Univerzitet u Kragujevcu

Ekonomski fakultet

Seminarski rad

Strategija poljoprivrede Srbije

Mentor: Student:

Dr Žaklina Stojanović

Kragujevac, 2009

1

Sadržaj:

1. Uvod ………………………………………………………………………………..32. Poljoprivreda u Srbiji ……………………………………………………………...53. Uloga vlade u poljporivrednoj tržišnoj ekonomiji ……………………………....74. Ekonomsko okruženje …………………………………………………………….85. Evropska integracija ……………………………………………………………..116. Poljoprivredna tržišta ………………………………………………………….....127. Srbija I SAR …………………………………………………………………….…148. Zaključak …………………………………………………………………………..16

2

Uvod

Možemo reći da je poslednjih par godina jedno od atraktivnih pitanja ekonomije u Srbiji bilo I donošenje odluke u kom će se pravcu razvijati poljoprivreda naše zemlje. Bilo je vreme da Srbija donese novu strategiju razvoja poljoprivrede. Posle pedeset godina planske privrede, deset godina izolacije, par godina nesigurnosti i diskusije u kom pravcu zelimo da idemo, vreme je da se pođe napred. Poljoprivreda je na putu promena. One će obihvatiti tri najvažnija elementa:

- Završetak tranzicije iz socijalizma ka potpunoj tržišnoj ekonomiji- Integraciju I pridruživanje EU- Radikalnu rekonstrukciju I modernizaciju celog poljoprivrednog sektora

Graditi trzisnu ekonomiju

Uspostavljanje tržišne ekonomije će imati snažne posledice na odnose između poljoprivrednog proizvođača i države. Država će se povući sa mnogo funkcija na koje je bila, mnoge aktivnosti će biti premeštene u privatni sektor. U isto vreme država će morati da preuzme ili ojača mnoge druge funkcije koje su neophodne da bi tržište funkcionisalo dobro. Ovo uključuje sistem tržišnih informacija, jačanje i reorganizaciju sistema obrazovanja, treninga i savetodavstva, kao i novo zakonodavstvo koje mora da osigura uslove za slobodnu i poštenu razmenu i takmičenje.

Privatnik, poljoprivredni proizvodjač ili trgovac će imati više slobode. Pravila će biti jasnija, objektivnija i primenjiva na sve. Ali on više neće moći da se oslanja na državu da mu govori šta treba proizvoditi i kako , već će njegov profit ili gubitak zavisiti od mudrosti njegovih sopstvenih odluka. On mora najpre poći od sebe, šta je to što ga interesuje, u čemu ima iskustva i kakve su njegove sposobnosti. Zatim mora da sagleda potencijale svoga gazdinstva – zemlje, mehanizacije, zgrada, stoke i ljudi. Uz sve to, on mora i da sagleda tržište, šta je to što potrošači žele da kupe, koliko su spremni da plate za to, kakav kavlitet traže. Ovde je cena najbolji indikator pa mora biti obazriv u tumačenju. I na kraju, on mora gledati i šta radi država. Kakve signale šalje, šta štiti, šta subvencioniše.

Integracija u EU

Pre pridruženja EU postoje odredjeni standardi poznati ako „kopenhagenški kriterijumi“ koje Srbija mora da ispuni. Oni sadrže neke političke ciljeve kao što su uspostavljanje demokratije, vladavine prava, zaštita prava manjine i tri ekonomska koja se moraju odnositi na poljoprivredu kao i na svaki drugi sektor:

- Uspostavljanje tržišne ekonomije koja će biti sposobna da se integriše u tržišne ekonomije ostalih zemalja članica

- Sposobnost da se izdrži konkurencija, tako da ekonomija države ne bi bila uništena poplavom uvoznih roba u trenutku pridruživanja velikom slobodnom tržištu

3

- Prilagođavanje celom setu EU pravila i praksi koje su poznate pod nazivom acquis communitare – združenog seta zakona,pravila i procedura po kojima Unija funkcioniše. Tu su zakonski standardi koji se odnose na poljoprivredu i koji su obimni. Zatim, zajednička poljoprivredna politika koja predstavlja mehanizme kojima se administrira centralni, masivni EU agrarni budžet. I tzv. „strukturalni fondovi“ koji se neće primenjivati dok Srbija ne postane član EU.

Modernizacija poljoprivrede u Srbiji

Sila dobrih tehnologija je sada jača nego ikada i donosi kontinuirana unapredjenja u proizvodnji i uspehe u skoro svakoj sferi ekonomske delatnosti. Ovo pogađa i poljoprivredu i taj izazov se mora uzeti na sledeća tri načina:

- Napredak u sektoru mehanizacije i agrohemikalija dozvoljava da čovek može da obrađuje velike površine ili uzgaja mnogo stoke, tako da je državi potrebno manje ljudi nagazdinstvima koja obrađuju zemlju.

- Povećanje produktivnosti po hektaru znači da razvijene zemlje proizvode sve veće količine hrane,a populacija im jesve manja ili se ne menja. Ova kombinacija dovodi do snižavanja cene i dugoročni pad cena poljporivrednih proizvoda.

- Povećanje produktivnosti u nepoljporivrednom sektoru će doneti povećanje i u tim delatnostima. Kako u toj situaciji zadržati svoj stil života na selu? Kako se bude oporavljao ostali deo naše ekonomije, tako će zemljoradnja biti sve manje i manje zanimljiva.Poljoprivredni proizvođač ima tri mogućnosti: Može da nastavi da se bavi poljporivredom na tadicionalan način, dok će budžet domaćinstva dopunjavati zaradama na nekom drugom poslu.Može da intezivira proizvodnju i da se povodi zahtevima tržišta sa skupljim proizvodima i tako da zarađuje veći dohodak sa iste površine.I može da poveća zemljišnu površinu i na taj način da dobija prihvatljiv dohodak.

Generalno poljoprivredna mehanizacija u Srbiji nije na zavidnom nivou.

4

Poljoprivreda u Srbiji

Zemljišta u Srbiji su veoma raznolika: od plodnih ravnica na severu , krečnih I baznih površina na istoku, glinovitim zemljištima na planinama I brdima na jugoistoku, do humusno-glinovitih,peščanih..

Povoljni prirodni I klimatski uslovi čine Srbiju veoma pogodnom za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Po svojim prirodnim karakteristikama ravničarski regioni povoljni su za ratarsku I povrtarsku proizvodnju. Viši predeli su povoljni za voćarske,vinogradarske I stočarske proizvodnje. Brdsko planinska područja pogodna su za razvoj govedarstva,ovčarstva I šumarstva.

Od ukupnog broja poljoprivrednih površina 83% su obradive površine.

Prosečna površina poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je oko 3 ha, podeljena u nekoliko parcela. Po strukturi vlasništva nad zemljištem 87% je u privatnom vlasništvu.

U Republici Srbiji ima ukupno 1 305 426 poljoprivrednika, što čini 17,3% ukupne populacije. U ruralnim oblastima živi 44% ukupne populacije, od čega 33% se bavi poljoprivredom.

Po poslednjim podacima poljoprivredna populacija kod nas značajno stari. Značajno je nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednih proizvođača. Mladi I obrazovani retko nalaze interes u bavljenju poljoprivredom. Većini poljoprivredne populacije poljpoprivredna proizvodnja predstavlja samo dodatni izvor prihoda. Svoju budućnost oni ne vide u poljoprivredi kao osnovnoj delatnosti,već im samo pomaže u upotpunjavanju kućnog budžeta. I pored toga, zbog jako lošeg socio-ekonomskog položaja stanovništva Srbije, udeo poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu je preko 20%. Sama činjenica da je prosek udela poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu razvijenih zemalja između 1.5-4%, dosta nam govori o položaju naše zemlje.

Loš položaj u kom se nalazi naša poljoprivreda je uzrokovan I činjenicom da kod poljoprivrednika ne postoji navika da se udružuju radi stvaranja boljih uslova za poljoprivrednu proizvodnju I prodaju svojih proizvoda. Veoma mali broj poljoprivrednika je specijalizovan za određen tip poljoprivredne proizvodnje.

Opštu sliku razvijenosti poljoprivrede Srbije gotovo je nemoguće dati. Stepen razvijenosti je uslovljen oblastima I regionima. U najplodnijim,ravničarskim delovima, iako nije na zavidnom nivou, poljoprivredna proizvodnja je neuporedivo razvjenija nego brdsko-planinskim oblastima.

Možemo zaključiti da pored toga što se veliki broj stanovništva bavi poljoprivredom, mali broj je spreman I sposoban da primeni savremene metode I unese novine u svoju proizvodnju. Prosečni prinosi najvećeg broja poljoprivrednih proizvoda su daleko ispod evropskog I svetskog proseka.

5

U 2003.god ukupno je zasejana površina od 3,189.861ha.

2003. u odnosu na 1995.godine yasejano 247,616 ha manje površina pod pšenicom, tj za oko 28% manje površina. Prosečni prinosi žitarica su izuzetno niski, vidljiva je I njihova izuzetno visoka zavisnost od klimatskih uslova. Za razliku od žitarica, čija proizvodnja se iz godine u godinu smanjuje, proivodnja industrijskog bilja je uglavnom u porastu. Srbija je u 2002.godini izvezla voće I povrće u vrednosti od 11,651 mil. dinara. Povrće u 2003. Uzgajano je na 8% od ukupne obradive površine. Vidljivo je smanjenje površina na kojima se uzgajaju krompir I crni luk, dok su površine graškom povećane. Površine zasejane pasuljom, paradajzom, paprikom, kupusom I dinjama I lubenicama u poslednjih desetak godina nisu se bitno promenile,ali su blago varirale iz godine u godinu.

U Srbiji je 2002.godine bilo 81,213,000 rodnih stabala raznog voća. Najviše se uzgajaju šljive, 52% ukupnog broja stable, zatim jabuke koje čine 18%. Jagode I maline su se 2003.god uzgajale na površini od 25,470ha, s tim da površine pod malinama zauzimaju 64% ukupnih površina.

Razvijenost stočarske proizvodnje nije na zavidnom nivou. Govedarstvo je najzastupljenija grana stočarstva, zbog mleka I mesa, zatim sledi uzgoj svinja, koji predstavlja najvažniji izvor mesa za ljudsku ishranu. Srbija ima potencijala za proizvodnju dovoljne količine goveđeg mesa I za domću upotrebu I za izvoz. Međutim, klanice ne ispunjavaju potrebne standard za mogući izvoz na tržištu EU. Zanemareni su I potencijali pašnjaka, livada I polja u intezivnijem I mnogo efikasnijem uzgoju stoke.

Prehrambena industrija ima vrlo značajno mesto u globalnoj ekonomskoj strukturi. Ova industrija se vrlo često poistovećuje sa proizvodnjom hrane u celini, pa se zato smatra najznačajnijom granom idustrije. Industrijska struktura razvijenih zemalja je znatno manje određenja prehambenom industrijom (oko 9%), nego što je slučaj u zemljama u razvoju (oko 13%). U Srbiji značaj prehrambene indutrije u ekonomskoj strukturi je vrlo veliki, što nas odaljava od razvijenih zemalja.

6

Uloga Vlade u poljoprivrednoj tržišnoj ekonomiji

Potrebno je utvrditi jasnu razliku između uloge Vlade i uloge tržišta u poljoprivredi.

Tržište će funkcionisati efikasno kada postoji poverenje da će razmena biti korisna za učesnike. Poverenje pdrazumeva da se ponašanje učesnika i tržišno okrućenje u velikoj meri mogu predvideti. U modernoj tržišnoj ekonomiji predvidljivost zahteva da se ona odredi pravilima. Posao Vlade je da uspostavi ova pravila i da se stara o njihovoj primeni.

Pravila pokrivaju oblasti:

- bezbednost privatne svojine

- sloboda ugovaranja

- zakon o ugovorima, korporacijama, obavezama i nesolventnosti, o konkurenciji.

Bez postavke ovih pravila tržište ne bi moglo funkcionisati.

Dva glavna nedostatka tržišta koja bi Vlada trebalo da ispravi su:

a) Javna dobra i uluge: tržišne informacije,obrazovanje, infrastruktura, zakonski sistem, političko okruženje. Vlada snosi odgovornost za obezbeđenje onih roba i usluga koje tržište ne može da obezbedi zato što snabdevači tržišta ne mogu da naplate ove usluge od korisnika.

b) Odgovornost za prevazilaženje eksternih efekata: zagađenost vazduha ili vode, odbačeno đubre. Propisi I porezi, kao I obrazovanje jesu sredstva kojima Vlada može smanjiti ove pojave na prihvatljivi nivo.

Opšte nadležnosti Vlade, koje stvaraju stimulativno okruženje za tržište, možemo podeliti u tržišne I netržišne aktivnosti. Netržišne aktivnosti preuzimaju različite institucije od kojih je glavna Ministarsvo poljoprivrede.

Osnovna funkcija Ministarstva poljoprivrede je da obezbedi pravilno tržišno okruženje za poljoprivrednike snabdevače inputima, prerađivače i potrošače, dok tip, količina inputa i proizvoda, proizvodni metodi i upravljanje su odlike privatnih firmi.

Ministarsvo ima i dodatne privremene nadležnosti koje se ne uklapaju u tržišnu ekonomiju, koje podrazumevaju privatizaciju, razvoj institucija odgovornih za registaciju zemljišta, i razrešenje javnih i privatnih nadležnosti u vodoprivredi. Takodje ima privremenu funkciju u razvoju kreditnog tržišta i unapredjivanju trgovine poljoprivrednim proizvodima. Dugoročne nadležnosti Ministarstva nalaze se u oblasti kontrole bolesti, bezbednosti hrane, zeštiti okoline, dobrobiti životinja, ruralnom razvoju i razvijanju agrarne politike. Ministarstvo i druge institucije imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju uslova za ostvarenje produktivnosti i profitabilnosti poljoprivrede. Zato država mora da obezbedi ovim institucijama adekvatne uslove za ostvarenje zacrtanih ciljeva.

7

Ekonomsko okruzenje

Neophodne će biti velike promene u politici poljoprivrede da bi ovaj sektor mogao da odgovori novim tržišnim mogućnostima

Dva glavna politička kursa koji će izmeniti okruženje jesu članstvo u :

a)Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji (STO)

b)Proces stabilizacije i asocijacije (SAP)

Članstvo u STO zahteva:

- Tarifikacija svih postojećih tarifnih linija- Prilagođavanje svih tarifa na dozvoljeni minimum- Smanjenje nivoa domaće podrške direktno povezane sa proizvodnjom- Smanjenje do potpunog ukidanja izvoznih subvencija

Ova prilagođavanja, potrebno je sprovoditi fazno tokom godina tako da domaća poljoprivreda I industrija mogu da se prilagode novim uslovima, ali srednjoročna perspektiva ogleda se u mnogo otvorenijoj ekonomiji koja će omogućiti I bolji pristup za proizvođače iz Srbije tržištima u inostranstvu.

Potrebno je podršku poljoprivrednom sektoru u potpunosti prilagoditi pravilima STO koja se prvenstveno ogleda u ukidanju intervencije na trištu. Takođe treba jačati regionalnu saradnju kao integralni deo procesa priključenja EU.

SAP uključuje dva pravca trgovačkog razvoja:

- Slobodnu trgovinu sa EU putem Ugovora o stabilizaciji i asocijaciji i- Slobodnu trgovinu sa drugim zemljama u regionu koje su takođe deo SAP-a

Što znači da će se:

- povećati potencijalno tržište za srpske proizvode sa ekonomskom dobiti od specijalizacije i trgovine

- povećati nivo konkurencije, koja će ubrzati usvajanje novih tehnologija

- obezbediti bolju prehrambenu sigurnost

U regionalnom okruženju nastupajuće slibodne trgovine Srbija nema slobodu da postvai svoj sopstveni nivo efikasne spoljne zaštite.

Potrebno je vršiti stimulisanje regionalne saradnje kroz slobodnu trgovinu dobara i usluga.

8

Politika cena

Politika cena I zaštita domaće proizvodnje jedno je od najosetljivijih pitanja sa kojima se susreće poljoprivredni sector.

Prostor EU predstavlja tržište sa relativno visokim cenama u odnosu na svetsko tržište ali se i samo nalazi pod velikim pritiskom da smanji zaštitu svoje poljoprivrede.

Srbiji je potrebno da preuzme signalne cene od ovog velikog tržišta u onoj meri u kojoj joj je obezbeđen pristup.Treba da preuzima i cene od svojih drugih regionalnih trgovačkih partnera.

Carinska zastita

Poljoprivredni sektor se štiti od konkurencije iz uvoza carinskim taksama, i prvenstveno posebnim dažbinama, koje često koče trgovinu zbog njihove veličine i zbog njihove potencijalne nepredvidivosti.

Veći deo tarifnih zaštita je suvišan jer se na konkurentskom tržištu domaća cena određuje na osnovu izvozne cene sa potrebnim dodavanjem troškova transporta i transakcije. Spoljan zaštita biće efikasna za održavanje cena iznad svetskih nivoa.

Potrebno je pronaći optimalni nivo carinske zaštite koji će zaštititi domaći proizvod, a u isto vreme omogućiti postojanje konkurencije.

Obaveze sniženja tarifa bi trebalo da uključe veća sniženja za proizvode koji su najviše zaštićeni, a najmanja sniženja za proizvode koji su najmanje zaštićeni.

Zatim, izmeniti politiku koja odražava srpske cene iznad cena njenih konkurenata.Pri tome ovo prilagođavanje obavljati fazno.

I, uspostaviti transparentne i efikasne carinske i inspekcijske postupke. Kao i, unaprediti postupke inspekcije i overavanja da bi bili u saglasnosti sa praksom u EU.

Direktna podrska

Druga vrsta podrške poljoprivredi jeste kroz direktna plaćanja.

Dosadašnja direktna podrška imala je za cilj da se postigne dovoljnost za potrebe zemlje, za neke vrste roba ili da se podrže “uspešni” – sektori u kojima Srbija poseduje komparativnu prednost I gde može profitabilno da obavlja izvoz bez subvencija. Najveći deo podrške sada odlazi agrokombinatima I prerađivačima. Suprotno tome, u EU pažnja je usmerena ka pružanju podrške porodičnim farmama. Ova preduzeća ili farme, mada znatno manje po veličini svoje proizvodnje, u poređenju sa agrokombinatima, pokazala su se kao veoma efikasna.

9

Činjenica je da tržište samo treba da odredi svoju strukturu, a Vlada treba da pomogne da se takva promena ostvari.

Ono što je neophodno još u ovom delu uraditi je i:

- Stvoriti uslove jednake za sve prilikom određivanja podrške.- Izgrađivati institucije po modelima zemalja EU koje će pored ostalih uloga imati i proširenje

mogućnosti za korišćenje mera agrarne politike. - Podržati komercijalne proizvođače organizovanjem i fianansiranjem službe tržišnih informacija,

sveobuhvatne savetodavne službe i standarda proizvodnje u svim sektorima. - Agrarni budžet usmeriti u pravcu unapređenja strukture tržišta i ruralnog razvoja. Za

poljoprivrednike koji ne proizvode za prodaju razviti mere podrške za prihod i podsticaje za prodaju zemlje ili njeno davanje u zakup komercijalnim proizvođačim.

10

Evropska integracija

Jedan od osnovnih ciljeva poljoprivrede Srbije je integracija u zajedničku poljoprivrednu politiku EU, kao i da po ulasku može da bude konkurentna u takvom okruženju. Na ovom putu EU pruža sve vidove pomoći.

Na tom putu definišemo sledeće tri faze:

- I faza:

Ova faza je uveliko počela i njeni osnovni ciljevi jesu: ukidanje robne razmene, izgradnja tržišta kredita, izgradnja tržišne infrastrukture, ukidanje postojećih monopola, unapređenje produktivnosti, promena strukture proizvodnje u pravcu gajenja profitabilnijih kultura, uvećanje gazdinstva, orjentisanost ka kvalitetu i bezbednosti hrane, formiranje registra proizvođača...

Pretpostavke koje bi trebalo ostvariti da bi se ova faza završila su: pristupanje STO, završena registracija, oformljena agencija za ruralna plaćanja, potpisan sporazum o Stabilizaciji i asocijaciji, završetak privatizacije u agrokompeksu i smanjenje robne razmene na minimalni nivo.

- II faza:

Nalazi se između sadašnjeg stanja i faze pred pristupanje EU.Podrazumeva prihvatanje obaveza i prilagođavanje podrške pravilima STO.

Pretpostavke koje bi trebalo da se ostvare su: izgrađeni mehanizmi plaćanja, delimično izgrađeno tržište zemljišta, kredita, inputa i proizvoda .

- III faza:

Podrazumeva da se poljoprivreda Srbije nalazi pred pristupanje zajedničkoj poljoprivrednoj polici EU i shodno tome prihvata sistem direktne podrške EU.

To podrazumeva: direktno plaćanje po ha potpuno odvojenim od proizvodnje, usmeravanje sredstava na ruralni razvoj i zastitu okoline kroz izgradnju multifunkcionalne poljoprivrede.

11

Poljoprivrednja tržišta

Nedostatak ekonomicnosti

Srpska poljoprivreda-usitnjeno gazdinstvo

- 94.5% gazdinstava poseduje manje od 10ha ili pak 75% proizvađača mleka isporučuje mlekarama manje od 20 l mleka dnevno.

Ovo ima za rezultat veliki broj veoma malih količina koje se proizvode i prodaju tako da se tržišnoj neekonomičnosti pridodaje proizvodna neekonomičnost.

Funkcionisanje zemljišnog tržišta, ekonomski rast, zdrava politika ruralnog razvoja i programi konsolidacije zemljišta dovešće do ostvarenja takve veličine gazdinstva kojom će se izbeći ova neekonomičnost

Kvalitet

Ono što je svakako neophodno je stalno prilagođavanje međunarodnim standardima sastava i kvaliteta.

Treba ohrabriti tržišne organizacije da razviju sisteme za sortiranje i klasifikaciju za svoje proizvode.

Treba oobezbediti javna sredstva za unapređenje upotrebe takvih sistema.

Mnogi mali poljoprivredni prozvođači u svim sektorima a naročito u sektoru mlekarstva neće biti u mogućnostima da odgovore standardima koji se traže.

Testiranje kvaliteta od strane komercijalnih organizacija trebalo bi da podleže transparentnoj, nezavisnoj proveri.

Efikasnost cena

Neophodno je kao prioritet stvoriti uslove da se prekine sa robnom razmenom i barter trgovinom

Ovo se najbolje može uraditi kroz razvijanje tržišta kredita a u prvoj fazi kroz izražavanje cene u ugovorima

12

Treba uspostaviti sisteme tržišnih informacija i neophodne analize koje bi poljoprivrednicima pomogle u donošenju odluka o tome šta da proizvode, kako da prodaju kakvu cenu da ocekuju

Jos jedna mogućnost je da se cene unapred odrede i da se osigura kupovina.Produktna berza već radi u tom pravcu za sektor ratarske kulture.

Nedostatak sredstava fizicke infrastrukture

Potrebna je određena fizička infrastruktura da bi se razvila tržišta veleprodaje što je najbolje ostaviti lokalnoj inicijativi prema kojoj bi potencijalni korisnici (poljoprivrednici i trgovci) mogli da razmotre sa potencijalnim nabavljačima (lokalne vlasti) obim i razmeru razvoja tržišta.Vlada bi trebalo da podrži ovakve inicijative.Trebalo bi koristiti strano iskustvo.

Nedostatak kredita

Potrebno je izgraditi tržište kredita dostupno svim učesnicima u lancu proizvodnje.

Stvoriti uslove da komercijalno kreditni I finansijski sector odgovori potrebama poljoprivrednika za kratkoročnim, srednjoročnim I dugoročnim kreditima.

Uspostaviti system jemstva koji neće predstavljati kočnicu prilikom kreditnog ugovaranja.

Ažurirati tekuće evidencije o registraciji zemljišta I poboljšanje administracije tako da se održava u ažurnom stanju.

Pojednostaviti sudske postupke tako da zajmodavci mogu mnogo brže da dobiju vrednost koja je data kao jemstvo.

Stvoriti zakonsku osnovu I podržavati finansiranje svih načina zakupa za poljoprivrednu mehanizaciju.

13

Srbija I SAR – Zajednička Poljoprivredna Politika EU

Najpre trebamo spomenuti da je uloga SAR u poqoprivredi da:

- obezbedi konstantnu snabdevenost tržišta priuštivom i bezbednom hranom za svoju populaciju;

- obezbedi odgovarajući životni standard za poljoprivrednike EU, uz istovremeno omogućavanje modernizacije i razvoja poljoprivrede;

- obezbeđivanje da svi regioni EU mogu da dostignu nivo održive poljoprivrede;- staranje o dobrobiti ruralnog društva.

Pošto se SAR razvila i postala sofisticiranija, u skladu sa zahtevima građana EU, sledećI faktori su dobili na značaju:

- poboljšanje kvaliteta hrane u Evropi;- garantovana bezbednost hrane;- staranje da se očuva životna sredina za buduće generacije;- obezbeđivanje boljeg zdravlja i načina držanja životinja;- obavljanje svega toga uz minimalne troškove po budžet EU

Današnja SAR odražava skoro pola veka duge izmene prioriteta. Od pčetnog cilja da se poveća proizvodnja hrane, skoro bez obzira na troškove, fokus je prebačen na kontrolisanje viškaproizvodnje i prekomernih troškova, a sada se on preusmerava ka ispunjavanju niza raznihdruštvenih i ekoloških ciljeva kroz mehanizme koji su se znatno razdvojili od proizvodnje.Nijedan od ovih ciljeva u potpunosti ne zadovoljava trenutni cilj Srbije: a to je završavanjeprocesa tranzicije u tržišnu ekonomiju i stvaranje efikasnog i konkurentnog poljoprivrednogsektora, istovremeno uvažavajući društvene i ekološke probleme.

Ipak jasno je da budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji, i da budćnost njene poljoprivrede leži u SAR. SAR koji usvoji Srbija neće biti SAR današnjice, niti SAR sutrašnjice, već SAR sledeće decenije i kasnije. Kako i kod drugih političkih pitanja, nije moguće predvideti budućnost sa stoprocentnom tačnošću, ali je verovatno da će u periodu dok Srbija priprema pridruživanje EU, SAR u najmanju ruku uvesti sledeće promene:

← ← - značajne reforme sektora nekoliko namirnica, kao što su mlečni proizvodi, šećer i voće I

povrće. Neke od njih su već u toku, sa nedavno najavljenom reformom sektora šećera što ima neposredne implikacije na Srbiju.

← ← - Završetak “Doha runde” Svetske trgovinske organizacije, koja donosi povećani pritisak da se

smanje ili čak u potpunosti eliminšu subvencije za izvoz. Ovo će dovesti do toga da će biti nemoguće odbraniti postojanje mnogih današnjih sistema “organizacija zajedničkog tržišta”, i zahtevaće ili pun prelazak na svetske cene ili snažna kvantitativna ograničenja da bi se

14

proizvodnja u EU držala na nivoima domaće potrošnje. U većini slučajeva izabrana opcija biće prelazak na svetske cene, što znači da će tarifni režim EU koji Srbija eventualno usvoji biti mnogo liberalniji nego što je sada.

← ← - Mogući izazovi STO u pogledu sistema direktnih plaćawa “plava kutija”, verovatno će

zahtevati da EU oslabi vezu sa proizvodnjom u prošlosti i da usmeri plaćanja direktno na merljive socijalne i ekološke ciljeve.

- Dalje pojednostavljivanje nekih elemenata sistema direktnog plaćanja, sa implikacijama na vrstu administrativnih struktura koje će Srbija morati da uvede.

15

Zaključak

Zajednička budućnost ka kojoj idu poqoprivrede i Srbije i EU jeste efikasna, tržišno orjentisana proizvodnja, ona u kojoj pitanja kao što su bezbednost hrane, zaštita životne sredine, i načini držanja životinja zauzimaju značajno mesto, i koja doprinosi opštem razvoju ruralnog društva. Politika koja je ovom strategijom utvrđena pomoći će da se Srbija dovede do te zajedničke budućnosti.

Moramo biti realni šta Srbija može, a šta ne može da očekuje od svoje poljpoprivrede u narednim godinama. Može: proizvoditi više bogatstva nego što čini sada, proizvoditi bezbednu i visoko kvalitetnu hranu,atraktivnu za potrošače u zemlji i inostranstvu, uticati na zaštitu životne sredine, podneti promene koje su potrebne da omoguće Srbiji da se pridruži EU i STO.

Ali ne može da nastavi da zapošljava broj ljudi koji je trenutno uposlen, niti da im obezbedi prihvatljiv standard života na maloj mešovitoj farmi koja preovladjuje danas. Budućnost je ona sa manje poljioprivrednika, većim gazdinstvima, proizvodnja koja je više specijalizovana i fokusirana na zahteve tržišta.

16