STRATEGIJA ZA DECENTRALIZACIJU SOCIJALNIH USLUGA NA … · složenost i viši nivoi lokalne odgovornosti – u kontekstu finansijske i administrativne decentralizacije – znači

STRATEGIJA ZA DECENTRALIZACIJU SOCIJALNIH USLUGA NA KOSOVU

(2013-2017)

IZRAĐENA OD STRANE SAVETODAVNE KOMISIJE ZA NACIONALNU POLITIKU ZA DECENTRALIZACIJU SOCIJALNIH USLUGA

Septembar 2012.

Inicijativa za izradu ove politike podržana od strane Projekta za decentralizaciju socijalnih usluga na Kosovu (KSSD) Odeljenja za

međunarodni razvoj UK kojim upravlja Coffey International Development

Skraćenice 3

1 PREGLED IZVEŠTAJA 3

2 UVOD 4

3 PREGLED PROCESA OSMIŠLJAVANJA VIZIJE I STRATEGIJE 4

4 REZULTATI PROCESA OSMIŠLJAVANJA VIZIJE I STRATEGIJE 7

4.1 Opseg Strategije 7

4.2 Specifikacija razvojnih pokazatelja 8

4.3 Prognoze, ciljevi i ocena praznina 10

4.4 Ocena aktuelne situacije 11

4.5 Ocena spoljnih trendova 15

4.6 Identifikovanje ključnih strateških pitanja 18

4.7 Predložene mere politike 19

4.8 Cena koštanja predloženih mera politike 24

5 ANIMIRANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA I PRIMENA 25

Aneks 1: Članovi i tehnički posmatrači Savetodavne komisije za nacionalnu politiku (SKNP): 26

Aneks 2 Strateški Fiche 27

Aneks 3 Dizajniranje mehanizma finansiranja za međuopštinsku raspodelu sredstava za socijalne usluge na Kosovu 76

Aneks 4 Pregled strateških inicijativa predloga za Viziju i strategiju za decentralizaciju socijalnih usluga 2013-2017 97

Skraćenice

CSR Centar za socijalni rad

DFID Odeljenje za međunarodni razvoj

DZSP Direkcija za zdravstvo i socijalna pitanja

EFA Eksplorativna analiza faktora

EU Evropska unija

GCSFS Opšti savet socijalnih i porodičnih usluga

VK Vlada Kosova

BDP Bruto domaći proizvod

HBS Anketa o budžetu domaćinstava

MMF Međunarodni monetarni fond

MTEF Srednjeročni finansijski okvir

MLU Ministarstvo lokalne uprave

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MOF Ministarstvo finansija

SKNP Savetodavna komisija za nacionalnu politiku

NVO Nevladina organizacija

AKS Agencija za statistike Kosova

KIPA Kosovski institut za javnu administraciju

KSSD Projekat decentralizacije socijalnih usluga na Kosovu

LLSG Lokalna samouprava

VP Vlastiti prihodi

STUR Sistem Trezora za raspolaganje finansijama

UNKT Tim Ujedinjenih nacija na Kosovu

USAID Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj

SB Svetska banka

STRATEGIJA ZA DECENTRALIZACIJU SOCIJALNIH USLUGA NA KOSOVU: 2013-2017

3 MRSU Septembar 2012

1 PREGLED IZVEŠTAJA

Opsežne konsultacije širom Kosova i razmatranje raspoloživih dokaza od strane članova

Savetodavne komisije za nacionalnu politiku (SKNP) – sastavljene od predstavnika Ministarstva

rada i socijalne zaštite (MRSZ), Ministarstva finansija, Ministarstva lokalne uprave i Asocijacije

kosovskih opština (AKM) – o viziji i strategiji pružanja socijalnih usluga na Kosovu identifikovale

su 6 prioriteta i 15 strateških inicijativa propraćenih troškovima koje su zasnovane na tri

primarna zaključka:

Raditi više ono što je rađeno do sada neće funkcionisati. Povećavanje potražnje, veća

složenost i viši nivoi lokalne odgovornosti – u kontekstu finansijske i administrativne

decentralizacije – znači da sadašnja situacija nije održiva: Buduća rešenja moraće da angažuju

građane kao aktivne učesnike, pružanjem pristupačnih uzvratnih i ciljnih socijalnih usluga

visokog kvaliteta koje pružaju vrednost za dati novac, zasnivajući se na realnim cenama, koje

se pružaju u okviru dogovorenih budžetskih plafona, funkcionišući u okviru srednjoročnog okvira

rashoda i unapređujući blagostanje.

Socijalne usluge nemaju sva rešenja na složene socijalne probleme u našim seoskim i

gradskim oblastima. Međutim, mora se raditi prisno sa drugim vidovima službi u svim

sektorima– uključujući zdravstvo, obrazovanje, smeštaj, zapošljavanje, NVO-e i krivično

pravosuđe– kako bi se pronašli novi načini da se osmisle i pruže usluge stanovništvu koje je

ugroženo i ranjivo. Buduća rešenja treba da uključe stručnjake iz javnog, privatnog i sektora

NVO-a u zajedničkom nastojanju, gradeći nove kapacitete kod pojedinaca, porodica i zajednica

i usredsređujući se na sprečavanje problema pre nego što nepopravivo oštete životne prilike

ljudi. Ovo zahteva usredsređivanje na 6 prioriteta i 15 strateških inicijativa koje su predviđene

ovim strateškim dokumentom.

Osoblje socijalnih službi pruža dragoceni raspon usluga koje u sve većoj meri postaju

relevantne za promenljive potrebe kosovskog društva. Međutim, Kosovo je daleko od najboljeg

načina iskorišćavanja ovih veština ili pružanja socijalnim radnicima novih veština za rešavanje

budućih problema. Treba na najbolji način da iskoristimo veštine i da obezbedimo da se zadrži

fokus ka glavnim vrednostima i načelima socijalnog rada.

Dokazi: Postoje bezbrojni primeri kako su socijalne službe preobraćivale živote ljudi i štitile njih i njihove zajednice. Ovi primeri pružaju pozitivne strane koje treba nadograditi. Međutim, ne bi trebalo biti samozadovoljan izazovom sa kojima se suočavaju socijalne službe. Utvrdili smo da su službe pod velikim pritiskom, da ne poseduju odgovarajuće poverenje i da ne ispunjavaju svoj potpuni potencijal, dovodeći do sve većeg nepoklapanja između vrednosti socijalnog rada i iskustva ljudi koji koriste i rade u ovim službama.

Kontekst: Na Kosovu težimo da živimo u društvu koje je zdravo, prosperitetno, tolerantno, bezbedno, pravedno i uključivo. Socijalne usluge imaju vitalni doprinos u istom. Usluge se pružaju u kontekstu promenljivih potreba i mogućnosti. Demografski, socijalni i politički trendovi nose izazove i mogućnosti koji će uticati na buduće osmišljavanje i pružanje usluga. Zajedno, ovi trendovi predstavljaju izazove sve većih potreba, potražnje i očekivanja, kao i novih mogućnosti pruženih povećavanjem integracije kroz korišćenje poboljšanih izvora podataka i boljeg korišćenja podataka kako bi se pružile informacije potrebne za politike i prioritete.

Uloga socijalnog radnika: Socijalni radnici imaju istaknuti skup znanja, veština i vrednosti koje treba da se iskoriste na najbolji način u podržavanju najugroženijih ljudi u našem društvu. Treba da priznamo stvari koje je socijalni radnik u stanju da uradi, one koji su najbolje opremljeni da to i učine i one kojima bi trebalo da doprinesu zajedno sa drugim stručnjacima.

Izgradnja kapaciteta za pružanje socijalnih usluga: Decentralizacija uobličuje mnoge javne usluge na Kosovu, sa sve većim očekivanjima da će usluge ispuniti njihove potrebe, pomažući im da postignu lične ciljeve i težnje. Ovo može predstavljati poseban izazov za socijalne službe,



imajući u vidu potrebu da se takođe raspolaže potražnjom i složenošću kao i potrebom da se javnost zaštiti preduzimanjem mera za kontrolu nečije slobode. Kako bi bile efektivne u ispunjavanju tog izazova, socijalne službe treba da angažuju pojedince, porodice i zajednice i da rade na novim načinima sa drugim delovima javnog sektora, usredsređujući se u sve većoj meri na sprečavanje putem izgradnje kapaciteta pojedinaca, porodica i zajednice; preusmeravajući se na sprečavanje i ranu intervenciju; stvaranje odgovora celog sistema na probleme; i efektivno korišćenje mešovite ekonomičnosti pružanja usluga.

Izgradnja kapaciteta radne snage: Socijalne usluge ne koriste se na najbolji način. Razvoj i pružanje decentralizovanih usluga oživljava i preusmerava usluge na glavne vrednosti socijalnog rada. Postizanje ovoga zahtevaće potpuno i efektivno iskorišćavanje celokupne radne snage, stvaranje novih uloga, razvoj poverenja i preusmeravanje ravnoteže moći i kontrole u cilju odgovornijih, samostalnijih stručnjaka; stvaranje novih mera upravljanja kako bi se podržale prenete odgovornosti; stavljanje akcenta na pojedinačno i organizaciono učenje; i promenu miljea veština timova za pružanje socijalnih usluga.

Izgradnja kapaciteta za održivu promenu 6 prioriteta i 15 strateških inicijativa predviđenih ovim strateškim dokumentom zahteva stvarnu i trajnu posvećenost da se usluge preobrate na svim nivoima i u svim delovima sistema. Oni će podrazumevati veće kulturne promene duž javnog, volonterskog i privatnog sektora i nova rešenja na promenljive potrebe. Takođe će zahtevati prisnu saradnju između Vlade Kosova i naših međunarodnih partnera. Prioriteti i inicijative predviđene ovom vizijom i strategijom razviće liderske veštine i efektivno upravljanje na svim nivoima; staviće novi fokus duž sektora ka poboljšanju učinka i pružanju dogovorenih rešenja; strukturni pristup ponovnom osmišljavanju usluga i pružanja promena; novo zakonodavstvo za pružanje osnove za buduću praksu koja je zasnovana na održivim

finansijskim temeljima.

2 UVOD

Proces osmišljavanja vizije i strategije opisan u ovom dokumentu sproveden je od strane

članova1 Savetodavne komisije za nacionalnu politiku (SKNP) za decentralizaciju socijalnih

usluga između juna 2011. i septembra 2012. Ovaj dokumenat pripremljen je u potpunom skladu

sa Administrativnim uputstvom br. 012/12 o postupcima, kriterijumima i metodologiji za

pripremu i usvajanje dokumenata o strategiji i planova za njihovu primenu. Proces je olakšan od

strane članova tima na projektu DFID-a za decentralizaciju socijalnih usluga na Kosovu (KSSD)

i sastavljen je od strukturnih diskusija na mesečnoj osnovi nakon sistematskog procesa izrade

strategije.

Ovaj strateški dokumenat rezimira konačne rezultate ovog procesa. Trebalo bi napomenuti da

dokumenat nema cilj da zabeleži potpuni obim diskusija i niz mišljenja, koja su izražena pre

postizanja zaključaka članova SKNP-a. U tom smislu, jedna od glavnih vrednosti procesa

osmišljavanja vizije i strategije jeste izgradnja uzajamnog razumevanja između ključnih aktera

duž vladinih resora koji se bave procesom decentralizacije socijalnih usluga. Ovo je takođe

odraženo u rezultatima procesa, koji iznose nivo konsenzusa o ključnim pitanjima sa kojima se

suočava proces decentralizacije i finansiranje i upravljanje pružanjem socijalnih usluga na

Kosovu. Ovaj strateški dokumenat rezultat je definitivnog rezultata proizašlog iz procesa

konsultacije sa akterima. .

3 PREGLED PROCESA OSMIŠLJAVANJA VIZIJE I STRATEGIJE

Kako bi auditorijum kome je namenjen ovaj strateški dokumenat bolje shvatio rezultate

pojedinačnih faza procesa osmišljavanja vizije i strategije, ističe se pregled procesa koji su

članovi SKNP-a primenili u potpunosti. Proces sastavljen od deset koraka poređanih u logičkom

rasporedu, sa rezultatima svakog koraka predstavljaju neophodan doprinos za naredni korak.

Deset koraka slede u nastavku:

1 Vidi Aneks 1



1. Definisanje obima strategije

2. Specifikacija razvojnih pokazatelja

3. Prognoze, ciljevi i ocena praznina

4. Ocena sadašnje situacije

5. Ocena spoljnih trendova

6. Identifikovanje ključnih strateških pitanja

7. Identifikovanje mogućnosti za izradu politike

8. Izbor politika

9. Ocena odabranih politika

10. Primena politike

Svrha svakog od ovih deset koraka opisana je u nastavku. Rezultati ovih deset koraka za

konkretan proces osmišljavanja vizije i strategije rezimirana je u odeljku u nastavku.

1. korak – Definisanje obima strategije

Postoji puno različitih vidova strategije. Strategije se mogu izraditi za organizacije, privredne

sektore, gradove, varošice ili geografske oblasti ili za proces promene u okviru organizacija,

zemalja ili sektora. Postoji puno definicija šta sačinjava jednu strategiju. U svrhu ovog procesa,

članovi SKNP-a okarakterisali su da strategija treba da ima tri karakteristike koje je definišu:

Odnosi se na dugoročne rezultate;

Usredsređuje se na najveće probleme sa kojima se suočava predmet strategije, a ne na manje

pojedinosti. Na primer, veliki problem u vladi može biti da zacrta za prioritet i da dodeli javna

finansijska sredstva za socijalne usluge u sklopu svog programa EU za socijalnu uključivost,

nasuprot detaljnog predviđanja načina na koji se slučajevi konkretno zacrtavaju za prioritet u

konkretnim opštinama; i

Predstavlja rezultat procesa sistematskog planiranja.

Na samom početku procesa, članovi SKNP-a moraju jasno da definišu objekat strategije, na koji

vremenski okvir se odnosi, u prikladnom smislu. Ukoliko nije jasan objekat i dužina primene

strategije, nemoguće je na smislen način razmotriti naredne korake.

2. korak – Specifikacija razvojnih pokazatelja

Nakon definisanja predmeta i dužine trajanja strategije, razvojni pokazatelji predviđaju način na

koji ćemo oceniti kako će uspeh ili bilo šta drugo, biti ocenjen za definisani objekat tokom

navedene dužine primene.

Zbog toga što se proces osmišljavanja vizije i strategije odnosi na velika pitanja a ne na

operativne detalje, razvojni pokazatelji moraju biti prosti kako bi se shvatili i primenili i bili

relativno malobrojni.

3. korak – Prognoze, ciljevi i ocena praznina

Nakon što su definisani razvojni pokazatelji, proces se nakon toga usredsređuje na to da predvidi šta

se smatra uspešnim rezultatom procesa strategije. Evidentno, željeni rezultat trebalo bi da bude bolji

nego što bi bio u odsustvu strategije, inače bi imalo malo smisla uopšte pripremati strategiju. Iz ovog

razloga, definisana su dva rezultata:

Prognoza predstavlja najbolji proces razvoja pokazatelja o aktuelnim trendovima, odnosno u

odsustvu strategije.

Cilj je ono što Vlada Kosova teži da postigne kao rezultat strategije.

Praznina u strategiji predstavlja razliku između cilja i prognoze, odnosno datu vrednost koja

se očekuje da bude stvorena strategijom.



Proces definisanja prognoza, ciljeva i posledičnih praznina nije egzaktna nauka. Provizorne

ocene često treba da se urade pre nego što se završi celokupan proces strategije, što se nakon

toga može izmeniti u skladu sa predviđenim uticajem različitih strateških opcija.

4. korak – Ocena aktuelne situacije

Ocena aktuelne situacije razmatra, na objektivan način, sadašnje stanje objekta strategije u

vezi sa željenim rezultatom. Ovo se često pominje kao identifikovanje prednosti i nedostataka.

Pošto se ova strategija bavi velikim pitanjima, veliki deo procesa ocene odnosi se na

odlučivanje o tome koja pitanja su od strateškog značaja a koja su uglavnom operativna u

budućnosti.

5. korak – Ocena spoljnih trendova

Dok se ocena aktuelne situacije vrši u konkretnom vremenskom trenutku, ocena spoljnih

trendova sagledava budućnost, dužinu trajanja strategije i smatra koje promene će

najverovatnije podržati postizanje razvojnih pokazatelja ili ih omesti. Ove promene mogu

predstavljati tekuće trendove, ili moguće događaje koji se mogu ali i ne moraju dešavati u

praksi.

Ocena spoljnih trendova bila je najmanje egzaktan deo procesa strategije, iz očiglednih razloga.

Iz ovog razloga, članovi SKNP-a ocenili su verovatan način promene koja se zapravo dešava

kao i uticaj koji se očekuje datom promenom na postizanje razvojnih ciljeva. Ovaj proces često

se naziva identifikovanje mogućnosti i pretnji.

6. korak – Identifikovanje ključnih strateških pitanja

4. i 5. korak kombinovani su kako bi se opisalo strateško okruženje u kome su osmišljeni

strategija i mogućnosti politike. Kratak pregled okruženja razotkriva jedan broj povezanih pitanja

između sadašnje situacije i spoljnih trendova na koje želi da odgovori strategija. Kada govorimo

o celom procesu, cilj je bio da se izoluju velika, strateška pitanja zajedno sa operativnim

detaljima. Uopšteno, postojalo je od četiri do šest značajnih pitanja koja su obrazovala jezgro

strateške debate u okviru SKNP-a.

7. korak – Identifikovanje mogućnosti za izradu politike

7. korak bio je najkreativniji deo procesa izrade strategije i obuhvatao je zadatak osmišljavanja

rešenja na pitanja identifikovana u 6. koraku. U nekim slučajevima, rešenja su proizilazila

prirodno iz kvaliteta prethodne analize. Često, članovi SKNP-a treba kreativno da izazovu

ustaljene načine razmišljanja u cilju identifikovanja novih rešenja. Rezultat ove faze strateškog

procesa predstavlja uži krug opcija politike pre konačnog odabira strategije.

8. korak – Izbor politika

8 . korak podrazumeva fazu odlučivanja u procesu. Kriterijumi za izbor strateških i političkih

opcija usredsređeni su na željene razvojne ciljeve, kombinovane sa rezultatom strateške

analize. U suštini, odabrana politika htela je da iskoristi prednosti, ublaži slabosti, iskoristi

pozitivne promene u spoljnom okruženju, svodeći na minimum efekte negativnih promena.

9. korak – Ocena odabranih politika

Pre primene odabrane strategije ili političke opcije, preduzeta je detaljnija ocena, uključujući

šire konsultacije sa akterima iz opština, kako bi se tim SKNP-a uverio da je strategija robusna i

da nisu previđene prepreke po njenu uspešnu primenu. Ocena je obuhvatala dodatno

istraživanje sprovedeno od strane projekta DFID-KSSD i u drugim izvorima informacija kao što

su Evropska unija, Vlada Kosova (VK) Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka,

Tim Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNKT) itd. kako bi se sprovelo detaljnije razmatranje

konkretnih delova strategije.

11. korak – Primena Strategije i politike

Na kraju, strategija i odabrane politike spremaju se za primenu. U ovom trenutku strategija

postaje funkcionalna u vidu plana rada i dodeljivanja resursa za različite komponente. Sistem

za praćenje i ocenu takođe mora da se uspostavi za periodično razmatranje primene strategije.



4 REZULTATI PROCESA OSMIŠLJAVANJA VIZIJE I STRATEGIJE

Korišćenjem desetofaznog procesa opisanog u prethodnom delu, članovi Savetodavne komisije

za nacionalnu politiku formulisali su nacrte sledećih rezultata.

4.1 Opseg Strategije

Opseg procesa osmišljavanja vizije i strategije podrazumeva finansijsku i administrativnu

decentralizaciju socijalnih usluga ojačanim sistemima upravljanja i poboljšanim kapacitetima

opština i CSR-a da pružaju socijalne usluge.

Koristan način da se okarakterišu socijalne politike zemlje jeste da se pogleda nivo razvoja i

izveštavanja o različitim komponentama sistema rada i socijalne zaštite– od kojih su socijalne

usluge samo jedan deo – a nivo programa za koordinaciju/integraciju duž programa i funkcija.

Ovo bi trebalo da osigura da nepropisna očekivanja ne postoje na bilo koji drugi deo sistema.

Na primer, bilo bi nerealno očekivati da programi zapošljavanja mogu da odgovore na pitanja

nasilja u porodici iako nasilje u porodici može uticati na sposobnost pojedinaca da se angažuju

na tržištu rada; takođe, bilo bi nerealno očekivati da je socijalna pomoć odgovarajući odgovor

na probleme u porodici; niti bi bilo opravdano očekivati da bi nastavnici trebalo da potroše veliki

deo svog vremena na rešavanje socijalnih problema koji doprinose stopama napuštanja škole.

Shodno tome, vizija i strategija za socijalne usluge mora biti povezana sa sastavom procesa

socijalne zaštite i socijalne uključivosti na Kosovu, i sa prednostima, prazninama i propustima u

drugim oblastima socijalne politike– npr. mere rada i zapošljavanja, socijalna pomoć, penzije,

stambeno zbrinjavanje, obrazovanje, zdravstvo itd.

Dužina strategije podrazumeva petogodišnji period od 2012. do 2016. i treba da bude

razmotrena u kontekstu kosovske perspektive EU, mera koje se preduzimaju od strane EU i

OECD-a kako bi se podržao razvoj okvira socijalne uključivosti i Srednjeročnog finansijskog

okvira (MTEF). Definisanje dugoročne vizije za socijalne usluge obuhvata usklađivanje

socijalnih preferencija– uključujući osnovna pitanja o ulozi države, uloga preraspodele javnih

resursa u postizanju jednakosti i prava i odgovornosti građana – sa finansijskim,

institucionalnim i političkim ograničenjima. Ovaj pristup priznaje da pružanje socijalnih usluga

treba da bude ukorenjeno u kosovskom razvojnom socijalnom ugovoru i da odgovarajuća

rešenja zavise od lokalnog konteksta. Bilo koja strategija za izbor politike pružanja socijalnih

usluga treba da bude urađena na tri nivoa: (a) kako će različiti programi biti osmišljeni u smislu

svog mandata i izbora instrumenata; (b) kako će biti finansirani; i (c) kakav vid institucionalnih

mera će biti upotrebljene za primenu.

Prilog 1: Šta su socijalne usluge?

Socijalne usluge podrazumevaju intervencije koje se daju

pojedincima, porodicama i zajednicama kako bi se pomoglo u

smanjivanju siromaštva, ublažile opasnosti, poboljšala uključivost i

integracija i živeli potpuni i zadovoljavajući životi. Na pojedinačnom

nivou, socijalne usluge na Kosovu osmišljene su da posluže

odraslima i deci sa ograničenim sposobnostima; porodicama sa

bračnim poteškoćama; smanje prepreke po tržište rada; pomognu

starijima i starcima; ljudima sa dugoročnim i hroničnim bolestima,

deci i odraslima izloženim opasnostima fizičkog ili seksualnog

zlostavljanja; mladima i odraslima sa problemima droge i zloupotrebe

supstanci; deci lišene roditeljske brige, koja su loše tretirana od

strane njihovih porodica i u suprotnosti sa zakonom.



4.2 Specifikacija razvojnih pokazatelja

Razvojni pokazatelji strategije predviđaju način korišćenja sledećeg okvira:

Nameravani korisnici strategije

Nameravane koristi po korisnike

Način na koji će se ove koristi izmeriti

Nameravani korisnici

U svim društvima postoje ljudi koji imaju poteškoću da se staraju o sebi i koji samim tim

trebaju brigu i pomoć drugih. Najočigledniji primeri jesu deca; ali postoje mnogi odrasli koji

se mogu naći u ovom položaju. Kasniji obuhvataju: starije ljude; one koji konzumiraju alkohol i

drogu; ljude sa hroničnim oboljenjima; ljude sa fizičkim invaliditetima, poteškoćama u učenju ili

mentalnim zdravstvenim problemima; i one koji su ugroženi u smislu zloupotrebe i/ili nemara

koji proizilaze iz trgovine ljudskim bićima i nasilja u porodici. U nekim situacijama intervencije

pomoći od strane njihovih porodica, i ponekada od strane prijatelja i suseda su dovoljne. Ovo

se ponekada naziva ‘neformalnom’ brigom, ali drugi ljudi, u ovim situacijama zahtevaju

intervencije van porodice – kao što su statutarne vladine agencije i putem usluga pruženih

putem nevladinih organizacija (NVO-i).

U svrhu ove strategije nameravani korisnici socijalnih usluga definisani su kao “ljudi koji su

ocenjeni kao ugroženi ili kojima treba socijalna briga u svakoj opštini”. Opasnost – i

njihova korelacija sa ugroženošću – definisani su putem analize podataka iz Ankete o budžetu

domaćinstava (HBS); iako je potreba uglavnom samo-definisana, kako bi opštinski Centri za

socijalnu zaštitu (CSR-i) odgovorili na predstavljanje potreba i podelu slučajeva po prioritetima

koji su podobni za socijalne usluge, definisane Zakonom o socijalnim uslugama(izmenjenim u

2012). Međutim, potreba za socijalnim uslugama mora postojati bez obzira da li je

predstavljena CSR-u ili ne. Razlog za ovo jeste da socijalne usluge upotpunjuju druge usluge

ljudskog razvoja [kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, stambeni smeštaj, pomoć u

zapošljavanju i obuci, i socijalna pomoć], kao i podrška drugim javnim službama [npr.,

građanski i krivični pravosudni sistemi]. Zaista, interakcija sa drugim službama za ljudski

razvoj može biti okidač za ocenu potreba i/ili prosleđivanje socijalnoj službi. Cilj ove intervencije

u sferi socijalnih usluga može podrazumevati zaštitu ljudskih prava, smanjenje ugroženosti,

podržavanje socijalne uključivosti ili ispravljanje socijalnog problema. Socijalne usluge stoga

predstavljaju sastavni deo pristupa upravljanja socijalnim rizikom [SRM]5 koji može biti definisan

u vidu preventivnih mera, promotivnih mera i zaštitnih mera [pogledaj Aneks 2].

U praksi ograničenja između preventivnih, promotivnih i zaštitnih mera u socijalnim uslugama je

fluidna. Pristup SRM-a, koji se najčešće koristi na međunarodnom nivou, pomogao je da se

promeni način razmišljanja o socijalnim uslugama i nadograđuje mišljenje da su pojedinci

izloženi idiosinkratskim opasnostima koje podrazumevaju vanredne situacije u životnom ciklusu

ljudi, kao što je smrt primarnog pružaoca nege, bolesti ili nesreće koja je proizvela invaliditet.

Takođe treba priznati da postoje ko-varijantne opasnosti, gde jedan štetan događaj ima veliku

verovatnoću izazivanja drugih i sistematske opasnosti, kojoj su izložene sve zajednice. Ova

razlika između šokova i opasnosti važna je prilikom osmišljavanja i pružanja socijalnih usluga.

Šokovi predstavljaju okolnosti koje se mogu okarakterisati kao socio-ekonomske nesreće:

nesreća koja nastaje brzo, kao što je to slučaj sa zemljotresima, poplavama ili iznenadnim

ekonomskim kolapsom ili sporo nailazeće nesreće, kao što je to slučaj sa epidemijama kao što

je HIV/AIDS, ili široko rasprostranjena zloupotreba i droga. Opasnosti, sa druge strane,

predstavljaju predvidive životne događaje koji imaju veoma veliki verovatnoću ostvarivanja

štetnog uticaja ili kao posledica štetnih događaja, po pojedinca ili porodicu. Oni obuhvataju

smrt roditelja ili rođaka, rođenja deteta sa ograničenim sposobnostima, migracija članova



porodica i nastupanje starosti. Bez obzira da li šok ili opasnost, posledični troškovi mogu

okrnjiti kapacitet domaćinstva da zadrži svoju životnu osnovu koja stvara visoke spoljne

troškove gubljenjem bruto domaćeg proizvoda (BDP) - kao što su ne pohađanje škole, niži

životni prihodi i nepostojeći prihod. Siromašni su posebno ugroženi kada govorimo o

manifestaciji ovih opasnosti koje guraju ljude u riskantnije ponašanje, posebno ukoliko bi

posledice štetne radnje mogle biti katastrofalne.

Nameravane koristi

Nameravane koristi za građane definisane su kao “sprečavanje opasnosti, ublažavanje

potreba i unapređenje socijalne i ekonomske uključivosti pružanjem socijalnih usluga.”

Razvojni pokazatelji

Definisana su tri razvojna pokazatelja:

1. Srazmera finansijskih i ljudskih resursa posvećenih preventivnim uslugama Poželjno je

da se ovo poveća tokom vremena i da odgovori na postojeće i nastale opasnosti koje se

pojavljuju u društvu (vidi pokazatelj 3 u nastavku).

2. Srazmera finansijskih i ljudskih resursa posvećenih promotivnim uslugama. Ovo bi

takođe trebalo da se poveća vremenom poboljšavanjem efektivnosti i kvaliteta pružanja usluga i

proširivanja izveštavanja.

3. Procenat stanovništva čije se potrebe ispunjavaju zaštitnim uslugama. Poželjno je da se

ovo smanji tokom vremena, bilo društvenim promenama koje smanjuju potrebu ili mešavinom

efektivnijih preventivnih i promotivnih mera.

Prilog 2: Upravljanje socijalnim rizikom i socijalne usluge

Glavna ideja u osnovi upravljanja socijalnom opasnošću jeste da su svi pojedinci, domaćinstva i

zajednice izloženi mnogobrojnim opasnostima iz različitih izvora, i da su siromašni ljudi ugroženiji u

odnosu na druge grupe stanovništva zato što su tipično izloženiji i imaju mali pristup odgovarajućim

instrumentima za upravljanje socijalnim rizikom kao što su:

Preventivne usluge: Kao što je pružanje informacija i saveta pojedincima, porodicama i zajednicama koje su osmišljene da prevaziđu loše shvatanje različitih vidova opasnosti i njihove verovatnoće. Primeri uključujuću povezivanje i prosleđivanje pojedinaca i grupa sa relevantnim socijalnim službama – kao što su zdravlje, obrazovanje, grupe za podržavanje zajednice i prenosi gotovine; promena javnih stavova prema konkretnim grupama i pojedincima; procena potreba i primena akcionih planova za podržavanje, komunikaciju i programa masovnih medija za unapređivanje svesti o opasnostima i merama za njihovo ublažavanje ili izbegavanje kao što su zloupotreba droga i supstanci, trgovina ženama i decom, nasilje u porodici, bezbedan seks i izbegavanje zaražavanja HIV/SIDOM

Promotivne usluge: Kao što je pružanje usluga u zajednici koje se pružaju u domovima ljudi i u nestambenim okruženjima. Primeri obuhvataju usluge za kućnu negu i usluge brige o starima– uključujući palijativnu negu; rehabilitacija odraslih i dece sa ograničenim sposobnostima u zajednici; starateljstvo, i usvajanje dece; centri za zbrinjavanje siročadi i odraslih; centri za rehabilitaciju od droga; podela i alternativne starateljske usluge.

Zaštitne usluge: Kao što je pružanje stambenih usluga u specijalnim domovima – često kao poslednja meru za decu, starije i starce, i za ljude sa fizičkim i nastavnim problemima kada ne uspeju mere fizičke brige; za ljude sa mentalnim problemima kada ugrožavaju sebe; i za starateljske usluge za decu i odrasle kada su počinili ozbiljne prekršaje i usluge za njihovu reintegraciju u društvu.



Poboljšanja u ovim razvojnim pokazateljima tokom vremena proizaćiće iz kvaliteta i kvantiteta

preventivnih (npr. informacije o opasnostima i opasnom ponašanju), promotivnih (npr, usluge u

zajednici kao što su usluge brige o deci, koje podržavaju i održavaju blagostanje i smanjuju

opasnosti pre nego što postanu akutne) i zaštitnih (npr, stambeno zbrinjavanje, usluge staranja)

mera koje su predviđene. Ovo je poznato pod imenom uravnoteženo pružanje usluga.

Dok je grupa za strategiju zadovoljna time da ova tri pokazatelja ispravno pokazuju razvojne

ciljeve strategije, zabeleženo je nekoliko problema kada govorimo o sposobnosti da se

zabeleže ovi podaci u ovom trenutku. Ova pitanja ukratko su navedena ovde i ponovljena su pri

identifikovanju aktuelnih slabosti u kasnijem delu izveštaja.

Prvo, kako bi se poznavala uravnoteženost pružanja usluga koja treba da bude uspostavljena

između preventivnih, promotivnih i zaštitnih mera, neophodno je poznavati preraspodelu i

preovlađivanje opasnosti i ugroženosti na opštinskom i zajedničkom nivou. Ovo nikada nije bilo

poznato sa potpunom tačnošću. Međutim, godišnja Anketa o budžetima domaćinstava (HBS), i

podaci iz popisa, kada budu stavljeni na raspolaganje, mogu biti upotrebljeni kako bi se pružili

približni pokazatelji o potrebama, posebno kada su iskombinovani sa podacima iz zemalja u

regionu.

Drugo, iako su sada dostupni podaci o jediničnoj ceni koštanja 44 različitih vrsta socijalnih

usluga i broja primljenih i razmotrenih predmeta svakog Centra za socijalni rad (CSR)

dokumentovanih za 2010. i 2011, i ovo, u ovom trenutku, ne pruža dokaze da usluge koje su

uspešno pružene klijentima ublažavaju potrebu ili smanjuju opasnost i ugroženost. Poboljšanja

u definisanju i sakupljanju podataka neophodna su kako bi se podigao kvalitet podataka u tom

smislu i kako bi se pomoglo da se utvrdi sastav uravnoteženosti pružanja usluga koje je

neophodno širom zemlje.

Na kraju, priznaje se da se procenat stanovništva koji su ugroženi i kojima može koristiti

socijalna pomoć utvrđuje na osnovu niza faktora, od kojih se mnogi nalaze van opsega ove

strategije, i utiču, kao i opšte ekonomsko stanje jedne zemlje, i predvidivih opasnosti koje

proizilaze iz regionalnih i globalnih sila. Međutim, strategija bi trebalo da uzme u obzir da li

postoje strateške inicijative koje mogu biti preduzete a koje će imati značajan uticaj na

sprečavanje potrebe za socijalnom pomoći, umesto isključivo na zaštitne mere. Razlog za

ovo jeste da je mnogo češće slučaj – na osnovu proračuna po glavi stanovnika – da će

preventivne mere koštati manje nego zaštitne mere.

4.3 Prognoze, ciljevi i ocena praznina

Prognoze, ciljevi i ocena praznina treba da budu pripremljeni, za svaki od tri definisana

pokazatelja.

Ocena predupredivih opasnosti i broj ljudi kojima trebaju promotivne i preventivne

socijalne usluge

Ocena procenta ljudi izloženih konkretnim opasnostima koji trebaju promotivne i preventivne

socijalne usluge može se sprovesti smisleno samo od opštine do opštine, odnosno putem

anketa koje precizno ocenjuju broj ljudi u svakoj geografskoj oblasti koje su izložene posebnim

opasnostima i vrste ekonomičnih mera koje bi na najbolji način izbegle ili ublažile konkretne ili

‘grupne’ opasnosti.

Neke od ovih ocena mogu se sprovesti na osnovu trenutno raspoloživih podataka, uključujući

godišnju Anketu budžeta domaćinstava (HBS), preliminarne podatke iz popisa sprovedenog

2011, opšte demografske statističke podatke iz Agencije za statistiku Kosova (AKS) i finansijske

podatke. Detaljnije ocene zahtevale bi posvećene ankete naručene od strane AKS, MRSZ ili

donatora i NVO-a koji su aktivni u svakom konkretnom uslužnom domenu.

Podaci o pružanju socijalnih usluga od strane Centara za socijalnu zaštitu dostupni su iz baze

podataka za socijalne usluge. Međutim, slabosti u definicijama i strukturi ove baze podataka,

kombinovane sa lošim procesom upravljanja podacima, znače da su ovi podaci – u sadašnjem

formatu- daleko od pogodnih u svrhu ispunjavanja potreba izrade politike.



Uopšteno, zaključuje se da bi bilo nerealno hteti da se izmere razvojni pokazatelji na

sveobuhvatan način u ovom trenutku, usled ograničenja u resursima i da je neophodno

zabeležiti loš kvalitet i kvantitet podataka kao glavnu slabost sadašnje infrastrukture.

Procenat usluga usmerenih ka preventivnim merama, promotivnim merama i zaštitnim

merama

Ocena obima u kojoj su usluge uravnotežene duž ove tri vrste potreba treba da se zasniva na

redovnim ocenama opasnosti i na podacima o podnescima/predmetima sakupljanim i

raščlanjenim od strane CSR-a. Za promotivne i zaštitne mere, ovo bi sa druge strane trebalo da

bude zasnovano na jasno dokumentovanim postupcima upravljanja predmetima i na

objektivnim pristupima za ocenu procesa pružanja usluga.

Nepostojanje definisanih postupaka upravljanja predmetima i samo skeletni broj preventivnih

mera predstavljaju veće slabosti sadašnje infrastrukture. Iako su postupci upravljanja

predmetima počeli da se rešavaju pilot standardima izrađenim u okviru projekta Podrške EU

MRSZ-u, postoje zabrinutosti da definisani strukturni standardi kvaliteta mogu biti suviše skupi

za primenu u okviru sadašnjeg nivoa raspoloživosti finansijskih resursa. Ovo je posebno tačno

u kontekstu gde bi promene u opštinskim finansijama mogle da smanje stabilnost priliva

prihoda.

Procenat stanovništva koje treba socijalne usluge

Kao što je prethodno istaknuto, ovo može biti utvrđeno realno ocenom i praćenjem i procenom.

Uobičajeno, jedna zemlja treba ocene opasnosti, utvrđuje prioritetne potrebe, dodeljuje resurse

kako bi se strategija pozabavila istima i prati obim u kome je data strategija efektivna. Relativni

prioritet različitih potreba menja se konstantno sa širim promenama u društvu. Kao što je

istaknuto, Kosovo pati od odsustva dokaza o punom rasponu opasnosti i socijalnih potreba, što

predstavlja suštinsku slabost u infrastrukturi za pružanje socijalnih usluga i za ocenu i

utvrđivanje procesa socijalne uključivosti EU u vezi sa usvajanjem Laeken pokazatelja.

4.4 Ocena aktuelne situacije

Ekonomika socijalnih usluga:

U načelu, socijalne usluge mogu biti privatno obezbedive – i u zemljama sa dobro razvijenim

javnim i privatnim sektorima obezbeđenja – neke socijalne opasnosti obezbeđuju se za delove

stanovništva. Međutim, postoje veći problemi u razvoju osiguravajućeg tržišta za različite vrste

socijalnih usluga na Kosovu. Prvo, postoji tendencija da je ugroženost u korelaciji sa

siromaštvom8, tako da je potražnja za socijalnim uslugama najveća među onima koji su u

najmanjoj mogućnosti da priušte osiguranje. Bez primene zajedničkog sistema osiguranja od

opasnosti, postoji problem veoma štetnog odabira9 koji bi učinio da premije predstavljaju u

potpunosti nepristupačan problem. Drugo, pojedincima je teško – posebno deci – da predvide

da li trebaju zaštitu i podršku u budućnosti i ukoliko trebaju, koliko obimna i dugotrajna ista treba

8 Potreba za socijalnim uslugama najverovatnije će biti propraćena drugim vidovima odsustva socijalnih i ekonomskih prednosti, kao što su poteškoće sa starima koji rade ili zarađuju prihod, smanjenje ušteda koje proizilaze iz dodatnih troškova nesposobnosti, nemogućnosti pružanja roditeljskog staranja prema deci nakon gubitka jednog supružnika. Prisno usklađivanje ovih potreba sa nejednakošću prihoda znači da će pojedinci koji se suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u svom životu najverovatnije biti izloženi većoj opasnosti zahtevanja usluga socijalne službe. 9 Štetna selekcija dešava se kada se opasnosti mogu identifikovati unapred, i kada uglavnom ljudi koji su izloženi najvećem riziku kupuju proizvod osiguranja. Ovo ima za posledicu veoma visoku cenu za proizvod i nakon toga osiguranje postaje nepristupačno. Rešenje leži u tome da se svako primora [ili najviše ljudi] da kupi proizvod kako bi cena bila niža a `opasnost se raspršila. Obavezno zdravstveno osiguranje predstavlja primer ovakvog vida zajedničkog sistema osiguranja od opasnosti.



da bude 10. Štaviše, vrste i nivoi podrške treba da variraju duž vremena pošto se prihod, sastav

porodice, zdravlje i druge okolnosti menjaju11. Četvrto, pre zahtevanja nege i podrške,

pojedinci takođe mogu biti nesigurni o tome da li, i kakve vrste neformalne pomoći porodice i

suseda će biti na raspolaganju. Ove karakteristike opasnosti i ugroženosti – njihova

neizvesnost i nepredvidivost; uticaj nejednakosti; i odsustvo informacija o kratkoročnim i

dugoročnim opcijama – ukazuju da postoje ograničenja u pretpostavci da socijalne usluge

mogu, pod bilo kojim okolnostima, predstavljati pojedinačnu odgovornost gde privatna tržišta

mogu pružiti socijalno optimalne rezultate.

Porodice i pojedinci obično nemaju resurse da kupe socijalne usluge. Neizvesnost na nivou

osobe deluje kao snažan podsticaj za rešenja u stilu osiguranja. Ciljevi politike za smanjenje

socijalnih i međugeneracionih nejednakosti, stoga, snažno ukazuju na potrebu za aktivnom

ulogom vlade u unapređivanju uslova u kojima su dužnosti države i odgovornosti građana u

pogledu socijalne zaštite definisane zajedno sa okvirom koji omogućuje da pružanje

preventivnih, promotivnih i zaštitnih socijalnih usluga procveta. Za neformalne i pružaoce

usluga zbrinjavanja porodica, ovo znači da troškovi– uključujući emotivne zahteve i neizbežne

zarade – pružanja zaštite ne bi trebalo da budu nesrazmerni, i da se profesionalni saveti

stavljaju na raspolaganje kako bi se predvodilo i potpomoglo korišćenje socijalnih usluga.

Javna odgovornost za pružanje socijalnih usluga široko je prihvaćena, kao i kada govorimo o

zdravstvenoj zaštiti tako i o obrazovanju, kao dobro ‘zasluge’12, a javne finansije stoga

predstavljaju najbolju zamenu za neefikasna i neefektivna privatna tržišta.

Javne finansije za pružanje socijalnih usluga odmah stvaraju pitanja u pogledu upravljanja i

preraspodele resursa. Javni sektor mora da preraspodeli13 dostupna finansijska sredstva i da

podeli potrebe i resurse po prioritetima kako bi se javna finansijska sredstva preusmerila ka

obezbeđivanju pristupa socijalnim uslugama onima sa najvećim potrebama i ka onim službama

koje proizvode najbolje rezultate za date grupe. Ukoliko nisu uspostavljeni efektivni sistemi za

upravljanje i dodelu resursa, oni sa najvećim potrebama najverovatnije će ostati bez usluga.

Ekonomika sama po sebi ne može pružiti odgovore na sva ova pitanja, ali očuvanje

institucionalnog dizajna– odnosno sistema odlučivanja koji predvodi efektivno i efikasno

pružanje usluga – može pružiti koristan okvir u kome administracija, organizacija i preraspodela

resursa socijalnim uslugama mogu biti razmotreni. Sistem čuvanja treba da predvodi

prosleđivanje i sve faze pružanja usluga i treba da bude zasnovan na sledećim načelima: (i)

najbolji interesi odraslih ili dece; (ii) zaštitne mere za prava zaštite; (iii) pravični i jasni kriterijumi

za dobijanje prava na promotivne i zaštitne usluge; (iv) transparentno odlučivanje, mehanizmi

ocene i kontrole; (v) efikasno korišćenje oskudnih resursa; i (vi) praćenje i razmatranje procesa

odlučivanja u vezi sa rezultatima.

Ocena sadašnje situacije sastavljena je od klasifikacije prednosti i slabosti sadašnje

infrastrukture pružanja socijalne pomoći kako fizički tako i u smislu ljudskih resursa. Prednosti i

slabosti grupisane su u tri kategorije koje slede:

10 Takođe postoji mala verovatnoća da će pojedinci u potpunosti uspeti da cene potencijalne finansijske implikacije potrebne brige, bez obzira da li ona proizilazi iz ograničenja u zapošljavanje ili zarade; ili iz finansijskih gubitaka koje doživljavaju članovi porodice koji moraju pružiti svoju negu. 11 Pošto potreba za socijalnim uslugama često nastaje iznenada, na primer kao rezultat nesreće, gubitka staratelja ili udara, ovo čini da potencijalni korisnici socijalnih usluga budu nepripremljeni. 12 Koncept ‘dobro zasluge’ predstavlja dobro ili uslugu koja se pod normalnim tržišnim uslovima ne troši u dovoljnim količinama kako bi se pojedinačno ili kolektivno blagostanje podiglo na maksimalan nivo. Ovo znači da imaju korisne spoljne efekte – kao što je činjenje njenih korisnika boljim i produktivnijim ljudima – npr, zbrinuta deca imaju manju verovatnoću da postanu uključeni u maloletničke prestupe koji donose dodatne troškove po društvo; stariji ljudi i lica sa invaliditetom koji trebaju zaštitu ne stvaraju uslove u kojima porodice ili lica koja se brinu o njima – posebno žene – dovode do visokih troškova neizbežnih zarada. 13 Preraspodela usluga i njihovo poklapanje sa klijentima nije jednostavan zadatak. Isti zahteva tehničko znanje i obuku kako bi se izvršila ocena potreba, uskladile usluge i rezultati zacrtali za standard.



A – One koje strategija treba da upotrebi ili na koje treba da odgovori.

B – Oni koji su strateški, ali mogu ili ne moraju sačinjavati sastavni deo strategije.

C – Oni koji su mnogo više operativni nego strateški.

Prednosti aktuelne infrastrukture za pružanje usluga socijalne zaštite

Uspostavljena infrastruktura CSR-a sa potpunim nacionalnim pokrićem (A)

Postojanje nacionalne mreže Centara za socijalnu zaštitu (CSR), sa posvećenim fizičkim

objektima i iskusnim osobljem predstavlja snažnu platformu na kojoj se može razviti buduća

infrastruktura. Ovo je pozitivno nasleđe bivšeg jugoslovenskog sistema socijalne zaštite.

Dobra saradnja između javnog sektora i građanskog društva (A)

U odsustvu javnih resursa za ispunjavanje potreba u sferi socijalne zaštite, država je pozdravila

ulogu građanskog društva u ispunjavanju praznine i razvila je pozitivne odnose sa nizom

nevladinih organizacija (NVO-i) koje su aktivne u ovoj sferi – posebno u njihovim kapacitetima

osmišljavanja i sprovođenja promotivnih i preventivnih mera.

Tradicija proširene porodične pomoći nezbrinutim licima (A)

Postoji snažna tradicija u kosovskom kulturnom miljeu da proširene porodice gledaju jedni

druge u trenucima potrebe, što znači da se mnoge vrste socijalne pomoći nikada ne ističu

javnim organima. Međutim, izolovane grupe bez neposredne porodične podrške mogu ostati

posebno ugrožene.

Jasan zakonski okvir (B)

Zakonski okvir na Kosovu formulisan uz pomoć međunarodnih savetnika, nakon nezavisnosti

zemlje, u skladu je sa najboljim međunarodnim praksama i jasno predviđa prava konkretnih

grupa na usluge socijalne zaštite i na odgovornosti za njihovo pružanje, na nacionalnom i

opštinskom nivou. Iako postoje zabrinutosti da zakonski okvir nije uvek u najboljoj meri

primenjen u praksi, jasno je da zakon ne predstavlja ograničenje za poboljšavanje

infrastrukture. Međutim, bilo bi korisno imati jasniji osećaj kakve su dužnosti države u pogledu

pružanja socijalnih usluga.

Neko nadležno i iskusno osoblje (C)

Prepoznaje se da postoji korpus nadležnog i iskusnog osoblja duž infrastrukture za pružanje

socijalnih usluga, kako na nacionalnom tako i na opštinskom nivou. Međutim, priznanje da je

broj kvalifikovanog osoblja daleko od adekvatnog u smislu aktuelnih potreba, smatra se mnogo

više operativnom nego strateškom prednošću.

Dobri među-institucionalni odnosi (C)

Institucionalni akteri zainteresovani za pružanje socijalnih usluga uspostavljaju pozitivne odnose

na nacionalnom i lokalnom nivou. Međutim, institucionalni odnosi variraju i to znači da postoje

različite perspektive između aktivnih i potencijalnih partnera na putu unapred. Ovo se smatra

operativnom, a ne strateškom prednošću.

Uspostavljena baza podataka o pružanju socijalnih usluga (C)

Baza podataka socijalnih usluga pomenuta je ranije u vezi sa merenjem razvojnih pokazatelja.

Činjenica da postoji radna baza podataka smatra se institucionalnom prednošću. Međutim,

nedostaci baze podataka, kao što je primećeno, znače da je ovo sredstvo relativno manje

vrednosti u informisanju svakodnevne uprave ili o strateškim odlukama.

Korpus programa obuke i materijali (C)

Tokom nekoliko godina pružanja tehničke pomoći usmerene ka socijalnim uslugama, izrađen je

značajan korpus programa i materijala za obuku, koji je dragocen u pružanju pomoći da se

unaprede kapaciteti ljudskih resursa. Međutim, pošto ovi materijali nisu neminovno primenjivi

na buduće strateške prioritete, oni se smatraju uglavnom operativnim u svojoj prirodi.

Pristup spoljnoj tehničkoj pomoći (C)



Proces decentralizacije socijalnih usluga koristio je, i i dalje koristi usluge međunarodne

tehničke pomoći koje podržavaju proces reforme. Ovo je značajna operativna prednost,

posebno kada govorimo o pružanju pomoći akterima da iskoriste međunarodno iskustvo i

pristupe.

Slabosti sadašnje infrastrukture pružanja socijalnih usluga

Nepostojanje jasnosti u tranzicionim sporazumima o decentralizaciji socijalnih usluga

(A)

Stambene usluge, usluge zbrinjavanja, dnevne nege i subvencije NVO-a nastavljaju da se

finansiraju od strane MRSZ-a. Odsustvo strateške vizije na osnovu koje bi usluge trebalo da

budu decentralizovane i koje bi trebalo da ostanu centralizovane predstavlja uzrok strateške

zabune između donosilaca odluka na centralnom i lokalnom nivou. Međutim, nedavno

razmatranje politike izvršeno od strane MRSZ-a u cilju fiskalne decentralizacije staračkog doma

zasnovanog u zajednici u Srbici i Doma zajednice u Gračanici koji pružaju usluge, sugeriše da

se spremaju opcije za dalju decentralizaciju.

Nepostojanje političke posvećenosti u pružanju socijalnih usluga (A)

Uprkos visokoj stopi javljanja socijalne ugroženosti na Kosovu, pružanje socijalnih usluga ne

predstavlja pitanje koje je visoko pozicionirano na političkom dnevnom redu. Ovo važi kako za

nacionalni tako i za opštinski nivo. Nekoliko razloga bi ovo moglo objasniti, uključujući

nedostatak finansijskih resursa, veći fokus ka privrednom rastu i odsustvo političke vidljivosti u

potrošnji na socijalnu zaštitu.

Neadekvatni finansijski resursi za ispunjavanje potreba za socijalnim uslugama (A)

Istraživanja sprovedena u sklopu Projekta za decentralizaciju socijalnih usluga na Kosovu

ostavljaju manju sumnju da se pružanje socijalnih usluga neadekvatno finansira u zemlji. Kao

dokaz za ovo služi veoma loše stanje fizičke infrastrukture, odsustvo resursa za finansiranje

lokalnih putovanja i niski prosečan broj predmeta CSR-a u vezi sa socijalnim opasnostima i

potražnjom. Međutim, sa velikim budžetskim deficitom u javnom sektoru i mnogim drugim hitnim

potrebama, u ovom trenutku nisu dostupni novi finansijski resursi.

Odsustvo javne svesti o potrebi za socijalnim uslugama (B)

Odsustvo političke posvećenosti pružanju socijalnih usluga odraženo je niskom javnom svešću

o potrebi za socijalnim uslugama. Zaista, postoje mali dokazi da socijalne usluge predstavljaju

ključno pitanje koje se ističe tokom predizbornih kampanja i mali ili nikakvi dokazi da je ovo

vodeće pitanje koje izaziva frustracije birača. Može se takođe pretpostaviti da većina

stanovništva ima malu ili nema nikakvu svest o tome kakvi nivoi socijalne zaštite su normalni u

jednoj evropskoj državi ili kakvi su troškovi u smislu javnih i privatnih mogućnosti kada govorimo

o neulaganju u socijalne usluge na propuštenu zaradu.

Odsustvo ljudskih kapaciteta za pružanje socijalnih usluga u opštinama (B)

Iako je na prvoj liniji, pružanje socijalnih usluga decentralizovano i preneto na opštine,

malobrojno opštinsko osoblje ‘angažovano’ je iz decentralizovanih CSR-a, koje nema prethodno

iskustvo ili znanje u pogledu pružanja socijalnih usluga. Štaviše, imajući u vidu da većina

opština ima jednu direkciju za zdravstvo i socijalnu zaštitu, u većini slučajeva direkcije ovih

odeljenja dolaze iz zdravstvene odnosno socijalne sfere. Shodno tome, postoji ograničena

ekspertiza u pružanju socijalnih usluga među ljudima koji sada treba da upravljaju ovim

uslugama na lokalnom nivou.

Nejasne finansijske odgovornosti za pružanje socijalnih usluga (B)

Iako je na prvoj liniji, pružanje socijalnih usluga decentralizovano i preneto na opštine 2009,

finansijski resursi su dodeljeni i bili su dovoljni samo da se pokriju troškovi plate osoblja CSR-a.



Štaviše, čak i ovo dodeljivanje vrši se samo na prelaznoj osnovu, sa prestankom dodeljivanja

izdvojenih sredstava od početka 2012. Iako troškovi pružanja socijalnih usluga sada treba da

budu ispunjeni iz opšte subvencije dodeljene opštinama, treba napomenuti da osoblje CSR-a

troši značajne količine svog vremena na isplatu socijalne pomoći na zahtev vlade na

nacionalnom nivou.

Neispoštovani zakonski okvir i pismeni postupci (B)

Iako je zakonski okvir za pružanje socijalnih usluga obeležen kao prednost, činjenica da se

pravni zahtevi i postupci ne poštuju u praksi treba da bude zabeležena kao slabosti. Ovo nije

retko na Kosovu, pošto se zakonski propisi često izrađuju u skladu sa najboljim međunarodnim

praksama, bez neophodnih finansijskih i ljudskih resursa za njihovu primenu.

Neadekvatni podaci o potrebi i pružanju socijalnih usluga (B)

Slabost podataka o potrebi za i pružanju socijalnih usluga zabeležen je u 2. fazi procesa

planiranja. Dok Anketa o budžetu domaćinstava i popis iz 2011. godine pružaju snažne opšte

podatke o potrebama, ovo nije potkrepljeno dovoljnim podacima iz ankete o opasnostima ili

posebnim vidovima potreba. Zajedno sa ovim, postoje nedostaci u bazi podataka socijalnih

usluga, koja nije dovoljno detaljna ili dosledna kako bi se pružile informacije potrebne za

donošenje politika na smisleni način.

Nedostatak nezavisnih institucija koje se bave socijalnom politikom (C)

Grupa za planiranje naznačila je da ne postoje nezavisni instituti koji se bave socijalnom

politikom na Kosovu. Institut za socijalnu politiku vodi i finansira Vlada.

Tabela 1 – Rezime prednosti i slabosti infrastrukture za pružanje socijalnih usluga of

4.5 Ocena spoljnih trendova

Ocena spoljnih trendova sačinjena je od klasifikacije predviđenih promena u okruženju

sadašnje infrastrukture pružanja socijalnih usluga. Isti su obično opisani kao prilike i pretnje u

Prednosti Slabosti

• Uspostavljena infrastruktura CSR-a sa nacionalnom pokrivenošću (A)

• Dobra saradnja između javnog sektora i građanskog društva (A)

• Tradicija proširene porodične podrške ljudima sa problemima (A)

• Jasan zakonski okvir (B)

• Nepostojanje jasnosti u prelaznim sporazumima za decentralizaciju socijalnih usluga (A)

• Odsustvo političke posvećenosti pružanju socijalnih usluga (A)

• Neadekvatni finansijski resursi za ispunjavanje potreba za socijalnim uslugama (A)

• Odsustvo javne svesti o potrebi za socijalnim uslugama (B)

• Odsustvo ljudskih kapaciteta u opštinama u vezi sa socijalnim uslugama (B)

• Nejasne finansijske odgovornosti za pružanje socijalnih usluga (B)

• Neispoštovan zakonski okvir i pismeni postupci (B)

• Neadekvatni podaci o opasnostima, potrebama i pružanju socijalnih usluga (B)



procesima planiranja a za lakše upućivanje ova nomenklatura koristi se i ovde. U ovom slučaju,

klasifikacija od značaja ima dve dimenzije, verovatnoću promene koja se zapravo dešava i

uticaj koji će imati na predmet strategije ukoliko je to slučaj. Svakoj od ovih dimenzija daje se

visoka, srednja ili niska kategorija u cilju identifikovanja najstrateškijih pitanja tokom dužine

strategije. U rezimeu, ocenjujemo:

verovatnoću stvarnih dešavanja promena (visoka, srednja ili niska)

verovatan uticaj promene na razvojne ciljeve (visok,, srednji ili mali)

Rezultat ocene spoljnih trendova predstavljen je u nastavku, u približnom redosledu značaja

kako za mogućnosti tako i za pretnje.

Mogućnosti koje nastaju u infrastrukturi za pružanje socijalnih usluga

Poboljšani kapaciteti upravljanja i planiranja resursa u opštinama (HM)

Kosovske opštine imale su relativno kratak vremenski period da prilagode veće odgovornosti

koje proizilaze iz procesa decentralizacije pokrenutog 2009. Međutim, sa time da se jedan broj

donatorskih programa pružanja tehničke pomoći sada usredsređuje na podržavanje

poboljšavanja kapaciteta u upravljanju i planiranju resursa na opštinskom nivou, značajno

pozitivna promena može se predvideti tokom narednih pet godina. Ovo će pozitivno uticati na

sposobnost opština da upravljaju finansiranjem i pružanjem socijalnih usluga.

Popis pruža proširenije znanje o potrebi za socijalnim uslugama (HM)

Popis iz 2011. godine sproveden je uspešno i detaljno je predstavio nalaze koji će biti stavljeni

na raspolaganje tokom 2012. Ovo će pružiti najsveobuhvatnije informacije o životu na Kosovu

na nivou domaćinstava. Iako, samo po sebi, neće pružiti informacije o svim potrebama za

socijalnom zaštitom, pružiće bolji profil sastava domaćinstava i verovatne potražnje za

socijalnim uslugama u pojedinačnim opštinama. Uvođenje ankete o životnim uslovima za

socijalnu uključivost EU (SILC) iz 2012. (koja je povezana sa pokazateljima Laeken) značajno

će poboljšati informacije o prihodnim i neprihodnim dimenzijama opasnosti i siromaštva.

Sve veća svest o normama socijalnih usluga u drugim evropskim zemljama (MM)

Kosovsko stanovništvo sve je izloženije preostalom delu Evrope i sveta, pristupom medijima,

mogućnostima za putovanje i obimom spoljne pomoći koju zemlja prima. Bezvizno putovanje u

EU, očekivano tokom perioda planiranja, unaprediće proces još više. Ovaj proces postepeno

podiže svest o pravima stanovništva na adekvatno pružanje socijalnih usluga koje drugi

evropski stanovnici već uživaju. Štaviše, podaci iz ankete SILC, po prvi put će omogućiti da se

načini uporedba – duž jednog broja domena i varijabli – između stopa siromaštva a Kosovu,

drugih kandidata za EU i potencijalnih zemalja kandidata i postojećih država članica EU.

Sve glasnije zahtevanje socijalnih usluga od strane građana (MM)

Zajedno sa sve većom svešću za normama socijalnih usluga, predviđa se da će građani postati

glasniji u izražavanju zahteva za istima, posebno tokom predizbornih kampanja. Očekuje se da

će ovo voditi ka tome da pitanje socijalnih usluga bude podignuto u sam vrh političkog dnevnog

reda, primoravajući političare da odgovore na ovo pitanje nešto direktnije nego što je to bio

slučaj ranije.

Poboljšana tehnološka rešenja za ocenu potrebe i praćenje pružanja (LM)

Tehnologije u nastajanju, kao što je preovlađivanje pametnih telefona i komunikacija podataka

četvrte generacije, zaposeće sve aspekte života i ponudiće odlične prilike da se ljudi povežu sa

potrebama i pružaocima usluga, mnogo direktnije nego što je to ikada ranije bio slučaj.

Međutim, iako će ovo pružiti nove kapacitete, biće potrebni značajni resursi da se ostvare ove

koristi i daleko je od evidentnog da će isto biti primenjivo i dostupno na sve ključne oblasti

socijalne politike.

Sve obrazovanija radna snaga (HL)

Kosovo ima jedno od najmlađih stanovništava u svetu sa visokom motivacijom za poboljšavanje

obrazovanja. Radna snaga će – podložno promenama u kvalitetu – postati obrazovanija tokom



narednih pet godina. Međutim, ovo je skoro zasigurno predviđanje koje je umanjeno činjenicom

da postoji veoma mali broj očiglednih podsticaja za mlade ljude da započnu karijeru u sektoru

socijalne zaštite i manji broj prilika da se studira u ovoj sferi na Kosovu. Nedavna odluka da se

uspostavi kurs za socijalni rad na Univerztitetu u Prištini predstavlja novu inovaciju i može

dovesti do velike zainteresovanosti. Međutim, ovaj razvoj situacije treba da bude propraćen

planiranjem inteligentne radne snage kako bi se zahtevalo obezbeđivanje ponude i potražnje

radne snage za socijalne službe kao što je to slučaj u drugim domenima socijalne politike.

Nastajuće pretnje po infrastrukturu socijalnih usluga

Pogoršavanje situacije javnih finansija i povećavanje potreba (HH)

MMF daje veoma striktne uslove Vladi u smislu potrošnje kako bi postojala mogućnost pristupu

finansijskim sredstvima u vreme kada se troškovi ispunjavanja kriterijuma za pristupanje EU

povećavaju u sve većoj meri. Ova situacija neće se poboljšati u periodu strategije. Nerealno je,

u ovom okruženju očekivati da će značajni dodatni finansijski resursi biti na raspolaganju za

povećavanje finansiranja pružanja socijalnih usluga.

Eliminisanje prelaznih subvencija za socijalne usluge iz 2012. (HH)

Nakon decentralizacije socijalnih usluga u 2009, Ministarstvo finansija složilo se da se dodatna

prelazna subvencija isplati opštinama kako bi se pokrili približni troškovi održavanja centara za

socijalni rad i njihovog osoblja. Subvencija je data parcijalno u periodu od 2009. i 2011,

završavajući se u potpunosti 2012. Dok su smanjenja u prelaznoj subvenciji manja u odnosu na

porast u opštoj subvenciji tokom istog perioda opštine više ne treba da dodele poseban deo

finansijskih sredstava za socijalne službe, iako su zakonom obavezane da zadrže isti vid

pružanja usluga.

Povećavanje potrebe za pružanjem socijalnih usluga usled ekonomske krize i sve većeg

nepoklapanja u prihodima (MH)

Pored toga što ima negativan uticaj na državni budžet, globalna ekonomska kriza takođe

povećava ugroženost stanovništva, posebno siromašnih i socijalno isključenih grupa,

povećavajući samim tim potrebu za socijalnim beneficijama i za pružanjem socijalnih usluga.

Kriza ima nesrazmeran uticaj na siromašne ljude, smanjujući prihode od članova porodice koji

žive u inostranstvu i smanjujući mogućnosti za zapošljavanje na Kosovu. Sve veća izloženost

opasnostima na nivou domaćinstava i zajednice može stvoriti priliku za visoke troškove

domaćinstava koja moraju da pruže usluge brige.

Opadajuća podrška donatora, kako institucionalnih tako i NVO-a (HM)

Podrška donatora data Kosovu doživela je svoj vrhunac nakon rata i od tada se nalazila u

konstantnom padu. Skoro je sigurno da će se ovaj šablon nastaviti tokom narednih pet godina,

povlačenjem bilateralnih i ostankom multilateralnih donatora. Evropska unija će u sve većoj

meri postati dominantan donator, ali će se usredsrediti na proces pristupanja, umesto na

direktno ublažavanje socijalnih potreba. Međunarodni NVO-i takođe će verovatno smanjiti

finansijska sredstva kako bi se usredsredili na zemlje sa višim nivoima siromaštva u drugim

delovima sveta. Na ovaj način, uloga donatora i NVO-a u svojstvu branika koji će ispuniti

prazninu u pružanju socijalnih usluga u javnom sektoru će se smanjiti.

Odliv kvalifikovanog osoblja socijalnih službi usled niskih dohodaka (MM)

Niska plata u sektoru socijalnih službi služi kao destimulaciju za kvalifikovano osoblje da ostane

i izgradi svoju karijeru u ovo polju, a da ne govorimo o privlačenju novog osoblja. Posledično,

kadrovski profil CSR-a postepeno stari i postaje manje otvoren za promene i nove načine rada.

Socijalne usluge u sve većoj meri smatraju se poslednjim izlazom, nepovezanim od

drugih usluga na opštinskom nivou koje žele da ublaže opasnost, smanje isključenost i

ublaže ugroženost (MM)



Pružanje socijalnih usluga često je sagledano kao ‘potpuni trošak, koji smanjuje raspoloživost

finansijskih sredstava na nivou opštine za investicije i razvoj. Zapravo, neki od troškova

pružanja socijalnih usluga mogu smanjiti troškove drugde i delovati kao doprinosioci privrednom

rastu, smanjivanjem kriminala i povećavanjem aktivne radne snage. Međutim, postoje

ograničeni dokazi da će shvatanje ovih veza biti naglašenije u predstojećim godinama.

Sve gora fizička infrastruktura usled nedostatka resursa i niske potrošnje kapitala (HL)

Fizička infrastruktura CSR-a, kako u smislu zgrada tako i u smislu vozila, treba hitna

poboljšanja, ali trenutno nisu raspoloživi finansijski resursi za isto. Infrastruktura će propasti

dalje tokom narednih pet godina bez kapitalnih troškova.

Tabela 2 – Rezime prilika i pretnji sa kojima se suočava infrastruktura socijalnih usluga

Prilike Pretnje

• Poboljšavanje upravljanja i kapaciteta za planiranje resursa u opštinama (HM)

• Popis i anketa o SILC EU pruža bolje znanje o opasnostima i potrebama za socijalnim uslugama (HM)

• Sve veća svet o normama pružanja socijalnih usluga u drugim evropskim zemljama (MM)

• Sve glasnije zahtevanje socijalnih usluga od strane gađana (MM)

• Pogoršano stanje javnih finansija i povećane opasnosti i potrebe (HH)

• Eliminisanje prelazne subvencije za socijalne usluge od 2012. (HH)

• Povećana potreba za pružanjem socijalnih usluga usled ekonomske krize i sve većeg dispariteta između prihoda i ne-prihoda (MH)

• Opadajuća donatorska podrška, kako institucionalna tako i NVO-a (HM)

• Odliv kvalifikovanog osoblja socijalnih službi usled niskih dohodaka (MM)

• Socijalne usluge u sve većoj meri smatraju se poslednjim izlazom, prekinutim od drugih usluga na opštinskom nivou koje imaju ključnu ulogu u sprečavanju opasnosti, smanjenju isključivosti i zaštiti građana (MM)

4.6 Identifikovanje ključnih strateških pitanja

Kratka analiza predstavljena u gore navedenim tabelama 1 i 2 otkriva nekoliko veza između

identifikovanih najviših strateških pitanja. Ova konsolidovana pitanja predstavljaju ona na koja

strategija mora odgovoriti. Šest identifikovanih pitanja rezimirano je u narednom delu:

Kako ispuniti sve veće potrebe za pružanjem socijalnih usluga kada su javne finansije

već pod strašnim pritiskom?

Dostupnost finansijskih sredstava verovatno predstavlja najznačajnije pitanje sa kojima se

suočava sektor socijalne zaštite u narednih pet godina. Sektor je već nedovoljno finansiran,

kako u smislu sadašnjih potreba tako i u smislu ispunjavanja dugotrajnih kapitalnih zahteva.

Štaviše, finansiranje pružanja usluga na prvoj liniji u ovom sektoru sada se vrši na milost

pojedinačnih budžetskih odluka u 35 opština, koje će se sve suočiti sa sve većim pritiskom na

ograničene resurse u predstojećem periodu. Takođe postoji potreba da se pokloni mnogo

značajnija pažnja uravnoteženosti u pružanju usluga duž preventivnih, promotivnih i zaštitnih

mera a načelo vrednosti dobijene za dati novac treba imati u vidu prilikom osmišljavanja,

primene i praćenja i ocene socijalnih usluga.

Kako povećati političku posvećenost socijalnim službama kada su one trenutno

sagledane kao glavni odvod u javnoj kasi ?



U situaciji široko rasprostranjenog nedostatka resursa, prioritet će prirodno biti dat onim

sektorima koji uživaju najviši nivo političke podrške, što u ovom trenutku ne važi na socijalne

usluge. Iako se često shvata da neki vid socijalne zaštite predstavlja preduslov bilo koje

civilizovane države, percepcija da je trošak na socijalne usluge odliv u javnoj kasni bez odnosne

povratne vrednosti ograničuje političku volju, smanjuje pažnju na to kako se dodeljuju resursi i

smanjuje pažnju poklonjenu na poboljšavanje tehničke efikasnosti.

Kako ponovo pokrenuti mrežu CSR-a kada opštine ne shvataju i nemaju tehničke i

operativne kapacitete da odgovore na probleme u sferi socijalnih usluga?

Infrastruktura pružanja socijalnih usluga pati od krize poverenja, podržane, kao dodatak, na

deficit u resursima. Decentralizovane opštine – koje često nemaju razumevanje i ekspertizu u

uslugama koje pružaju – mogu doprineti demotivaciji osoblja CSR-a da zadrže učinak ili podrže

dublje organizacione promene. Strateška promena biće uspešna samo ukoliko učesnici procesa

promene budu u stanju da budu motivisani za promenu.

Kako na najbolji način upotrebiti podršku građanskog društva i proširenih porodica u

cilju boljeg upotpunjavanja pružanja javnih usluga?

U odsustvu javnih finansija ili kapaciteta korisnika da plate usluge socijalne zaštite koje dobiju,

tendencija građanskog društva i proširenih porodica da podrže ljude u nevolji maksima je

mnogih pojedinaca i porodica. Ova podrška se, međutim, često pruža na ad hoc osnovi i

nekoordinisana je sa pružanjem usluga u javnom sektoru. Strategija bi trebalo da razmotri da li

se ovi resursi mogu bolje uskladiti sa pružanjem javnih usluga na koordinisan i besprekoran

način kako bi se bolje ispunile potrebe za socijalnom zaštitom sporazumima između kupaca i

pružalaca koji omogućuje državi da naruči usluge a NVO-ima da pruže socijalne usluge.

Kako bolje uskladiti finansijske i organizacione ciljeve na opštinskom nivou?

Sadašnja finansijska i struktura upravljanja za pružanje socijalnih usluga donekle je

nefunkcionalna, sa opštinama koje pokrivaju potpune troškove osoblja CSR-a koji takođe

obavljaju odgovornosti koje su im dodeljene od vlade na centralnom nivou. Štaviše, kriterijumi

za dodeljivanje opšte subvencije opštinama ne odražavaju relativne nivoe ugroženosti koji

utvrđuju obim zahteva za finansiranjem usluga socijalne zaštite. Strategija bi trebalo da

odgovori na ove anomalije usklađivanjem ciljeva i odgovornosti različitih razvojnih partnera sa

finansijskim resursima dodeljenim za njihovo postizanje.

Da li će veća ili manja decentralizacija odgovornosti pružanja socijalnih usluga postići

bolje željene razvojne pokazatelje?

Načelo decentralizacije potiče iz Ahtisaarijevog plana za nezavisnost Kosova i usvojeno je od

strane svih Vlada novonezavisne države u sukcesiji. U skladu sa načelima Plana, socijalna

služba bila je decentralizovana 2009, zajedno sa obrazovanjem i zdravstvom. Međutim,

stambeno zbrinjavanje, dnevna briga, starateljstvo i dodaci za decu sa invaliditetom ostaju

centralizovani i pod odgovornošću vlade na centralnom nivou. Bez obzira na načela

Ahtisaarijevog plana, odgovarajuće je da strategija razmotri, tri godine nakon decentralizacije,

da li ista funkcioniše u korist postizanja razvojnih ciljeva i da li bi proces trebalo da se

intenzivira, održi ili preobrati.

4.7 Predložene mere politike

U odgovoru na šest gore identifikovanih pitanja, mere politike predlažu se u pogledu svakog

dole navedenog pitanja. Političke opcije nisu međusobno nezavisne. Političke mere rezimirane

su i predstavljene sa pregledom rasporeda primene i potrošnje2.

Strateški prioritet 1 – ispunjavanje sve većih finansijskih potreba za pružanjem socijalnih

usluga

2 Vidi Aneks 2



Mera 1.1 – Definisati pojmovne nivoe subvencija kako bi se podstakla i propratila

potrošnja u svakoj opštini

U 2012. godini projekat DFID-KSSD sproveo je ekonometrijsku analizu za primenu formula

načelnog budžeta za socijalne usluge3 na osnovu analize Ankete budžeta domaćinstava (HBS),

administrativnih podataka i podataka iz popisa 2011. Ista je odobrena od strane SKNP-a, ali nije

uključena u budžet za 2013. usled neprekidnog prilagođavanja opštinskih finansija uoči novih

podataka o popisu i novih promena u sastavu opštinskih službi prihoda. Načelna formula za

davanje subvencija ukazuje nivoe finansijskih sredstava za pružanje socijalnih usluga od strane

opština, koja je dovoljna da se pruži minimalni nivo usluga. U decentralizovanom sistemu,

načelna subvencija predstavlja indirektna sredstva za uticaj na izdvajanje budžeta od strane

opštine, koje bi trebalo da budu propraćene dodatnim merama za praćenje situacije sa

opštinama koje po svemu sudeći očekuju nedovoljan učinak.

Mera 1.2 – Uspostaviti godišnju povišicu ‘prilagođavanja kursa za progresivno

ispunjavanje prioritetnih potreba u finansiranju

Imajući u vidu da ne nerealno predlagati neposredno povećanje u potrošnji na socijalne usluge

u cilju potpunog iskorišćavanja pružanja usluga duž preventivnih mera i zaštitnih mera –

uspostavljeno je mehanizam kojim se budžetska izdvajanja povećavaju postepeno za ugovoreni

iznos svake godine. Ovaj pristup omogućiće da se opasnosti kvantifikuju i predvide, a da se

poveća vreme za bilo kakav okvir srednjeročnih troškova i u odnosne mehanizme prihoda koji

tek treba da budu razrađeni. Ovaj pristup iskombinovan je sa formulom načelnog zajma koji bi

mogao da se ponudi u kontekstu nacionalnog i opštinskog Srednjeročnog okvira rashoda

(MTEF-i).

Mera 1.3 – Poboljšano zacrtavanje i podela na prioritete opasnosti i socijalnih potreba

Operativne mere biće usvojene kako bi se osiguralo da se sadašnji nivoi finansiranja usvoje na

efektivniji način. U ovom trenutku postoji mali broj ili nikakvi efektivni mehanizmi za čuvanje i

podelu na prioritete među preventivnim, promotivnim i zaštitnim merama socijalnih usluga,

zasigurno na nacionalnom nivou. Umesto toga, većina CSR-a odgovara na potrebe po

redosledu njihovog javljanja. U stanju ograničenosti resursa, kao što je to slučaj sa pružanjem

socijalnih usluga u svakoj zemlji, podela na prioritete i preraspodela različitih mera postaje

neophodnost. U decentralizovanom sistemu protivno je duhu politike da se diktira na

centralnom nivou kako bi zadaci i slučajevi trebalo da budu podeljeni po prioritetima. Međutim,

biće usvojena strategija – kao deo procesa socijalne uključenosti –kako bi se opštine obučile i

obrazovale o poboljšanim pristupima efektivnoj podeli na prioritete i čuvanju.

Mera 1.4 – Prisno angažovanje drugih aktera u pružanju socijalne zaštite

Strateška ocena zabeležila je da postoje i drugi značajni akteri i pružaoci resursa u domenu

socijalnih usluga, na ime organizacije građanskog društva i članovi proširenih porodica

korisnika. U mnogim slučajevima članovi zajednice takođe pomažu koliko mogu, bez obzira da

li su član porodice ili ne. Ovakva pomoć, po svojoj prirodi, veoma često je ad hoc,

nezabeležena i nekoordinisana, posebno u slučaju podrške porodice i zajednice. Međutim, u

slučaju OGD-a i NVO-a, postoji značajan potencijal da javni sektor upotrebi njihovu motivaciju i

sposobnost da animiraju nejavna finansijska sredstva kako bi se na efektivniji način upotpunilo

pružanje javnih usluga posebno u domenima promotivnih i zaštitnih mera kao što je ranije

opisano.

3 Vidi Aneks 3



Preduslov za ovakav pristup jeste da se preuzmu podaci i informaciona infrastruktura kako bi

pružanje socijalnih usluga na nedržavnom nivou moglo biti zabeleženo na sličan način zajedno

sa pružanjem javnih podataka. Ovo pitanje biće detaljnije razmotreno pod tačkom 4 u nastavku.

Mera 1.5 – Istražiti druge izvore prihoda u cilju ispunjavanja sve većih troškova socijalnih

usluga

Navedeni kriterijumi za one klijente koji mogu priuštiti plaćanje identifikovanjem mogućih usluga

koje mogu stvoriti prihode prilikom preraspodele resursa CSR za finansiranje javnih aktivnosti

socijalne zaštite povećavaju se kao rezultat sve veće političke volje na centralnom i opštinskom

nivou.

Proces osmišljavanja vizije i strategije zaključio je da najveća prepreka koja leži u osnovi

dodeljivanja adekvatnih finansijskih resursa za usluge socijalne zaštite jeste zapravo činjenica

da postoji veoma mala politička volja da se ovo podrži. Ovo, sa druge strane, proizilazi iz

činjenice da šira javnost retko iznosi zabrinutosti oko pružanja socijalnih usluga, verovatno zbog

toga što ima mala očekivanja da stvari mogu biti drukčije. Sve dok je ovo slučaj, čini se

neizbežnim da će političari podržati potrošnju koja u većoj meri vidljivo dotiče njihovo izborno

telo.

Umesto prihvatanja odsustva političke volje kao nešto što je dato, strategija zaključuje da je

moguće, i odgovarajuće, zatražiti mogućnosti identifikovanja potencijalnih socijalnih usluga koje

mogu stvoriti prihode za CSR-e.

Ovo bi osiguralo povećani broj kapaciteta u pogledu jednog broja pruženih usluga i zasigurno bi

imalo uticaj na poboljšavanje kvaliteta usluga, usled činjenice da CSR-i mogu zacrtati za

prioritet svoje potrebe u npr. Izgradnji kapaciteta osoblja, osnovnoj radnoj opremi ili čak koristiti

svrhu motivacije kako bi se nadoknadio prekovremeni rad osoblja.

Strateški prioritet br. 2 – Podizanje političke posvećenosti prema socijalnim službama

Mera 2.1 – Poboljšati bazu dokaza kako bi se pokazale koristi, kao i troškovi, usluga

socijalne zaštite

Ublažavanje socijalnih potreba od koristi je po primaoce usluga direktno, ali takođe smanjuje

druge troškove prema društvu, kao što su policija i zdravstvena zaštita. U slučaju da usluge

omogućavaju pojedincima da se vrate svom aktivnom zaposlenju, društvo izvlači koristi putem

stvaranja bogatstva i prihodima od oporezivanja. Analitičke ankete biće sprovedene kako bi se

pokazale višestruke pogodnosti efektivnih socijalnih usluga, pokazujući troškove koji se

akumuliraju kao rezultat neadekvatnog pružanja istih zajedno sa vrednošću koristi po pojedince

i zajednicu koje proizilaze iz efektivnog pružanja usluga.

Mera 2.2 – Naručiti ankete o potrebama za konkretnim socijalnim uslugama kako bi se

pokazala praznina između opasnosti, potreba i sadašnjeg pružanja ovih usluga

Kao što je istaknuto u strateškoj analizi, postoji veoma mali broj raspoloživih podataka o

stvarnoj potrebi za pružanjem socijalnih usluga, osim toga da je zasnovana na pružanju

zaštitnih usluga od strane Centara za socijalnu zaštitu. Kao što je evidentno, podaci zasnovani

na ponudi ne uspevaju da prepoznaju činjenicu da mnogi ljudi koji trebaju usluge ne prilaze

CSR-ima za podršku iz jednog broja praktičnih i psiholoških razloga. Naručene ankete o

konkretnim potrebama dopunjuju indirektne pokazatelje opasnosti i ugroženosti i koriste se

kako bi jače predstavili donosiocima odluka potrebu za naprednijim pružanjem usluga.

Mera 2.3 – Plasiranje široko rasprostranjene strateške kampanje odnosa sa javnošću

zarad povećavanja svesti i posvećenosti adekvatnom pružanju usluga



Dokazi o opasnostima i potrebama, vrednost poboljšanog pružanja usluga, treba da budu

saopšteni donosiocima političkih odluka na način koji je njima blizak. Predloženi pristup jeste da

se animiraju široke kampanje, podržane od strane građanskog društva, lokalnih zajednica i

pojedinaca, sa ciljem podizanja pitanje socijalne politike u sam vrh političkog dnevnog reda.

Javni sektor pokrenuće i pružile tehničku podršku za kampanju koja se predvodi od strane

nevladinih aktera.

Strateški prioritet br. 3 – Ojačati odseke za pružanje socijalne pomoći u opštinama

Mera 3.1 – Ojačati odseke za pružanje socijalne pomoći u opštinama

Postoje snažne veze između zdravstva i socijalne zaštite – uključujući i razlike između

preventivnih, promotivnih i zaštitnih funkcija. Međutim, takođe je jasno da svaki od ovih treba

da se pozabavi sa dve istaknute oblasti politike i prakse. Sadašnja praksa upravljanja ovim

dvema funkcijama kroz jedinstvenu direkciju u opštini ima svoje pogodnosti, ali je takođe dovela

do tendencije da upravljanjem dominiraju zdravstveni stručnjaci, često i sami lekari. Neki

glasovi sugerisali su da unifikovana odeljenja budu odvojena u različite administrativne jedinice;

drugi glasovi isticali su da je ovo u mnogo većoj meri pitanje poboljšavanja dijaloga o politici

između uprave CSR-a i opštinskih DZSP-a. Vlada na centralnom nivou ne može da diktira

opštinama kako da strukturiraju svoju dužnost pružanja socijalnih usluga. Ova mera podržaće

opštine da ocene koji vid organizacionih struktura će omogućiti opštini da odgovori na najbolji

način na opasnosti i potrebe i postigne vrednost za dati novac.

Mera 3.2 – Uspostaviti novi i sveobuhvatan program za stručno usavršavanje za

zaposlene socijalnih službi

Sveobuhvatan program stručnog usavršavanja za zaposlene socijalnih službi, kako CSR-a

tako i opština, pomoćiće da se zatvore praznine u znanju i veštinama između sadašnjih nivoa i

onih zahtevanih u promenjivom okruženju i istovremeno bi podstakli zaposlene da veruju da su

zaposleni od strane službe sa vizijom za budućnost. U ovom trenutku pružena je određena

obuka, ali se ona uobičajeno vrši na ad hoc osnovi shodno raspoloživosti donatorskih

finansijskih sredstava. Sveobuhvatan program biće razrađen uz podršku donatora, ali i

institucionalizovan za realizaciju, po mogućstvu pod pokroviteljstvom Opšteg saveta za

socijalne i porodične usluge (GCSFS) i/ili Kosovskog instituta za javnu administraciju (KIPA).

Ukoliko budu dozvoljeni resursi, program će biti propraćen sistemom razmene između CSR-a

na Kosovu ili na širok osnovi u okviru zapadnog Balkana. Sve zemlje u bivšoj Jugoslaviji imaju

slične mreže Centara za socijalni rad i dok prakse novih nezavisnih zemalja sada odstupaju od

njih, značajna lična dobit bila bi stečena širenjem svesti zaposlenih i aktuelnim pristupima koji

se primenjuju u susednim zemljama.

Strateški prioritet br. 4 – Uspostaviti mehanizme za ko-finansiranje pružanja socijalnih

usluga od strane građanskog društva i proširenih porodica

Odgovori na ovaj strateški prioritet razmotreni su ukratko pod Strateškim prioritetom br. 1, i

ovde su prošireni u više pojedinosti.

Mera 4.1 – Uspostaviti mehanizam za sufinansiranje pružanja socijalnih usluga od strane

građanskog društva i širih porodica

U sklopu Strateškog prioriteta br. 1 predlaže se opcija politike koja podrazumeva

dokumentovanje pružanja usluga socijalne zaštite od strane nedržavnih aktera. Prenoseći ovo

dalje, javni sektor želeće da podstakne i podrži ovaj vid pružanja usluga uspostavljanjem

sistema ko-finansiranja ili delimične nadoknade direktnih troškova koji će povećati broj

slučajeva rešenih po nižoj ceni u odnosu na direktno pružanje ovih usluga od strane osoblja

CSR-a.



Analiza jediničnog troška pružanja usluga socijalne zaštite, sprovedena od strane projekta

DFID-a, omogućava nam da ocenimo trošak svakog slučaja rešenog od strane CSR-a za

različite vidove potreba. U slučaju da je član porodice ili OGD pripremljen da pruži usluge u

istom slučaju, pod nadzorom CSR-a, finansijski doprinos pružaocu usluge često može

predstavljati najefektivniji pristup. Međutim, trebalo bi pokloniti pažnju da se uspostavi

mehanizam koji će izbeći posvećivanje značajnih resursa slučajevima koji bi inače bili rešeni

bez finansijskog podsticaja.

Mera 4.2 – Pilot projekat pružanja socijalnih usluga putem društvenih preduzeća i

organizacija građanskog društva

Društvena preduzeća predstavljaju komercijalna preduzeća sa društvenim ciljevima. Efektivna

društvena preduzeća dele efikasnost privatnog sektora sa posvećenošću nevladinih

organizacija i u sve većoj meri su aktivna pri pružanju socijalnih usluga na prvoj lini u mnogim

državama članicama EU. U mnogim slučajevima, ukoliko je društveno preduzeće sposobno da

pruži jednu uslugu u datoj oblasti, ono to može učiniti po ceni koja je konkurentna u vezi sa

direktnim pružanjem usluga u javnom sektoru.

Iako se pružanje socijalnih usluga ne može smatrati lekom za pružanje socijalnih usluga na

Kosovu,m prvenstveno usled činjenice da u ovom trenutku postoji veoma mali broj ovakvih

primera, efikasnost modela biće testirana na pilot osnovi a mehanizmi razrađeni sa širi pregled.

Ukoliko budu uspešni, oni će imati efekat na olakšavanje nekih od ograničenja u finansijskim

resursima, ali i na podsticanje obrazovanja društvenih preduzeća na široj osnovi.

Organizacije građanskog društva, posebno one sa dobro ustanovljenim međunarodnim

vezama, često imaju značajan kapacitet da animiraju finansijska sredstva za svoje aktivnosti od

donatora. U sadašnjoj situaciji aktuelnog i budućeg nedostatka u raspoloživim finansijskim

sredstvima, ova sposobnost može odigrati značajnu ulogu u podržavanju javnih finansija za

ispunjavanje prioritetnih socijalnih potreba.

Umesto da se prikupljanje nejavnih prihoda ostavi samo sebi, javni sektor angažovaće se

aktivno na potpomaganju inicijativa za finansiranje CSO-a i na podržavanje zakonodavstva i

finansijskog okvira koji pogoduju kako javljanju tako i širenju socijalnih usluga. Ovo će

podrazumevati ponude da se pruže uslovljena finansijska sredstva potencijalnim donatorima ili

da se pruži tehnička podrška i garancije u kampanjama prikupljanja priloga na čelu sa NVO-ima

i OGD-ima, i podsticanje projekta EU IPA da podeli i promoviše dobre prakse u razvoju

društvenih preduzeća.

Strateški prioritet br. 5 – Usklađivanje finansijskih i organizacionih ciljeva za pružanje

socijalnih usluga na opštinskom nivou

Opcije politike trebalo bi na bolji način da usklade finansijske i organizacione ciljeve na dole

predloženi način:

Mera 5.1 = Prisnija integracija radne i socijalne politike u opštinske strategije i akcione

planove

Socijalna politika trebalo bi da bude vođena potrebama na opštinskom nivou i načinom na koji

se na ove potrebe odgovara i kako se finansiraju trebalo bi da predstavlja sastavni deo

strategije opštine i povezanih mera za finansiranje. Postoji nekoliko većih inicijativa donatora u

toku za podržavanje poboljšanog strateškog planiranja na opštinskom nivou. Sektor za rad i

socijalnu zaštitu biće aktivnije uključen u ovaj proces kako bi se osiguralo da proces strategije

podrazumeva adekvatno učešće i angažovanje zavoda za zapošljavanje, CSR-a, zdravstvenih,

prosvetnih, stambenih, policijskih i popravnih ustanova i građanskog društva. Ovaj pristup

olakšaće veze i koordinaciju u okviru i duž funkcija koje se bave opasnošću, ugroženošću,

siromaštvom i društvenom uključivošću. Koordinacija u okviru i duž programa na opštinskom

nivou pridobila je veoma malu pažnju u prošlosti Postoje dve međusobno zavisne oblasti na

koje će se usredsrediti strateška analiza i operativni rad. Prva će istražiti i iskoristiti mogućnosti

za unapređenje uticaja pojedinačnih programa njihovim povezivanjem sa ostalima. Na primer:

integracija porodičnog savetovanja sa merama u pogledu aktivnog tržišta rada; ili zaštita dece

unapređenjem njihovog zdravlja.



Mera 5.2 – Uvođenje poboljšanih sredstava i obuke za podržavanje procesa izrade

budžeta

Projekat KSSD DFID-a izradio je nekoliko sredstava i informacionih baza kako bi se podržao

proces izrade budžeta za pružanje socijalnih usluga u opštinama. Isti obuhvataju ocene

jediničnih troškova za različite vrste socijalnih usluga, analizu zaliha i prometa rada CSR-a i

relativne procene opasnosti i ugroženosti u različitim opštinama. Ova sredstva pomažu

opštinama da pripreme budžete koji su u većoj meri zasnovani na dokazima a koji dodeljuju

finansijske resurse za konkretne rezultate, te se inače nazivaju budžetima zasnovanim na

rezultatima. Ovaj pristup jasno usklađuje strateške i ciljeve politike sa dodelom resursa. Pristup

će obrazovati osnovu početnog programa za obuku i usavršavanje tokom 2012. Međutim, kako

bi ova politika bila potpuno efektivna, proces će se nastaviti daljom obukom i podrškom, na

tekućoj osnovi, tokom najmanje dve godine primene novih budžetskih pristupa.

Strateški prioritet br. 6 – Dalja decentralizacija ostalih socijalnih usluga, uključujući

stambeno zbrinjavanje, starateljske brige i usluge dnevne nege

Mera 6.1 – Dalja decentralizacija ostalih socijalnih usluga, uključujući stambeno

zbrinjavanje, starateljske brige i dnevno zbrinjavanje

Delimična decentralizacija socijalnih usluga doprinela je finansijskim i administrativnim

nedoslednostima identifikovanim procesom decentralizacije do danas. Kako bi se na ovo

odgovorilo, predlaže se progresivno završavanje decentralizacije prebacivanjem preostalih

centralizovanih usluga na opštine. Ovo će se prvenstveno odnositi na stambeno zbrinjavanje,

starateljsku brig, dodatke za lica sa invaliditetom i usluge dnevnog čuvanja.

Glavni argumenat u korist date politike jeste da, pošto ove usluge kolektivno troše većinu

finansijskih sredstava koja su trenutno dodeljena za socijalne usluge, sva ova finansijska

sredstva bila bi dodeljena opštinama, koje će nakon toga imati veću fleksibilnost da dodele

finansijska sredstva različitim službama u skladu sa lokalnim potrebama. U suštini, sistem će

postati uzvratniji na lokalno okruženje, što je i sama svrha decentralizacije.

4.8 Cena koštanja predloženih mera politike

Svaka od predloženih mera politike opisana je u pojedinačnom odeljku o strateškoj inicijativi

priloženom u Aneksu 3. Isti prikazuje sledeće informacije:

Instituciju koja je predložila da predvodi primenu mere

Očekivani uticaj i rezultat mere, u objektivnom i izmerivom obliku

Detaljniji opis pozadine i rezona za preduzimanje mere

Lista aktivnosti neophodnih za postizanje željenih rezultata sa odgovarajućim vremenskim

rokovima svake aktivnosti

Pokazatelji dostignuća

Zahtevani institucionalni okvir za primenu mere

Ocene zahtevanog budžeta

Verovatan izvor finansiranja



5 ANIMIRANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA I PRIMENA

Potpuna lista mera, sa vremenskim okvirom, sa budžetom i predviđenim izvorima finansija

rezimirana je u Aneksu 4. Ovaj Aneks pokazuje da bi potpuna primena strategije zahtevala

finansijska sredstva u vrednosti od €8,415,000 od kojih se očekuje da se €2,250,000 pružiti od

strane Vlade Kosova a preostalih €6,310,000 od strane spoljnih donatora.

Evidentno je iz ove tabele da sva ova finansijska sredstva nisu potrebna na samom početku a

mnoge predložene mere mogu se primeniti uspešno bez obzira na to da li se preduzimaju

druge mere. Zbog ovoga, konkretna brzina primene programa u celini, i pojedinačnih mera u

okviru istog, zavisiće id stepena animiranja finansijskih sredstava. U tom smislu, predviđene su

sledeće aktivnosti koje vode ka primeni:

Strategija i predložene mere predstavljene su na prvoj instanci za dobijanje odobrenja od strane

Vlade Kosova. Usvajanje se zahteva samo u smislu ispunjavanja ciljeva ove strategije.

Dobijanjem odobrenja, VK će imenovati Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu kao instituciju za

koordinaciju strategije sa Odborom za socijalnu zaštitu i uključivost kao njegovo upravno telo .

Odobrenje od strane VK-a takođe će dati mandat Odboru da se obrati donatorima i drugim

finansijerima kako bi se ocenila njihova zainteresovanost i sposobnost finansiranja komponenti

ove strategije. Predviđa se da će se početna naznaka verovatnog nivoa podrške dobiti do kraja

2012.

Na osnovu nivoa zainteresovanosti donatora, Odbor će vratiti isti VK-u sa zahtevom

sufinansiranja istog od početka 2013. Obaveze za 2013. biće izvedene uz postojećih

budžetskih resursa usklađenih sa strategijom, sa obavezama iz 2014. pa nadalje koja će

podrazumevati dodatna finansijska sredstva pružena kao dopunski vid finansiranja u odnosu na

obaveze preuzete od strane donatora.

Primena ove strategije formalno će započeti januara 2013, iako se neme od ovih mera mogu

smatrati već započetima tokom 2012. kao pripremne inicijative. Odbor će pripremiti godišnju

reviziju stanja primene strategije na kraju svake kalendarske godine.



Aneks 1: Članovi i tehnički posmatrači Savetodavne komisije za nacionalnu

politiku (SKNP):

Članovi:

1. G. Mentor Morina, predsedavajući SKNP-a, Odeljenje za socijalnu zaštitu, Ministarstvo za rad i

socijalni zaštitu

2. G. Muhamet Gjocaj, direktor, Odeljenje za socijalnu zaštitu, Ministarstvo za rad i socijalni zaštitu

3. G. Petrit Popova, direktor, Odeljenje za opštinske budžete, Ministarstvo finansija

4. G. Avni Sahiti, direktor, Odeljenje za istraživanje i reformu lokalne uprave

5. Gđa Arjeta Sahiti, Sekretarijat za koordinaciju, Kancelarija premijera

6. G. Sazan Ibrahimi, izvršni direktor, Asocijacija kosovskih opština

7. Gđa Aferdita Grapci, Asocijacija kosovskih opština, Kolegijum za budžet i finansije

8. G. Bashkim Hyseni, Asocijacija kosovskih opština, Kolegijum za zdravstvena i socijalna pitanja

Tehnički posmatrači:

9. Gđa Valbona Bogujevci, zamenik vođe programa, UK-DFID Kosovo

10. G. Richard Moreton, direktor, Coffey International Development/direktor projekta DFID-

Decentralizacija socijalnih usluga na Kosovu (KSSD)

11. G. Laurie Joshua, vođa tima i stalni savetnik, DFID-a- projekat Decentralizacije socijalnih

usluga na Kosovu (KSSD)

12. Gđa Qamile Ramadani, zamenik vođe tima, DFID-Kosovo projekat Decentralizacije socijalnih

usluga na Kosovu (KSSD)



Aneks 2 Strateški Fiche

Vizija i strategija za decentralizaciju socijalnih usluga

Obrazac strateške inicijative:

Strateški prioritet Fiche: 1.1

1. Osnovni podaci

1.1 Naziv strateške inicijative:

Definisanje nivoa idejnog granta radi podsticanja i praćenja potrošnje u svakoj opštini.

1.2 Vodeća ustanova

Ministarstvo rada i socijalne zaštite.

1.3 Vođa inicijative

Ministarstvo rada i socijalne zaštite

2. Očekivani uticaj i rezultat

2.1 Očekivani uticaj

Usluge socijalne zaštite prima veći procenat meštana kojima su iste potrebne.

2.2 Očekivani rezultat

Opštine bolje i preciznije obezbeđuju finansijska sredstva radi pružanja socijalne zaštite svojim

meštanima.

2.3 Strateški prioritet

Zadovoljenje rastućih potreba za pružanjem socijalnih usluga kada su javni finansijeri već pod velikim

pritiskom.

3. Opis strateške inicijative

3.1 Pregled i obrazloženje

Kada su socijalne usluge decentralizovane na opštine 2009. godine, Vlada je svakoj opštini isplatila

dodatni prelazni grant da bi se delimično nadoknadio dodatni finansijski teret koji bi ta usluga stvorila.

Prelazni grant je smanjen kroz period od tri godine, s obzirom da su te potrebe za potrošnjom

uvrštene u širi budžet svake opštine, koji je uglavnom pokriven opštim grantom. Opštine imaju

slobodu da dodele sopstvene izvore prihoda (SIP) da dopune opšti grant.

Ovakva politika sada znači da se odluke o finansiranju socijalnih usluga u svakoj opštini donose po

svakom slučaju pojedinačno, bez kontrole ili uticaja Vlade. Iako je ovo u skladu sa načelom

decentralizacije, isto znači da će različiti nivoi stručnosti u pogledu budžetiranja i planiranja socijalnih

usluga u opštini, zajedno sa većim ili manjim nivoom političke posvećenosti prema socijalnim

uslugama, verovatno dovesti do veoma različitog nivoa dodele finansijskih sredstava za socijalne

usluge, koju vrše opštine.

Definisanjem nivoa idejnog granta za pružanje socijalnih usluga, Vlada zadržava određeni posredni

uticaj na nivo resursa koji svaka opština namenjuje. To će se ostvariti kombinacijom razvoja

sredstava za planiranje i budžetiranje, obuke za korišćenje tih sredstava i objavljivanja rezultata

odluka o budžetiranju tako da spoljni posmatrači mogu da ocene da li su oni bolji ili lošiji nego što bi

formula sugerisala.

3.2 Srodne aktivnosti

Sledeće aktivnosti su povezane sa ovom inicijativom:



Srednjoročni okvir troškova sadrži pretpostavke u vezi sa nivoom resursa koji se namenjuju

za socijalne usluge u periodu od sledećih pet godina. Te pretpostavke bi trebalo da budu u

skladu sa formulom idejnog granta.

Formula idejnog granta (osnovna struktura i parametri koji je naveden u Prilogu 3) bi mogla

da se proprati mehanizmom deviznog kursa i boljim ciljanjem na pružanje socijalne zaštite da

bi se obezbedilo da količina finansijskih sredstava odgovara svrsi a ne da se zloupotrebljava

za pogrešne ciljne grupe.

3.3 Očekivane prednosti (određene, merljive, ostvarljive, realne i blagovremene)

Očekivane prednosti koje ova strateška inicijativa ima mogu se kvantifikovati na sledeći način:

Ukupnom količinom sredstava koju opštine namene za socijalne usluge

Manjim odstupanjem između minimalnog nivoa sredstava u svakoj opštini u odnosu na idejni

nivo.

Ciljevi u pogledu ovih očekivanih prednosti predviđeni su za period od sledećih pet godina, kako je

prikazano dole:

Pokazatelj / godina 2013 2014 2015 2016 2017

Ukupna količina sredstava

koju opština nameni za

socijalne usluge

1,9 miliona

evra

2,2 miliona

evra

2,3 miliona

evra

2,4 miliona

evra

2,5 miliona

evra

Odstupanje između

minimalnog nivoa sredstava

u svakoj opštini u odnosu na

idejni nivo.

50% 55% 60% 65% 70%

4. Okvirne aktivnosti i rokovi

Predviđene su sledeće aktivnosti i indikativni rokovi:

Aktivnost Početak Kraj

Istraživanje razvoja osnove za idejnu formulu Oktobar 2011 Mart 2012

Utvrđivanje i dokumentovanje idejne formule Mart 2012 April 2012

Dobijanje formalnog odobrenja za idejnu formulu April 2012 Jul 2012

Razvoj i realizacija programa obuke za opštine u vezi sa

upotrebnom idejne formule

Maj 2012 Septembar 2012

Sređivanje i prosleđivanje rezultata upotrebe idejne

formule

Oktobar 2012 Septembar 2015

5. Institucionalni okvir

Da bi se obezbedila realizacija inicijative, potreban je sledeći institucionalni okvir:

Načelo idejne formule navedeno u budžetskim raspisima.

Samu formulu priprema Ministarstvo rada i socijalne zaštite a usvajaju je Ministarstvo

finansija i Ministarstvo lokalne uprave.

Na početku budžetskog ciklusa, MRSZ svim opštinama prosleđuje formulu i srodne

budžetske mehanizme.

MRSZ održava obuku za opštine o upotrebi formule i srodnih mehanizama.



MRSZ vodi evidenciju o nastalim budžetima i odstupanjima od budžetske formule kroz veb

portal sa otvorenim pristupom.

6. Okvirni budžet

Okvirni budžet za strateške inicijative u periodu od sledećih pet godina procenjen je na sledeći način:


Istraživanje razvoja osnove za idejnu formulu

Vreme i troškovi istraživača 30.000

Utvrđivanje i dokumentovanje idejne formule

Vreme i troškovi konsultanata 30.000

Dobijanje formalnog odobrenja za idejnu formulu

Vreme službenika VK 10.000

Razvoj i realizacija programa obuke za opštine u vezi sa upotrebnom idejne formule

Vreme predavača 100.000

Vreme učesnika 100.000

Objekti i troškovi za obuku 60.000

Sređivanje i prosleđivanje rezultata upotrebe idejne formule

Vreme službenika VK za

sređivanje podataka

20.000

Uspostavljanje IT i troškovi 10.000

Ukupno 360.000 0 0 0 0

7. Izvor finansijskih sredstava

Ukupni procenjeni troškovi strateške inicijative iznose 360.000 €.

Troškove istraživanja i razvoj formule, kao i neposredne troškove programa obuke snosiće donatori

(procenjeno na 260.000 €).

Troškovi za vreme VK i opštine pokriće se u naturi, kao troškovi javne uprave (procenjeno na 100.000

€).




Obrazac strateške inicijative Fiche 1.2

1. Osnovni podaci


Uvođenje godišnjeg povećanja u „sistemu deviznog kursa“ da bi se postepeno zadovoljile rastuće

potrebe za finansijskim sredstvima


Ministarstvo finansija


Opštinski Odeljenje za Budžet, MF



Socijalne usluge adekvatno finansirane da bi se u celosti uvela ravnoteža u pružanju usluga


Vlada i opštine stvaraju mehanizam da bi se obezbedio minimalni prag raspodele kao i povećanje

fonda za odgovarajuću raspodelu finansijskih sredstava za socijalnu zaštitu kako se prihodi budu

povećavali. Međutim, ovakav mehanizam trebalo bi da uzme u obzir priuštivost u skladu sa SOT.



pritiskom.



Imajući u vidu da je sa godišnjim postepenim povećanjem u sistemu deviznog kursa nerealno

predložiti hitno povećanje sredstava za socijalne usluge da bi se u celosti uvela ravnoteža u pružanju

usluga kroz preventivne, promotivne i zaštitne mere, jedan pristup – u smislu odsustva preventivnih

mera – uspostavlja mehanizam kojim se budžetska sredstva namenjena za prevenciju postepeno

povećavaju za dozvoljeni iznos svake godine u realnom roku.

Uspostavljanjem mehanizma deviznog kursa socijalne usluge će imati definisan minimalni prag

raspodele finansijskih sredstava kao i postepeno povećanje finansijskih sredstava, uzimajući u obzir

ograničenja predviđena SOT i potrebu koju stvaraju troškovi za prioritetne vladine kapitalne projekte.

Sa ovim mehanizmom, centralni nivo će zadržati sredstva za socijalne usluge pod posrednom

kontrolom a sa druge strane iste će finansirati indeksiranjem sa rastom cena roba i sa inflacijom.

Ovakav pristup će omogućiti kvantifikovanje i određivanje rizika, kao i rokova za svako povećanje

troškova koji će se obuhvatiti Srednjoročnim okvirom troškova, i za razvoj odgovarajućih mehanizama

prihoda.

Štaviše, ovaj zadatak se može skombinovati sa gore navedenom formulom idejnog granta, imajući u

vidu da takav pristup tek treba da uzme u obzir šta se može priuštiti u kontekstu nacionalnog i

opštinskog srednjoročnog okvira troškova (SOT).





Formulu idejnog granta prate mehanizam deviznog kursa i bolje ciljanje na pružanje socijalne

zaštite da bi se obezbedilo da količina finansijskih sredstava odgovara svrsi a ne da se

zloupotrebljava za pogrešne ciljne grupe.

Srednjoročni okvir troškova sadrži pretpostavke u vezi sa nivoom resursa koji se namenjuju

obezbeđujući minimalni prag kao i postepena povećanja koja će se predvideti ovim

mehanizmom da bi se obezbedilo odgovarajuće finansiranje socijalnih usluga u periodu od

sledećih pet godina. Te pretpostavke bi trebalo da budu u skladu sa formulom idejnog granta.



Odgovarajućim finansijskim sredstvima koje opštine namenjuju i raspodeljuju za finansiranje

socijalnih usluga.

Obezbeđivanjem deviznog kursa zajedno sa rastućim potrebama opština za socijalnim

uslugama, uzimajući u obzir rast cena roba i usluga, kao i godišnju inflaciju prema podacima

Statističke agencije Kosova.




Sprovođenje istraživanja o razvoju idejne formule Septembar 2012 Oktobar 2012

Stvaranje opcija na godišnjem nivou, za pet uzastopnih

godina; svaka godina sa 3 hipotetičke opcije na osnovu 5-

godišnjeg predviđanja stanja i opštinskih prihoda sa tri

moguće opcije:

Kako se prihodi budu povećavali prema

predviđanjima Makroekonomskog odeljenja MF

Kako prihodi budu stabilni zahvaljujući rastućoj

potražnji za pokrivanje izdataka kapitalnih

projekata, i

Kako prihodi padaju zbog pada naplate prihoda i/ili

manje količine doznaka od dijaspore

Oktobar 2012 Novembar 2012

Obaveštavanje aktera unutar MRSZ i MF o postojećem

trendu opštinskih izdataka za socijalne usluge i

upoređivanje istog sa mogućim opcijama.

Decembar 2012 Decembar 2012

Iznošenje i prosleđivanje rezultata upotrebe opcija zajedno

sa idejnom formulom

Januar 2012 Septembar 2017

Napomena: Ova vežba se mora održavati na godišnjem nivou u istom periodu.



Načelo mehanizma deviznog kursa prati idejnu formulu za socijalne usluge.



Ministarstvo finansija i Ministarstvo rada i socijalne zaštite pripremaju mehanizam a usvaja ga


Neposredni korisnik je Ministarstvo rada i socijalne zaštite, koje pravi godišnji plan

finansiranja socijalnih usluga (opštinska nadležnost) i podnosi predlog Ministarstvu finansija.

Hipoteza se postavlja uz podršku Makroekonomskog odeljenja, Trezora i Odeljenja za

opštinski budžet pri MF, pod nadzorom Odeljenja za opštinski budžet i Odeljenja za socijalnu

zaštitu pri MRSZ.

MRSZ vodi evidenciju o nastalim budžetima i odstupanjima od datih opcija i od konačne

opcije koja se jednom godišnje podnosi Komisiji za grantove u MF.

6. Okvirni budžet



Sprovođenje istraživanja o razvoju idejne formule

Vreme i troškovi istraživača 300.000 70.000 70.000 70.000 70.000

Stvaranje opcija sa za 3 različite hipotetičke opcije

Vreme i troškovi konsultanata 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000

Obaveštavanje aktera unutar MRSZ i MF o postojećem trendu opštinskih izdataka za socijalne usluge i upoređivanje istog sa mogućim opcijama

Vreme službenika VK 20.000 20.000 20.000 20.000 20.000

Iznošenje i prosleđivanje rezultata upotrebe opcija zajedno sa idejnom formulom


Vreme učesnika 10.000 10.000 10.000 10.000 10.000

Objekti i troškovi za obuku 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000

Sređivanje i prosleđivanje rezultata upotrebe idejne formule

Vreme službenika VK za sređivanje podataka 20,000

Ukupno 501,000 151,000 151,000 151,000 151,000


Ukupni procenjeni troškovi strateške inicijative iznose 1.105.000 €.

Troškove istraživanja i razvoj formule, kao i neposredne troškove programa obuke snosiće donatori

(procenjeno na 100.000 €).


€).





1. Osnovni podaci


Bolje određivanje ciljeva i prioriteta kod rizika i socijalnih potreba




XX, Ministarstvo rada i socijalne zaštite



MRSZ i CSR zajedno rade na dugoročnom planu usmerenom ka poznatim i nepoznatim rizičnim

faktorima na nacionalnom i opštinskom nivou


Izrada plana o određivanju prioriteta kod rizika, kada opštine mogu više da rade na preventivnim

uslugama, što bi obezbedilo volju vrednost za utrošeni novac za pružanje socijalnih usluga, štaviše,

preventivne usluge bi mogle da obuhvate veći broj korisnika/predmeta.



pritiskom.



Potrebno je usvojiti funkcionalne mere da bi se obezbedilo da se postojeći nivo finansijskih sredstava

koristi efikasnije. U ovom trenutku postoji malo delotvornih mehanizama ili uopšte ne postoje, za

čuvanje i određivanje prioriteta za socijalne usluge kroz preventivne, promotivne i zaštitne mere,

pogotovu na nacionalnom nivou. Umesto toga, većina CSR na potrebe odgovara po osnovu da

usluge prima ko prvi dođe. U stanju ograničenih resursa, kao što je slučaj sa pružanjem socijalnih

usluga u svakoj zemlji, određivanje prioriteta i racionisanje različitih usluga predstavljaju neophodnost.

U decentralizovanom sistemu, bilo bi protiv duha politike da se sa centralnog nivoa diktira način

određivanja prioriteta i predmeta. Međutim, moguće je usvojiti strategiju – kao deo procesa socijalne

inkluzije – da se opštine obuku i edukuju u pogledu boljih pristupa delotvornom čuvanju i određivanju

prioriteta.

Prvo, da bi se znala ravnoteža u pružanju usluga a koja je potrebna između preventivnih, promotivnih

i zaštitnih usluga, potrebno je znati podelu i prevlast rizika i podložnosti na opštinskom i opštem nivou.

To se nikada ne može znati sasvim precizno. Međutim, godišnje istraživanje budžeta domaćinstava

(IBD), i podaci od popisa stanovništva, kada postanu dostupni, mogu se upotrebiti da bi se obezbedili

zamenski pokazatelji potreba, posebno kada se skombinuju sa uporednim podacima iz drugih

zemalja u regionu.

Drugo, iako sada postoje podaci o jediničnim troškovima 44 različitih vrsti socijalnih usluga, i iako je

broj ranijih i tekućih predmeta u svakom centru za socijalni rad (CSR) dokumentovan za 2010. i 2011.

godinu, to trenutno ne predstavlja dokaz da su usluge pružene korisnicima uspešno otklonile potrebu

ili smanjile rizik i podložnost.



Na kraju, priznaje se da je procenat stanovništva pod rizikom i lica koja mogu koristiti socijalnu zaštitu

predodređen brojnim faktorima, od kojih mnogi spadaju van delokruga i uticaja ove strategije, kao što

su opšte stanje privrede zemlje i posredni rizici koji potiču od regionalnih i globalnih sila. Međutim,

strategija bi trebalo da uzme u obzir to da li postoje strateške inicijative koje bi mogle imati značajniji

uticaj na sprečavanje potreba za socijalnom zaštitom, umesto na samo zaštitne mere.

Ova politika sada znači da će odluke o godišnjem ocenjivanju i prepoznavanju posebnih rizika u vezi

sa preventivnim merama, promotivnim merama i zaštitnim merama i procenta njihovog udela u

opštinama, težiti ka tome da unaprede ciljne grupe kojima su potrebne socijalne usluge, i pomoći će

da se bolje raspodele sredstva po glavi stanovnika – gde bi preventivne mere bile jeftinije od

promotivnih ili zaštitnih mera.



Prepoznavanje faktora rizika pomoću različitih mehanizama kao što su istraživanje budžeta

domaćinstava, podaci od popisa stanovništva, Srednjoročni okvir troškova, da bi se došlo do

pretpostavki u pogledu podele različitih rizika na državnom nivou i po geografskim zonama ili

od opštine do opštine.

Ovo će dodatno usmeriti dalje unapređenje formule idejnog granta, koju prate mehanizam

deviznog kursa i bolje ciljanje na pružanje socijalne zaštite da bi se obezbedilo da količina

finansijskih sredstava odgovara svrsi a ne da se zloupotrebljava za pogrešne ciljne grupe.



Prepoznavanjem podele različitih rizika po opštini i smanjivanjem istih odgovarajućom

raspodelom finansijskih sredstava

Ukupnom količinom sredstava koju opštine namene za socijalne usluge

Unapređenjem mehanizama odgovarajućeg ujednačavanja kod odstupanja između

minimalnog nivoa sredstava u svakoj opštini, u odnosu na idejni nivo.




Jednom godišnje sakupiti neophodne podatke da bi se

ocenili faktori rizika, kroz podatke dobijene od istraživanja

budžeta domaćinstava, statistike rada, podataka MRSZ u

vezi sa pružanjem socijalnih usluga, podataka od popisa

stanovništva

Januar 2013 Januar 2013

Analizirati i oceniti trenutno stanje u pogledu procenta ljudi

koji su podložni određenoj vrsti rizika, po opštini

Januar 2013 Mart 2013

Iz rezultata ocene identifikovati moguće ciljne grupe

predmeta/korisnika kojima će verovatno biti potrebne

socijalne usluge i izraditi godišnji plan za ciljanje, ne

isključujući predmete/korisnike koji od CSR traže usluge

Mart 2013 Mart 2013

Izraditi dokument u kojem će se rezultat ocene prevesti u

horizontalno ujednačenje raspodele sredstava, imajući u

vidu podelu rizika u određenim geografskim sredinama

Mart 2013 Mart 2013



Predstaviti ishod i tražiti odobrenje Nacionalne komisije za

savetovanje i politiku, i preneti ga u radni dokument

zajedno sa godišnjim podnošenjem predloga za

finansiranje socijalnih usluga Komisiji za grantove u MF na

razmatranje

April 2013 April 2013

Edukovati opštine da unaprede pristup radi delotvornijeg

čuvanja i određivanja prioriteta

Maj 2013 Maj 2017

Sređivanje i prosleđivanje rezultata za dalje potrebe

opština, jednom godišnje

Jun 2013 Jun 2017



Načelo boljeg određivanja ciljeva i prioriteta kod rizika i socijalnih potreba trebalo bi da bude u

skladu sa naplatom prihoda i SOT, i u skladu sa mehanizmom deviznog kursa

Ocenu priprema Ministarstvo rada i socijalne zaštite, podnosi je NKSP na usvajanje i

Ministarstvu finansija i Ministarstvu lokalne uprave na dalje razmatranje

Usvojena ocena čini deo mehanizma deviznog kursa kojeg MRSZ deli svim opštinama

MRSZ održava obuku za sve opštine o korišćenju ocene i o tome kako opštine mogu da

same rade na tome, kao i o srodnim mehanizmima

MRSZ vodi evidenciju o budžetima nastalim iz ocene boljeg određivanja ciljeva i rizika, i o

odstupanjima od budžetske formule kroz veb portal sa otvorenim pristupom.

6. Okvirni budžet



Kroz ocenu različitih rizika i faktora podložnosti unaprediti određivanje ciljeva i, kao i čuvanje i određivanje prioriteta

Vreme i troškovi istraživača 50.000 10.000 10.000 10.000 10.000

Podržati istraživače da izvrše ocenu u vezi sa SOT, budžetom, prihodima, prinosima i drugim mogućim mehanizmima

Vreme i troškovi

konsultanata 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000

Edukovati opštine da unaprede pristup radi delotvornijeg čuvanja i određivanja prioriteta

Vreme predavača 25.000 25.000 25.000 25.000 25.000

Vreme učesnika 10.000 10.000 10.000 10.000 10.000

Objekti i troškovi za obuku 15.000 15.000 15.000 15.000 15.000

Sređivanje i prosleđivanje rezultata za dalje potrebe opština

Vreme službenika VK za

sređivanje podataka 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000

Ukupno 131.000 91.000 91.000 91.000 91.000




Ukupni procenjeni troškovi strateške inicijative iznose 495.000 € od čega 490.000 € snose donatori.


€).





1. Osnovni podaci


Tesnije angažovanje sa drugim akterima oko pružanja socijalne zaštite







Meštani kojima su potrebne usluge socijalne zaštite iste primaju na jednom mestu kao integrisane

usluge na jednom mestu.


Opštine imaju veću saradnju sa organizacijama civilnog društva, naime NVO i članovima šire

porodice korisnika oko pružanja socijalne zaštite korisnicima kojima je to potrebno.



pritiskom.



Strateška ocena je konstatovala da postoje drugi značajni akteri i pružaoci resursa u sistemu pružanja

usluga socijalne zaštite, naime organizacije civilnog društva i članovi šire porodice korisnika. U

mnogim slučajevima, članovi zajednice takođe pomažu svojima, bilo da su oni članovi porodice ili ne.

Takva pomoć je, po svom karakteru, često po potrebi, nezabeležena i nekoordinisana, posebno u

slučaju pomoći od porodice i zajednice. Međutim, u slučaju OCD i NVO, postoji veliki potencijal da

javni sektor uveća njihovu motivaciju i sposobnost da mobilišu nejavne izvore sredstava da bi se

delotvornije dopunile usluge koje pružaju javne ustanove, posebno u domenu promotivnih i zaštitnih

mera, kako je ranije opisano.

Ovakva politika znači da će unapređenje komunikacije obezbediti bolje korišćenje resursa i ljudi. Iako

će ovo takođe, zahtevati bolje planiranje budžeta i planiranje socijalnih usluga u opštinama, zajedno

sa većim ili manjim nivoom političke posvećenosti socijalnim uslugama, verovatno će dovesti do toga

da korisnici budu zadovoljniji.



Formula idejnog granta bi mogla da se proprati mehanizmom deviznog kursa i boljim

ciljanjem na pružanje socijalne zaštite da bi se obezbedilo da količina finansijskih sredstava

odgovara svrsi a ne da se zloupotrebljava za pogrešne ciljne grupe.

Uspostavljanje mehanizma za sufinansiranje pružanja socijalnih usluga preko organizacija

civilnog društva i šire porodice.

Podrška učešću i koordinaciji organizacija civilnog društva i društvenih preduzeća za pružanje

socijalnih usluga.





Pružanjem više usluga čime bi na kraju postojala šira šema socijalnih usluga

Koordinisanjem aktera u oblasti socijalne zaštite, čime bi se smanjilo preklapanje u

finansiranju određenih usluga i obezbedilo bolje korišćenje sredstava.




Izrada smernica za komunikaciju, razmenu informacija,

sistem izveštavanja i sistem planiranja za grupu aktera u

oblasti socijalne zaštite, naime MRSZ, CSR, NVO, drugih

zainteresovanih aktera

Januar 2013 Februar 2013

Spajanje svih aktera, prosleđivanje predloženih smernica,

razmatranje i usvajanje konačnih preporuka i smernica

Februar 2013 Februar 2013

Organizovanje dvodnevne radionice na kojoj bi se

podržale smernice. Pripremanje plana za stvaranje plana

za integrisano mesto za usluge u smislu budžeta,

koordinacije, unapređenja i boljeg korišćenja resursa, i

uspostavljanje mehanizma za praćenje u odnosu na

pokazatelje

Februar 2013 Februar 2013

Obučavanje CSR za dalji razvoj i unapređenje svojih

opštinskih planova

Mart 2013 Mart 2013

Organizovanje studijske posete da bi se videle najbolje

prakse, u koordinaciji sa javnošću i kroz privatnu

koordinaciju, naime sa NVO

April 2013 April 2013

Opštine će stvoriti savete za koordinaciju ustanova za

socijalnu zaštitu i podići svest zaposlenih, građana o

korišćenju usluga.

Mart 2013 Decembar 2014

CSR podnose izveštaj skupštini opštine o svojim

dostignućima

Svako tromesečje

Obezbediti da se lokalni i centralni sastanci održavaju na

svaka tri meseca radi ocene napretka u odnosu na

pokazatelje, a o dostignućima napismeno i elektronski

preko interneta obavestiti opštinu i MRSZ

Mart 2013 Decembar 2014



Grupe iz opštine bi trebalo da dele podatke o budžetu i finansijskim sredstvima.

Opštinske NVO spremne da učestvuju i podele svoje informacije i planove.

MRSZ prosleđuje formulu i srodne budžetske mehanizme svim opštinama na početku

budžetskog ciklusa.

MRSZ održava obuku za opštine o upotrebi smernica za komunikaciju i podelu informacija; i o

srodnim mehanizmima.



MRSZ vodi evidenciju rezultata komunikacije i napretka ostvarenog, i istu objavljuje putem

svog godišnjeg izveštaja koji prosleđuje opštinama na uvid kao najbolju praksu.

6. Okvirni budžet



Izrada smernica za komunikaciju, razmenu informacija, sistem izveštavanja i sistem planiranja

u oblasti socijalne zaštite

Vreme i troškovi istraživača 100.000

Razmatranje i formalno usvajanje konačnih preporuka i smernica

Troškovi za događaj 10.000

Dvodnevna radionica o izradi nacionalnog i opštinskog plana

Mesto 10.000

Troškovi za službenike

zadužene za radionicu

10.000

Prevoz i drugi materijal 5.000

Obuka za opštine


Vreme učesnika 100.000

Objekti i troškovi za obuku 60.000

Događaji na tromesečju

Sedam događaja održana u

periodu od 3 meseca

15.000 20.000

Prosleđivanje materijala i

drugi troškovi

5.000 5.000

Ukupno 415.000 25.000 0 0 0



Troškove razvoja smernica i neposredne troškove programa obuke snosiće donatori (procenjeno na

395.000 €).

Troškovi za vreme VK i opštine pokriće se kao troškovi događaja na tromesečju (procenjeni na

45.000 €).





1. Osnovni podaci


Ispitivanje drugih izvora prihoda da bi se pokrili rastući troškovi socijalnih usluga


MF, MRSZ


Zajednička grupa koju oforme dva resorna ministarstva.



Određivanje kriterijuma za one korisnike koji mogu da priušte plaćanje, prepoznavanjem mogućih

usluga koje mogu doneti prihod za podelu resursa CSR da bi se finansirao rast javnih aktivnosti

socijalne zaštite kao rezultat rastuće političke volje kako na centralnom tako i na opštinskom nivou.


Obezbeđivanje brojnijih i kvalitetnijih usluga posedovanjem brojnijih resursa za pokrivanje stvarnih

troškova socijalne zaštite


Oslobađanje pritiska od dodele više sredstava na strani centralnog i opštinskog nivoa za više resursa.



Proces stvaranja vizije i strategije zaključio je da je glavno uzročno ograničenje za dodelu

odgovarajućih javnih finansijskih sredstava za usluge socijalne zaštite činjenica da nema dovoljno

političke volje da se to podrži. Sa druge strane, to proizilazi iz činjenice da šira javnost retko ukazuje

na veliku zabrinutost u vezi sa pružanjem socijalne zaštite, možda zbog toga što nema velika

očekivanja da bi stvari mogle biti drugačije. Sve dok je to tako, izgleda kao neizbežno da političari

radije daju finansiranju stvari koje vidljivije privlače njihovo izborno telo.

Umesto da prihvati da politička volja ne postoji, kako je navedeno, strategija dolazi do zaključka da je

moguće, i prikladno, tražiti mogućnosti da se prepoznaju moguće socijalne usluge koje bi donele

prihod za CSR.

To bi obezbedilo veći kapacitet u smislu broja usluga koje se pružaju, a zasigurno bi uticalo na bolji

kvalitet usluga, zbog činjenice da CSR mogu da odrede prioritet svojih potreba za izgradnju

kapaciteta zaposlenih, bitnu radnu opremu, ili čak da isto koriste za motivaciju, naknadu za zaposlene

da bi isti radili i posle radnog vremena.

Smatra se važnim to da ovaj zadatak predstavlja samo polaznu tačku od koje se CSR mogu preneti

na sledeći nivo. Iz tog razloga, zadatak obuhvata par stvari kao što su izgradnja kapaciteta, više

opreme ili bolja oprema za CSR i naknada zaposlenima za rad obavljen i posle radnog vremena.



Uspostavljanje mehanizma za sufinansiranje socijalnih usluga preko organizacija civilnog

društva i šire porodice. Takođe, ova strateška inicijativa bi bila primer apela političarima na



centralnom i opštinskom nivou jer nudi rešenja za rastuće potrebe za većim budžetom iz

javnog sektora

Formula idejnog granta bi mogla da se proprati mehanizmom deviznog kursa i boljim

ciljanjem na pružanje socijalne zaštite da bi se obezbedilo da količina finansijskih sredstava

odgovara svrsi a ne da se zloupotrebljava za pogrešne ciljne grupe.



Ukupnom količinom sredstava koju javni sektor na Kosovu nameni za socijalne usluge.

Obezbeđivanjem kvalitetnijih usluga zahvaljujući prihodima koje ostvare CSR.

Ciljevi u pogledu ovih očekivanih prednosti predviđeni su za period od sledećih pet godina, kako je

prikazano dole:


Ukupna visina prihoda koja

je predviđena kao prinos

CSR na Kosovu

0,1 milion

evra

0,2 miliona

evra

0,4 miliona

evra

0,5 miliona

evra

0,5 miliona

evra

Doprinos u procentima

stvarnoj raspodeli

finansijskih sredstava na

osnovu predviđanja komisije

za grantove

3,3% 6% 11% 12% 11%




Osnovna analiza usluga koje bi mogle da donesu prihod

za socijalnu zaštitu

Januar 2013 Februar 2013

Angažovanje aktera oko određivanja kriterijuma za one

koji mogu da priušte plaćanje, i oko toga kako se najbolje

mogu iskoristiti ti resursi nakon što ih CSR ostvare

Februar 2013 Mart 2013

Izrada smernica koje bi se prevele u politiku putem

administrativnog uputstva ili budžetskih raspisa

Mart 2013 April 2013

Realizacija strategije April 2013 Decembar 2013

Obezbediti godišnju ocenu delotvornosti kriterijuma za

korišćenje prihoda u odnosu na ciljani uticaj i rezultate

Decembar 2014 Zatim se ponavlja

jednom godišnje



Čvrsta veza između MRSZ, MF i Saveta za porodičnu i socijalnu zaštitu radi obezbeđivanja

izrade i primene pravila u vezi sa prihodima koje ostvare i koriste CSR.

Spajanje velikog broja različitih aktera da bi se pomoglo oko određivanja kriterijuma za

korisnike koji mogu da priušte plaćanje, i oko toga kako da se na najbolji način upotrebe

kriterijumi za sredstva.



Da se MRSZ posveti organizovanju godišnjeg događaja radi ocene napretka u postizanju

navedenih ciljeva.

6. Okvirni budžet



Osnovna analiza usluga koje bi mogle da donesu prihod za socijalnu zaštitu

Naknada za konsultante i materijal 0 100.000 0 0 0

Angažovanje aktera oko određivanja kriterijuma za one koji mogu da priušte plaćanje, i oko toga kako se najbolje mogu iskoristiti ti resursi nakon što ih CSR ostvare

Vreme i troškovi pokrivanja 0 30.000 0 0 0

Izrada smernica koje bi se prevele u politiku putem administrativnog uputstva ili budžetskih raspisa

Pravni i administrativni rad 0 20.000 0 0 0

Obezbediti godišnju ocenu delotvornosti kriterijuma za korišćenje prihoda u odnosu na ciljani uticaj i rezultate

Upravljanje i koordinacija godišnjeg događaja 0 20.000 10.000 10.000 10.000

Ukupno 0 170.000 10.000 10.000 10.000


Ukupni procenjeni troškovi strateške inicijative iznose 200.000 €. Očekuje se da će donatori snositi

troškove celog zadatka.





1. Osnovne informacije

1.1 Naziv strateške inicijative

Unapređivanje baze dokaza kako bi se demonstrirale prednosti i troškovi pružanja usluga socijalne

zaštite.

1.2 Vodeća institucija

MRSZ


MRSZ

2. Očekivani uticaj i ishod


Građani ili potencijalni klijenti znaju da intervenisanje u ranim fazama u oblasti socijalnih usluga može

da smanji troškove društva.

2.2 Očekivani ishod

Veći broj potencijalnih korisnika socijalnih usluga koji koriste preventivne mere.


Podizanje svesti među političarima i korisnicima o korišćenju usluga socijalne zaštite.


3.1 Uvodne informacije i obrazloženje

Tokom procesa planiranja i pripreme strategije zaključeno je da je osnovna prepreka u okviru

Strateškog prioriteta 2 činjenica da nema dovoljno političke posvećenosti socijalnim uslugama.

Umesto da prihvati nedostatak političke volje, takav kakav jeste, strategija zaključuje da je moguće, i

potrebno, pokušati sa unapređenjem baze dokaza koja će demonstrirati prednosti, ali i troškove,

usluga socijalne zaštite.

Ublažavanje socijalnih potreba direktno ide u prilog primaocu usluga, ali i smanjuje druge troškove

društva, kao što su policija i zdravstvo. Kada usluge omogućavaju pojedincima da se aktivno vrate na

svoje radno mesto,to predstavlja prednost za društvo jer se tako stvara bogatstvo i stiče prihoda od

oporezivanja. Moglo bi da se sprovede analitičko istraživanje koje bi demonstriralo višestruke

prednosti efikasnih socijalnih usluga tako što bi pokazalo troškove koji nastaju zbog neadekvatne

usluge, kao i vrednosti za pojedinca i zajednicu koje su rezultat efikasnog pružanja usluga.

Smatra se da je važno da kampanja podizanja svesti okupi širok spektar zainteresovanih strana,

uključujući i samu Vladu, opštine, organizacije građanskog društva i profesionalne grupe. Tako će se

umanjiti zabrinutost da je kampanja pre svega inicijativa javnog sektora što bi za sobom moglo da

povuče optužbe da državna služba pokušava da se uključi u političke poslove. Zbog toga bi kampanju

formalno vodio Savet za porodicu i socijalnu zaštitu.


Sa ovom inicijativom povezane su sledeće aktivnosti:

Strateška inicijativa 1.3 će pomoći u određivanju prioriteta za povećanje broja potencijalnih

korisnika socijalnih usluga koji koriste preventivne mere.



Strateška inicijativa 2.2 unaprediće delove baze dokaza koji će podupreti strategiju

komunikacije, kako bi se pokazalo u kojoj meri se ne pružaju usluge za određene socijalne

potrebe.

Aktivnosti u okviru Strateškog prioriteta 4 će pomoći u davanju primera saradnje javnog

sektor sa građanima na pružanju usluga socijalne zaštite. Ovi modeli će pozvati političare da

ponude takva rešenja da i javni sektor i pojedinci imaju korist od promene politike.

3.3 Očekivane prednosti (specifične, merljive, dostižne, realne i blagovremene)

Očekivane prednosti koje proizilaze iz ove strateške inicijative mogu se kvantifikovati na sledeći

način:

Povećanjem ukupnog obima socijalnih usluga u području preventivnih mera (koje su mnogo

jeftinije od drugih vrsta usluga) omogućiće se pružanje jeftinijih usluga.

Smanjenjem ukupnog obima socijalnih usluga u pogledu broja promotivnih mera i mera

zaštite omogućiće se ušteda finansijskih sredstava za preventivnije mere, a ostatak se može

iskoristiti za unapređenje CSZ ili povećanje svesti građana o socijalnim uslugama

U nastavku su prikazani projektovani ciljevi u pogledu ovih očekivanih prednosti za narednih pet

godina:

Pokazatelj/Godina 2013 2014 2015 2016 2017

Ukupan iznos sredstava

dodatno potrošenih za

povećanje broja preventivnih

mera

€0,1 milion €0,1m €0,2m €0,2m €0,2m


ušteđenih od smanjenja broja

promotivnih i zaštitnih mera

€0,3

miliona

€0,3m €0,4m €0,5m €0,5m

Ušteđevina €0,2 milion €0,2m €0,2m €0,3m €0,3m

4. Osnovne aktivnosti i rokovi



Osnovni pregled i analiza političkog i javnog stava prema

javnoj potrošnji za socijalnu zaštitu

Jan 2013 Jan 2013

Uključivanje zainteresovanih strana u kampanju podizanja

svesti

Jan 2013 Jan 2013

Priprema strategije za kampanju podizanja svesti i

koncepciju komunikacionih medija i plan

Feb 2013 Mar 2013

Realizacija strategije Apr 2013 Dec 2013

Godišnje istraživanje da bi se procenila efikasnost

kampanje podizanja svesti u odnosu na ciljni uticaj i

ishode

Dec 2013 Ponavlja se svake

godine


Za realizaciju inicijative potreban je sledeći institucionalni okvir:



Komunikacionu strategiju će podržati MRSZ, ali će je voditi Savet za porodicu i socijalnu

zaštitu.

Širok spektar zainteresovanih strana udružiće se radi sprovođenja strategije zaključivanjem

neformalnog Memoranduma o udruživanju koji će sadržati njihove međusobne obaveze i

odgovornosti.

Da bi procenio napredak u ostvarivanju navedenih ciljeva, MRSZ će se, dok traje strateški

plan, posvetiti organizovanju godišnjeg ispitivanja mnjenja.

6. Osnovni budžet

Osnovni budžet za strateške inicijative u narednih pet godina procenjen je na sledeći način:


Osnovni pregled i analiza političkog i javnog stava prema javnoj potrošnji za socijalnu zaštitu

Honorari i materijal za

konsultante

0 50.000 0 0 0

Uključivanje zainteresovanih strana u kampanju podizanja svesti

Vremenski i troškovi za

sastanke

0 10.000 0 0 0

Priprema strategije kampanje i koncepcija komunikacionih medija i plan

Konsultanti i planeri

komunikacione strategije

0 30.000 0 0 0

Realizacija strategije

Upravljanje i koordinacija 0 20.000 0 0 0

Direktni medijski troškovi 0 80.000 0 0 0

Godišnje istraživanje da bi se procenila efikasnost kampanje podizanja svesti u odnosu na

ciljni uticaj i ishode


konsultante

0 15.000 15.000 15.000 15.000

Ukupno 0 155.000 15.000 15.000 15.000

7. Izvor finansiranja


Troškovi će biti podeljeni između donatora i Vlade Kosova. Od donatora se očekuje da pokriju

troškove za konsultante koji će obaviti istraživanje i osmisliti i nadgledati strategiju podizanja svesti

(200.000€), dok će Vlada Kosova pokriti troškove godišnjeg istraživanja i direktne medijske troškove

(100.000€).







Poveravanje istraživanja potreba određenih socijalnih usluga kako bi se definisala razlika između

rizika, potreba i trenutnog pružanja usluga.


MRSZ


MRSZ



Utvrđivanje postojećeg nivoa neformalne nege za one kojima su potrebne socijalne usluge, putem

istraživanja za procenu ili/i na osnovu preporuka iz drugih javnih službi.


Centralni nivo i opštine biće upoznati sa nivooom neformalne nege koju pružaju porodica, prijatelji i

komšije.


Procena, identifikovanje i umanjivanje socijalnih usluga neformalne nege.



Tokom procesa planiranja i pripreme strategije zaključeno je da zemlja treba da proceni rizike, odredi

prioritetne potrebe, izdvoji sredstva za strategiju ispunjavanja tih potreba i prati u kojoj meri je

strategija efikasna. Relativni prioritet različitih potreba stalno će se menjati jer će zavisiti od širih

promena u društvu.

Kako je već rečeno, na Kosovu nema dovoljno dokaza o celoukupnom nivou različitih rizika i

socijalnih potreba, što predstavlja osnovnu slabost u infrastrukturi za pružanje socijalnih usluga, kao i

za evropske procese procene i utvrđivanja socijalne inkluzije koji su povezani sa usvajanjem

pokazatelja Laeken.

Imajući u vidu da se neformalne usluge pružaju ali ne evidentiraju u velikoj meri zbog načina na koji

porodica, prijatelji i komšije pomažu jedni drugima, ova strateška inicijativa od ključnog je značaja.

Umesto da prihvati nedostatak informacija kao takav, jer se zna samo slučajeve koji su zakucali na

vrata CSZ-a, strategija zaključuje da je moguće, i potrebno, pokušati utvrditi te informacije

poveravanjem istraživanja koje će pomoći centralnom i lokalnom nivou da definiše jaz između rizika,

potreba i trenutnog pružanja socijalnih usluga. Zatim, obavljanjem istraživanja koje će u svakoj

geografskoj oblasti precizno proceniti broj ljudi izloženih posebnim rizicima i vrste ekonomičnih mera

koje će na najbolji način umanjiti ili ublažiti specifičnosti ili rizike.

Ovo istraživanje može poveriti MRSZ koji ima vodeću ulogu, uz podršku Kosovske agencije za

statistiku i sa donatorima koji rade u specifičnim socijalnim službama i koriste prakse iz drugih

evropskih zemalja, pokazujući podjednako i javnosti i političarima da se u evropskim državama i

susednim zemljama pruža adekvatna socijalna zaštita.





Strateške inicijative 2.1 i 2.3 unaprediće delove baze dokaza koji će podupreti strategiju

komunikacije. Strateška inicijativa 2.1 će pomoći da se ublaže politička strahovanja da su

izdaci za socijalnu zaštitu nepovratni troškovi bez finansijske koristi, dok će strateška

inicijativa 2.3 pokrenuti komunikacionu kampanju povećanja svesti i posvećenosti pružanju

adekvatnih usluga.



način:

Centralni nivo i opštine će identifikovati trenutne socijalne usluge neformalne nege po vrsti

rizika, potreba i troškova za geografsko područje/opštinu.

Opštine mogu da evidentiraju neformalnu negu i rade sa neformalnim pružaocima usluga na

poboljšanju kvaliteta usluga.




Poveravanje osnovnog istraživanja i analize potreba

posebnih socijalnih usluga kako bi se definisao jaz između

rizika, potreba i trenutnog pružanja usluga.

Jan 2013 Mar 2013

Uključivanje zainteresovanih strana u poveravanje

istraživanja

Mar 2013 Mar 2013

Priprema istraživanja i koncepcija pokazatelja kako bi se

procenili i ocenili rizici, potrebe i trenutno pružanje usluga

Apr 2013 Jun 2013

Sprovođenje istraživanja na velikom uzorku, zajedno sa

Kosovskom agencijom za statistiku

Sep 2013 Dec 2013

Godišnje upoređivanje i prosleđivanje ishoda za dalju

upotrebu od strane opština do 2015.


godine



Istraživanje će podržati Kosovska agencija za statistiku, ali će ga voditi Ministarstvo rada i

socijalne zaštite.

Širok spektar zainteresovanih strana udružiće se radi sprovođenja plana, realizacije i

poveravanja istraživanja na osnovu svojih zadataka i odgovornosti..

MRSZ će se posvetiti organizovanju godišnjeg upoređivanja i prosleđivanja ishoda godišnjeg

istraživanja i proceni napretka u ostvarivanju navedenih ciljeva.



6. Osnovni budžet



Poveravanje osnovnog istraživanja i analize potreba posebnih socijalnih usluga kako bi se

definisao jaz između rizika, potreba i trenutnog pružanja usluga.


konsultante

40.000 0 0 0 0

Uključivanje zainteresovanih strana u obavljanje istraživanja


sastanke

10.000 5.000 5.000 0 0

Priprema istraživanja i koncepcija pokazatelja kako bi se procenili i ocenili rizici, potrebe i trenutno

pružanje usluga

Poveravanje 100.000 50.000 50.000 0 0

Direktni medijski troškovi 10.000 0 0 0 0

Godišnje upoređivanje i prosleđivanje ishoda za dalju upotrebu od strane opština do 2015


konsultante

10.000 10.000 10.000 0 0

Ukupno 170.000 65.000 65.000 0 0


Ukupni procenjeni troškovi strateške inicijative iznose 300.000 € i pokriće ih Vlada Kosova.






1.1 Naziv strateške inicijative

Pokretanje široke strateške komunikacione kampanje za podizanje svesti i posvećenost pružanju

adekvatnih usluga.


Savet za porodicu i socijalnu zaštitu


Predsedavajući Saveta.



Dodela sredstava za finansiranje aktivnosti javne socijalne zaštite povećava se kao rezultat rastuće

političke volje na centralnom i opštinskom nivou.


Povećanje nivoa javne i političke posvećenosti pokrivanju stvarnih troškova socijalne zaštite.


Porast političke posvećenosti socijalnim uslugama.



Tokom procesa planiranja i pripreme strategije zaključeno je da je osnovna prepreka dodeli

odgovarajućih javnih finansijskih sredstava za usluge socijalne zaštite činjenica da nema dovoljno

političke volje u pružanju podrške ovom pitanju. Ovakvo stanje je u stvari posledica činjenice da

javnost uglavnom retko diže svoj glas zbog zabrinutosti za pružanje usluga socijalne zaštite,

verovatno zato što ne očekuje da bi stvari mogle da se promene. Dokle god je takva situacija, izgleda

neizbežno da političari favorizuju potrošnju koja će vidljivije privući njihove birače.

Umesto da prihvati nedostatak političke volje, takav kakav jeste, strategija zaključuje da je moguće, i

potrebno, pokušati sa promenom ovakvog stanja tokom vremena, kroz koordiniranu stratešku

komunikacionu kampanju. Ova kampanja će se oslanjati na prakse iz drugih evropskih zemalja,

pokazujući podjednako i javnosti i političarima da je pružanje adekvatne socijalne zaštite normalan

deo svake civilizovane evropske države, kao i da građani Kosova imaju pravo da očekuju da to bude

slučaj i u njihovoj zemlji. Strategija će takođe imati koristi od činjenice da su mnogi Kosovci već

iskusili život u drugim evropskim zemljama i svedoci su nivoa i kvaliteta socijalne zaštite koja se tamo

pruža.

Smatra se da je važno da kampanja okupi širok spektar zainteresovanih strana, uključujući i samu

Vladu, opštine, organizacije građanskog društva i profesionalne grupe. Tako će se umanjiti

zabrinutost da je kampanja pre svega inicijativa javnog sektora što bi za sobom moglo da povuče

optužbe da državna služba pokušava da se uključi u političke poslove. Zbog toga bi kampanju

formalno vodio Savet za porodicu i socijalnu zaštitu.



Strateške inicijative 2.1 i 2.2 unaprediće delove baze dokaza koji će podupreti strategiju

komunikacije. Strateška inicijativa 2.1 će pomoći da se ublaže politička strahovanja da su



izdaci za socijalnu zaštitu nepovratni troškovi bez finansijske koristi, dok će strateška

inicijativa 2.2 pokazati u kojoj meri se ne pružaju usluge za određene socijalne potrebe.

Aktivnosti u okviru Strateškog prioriteta 4 će pomoći u davanju primera saradnje javnog

sektor sa građanima na pružanju usluga socijalne zaštite. Ovi modeli će pozvati političare da

ponude takva rešenja da i javni sektor i pojedinci imaju korist od promene politike.



način:

Ukupnim iznosom finansijskih sredstava namenjenih za socijalne usluge od strane javnog

sektora na Kosovu.

Godišnjim ispitivanjem javnog mnjenja koje će ukazati gde se nalazi socijalne zaštita kao

politička zabrinutost stanovnika Kosova.

U nastavku su prikazani projektovani ciljevi u pogledu ovih očekivanih prednosti za narednih pet

godina:



namenjenih socijalnoj zaštiti

od strane javnog sektora

€3 miliona €3,3m €3,6m €3,9m €4,2m

Rangiranje socijalne zaštite

na listi od dvanaest pitanja

koja imaju primaran značaja

za birače

8 7 6 5 4




Osnovni pregled i analiza političkog i javnog stava prema

javnoj potrošnji za socijalnu zaštitu

Jan 2014 Mar 2014

Uključivanje zainteresovanih strana u kampanju Mar 2014 Apr 2014

Priprema strategije za kampanju i koncepciju

komunikacionih medija i plan

Apr 2014 Jun 2014

Realizacija strategije Sep 2014 Dec 2014

Godišnje istraživanje da bi se procenila efikasnost

strategije u odnosu na ciljni uticaj i ishode


godine



Komunikacionu strategiju će podržati MRSZ, ali će je voditi Savet za porodicu i socijalnu

zaštitu.

Širok spektar zainteresovanih strana udružiće se radi sprovođenja strategije zaključivanjem

neformalnog Memoranduma o udruživanju koji će sadržati njihove međusobne obaveze i

odgovornosti.



Da bi procenio napredak u ostvarivanju navedenih ciljeva, MRSZ će se, dok traje strateški

plan, posvetiti organizovanju godišnjeg ispitivanja mnjenja.

6. Osnovni budžet



Osnovni pregled i analiza političkog i javnog stava prema javnoj potrošnji za socijalnu zaštitu


konsultante

0 30.000 0 0 0

Uključivanje zainteresovanih strana u kampanju


sastanke

0 10.000 0 0 0

Priprema strategije za kampanju i koncepciju komunikacionih medija i plan

Konsultanti i planeri

komunikacione strategije

0 30.000 0 0 0

Realizacija strategije

Upravljanje i koordinacija 0 20.000 0 0 0

Direktni medijski troškovi 0 50.000 0 0 0

Godišnje istraživanje da bi se procenila efikasnost strategije u odnosu na ciljni uticaj i ishode


konsultante

0 15.000 15.000 15.000 15.000

Ukupno 0 155.000 15.000 15.000 15.000



Troškovi će biti ravnopravno podeljeni između donatora i Vlade Kosova. Od donatora se očekuje da

pokriju troškove za konsultante koji će obaviti istraživanje i osmisliti i nadgledati komunikacionu

strategiju.






1.1 Naslov strateške inicijative:

Ojačati odelenja za socijalni rad u opštinama.


Ministarstvo lokalne samouprave i administracije.


Ministarstvo lokalne samouprave i administracije i Ministarstvo rada i i socijalne zaštite.



Povećati znanje osoblja odelenja za socijalni rad o preventivnim, promotivnim i zaštitnim funkcijama.


Kapaciteti politilkog i ne političkog osoblja i osoblja centra za socijalni rad su povećani u odredbama

socijalnih usluga, planiranju i budžetiranju.


Ponovno oživljavanje mreže centra za socijalni rad.


3.1 Pozadina i opravdanost

Vizionarski i strateški proces zaključuju da velika i osnovna prepreka jeste činjenica da zakon o

samoupravi opština dozvoljava opštinskim vlastima dovoljno prostora da se funkcije socijalnih usluga

regulišu na osnovu svojih finansijskih mogućnosti a u nekim slučajevima se politizuje dugim

diskusijama u smislu da li treba da bude kao što je u uobičajenom praksom odelenje zdravlja i

socijalne zaštite ili da opština stvori dva odvojena odeljenja.

Ovo postaje veliki problem ostavljajući u senci stručni rad i socijalne usluge se smatraju uglavnom

kao teret gde su finansijska sredstva potrošena ali koristi se retko dobro predstavljaju donosiocima

odluka u opštinama. Dalje, pošto je funkcija primarne zdravstvene zaštite veća u smislu budžeta, ona

dobija pažnju politike u opštini mnogo lakše.

Dokle god je to tako, izgleda neizbežno da će političari favorizovati potrošnju onih koji vidljivije

odgovoraju njihovih izbornim jedinicama.

Umesto prihvatanja nedostatka političke volje kao date, strategija zaključuje da je moguće i potrebno,

da traže da se promeni ovaj put kroz poboljšanje kadrovskih kapaciteta u odeljenju socijalne zaštite ,

kao i osoblja centra za socijalni rad. Štaviše, povećanja će biti u oblasti administracije uglavnom kao

što su planiranje socijalnih usluga, budžetiranje, uključujući i funkcionalne obuke u razlikovanju

preventivnih od promotivnih i zaštitnih opština.

3.2 Povezane aktivnosti




Aktivnosti u okviru strateškog prioriteta će imati sinergiju sa strateškim inicijativama 1,2 i 1,3

na finansijsku formulu i budžetiranje unutar izgradnje kapaciteta kako bi pomogli opštinama

da izgrade svoje kapacitete u socijalnoj zaštiti.

3.3 Očekivane koristi (specifične, merljive, ostvarljive, realistične i podesne)

Očekivane koristi koje proističu iz ovih strateških inicijativa mogu biti kvantifikovane kao sledeće:

Opštine će biti u stanju finalizirati svoje organizacione strukture prema Kosovskim zakonima,

pogotovo prema 03/L-040 Zakonu o lokalnoj samoupravi i Evropskoj povelji o lokalnoj

samoupravi, minimum standard o socijalnim uslugama.

Dalje, opština će uspostaviti uloge i odgovornosti u planiranju i izveštavanju centra za

socijalni rad opštini i obrnuto.

Opštinsko izabrano i profesionalno osoblje koje radi u odelenju socijalnih usluga će moći da

planira i predvidi zalihe i protok i biće u stanju da planira svoj budžet na osnovu najboljih

primera.

Političko osoblje i odbornici će moći interpretirati socijalne usluge i razumeće promene u

politici.

4. Ocrtane aktivnosti i vremenski okvir

Sledeće aktivnosti i indicirani vremenski okvir su predviđeni:


Razviti opštinski operativni priručnik socijalnih usluga na

osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Evropske povelje

o lokalnoj samoupravi, sa fokusom na socijalne usluge.

Jul 2013 Aug 2013

Uključivanje učesnika u razvoju operativnog priručnika

socijalnih usluga.

Aug 2013 Sep 2013

Obezbediti diskusiju između centralne i lokalne vlasti o

krajnjem nacrtu i odobrenju zahteva od strane saveta za

socijalne usluge. Predaja budžeta za 2014 treba da

reflektuje novu predloženu strukturu kao i za operativni

priručnik socijalnih usluga.

Sep 2013 Sep 2013

Sprovođenje novog organograma i političkih odluka

ispisanih u operativnom priručniku socijalnih usluga.

Jan 2014 Dec 2015

NPAC će obezbediti sprovođenje i efektivnost operativnog

priručnika u vezi sa ciljanim uticajima i rezultatima.

Jan 2014 Godišnje se

ponavlja sve do

Dec 2015

5. Institucionalni vremenski okvir

Inicijativa zahteva sledeći institucionalni vremenski okvir kako bi obezbedila svoje sprovođenje

Operativni priručnik će biti podržan od MLSU i asocojacije Kosovskih opština.

NPAC i MLSU će zajednički osigurati sprovođenje operativnog priručnika.



6. Ocrtan budžet

Ocrtani budžet za strateške inicijative za sledeće pet godine je predviđen kao sledeći:

Indikator / Godina 2013 2014 2015 2016 2017

Razvoj operativnog priručnika o socijalnom blagostanju (OPSB)

Konsultantski honorar i

materijali

100,000 30,000 0 0 0

Angažovanje učesnika, opština, centra za socijalni rad u period dizajniranja OPSB

Vreme i troškovi sastanka 100,000 100,000 100,000 0 0

Sprovođenje OPSB

Menadžiranje i koordinacija 10,000 10,000 10,000 0 0

Godišnja procena od strane MLSU i NPAC o efektivnosti OPSB u vezi sa ciljanim uticajem i

rezultatima


materijali

15,000 15,000 15,000 0 0

Ukupno 225,000 145,000 125,000 0 0

7. Izvori finansiranja

Ukupni predviđeni troškovi strateške inicijative su €495,000

Troškovi će biti podeljeni između donator i Vlade Kosova. Od donator se očekuje da svoj doprinos

daju u €400,000 dok se od Vlade Kosova očekuje da svoj doprinos da u €95,000.



Vizija i strategija decentralizacije socijalnih usluga

Strateška inicijativa Fiche 3.2


1.1 Naslov strateške inicijative:

Uspostaviti nove i sveobuhvatne provesionalne razvojne programme za osoblje socijalnih usluga.


MLSW


Generalni savet za socijalne i porodične usluge



Profesionalni socijalni radnici će imati koristi od ovog programa u paketu sa treningom posvećenim

odredbama i menadžiranju socijalnih usluga.


Opštinsko političko i ne političko osoblje kao i osoblje centra za socijalno blagostanje je podučeno o

novom paketu treninga i razmeni praksi sa bivšim jugoslovenskim zemljama.


Ponovno oživljavanje mreže centra za socijalni rad.


3.1 Pozadina i opravdanost

Vizionarski i strateški proces zaključuju da je velika i osnovna prepreka u stvari činjenica da je centar

za socijalno blagostanje do sada imao treninge od strane MLSU o određenim temama ili od strane

donatora u zavisnosti od agende donatora o socijalnim uslugama.

Međutim, sa ovom strateškim inicijativom se snatra da će socijalna služba dobiti sveobuhvatan stručni

program razvoja socijalne zaštite zaposlenih, i centra za socijalni rad i opština, pomoglo bi se da se

zatvori znanje i praznine u veštini između trenutnog nivoa i onih zahteva u dinamičnom okruženju, i

da će istovremeno podstaći zaposlene da veruju da su zaposleni od strane službe sa vizijom za

budućnost. U ovom trenutku poneki trening je obezbeđen ali to je naravno na prečac prema

raspoloživosti donatorskih sredstava. Sveobuhvatan program mogao bi da bude razvijen uz podršku

donatora, ali institucionalizovan za dostavu pod pokroviteljstvom Zavoda za socijalnu zaštitu.

Program može da se prati od strane sistema razmene između CSR na Kosovu , ili šire u okviru

Zapadnog Balkana. Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju slične mreže centara za socijalni rad, i dok su

se prakse u novim nezavisnim državama sada razišle, značajna lična korist bi se dobila širenjem

svesti zaposlenih o sadašnjim pristupima koji se koriste u susednim zemljama.



Aktivnosti i okviru strateškog prioriteta će imati zajedničku vezu sa strateškim prioritetima 1,

pogotovo sa strateškim inicijativama 1.1, 1.2, 1.3 i 1.5 u ojačanju kapaciteta osoblja.



Dalje aktivnosti povezane sa ovim strateškim prioritetom je sa strateškom inicijativom 3.1 u

ojačanju socijalnih usluga u opštinama.

3.3 Očekivane koristi (specifične, merljive, ostvarljive, realistične i podesne)

Očekivane koristi koje proističu iz ovih strateških inicijativa mogu biti kvantifikovane kao sledeće:

Opštine će dobiti sveobuhvatan profesionalni razvojni program za osoblje socijalnog

blagostanja.

Dalje, opštine i CSR i zainteresovani učesnici će dobiti profesionalni trening isporučen pod

potkroviteljstvom GCSFS.

Opštine/CRS će pratiti sistem razmene sa CSR na Kosovu ili širem zapadnog Balkana.

Opštinsko političko osoblje i CSR će moći interpretirati socijalne usluge i razumeće promene

u politici.

4. Ocrtane aktivnosti i vremenski okvir

Sledeće aktivnosti i indicirani vremenski okvir su predviđeni:


Razviti sveobuhvatni profesionalni razvojni program za

osoblje socijalnih usluga.

Jul 2013 Sep 2013

Studijska poseta CSR i opštinskog osoblja vođenih od

strane osoblja MLSU sa ciljem dobijanja najboljih praksi iz

okolnih zemalja ili zemalja zapadne Evrope.

Sep 2013 Sep 2013

Angažovanje učesnika uključujući i učesnike studijske

posete u razvoju profesionalnog razvojnog programa za

socijalne usluge.

Sep 2013 Sep 2013

Obezbediti diskusiju između centralne i lokalne vlasti o

odobrenju programa i slaganju sa GCSFS kako bi se

preuzeli kao njihov godišnji program izgradnje

profesionalnog osoblja CSR.

Oct 2013 Oct 2013

Treniranje i testiranje osoblja opštinskih socijalnih usluga

o novom programu koji je isporučen od strane GCSFS.

Oct 2013 Nov 2013

Sravnjivanje i širenje rezultata treninga za dalji godišnji

izvještaj o izgradnji kapaciteta CSR i opština . Izveštaj će

biti urađen od strane GCSFS.

Dec 2013 Dec 2013

Objaviti rezultate MRSZ i pobrinuti se da sprovođenje i

efektivnosti trening paketa je u vezi sa ciljanim uticajem i

rezultatima.

Jan 2014 Godišnje se

ponavlja sve do

Dec 2015

5. Institucionalni vremenski okvir

Inicijativa zahteva sledeći institucionalni vremenski okvir kako bi obezbedila svoje sprovođenje

Paket treninga koji uključuje trening program i isporuku biće podržan od strane donatora i

biće izveden od strane GCSFS.

MRSZ će obezbediti proveru kvaliteta programa i obuka se sprovodi od strane GCSFS



MRSZ će obezbediti razmenu prakse koja će biti koordinirana bez obzira gde se odvija

studijska poseta sa ciljem da učesnici koji su učestvovali u programu daju svoj doprinos pri

povratku.

6. Ocrtan budžet

Ocrtani budžet za strateške inicijative za sledeće pet godine je predviđen kao sledeći:


Razvoj sveobuhvatnog profesionalnog razvojnog programa za osoblje socijalnih usluga.


materijali.

70,000 0 0 0 0

Studijska poseta u cilju razmene praksi CSR


materijali.

100,000 0 0 0 0

Trening održan od strane profesionalaca u socijalnim uslugama a u ime Instituta za socijalnu

politiku

Isplata trenera 50,000 50,000 50,000 0 0

Menadžiranje i koordinacija

treninga

50,000 50,000 50,000 0 0

Godišnja procena od strane MLSU o efektivnosti programa treninga u vezi sa ciljanim uticajem

i rezultatima

Godišnja radionica 10,000 10,000 10,000 0 0

Ukupno 280,000 110,000 110,000 0 0

7. Izvori finansiranja

Ukupni predviđeni troškovi strateške inicijative su €500,000

Troškovi će biti podeljeni između donator i Vlade Kosova. Od donator se očekuje da svoj doprinos

daju u €400,000 dok se od Vlade Kosova očekuje da svoj doprinos da u €100,000.







Uspostaviti mehanizme za sufinansiranje socijalnih službi od strane građanskog društva i širih

porodica



1.3 Predvodnik inicijative




Profesionalni socijalni radnici imaće korist od programa u paketu programa obuke koji je posvećen

pružanju i upravljanju socijalnim službama


Opštinsko političko i nepolitičko osoblje i osoblje centara za socijalnu zaštitu će dobili znanja o novom

paketu programa obuke i razmenjuju prakse sa zemljama iz bivše Jugoslavije.


Korišćenje podrške građanskog društva i šire porodice da se bolje razume pružanje usluga socijalnih

službi.


3.1 Pozadina i obrazloženje

Proces vizije i strategije je zaključio da velika osnovna prepreka jeste činjenica da CSRi do sada su

dobili obuku od MRSZ o određenim temama ili od strane donatora , na osnovu donatorskih agenda o

socijalnim uslugama .

Međutim, sa ovim strateškim inicijativom je ipak da socijalne službe dobiju sveobuhvatan stručni

program razvoja socijalne zaštite zaposlenih, kako na CSR i opštine, pomoglo bi da popuni praznine

znanja i veštine između trenutnog nivoa i onih zahteva u dinamičnom okruženju, i da će istovremeno

podstaći zaposlene da veruju da su zaposleni od strane službe , sa vizijom za budućnost. U ovom

trenutku neki trening je obezbeđen , ali to je normalno na ad hoc bazi prema raspoloživosti

donatorskih sredstava. Sveobuhvatan program mogao da bude razvijen uz podršku donatora, ali

institucionalizovana za dostavu pod pokroviteljstvom Generalnog saveta za socijalne i porodične

usluge ( GCSFS ).

Program može da se prati od strane sistema razmene između CSR na Kosovu, ili šire u okviru

Zapadnog Balkana. Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju slične mreže centara za socijalni rad, i dok

prakse u novim nezavisnim državama sada razišle, značajna lična korist bi se dobila širenjem svesti

zaposlenih sadašnjih pristupa koji se koriste u susednim zemljama.





Aktivnosti pod strateškim prioritetom će imati zajedničku povezanost sa strateškim

prioritetima 1, posebno sa strateškom inicijativom 1.3 u poboljšanju pronalaženja i

određivanju prioriteta rizika i socijalnih potreba, 1.4 bližeg angažovanja ostalih aktera u

pružanje socijalne zaštite i 1.5 u poboljšanju kapaciteta osoblja da ispune rastuće troškove

socijalnih usluga.

Dalje aktivnosti koje se odnose na strateški prioritet je strateška inicijativa 3.1 u osnaživanju

socijalnih usluga u opštinama.

3.3 Očekivane beneficije (specifične, merljive, dostižne, realne, i blagovremene)

Očekivane koristi odnosno beneficije koje proističu iz ove strateške inicijative mogu biti kvantifikovane

na sledeći način:

Opštine će pružiti bolje usluge konačnim korisnicima sa nedržavnim pružaocima, obučenim

porodicama i bliskim rođacima korisnika

Opštine/ centri za socijalnu zaštitu će biti u mogućnosti da izaberu da pruže usluge unutar

svojih kapaciteta ili da nađu eksternog pružaoca ( nedržavni pružalac , obučene porodice ili

bliski rođaci korisnika ) i na taj način da dobiju budžet po nižoj ceni za isporuku usluga ili u

nekim slučajevima bez ikakvih finansijskih implikacija.

Opštine/ centri za socijalnu zaštitu će biti u mogućnosti da pruže više usluga u pogledu

usluženih klijenata, poboljšanog kvaliteta i po nižoj ceni kroz procenu sa proračunom jedinice

troška.

4. Pregled aktivnosti i vremenski okvir

Predviđene su sledeće aktivnosti i indikativni vremenski rokovi:


Stvaranje mehanizma za sufinansiranje pružanja

socijalnih usluga od strane građanskog društva i šire

porodice

Identifikovati i razviti sveobuhvatan budžet iz svih mogućih

izvora kao što su opšti grant, resorna ministarstva ,

nevladine organizacije, donatori i zainteresovani akteri koji

su spremni da daju doprinos

Jan 2014. Jan 2014.

Planirati unutar toga šta će biti budžet za svaku opštinu i

centra za socijalnu zaštitu za 2014. i 2015. godinu

uključujući sve gore pomenute izvore.

Jan 2014. Mar 2014.

Opštine su osposobljene da procene koja je najbolja

opcija o tome da li da pruže usluge u okviru centra za

socijalnu zaštitu ili da angažuje pružaoca usluge spolja i

kao rezultat toga uštede novac kroz manje pružanje

usluga ili bez ikakvih finansijskih implikacija, kroz obračun

jedinice troška

Mar 2014. Maj 2014.

Odluke opština o svojim najboljim mogućnostima da pruže

usluge

Jun 2014. Dec 2015.

Rezultat odluka da se finansiraju usluge socijalnih službi

će biti pripremljen u godišnjem izveštaju od strane MRSZ

o promenama koje su učinile opštine u pružanju socijalnih

Jan 2014. Ponavlja se

godišnje stoga

Dec 2015.



usluga


Potreban je sledeći institucionalni okvir da bi inicijativa mogla da osigura svoju primenu:

• Paket obuka koji obuhvata program obuke i isporuka će biti podržana od strane donatora i da će biti

sprovedena od strane GCSFS.

• MRSZ će obezbediti proveru kvaliteta programa i obuka se sprovodi od strane GCSFS

• MRSZ će obezbediti razmenu prakse da se koordinira gde studijsko putovanje odvija kako bi

učesnicima mogli da doprinesu razvoju programa obuke na njihovom povratku.

6. Pregled budžeta

Pregled budžeta za strateške inicijative u narednih pet godina je procenjen na sledeći način:

Pokazatelj / godina 2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Radionica o uspostavljanju mehanizma za sufinansiranje pružanja socijalnih usluga od

strane civilnog društva i proširenih porodica

Skupiti aktere,

Identifikovati i razviti

sveobuhvatnu

kompilaciju budžeta sa

svih mogućih izvora, kao

što su Opšti Granta ,

resornim ministarstvima ,

nevladinim

organizacijama ,

donatorima i

zainteresovanih aktera

voljnih da doprinesu

0 20,000 20,000 0 0

Planirati u šta će biti

budžet za svaku opštinu i

CSR za 2014 i 2015 ,

uključujući sve izvore kao

što je pomenuto gore

0 20,000 20,000 0 0

Program obuke koji je održan od strane stručnjaka socijalne službe

Opštine su obučene da

procene koja je najbolja

opcija, da li da pružaju

usluge u CSR ili dati pod

ugovor i kao rezultat toga

uštedeti ili ih pružati bez

finansijskih implikacija na

sve, kroz obračun

troškova jedinice

0 50,000 50,000 0 0

Upravljanje i koordinacija

treninga

0 50,000 50,000 0 0

Godišnja procena od strane MRSZ/Instituta za socijalne politike na efikasnost programa obuke



u vezi sa ciljanog uticaja i ishoda

Godišnja radionica 0 10,000 10,000 0 0

Ukupno 0 150,000 150,000 0 0


Ukupna procena troškova strateških inicijativa je €300,000

Troškovi će se razmeniti između donatora i Vlade Kosova. Očekuje se da će donatori doprineti sa

€250,000 dok će Vlada Kosova doprineti sa €50,000.







Pilot isporuka usluga socijalnih službi kroz socijalna preduzeća i organizacije građanskog društva.







Profesionalni socijalni radnici će imati korist od program iz paketa programa obuke koji je namenjen

pružanju i upravljanju usluga socijalne zaštite


Opštinsko političko i nepolitičko osoblje i osoblje centra sa socijalnu zaštitu su stekli znanja o ovom

paketu programa obuke i razmeni iskustava odnosno prakse sa bivšim jugoslovenskim zemljama.


Korišćenje podrške građanskog društva i šire porodice da se bolje dopuni javno pružanje socijalnih

usluga



Proces vizije i strategije je došao do zaključka da je jedna od glavnih istinskih prepreka činjenica da je

pod strateškom inicijativom 1 predložena mogućnost praktične politike evidentiranja isporuke

socijalnih usluga od strane nedržavnih aktera.

Socijalna preduzeća su privredna poslovanja sa socijalnim ciljevima. Efikasno socijalno preduzeće

deli efikasnost privatnog sektora sa posvećenošću nevladinih organizacija i sve više su aktivni u prvim

linijama pružanja usluga socijalne zaštite u državama članicama EU. U većini slučajeva, ako je

socijalno preduzeće dostupno da isporuči uslugu u datoj oblasti, može često to do uradi jer je iznos

konkurentan u odnosu na direktno pružanje javnog sektora.

Dok pružanje usluga socijalnih preduzeća se ne može smatrati isporukom kosovske socijalne zaštite,

primarno zbog činjenice da trenutno postoji nekoliko takvih primera, efikasnost modela može da se

testira na pilot osnovama, odnosno mehanizmima razvijenim za širu primenu. Ako bude uspešno, ovo

će imati uticaj da olakša neke od ograničavajućih finansijskih resursa, ali takođe i da podstakne

osnivanje socijalnih preduzeća na široj skali.

Ovo bi značilo da slučajevi kojim upravlja i koje sprovodi centar za socijalnu zaštitu ii MRSZ putem

svojih mehanizama u budućnosti mogu da budu upućeni socijalnim preduzećima za pružanje

socijalne zaštite.

Ova strateška inicijativa određuje osnovu za finansiranje socijalnih preduzeća koja bi trebalo da budu

osnovana uz podršku MRSZ kako bi se testirala i uvrstila u dalje tokove ako se pokažu kao uspešna.





Aktivnosti pod strateškim prioritetom će imati zajednički odnos između strateških prioriteta 1,

posebno sa strateškom inicijativom 1.3 u poboljšanju i određivanju prioriteta rizika i socijalnih

potreba, 1.4 bliže angažovanje sa ostalim akterima u socijalnoj zaštiti

Dalje aktivnosti koje su povezane sa strateškim prioritetom je strateška inicijativa 3.1 u

osnaživanju socijalnih usluga u opštinama i 4.1 o uspostavljanju mehanizma za sufinansiranje

pružanja socijalnih usluga od strane građanskog društva i šire porodice.

3.3 Očekivane beneficije (specifične , merljive, dostižne, realne i blagovremene)

Očekivane koristi koji se javljaju ovom strateškom inicijativom mogu da se kvantifikuju na sledeći

način:

MRSZ i opštine će stvoriti kapacitete da razviju pilot socijalna preduzeća i kasnije razviju

platformu da se koordiniše bolje u isporučivanju socijalnih usluga između javnog i privatnog

sektora.

Opštine/ centar za socijalnu zaštitu će osigurati šire i bolje pokrivanje socijalnih usluga


Predviđene su sledeće aktivnosti i indikativni vremenski okvir:

Aktivnosti Početak Kraj

Stvoriti pravnu i finansijsku platformu za socijalna

preduzeća unutar usluga socijalne zaštite

Sep 2013 Jan 2014

Podstaći EU IPA strukture fondova da se razmene i

promovišu dobre prakse za razvoj socijalnog preduzeća

Jan 2014 Dec 2016

Pozvati relevantne aktere socijalnih usluga odnosno službi

da razgovaraju, komentarišu i razmene platformu

socijalnih preduzeća i da vide mogućnost njihovog

uključivanja u pilot fazu

Jan 2014 Jan 2014

Stvoriti kapacitet unutar MRSZ i unutar socijalnih

preduzeća da se prikupe finansijska sredstva i da se ovo

učini kao regularna inicijativa.

Jun 2014 Dec 2016

Inicijativa za osnivanje socijalnih preduzeća koji će se

baviti pitanjima socijalnih usluga; Te inicijative koje se

pokažu kao uspešnim tokom pilot faze da usledi faza

njihove realizacije.

Jan 2014 Ponavlja se

godišnje, stoga

Dec 2016


Inicijativama je potreban sledeći institucionalni okvir da bi se osigurala njihova primena:

Pravna, finansijska platforma i kriterijumi za stvaranje socijalnih preduzeća je imperativ kako

bi se započela ova inicijativa

Opštine zajedno sa ostalim nevladinim akterima trebalo bi da osiguraju razmenu informacija

sa trenutnim nevladinim organizacijama koje već rade kao socijalna preduzeća kako bi ih

pozvali i osigurali da poštuju novu platformu.



6. Pregled budžeta

Pregled budžeta za strateške inicijative u narednih pet godina je kako sledi u nastavku:


Uspostavljanje radnog okvira za socijalna preduzeća u okviru socijalnih usluga

Stvoriti zakonsku i finansijsku

platformu za socijalna preduzeća

unutar usluga socijalne zaštite

200,000 20,000 20,000 20,000 0

Razmeniti i promovisati najbolje prakse u razvoju socijalnog preduzeća

Podstaći strukture EU IPA

fondova da razmene i promovišu

dobre prakse i razvoj socijalnih

preduzeća

400,000 400,000 400,000 400,000 0

Diskutovati, komentarisati i usvojiti novi radni okvir. Revidirati ga na godišnjoj osnovi kako bi najbolje

odgovarao svrsi

Pozvati glavne aktere socijalnih

usluga da diskutuju i komentarišu

i razmene platformu socijalnih

preduzeća, da zatraže usvajanje i

vide mogućnost da se uključe u

pilot fazu

20,000 20,000 20,000 0 0

Podstaći EU IPA fondove da se

razmeni i promoviše dobra

praksa u razvoju socijalnih

preduzeća

0 50,000 50,000 0 0

Upravljanje i koordinisanje

programom obuke

0 50,000 50,000 0 0

Godišnja procena MRSZ/ Instituta za socijalnu politiku o ishodima uspostavljanja mehanizma za

sufinansiranje

Godišnja radionica 0 10,000 10,000 0 0

Ukupno 0 150,000 150,000 0 0


Ukupno procenjeni troškovi strateške inicijative su €2,000,000

Od donatora se očekuje da daju puni novčani doprinos.







Poboljšati integraciju radne i socijalne praktične politike u opštinsku strategiju i akcioni plan


MLU i MRSZ


Zajednička grupa koju su uspostavila dva resorna ministarstva.



Integracija radne i socijalne praktične politike unutar opštinskih strategija kao što su opštinska

strategija privrednog razvoja će osigurati bolje strateško planiranje i povećano korišćenje preventivne

mere kada je reč o socijalnim uslugama, službama za zapošljavanje i socijalnoj pomoći.


Povezivanjem dve funkcije sa opštinskom razvojnom strategijom će osigurati povećanje kvaliteta

usluga i sinergiju među opštinskim odeljenjima što će se odraziti u pogledu iznosa novca.


Usklađivanje finansijskih i organizacionih ciljeva za socijalne usluge na opštinskom nivou.



Proces izrade vizije i strategije je zaključio da je glavno pitanje odnosno problem da se poveže

opštinska razvojna strategija sa socijalnim politikama koje bi trebalo da budu pokrenute potrebom na

opštinskom nivou. Način na koji se ova potreba rešava i finansira trebalo bi da bude integralni deo

strategije opštine i povezana sa finansijskim aranžmanima. Postoje donatorske inicijative koje

podržavaju opštine da poboljšaju strateško planiranje i ova inicijativa doprinosi da se pronađe

odgovarajući pristup da se ova dva dokumenta povežu odnosno komuniciraju gde bi ovaj pristup bio

skladan da vezama olakšavanja i koordinacije unutar i širom funkcija koje rešavaju pitanja rizika,

ranjivosti, siromaštva i socijalne inkluzije. Koordinacija unutar i širom programa na opštinskom nivou

je dobila vrlo malo pažnje u prošlosti, međutim ova inicijativa pokušava da uspostavi mostove

dijaloga, a to je da sva odeljenja govore istim odnosno zajedničkim jezikom.

Sektor za rad i socijalnu zaštitu bi mogao aktivnije da se uključi u ovaj proces i da osigura da procesi

strategije uključuju odgovarajuće učešće i uključivanje službi za zapošljavanje, centara za socijalnu

zaštitu, obrazovanje, smeštaj, policiju i uslovnu službu i građansko društvo. Ovo su dve međusobno

povezane oblasti gde strateška analiza i operativni rad mogu da se usredsrede. Prvo bi trebalo

istražiti i iskoristiti mogućnosti da se poboljša uticaj individualnih programa povezujući ih jedne sa

drugima. Na primer, integracija porodičnog savetovališta sa aktivnim merama tržišta rada; ili dečija

zaštita sa promovisanjem odnosno unapređenjem zdravlja.





Predvođen MLU, inicijativa 3.1 Osnaživanje odseka za socijalnu zaštitu u opštinama čime će

biti osigurana izgradnja kapaciteta na nivou opštinskog političkog osoblja i državnih

službenika koji rade u socijalnim službama,i

Predvođen MRSZ, inicijativa 3.2 o uspostavljanju novog i sveobuhvatnog stručnog razvojnog

programa za zaposlene u socijalnim službama čime osoblje može da bude naučeno o

opštinskim razvojnim planovima, strateškim analizama i komunikacijama i razmeni veština.

3.3 Očekivane beneficije (specifične, merljive, ostvarljive, realne, blagovremene)

Očekivane beneficije koje proističu iz ove strateške inicijative mogu da budu kvantifikovane na sledeći

način:

Do ušteda u odeljenjima može da dođe ako odeljenja komuniciraju zajedno radeći uglavnom

radije na preventivnim merama nego na promotivnim uslugama ili uslugama zaštite.

Osiguravanjem bržeg pružanja kvalitetnih usluga zbog bolje razmene među odeljenjima.


Planirane su sledeće aktivnosti i indikativni vremenski rok:


Pozvati opštine da učestvuju na radionici kako bi se

predstavilo spajanje socijalnih usluga sa opštinskom

razvojnom strategijom pokazujući beneficije i uštede

Jan 2014 Feb 2014

Oceniti trenutnu opštinsku razvojnu strategiju i formirati

spajanje socijalnih usluga koje će biti uključene u novu

strategiju

Feb 2014 Mar 2014

Razvoj smernica koje će biti pretočene odnosno

prevedene u praktičnu politiku za socijalne usluge i

odgovarajući format za uključivanje u nove opštinske

razvojne strategije

Mar 2014 Apr 2014

Osigurati da opštinski politički nivo i državna služba

poseduju promene i da promene takođe odražavaju novo

nadolazeće planiranje budžeta za odeljenja i opštine

Apr 2014 Sep 2014

Sprovođenje nove opštinske razvojne strategije. Dec 2014 nadalje


Inicijativa zahteva sledeći institucionalni okvir kako bi se osiguralo njeno sprovođenje:

Jaka veza između opština, MRSZ, MF u osiguravanju formata i sprovođenja nove opštinske

razvojne strategije.

Širok spektar relevantnih aktera će se okupiti zajedno da pomognu da se pripremi dizajn

praktične politike socijalnih usluga, što uključuje opštinske specifične identifikacije faktora

rizika i načina da se ublaže ti rizici.

MLU će se posvetiti da proceni uključivanje praktične politike za socijalne usluge unutar

opštinskog razvojnog plana i ostvarivanju navedenih zadataka.



6. Pregled budžeta

Pregled budžeta za strateške inicijative u narednih pet godina je procenjen kako sledi:


Pozvati opštine da učestvuju na radionici kako bi se predstavilo spajanje socijalnih usluga sa opštinskom razvojnom strategijom pokazujući beneficije i uštede.

Konsultantske naknade i materijali 0 20,000 0 0 0

Početna dvodnevna konsultativna radionica 50,000

Oceniti trenutnu opštinsku razvojnu strategiju i formirati spajanje socijalnih usluga koje će biti uključene u novu strategiju.

Troškovi vremena i sastanka 0 30,000 0 0 0

Razvoj smernica koje će biti pretočene odnosno prevedene u praktičnu politiku za socijalne usluge i odgovarajući format za uključivanje u nove opštinske razvojne strategije.

Administrativni i konsultantski posao 0 100,000 0 0 0

Osigurati da opštinski politički nivo i državna služba poseduju promene i da promene takođe odražavaju novo nadolazeće planiranje budžeta za odeljenja i opštine.

Upravljanje i koordinisanje završne dvodnevne radionice/ događaja

0 50,000 0 0 0

Troškovi fascilitatora i sastanka 10,000

Ukupno 0 260,000 0 0 0

7. Izvor finansija

Ukupan procenjeni trošak strateške inicijative je €260,000. Očekuje se da donatori pokriju troškove

celokupnog zadatka.







Predstavljanje poboljšanih alata i programa obuke da podrže proces izrade budžeta za socijalne

službe u opštinama


Ministarstvo rada i socijalne zaštite i Ministarstvo finansija


Zajednička grupa koju su uspostavili dva resorna ministarstva.



Opštinsko osoblje iz Odeljenja za budžet će osigurati povećano strateško znanje o socijalnim

uslugama i investicijama da se održava minimalno finansiranje za socijalne usluge gde će osoblje

socijalnih službi biti aktivno uključeno u planiranje budžeta i povećati upotrebu preventivnih mera kad

je reč o službama socijalne zaštite.


Povezivanjem osoblja ova dva odeljenja mnogo bliže će se osigurati povećanje kvaliteta usluga koje

će imati neposredan uticaj na vrednost novca.


Uravnotežiti finansijske i organizacione ciljeve za socijalne usluge na opštinskom nivou.



Proces vizije i strategije je zaključio da je uvođenje poboljšanih alata i programa obuke koji su imali

za cilj da podrže proces pripreme budžeta za socijalne usluge za fiskalnu 2013. godinu već pokazali

svoje rezultate tokom leta 2012. Način na koji se ova potreba rešava i finansira bi trebalo da bude

integralni deo godišnjeg budžeta opštine i povezano sa aranžmanima finansiranja. Već je ostvaren

značajan napredak u odnosu sa budžetom koji je preko donatorske inicijative DFID KSSD projekta

podržavao opštine da poboljšaju strateško planiranje u pogledu rešavanja rizika, ranjivosti,

siromaštva i socijalne inkluzije.

DFID KSSD projekt je pripremio nekoliko alata i informacionih osnova za proces budžetiranja

socijalnih usluga u opštinama. Ovo uključuje procene jedinice troška za različite vrste socijalnih

usluga, zalihe i analize protoka centara za socijalnu zaštitu i relativne procene rizika i ranjivosti u

različitim opštinama. Ti alati pomažu opštinama da pripreme više dokaza na osnovu budžeta koji

dodeljuju finansijske resurse na sredstava koja treba da se iskoriste, ili drugim rečima nazvano

budžetiranje bazirano na ishodu. Ovaj pristup jasno uravnotežuje strateške ciljeve sa ciljevima

praktične politike sa dodeljenim resursima. Kao što je već napomenuto, alati koji su pripremljeni su

već bili upotrebljeni u početnom programu obuke i razvojnom programu tokom leta 2012. Međutim, da

bi ova praktična politika bila u potpunosti efikasna, ovaj proces mora da se nastavi sa daljim

programima obuke i podrškom na kontinuiranoj osnovi najmanje tokom prve dve godine tokom

novog pristupa budžetiranja.





Predvođen Ministarstvom za rad i socijalnu zaštitu, završiti strateški prioritet 1 koji odražava

ispunjavanje povećanih finansijskih obaveza za pružanje socijalnih usluga kroz :

o 1.1 definisanje zamišljenih nivoa grantova koji će osigurati minimalno finansiranje za

socijalne usluge unutar opšteg granta,

o 1.2 uspostavljanje dijagrama priraštaja za postepeno ispunjavanje rastuće inflacije

cena dobara i usluga, i

o 1.5 započeti mogućnost dobijanja prihoda u socijalnim uslugama uglavnom u

administrativnim uslugama za one kategorije koje mogu da priušte da plate.

Predvođen MRSZ, inicijativa 4.1 o uspostavljanju mehanizama da se sufinansira pružanje

socijalne usluge od strane građanskog društva i proširenih porodica

Predvođen MLU, inicijativa 5.1 o poboljšanju integracije radne i socijalne politike u opštinsku

strategiju i akcione planove

3.3 Očekivane beneficije (specifične, merljive, dostižne, realne i blagovremene)

Očekivani rezultati koji se javljaju od strateške inicijative mogu da se kvantifikuje na sledeći način:

Poboljšanjem ovih alata i osiguravanjem kvalitetnog programa obuke o pripremi budžeta,

socijalne usluga će se finansirati na odgovarajući način.

Organizovanjem ovog programa obuke javiće se bolja razmena među odeljenjima

4. Pregled aktivnosti i vremenski rokovi

Predviđene su sledeće aktivnosti i indikativni vremenski rokovi:


Preneseni alati od DFID KSSD projekta na MRSZ će

preispitati tim koji je pripremio program i odražava

neophodne promene koje su se pojavile u međuvremenu

unutar opštinskih javnih finansija

Sep 2012 Dec 2012

Zajedno sa novim kalendarom planiranja nove fiskalne

godine koji je određen u skladu sa budžetskim cirkularom

za budžetske godine 2014. i 2015. takođe će morati da se

osigura da opštinsko osoblje iz odeljenja za budžet i

socijalne usluge i ako je moguće predsednici opština i

zamenici predsednika opština pohađaju radionicu

programa obuke odnosno module od 1 do 5.

Maj 2013 Jul 2013

Osigurati da opštinski politički nivo i državna služba imaju

korist od radionice i da odrazi promene unutar

nadolazećih novih predloga za planiranje budžeta za

socijalne usluge u svojim odnosnim opštinama.

Jul 2013 Sep 2013

MRSZ bi trebalo da osigura da se budžetske tehnike,

instrumenti i alati koriste i proceni učinak svake opštine sa

modulom 5

Sep 2013 Sve aktivnosti u

vremenskom okviru

se konsekutivno

ponavljaju u 2014.

unutar istih meseci




Za ovu inicijativu je potreban sledeći institucionalni okvir da bi se osigurala njena primena:

Jaka veza između MRSZ i MF u garantovanju poboljšanja i realizacije programa obuke za

dve uzastopne godine na osnovu kalendara planiranja budžeta. Programi obuke će se održati

tokom 2013. godine za pripremanje budžeta za fiskalnu 2014. godinu i tokom 2014. godine za

pripremanje budžeta za fiskalnu 2015. godinu.

Širok spektar relevantnih aktera će se okupiti zajedno kako bi se utvrdili konkretni opštinski

faktori rizika i načini da se ublaže ili smanje ti rizici.

MRSZ će se posvetiti tome da oceni napredak unutar opštinskog planiranja budžeta i u

ostvarivanju navedenih zadataka.

6. Pregled budžeta

Pregled budžeta za strateške inicijative u narednih pet godina je sledeći:


Preneseni alati od DFID KSSD projekta na MRSZ će preispitati tim koji je pripremio program i odražava neophodne promene koje su se pojavile u međuvremenu unutar opštinskih javnih finansija.

Konsultantske naknade i materijali 20,000 20,000 20,000 0 0

Početna dvodnevna konsultativna radionica 5,000 5,000 5,000

Moraće da se osigura program obuke u skladu sa budžetskim cirkularom za budžetsku godinu 2014. i 2015. tako da opštinsko osoblje iz odeljenja za budžet i socijalnu službu, i ako je moguće predsednici opština i zamenici predsednika opština završe pohađanje radionice odnosno modula 1 - 5.

Radionice programa obuke z module od 1 do 5 0 150,000 150,000 0 0

Konsultantske naknade 45,000 45,000

Osigurati da opštinski politički nivo i državna služba imaju korist od radionice i da odrazi promene unutar nadolazećih novih predloga za planiranje budžeta za socijalne usluge u svojim odnosnim opštinama.

Upravljanje i koordinisanje završne dvodnevne radionice/ događaja

0 20,000 0 0 0

Troškovi facilitatora i sastanaka 5,000

Ukupno 25,000 245,000 220,000 0 0


Ukupni procenjeni troškovi ove strateške inicijative iznose €490,000. Očekuje se da donatori

doprinesu sa €400,000, dok će doprinos Vlade Kosova iznositi €90,000.







Dalja decentralizacija drugih socijalnih usluga, uključujući i stambene, starateljstva i usluga za dnevnu

negu


MRSZ


MRSZ i MF



Opštine će dobiti punu razmeru nadležnosti u socijalnim službama, direktni korisnici / krajnji korisnici

će imati koristi na brže i efikasnije i efektivnije usluge


Usluge približi krajnjim korisnicima sa poboljšanom efikasnošću i brže usluge. Dalje MRSZ će se

isključivo baviti uslugama socijalne politike razvoja i praćenja, nego dnevno upravljanje slučajeva i

opštine će morati da obezbede unakrsnu opštinsku saradnju u cilju pružanja dodatnih usluga u

stambenim, staratelstvu i dnevene nege.


Veća decentralizacija odgovornosti za pružanje socijalnih usluga.

Opis strateške Inicijative

3.1 Istorijat i opravdanost

Proces vizionarstva i strategije je zaključio da je veliki problem da se procene socijalne

politike i spremnost opština da prihvate nove proširene nadležnosti u stambenim, i usluge i

dnevne nege koje treba da se pokreću od potreba krajnjeg korisnika u svakoj opštini. Od

2009 opštine su dobile početne nadležnost da pokrene svoje centre za socijalni rad, štaviše

pružanje socijalnih usluga. Opštine do početka 2012 smatrale su ovo kao brze odluke u

pogledu pripremnih radova nfrastrukture, kao što su obezbeđivanje odgovarajućih

podzakonskih akata, CSR status u okviru opština, nije utemeljena dugoročni finansijski

mehanizam.



Međutim, uz intervenciju DFID KSSD inicijative za podršku opštinama da unaprede strateško

planiranje i ova inicijativa doprinosi da pronađe odgovarajući pristup koji adresira rizik,

ranjivost, siromaštvo i socijalna inkluzija proces decentralizacije je bio opušten u smislu

posedovanja nadležnosti opština. Ovo se može smatrati da je jedan od najvažnijih strateških

rada u decentralizaciji socijalnih usluga od 2009.

U ovom slučaju političke opcije su uglavnom međusobno isključivi i stoga dalja

decentralizacija treba da se proveri što bi predstavljalo veliku promenu politike i jedan koji se

može smatrati da je nespojivo sa višim nivoom Vladine politike. Iz tog razloga sam, to može

biti neverovatno.

Postoji nekoliko argumenata u korist centralizacije, uključujući i činjenicu da je ovo normalan

model u mnogim drugim zemljama u regionu i proces decentralizacije do danas se ne može

smatrati da imaju bolji odziv ili standarde u pružanju usluga. Međutim, postoje barem

podjednako jaki argumenti da se nastavi sadašnja politika. S obzirom da je proces

decentralizacije još u povoju, opštine su same u procesu sticanja znanja u upravljanju

decentralizovanih usluga, a može se očekivati da stalno poboljšavaju svoje sposobnosti u

narednim godinama.

Važeća politika opcija je da se postepeno završi decentralizacija prenošenjem nekih

centralizovanih preostalih usluga opštinama. To bi se pre svega odnosilo na stambeno

zbrinjavanje, hraniteljstvo, invalidninu i usluge dnevne nege.

Glavni argument u prilog takve politike je da, pošto ove usluge kolektivno troše većinu

sredstava koje se trenutno izdvajaju za socijalne usluge, celokupna sredstava će biti

izdvojena za opštine, koje, kada je tada imati veću fleksibilnost da se izdvoje sredstva između

službi bazirane na lokalne potrebe. U suštini, sistem će postati osetljiviji na lokalnu sredinu,

što je cilj decentralizacije. Međutim, postoje ograničenja, kao i protiv ovog argumenta za dalju

decentralizaciju ovih usluga opštinama, zbog činjenice da su ovi servisi nisu usaglašeni sa

geografijom opština. Dakle, decentralizacija bi značilo da bi odluka o resursima i upravljanje

objekta biti doneta od pod-set potencijalnih korisnika usluga. Sekundarni argument protiv

takve politike je da opštine tek treba da steknu neophodno iskustvo i stručnost da pokrene

CSR i usluge prednje-linije, tako da ih opterećenje dodatnim obavezama u ovoj fazi ne mogu

biti od potpunoe pomoći u ovom trenutku.

Zato dalja decentralizacija treba se pilotirati za jednu fiskalnu godinu u početku sa opštinama

koje žele da učestvuju u prvom kolu turnira u resornim ministarstvima kako bi, kao što su

MRSZ, MF, MALU može adekvatno delovati u vreme pre nego se nadležnost predala

opštinama. Posle prve pilot faze samo posle da, iako se o daljoj isporuku u nekoliko dodatnih

opština u drugoj fiskalnoj godini ove reforme i posle uspešnog dva kruga koji se sprovode u

svim opštinama uzimajući u obzir specifičnosti opštinskim.


Sledeće aktivnosti su vezane za ovu inicijativu:

• Predvođeni MRSZ, inicijativa 1.1 o formiranju idejne formule, koja će uključiti poboljšanje

ove formule uključiti finansiranje dodatnih usluga koja će bitio decentralizovana i 1.2 puzeći

klin mehanizam pratiće pretpostavljenu grant formulu i poboljšati usmeravanje pružanja

socijalne zaštite da obezbedi da obim finansiranja odgovara svrsi, a ne zloupotrebljavaju na

pogrešnim ciljnim grupama. Ovi strateški pridruženi



• Predvođeni MALU, inicijativa 3.1 Jačanje odeljaka za socijalni rad u opštinama u kojima će

biti obezbeđeni kapaciteti opštinskog političkog osoblja i državnih službenika koji rade u

društvenim službama, i

• Predvođeni MRSZ, inicijativa 3,2 na uspostavljanje novog i sveobuhvatnog programa

stručnog usavršavanja za socijalne usluge zaposlenima gde se osoblje bude učio na

opštinskim razvojnim planovima, strateške analize i komunikacije i razmene znanja.

• Predvođeni od zajedničke inicijative MRSZ i Ministarstva finansija, inicijativa 5,2 na

uvođenje poboljšane alatke i obuku za podršku procesima budžetiranja za socijalne usluge u

opštinama bile bi u interakciji sa novim uvođenjem u budžetu i dalje u njenom izvršenju

budžeta, kao i praćenje usluge u finansijskom i nefinansijskom smislu.,

3.3 Očekivane koristi (specifični, merljivi, dostižni, realni i blagovremeno)

Očekivane prednosti koje proizilaze iz ove strateške inicijative mogu se kvantifikovati na

sledeći način:

• Opštine će moći pružiti sve usluge na jednom mestu kroz pojačano prihvatanje novih usluga

trenutno upravljanih na centralnom nivou

• Obezbediti brže pružanje kvalitetnih usluga zbog kraćeg vremena odlučivanja unutar

opštine.

4. Outline aktivnosti i rokovi

Sledeće aktivnosti i pokazatelj rokovi predviđeni su:


Proceniti prednosti i mane za nove nadležnosti da

bude decentralizovana i dalje na opštine

Jan 2013 Feb 2013

Uveriti se da gradonačelnici i direktor Direktorata za

zdravlje i socijalnu dobrobit, kao i CSR direktori su

svesni koje nadležnosti se misli da se predaju sa

centralnog nivoa na njih. Identifikovati opštine koje

budu spremne da se testiraju na prvoj fiskalnoj

godini. (mak 3 opštine )

Feb 2013 Mar 2013

Pripremni rad u oblastima kao što su pravni okvir ,

finansijski mehanizam , priprema modula obuke za

rukovanje novih nadležnosti i da obezbedi održivost

tih usluga , zajedno sa novom ulogom MRSZ da

prati proces

Mar 2013 Aug 2013

Uverite se da pilot opštinski politički nivo i građanska

služba poseduju promene koje su se odrazile u

okviru novog predstojećeg planiranja budžeta za

odeljenja i opštine.

Aug 2013 Sep 2013

Primena novih opštinskih nadležnosti u Dec 2014 nadalje



rezidencijalnoj zaštiti, njegu i dnevnu brigu.

Procena napretka pilota kroz blisko praćenje svake

opštine.

Jan 2014 Mar 2014

Ako uspe , počeiti sa drugom serijom opština,

ponavljajući korake kao skup u ovoj vremenskoj

tabeli za godine 2014 i slično za 2015 , uz punu

isporuku u svim opštinama.

Mar 2014 Dec 2016


Inicijativa zahteva sledeći institucionalni okvir da osigura njegovu primenu:

• Jaka veza između opština , MRSZ, MALS i MF u obezbeđivanju dizajna i implementaciju novog

okvira za decentralizovane proširenih nadležnosti u socijalnim uslugama u rezidencijalnom , kod

starateljstva i za dnevni boravak .

•Širok spektar zainteresovanih strana će se udružiti da pomognu dizajn politika socijalnih usluga,

koji uključuje opštinsku specifičnu identifikaciju faktora rizika i sredstva za ublažavanje ili

ublažanje ovih rizika, uz odgovarajuću raspodelu budžeta i izgradnje kapaciteta za obradu novih

nadležnosti .

• MALS će se obaveziti da procennjuje uključivanje politike za socijalne usluge u okviru

opštinskog razvojnog plana i u ostvarivanju navedenih ciljeva.

6. Nacrt budžeta

Nacrt budžeta za strateške inicijative u narednih pet godina, procenjuje se na sledeći način:


Proceniti prednosti i mane za nove nadležnosti da bude decentralizovana i dalje na opštine

Konsultantske naknade za studiranje u tri serije opštinske specifičnosti

20,000 30,000 50,000 0 0

Uveriti se da gradonačelnici i direktor Direktorata za zdravlje i socijalnu zaštitu, kao i CSR direktori su svesni koje nadležnosti se misli da se predaju sa centralnog nivoa na njih. Identifikovati opštine da budu spremne da se pilotiraju na prvoj fiskalnoj godini. ( maks. 3 opštine u godini 1 , druga serija 10 više opština, treća serija sve ostale opštine)

Konsultantske naknade i materijali

20,000 20,000 20,000 0 0

Početnih 2 dana radionice konsultacija

20,000 30,000 40,000 0 0

Pripremni rad u oblastima kao što su pravni okvir, finansijski mehanizam, priprema modula

obuke za rukovanje novih nadležnosti i da sed obezbedi održivost tih usluga , zajedno sa novom

ulogom MRSZ da prati proces.

Pravni okvir 50,000 0 0 0 0

Finansijska procena i formiranje određenog opštinskog mehanizma

100,000 50,000 50,000 0 0

Izgradnja kapaciteta na lokalnom i centralnom nivou

50,000 100,000 150,000

Uveriti se da pilot opštinski politički nivo i građanska služba poseduju promene su se odrazile u okviru novog predstojećeg planiranja budžeta za odeljenja i opština



Radionica 10,000 20,000 30,000 0 0

Primena novih opštinskih nadležnosti u rezidencijalnoj zaštiti , njegu i dnevni boravak .

Obezbediti praćenje sa konsultantima

0 20,000 30,000 50,000 0

Procena napretka u svaku fiskalnu godinu, kroz blisko praćenje svake opštine.

10,000 10,000 10,000

Total 270,000 280,000 380,000 60,000 0


Ukupni procenjeni troškovi ove strateške inicijative su € 990.000 . Od donatora se očekuje da pokriju

troškove od € 500.000 , dok od Vlada Kosova se očekuje da doprinese sa 490.000 € .



Aneks 3 Dizajniranje mehanizma finansiranja za međuopštinsku raspodelu

sredstava za socijalne usluge na Kosovu

Osnovni podaci

1. Cilj ove vežbe modeliranja je da pomogne Vladi Kosova da razvije efikasan mehanizam

finansiranja za podršku prve faze decentralizacije socijalnih usluga na Kosovu (2009-

2012).Počevši od 2009, Vlada Kosova je pokrenula na globalnom nivou proces decentralizacije

socijalnih usluga za populaciju izloženu posebnim rizicima i ranjivosti4. U prvoj fazi ovog procesa

(2009-2012), centralna vlada prenosi deo administrativnih funkcija za pružanje socijalnih usluga

na opštinske administracije (u širem smislu, usluge pružene od strane centara za socijalni rad

(CSR), isključujući hraniteljstvo, invalidninu deteta, i subvencije nacionalnim nevladinim

organizacijama koje pružaju socijalne usluge).

2. Postoje tri centralna pitanja koja treba rešiti u projektovanju optimalnog mehanizma

finansiranja za decentralizovanje socijalnih usluga. Iako je odluka da se decentralizuju

socijalne usluge formalno doneta u 2009, Vlada Kosova je ostala sa tri osnovna pitanja o dizajnu i

novim i efikasnim finansijskim aranžmanom za pokrivanje decentralizovanog pružanje ovih

usluga5:

a. Koliko centralna vlada treba da plati? U kojoj meri treba centralna vlada uzeti u obzir

apsolutne troškove usluga i ima li za cilj da ih pokrije? Ova dilema je razmatrana dosta

detaljno u prethodna dva dokumenta za diskusiju projekta DFID-a koji su se fokusirali na:

(a) strateške opcije za budžetske formule, i (b) analizu rizika i ranjivosti za budžetsku

formulu. Analiza je pokazala da je stepen do kojeg vlada treba da bude spremna da

inkorporira apsolutne jedinične troškove u grant formulu odražava svoju političku odluku o

stepenu decentralizacije, i da li su prenete odgovarajuće usluge, (u kom slučaju apsolutni

troškovi imaju manje težine ili treba da budu potpuno isključeni) ili dekoncentrisane (u tom

slučaju apsolutni jedinični troškovi imaju više težine).

b. Ukoliko iznos transfera za socijalne usluge biti ograđen-prsten iz drugih programa

potrošnje? U početne tri godin nakon prenosa CSR na opštinske nadležnosti, centralne

vlasti pokrile su ovaj prenos Posebnim grantom za socijalne usluge, koji je bio izdvojen

isključivo za ove rashode. Ipak, tokom debate o budžetu za 2012, ovaj pristup je doveden

u pitanje i promena u politici je pozvana. Postoje dva glavna razloga za ovu promenu: pre

svega, postojala je zabrinutost zboh rastećih makrofiskalnih rizika i opasnosti koje se

javljaju obavezama potvorenog prenosa; a zatim iz bog političkih obaveza za prenos

socijalnih usluga u “Sopstvene opštinske nadležnosti” što bi trebalo da se finansira, u

teoriji, iz opšteg granta. Ipak, teškoće koje su se iskusile pri obezbeđivanju resursa za

socijalne usluge iz lokalnih budžeta započele su debatu o tome da li bi bilo više strateški

da se dobije više izdvajanja za fondove namanjenu pružanju socijalnih usluga. Opcije za

ovo uključivale su zadržavanje posebnog granta za socijalne usluge ili uvođenje

pojmovne alokacije fondova za socijalne usluge unutar opšteg granta.

c. Kako da centralna vlada izdvoji sredstva za socijalne službe širom opština?

Najkontroverznije pitanje fokusira se na to da li – kada se bude definisao sveukupni iznos

4 Decentralizovana provizija socijalnih usluga je jedna od ključnih posvećenosti strateške vizije upravljanja socijalnim

rizicima i isporukom javnih usluga na Kosovu postavljeni Ahtisaarijevim planom i Evropskim sporazumima o partnerstvu.

5 Tokom 2009-2011, Vlada Kosova je primenila privremeno praktično pravilo za alokaciju posebnog granta za socijalne usluge, koja je podelila finansijske resurse na osnovu istorijskih iznosa troškova za ovaj program od strane MALS (tj. iznosi potrošeni u 2008.) 18)(19). Ovaj tranzicioni pristup je prvenstveno ukazao na nastavak finansiranja za CSZ iz centralnog budžeta na osnovu istorijskog obrasca troškova. Ipak, ovaj pristup nije odgovarao za isunjavanje osnovnih ciljeva plana decentralizacije, koji je pretpostavljao prenos finansijskih, administrativnih i upravljačkih moći na opštinski nivo.



za finansiranje funkcionisanja socijalnih usluga – bi centralne vlasti trebalo da definišu

tačan iznos transfera za svaku opštinu ponaosob.

3. Ekonomska i statistička analiza je raspoređena kako bi se pomoglo razvoju opcija za

formula vertikalnog i horizontalnog izjednačenja za socijalne usluge. U realnosti, sva tri

ključna pitanja navedena iznad su međupovezana sa jednom odlukom – koja formula treba da se

koristi za alokaciju resursa (da li će sadržati apsolutnu procenu cena? Da li će opisivati opšti ili

odvojeni transfer? I koji kriterijumi, ili promenljive, će koristiti za odvajanje transfera horizontalno

(to jest između pojedinačnih lokalnih budžeta)?) Pružanje tačnih odgovora na ova pitanja zahteva

proces koji rešava svako pitanje ponaosob i redom. U ovom dokumentu, tim projekat DFID KSSD

diskutuje sva tri pitanja redom, ali daje veću važnost verikalnom izjednačenju (pitanje a) i

horizontalnom izjednačenju (pitanje c).

Pristup razvoju komponente vertikalnog izjednačenja formule

Političke odluke o stepenu decentralizacije socijalnih usluga na Kosovu i da li apsolutne cene

njihovog pružanja treba da se uključe u formulu nisu u sklopu ove analize. U svrhu ovih

simulacija, uzimamo da bi socijalne usluge bile decentralizovane kao sopstvene nadležnosti

kao što je određno trenutno zakonodavstvom na Kosovu. Stoga, opcije formule razmatrane u

ovoj analizi fokusiraju se potpuno na horizontalno izjednačenje – što znači da se sveukupni

iznos resursa posvećen za pokrivanje vertikalne praznine u finansiranju usluga uzima kao

egzogen.

Pristup razvoju komponente horizontalnog izjednačenja formule

4. Formula za budućnost socijalnih usluga mora da poštuje dva ključna uslova:

a. Treba da se zasniva na politički neutralnim promenjivima. Idealno bi bilo da se

odvajanje resursa širom opština oslanja na politički neutralne pokazatelje. U definisanju

kriterijuma za podelu resursa širom podnacionalnih budžeta za isporuku

decentralizovanih programa, kritično je zasnovati odluke odvajanja na promenljive koje su

“neutralne po pianju lokalne politike”, tako da proces odvajanja resursa ne stvara

finansijske podsticaje za povećanje odvojenog udela lokalnih vlasti utičući na odnosne

promenljive. Na primer, ako bi fondovi za dugoročnu negu starih bili podeljeni na osnovu

broja domova za stare u svakoj regiji kako bi se povećao udeo ljudi koji primaju takve

stambene usluge (što nije uvek efikasno i ne donosi uvek najbolje ljudima) a ne

pokušavati da se preusmere resursi u alternativne oblike dugoročne nege (npr. nega

unutar opštine).

b. Treba da rezultira distribucijom resursa koje bi uzajamno bili povezani najviše

moguće sa trenutnim prostornim modelom socijalne ugroženosti na Kosovu. Ciljevi

politike zahtevaju jasnu namenu i "objektivnost" i politički neutralne promenljive su

pogodnije kao resursm dodele kriterijumima obzirom da je mnogo teže da utiču na

lokalnom nivou. Na primer, na finansiranje dugoročne nege, ukoliko su sredstva za ove

usluge su podeljena na osnovu broja stanovnika, biće mnogo teže da utiču na lokalne

vlasti. Međutim, promenljive kao što su broj stanovnika - koji su najlakši za korišćenje - ne

uvek precizno snimanje objektivne razlike (između regiona) u troškovima pružanja usluga

i objektivnih prepreka za uključivanje i stoga razlike u potražnji za uslugama. Zadatak

projektnog tima DFID je bio da ugradi u formulu način da se ne uključuju indikatori

socijalne ugroženosti sami po sebi, već u formuli koja pomaže distribuciju koja se

podudara sa distribucijom ugroženosti (kao u Slika 1).



Slika 1: Zahtevi za korelaciju između promenljivih u formuli dizajna

Pregled podataka

5. Pristup statističkim podacima je prilično ograničen na Kosovu, zbog čitavog niza tehničkih

i političkih razloga. Analiza u ovom radu se oslanja na skup indikatora koji imaju veliki broj

ograničenja i koja je daleko od završenog. Raspoloživi podaci, kao i ograničenja podataka su

opisani u nastavku.

6. Spisak skupove podataka (izvori):

Fiskalni podaci

Preliminarni podaci iz popisa stanovništva

Socijalna i demografska statistika koja je dostupna u javnom domenu, na sajtu Zavoda za

statistiku Kosova u okviru svojih periodičnih publikacija. Ovi izveštaji obuhvataju: Obrazovnu

statistiku Kosova (2009-2010), statistiku sklapanja brakova i statistiku razvoda (2010),

statistiku smrti i rođenja (2010), kao i preliminarne popisne rezultate objavljene u 2011.

Anketa o potrošnji domaćinstava (APD)

7. Navedena lista izvora podataka je potkrepila analizu sledećim vrstama informacija u

traženom opštinskom pregledu:

Fiskalni podaci i budžetska izdvajanja. Simulacije su na osnovu istorijskih podataka o

iznosima transfera opštinskih budžeta u 2009-2011 i iznosima budžeta za 2012.

Politički neutralne karakteristike opština. Ovakvi pokazatelji su:

Stanovništvo opštine;

Starosna i polna struktura stanovništva;

Etnička struktura (udeo manjinskih etničkih grupa) stanovništva;

Ruralno / Urbana struktura stanovništva;

Površina opštine.

Indikatori socijalneugroženosti širom opštine. Opseg podataka o socijalnoj ugroženosti na

raspolaganju od IBD i demografskih istraživanja su predstavljeni u pet glavnih oblasti:



Socijalni rizici životnog ciklusa, vezani za detinjstvo6,

Socijalni rizici životnog ciklusa, vezani za stare7,

Nizak životni standard i ekonomska obespravljenost8,

Nesigurnost prihoda9,

Ostali rizici od socijalne isključenosti10.

8. Podaci koji se koriste u ovoj vežbi pate od niza slabosti i ograničenja:

Ograničene vrste podataka dostupnih za ovu analizu (nema pristupa sveobuhvatnim

podacima iz APD i nema pristupa ARS). Podaci opštinskog nivoa iz drugih istraživanja, kao

što su ankete o radnoj snazi (ARS) i Anketa o potrošnji domaćinstva dostupni su samo u

ograničenim količinama. LFS podaci nisu dostupni na opštinskom nivou, i IBD podaci su bili

dostupni samo za određeni broj promenljivih.

Neke od opština su veoma slabo pokrivene raspoloživim statističkim podacima. Četiri

opštine (Leposavić, s.Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok) nisu obuhvaćeni preliminarnim

popisnim rezultatima (tako da ne postoje nedavni podaci o stanovništvu za ovie zajednice).

Pored toga, podaci o ključnim demografskim promenljivim u izveštajima Zavoda za statistiku

Kosova (ZSK) za ove i nekoliko drugih opština (Gračanica, Klokot, Parteš, Ranilug, i

s.Mitrovica) nisu dostupni. IBD podaci takođe nisu potpuni: ne pokrivaju Gračanicu, Klokot,

Parteš, Ranilug s.Mitrovica i Novobrdo. Pored toga, fiskalni skup podataka ima neke

nedostatke - kao što su nepostojeći podaci o prihodima iz sopstvenih izvora (OSR) za Parteš i

s.Mitrovicu.

6 Udeo domaćinstava sa više od 3 dece (prosečni broj dece po domaćinstvu 2.67); raspad porodice: udeo domaćinstava sa decom koju hrani samohrano, razvedeno ili lice udovica ili udovac; Stopa razvoda; Prosečni nivo potrošnje domaćinstva na decu (po detetu); broj dece rođene od majki uzrasta 15-19.

7 Udeo domaćinstava koja se sastoje od čljudi iznad 65 (koji žive bez dece)

8 Udeo domaćinstava koji žive u veoma oštećenim prostorima; Udeo domaćinstava koja žive bez tekuće vode; kupatila u kući; i centralnog grejanja; Prosečni udeo na održavanje objekata i kuće u sveobuhvatnom budžetu domaćinstva. ž

9 Prosečni udeo socijalnih koristi i relativno nestabilnih izvora prihoda u celokupnom budžetu domaćinstava; Udeo domaćinstava koja pate od strašnih troškova na zdravstvo (troškovi zdravstvene nege > 40% od budžeta domaćinstva)

10 Udeo domaćinstava koja predvode lica sa niskim obrazovanjem (manje od srednjeg); Stopa prekida

osnovnog i srednjeg obrazovanja; Udeo osoba sa invaliditetom; Prosečna potrošnja na opasne navike (alcohol, duvan, kockanje) u sveobuhvatnom budžetu domaćinstva; stopa nasilnih smrti.



Tabela 1: Propusti u statističkih podataka koji se koristi u ovoj analizi

Rezultati iz koraka 1: Statističke simulacije za izradu merljivih pokazatelja socijalne

ugroženosti

S obzirom da je željeni prenos distribucija mora da odgovara društvenim obrascima ugroženosti, prvi

zadatak je bio da se izgradi operativna mera socijalne ugroženosti. U cilju osmišljavanja formule koja

će rezultirati u raspodeli sredstava koja odgovara distribuciji socijalne ugroženosti, prvi zadatak je bio

da se izgradi mera takve ranjivosti. Ova mera - ili skup mera - socijalne ugroženosti služi kao merilo

za procenu adekvatnosti prenosa distribucije: da li je rezultat formule dovesti do niza transfera koji

koreliraju sa nivoom ugroženosti u opštinama, ili ne?

Socijalna ugroženost na Kosovu je mešavina primarnih i sekundarnih faktora, koji su složeni i

kontekstualni. Kao što je rečeno u prethodnim analitičkim radovima nastalim od strane DFID

projekta, koncept socijalne ugroženosti je složen, neuhvatljiv, i visoko kontekstualan.

Slika 2). Pregled prethodnih studija siromaštva i socijalne isključenosti na Kosovu su pokazali da

prostorni obrasci ranjivosti su proizvod dva faktora:

Određene geografske barijere koje su objektivne. S jedne strane, postoje "osnovne"

geografske barijere za uključivanje, koje stvaraju objektivno ograničavajuće okolnosti za

odgovarajuće opštine da uspešno učestvuju tržištima faktora i proizvoda, i da žive do njihovog

socijalnog potencijala. Ovo uključuje ekološke barijere (degradacija zemljišta i industrijsko

zagađenje), urbano / ruralne specifične rizike (mada se urbane i ruralne populacije na Kosovu

suočavaju sa značajnim društvenim propustima, iako različitih vrsta), nasleđe rata (u vidu

materijalne štete i štete iskustva raseljenosti), i nedostatak fizičkog pristupa ekonomskim

sredstvima kao što su neposredna blizina granice (koja olakšava prekograničnu trgovinu),

centri ekonomske aktivnosti, ili veliki tokovi doznaka.

Ostali socijalni rizici se razvijaju kao rezultat socijalnih ponašanja i strukturnih faktora

koji ojačavaju mane. S druge strane, postoje i "sekundarni" faktori socijalne isključenosti,

koji imaju specifične geografske dimenzije i objektivni prostorni profil, ali koji su nastali kao

rezultat lokalnih mehanizama i ciklusa isključenosti i siromaštva koji nastavljaju da se

produžuju, štetni kulturni stavovi, polna diskriminacija i siromašni obrazovni i zdravstveni

ishode. Primer takve barijere obuhvata samonametnute isključenosti od strane nekih grupa i

zajednica iz privrednih sistema i obrazovanja i ekonomske razmene.

Fiskalni

podaci

Peliminarni

podaci popisa

Demografske

Promenljive u

Izveštajima ZSK-a

HBS

Novo Brdo Nema podataka Gracanica Nema podataka Nema podataka Klokot Praznine Nema podataka Nema podataka Leposavic Praznine

Nema podataka Parteš Praznine

Praznine

Nema podataka Nema podataka Ranilug Praznine

Nema podataka Nema podataka Zubin Potok Nema podataka

Zvecan Praznine

Nema podataka

S. Mitrovica Praznine

Nema podataka

Nema podataka Nema podataka



Slika 2: Klasifikacija prostornih faktora socijalne ugroženosti

Za formulu u vezi simulacija, projektni tim DFID-a bio je potreban da pokrije socijalne rizike

koji su dovoljno složeni i što bi se moglo opisati sa raspoloživim podacima. Za potrebe rada

DFID-ovog projekta, timu je bila potrebna mera socijalne ugroženosti koja je predstavljala neki

postojeći materijalizovani socijalni rizik (tako je morao da kombinuje primarne i sekundarne vrste

indikatora), imajući jasnu prostornu dimenziju (tj. biće merljivi na nivou opština), i da oslanjaće se na

već raspoložive statističke podatke.

Postoje dva alternativna načina izgradnje kompozitne mere ugroženosti sa ograničenim

podacima:

Predstaviti viziju o tome kako su indikatori na raspolaganju povezani jedni sa drugima

(koji su korišćeni kao dopunski pristup). Ova opcija podrazumeva predstavljanje vizije o

vezama između promenljivih i raspoloživih statističkih izračunavanja kombinovanjem jednog

indeksa ili više indeksa socijalnih rizika. Slabost ovog pristupa je da se oslanja na intuiciju

previše analitičara u vezama između promenljivih, i može proizvesti pogrešnu sliku o

socijalnoj ugroženosti - naročito ako je početni set podataka prilično ograničen ili pristrasan

na prvom mestu. Korist od takve analize, s druge strane, jeste da je pogodna za proizvodnju

rang indeksa, odnosno mera koje su najkorisnije za opisivanje relativnih linija jednih opština u

odnosu na druge.

Istražna statistička analiza za identifikaciju latentne strukture neprimećenih

posmatranih promenljivih faktora (što se koristi kao glavni pristup). Metod koji se koristi

da se identifikuju takve promenljive je istraživačka faktorska analiza (EFA). Ideja iza ove

statističke metodologije je da se koristi skup "posmatranih" podataka da se utvrdi da li su ove

posmatrane promenljive zapravo vođene nekim latentnim drugim faktorima, i da se predstave

ovi "pretpostavljeni" latentni faktori kao nove, matematički konstruisane promenljive. Da bi se

ovo postiglo, "faktorska analiza" traži bilo kakav dokaz o "kovarijante" u posmatranim

promenljivim, i proverava verovatnoću da takva "kovarijanta" postoji zbog neke dodatne

latentne promenljive (ih). Dodatna korist od faktorske analize je da nakon što se identifikuju

hipotetički faktori, moguće je da se predstave kao standardizovane promenljive, statistički



konstruisane na osnovu analize kovarijante. Za razliku od indeksa rangiranja,

standardizovane promenljive su u boljoj poziciji da se koriste u statističkom modelovanju u

vezi sa formulom.

Prvi krug analiza pomoću EFA pomogao je u filtriranju nekih promenljivih. Inicijalna EFA - na

osnovu raspoloživih statističkih podataka ugroženosti - otkrila je da su posmatrani indikatori verovatno

da vođeni sa četiri "neprimećena" kompozitna faktora ugroženosti. Strukturna matrica ovih faktora,

uključujući njihova "opterećenja" (procenjena jačina uticaja svakog faktora na svakom od posmatranih

promenljivih) prikazana je u Tabela 2. Ova početna struktura skrivenih faktora rizika je pomogla da se

pojednostavi model isključivanjem nekih manje relevantnih društvenih rizika. Jedan takav rizik se

ispostavilo da je majčinstvo mladih i njegov potencijalni uticaj na obrazovne perspektive.

Od ova četiri faktora, četvrti zaslužuje pažnju. Analiza je pokazala da prostorna distribucija

raspoloživog skupa podataka odražava, između ostalog, jedan specifičan fenomen: veza

između veće zastupljenosti dece rođene od majki starosti 15-19 godina i visoke stope

prekida srednjoškolskog obrazovanja ( Faktor 4).

Osim toga, otkrivena je značajna veza između ove specifične društvene funkcije i bilo kojih

drugih postojećih podataka o socijalnoj ugroženosti . Drugim rečima, jasno je da je veoma

loše za mlade ljude da napuste školu pre nego što završe srednju školu, mada ima i dece u

veoma ranom dobu za koju se pokazalo da su povezana sa nizom socijalnih rizika za

porodice, nema izgleda da nema kratkoročnog uticaja ovog fenomena na Kosovu - barem na

nivou opštinskih podataka – za takve indikatore kao što je udeo domaćinstava sa decom na

čelu sa samohranim licima, sa sklonošću potrošnje na štetno ponašanje, kao i stope razvoda

i nasilja.

Ovo otkriće podstaklo je tim projekta DFID da ukloni faktor mladog materinstva i rizike

povezane sa obrazovanjem iz daljih simulacija. Njegov nizak uticaj na druge rizike, čini ga

više neposredno u vezi sa zahtevom za socijalne usluge na Kosovu, ukazalo bi da bi bio

manje prikladan kao kriterijum za procenu adekvatnosti raspodele sredstava za takve usluge.

Štaviše, isključivanje nekoliko promenljivih pomoglo bi da se pojednostavi model i poboljša

njegova statistička robusnost.

Tabela 2: Prva faktorska analiza: Četiri otkrivena faktora, uključujući i Faktor 4 - "Potencijalni

rizici mladog majčinstva"

1 2 3 4

Udeo domaćinstva sa katastrofičnim troškovima za zdravstvo .996

Udeo d. sa katastrofičnim troškovima za domaćinstvo .931

Broj nasilnih smrti u ukupnom broju registrovanih .742

Prosečan udeo troškova na štetno ponašanje u totalu budžeta h/h .665 .414

Udeo vanbračne dece .763

Udeo d. sa decom na čelu sa samohranim licima .715

Udeo d. na čelu sa osobom sa obrazovanjem nižim od srednjeg .710

Prosečni udeo nestabilnih izvora u ukupnom budžetu domaćinstva .582

Stopa prekida osnovnog i nižeg srednjeg obrazovanja .397

Udeo domaćinstva koje se sastoji od jedne osobe 65+ .855

Udeo domaćinstva sa troje ili više dece -.772

Stopa razvoda .744

Udeo dece rođene od majki uzrasta 15-19 .863

Udeo prekida višeg srednjeg obrazovanja .418

Faktor

Metod ekstrakcije: Najmanji uočeni kvadrati Metod rotacije: Promaks sa kajzer normalizacijom.



Drugi, krug EFA potvrdio je prisustvo tri prilično nezavisna socijalna faktora ugroženosti.

Drugi, pojednostavljeni krug EFA je sproveden na osnovu manjeg broja promenljivih, koji je potvrdio

da su tri preostala neprimećena kompozitna faktora ugroženosti i dalje jaki. Rezultati ove analize su

opisani u Tabela 3. Tri široka faktora koji su identifikovani od strane ovog proračuna su uglavnom

imenovani u Tabeli 3 zasnovani na njihovoj "kompoziciji" u smislu promenljiveih koje imaju najjaču

vezu tih skrivenih obrazaca:

Socijalna ugroženost Faktor 1 je pre svega povezan sa ekonomskim pritiscima

domaćinstva ovih opština (ogleda se u činjenici da potrošnja na zdravstvo i stanovanje ima

katastrofalne posledice za većinu budžeta), kao i u visokoj zastupljenosti nasilničkog

ponašanja i visoke potrošnje za zavisnost od supstanci i kockanje.

Socijalna ugroženost Faktor 2 kombinuje niz fenomena, uključujući verovatnoću

samohranog roditeljstva (učešće dece rođene u vanbračnoj zajednici i učešće domaćinstava

sa decom na čelu sa samohranim roditeljima), nisko obrazovanje, nesigurni prihodi i, ponovo,

veća sklonost potrošnje na zavisnost od supstanci.

Socijalna ugroženost Faktor 3 je snažno povezan sa rizicima povezanim sa starošću i

verovatnoće samačkog života u starijem dobu, potencijalne potrebe dugoročne brige. Ovaj

faktor je povezan sa starijim zajednicama (odnosno, onima koji imaju manji udeo u

domaćinstavima sa više dece). Ali to nije samo o starosti po sebi: ovo su takođe zajednice u

kojimaće straiji ljudi verovatnije živeti sami - ove zajednice imaju relativno veći udeo takvih

domaćinstava (ljudi uzrasta od 65 godina koji žive sami) i relativno visoke stope razvoda.

Tabela 3: Glavni faktor Rezultati analize: Tri faktori

otkrivaju

Primetno je da su tri faktora socijalne ugroženosti koje je identifikovala ova analiza relativno

nezavisni u odnosu na druge. Kao što je ilustrovano u

1 2 3 4

Udeo domaćinstva sa katastrofičnim troškovima za zdravstvo .998

Udeo d. sa katastrofičnim troškovima za domaćinstvo .933

Broj nasilnih smrti u ukupnom broju registrovanih .729

Prosečan udeo troškova na štetno ponašanje u totalu budžeta h/h .662 .421

Udeo vanbračne dece .771

Udeo d. sa decom na čelu sa samohranim licima .717

Udeo d. na čelu sa osobom sa obrazovanjem nižim od srednjeg .666

Prosečni udeo nestabilnih izvora u ukupnom budžetu domaćinstva .589

393 Stopa prekida osnovnog i nižeg srednjeg obrazovanja

Udeo domaćinstva koje se sastoji od jedne osobe 65+

Udeo domaćinstva sa troje ili više dece

Stopa razvoda .

Udeo dece rođene od majki uzrasta 15-19

841

-774

754

Udeo prekida višeg srednjeg obrazovanja

Faktor

Metod ekstrakcije: Najmanji uočeni kvadrati Metod rotacije: Promaks sa kajzer normalizacijom.



Tabela 4 ispod, ne postoji statistički značajna korelacija između bilo koje od njih. To znači da je

građenje jedne kompozitne mere socijalne ugroženosti kosovskih opština teško i verovatno

nepoželjno. Ovaj zaključak odgovara dokazima o raznolikoj prirodi socijalnih rizika širom Kosova, koji

je dostupan iz drugih studija, zaista, priroda pitanja suočavanja starijih ili izolovanih ruralnih zajednica

verovatno će biti veoma različita od mlađih i društveno nestabilnijih opština koje imaju veće izlaganje

na probleme nasilja ili zlostavljanja deteta. Ove razlike utiču na potražnju socijalnih usluga, i treba da

se prikazuju odnosno u strukturi formule.

Tabela 4: Ne postoji značajna korelacija između bilo kojeg od tri otkrivena faktora socijalne

ugroženosti

Identifikovani kompozitni faktori ugroženosti ne dele diskretno tri opštine na grupe koje se

preklapaju. Umesto toga, svaki faktor - ili svaki rizik - verovatno će biti prisutni u svakoj

zajednici, ali u različitoj meri. Da bismo ilustrovali ovo, Slika 3 prikazuje vrednosti kompozitnog

faktora po pojedinim opštinama u vidu dijamanta dijagrama. On pokazuje kako je u suštini svaka

opština osetljiva na sva tri rizika, ali do različitog stepena. Slične informacije, radi lakšeg

razumevanja, su predstavljene u formi dijagrama rasprostranjenosti u slici 4. Dijagram

rasprostranjenosti takođe ukazuje na odsustvo korelacije između tri kompozitna faktora, jačajući

potrebu da se obrati svakom od ovih pitanja odvojeno u izradi formule .

Slika 3: Tri kompozitna faktora ugroženosti po opštinama: ceo uzorak

faktor 1 faktor 2 faktor 3 Pearson korelacija 1 .250 -.071 Sig. (2-smerna) .199 .719 N 28 28 28 Pearson korelacija .250 1 -.161 Sig. (2-smerna) .199 .412 N 28 28 28 Pearson korelacija -.071 -.161 1 Sig. (2-tsmerna) .719 .412 N 28 28 28

faktor 1

faktor 2

faktor 3



Slika 4: KSI Plot dijagram-tri faktora ugroženosti po opštinama

Ekonomski pritisci , Destruktivno ponašanje

Samohrano roditeljstvo - Nesigurnost prihoda,

Nisko obrazovanje, Zavisničko ponašanje

Samci stariji -

Dečan

Dragaš

Uroševacj

Kosovo Polje

Đakovica

Gnjilane

Glogovac

Đeneral Jankovic

Istok

Junik

Kačanik

Kamenica

Klina

Lipljan

Mališevo

Mitrovica

Obilić

Peć

Podujevo

Prishtine

Prizren

Rahovec



Rezultati iz 2. koraka: Identifikovanje politički neutralnih promenljivih koje će biti

korišćene u formuli

Drugi korak u projektovanju formule za željenu specifikaciju uključuje identifikovanje politički

neutralnih promenljivih (indikatora) koji bi se potencijalno mogli koristiti kao kriterijum u

raspodeli resursa. Ovi indikatori bi trebalo neutralno, idealno, imati najjačumoguću korelaciju sa

otkrivenim pokazateljima ugroženosti. To je potrebno kako bi se obezbedio maksimalno moguće

poklapanje između buduće raspodele resursa i prostornog obrasca ugroženosti.

Samo veoma mali broj neutralnih promenljivih izgleda da imaju statistički značajnu vezu

društvenih faktora ugroženosti. Da bi identifikovali takve promenljive kandidata među neutralnim

dostupnim pokazateljima u statističkom skupu, projektni tim je počeo sa analizom snage i značaja

korelacije između svakog para neutralnih i ne-neutralnih promenljivih, merenih po Pearson

koeficijentu korelacije. Projektni tim je tada podvrgnuo sve identifikovane potencijalne prediktore daljoj

linearnoj regresionoj analizi da istraži prirodu i moć identifikovanih veza. Analiza je pokazala da se, u

stvari, samo veoma mali broj (šest) neutralnih promenljivih pojavio u korelaciji sa indikatorima

ugroženosti. Ovih šest neutralnih promenljivih, čije opštinske vrednosti imaju statistički značajnua

povezanost podataka ugroženosti prikazane su u

Tabela 5 i ukratko razmotrene ispod.

Tabela 5: Pregled statistički značajnih korelacija između politički neutralnih promenljivih i

faktora ugroženosti



Korelati za Faktor 1: stanovništvo starosti 25-54. Vrednosti faktora 1, koji je povezan sa jačim

pritiscima na budžet zbog katastrofalnih rashoda, kao i ponašanja koja povećavaju rizik su

povezani sa samo jednim tipom neutralne promenljive - udeo stanovništva starosti 25-54. Ovaj

statistički odnos je ilustrovan u

Slika 5: Faktor 1 i udeo starosne grupe 25-54 u ukupnom stanovništvu. Veći je procenat

aktivnog stanovništva starosne grupe u opštini; manji je rizik od Faktora 1 ugroženosti.

Ova veza je razumna i daje više uvida o prirodi socijalnih rizika povezanih sa Faktorom 1. Grupa

aktivno sposobnog stanovništva obuhvata prirodne hranioce porodice; nedovoljna zastupljenost ove

grupe verovatno ukazuje da je većina aktivnih članova zajednice ostaje da poboljša svoje životne

prilike, a preostalo stanovništvo je verovatno da će patiti od nižih prihoda generalno (ogleda se u

katastrofalnom uticaju zdravstvenih i troškova stanovanja, naročito s obzirom na veći udeo potrošnje

na zdravstvo kod dece i starih), kao i iz socijalnih bolesti povezanih sa nižim ekonomskim

mogućnostima uključujući dugoročnu nezaposlenost (kao što su potrošnja na zavisnost od supstanci

i nasilje).

Slika 5 i

Udeo Ukupne populacije Uzrasta 25-54

Udeo Ženske populacije uzrasta 0-14

Udeo ženske populacije U ukupnoj populaciji

Udeo manjinske Populacije U totalnoj populaciji

Udeo Muške populacije 55-64

Udeo Fženske populacije od 65+

[što je manji udeo Veći je rizik

[što je manji udeo Veći je rizik

Što je manji udeo Veći je rizik

Što je veći udeo Veći je rizik

[što je manji udeo, Veći je rizik

[što je manji udeo share, veći je rizik

Faktor ugroženosti Faktor 1 Katastrofalni pritisci na d .

budžet (zdravstvo, stanovanje); Velika potrošnja na štetna ponašanja; Nasilje

Pearson korelacija = -.463 (Sig.: .013) Linearna regresija: R2=0.231 sig.=.010 B=-.201

Faktor 2 Visoka stopa d. Sa decom Na čelu sa samohranim roditeljem; Velika stopa vanbračno rođene dece Velika potrošnja na štetno ponašanje Veliki udeo nestabilnih izvora prihoda

Pearson korelacija = -.382 (Sig.: .045) Linearna regresija: R2=0.161 sig.=.045 B=-0.57

Pearson korelacija = -.387 (Sig.: .042) Linearna regresija:

:

R2=0.133 sig.=0.042 B=55.6

Faktor 3 Velika stopa starih iznad 65 koji žive sami Mala stopa d. sa > 3 dece Velika stopa razvoda

Pearson korelacija =.835 (Sig.: .000) Linearna regresija:

:

R2=0.708 sig.=.000 B=5.97


:

R2=0.215 sig.=.160 B=-0.95


:

R2=0.145 sig.=.290 B=-0.77



Tabela 5 takođe pružaju dodatne informacije od daljeg regresione analize između ove demografske

promenljive i kompozitniog socijalnog rizika. To pokazuje da moć ovog objašnjenja neutralnog

indikatora za predviđanje veličine rizika Faktora 1 je samo 0.231, ali je značajan na nivou 0.01.

Drugim rečima, nedovoljno aktivno sposobno stanovništvo je samo jedan od mnogih mogućih

pokazatelja socijalnog rizika u zajednici i to objašnjava samo deo potencijalne ranjivosti. Međutim,

uticaj je statistički značajan.

Slika 5: Faktor 1 i udeo starosne grupe 25-54 u ukupnom stanovništvu

Korelati za Faktor 2: Udeo ženske populacije u ukupnom stanovništvu, posebno žena od 0-

14. Kompleksan fenomen pokriven Faktorom 2 naše analize, koji se manifestuje, između ostalog,

u visokoj verovatnoći jednoroditeljskih porodica, prihoda nesigurnosti, niskom obrazovanju, i,

opet, sklonosti potrošnje na zavisnost od supstanci i štetno ponašanje je statistički povezano sa

relativno veći udelom ženske populacije (Grafikon 6).

Ovo zapažanje je manje paradoksalno nego što izgelda. Potencijalni razlozi za prezastupljenost

ženske populacije uključuju višu stopu smrtnosti ko dece (utičući na mlađe grupe), migracije

muškaraca radon sposobnih (utiče na grupe srednjeg uzrasta), veće stope smrtnosti uključujući

kardiovaskularne bolesti, povrede i hronične bolesti povezane sa pušenjem i nepravilnostima usled

upotrebe alkohola, što je tipično za mnoge ekonomije u tranziciji i verovatno ima jači uticaj na aktivnu

mušku populaciju (utičući na grupe starije poulacije) Sve ove mogućnosti potencijalno ukazuju na

uporedne socijalne ugrožensoti koe utiču na takve zajednice.



Slika 6: Faktor 2 i udeo ženske populacije

Opet, linearna regresiona analiza za ove potencijalne promenljive pokazuje da je moć njihovog

predviđanje vrlo mala (manje od 15%), ali je statistički značajna (vidi sliku 6 i



Tabela 5).

Korelati za Faktor 3: Udeo nacionalne manjine u kombinaciji sa polno specifičnom

nejednakošću. Društvena opasnost za starije ljude koji žive sami i potencijalno zahtevaju

dugoročnu brigu ima najviše izražen profil u pogledu politički neutralnih promenljivih koje definišu

njihovu verovatnoću:

Tabela 5 pokazuje da je verovatnoća ovog rizika značajno veća u sredinama sa većim udelom

etničkih manjina (slika 7). Primetno je da se ova veza se odnosi na nesrpske manjina, s obzirom

da su većina opština sa velikim srpskim manjinama isključena iz obračuna zbog propusta u

sskupovima podataka. Trenutna metodologija za dodelu Opšteg Granta ne sadrži odredbu o

distribuciji akcija granta na udeo manjinskog stanovništva, ali ova metodologija je povezana na

listi navedenih akcija manjinskog stanovništva za 11 konkretnih opština, najveći broj kojih imaju

velike srpske zajednice (mada postoje i neke opštine sa pretežno turskim manjinama). Drugim

rečima, trenutno pozivanje na faktor nacionalnih manjina u dodeli Opšteg Granta nije dovoljno

osetljiv na uticaj etničke manjine u socijalnoj ugroženosti u drugim opštinama na Kosovu. Nalaz

ove analize je zato važan u isticanju da ova pristrasnost zaslužuje ispravku: opštine širom zemlje

su podjednako ranjive na probleme starih usamljenih, a ova pojava je više rasprostranjena izvan

granica izolovanih srpskih manjina.

Slika 7: Faktor 3 i učešće etničkih manjina u stanovništvu



Druga analiza, projektnog tima DFID-a je pokazala statistički značajnu vezu između Faktora 3 i

pristrasnosti u polno-starosnoj strukturi zajednica: Rizik da stariji ljudi završe sami i potencijalno

zahtevaju negu (LTC) je veći kada opštine imaju manji udeo muškog stanovništva starosti od 55-64 i

ženskog stanovništva starijeg od 65 (

Tabela 5). Ova veza izgleda da se odnosi na mortalitet u strukturi stanovništva Kosova, koji teži da

utiče na mušku populaciju u uzrastu 55-64, i žene u malo starijem uzrastu. Opštine sa višim ukupnim

rizikom mortaliteta, za oba pola, odnosno više su izloženi riziku ljudi koji završavaju u samačkom

domaćinstvu. Opet, iako je mehanizam ovog društvenog fenomena složeniji, za potrebe formule to je

od ključnog značaja uspostavljanje vezu preko neutralne demografske promenljive kao što su

ravnoteže starosti i pola.

Rezultati iz Koraka 3: Izgradnja opcija formule

Izgradnja opcija formule, opisana u ovom odeljku, zasniva se na tri glavne odredbe:

Predložena formula je fokusirana na horizontalnom izjednačavanju i ne uzima u obzir

apsolutne troškove usluga. Kao što je navedeno na početku ovog teksta, ova analiza opisuje

statističke simulacije koje se fokusiraju isključivo na zadatak efikasnijeg horizontalnog

izjednačavanja transfera socijalnih usluga. Drugim rečima, opcija o pristupima definiše se u

apsolutnom iznosu sredstava koja centralna vlast treba da odluči da posveti socijalnom

finansiranju usluga nije razrađena u ovoj studiji, i ovo se uzima kao dato. Štaviše, opcije za

dodelu ovih egzogenih resursa po opštinama ne uzima u obzir apsolutne troškove pružanja

usluga, a resursi su isključivo na osnovu razlika u odnosu, a ne apsolutni, tj. potražnja za

uslugama, u poređenju sa nacionalnim prosekom.



Formula je konstruisan sa promenljivima identifikovanim u koraku 2, osim udela

nacionalnih manjina. Ključni nalaz iz simulacija podataka u koraku 2 je da skup promenljivih

koje bi trebalo da budu uključene u formulu uključuje starosnu i polnu strukturu stanovništva, kao i

udeo domaćinstava etničkih manjina. Međutim, s obzirom da je udeo domaćinstava nacionalnih

manjina već registrovan kao promenljive u dodelu opšteg granta, ova dimenzija je isključena iz

formule društvenih usluga koju je predložio projektni tim DFID.

Opcije formule su posebno konstruisane za udeo transfera socijalnih usluga. Predlozi u

ovom odeljku su formulisani za pretpostavljeni odvojeni postupak za dodelu sredstava za

finansiranje socijalnih usluga kao nominalne donacije u okviru opšteg granta.

U skladu sa navedenim specifikacijama, konfiguracija može da se zasniva na broju

stanovnika ponderisanog prema starosti i polu na osnovu identifikovanih veza između

specifične socijalne ugroženosti grupa po polu i starosti. Predložena metodologija

ponderisanja je dole opisana, a težina koeficijenta za svaki segment starosti -polne strukture dati

su uTabela 6. Koeficijenti težine definisani su na osnovu sledećih razloga:

Koeficijenti za stanovništvo starosti od 25-54 su definisani na nivou koji smanjuju težinu ove

populacione grupe u formuli, na osnovu snage statističke veze između ove promenljive i socijalne

ugroženosti Faktora 1 (pritisci prihoda i rizici od negativnih ponašanja), procenjuju se kroz analizu

linearne regresije.

Koeficijenti za žensku populaciju su definisani na nivou koji povećavaju težinu ove populacione

grupe u formuli, na osnovu snage statističke veze između ove promenljive i socijalne ugroženosti

faktora 2 (samohranog roditeljstva, prekida osnovnog i

nižeg obrazovanja, nesigurni prihodi, nisko obrazovanje

i zavisničko ponašanje), procenjuje se kroz analizu

linearne regresije.

Koeficijenti za muško stanovništvo starosti od 55-64 i

žensko stanovništva starijeod 65 su definisani na nivou

koji smanjuju težinu ovih populacionih grupa u formuli,

na osnovu snage statističke veze između ovih

promenljivih i socijalne ugroženosti Faktora 3 (rizici

potrebni za dugoročnu negu za jednu stariju osobu),

procenjuje se kroz analizu linearne regresije.

Koeficijenti za sve druge grupe po polu i starosti

definisani su tako da je prosek težine koeficijenata za

sve grupe jednak jedinici.

Rezultati iz koraka 4: Simulacija potencijalnog fiskalnog uticaja od strane pojedinačnih

budžeta

Ovaj odeljak opisuje statističke simulacije neke od predloženih promena u formuli i smer

njihovog uticaja na opštinske budžete. Imajući u vidu preliminarni karakter predloženih

koeficijenata i kvalitet raspoloživih podataka, ove simulacije su ograničene na one opštine za koje je

čitav skup podataka na raspolaganju.

Simulacije su sprovedene za dva alternativna scenarija:

Alternativna formula za raspodelu udela Opšteg Granta je određena za socijalne usluge,

uključujući i plate. Prvo, alternativna konfiguracija je primenjena na količine Opšteg Granta

teoretski dodeljene za socijalne usluge opštinskih budžeta u 2012., uključujući i potrošnju na

plate. Očekivana preraspodela sredstava je izračunata u smislu njihovog uticaja na iznose od

usluga socijalnog učešća Opšteg Granta, kao i o ukupnoj raspodeli Opšteg Granta.

Alternativna formula za raspodelu udela Opšteg Granta je određena za socijalne usluge,

neto plata. Druga, isto alternativna verzija formule je primenjena na količine Opšteg Granta

teoretski dodeljene opštinskim budžetima za socijalne usluge u 2012, ali isključujući troškove

plata. Opet, sa ovim pristupom, uticaj je izračunat u smislu promenjenih izdvajanja ovog predanog

učešća Opšteg Granta i ukupnih količina Opšteg Granta.

Tabela 6. Predložene težine

koeficijenti za pol-starosnoj

strukturi

Uzrast Muškarci Žene

0-14 1.06 1.20

15-24 1.06 1.20

25-54 0.72 0.85

55-64 0.74 1.20

65+ 1.06 0.91



Rezultati simulacija su opisani u

Tabela 7, slika 8, 9, i slika 10 ispod. Rezultati otkrivaju niz pitanja koja treba uzeti u obzir prilikom

sprovođenja reformi:

Ponovno dodeljivanje socijalnih usluga prenosa neto plata stvorilo bi manje gubitnika i

više dobitnika, ali bi ostavio najveći deo budžeta distribuiran bez dužnog poštovanja

transparentnosti. U simulacijama koje su izrađene na osnovu budžetskih sredstava 2012,

primenom formule isključivo komponente ne-zarade aktuelnog društvenog transfera usluga će

imati mnogo manji uticaj na redistribuciju opštinama, sa samo šest opština da gube, a ostatak da

ima veća izdvajanja. To je prvenstveno zbog distribucija ne-zarada socijalnih usluga u budžetau

2012. i mnogo je više nego neravnomerna raspodeli komponente plata, sa nekoliko opština da

primaju relativno veći deo sredstava u odnosu na druge. Konkretno, budžetski podaci iz 2012.

izgleda da impliciraju vrlo značajan porast za budžeta socijalnih usluga opštine Prizren.

Raspodela ovih sredstava na osnovu transparentne formule će dovesti do više jednake raspodele

sa budžetima većine. Istovremeno, u budžetu 2012, plate predstavljaju 66 odsto od ukupnih

izdvajanja za socijalne usluge, kao i dodeljivanje njihove distribucije na pristup ne-formule bi

podrazumevao stalni nedostatak dovoljno transparentnosti i povećao rizik od političkog uplitanja.

Primenjivanje formule bi dovelo do značajnih promena u budžetu socijalnih službi, bez

obzira da li se primenjuje uključujući ili isključujući plate. Bez obzira da li je formula

primenjena na prenosa socijalnih usluga uključujući ili isključujući zarade, veličina potencijalnog

uticaja po pojedinim opštinama, u smislu budžeta teoretski dodeljenog socijalnim uslugama može

biti značajna. U slučaju preraspodele isključujući plata, maksimalno povećanje izdvajanja bi bilo

86% (Podujevo), i maksimalno smanjenje će biti 40% (u Prizrenu). U slučaju preraspodele neto

plata, uticaj će biti mnogo jači: alokacija od najvećih dobitnika (Obilić) bi se povećala za 3,6 puta

(260%), dok bi se alokacija u Prizrenu (neto plata) smanjila za 72%.

S obzirom da se dodela obrasca komponente za plate i bez plata transfera socijalnih

usluga trenutno značajno razlikuje, primena formule u ovim odnosnim delovima transfera

bi dovela do različitih skupova dobitnika i gubitnika. Najekstremniji primer je Obilić: u

budžetskih podacima 2012, ova opština je imala relativno veću raspodelu plata u vezi transfera,

ali veoma male procenjene neplatne troškove. Odnosno, nova formula bi dovelado povećanja

izdvajanja u ovoj opštini ako se primeni na ne-zarade i transfere, do značajnog smanjenja u

raspodeli zarade ako su uključeni.

Uticaj na ukupna izdvajanja Opšteg Granta će biti mali u bilo kom scenariju. Bez obzira koji

deo usluga socijalnog budžeta je izložen konfiguraciji zasnovanoj na redistribucije, uticaj na

alokaciju ukupnog iznosa Opšteg Granta po opštinama će biti relativno mali (Slika 10). U slučaju

preraspodeleisključujući plate, maksimalno ukupno povećanje Opšteg Granta bi za Uroševac bio

(1,3%) i maksimalno smanjenje - za Prizren (-1.6%). U slučaju preraspodele neto zarada,

maksimalno povećanje Opšteg Granta će biti 0,6% za svaku od sledećih opština: Uroševac,

Mamuša, i Vitina, a maksimalni pad će biti -2.1% za Prizren.



Nepredvidljivost socijalnih usluga u pojedinim izdvajanjima budžeta je značajna u

poslednjih nekoliko godina čak i bez formule. Iako očekivani uticaj primene formule po

pojedinačnim budžetima može biti značajan, vredi napomenuti da, nažalost, ova nestabilnost ne

bi bila nova pojava za kosovske opštine. Na osnovu raspoloživih podataka, čak i u odsustvu

formule, obimi promena u pojedinačnim budžetima socijalnih usluga širom opština između 2012. i

2011. su bili dramatični (vidi poslednju kolonu u tabeli 7). Stres budućih promena u raspodeli koja

će biti primenjen formulom može se zagladiti sa sistemom prelaznih koeficijenata (opisan u

narednom odeljku), i predstavljati transparentniju i fer alternativu trenutnog pristupa koji čini

pružanje usluga veoma teškim i srednjoročno planiranje gotovo nemogućim.

Tabela 7: Simulacija promena u raspodeli donacija preko opština

2011 Grant

Socijalnih

usluga

usluga

2012 Opšti l Grant

2012 Total Za soc. Us.

2012 Neto zarade

Soc. Us.

Za soc. us

Ukupni iznos opšteg

Granta

% Promena

u alokaciji Za soc. us

% Promena U uk. iznosu

Opšteg Granta

Za soc. Us.

Uk. iznos Opšteg

Granta

% Promena

u alokaciji Za soc. Us.

% Promena U uk. iznosu

opšteg granta

Dečan 27,036 2,150,057 53,807 11,000 57,655 2,153,905 7.2% 0.2% 19,756 2,158,813 79.6% 0.4% 99.0% Dragaš 26,499 2,367,178 52,700 11,000 48,060 2,362,538 -8.8% -0.2% 16,469 2,372,647 49.7% 0.2% 98.9% Uroševacj 39,613 5,439,564 85,883 24,150 159,021 5,512,702 85.2% 1.3% 54,491 5,469,905 125.6% 0.6% 116.8% K.Polje 26,778 1,814,678 60,142 20,000 51,187 1,805,723 -14.9% -0.5% 17,540 1,812,218 -12.3% -0.1% 124.6% Đakovica 42,310 5,851,178 109,500 29,000 135,360 5,877,038 23.6% 0.4% 46,383 5,868,561 59.9% 0.3% 158.8% Gnjilane 42,595 5,011,938 89,800 82,000 130,994 5,053,132 45.9% 0.8% 44,887 4,974,825 -45.3% -0.7% 110.8% Glogovac 34,278 3,007,470 112,091 46,380 85,375 2,980,754 -23.8% -0.9% 29,255 2,990,345 -36.9% -0.6% 227.0% Đeneral Jankovic 6,981 641,402 15,170 2,000 13,543 639,775 -10.7% -0.3% 4,641 644,043 132.0% 0.4% 117.3% Istok 31,416 2,481,038 62,440 7,000 58,322 2,476,920 -6.6% -0.2% 19,985 2,494,023 185.5% 0.5% 98.8% Junik 6,981 617,740 13,119 4,750 8,847 613,468 -32.6% -0.7% 3,031 616,021 -36.2% -0.3% 87.9% Kacanik 23,098 1,754,812 39,186 8,000 48,508 1,764,134 23.8% 0.5% 16,622 1,763,434 107.8% 0.5% 69.7% Kamenica 46,488 2,772,455 76,000 13,000 51,728 2,748,183 -31.9% -0.9% 17,725 2,777,180 36.3% 0.2% 63.5% Klina 26,776 2,365,754 54,884 13,554 54,880 2,365,750 0.0% 0.0% 18,806 2,371,006 38.7% 0.2% 105.0% Lipljan 32,163 3,602,726 66,040 13,000 83,946 3,620,632 27.1% 0.5% 28,765 3,618,491 121.3% 0.4% 105.3% Mališevo 27,624 2,668,381 65,308 18,860 76,839 2,679,912 17.7% 0.4% 26,330 2,675,851 39.6% 0.3% 136.4% Mamuša 6,981 535,757 8,954 0 9,406 536,209 5.1% 0.1% 3,223 538,980 n/a 0.6% 28.3% Mitrovica 72,523 4,388,511 152,000 13,000 104,093 4,340,604 -31.5% -1.1% 35,669 4,411,180 174.4% 0.5% 109.6% Obilić 28,193 1,472,973 49,000 3,000 31,544 1,455,517 -35.6% -1.2% 10,809 1,480,782 260.3% 0.5% 73.8% Peć 39,051 6,058,217 124,000 34,000 140,053 6,074,270 12.9% 0.3% 47,991 6,072,208 41.2% 0.2% 217.5% Podujevo 32,861 5,813,557 67,504 13,000 125,612 5,871,665 86.1% 1.0% 43,043 5,843,600 231.1% 0.5% 105.4% Priština 103,819 18,297,072 263,000 60,000 285,432 18,319,504 8.5% 0.1% 97,808 18,334,880 63.0% 0.2% 153.3% Prizren 52,520 11,135,550 435,100 319,000 260,061 10,960,511 -40.2% -1.6% 89,114 10,905,664 -72.1% -2.1% 728.4% Orahovac 35,562 3,201,286 83,434 23,800 80,313 3,198,165 -3.7% -0.1% 27,521 3,205,007 15.6% 0.1% 134.6% Štimlje 25,075 1,498,066 54,000 14,000 39,553 1,483,619 -26.8% -1.0% 13,554 1,497,620 -3.2% 0.0% 115.4% Srbica 40,337 2,901,062 81,854 13,000 74,180 2,893,388 -9.4% -0.3% 25,419 2,913,481 95.5% 0.4% 102.9% Suva Reka 31,452 3,972,822 71,000 16,000 86,299 3,988,121 21.5% 0.4% 29,572 3,986,394 84.8% 0.3% 125.7% Vitina 27,342 2,404,713 51,087 8,856 68,023 2,421,649 33.2% 0.7% 23,309 2,419,166 163.2% 0.6% 86.8% Vučitrn 29,894 3,801,910 74,343 25,495 102,510 3,830,077 37.9% 0.7% 35,126 3,811,541 37.8% 0.3% 148.7%

Total 966,246 108,027,867 2,471,346 846,845 2,471,346 108,027,867 0.0% 0.0% 846,845 108,027,867 0.0% 0.0% 155.8%

Simulisane alokacije Uticaj Simulisane alokacije Uticaj Aktuelna alokacija granta za 2011-2012 Scenario simulacije 1 (uključujući plate) Scenario simulacije 2 (neto plata)

% Promena između

aktuelnih alokacija u 2012-

2011



Slika 8: Simulacija finansijskog uticaja preko opština: re-distribuicija izdvajanja za socijalne

usluge, uključujući plate

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Pri

zre

n

Ob

iliq

Ju

nik

Ka

me

nic

a

Mitro

vic

a

Sh

tim

e

Gllo

go

vc

F/K

oso

va

Ha

ni I

Ele

zit

Ske

nd

era

j

Dra

ga

sh

Isto

g

Ra

ho

ve

c

Klin

e

Ma

mu

sh

De

ca

n

Pri

sh

tin

e

Pe

ja

Ma

lish

eve

Su

ha

rek

Gja

ko

ve

Ka

ca

nik

u

Lip

jan

Viti

Vu

sh

tri

Gjila

n

Fe

riza

j

Po

du

jeve

Slika 9: Simulacija finansijskog uticaja preko opština: re-distribucija izdvajanja socijalnih

usluga na neto plata

-100%

-50%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

300%

Pri

zre

n

Gjila

n

Gllo

go

vc

Ju

nik

F/K

oso

va

Sh

tim

e

Ra

ho

ve

c

Ka

me

nic

a

Vu

sh

tri

Klin

e

Ma

lish

eve

Pe

ja

Dra

ga

sh

Gja

ko

ve

Pri

sh

tin

e

De

ca

n

Su

ha

rek

Ske

nd

era

j

Ka

ca

nik

u

Lip

jan

Fe

riza

j

Ha

ni I

Ele

zit

Viti

Mitro

vic

a

Isto

g

Po

du

jeve

Ob

iliq

Slika 10: Simulacija finansijskog uticaja preko opština: re-distribucija ukupnih količina Opšteg

Granta



-3%

-2%

-2%

-1%

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

Pri

zre

n

Ob

iliq

Mitro

vic

a

Sh

tim

e

Gllo

go

vc

Ka

me

nic

a

Ju

nik

F/K

oso

va

Ske

nd

era

j

Ha

ni I

Ele

zit

Dra

ga

sh

Isto

g

Ra

ho

ve

c

Klin

e

Ma

mu

sh

Pri

sh

tin

e

De

ca

n

Pe

ja

Su

ha

rek

Ma

lish

eve

Gja

ko

ve

Lip

jan

Ka

ca

nik

u

Viti

Vu

sh

tri

Gjila

n

Po

du

jeve

Fe

riza

j

Allocation of the Social Grant

portion incl. Wages

Allocation of the Social Grant

portion net of Wages

Rezultati iz koraka 5: Dizajniranje tranzicionog aranžmana

S obzirom na očekivani obim finansijskog uticaja na izdvajanja za socijalne usluge na opštinskom

nivou nakon primene formule, mogla biti razumna kombinacija reformi sa uvođenjem prelaznog

aranžmana, koji bi pomogao da se ublaži stres. Predloženi mehanizam za takve tranzicije je opisan i

prikazan u



Tabela 8:

Prelazni period može biti definisan za izabrani iznos godina (npr. 2 godine, kao što je izabrano u

sledećem primeru).

Na osnovu odabranog perioda tranzicije, Vlada bi definisala koeficijente "graduacije" za svaku od

godina tranzicije (npr. tako što će koeficijent biti jednak 1 u prvoj godini tranzicije, 0,5 u drugoj

godini tranzicije, a 0 u poslednjoj godini tranzicije).

Za svaku opštinu, Vlada će identifikovati individualni koeficijent prelaza, na osnovu stepena

promene koje bi se očekivalo u svakom pojedinačnom slučaju. Ovi tranzicioni koeficijenti bi onda

bili fiksni za ceo period tranzicije.

Svake godine, izdvajanja će biti prilagođena za svaku opštinu na osnovu njenog koeficijenta

tranzicije i koeficijenta graduacije za tu godinu.



Tabela 8: Predložene prelazne koeficijenti da ublaži stres iz fiskalne reforme

Udeo opšteg

Granta odvojen

Za socijalne

službe

(Bez

formule)

Udeo opšteg granta

Odvojen

Na osnovu

predložene

formule

Razlika,

%

Zahtevani

stepen

promene

2012 2013 2014

A B = (B-А)/B

% = B/А

Koeficijent 1.00 0.50 0

Dečani 53,807 57,655 7.15% 0.93 53,807 55,731 57,655

Dragaš 52,700 48,060 -8.80% 1.10 52,700 50,380 48,060

Uroševac 85,883 159,021 85.16% 0.54 85,883 122,452 159,021

Kosovo Polje 60,142 51,187 -14.89% 1.17 60,142 55,665 51,187

Đakovica 109,500 135,360 23.62% 0.81 109,500 122,430 135,360

Gnjilane 89,800 130,994 45.87% 0.69 89,800 110,397 130,994

Glogovac 112,091 85,375 -23.83% 1.31 112,091 98,733 85,375

Đeneral Janković 15,170 13,543 -10.73% 1.12 15,170 14,356 13,543

Istok 62,440 58,322 -6.60% 1.07 62,440 60,381 58,322

Junik 13,119 8,847 -32.57% 1.48 13,119 10,983 8,847

Kačaniku 39,186 48,508 23.79% 0.81 39,186 43,847 48,508

Kamenica 76,000 51,728 -31.94% 1.47 76,000 63,864 51,728

Klina 54,884 54,880 -0.01% 1.00 54,884 54,882 54,880

Lipljan 66,040 83,946 27.11% 0.79 66,040 74,993 83,946

Mališevo 65,308 76,839 17.66% 0.85 65,308 71,074 76,839

Mamuša 8,954 9,406 5.05% 0.95 8,954 9,180 9,406

Mitrovica 152,000 104,093 -31.52% 1.46 152,000 128,047 104,093

Obilić 49,000 31,544 -35.62% 1.55 49,000 40,272 31,544

Peć 124,000 140,053 12.95% 0.89 124,000 132,026 140,053

Podujevo 67,504 125,612 86.08% 0.54 67,504 96,558 125,612

Priština 263,000 285,432 8.53% 0.92 263,000 274,216 285,432

Prizren 435,100 260,061 -40.23% 1.67 435,100 347,580 260,061

Orahovac 83,434 80,313 -3.74% 1.04 83,434 81,874 80,313

Štimlje 54,000 39,553 -26.75% 1.37 54,000 46,777 39,553

Srbica 81,854 74,180 -9.37% 1.10 81,854 78,017 74,180

Suva Reka 71,000 86,299 21.55% 0.82 71,000 78,649 86,299

Vitina 51,087 68,023 33.15% 0.75 51,087 59,555 68,023

Vučitrn 74,343 102,510 37.89% 0.73 74,343 88,426 102,510

Ukupno 2,471,346 2,471,346 0.00% 1.00 2,471,346 2,471,346 2,471,346

Postepena promena alokacija

Iz procena bez formule (koeficijent graduacije = 1)

Uzračunato formulom

(koeficijent graduacije = 0)



Zaključci i preporuke

Statističko modelovanje preduzeto od strane projektnog tima DFID KSSD za podršku razvoju nove

formule socijalnih usluga za Kosovo je pomoglo u formulisanju nekoliko zapažanja i preporuka. Oni su

ispod dati.

Raspodela sredstava za decentralizovano pružanje socijalnih usluga na Kosovu mogla bi da bude

mnogo bliža prostornom (opštinskom) obrascu distribucije socijalnog rizika uz pomoć

transparentne formule na osnovu politički neutralnih promenljivih vezanih za polno-starosnu

strukturu stanovništva.

Primenjivanje formulu ograničene proporcije aktuelnog prenosa socijalnih usluga (neto zarada) će

proizvoditi više dobitnika nego gubitnika. Međutim, takva odluka bi značila da će samo 34% od

ukupnog budžeta socijalnih usluga - koji je predstavljen od strane potrošnje ne-zarada - biti

dodeljeno na osnovu formule razvijene za obezbeđenje najbliže veze sa društvenim obrascima

ugroženosti. Ostatak budžeta socijalnih usluga će biti dodeljena bilo kroz redovne

grantametodologije ili na osnovu istorijskih obrazaca, od kojih nijedan ne uzima dovoljno u obzir

geografske raspodele socijalnih rizika širom opštine.

Fiskalni uticaj na pojedinačnebudžete socijalnih usluga nakon primene formule će biti značajan,

ali se može potpomoći uz koeficijent tranzicije koji bi signalizirao posvećenost reformama, a ipak

osigurao protiv fiskalnog stresa na lokalnom nivou.

Čak i bez formule, izdvajanja za socijalne službe na opštinskom nivou su nestabilna i

nepredvidljiva, s obzirom na nedostatak transparentnosti u kriterijumima dodele. Uvođenje

transparentne formule će promeniti taj tok.

Statističko modeliranje vršeno za projektovanje formule do sada je rađeno uz ograničenu

dostupnost podataka. U budućnosti, dodatni napori će biti potrebni da se prošire postojeće baze

podataka, prikupljanje podataka o socijalnoj ugroženosti, i da se obezbedi poklapanje između

skupova podataka, u cilju poboljšanja na osnovu dokaza politike u socijalnoj oblasti usluga.



Aneks 4 Pregled strateških inicijativa predloga za Viziju i strategiju za decentralizaciju socijalnih usluga 2013-2017

Strateška inicijativa Vodeća institucija

Ukupni rashodi (€)

VK (€)

Donator (€)

2013 2014 2015 2016 2017

Strateški prioritet 1 - Izlaženje u susret finansijskim potrebama za pružanje socijalnih usluga

1.1 Definisanje idejnih nivoa dotacije za upravljanje i praćenje rashoda u svakoj opštini

MRSZ 360,000 100,000 260,000 360,000 0 0 0 0

1.2 Uspostabljanje "pokretnog pariteta" godišnjeg porasta tako da se progresivno izađe u susret finansijskim potrebama.

MF 1,105,000 1,000,000 105,000 501,000 151,000 151,000 151,000 151,000

1.3 Poboljšanje identifikacije i prioritetizacije rizika i socijalnih potreba

MRSZ 495,000 5,000 490,000 131,000 91,000 91,000 91,000 91,000

1.4 Uspostavljanje većeg angažovanja sa ostalim akterima u pružanju socijalnih usluga

MRSZ 440,000 45,000 395,000 415,000 25,000 0 0 0

1.5 Ispitivanje ostalih izvora prihoda za izlaženje u susret rastućim troškovima socijalnih usluga

MF 200,000 100,000 100,000 0 170,000 10,000 10,000 10,000

Strateški prioritet 2 - Veće političko zalaganje za socijalne usluge

2.1 Poboljšanje baze dokaza za demonstriranje koristi, kao i troškova, socijalnih usluga

MRSZ 280,000 100,000 180,000 0 205,000 25,000 25,000 25,000

2.2 Sprovođenje anketa o specifičnim potrebama socijalnih usluga za definisanje propusta između rizika, potreba i trenutnih davanja

MRSZ 300,000 0 300,000 170,000 65,000 65,000 0 0

2.3 Pokretanje sveobuhvatne kamapanje o strateškoj komunikaciji za podizanje svesti i zalaganje za adekvatna davanja

CSP 200,000 100,000 100,000 0 155,000 15,000 15,000 15,000

Strateški prioritet 3 - Ponovno oživljavanje mreže CSP



3.1 Jačanje sektora za socijalu pomoć u opštinama

MLU 495,000 100,000 395,000 225,000 145,000 125,000 0 0

3.2 Uspostavljanje novih i sveobuhvatnih profesionalnih razvojnih programa za radnike socijalnih službi

MRSZ 500,000 100,000 400,000 280,000 110,000 110,000 0 0

Strateški prioritet 4 - Korišćenje podrške civilnog društva i šire porodice za dopunu socijalnih davanja

4.1 Uspostavljanje mehanizama za sufinansiranje socijalnih davanja, sa civilnim društvom i širom porodicom

MRSZ 300,000 50,000 250,000 0 150,000 150,000 0 0

4.2 Pilotiranje pružanja socijalnih usluga preko socijalnih preduzeća i organizacija civilnog društva

MRSZ 2,000,000 0 2,000,000 630,000 550,000 550,000 270,000 0

Strateški prioritet 5 - Usklađivanje finansijskih i ciljeva organizacije za socijalne usluge na nivou opštine

5.1 Poboljšanje integracije socijalne i politike rada u opštinsku strategiju i plan delovanja

MLU 260,000 0 260,000 0 260,000 0 0 0

5.2 Predstavljanje poboljšanih instrumenata i obuka za podržavanje procesa budžetiranja socijalnih usluga u opštinama

MF 490,000 90,000 400,000 25,000 245,000 220,000 0 0

Strateški prioritet 6 - Veća decentralizacija odgovornosti u pružanju socijalnih usluga

6.1 Veća decentralizacija ostalih socijalnih usluga, uključujući usluge rezidencijalnog smeštaja, dnevni smeštaj i starateljske usluge .

MRSZ 990,000 490,000 500,000 270,000 280,000 380,000 60,000 0

Ukupno 8,415,000 2,250,000 6,310,000

Documents

STRATEGIJA ZA DECENTRALIZACIJU SOCIJALNIH USLUGA NA … · složenost i viši nivoi lokalne odgovornosti – u kontekstu finansijske i administrativne decentralizacije – znači