI U OBRAZOVANJU NA KOSOVU ........................................................................................... 22

3.4.1. Učešće i sveobuhvatnost .................................................................................................................... 22

3.4.2. Upravljanje obrazovnim sistemom .................................................................................................... 23

3.4.3. Obezbeđivanje kvaliteta..................................................................................................................... 24

3.4.4. Usavršavanje nastavnika ................................................................................................................... 25

3.4.5. Nastava i učenje ................................................................................................................................. 26

3.4.6. Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih ......................................................................... 27

3.4.7. Visoko obrazovanje ............................................................................................................................ 28

3.5. FINANSIRANJE OBRAZOVANJA NA KOSOVU ........................................................................................................... 30

3.6. GLAVNE INTERVENCIJE U OBLASTI OBRAZOVANJA .................................................................................................. 31

3.6.1. Programi koji podržavaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja ............................................................ 31

3.6.2. Programi koji podržavaju efektivnu vezu obrazovanja sa tržištem rada ........................................... 32

3.6.3. Programi koji ciljaju marginalizovane grupe ..................................................................................... 32

4. NAŠA VIZIJA, NAŠA MISIJA I NAŠE VREDNOSTI........................................................................................... 33

5. NAŠ STRATEŠKI PRISTUP ............................................................................................................................ 35

5.2. NAŠI STRATEŠKI CILJEVI .................................................................................................................................... 36

5.2. RAZMATRANE ALTERNATIVE .............................................................................................................................. 38

6. STRATEŠKI CILJ 1: UČEŠĆE I SVEOBUHVATNOST ......................................................................................... 41

7. STRATEŠKI CILJ 2: UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM SISTEMOM ....................................................................... 50

IZGRADNJA NOVIH PROSTORIJA I POBOLJŠANJE POSTOJEĆIH OBJEKATA NA OSNOVU PROGRAMA KOJI PRUŽAJU INSTITUCIJE VISOKOG

OBRAZOVANJA. BIĆE IZGRAĐENO TRI NOVIH OBJEKATA ZA INSTITUCIJE VISOKOG OBRAZOVANJA. ............................................ 59

8. STRATEŠKI CILJ 3: OBEZBEĐIVANJE KVALITETA........................................................................................... 61

9. STRATEŠKI CILJ: RAZVOJ NASTAVNIKA ............................................................................................... 69

10. STRATEŠKI CILJ 5: NASTAVA I UČENJE....................................................................................................... 77

11. STRATEŠKI CILJ 6: STRUČNO OBRAZOVANJE I OBUKA (SOO) I OBRAZOVANJE ODRASLIH ......................... 82

12. STRATEŠKI CILJ 7: VISOKO OBRAZOVANJE ................................................................................................ 90

13. SPROVOĐENJE SPOK ................................................................................................................................ 99

13.1. MEHANIZMI ZA SPOVOĐENJE .......................................................................................................................... 99

13.2. VODIČ ZA SPROVOĐENJE ................................................................................................................................ 99

14. BUDŽET ZA SPROVOĐENJE SPOK-A ........................................................................................................ 102

9

1. Uvod

1.1. Strateško planiranje u obrazovanju

Strateško planiranje u obrazovanju je relativno nov fenomen: realno, samo se 90-ih godina desilo

razočarenje sa tradicionalnim planiranjem, posebno od nedostatka preuzimanja odgovornosti i

uključivanja ključnih strana, nedostatka usredsređivanja na nadgledanje i procenjivanje, i nedostatka

fleksibilnosti u pogledi sprovođenja, u kombinaciji sa nedovoljnim razmatranjem po sredini koja se

menja, koja je dovela do šireg razvoja onoga šta nazivamo 'strateškim' planiranjem. Strateško

planiranje, u mnogim mestima u tranziciji, se nadovezuje sa postepenim uključivanjem u

sprovođenje Više-sektorskog pristupa (VSP) u razvojnoj saradnji sredinom 90-ih godina i nadalje.

Pristup strateškog planiranja se određuje od strane UNESCO/INPA, kao u nastavku:

„Sredstvo upravljanja za pomoć organizaciji u unapređenju njenog učinka, osigurajući se da njeni

članovi rade na istim ciljevima, i kontinuiranim usklađivanjem smera organizacije prema promenljivoj

sredini, na osnovu dobijenih rezultata".

Efektivno strateško planiranje zahteva opšti osećaj usmeravanja, visok nivo svesti po pitanju sredine,

fokus u rezultatima, podatke u širem nizu zainteresovanih grupa, blisko i sistematsko nadgledanje,

kao i maksimalnu fleksibilnost u odabiranju boljeg pristupa u sprovođenju.

Prvi sveobuhvatni strateški planovi za obrazovanja izrađeni na Kosovu su bili Strategija visokog

obrazovanja 2005-2015 i Strategija preduniverzitetskog obrazovanja 2007-2017. U 2009. godini, kada

je Kosovo usvojilo MSP za obrazovanje, odlučeno je da se izradi sveobuhvatni i posebni plan za ceo

obrazovni sektor, šta je dovelo do razvoja Strateškog plana obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2011-

2016. Plan je sproveden na veoma uspešan način u određenim uslovima, dok u nekim drugim

oblastima nisu postignuti očekivani rezultati. Ovo dokazuje i detaljan izveštaj o procenjivanju

(novembar 2015. godine). Kako proces razvijanja SPOK-a 2017-2021, tako i dokumenat koji zatim

rezultira, bili su u mogućnosti da imaju koristi od naučenih lekcija iz iskustva razvoja, sprovođenja i

razmatranja SPOK-a 2011-2016. Posebno, sada se mnogo bolje razume značaj integrisanja

nadgledanja, merenja i procenjivanja u okviru okvira ciljeva, kao i dodatne procene u ulozi široke

grupe aktera obuhvaćenih u obrazovanju.

1.2. Nadovezivanje SPOK-a sa drugim politikama i inicijativama

Značajni napori su učinjeni kako bi se osiguralo da je SPOK 2017- 2021 u skladu sa politikama,

inicijativama i drugim relevantnim strategijama (vidi šemu u nastavku). Na nacionalnom nivou je

smatrano neophodnim da se uskladi SPOK 2017-2021 sa Nacionalnom strategijom za razvoj1, koja je

pripremljena pod rukovodstvom Kancelarije premijera Kosova. Glavno nadovezivanje SPOK-a i NRP-a

se realizuje putem prvog poglavlja – Razvoj ljudskog kapitala. Glavne politike koje adresira ovo

poglavlje NRP-a obuhvataju mere koje se odnose na porast učešća dece u predškolskom

obrazovanju, porast kvalifikacije i pripremanje nastavnika, unapređenje relevantnosti pružanja

školovanja za potrebe tržišta rada, kao i jačanje mehanizama odgovornosti putem procene učinka

nastavnika, inspekcije i spoljnih tekstova. Još jedna značajna inicijativa koja je uzeta u obzir bio je

Nacionalni program za usvajanje ACQUIS-a2.

1 Vlada Kosova: Nacionalna strategija za razvoj (Januar 2016. godine). 2 Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura & Poglavlje 25: Nauka i istraživanje.

10

SPOK, takođe, ima za cilj obezbeđivanje usklađivanja sa prioritetima Programa Vlade Republike

Kosovo3 u oblasti obrazovanja i nauke:

• Strukturne reforme u obrazovanju;

• Povećanje učešća i jednak pristup u obrazovanju;

• Obezbeđivanje, garantovanje i povećanje kvaliteta obrazovanja;

• Upravljanje institucijama obrazovanja (uključujući decentralizaciju donošenja odluka u

obrazovanju);

• Integrisanje i međunarodna saradnja;

• Promovisanje nauke i istraživanja;

• Porast finansiranja obrazovanja i nauke;

Kao deo procesa razvoja SPOK-a, bilo je i pokušaja za nadovezivanje na sistematski način sa ostalim

strategijama razvijenim od strane MONT-a, uključujući i Strategiju obezbeđivanja kvaliteta u

preduniverzitetskom obrazovanju4, Strategiju sveobuhvatnog obrazovanja, koja je u fazi usvajanja,

Vodič za razvoj različitosti i sveobuhvatnosti u školi i sistemu obrazovanja5 i Nacrt strategije

orijentisanja i savetovanja u karijeri. Razvoj SPOK-a je uzeo u obzir i rad koji je obavljen od strane

Nacionalnog Autoriteta Kvalifikacija u obezbeđivanju kvaliteta u institucijama stručnog obrazovanja i

osposobljavanja, i u razvoju stručnih standarda, nekoliko sektorskih i međusektorskih strategija, kao:

Strategija za komuniciranje, Strategija za stručnu praksu, Kosovska strategija za inovacije 2016-2020.

Što se tiče međunarodne dimenzije, SPOK nastoji da uzme u obzir relevantne politike i strategije.

Generalno, izrada SPOK-a je realizovana u kontekstu četiri zajedničkih ciljeva EU-a radi tretiranja

izazova u sistemima obrazovanja i osposobljavanja do 2020. godine, detaljisane u Obrazovanje i

osposobljavanje 2020 (ET 2020)6.

• Postajanje realnosti učenja tokom celog života i mobilnosti;

• Unapređenje kvaliteta i efikasnosti u obrazovanju i osposobljavanju;

• Promovisanje ravnopravnosti, socijalne kohezije i aktivnog građanstva;

• Povećanje kreativnosti i inovacije, uključujući preduzetništvo, na svim nivoima obrazovanja i

osposobljavanja.

Dodatni prioriteti koji rezultuju iz aktivnosti 2014. godine EU 2020 su takođe uzeti na razmatranje.

Sektorske agende za stručno obrazovanje i obuku (SOO), (Proces Kopenhagena-Bruža) i obnovljena

evropska agencija za obrazovanje odraslih (AOO) zahtevaju detaljnu identifikaciju

rezultata/prioriteta za period do 2020. godine. Učinjeni su napori da se SPOK povezuje sa njima,

posebno sa srednjoročnim rezultatima Riga-e i SOO7, kao što je: promovisanje nastave zasnovano na

radu i svim oblicima, i dalji razvoj mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta u SOO u skladu sa

preporukama EQAVET.

Ostale preporuke politika EU-a su zasnovane na rezultatima poslednjih izveštaja sa mreže Eurydice8 i

CRELL (Centar Evropske Komisije za istraživanje o obrazovanju i učenju tokom celog života)9, i one su

takođe uzete u obzir tokom procesa razvoja SPOK-a.

3 Vlada Kosova: Program vlade (2015). 4MONT: Strategija za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju, Priština, decembar 2015. godine. 5 Vodič za raznolikost i sveobuhvatnost u preduniverzitetskom obrazovanju (Nacrt /2015). 6Strateški okvir – Obrazovanje i osposobljavanje 2020 (http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/index_en.htm). 7http://ec.europa.eu/education/policy/vocational-policy/doc/2015-riga-conclusions_en.pdf. 8‘Profesija nastave u Evropi: Prakse, percepcije i politike’, Eurydice (2015).

11

Pravni i politički okvir kao referentna tačka za teoretski okvir za SPOK

2017 - 2021

Proces razvoja SPOK-a je odrazio opredeljenje EU-a za održive i solidne analize zasnovane na

dokazima, kao ključni elementi za političke diskusije informativnih i razvojnih politika u oblasti

obrazovanja i osposobljavanja10. Štaviše, uzeti su u obzir evropski standardi koji se trebaju postići do

2020. godine11:

• Najmanje 95% dece (uzrasta od 4 do uzrasta obaveznog školovanja) treba da učestvuju u

obrazovanju u ranom detinjstvu;

9 Prakse nastave u osnovnim i srednjim školama u Evropi: Uvidi iz procena velikog stepena u obrazovanju’, CRELL, 2014. 10 Obrazovne politike i politike obučavanja zasnovane na dokazima, http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/indicators-

benchmarks_en.htm. 11Evropa 2020 Obrazovni pokazatelji (Eurostat).

Međunarodni okvir Univerzitetska izjava o ljudskim pravima 1948

Obrazovanje za sve

ET2020

Nova evropska agenda za obrazovanje odraslih 2011

EU SOO Zaključci Riga-e 2014

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2015

Arsimi 2030

Nacionalni okvir Nacionalna strategija za razvoj 2016

Vladin program 2015 Strategija za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom

obrazovanju, MONT 2015 Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju 2011

Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo 2008 Zakon o stručnom obrazovanju i osposobljavanju 2013

Zakon o visokom obrazovanju 2011 Communications Strategy MEST 2011

Vizija Misija

Vrednosti

Strateški pristup u

razvoju SPOK-a

Razmatranje učinka i

okvira komunikacije

Pravni okvir

12

• Manje od 15% 15- godišnjaka treba da budu pod-kvalifikovani u učenju, matematici i nauci;

• Stepen lica uzrasta 18-24 godina koja napuštaju obrazovanje i osposobljavanje, u ranoj fazi,

treba da bude ispod 10%;

• Najmanje 40% ljudi uzrasta 30-34 godina treba da su završili neki oblik visokog obrazovanja;

• Najmanje 15% odraslih treba da učestvuju u učenju tokom celog života;

• Najmanje 20% diplomiranih u visokom obrazovanju i 6% 18-34 godišnjaka sa početnom

stručnom kvalifikacijom treba da prođe izvesno vreme za studije ili obuke izvan zemlje;

• Procenat diplomiranih koji su zaposleni (uzrasta 20-34 sa najmanje stečenim srednjim

visokim obrazovanjem i nakon završetka školovanja 1-3 godina ranije), treba da bude

najmanje 82%.

Drugi ciljevi/pokazatelji od interesa za one koji su odgovorni za razvoj SPOK-a su obuhvatili one

koje proizilaze iz Obrazovanja za sve (OS), zajedničke inicijative organizacija kao što su Svetska

Banka i UNESCO, kao i organizacija predloženih od strane država članica OUN-a za Ciljeve održivog

razvoja 12 (COR), (posebno, cilj 4: Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, sveobuhvatnog i

ravnopravnog, kao i promovisanje mogućnosti učenja tokom celog života), i Okvir obrazovanja za

delovanje (Obrazovanje 2030). Uzeta je u obzir i celina tematskih pokazatelja razvijenih od strane

Istraživačke tehničke grupe i UNESCO-a13.

Na kraju, odgovorni za razvoj SPOK-a su takođe imali u obzir očekivane rezultate od strane IPA II14,

posebno u dodavanju nadovezivanja programa obrazovanja i osposobljavanja tržišta rada, kao i

unapređenje obuhvatanja oba, sektora obrazovanja i tržišta rada.

12http://www.un.org/sustainabledevelopment/education/. 13Tematski pokazatelji za nadgledanje post-agende obrazovanja 2015. godine, Svetski forum obrazovanja 2015. 14IPA II – Dokument strategije pokazatelja za Kosovo 2014-2020, Evropska Komisija, 2014.

13

2. Metodologija

Proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je počeo juna 2015. godine kada je MONT inicirao procenjivanje

SPOK-a 2011-2016 uz pomoć projekta Ujedinjenog fonda za obrazovanje. Istovremeno je formirana

organizaciona struktura za izradu novog strateškog plana sastavljena od tri nivoa:

• Osnovna grupa koja je bila odgovorna za opšte upravljanje procesom i kvalitet konačnog

proizvoda. Grupa je bila sastavljena od direktore odeljenja MONT-a, savetnika kabineta ministra,

predstavnika Kolegijuma za obrazovanje Asocijacije kosovskih opština i rukovođena je od strane

Generalnog sekretara ministarstva.

• Plenarna grupa koju su sačinjavali članovi Osnovne grupe i ostali predstavnici MONT-a, opština,

akademskog sveta i civilnog društva. Uloga ove grupe je bila da obezbedi vezu između Osnovne

grupe i podgrupa.

• Radne podgrupe – bilo je ukupno šest podgrupa koje su pokrivale sedam tematskih oblasti SPOK-

a koje su date u nastavku. Članovi podgrupa su bili eksperti relevantne oblasti MONT-a, opštine,

akademski svet, civilno društvo i razvojni partneri.

Projekat GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GiZ CBDE) je angažovao

konzorcijum sastavljen od strane nemačke kompanije PEM Consulting i NVO Centar za obrazovanje

Kosova (KEC), radi pružanja ekspertize tokom procesa razvoja SPOK-a. Rad oko planiranja je počeo

krajem septembra 2015. godine izradom plana za sprovođenje samog procesa planiranja. Takođe je

konsultovano i zakonodavstvo za izradu strateških dokumenata, kao i ostali strateški dokumenti sa

kojima bi trebalo da se povezuje novi SPOK.

Ovaj plan sprovođenja je usvojen na sastanku Osnovne grupe dana 18.11.2015. godine. Na ovom

sastanku je donesena odluka da pristup procesu planiranja bude tematski, koji se razlikovao od

podsektorskog pristupa koji je praćen tokom izrade SPOK-a 2011-2016. Tako je identifikovano sedam

tematskih oblasti: 1) Obuhvatanje i sveobuhvatnost; 2) Upravljanje obrazovnim sistemom; 3)

Obezbeđivanje kvaliteta; 4) Razvoj nastavnika; 5) Nastava i učenje; 6) Stručno obrazovanje i

obukaStruč i obrazovanje odraslih; i 7) Visoko obrazovanje.

Po završetku procesa procenjivanja SPOK-a 2011-2016 i nakon prezentacije rezultata procenjivanja

na konferenciji održanoj 26. novembra 2015. godine, stvoreni su uslovi za otpočinjanje sa glavnim

aktivnostima planiranja SPOK-a 2017-2021.

Od januara 2016. godine, proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je podržan i od strane projekta

finansiranog od strane EU-a “Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN”, koja je

ponudila ekspertizu za rad dveju radnih grupa o tematskim oblastima “Učešće i sveobuhvatnost” i

“Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle”.

U nastavku predstavljamo glavne korake ovog procesa, na hronološki način:

1. Analiza stanja je proces koji je realizovan kroz korišćenje metoda planiranja kao što su SWOT i

PEST. Takođe su korišćeni zaključci proistekli od procenjivanja SPOK-a 2011-2016. Rezultat

analize stanja je sažet u jednom radnom izveštaju izrađenom od strane Osnovne grupe.

2. Definisanje vizije, misije i strateških ciljeva. Nakon što se Osnovna grupa složila oko formulisanja

vizije za obrazovanje i formulisala je misiju za njeno postizanje, za svaku od sedam tematskih

oblasti, određen je strateški cilj. Strateški ciljevi su raščlanjenjeni u očekivane rezultate, dok su za

14

svaki rezultat definisane moguće aktivnosti, kao i pokazatelji uspeha. U tom cilju su održane dve

radionice osnovne grupe, dve radionice podgrupa i jedna radionica plenarne grupe. I rezultat ove

faze je sažet u dokumentu izrađenom od strane Osnovne grupe.

3. Izrada nacrta SPOK-a je izvršena koristeći rad koji je obavljen u prve dve faze. Ovaj nacrt

odražava sve izmene koje su sugerisane od strane osnovne grupe u završetku druge faze

planiranja.

4. Dana 5. maja 2016. godine je održana nacionalna konferencija gde se diskutovao nacrt SPOK-a.

Preko 100 učesnika koji su predstavljali sve relevantne vladine sektore, obrazovne institucije,

civilno društvo, razvojne partnere i ostale zainteresovane strane su dale svoje primedbe i

sugestije u vezi sa dokumentacijom SPOK-a, koja je konsolidovana u jednom novom nacrtu od

strane grupe eksperata.

5. Dana 21. i 22. maja je održana radionica sa Osnovnom grupom, u proširenom sastavu, gde su

razmotreni komentari iz konferencije i izvršene su poslednje izmene u nacrtu dokumenta SPOK-

a, sa izuzetkom izmena u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja koje su izvršene dve

nedelje zatim, nakon posebne radionice radne grupe u ovom prioritetu. U međuvremenu su, u

sledećoj verziji, obuhvaćeni i pismeni komentari od strane OEBS-a i Saveta Evrope. Takođe, u

ovom periodu su okončani i pokazatelji uspeha koji su diskutovani sa Osnovnom grupom i

ostalim strukturama unutar MONT-a.

6. Proces budžetskog planiranja je razvijen tokom juna 2016. godine. Tokom ovog perioda su

organizovane dve radionice za planiranje, sa učešćem Osnovne grupe u proširenom sastavu.

Paralelno sa ovim procesom je izrađen i plan za sprovođenje SPOK-a za period 2017-2021.

7. Konačna verzija dokumenta SPOK-a je izrađena tokom jula 2016. godine na osnovu uputstva

datih od strane Osnovne grupe. U ovoj je izvršeno nekoliko skraćenja i reorganizovanja delova

dokumenta.

15

3. Kontekst

Ritam promena sa kojima se suočavaju sva društva u XXI veku predstavlja veliki izazov za vlade i

planere na svim nivoima. Nigde ovo nije tačnije nego u oblasti obrazovanja i osposobljavanja koje

imaju odgovornosti, kako u ekonomskom aspektu tako i u humanitarnom aspektu, da bi se olakšao

razvoj građana. Ukoliko želimo da sektor obrazovanja i osposobljavanja bude u stanju da na

efektivan način odgovori promenama u sredini, od izvanrednog je značaja da oni koji rukovode

razvojem strategije imaju solidnih znanja oko spoljnog i unutrašnjeg konteksta u kojem deluju.

Iz tog razloga, tokom procesa razvoja SPOK-a 2017-2021, posebna pažnja je posvećena analizi

konteksta za koji je pripremljen novi plan.

3.1. Izazovi i mogućnosti u trenutnoj sredini

Analiza spoljnih faktora koji utiču na razvoj SPOK-a 2017-2021 je proizvela nekoliko zanimljivih

zaključaka. Tokom diskusija u Osnovnoj grupi proizašlo je da najveći deo identifikovanih faktora

imaju prosečan ili visok uticaj na sprovođenje SPOK-a. Osnovna grupa je iskoristila metodu PEST15,

koja identifikuje za analizu političke, ekonomske, socijalne i tehnološke faktore, dok su glavni nalazi

ove diskusije koji su predstavljeni u nastavku, pružali korisnu pozadinu za diskusije tokom procesa

razvoja SPOK-a.

3.1.1. Politički faktori

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) određuje okvir saradnje Kosova i EU-a u podizanju

kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, sa ciljem unapređenja veština, zaposlenosti, socijalnog

uključivanja i podsticanja ekonomskog razvoja. SSP obraća posebnu pažnju na postizanje

sveobuhvatnosti i ravnopravnosti u obrazovanju, sa posebnim naglaskom, na primer, na pol, etničku

i versku pripadnost, kao i ograničenu sposobnost. Očekuje se da saradnja između EU-a i Kosova

dobije oblik tehničke pomoći za oživljavanje određenih mera SPOK-a. Stoga, ovaj Strateški plan će

biti tema redovnih konsultacija sa EU-om i tema razmatranja izveštaja o napretku.

Samo sprovođenje SPOK-a, u velikoj meri, zavisi od kapaciteta sprovođenja opština, tačnije

opštinskih odeljenja za obrazovanje (ODO-a). Uprkos činjenice da se prenošenje ovlašćenja u oblasti

obrazovanja sa centralnog nivoa na lokalnom nivou desilo 2008. i 2009. godine, do sada nije uspelo

da se u svim opštinama izgrade odgovarajući kapaciteti za ispunjavanje njihovih obaveza u ovoj

oblasti. Ovo utiče na oživljavanju mera SPOK-a, obzirom da nije moguće da se sve mere sprovode

direktno od strane MONT-a, bez solidne podrške sa opštinskog nivoa. Štaviše, veoma je važno da se

podstiče široko shvatanje činjenice da ova povećana autonomija lokalnog nivoa treba da se prati sa

porastom odgovornosti i upravljanjem kvaliteta. Iz tog razloga, SPOK sadrži mere za dalje podizanje

kapaciteta u opštinama.

Škole sa nastavom na srpskom jeziku na Kosovu nastavljaju da funkcionišu izvan kosovskog sistema

obrazovanja, uprkos činjenici da trenutno zakonodavstvo pruža velike mogućnosti za ispunjavanje

specifičnih potreba srpske zajednice. Republika Kosovo će nastaviti sa sadašnjim naporima za

integrisanje srpske zajednice uz pomoć međunarodnih partnera. Mere SPOK-a odgovaraju svim

zajednicama, ali ukoliko se, u kasnijoj fazi, pojavi potreba za adresiranje specifičnih pitanja koja se

15Analiza PEST (politički, ekonomski, socijalni i tehnološki faktori) objašnjava faktore makro – sredine upotrebljene u komponenti skeniranja životne sredine strateškog upravljanja.

16

odnose na integrisanje srpske zajednice, MONT će učiniti napore da ih postavi na godišnjim akcionim

planovima.

Slobodno kretanje unutar granica Evrope je mogućnost za mlade koji su završili školovanje da traže

posao izvan granica Kosova. Obzirom da se očekuje da se slično kretanje omogućava u bliskoj

budućnosti, sistem obrazovanja treba da se prilagodi zahtevima evropskog tržišta rada, fokusirajući

se na podizanju kvaliteta, kako bi diplomirani ispunili standarde poslodavaca iz zemalja EU-a.

3.1.2. Ekonomski faktori

Ekonomsko stanje u zemlji se karakteriše stagnacijom u ekonomskom razvoju, koja rezultira sa

nemogućnošću za stvaranje novih radnih mesta. Sa druge strane, potrebe tržišta rada se mogu

menjati veoma brzo. Dakle, značaj unapređenja kvaliteta obrazovanja i osposobljavanja, porasta

nivoa sposobnosti među društva, i dovoljnog naglašavanja učenja tokom celog života, ne može se

potceniti.

Teški ekonomski-socijalni uslovi u kojima živi značajan broj građana Kosova impliciraju troškove za

adresiranje problema kao što je snabdevanje svih učenika sa besplatnim školskim udžbenicima za

obavezno obrazovanje koji državu koštaju oko 7 mil. evra godišnje; zatim, subvencionisanje visokog

obrazovanja i stanovanja u domovima kroz niska plaćanja koja se sprovode. Ukoliko ne bude

značajnog poboljšanja ekonomskog stanja, trend troškova ove prirode će, obavezno, nastaviti, šta

znači da će biti manje sredstava na raspolaganju za sprovođenje SPOK-a.

Prema Svetskoj banci16, javni troškovi u obrazovanju su porasli veoma značajno, sa 3.3% BDP-a u

2007. godini na 4.1% u 2012. godini. Uprkos ovog porasta, Kosovo još uvek troši manje od proseka

zemalja Evrope i Centralne Azije (4.6%) ili proseka zemalja sa srednjim visokim primanjima (5%).

Među zemljama jugoistočne Evrope, Kosovo troši više od Albanije (3.3%) i Makedonije (3.5%), ali

malje od Hrvatske (4.4%) i Srbije (4.7%). Zemlje sa mlađim stanovništvom, kao Kosovo, uglavnom

više troše u obrazovanju kao procenat ukupnih javnih troškova nego zemlje sa starijim

stanovništvom. Stoga, poželjno je činiti napore za efikasnije trošenje raspoloživih izvora, kao

postepeni porast troškova u obrazovanju, koji su u funkciji unapređenja sistema obrazovanja.

3.1.3. Socijalni faktori

Kosovo prolazi kroz fazu značajnih demografskih promena. Na osnovu projekcija stanovništva,

registrovaće se značajan pad broja učenika na osnovnom i srednjem nivou. Smanjenje broja učenika

će uticati na broj odeljenja u školama, smanjenje potrebe za nastavnicima i, potencijalno, i na

smanjenje broja škola. Sa druge strane, kretanje stanovništva sa sela u gradu bi izazvalo veće

opterećenje u urbanim školama i manji broj učenika, posebno u dalekim ruralnim zonama. Ove

demografske promene mogu rezultirati sa potrebom za značajnu racionalizaciju školskih mreža i

može zahtevati potrebu za razmatranje planiranja tokom perioda sprovođenja novog strateškog

plana.

Potreba za više obrazovanja za odrasle i učenje tokom celog života, koja je gore navedena u aspektu

ekonomskog konteksta, treba se naglasiti i u socijalnom kontekstu, gde je slab nivo obrazovanja i

osposobljavanja blisko povezan sa društvenim isključivanjem za broj grupa.

16 Grupa Svetske Banke: Country Snapshot-Kosovo. Priština: Kancelarija Svetske banke na Kosovu, 2015. http://www.worldbank.org/content/dam/Worldbank/document/eca/Kosovo-Snapshot.pdf

17

Generalno, imidž obrazovanja u očima građana nije dobar, stoga su i uvećani zahtevi za kvalitet u

obrazovanju. Ovo se odražava kroz javne diskusije i kritične članke medija za kvalitet obrazovanja.

Obzirom da Kosovo sada učestvuje u međunarodnim ispitima (PISA) koji dozvoljavaju upoređivanje

sa drugim zemljama, može se desiti da se zahtevi za unapređenje kvaliteta obrazovanja postave i u

obliku koji odražava nedostatak razumevanja za situaciju u kojoj se nalazi zemlja i njegov sistem

obrazovanja. Međutim, slični zahtevi se trebaju gledati kao pozitivna stimulacija za sprovođenje

novog SPOK-a, kao i za kretanje ubrzanim koracima ka poboljšanju stanja.

Varanje je negativna pojava koje se uočava na svim nivoima obrazovnog sistema na Kosovu.

Zabrinjava činjenica da učenici i studenti čine napore da varaju na ispitima, koristeći i najsavremenije

tehnologije, dok obrazovne institucije ulažu nedovoljne napore da spreče tu pojavu. Takođe,

društvena kazna koja se čini ovom fenomenu je nedovoljna da ga identifikuje kao nedozvoljenu

radnju. Obaveza je obrazovnog sistema da se bori protiv varanja, ali se to ne može raditi bez opšte

društvene i građanske podrške za strogo i transparentno sprovođenje pravila i procedura. Stoga,

veoma je važno da se radi na podizanju svesti o ovom pitanju, osigurajući tako da rezultati

ocenjivanja daju realan pregled posedovanja znanja i sposobnosti od strane učenika i studenata.

3.1.4 Tehnološki faktori

U zadnjih deset godina, putna infrastruktura na Kosovu je znatno poboljšana, što je uticalo na

skraćenje vremena putovanja od kuće do škole. Uz dalja poboljšanja, može nestati razlog za

postojanje mnogih škola koje služe manjim zajednicama, koje se sastoje od nekoliko desetina

porodica. Ako se tome doda i pad nataliteta, onda se može predvideti da će poboljšanje putne

infrastrukture dovesti do reorganizacije mreže škola u nekim opštinama, što može zahtevati dodatne

investicije.

Kosovo je zemlja sa visokim stepenom korišćenja informacione i komunikacione tehnologije. Prema

izveštaju Udruženja za tehnologiju informacije u komunikacije na Kosovu (UTIKK)17, procenjuje se da

su 76.6% stanovnika Kosova korisnici interneta, uglavnom u svrhu zabave. Ovaj stepen je na nivou

razvijenih zemalja. Sa druge strane, u školama Kosova se nalazi jedan kompjuter za 46 učenika, dok

je 57% nastavnog osoblja obučeno za ECDL. Takvo stanje zahteva brže kretanje prema primeni IKT-a

u učionicama, ukoliko bi se u suprotnom mogao smanjiti značaj škole za budućnost učenika. Očekuje

se da će upotreba IKT-a, tokom narednih pet godina, dobiti druge dimenzije, koje se za sada ne mogu

predvideti. Stoga, može se desiti da će biti potrebne naknadne promene u SPOK-u, u korist brže

integracije IKT-a u školama.

Povećano finansiranje naučno – istraživačkih aktivnosti može dovesti do povećanja istraživačkih

kapaciteta u oblasti obrazovanja, dok to može dovesti do različitih istraživanja, koja dolaze sa novim

praktičnim preporukama za adresiranje problema u obrazovanju. Stoga, može se pojaviti potreba da

se u SPOK-u izvrše promene i određene dopune, kao rezultat ovih preporuka zasnovanih na

naknadnim istraživanjima.

3.2. Procena SPOK-a 2011-2016

SPOK 2011-2016 je prvi sveobuhvatni strateški plan za Kosovo, koji nije u sebi obuhvatio mehanizam

za razmatranje i procenu. Zbog ovog i mnogih drugih razloga, procena SPOK-a 2011-2016 je bila

izazovni zadatak. Međutim, izveštaj procene koji je objavljen u novembru 2015. godine, pruža neka

17Proboj i upotreba interneta na Kosovu, UTIKK, 2013. Preuzeto sa http://www.mfa-ks.net/repository/docs/STIKK_raport_alb_2013_short_web.pdf

18

veoma korisna saznanja o razvoju koji se dogodio u obrazovnom sistemu Kosova tokom ovog

perioda, a i obezbeđuje dokument koji će služiti kao osnova za razvoj SPOK-a 2017-2021.

Ključni nalazi procene SPOK-a 2011-2016 su sledeći:

1. Nekoliko očiglednih poboljšanja je primećeno u procesu izrade politika u predškolskom

obrazovanju. Međutim, ciklus primene nije zabeležio neki značajan porast u nivoima upisa u

predškolskom obrazovanju. Planiranje u budućnosti treba da stavi veći naglasak na ovom

podsektoru i treba da ima za cilj povećanje upisa u predosnovnom obrazovanju sa dodatnim

brojem od 5000 dece i da udvostruči postotak dece u predškolskom programu (0-4).

2. Kosovo je postiglo visok nivo upisa u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je uporediv sa

evropskim nivoima, gde je i postignuće učenika na vanjskim ispitima skromno povećano.

Međutim, mehanizmi i prakse obezbeđivanja kvaliteta i odgovornosti ostaju nerazvijeni i proces

primene novog nastavnog programa je daleko od ispunjavanja u roku određenom u planu.

Podsektor je pogođen padom nataliteta i to će imati velike implikacije na školsku infrastrukturu i

na broj nastavnika. Uprkos napretka postignutog u procesu prenosa nadležnosti sa centralnog na

lokalni nivo, proces prenosa finansijskih odgovornosti u školama je naišao na velike prepreke.

3. Oko polovine učenika u višem srednjem obrazovanju izabere profil stručnog obrazovanja.

Međutim, veza stručnog obrazovanja za tržištem rada ostaje izazov i mehanizmi za

obezbeđivanje kvaliteta ostaju nerazvijeni. Odnos nastavnik – učenik je poboljšan u poslednjim

godinama, ali treba povećati broj osoblja odgovornog za orijentaciju u karijeri i upravljanje

kvalitetom. Broj stručnih standarda je razvijen tokom poslednjih pet godina, ali su potrebni

dodatni napori za kompletno ispunjavanje okvira. Nastavni program OPO-a treba revidirati kako

bi se osiguralo da je u skladu sa zahtevima tržišta rada i da bi se podstaklo učenje na osnovu

modula.

4. Pozitivna kretanja su primećena u programima dokvalifikacije nastavnika, ali potreban je dalji

napredak kako bi se obezbedilo da svi nastavnici ispunjavaju minimalne standarde nastave.

Tokom proteklih godina, nastavničke plate su porasle i stvoreni su preduslovi za privlačenje

kvalifikovanih nastavnika i za poboljšanje njihove odgovornosti. Ipak, trenutno oko 40%

nastavnika nema adekvatne kvalifikacije propisane dotičnim administrativnim uputstvom za

nastavu.

5. Značajan napredak je postignut u povećanju broja upisa studenata u visokom obrazovanju, gde

je Kosovo sada na vrhu evropskih zemalja sa brojem studenata za 100,000 stanovnika. Ipak,

procenat diplomiranih studenata ostaje nizak i brz porast broja studenata je predstavio izazove u

upravljanju kvalitetom. Kosovo je postalo član ENQA-e u 2014. godini, potvrđujući da Kosovo

primenjuje evropska uputstva i standarde vanjskog obezbeđivanja kvaliteta. Ipak, još uvek

postoje izazovi u unutrašnjim mehanizmima kvaliteta i u finansijskom upravljanju u svim javnim

institucijama. Vladini troškovi u naučnom istraživanju su veoma niski (0.1% BDP-a).

6. Jedan od glavnih izazova u sektoru obrazovanja je izgradnja održivog sistema za promociju

obrazovanja da se poveća i učenje tokom celog života, kao i obezbeđivanje finansiranja za ovaj

prioritet. Trenutno ne postoji bilo koja šema finansiranja ili formula finansiranja za obrazovanje

odraslih. Funkcionisanje i izgradnja kapaciteta Agencije za stručno obrazovanje i obuku i

obrazovanje odraslih (AOSOOO), kao i njenog Saveta je izazov i preduslov za stvaranje

koherentnijeg pristupa obrazovanju za odrasle. Štaviše, ne postoji kapacitet osoblja za

19

adresiranje potreba obrazovanja za odrasle i sprovođenje prioriteta ovog podsektora se

uglavnom vrši u okviru stručnog obrazovanja, kao i od strane nevladinih organizacija i biznisa.

7. Obrazovni sistem se karakteriše nižom upotrebom informacione i komunikacione tehnologije

(IKT) i savremena tehnologija nije propisno integrisana u nastavnom planu i programu, nastavi i

obrazovanju. Primena strategije za uključivanje informacione i komunikacione tehnologije nije

napredovala kao što je predviđeno prvobitnim planom. Odnos kompjuter-učenik na Kosovu je

1:46 i mnogo je manji u poređenju sa prosekom u EU, gde 3-7 učenika koriste jedan kompjuter.

Integracija IKT-a u nastavi i učenju ostaje važan prioritet koji treba adresirati u narednom ciklusu

planiranja.

8. Glavni izazov u upravljanju obrazovnog sistema ostaje koordinacija planova i prioriteta unutar

koordiniranog okvira planiranja i nadzora. Uključivanje opština, institucija visokog obrazovanja i

privatnog sektora je od suštinskog značaja za unapređenje sprovođenja obrazovnih planova.

Kapacitet za prikupljanje i obradu podataka za obrazovanje je značajno poboljšan, ali je potreban

dalji razvoj kapaciteta za obezbeđivanje detaljnijih podataka za studente i učenike, za integraciju

informacija iz izveštavanja podataka, za rezultate spoljne procene i za uticaj obrazovanja na

zaposlenost. Treba promovisati bolje koordinirani pristup izveštavanja podataka i izveštavanja na

osnovu prakse i međunarodnih indikatora (UNESCO/OESR/BE).

Izveštaj procene je stvorio “Indeks sprovođenja SPOK-a 2011-2016” veoma korisnog, koji je procenio

sprovođenje u smislu postizanja ciljeva i realizacije ciljeva, kao i sprovođenje aktivnosti navedenih u

okviru SPOK-a, prema njegovim različitim podsektorima. Iako stepen indeksa ne predstavlja nužno

situaciju u svakom podsektoru, on pruža veoma korisnu referentnu tačku za izradu SPOK-a 2017-

2021. Procena je bila u stanju da pruži i jasne preporuke za buduće akcije u sektoru obrazovanja.

Međutim, procena nije pružila nijednu analizu faktora koji su pomogli/otežali sprovođenje SPOK-a

2011-2016. Štoviše, proces procene nije pokušao da formalno proceni kako je funkcionisao SPOK

2011-2016 kao strateški plan. Da li je struktura je bila korisna? Da li je pristup je bio efikasan? Na

sreću, neka od ovih pitanja su pokrenuta u diskusijama, tokom kojih su obezbeđene korisne

smernice u vezi sa promenama u strukturi SPOK-a 2017-2021.

3.3. Organizacija i struktura obrazovnog sistema

Sistem javnog obrazovanja na Kosovu funkcioniše preko mreže od 43 predškolskih institucija, 985

osnovnih i nižih srednjih škola, 119 viših srednjih škola i 9 javnih institucija visokog obrazovanja.

Osim toga, postoji 10 privatnih licenciranih institucija koje pružaju osnovno i srednje obrazovanje,

kao i 30 licenciranih institucija privatnog visokog obrazovanja. Takođe, postoji i broj privatnih

institucija koje pružaju predškolske usluge.

Obrazovni sistem na Kosovu je strukturiran na sledeći način:

• Predškolsko obrazovanje (ISCED 018, deca uzrasta < 6 godina)

• Osnovno obrazovanje (ISCED 1, razredi 1-5, deca uzrasta od 6-10 godina)

• Niže srednje obrazovanje (ISCED 2, razredi 6-9, deca uzrasta od 11-14 godina)

• Više srednje obrazovanje (ISCED 3, razredi 10-12, deca uzrasta od 15-18 godina)

• Visoko obrazovanje (ISCED 5-8)

18ISCED – Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja, odobrena na Generalnoj konferenciji UNESCO-a na 36. sednici u novembru 2011. godine.

20

U poslednjih nekoliko godina (vidi grafikon ispod) postignut je značajan napredak u poboljšanju

pristupa obrazovanju, iako još uvek nije postignuta ravnoteža između polova, posebno u višem

srednjem obrazovanju.

Izvor: Izveštaj nadzora SPOK-a 2011-2016

Najvidljiviji napredak u bruto stopi upisa bio je na nivou predosnovnog obrazovanja, višeg srednjeg i

na nivou visokog obrazovanja. Iako nije došlo do značajnog porasta na nivou upisa dece u

predškolskom obrazovanju, u svakom slučaju došlo je do značajnog poboljšanja na bruto nivou upisa

dece uzrasta od 5 godina u predosnovnom obrazovanju. Upis u osnovnom i nižem srednjem

obrazovanju je skoro univerzalni, dok je bruto stopa upisa u višem srednjem obrazovanju 84.7%. Oko

polovine učenika u višem srednjem obrazovanju pohađa profile stručnog obrazovanja.

Broj studenata u visokom obrazovanju je povećan na oko 122,000, postavljajući Kosovo na vrhu

evropskih zemalja sa 6,669 studenata za 100,000 stanovnika.

Opšta struktura obrazovnog sistema je ilustrovana na slici 1.

21

Slika 1. Opšta struktura obrazovnog sistema na Kosovu (uzeta od Butlera i drugih 2009, i ažurirana 2015.

godine)

Državna

matura

Predškolski nivo

Uzrast 0-5

Osnovna škola

Predosnovni nivo i razredi 1-5

Niža srednja škola

Razredi 6-9

Opšte srednje obrazovanje

Gimnazija (Klasat 10-12)

Profesionalno obrazovanje

Razredi 10-12

Tercijarno stručno

obrazovanje

Univerzitet

Tržište rada

22

3.4. Izazovi i mogućnosti u obrazovanju na Kosovu

Analiza stanja se zasniva na SPOK proceni 2011-2016 koju je sproveo MONT, kao i na SWOT analizi

sedam tematskih oblasti u kojima su učestvovale sve zainteresovane strane. Rezultati analize stanja

su predstavljeni u nastavku.

3.4.1. Učešće i sveobuhvatnost

Podaci MONT-a pokazuju da je stepen uključenosti učenika u osnovnom, nižem srednjem i višem

srednjem obrazovanju poboljšan. Ipak, i dalje ostaje zabrinjavajuća uključenost u predškolskom

nivou, naročito na nivou 0-3, što je daleko od ispunjavanja evropskih standarda učešća. Iz podataka

MONT-a se primećuje da je bruto stepen upisa dece uzrasta 0-5 godina u predškolsko i predosnovno

obrazovanje tokom školske godine 2014/15 bio 15.7%19.

Podaci pokazuju da je nivo upisa dece uzrasta od 0-

4 godina u predškolskim institucijama samo 2.8%,

dok uzrasta od 3-5 godina, samo 29.6%20. U svakom

slučaju, uključenost dece u predosnovnom

obrazovanju, pokazuje pozitivniju situaciju koja

trenutno dostiže do 79.6%21.

Osnovno i niže srednje obrazovanje je obavezno

školovanje, stoga je stepen uključenosti učenika u

ovim nivoima uvek bio visok, sa 96% u osnovnom

obrazovanju, odnosno sa 98% u nižem srednjem

obrazovanju, dok je stepen uključenosti učenika u

višem srednjem obrazovanju tokom školske godine

2014/15 bio 84.5%22.

Primećena je mobilizacija kako bi se povećala

uključenost dece sa posebnim obrazovnim potrebama u redovnim školama i tokom 2013. godine

uključeno je 6093 učenika u redovnim školama23. Uprkos tome, uključivanje dece sa posebnim

potrebama u redovnom obrazovanju je veoma malo i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

je pripremilo akcioni plan za sveobuhvatno obrazovanje 2016-2020.

Na Kosovu su različite zajednice potpuno integrisane u obrazovnom sistemu, osim dece koja

pohađaju nastavu u školama na srpskom jeziku. Ipak, uprkos znatnih napora MONT-a, izveštaji o

napretku EU-a za Kosovo nastavljaju da naglašavaju poteškoće sa kojima se suočavaju deca

marginalizovanih grupa, kao i različitih etničkih grupa. Niska stopa pohađanja školovanja, posebno

dece zajednica Roma, Aškalija, i Egipćana ostaje zabrinjavajuća.

Mere koje su preduzete tokom poslednjih godina, rezultirale su padom stepena napuštanja od

0.48%, u 2011. godini, do 0.12% u 2014. godini24. Ipak, stopa napuštanja i razlika između podataka

19http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf 20Ibid. 21http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf 22http://masht.rks-gov.net/uploads/2015/12/raport-statistikor-me-tregues-arsimor-2014-15.pdf 23Pregled rada Divizije za obrazovanje sa posebnim potrebama za period 2008 -2014. 24Izveštaj procene sprovođenja SPOK-a 2011-2015.

Ključni izazovi:

• Nizak nivo uključenosti u predškolskom obrazovanju.

• Nefunkcionisanje sistema licenciranja i nadzora privatnih institucija predškolskog obrazovanja.

• Nedovoljna uključenost u obrazovanje dece sa posebnim potrebama.

• Niska uključenost u obrazovanje dece iz marginalizovanih grupa.

• Fenomen napuštanja škole još uvek prisutan.

23

upisanih i pohađanja ostaje zabrinjavajuća. Stepen učenika koji napuste školovanje u ranoj fazi25

školovanja, nije do sada nadziran.

Tokom protekle dve godine, migracija i naknadni povratak velikog broja građana Kosova su

prouzrokovali probleme u integraciji dece povratnika u obrazovni sistem. Saradnja MONT-a i

Obrazovnih odeljenja opština treba da se intenzifikuje u cilju koordinacije aktivnosti za učenike

povratnike.

Obezbeđivanje mogućnosti za doživotno učenje, kao važan aspekt učešća i sveobuhvatnosti,

tretirano je u 2.4.6.

3.4.2. Upravljanje obrazovnim sistemom

Pravni okvir za funkcionisanje sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja je zaokružen u

zadovoljavajućoj meri. Ipak, neophodno je potpuno sprovođenje i pregled delova zakonodavstva,

kako bi se izbegle moguće kontradiktorne politike i

kako bi se povećao njihov uticaj u praksi u cilju

obezbeđivanja koherentnog pristupa prema

obrazovnoj reformi i postizanju maksimalnih

rezultata sa raspoloživim sredstvima.

U zadnje vreme, postavljanje naglaska na

autonomiji opštinskog i školskog nivoa u

obrazovnom sistemu na Kosovu nosi sa sobom

potrebu da se razvije odgovornost i obezbeđivanje

kvaliteta. Stoga, poboljšanje u upravljanju

obrazovanjem, uključujući i finansijsko upravljanje,

je suštinska komponenta SPOK-a 2017-2021. Sa

njom usko povezana, pojavljuje se i potreba za

značajno povećanje kapaciteta, posebno na

opštinskom nivou, gde organizaciona struktura u

okviru Opštinskih direktorata za obrazovanje,

općenito, nije u skladu sa glavnim oblastima novih

odgovornosti preduzetih od njihove strane nakon

stupanja na snagu, u 2008. godini, Zakona o

obrazovanju u opštinama i početka kontinuirane reforme nastavnog programa.

Na sličan način, potrebno je premestiti fokus ka razvoju škole kao organizacija i izgradnji više

koherentnih i održivih mehanizama za uspostavljanje odgovornosti na nivou škole. Istovremeno,

nova reforma nastavnog programa, koja cilja autonomiju u rastu za školski nivo, u smislu definisanja i

pružanja obrazovnog sadržaja, dovodi do potrebe za pojačanje planiranja i upravljanja procesima u

školama, kao pozicija u karijeri, kao i u razvoju mehanizama kvaliteta za imenovanje direktora škola i

za praćenje njihovog učinka.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je razvilo GIS bazu podataka, koja sadrži podatke

prikupljene za stanje infrastrukture svih škola (razredi 1-12), kao glavni instrument za planiranje

investicija i izradu politika. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je, takođe, razvilo i

25Učenici koji napuste školovanje u ranoj fazi: mladi uzrasta između 16 i 24 godina su završili samo nižu srednju školu i trenutno nisu

upisani u bilo kojoj obrazovnoj instituciji ili instituciji za osposobljavanje.

Ključni izazovi:

• Ograničeni kapaciteti na centralnom, opštinskom i školskom nivou za sprovođenje reforme putem koordiniranog i koherentnog pristupa.

• Poteškoće u punoj implementaciji primarnog zakonodavstva i nedoslednost inicijativa sekundarnog zakonodavstva i obrazovnih politika.

• Nedostatak kulture politike zasnovane na pokazateljima i sveobuhvatnim podacima.

• Ograničeni napredak u pravcu transformacije škole u prijateljskom okruženju za učenje.

• Niska svest svih zainteresovanih strana u percepciji školovanja kao odgovornost.

24

standarde za školske objekte za nivo 1-12, i takve bi standarde trebalo razviti i na drugim nivoima.

Od 2011-2015, školska infrastruktura je dostigla 3.6 m2 po učeniku. Međutim, to ostaje ispod

nacionalnog standarda i neophodna je izgradnja novih školskih objekata. Ovo pitanje se nadovezuje,

u svakom slučaju, sa potencijalom za racionalizaciju školske mreže kao rezultat demografskih

promena.

Razvoj više prijateljskih, zdravijih i bezbednijih okruženja za decu, uključujući i razvoj i održavanje

školske infrastrukture, prema dotičnim standardima, kao i puna implementacija protokola za

sprečavanje nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja, ostaju važan prioritet za naredni

period.

U sadašnjem kontekstu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odgovorno za planiranje i

upravljanje politikama i nadzor obrazovnog sistema, kao i donošenje odluka na osnovu podatka je od

suštinskog značaja. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije objavljuje redovne godišnje

statističke izveštaje i unutrašnje periodične izveštaje i razvilo je okvir za novi godišnji statistički

izveštaj koji daje javnosti pristup informacijama. Ipak, postoje značajna ograničenja koja se povezuju

sa podacima učenika. Kredit od 11 miliona dolara Svetske banke će omogućiti da se oblast

prikupljanja podataka značajno proširi.

Razvoj partnerstva u sektoru obrazovanja između različitih nivoa i strana takođe predstavlja

prioritet, uključujući i veće veze sa vanjskim partnerima u cilju povećanja javne odgovornosti za

obrazovanje i jačanje rukovodećih odbora škola i studentskih saveta.

3.4.3. Obezbeđivanje kvaliteta

Vlada Republike Kosova je usvojila „Strategiju obezbeđivanja kvaliteta za preduniverzitetsko

obrazovanje na Kosovu 2016-2020” u decembru 2015. godine. Cilj ove strategije je da predstavi

potpuni sistem obezbeđivanja kvaliteta u podsektoru preduniverzitetskog obrazovanja Kosova da bi

se doprinelo u poboljšanju obrazovnih usluga i rezultata

obrazovanja.

Ova strategija ima četiri različite komponente,

predstavljenih kroz odgovarajuće strateške ciljeve:

Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za

obezbeđivanje kvaliteta.

Cilj 2: Promovisanje razvojnog planiranja na nivou

škole i opštine.

Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za obezbeđivanje kvaliteta

na svim nivoima.

Cilj 4: Podizanje svesti zainteresovanih strana za

obezbeđivanje kvaliteta.

Svaki strateški cilj je analiziran u merama. Budžet za

sprovođenje Strategije za obezbeđivanje kvaliteta

2016-2020 je oko 8.2 miliona evra.

Zbog činjenice da strategija već postoji i da je izrađena na osnovu temeljne analize stanja, ideja je da

se ona jednostavno integriše u SPOK 2017-2021. Ipak, tokom planiranja SPOK-a, više pažnje je

Ključni izazovi:

• Pouzdanost rezultata nacionalnih

testova.

• Kvalitet nacionalnih testova.

• Prisustvo fenomena obmane i

kopiranja u školama i testovima.

• Analiza rezultata nacionalnih testova i

njihovo korišćenje za poboljšanje

kvaliteta.

• Učešće na međunarodnim testovima i

korišćenje rezultata za obrazovne

politike.

25

posvećeno pitanju koje je zauzelo manju pažnju u okviru Strategije za obezbeđivanje kvaliteta u

preduniverzitetskom obrazovanju – pitanje spoljne procene učenika.

MONT i Opštinska odeljenja za obrazovanje su stekli iskustvo u organizovanju nekoliko nacionalnih

ispita. I pored očiglednih slabosti, izvršeni su stalni napori kako bi se poboljšalo upravljanje ispitima.

U 2015. godini, Kosovo je po prvi put učestvovalo u međunarodnoj proceni PISA. Ipak, preostaje još

mnogo posla u upravljanju nacionalnih testova: fenomen masovnog kopiranja ostaje prisutan, treba

razviti upotrebu analiza nacionalnih rezultata kao osnova za poboljšanje kvaliteta. Takođe, izazov za

naredni period preostaje kvalitet upravljanja ispitom, pouzdanost testova kao merni instrumenti i

prilagođavanje testova za decu sa teškoćama u učenju.

3.4.4. Usavršavanje nastavnika

Usavršavanje nastavnika je bio jedan od prioriteta sistema obrazovanja na Kosovu u poslednjih

nekoliko godina. Licenciranje nastavnika je zamišljeno kao jedno od glavnih mehanizama za razvoj

kvalitete nastave, motivisanje nastavnika za dobar

učinak, kao i za adresiranje slučajeva kada učinak

nije na odgovarajućem nivou. Sistem licenciranja

nastavnika, kao što je planirano da se sprovede,

obuhvata u sebi mehanizme obaveznog stručnog

razvoja za svakog nastavnika i mehanizme za

procenu učinka za svakog od njih, kao dva

elementa za definisanje. Napredak u šemi

licenciranja je zamišljen da se poveže sa

povećanjem plate nastavnika, kao instrument

motivacije za dobar učinak.

Pravni okvir za licenciranje, promociju i procenu

učinka nastavnika26 je razvijen, ali nije sproveden.

Međutim, nedavno, aktivnosti za stručni razvoj

nastavnika su razvijene na redovnoj osnovi od

strane različitih projekata. Jasno je da će

postizanje cilja, da svaki nastavnik ispuni

određeni broj sati stručnog usavršavanja

(najmanje 100 sati tokom perioda od pet godina),

biti izazivajuće.

Važni koraci su preduzeti u izgradnji mehanizma

za održivu realizaciju stručnog razvoja. Takođe,

razvijen je i mehanizam za određivanje postupaka i odgovornosti svake strane u sprovođenju

održivog sistema stručnog razvoja, deljenjem uloga i odgovornosti svake strane u procesu27.

Na osnovu odredba Administrativnog uputstva br. 16/2013, postojeći model stručnog razvoja, vođen

od strane ponuđača/ponude, treba da se proširi i drugim alternativama, uključujući pristup stručnog

usavršavanja sa bazom u školi, ne obilazeći mehanizme nadzora i akreditacije programa stručnog

razvoja i integracije unutar široke šeme licenciranja nastavnika (na centralnom nivou). Biće

26Administrativno uputstvo br. 14/2013: Procena učinka nastavnika i Administrativno uputstvo br. 25/2014: Licenciranje nastavnika 2014. 27Administrativno uputstvo br. 16/2013 za primenu profesionalnog razvoja nastavnika.

Ključni izazovi:

• Nesprovođenje u potpunosti sistema licenciranja nastavnika: procena zasnovana na učinku i licenciranje još uvek nedostaju.

• Ograničena ponuda razvoja obaveznog profesionalnog razvoja nastavnika.

• Nedostatak strategije za sprovođenje procene zasnovane na učinku.

• Nedostatak koherentnog pristupa u sistemu razvoja nastavnika, uključujući koherenciju između razvoja „pre – službe“, „početka karijere“ i „razvoja u karijeri“.

• Nedovoljna povezanost između različitih elemenata upravljanja karijerom nastavnika, kao i veze standarda dobre nastave sa praktičnim akcijama u razvoju nastavnika i njihovom licenciranju.

26

neophodno razviti kontinuirani proces procene potreba nastavnika za stručno usavršavanje sa

centralnog nivoa i na nivou škola i opština. Stručni razvoj treba voditi pod širim centralnim okvirom,

koji povezuje stručni razvoj sa reformom nastavnog programa i dobijenim rezultatima, kao i za

dostignuća učenika.

Sistem stručnog razvoja i licenciranja treba biti vođen nizom principa i standarda dobre nastave,

kako bi licenciranje nastavnika krenulo ka napredovanju, kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta

nastave na Kosovu. Uprkos napretku u unapređenju stručizma uloge nastavnika, neophodan je dalji

razvoj u dva pravca. Kao prvo, treba obezbediti mehanizam kako bi se sve javne institucije koje

pripremaju mlade nastavnike zasnivale na jedinstvene državne standarde. Kao drugo, treba navesti

standarde za nivoe „pre službe“ i „u službi“, kao što je potrebno obezbediti i povezanost između njih.

3.4.5. Nastava i učenje

Da bi se povećao kvalitet nastave na Kosovu i da bi se uskladio sa trendovima razvijenih zemalja,

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je,

2011. godine, usvojilo Okvir kurikuluma Kosova

(OKK). Ovaj okvir je omogućio prelazak sa nastave i

učenja zasnovanim na ciljevima i obrazovnim

sadržajima, na savremenu metodologiju nastave i

učenja zasnovanim na rezultate i na razvoj

kompetencije učenika.

Nakon usvajanja Okvira kurikuluma, izrađena je

pravna osnova i prateća dokumentacija za njegovo

sprovođenje. Prema planiranju MONT-a, očekivalo

se da se nastavni plan i program sprovede u svim

školama Kosova, tokom perioda 2011-2014.

Tokom 2013/2014 godine, pilotiranje nastavnog

plana je realizovano početno u 10 škola, dok je

godinu dana kasnije njegova primena proširena u

92 škole u 30 opština. Neki od problema koji su

pratili sporo prostiranje novog nastavnog plana su:

mali broj i nedovoljna priprema instruktora

predmetnih oblasti za adresiranje, mentorstvo i nadzor nastavnika tokom sprovođenja nastavnog

plana u razredima, ograničeni stručni i financijski kapaciteti u sistemu obrazovanja, kašnjenja u

pripremi pratećih materijala za primenu nastavnog programa, kao i nedostatak odgovarajućih

školskih udžbenika.

Standardi za izradu školskih udžbenika28 su razvijeni i mogu služiti kao osnova za reviziju postojećih

tekstova, kao i za izradu novih tekstova. Međutim, MONT treba da pruži financijska sredstva za

realizaciju ovog procesa. Da bi se minimizovali troškovi i da bi se pružila maksimalna fleksibilnost,

MONT treba da razmotri pripremu digitalnih materijala.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacrt – Strategije za elektronsko učenje i

opremila je škole različitim nastavnim sredstvima i opremama. Značajan broj škola na Kosovu je

opremljen kompjuterima, projektorima, opremom za različite kabinete, kao i drugim sredstvima koja

28Administrativno uputstvo br. 5/2011 o primeni standarda školskih udžbenika.

Ključni izazovi:

• Ograničeni kapaciteti za sprovođenje novog nastavnog plana i programa.

• Izrada novih školskih udžbenika na osnovu potreba i zahteva nastavnog plana i programa za razvoj kompetencija.

• Ograničeni kapaciteti za korišćenje IKT-a i za pripremu resursa online.

• Nedostatak sredstava konkretizacije za primenu novog nastavnog plana i programa.

• Nedostatak funkcionalnih profesionalnih usluga u Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i školama.

27

omogućavaju razvoj kompetencije učenika. Statistike MONT-a pokazuju da 44.4% škola poseduju

opremu za informacionu i komunikacionu tehnologiju. Ipak, problem slabog održavanja IKT opreme i

dalje postoji. Štaviše, uprkos investicijama, broj nastavnika koji su u stanju da pripreme elektronske

sadržaje i da ih upotrebe u nastavnom procesu je veoma ograničen.

3.4.6. Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih

SOO se upravlja prekoznačajnog broja zakona i obrazovnih politika koje mogu biti i kontradiktorne i

trebaju se što pre uskladiti.

Uopšteno, upis učenika u stručnim školama je viđen kao druga opcija za one koji ne uspeju da se

upišu u opštim srednjim školama/gimnazijama i broj učenika, upisanih u stručnim školama, zadnjih

godina je pao ispod 50% opšteg broja učenika u

višem srednjem školovanju. Odnos između

stručnog obrazovanja i tržišta rada ostaje

izazov koji zahteva neposredni tretman, jer oko

30% stručnih škola pruža profile koji nemaju

veliku potražnju na tržištu.

Budžet za učenike u ASO je nedovoljan za

pokrivanje osnovnih potreba. Štaviše, javne

stručne škole imaju ozbiljna ograničenja u

generisanju prihoda. Financijska ograničenja za

ASO smanjuju mogućnost za investicije u

infrastrukturi i opremi, i za one specifične

mogućnosti za koje postoji potražnja na

Kosovu.

Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) je

funkcionalan, uprkos malom broju osoblja i

odgovoran je za obezbeđivanje spoljnog

kvaliteta škola ASO. NAK je obezbedio obuke za

koordinatore obezbeđivanja kvaliteta i, takođe,

do sada je završio validaciju 19 kvalifikacija i

akreditaciju preko 33 privatnih institucija koje pružaju stručno obrazovanje i proveru preko 40

standarda profesije.

Uspostavljanje centara kompetencije je praćeno sa nekoliko pozitivnih kretanja u smislu

infrastrukture, izgradnje njihovih kapaciteta, razvoja standarda profesije, modularnih nastavnih

programa zasnovanih na kompetencijama i nastavnim materijalima. Agencija za stručno obrazovanje

i obuku i obrazovanje odraslih (AOSOOO) je osnovana 2014. godine i trenutno preostaje pilot faza do

septembra 2016. godine. Nakon ove faze, preostaje da se razjasni njena daljnja uloga u sistemu ASO.

Uprkos nekim dostignućima u razvoju prakse prikupljanja podataka tržišta rada i izrade Strategije za

obrazovanje i savetovanje u karijeri 2015-2019, nedostatak orijentacije i centara za savetovanje u

karijeri u školama, na opštinskom i nacionalnom nivou, kao i nedostatak informacija iz tržišta rada,

ostaju značajni izazovi. Na sličan način, uprkos dobrom radu MONT-a u Strategiji za stručnu praksu

2013-2020 i razvoju oba uputstva za preduzeća i stručne škole u cilju pružanja mogućnosti za veću

Ključni izazovi:

• Postojeći ASO nije u skladu sa zahtevima tržišta rada.

• Nedostatak posebnog osnovnog nastavnog programa za ASO.

• Uključivanje celokupnog sistema ASO u OKK.

• Ograničene mogućnosti za praktičnu obuku, u okviru škole i u preduzeću.

• Nedovoljan budžet i neadekvatna formula za ASO.

• Veoma ograničena ponuda za 5 – osmi nivo OKK.

• Obezbeđivanje održivosti centara kompetencije.

• Nedostatak efikasnog i otvorenog sistema obrazovanja za odrasle.

28

saradnju, do sada još uvek ne postoji bilo koji međuministarski dogovor kako bi se olakšala ova

saradnja i kako bi se omogućio razvoj stručne prakse učenika.

Druga pitanja koja zahtevaju pažnju u ASO obuhvataju izgradnju kapaciteta nastavnog osoblja,

obezbeđivanje saradnje između škola i preduzeća, reviziju postojećih standarda profesije i

sprovođenje standarda koji nedostaju. Ostali izazovi su razvoj osnovnog nastavnog programa za ASO,

okvir za stručne profile, modularizacija ASO-a i razvoj novog nastavnog programa zasnovanog na

kompetencijama prema stručnim standardima i podrška za nastavnike ASO iz programa stručnog

razvoja.

U obrazovanju za odrasle, postoji svest o tome da je „ostvarivanje doživotnog učenja i mobilnosti“

prvi cilj ET 2020. Ipak, nedostatak skoro ukupne strukture i ekspertize u oblasti obrazovanja za

odrasle na Kosovu, u kombinaciji sa hitnom potrebom za poboljšanje zakonskih odredbi,

onemogućuju da doživotni razvoj nastave na Kosovu postane prioritet unutar srednjoročnog

perioda. Međutim, biće izvršeni napori putem SPOK-a 2017-2021 za početak angažovanja u ovoj

oblasti.

3.4.7. Visoko obrazovanje

Trenutno, na Kosovu deluje 39 akreditovanih i licenciranih institucija visokog obrazovanja, od kojih

su 9 javne institucije i 30 privatne institucije. Prema tome, Kosovo ima 20 institucija visokog

obrazovanja za 1 milion stanovnika, što višestruko prevazilazi prosek Evropske unije29.

Broj studenata u visokom obrazovanju je porastao od oko 40,000 studenata u 2004. godini na

122,000 u 2015. godini. Kosovo ima 6,669 studenata na 100 hiljada stanovnika, što je skoro duplo

više od proseka EU30. Učešće žena u visokom obrazovanju je poraslo i trenutno 50.2% studentskog

stanovništva su žene. Takođe, Kosovo pruža preferencijalni tretman za upis u visokom obrazovanju

za kandidate iz etničkih nealbanskih zajednica.

Broj studijskih programa je obeležio značajan porast. Međutim, sva istraživanja na Kosovu pokazuju

da postoji veliki raskorak između ponude visokog obrazovanja i zahteva na tržištu rada, kao što je

očigledno iz razmatranja dole navedene tabele:

Procenat studenata po oblastima studija

Oblast studija Javna Privatna Ukupno

Obrazovanje 9.2% 0.0% 6.8%

Humanističke nauke i umetnosti 10.8% 6.4% 9.7%

Društvene nauke, biznis i pravda 48.1% 63.7% 52.1%

Prirodne nauke, matematika i računarstvo 5.5% 10.2% 6.7%

Inženjerstvo, proizvodnja i izgradnja 14.0% 7.5% 12.3%

Poljoprivreda i veterina 2.6% 0.0% 2.0%

Zdravlje i blagostanje 6.9% 7.7% 7.1%

Usluge 2.8% 4.5% 3.3%

Izvor: delimični podaci iz institucije visokog obrazovanja

29Podaci iz Kosovske agencije za akreditaciju, Eurostat i www.webometrics.info. 30Kalkulacije su izvršene na osnovu podataka Eurostat-a i MONT-a 2015.

29

Štaviše, nedostatak dovoljne komunikacije između institucija visokog obrazovanja i poslovne

zajednice je doveo studente do teškoća u

obavljanju stručne prakse.

Povećanje broja akademskog osoblja u javnim

institucijama u poslednjih nekoliko godina je

bilo veoma nisko u poređenju sa povećanjem

broja studenata i programa. Kapaciteti

administracije u javnim obrazovnim

institucijama visokog obrazovanja su ograničeni.

Pored toga, potrebna je infrastruktura i

odgovarajuća oprema za poboljšanje kvaliteta

nastave i istraživanja. Trenutno, pristup

ažuriranoj literaturi u bibliotekama institucija

visokog obrazovanja ostaje izazov, a postoji i

veoma ograničeni broj laboratorija. Općenito,

svim investicijama u infrastrukturi nedostaje

operativni plan za održavanje i održivost.

Kosovo još uvek nema razvijenu metodologiju za

finansiranje institucija visokog obrazovanja, koja

promoviše efikasnost i odgovornost, uprkos činjenici da pravni okvir visokog obrazovanja određuje

razvoj efektivnih mehanizama za finansiranje zasnovanih na učinku. Od 2011. godine, finansiranje za

visoko obrazovanje je u porastu kao procenat bruto lokalnog proizvoda i budžeta Kosova. Kao total,

javni troškovi za visoko obrazovanje su na granici evropskih standarda, dok su troškovi za svakog

studenta u padu, zbog povećanog broja studenata i kontinuiranog rasta BDP-a. S druge strane, javne

institucije visokog obrazovanja na Kosovu, veoma malo koriste mogućnosti za stvaranje sopstvenih

sredstava.

Kosovo je bilo jedno od prvih zemalja u Evropi koje je usvojilo sistem tri ciklusa visokog obrazovanja,

Evropski sistem transfera kredita (ECTS), a pratilo je i sprovelo sve preporuke Bolonjskog procesa.

Međutim, Kosovo nije imalo mogućnost da se učlani u Bolonjskom procesu, pošto nije članica saveta

Evrope.

U dimenziji spoljnog obezbeđivanja kvaliteta, KAA je učlanjena u ENQA i EQAR i u periodu između

2009-2015 je sprovela 276 runde spoljne procene institucija visokog obrazovanja. Proces akreditacije

je uticao na uspostavljanje i funkcionisanje kancelarija za obezbeđivanje kvaliteta u svim

institucijama visokog obrazovanja na Kosovu, koje sprovode unutrašnje procedure za obezbeđivanje

kvaliteta.

Kosovo učestvuje u šemama akademske mobilnosti kao što su: CEEPUS, Erasmus Mundus i dobija

podršku od raznih oblika bilateralne i multilateralne podrške u visokom obrazovanju. Mogućnosti

mobilnosti za osoblje i studente su brojne, bez obzira što nedovoljno poznavanje engleskog jezika od

strane osoblja i studenata ograničava mogućnosti za upotrebu ovih šema. Kosovo učestvuje sa dosta

malim brojem projekata u EU programu za istraživanje i inovacije "Horizon 2020".

U oblasti naučnog istraživanja, Kosovo zaostaje za drugim evropskim zemljama: sa 0.1 % bruto

lokalnog proizvoda investiranog u istraživanju sa 826 indeksiranih publikacija u dve najprestižnije

Ključni izazovi

• Nedoslednost studijskih programa sa zahtevima tržišta rada.

• Nepovoljan odnos između broja akademskog osoblja i studenata.

• Nedostatak podsticaja u istraživačko – naučnom radu u IVO.

• Nedostatak podataka u IVO.

• Niski kapaciteti za izradu projekata.

• Nedostatak formule za finansiranje IVO na osnovu učinka.

• Nedostatak stručne prakse za studente.

• Mali broj diplomiranih u visokom obrazovanju.

30

baze podataka (Scopus i Web of Science) u periodu od 2003-2013, Kosovo je daleko od postizanja

evropskih standarda za naučno – istraživački rad. Međutim, Strategija inovacije Kosova 2016-2020 je

nedavno izrađena i određuje ciljeve i akt

Documents

STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021...Procena SPOK-a 2011-2016 i analiza stanja koja je izvođena od strane Osnovne grupe, uz pomoć šest podgrupa, je bila osnova za petogodišnje