Finansijske prepreke i podsticaji razvoju agroprivrede Srbije u predpristupnom periodu

Miloš Milovanovid, pomodnik ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Uloga poljoprivrede i nacionalnoj ekonomiji

• Poljoprivreda (BDV poljoprivrede) učestvuje u ukupnom BDP Srbije sa 11,3% (prosek 2003-2009);

• Uvoz poljoprivrednih proizvoda učestvuje u ukupnom uvozu Srbije sa 7,12% (prosek 2005-2010);

• Izvoz poljoprivrednih proizvoda učestvuje u ukupnom izvozu Srbije sa 21,44% (prosek 2005-2010);

• Iz nacionalnog budžeta za agrarni budžet izdvaja se u proseku 3,32% (prosek 2005-2011)

za poslednje tri godine izdvaja se u proseku 2,41% (prosek 2009-2011)

Agrarni budžet u 2011.god.

• Ukupan agrarni budžet u 2011.god. iznosi 32.593.228.000 RSD;

• Učešde agrarnog budžeta u nacionalnom budžetu – 3,63%;

Struktura agrarnog budžeta:

Izvor u RSD % od nacionalnog

budžeta

Sredstva iz budžeta 22.033.208.000 2,45 %

Izdaci iz dodatnih prihoda 10.560.020.000 1,17 %

Ukupan agrarni budžet 32.593.228.000 3,63 %

Učešde agrarnog budžeta u nacionalnom budžetu

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

0

5

10

15

20

25

30

2001 2002* 2003* 2004* 2005* 2006* 2007 2008* 2009* 2010* 2011

sredstva iz budžeta % od nacionalnog

u m

lrd

RSD

%

• Trend smanjenja relativnog učešda agrarnog budžeta u nacionalnom;

• Nagli pad učešda agrarnog budžeta u nacionalnom budžetu od 2009.god.

Mere agrarne politike• Oko 61,6% ukupnog agrarnog budžeta namenjeno je za subvencionisanje

poljoprivredne proizvodnje kroz mere podrške u poljoprivredi.

Neposredni podsticaji

65%Tržišna podrška

14%

Strukturna podrška

3%

Institucionalna podrška

4%

Naizmirene obaveze

14%

• Mere agrarne politike:

1. Neposredni podsticaji

2. Tržišna podrška

3. Institucionalna podrška

4. Strukturna podrška

Neposredni podsticaji

Mere koje imaju direktan uticaj na tržište kroz smanjenje cene koštanja poljoprivrenih proizvoda, što obezbeđuje bolju cenovnu konkurentnost.

Ove mere uključuju direktna pladanja po hektaru ili grlu i obezbeđuju uslove za tržišnu orjentaciju proizvođača.

• Regresiranje nabavke inputa za poljoprivrednu proizvodnju

• Genetsko unapređenje stočarstva

• Podrška osiguranju u poljoprivredi

Tržišna podrška

Uključuje aktivnosti koje doprinose unapređenju, promociji i plasmanu domadih proizvoda na međunarodnom tržištu, kao i stabilizaciji domadeg tržišta.

• Mere podsticanja izvoza

• Podrška skladištenju poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima

• Kreditna podrška za podsticanje poljoprivredne proizvodnje

Strukturna podrška

Aktivnosti koje doprinose održivoj modernizaciji poljoprivredno-prehrambenog i sektora. Sprovode se kroz investicije, koje imaju za cilj povedanje konkurentnosti i razvoj ruralne ekonomije.

• Podsticaji za povedanje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta u okviru proizvodnje i prerade

• Podsticaji za zaštitu životne sredine i biodiverziteta od negativnog utiacja intenzivne poljoprivrede

• Podsticaji za diverzifikaciju ruralne ekonomije

Institucionalna podrška

Mere kojima se obezbeđuje stabilno funkcionisanje institucija u oblasti poljoprivrede, predstavljaju instituacionalni okvir za implementaciju agrarne politike.

• Edukacija mendžera u zadrugama

• Kompenzacioni fond

• Poljoprivredna stručna savetodavna služba

• Mere za razvoj stočarstva u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave

• Mere unapređenja u stočarstvu (mere selekcije)

• Podrška stvaranju lokalnih partnerstava na lokalnom nivou između privatnog, javnog i nevladinog sektora u domenu razvoja strategije ruralnog razvoja

Spoljnotrgovinske olakšice

• Srbija ostvaruje carinske olakšice kroz plasman robe na tržišta ka kojima ima preferencijalan pristup;

Evropska unija Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

CEFTA Central European Free Trade Agreement

EFTA European Free Trade Agreement

SAD Opšti sistem preferencijala

Ruska Federacija, Belorusija, Turska i Kazahstan Bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini

• Zemlje potpisnice ovih sporazuma primenjuju nulte ili smanjene carinske stope na robu koja se uvozi iz Srbije.

Usklađenost sa ZPP EU

• Srbija kreira i implementira mere agrarne politike postepeno se prilagođavajudi preporukama i principima Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije.

• U procesu pridruživanja EU, Srbija radi na izgradnji kapaciteta i mehanizama za primenu ZPP, koju de imati obavezu da implementira kada postane punopravna članica;

• Zajednička poljoprivredna politika (Common Agricultural Policy – CAP): kompleksan sistem principa, pravila i instrumenata, usmerenih na ostvarenje posebnih ciljeva.

• ZPP reguliše proces primarne proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih porizvoda na teritoriji cele Evropske unije.

Finansijske prednosti članstva u EU• Pristup tržištu Evropske unije – neograničan pristup tržištu od pola milijarde potrošača,

zahtevnih po pitanju kvaliteta proizvoda ali i znatno vede kupovne modi od domadih;

• Vedi plasman robe na svetsko tržište – koristedi kanale distribucije privrednih subjekata sa teritorije EU (drugi izvoznik hrane u svetu), srpski poljoprivredni proizvodi bide plasirani na sva svetska tržišta;

• Finansiranje poljoprivrede iz ZPP EU – po uključivanju u EU, poljoprivrednici iz Srbije de imati pravo na poljoprivredne subvencije (46 milijardi EUR u 2010.god. za sve članice EU);

• Viša carinska zaštita za domadu poljoprivredu prema zemljama van EU – EU je relativno visoko zaštideno tržište u oblasti poljoprivrede:

prosečna carina 31%, u Srbiji trenutno oko 21% sa tendencijom smanjenja usled približavanja članstvu u STO) a naša zemlja de nakon priključenja usvojiti zaedničku zaštitu EU (50% višu od aktuelne).

Političke prednosti članstva u EU• Bolja zastupljenost u međunarodnim organizacijama – EU predstavlja jedinstveni

subjekt sa stanovišta multilateralnih organizacija, što znači da zastupa interese svih svojih članica jedinstvenim stavom;

• Zaštita životne sredine – pitanju zaštite životne sredine od štetnih efekata poljoprivredne proizvodnje u EU posvedena je daleko veda pažnja nego u Srbiji. Srbija de, usled obaveze da primenjuje ZPP EU i unutar nje sredstava izdvojenih u ovu namenu, u mnogome unaprediti ovu oblast;

• Razvoj seoskih sredina – iako je u Srbiji “ruralno” sinonim za poljoprivredu, unutar EU to nije slučaj, a pouzdan pokazatelj je rastude učešde programa razvoja ruralnih oblasti u agrarnom budžetu EU (10% ili 4,6 mlrd EUR godišnje, sa tendencijom povedanja);

• Jačanje administrativnih kapaciteta za upravljanje poljoprivredom – da bi domada poljoprivreda postala deo ZPP EU, državni organ nadležan za poslove u oblasti poljoprivrede (Ministarstvo poljoprivrede) bide tehnički i kadrovski ojačan, što de voditi boljem upravljanju agroekonomskog sektora zemlje.

Finansijska podrška međunarodnih finansijskih institucija

U poljoprivredno-prehrambeni sektor u Srbiji do sadaplasirano oko 340 miliona EUR kroz kredite i grantove.

. . .

Postojede aktivnosti Svetske banke u Srbiji sprovode se kroz tri projekta, ukupne vrednosti oko 116 miliona USD. Sredstva plasirana kroz kredite i grantove.

Hvala na pažnji...