Sto jedna reenica o opremi knjige

UOPTE

(1) Uloga opreme knjige je trostruka: mora da prenese tekst, a time i da zadovolji zahtevefikasne i osmiljene reprodukcije sadraja, mora biti primerena potrebama itaoca i, nakraju, mora teiti stvaranju lepe knjige, pri emu lepota opreme ne sme da nadjaa ostaleelemente.(2) Ko god primi odgovornost za opremu knjige, bilo da je to grafiar knjige ili njenproizvodja, dobro e uraditi ako najpre proita tekst ili na neki drugi nain stekne to tanijupredstavu o autorovoj nameri, o verovatnom krugu italaca i literarnom anru kome delopripara.

FORMAT

(3) Cilju publikacije mora da odgovara izbor formata. Knjiga bi trebalo da ude to laka i nikadsuvie velika. Pri odredjivanju formata knjige koja je namenjena uobiajenom itanju, poinjese od optimalne duine sloenog reda. Za veliinu pisma od 9 ili 10 taaka, duina reda sekree izmedju 18 i 22 cicera. Traimo li najlepi odnos irine i visine strane, ukazuju nam seodnosi 11x18 cm, 11x19 cm ili 12x20 cm.

(4) Ako je na stranice neophodno smestiti iroke table, formule ili ilustracije naunih i strunihpublikacija, mogue je koristiti i iri format.Tada odnos treba da bude 2:3.Daju ga formati14x21 cm, 16x24 cm i 18x27 cm.

(5) Kod dela bogatih reprodukcijama i fotografijama oblik se odredjuje prema vrsti i veliinislike.Ako ih je priblino polovina horizontalnih i polovina vertiklanih, preporuije se kvadratnioblik, koji optiki dobro deluje kada je visina neto vea od irine, na primer, 21x24 cm ili24x27 cm.

HARTIJA

(6) Pravac vlakana hartije (ica) kod povezanih strana mora biti paralelan sa riknom. Knjigekoje su povezane upravno na smer vlakana stvaraju tekoe pri manipulaciji, spreavaju dobrolistanje i zatvaranje. Zbog toga knjiga vrlo brzo gubi dobar izgled.

(7) Za knjige namenjene uobiajenom itanju bolje je birati hartiju boje slonovae negokrenobelu. Kod srednje finih hartija, blaga obojenost u tonu boje slonovae ili kore jajetadeluje toplo, i na takvoj podlozui se uvek lake ita nego na hladnobeloj.

(8) Povrina hartije takodje je vana za itanje. Najbolje su babuaste hartije, prirodne iliblago satinirane, kod kojih se primeuju samo neznatne razlike izumedju lica i nalija (gornje imreaste strane).(9) Kredom oslojene hartije ilustracione (Kunstdruck) hartije sjaje se pri vetakomosvetljenju, to ometa itanje. Takvi papiri proizvode se za fotografske publikacije i umetnikereprodukcije, i to bi trebalo da im bude jedina namena.

(10) Upotreba veoma tanke biblijske hartije olakava manipulaciju kjigama, koje bi primenomnormalnih hartija bile suvie teke. Obrnuto, upotreba kredom oslojenih hartija moepoboljati manipulaciju svezaka malog obima.

(11) Kvalitet hartije, kao i karakter njene povrine, obojenost i gramatura, osobine su kojetreba uzimati u obzir kada su u pitanju vrsta i obim literarnog dela. Knjige koje ne moraju bitidugotrajne nee se tampati na bezdrvnim hartijama. Kvalitet upotrebljene hartije utie nacenu njige. Pri izboru hartije neophodno je uzimati u obzir vrstu publikacije.

(12) Vrsti hartije trebalo bi da odgovara vrsta pisma. tampi na oslojenim hartijama odgovaraklasicistika antikva, dok na hartijama zrnaste povrine bolje deluje renesansna antikva.

PISMO

(13) Najvaniji element opreme knjige jeste pismo. Njegova osnovna karakteristika mora dabude dobra itljivost. Crtei zunakova i celih rei odredjuju znaaj i zvuk itanom tekstu. Priitanju, oblik pisma se ne primeuje, jer praenje redova izaziva neposrednu psihiku reakciju.Samo u pauzama itanja i pri okretanju strana dolazi do izraaja likovnost pisma, koja moeolakati ili usporiti itanje.

(14) Odraslom itaocu najbolje odgovara veliina pisma od 9 ili 10 taaka. Pismo od 8 taakavrlo brzo umara vid. Kod pisma veih od 12 taaka, oko nije u stanju da obuhvati vie znakovaodjednom. itanje duih tekstova ampanih pismom od 6 ili 7 taaka oteuje vid, pa pismamalih gradacija treba izbegavati.

(15) Pismo za decu, itaoce-poetnike,treba da bude krupno, oko 36 taaka, a na kraju prvograzreda ne bi smelo da bude manje od 16 taaka. Od drugog do etvrtog razreda najpogodnijeveliine su 12 do 14 taaka. Isto tako, za odrasle osobe sa slabijim vidom, kao i za starijeosobe,biraju se, iz zdravstvenih razloga, vee gradacije pisma.

(16) Tekstovi sloeni verzalom ili polucrnim pismom itaju se sporije od tekstova sloenihkurentom sa poetnim verzalnim slovima. Verzal i crno pismo upotrebljavaju se samo za kratketekstove ili za izdvajanje rei.

(17) Vrsta, rez i karakter pisma moraju odgovarati sadraju teksta. Svako pismo izazivaodredjene asocijacije i moe da bude meko ili strogo, emocionalno ili racionalno. Renesansnaantikva upotrebljava se, pre svega, za slaganje beletristike, klasicistika antikva za naunadela, a pisma bez serifa (grotesk) upotrebljiva su za tehniku litetaruru. Prilikom izbora pisma

grafiar knjige treba da uzume u obzir pretpostavku o vrsti italaca. Za lepotu knjige izborpisma ima veliki znaaj.

DUINA REDA

(18) Optimalna duina reda za pismo od 9 do 10 taaka iznosi 18 do 22 cicera, tj. 8 do 10 cm.Pri upotrebi veeg pisma red mora biti dui, a kod manjeg pisma krai.(19) Za nauna dela, pre svega ona dela u kojima se pojavljuju fomule i tabele, duina redamoe biti do 28 cicra.

(20) Dui redovi primoravaju itaoca da okree glavu s jedne strane na drugu, to je neprijatnoi zamorno. Relativno kratki redovi, manji od 14 cicera, zahtevajuesto i nepregledno deljenje rei i neujednaeno poveavanje ili smanjivanje razmaka izmedjurei, kao i suvie esto slaganje bez iskljuivanja redova u desnom bloku. Ideali red sadripriblino 50-60 znakova.

(21) Ako dimenzije ilustracija i tabela zahtevaju slaganje irokih stubaca sloga, bolje je datiprednost dvostubanoj ili viestubanoj kompoziciji teksta.

ISKLJUIVANJE

(22) Normalna irina razmaka (iskljuka) izmedju rei jeste treina etverca. Kod ueg pismarazmak moe biti manji, a kod irokog proporcionalno vei.

(23) Pri iskljuivanju redova treba nastojati da se razmaci izmedju rei optiki izjednae ivoditi rauna o slobodnom prostoru izmedju pojedinih znakova livenog sloga koji imaju veeslepe beline.

SLAGANJE(24)Geometrijski oblik sloga, ogranien na etvorougaonik sa slobodnih redovima iste duine,uobiajen je jo od Gutembergovog redova vremena i odgovara proznim delima. Pri slaganjupoezije obino se poetak redova dri u levom bloku, a na desnoj strani se redovi zavravajurazliito, zavisno od duine stiha. Uobiajeni nain komponovanja poezije moe se ponekadprimeniti i na slaganje proze, i to posebno u sluaju kada redovi nisu dovoljno dugaki. Tako sespreava preesto deljenje rei. Slaganje slobodnih redova moe veoma poboljati izgledpojedinih knjiga, inae slaganih u bloku.

PRORED(25) Neproredjeni redovi, sloeni tesno jedan uz drugi, itaju se tee nego oni sa umerenimproredom. Kod pisma veliine 10 taaka sa normalnom duinom redova najbolji je prored

veliine 2 take. Ponekad, zavisno od vrste pisma i kompozicije sloga, mogu je razmak od 1 ili3 take. Pri odredjivanju proreda treba uzeti u obzir i irinu margina.

IZDVAJANJE REI

(26) Najsvrsishodnije i najlepe je izdvajanje rei kurzivom, koji je likovna varijanta osnovnogpisma.(27) Druga mogunost za izdvajanje rei je KAPITELHEN, koji se nikada ne s p a c i o n i r a. Netreba zaboraviti da uz kapitelhen valja upotrebiti VERZAL, gde god mu je mesto (ovo seposebno odnosi na slaganje imena). U naunim publikacijama kapitelhenom se obino slaulina imena.(28) Trea mogunost izdvajanja rei postie se polucrnom varijantom osnovnog pisma. Uodnosu na obini slog, ovako izdvojene rei ili delovi teksta esto suvie iskau. Ovakav nainizdvajanja trebalo bi samo izuzetno primenjivati, vodei rauna o izgledu celine sloga.(29) Ostale mogunosti izdvajanja VERZAL osnovnog pisma, polucrni kurziv, crno pismo,podvlaenje rei linijom ili ak upotreba pisma druge vrste i vee gradacije naruavaju mirniizgled i ujednaenost strane. Na taj nain ugroena je i tenost itanja, pa se ovakvi nainiizdvajanja primenjuju samo u opravdanim sluajevima (iz didaktikih razloga i sl.).

(30) Poseban nain izdvajanja s p a c i o n i r a n j e m naruava ritam itanja, ometa panju irazbija mirni izgled povrine sloga. Spacioniranje kurentnih slova primenjuje se samo kad nemadgurih mogunosti izdvajanja.

NASLOVI

(31) U obinom tekstu dovoljno je odvojiti naslov praznim redom ili veim proredom. Uzavisnosti od veliine pisma i vanosti naslova, moguno je primeniti polucrnu varijantu istogpisma, blago spacionirani verzal iste veliine ili veu gradaciju osnovnog pisma.(32) U naunim publikacijama i strunim knjigama sa mnogo medjunaslova, esto je boljehijerarhiju naslova oznaiti razliitim vrstama brojeva umesto razliitim vrstama i veliinamapisma.(33) Naslovi, zajedno sa proredima iznad i ispod njih, trebalo bi da uvek zauzimaju prostorjednak odredjenom broju redova. Prvi red teksta ispod naslova mora da dri liniju, tj. Mora dabude na istoj visini sa jednim od redova na suprotnoj strani.

(34) Medjunaslovi i naslovi poglavlja mogu se slagati simetrino ili asimetrino, pokatkad idrugim tipom pisma. Ovo je uslovljeno sadrajem knjige i njenom namenom.

BOJA(35) Upotreba druge boje najskuplji je oblik izdvajanja. Boja za izdvajanje uvek mora da

odgovara sadraju knjige i boji hartije, kao i crnoj tamparskoj boji. Dobro su se pokazalecigla-crvena, vino-crvena, zeleno-plava i boja starog zlata.

(36) Kao to se reenica deli interpunkcijskim znakovima, poglavlja teksta dele se pasusima.Svaki novi pasus obino poinje uvlakom (abzacom) veliine jednog etverca. Kada je poslednjired prethodnog pasusa ispunjen celom duinom, tj. Kada je na punoj irini stupca, uvlakaostaje jedini nain deljenja. Prvi red u tekstu knjige ili prvi tred novog poglavlja, isto kao i prvired posle veeg proreda, mogu poeti bez uvlake.

FORMA SLOGA

(37) Proporcije forme sloga zavise od izabranog formata knjige. Visina stupca treba da bude uharmoninom odnosu sa irinom sloga.

(38) Beline oko sloga olakavaju itanje i tite vid odvajanjem oka od nemirne pozadine.Takodje pomau listanju knjige. Unutranje beline uz povez mogu biti due od spoljanjih, jerje to mesto na kome se susreu sloene strane. Dve otvorene susedne strane ine skladan par.Zbog toga se preporuuje da irina spoljnih belina odgovara zbiru unutranjih belina. Uobimnijim knjigama, unutranje beline treba ostaviti dovoljno irokim kako na mestu savijanjastrana ne bi dolo do uvlaenja forme sloga u povez.

(39) Pri odredjivanju irine margina treba se rukovoditi vrstom publikacije, izabranim pismom ivalerom sloga, koji zavisi od veliine proreda. irina margina kod depnih izdanja ne bi trebaloda bude manja od 10 mm. Pri slaganju svetlijim pismom i uz vei prored,margine treba da buduire nego kod pisma izrazitijeg duktusa i sa manjim proredom.

(40) Istorijska iskustva preporuuju sledee proporcije belina uz iskorisenje povrine straneizraene u procentima:---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

70% 60% 40%---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Unutranja 3 3 2

Gornja 3 4 3Spoljna 3 5 4Donja 5 6 6

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Mogui su i drugi odnosi belina, s tim da uvek budu jasni i harmonini.

PAGINACIJA

(41) Paginacija se obino postavlja na spoljni ugao ili u sredinu, ispod stupca sloga, a od tekstase odvaja jednim praznim redom. Treba je sloiti od brojeva osnovnog pisma teksta. Uvodnestranice sa sadrajem i zavrne stranice sa impresumom raunaju se u broj strana, ali se nepaginiraju.

(42) Ako se za paginaciju odredi drugo mesto, ali ako se paginacija slae brojevima iz veegradacije pisma, mora se paziti da bude uoljiva pri listanju i da ne smeta pri itanju.

IVA KOLON CIFRA

(43) iva kolon-cifra ili naslov u glavi strane, koji se upotrebljava u naunim publikacijama radibolje preglednosti teksta, obino se nalazi u gornjem delu stupca. Slae se kapitelhenom ilikurzivom osnovnog pisma. Paginacija se slae brojevima istog pisma kao glavni tekst i u liniji jesa naslovom, koji moe biti sloen za jedan stepen manjom gradacijom od teksta. Naslov ipaginacija odvajaju se od glavnog teksta praznim redom ili finom linijom.

PRELOM

(44) Kod knjiga sa velikom belinom u nogama, iva kolon-cifra moe se postaviti i dole, u linijisa paginacijom.

(45) Broj redova je na svakoj stranici po pravilu isti, to se odnosi i na visinu stupca. Treba setruditi da prvi red na strani uvek bude u punoj irini. Ako se ovo ne moe postii preslaganjemredova, izuzetno se mogu prethodna ili sledea strana poveati, odnosno skratiti za jedan red.Ovo vai pre svega za foto-slog.DELJENJE REI (46) Nije dobro ako se na kraju reda vie od tri puta uzastopno pojavi deljenjerei.(47) Deljenje rei na kraju leve (parne) strane moe se tolerisati. Treba ga izbegavati na krajudesne strane.

FUSNOTE

(48) Beleke u nogama strana (fusnote) slau se za jednu ili dve gradacije sitnije od glavnogteksta. Proredjuju se u skladu sa proredom glavnog teksta. Raunaju se u formu sloene stranei ne mogu prelaziti ustanovljenu visinu. Od glavnog teksta odvajaju se praznim redom ili finomlinijom iste duine kao i ostali redovi.

BELEKE

(49) Beleke se oznaavaju podignutim brojevima (eksponentima), koji se slau tesno uz re nakoju se odnose. Isti broj sa takom ponavlja se u fusnoti. Podignuti brojevi u fusnoti bili bisuvie sitni, a zagrada iza broja je suvina.

MARGINALIJE(50) Beleke na spoljnoj margini slau se za jedan ili dva stepena sitnijim pismom nego to jepismo glavnog teksta. Mogu biti od obinog ili kurzivnog pisma, a slau se kao i glavni tekst.

Smetaju se u spoljnu belinu. Prvi red marginalije stavlja se u liniju sa redom u kome se nalazire na koju se beleka odnosi. Marginalije se odvajaju od spoljne ivice stupca za jedan cicero Islau se u levi odnosno u desni blok. Udaljenost marginalija od teksta zavisi od veliine pisma iproreda.

TABELE

(51) Tabele treba slagati jednostavno i pregledno. esto su dovoljne samo fine horizontalnelinije, pri emu vertikalne linije medju pojedinim rubrikama mogu biti izostavljene. Cifre mogubiti na pola etverca i sloene po mogunosti brojevima istog pisma kao i tekst.

SLIKOVNI PRILOZI

(52) Prilozi i ilustracije trebalo bi,pre svega, da odgovaraju sadraju ili tekstu knjige, kojedopunjuju, pa zbog toga treba da budu likovno harmonini sa tipografijom knjige.(53) Svi prilozi treba da budu u okviru formata dveju strana knjige i da odgovarajuproporcijama forme sloene strane, te u seloj knjizi treba da budu komponovani tako dasauvaju ili dobro seku ustanovljene beline.

(54) Ilustracije, likovni prilozi, crtei, vinjete, inicijalne ilustracije i dr., svojim valerom trebada odgovaraju valerskim vrednostima tipografske opreme, da ine harmonian odnos ilizanimljiv kontrast.

(55) Duktus i izraajnost tipografskog pisma takodje treba da odgovaraju likovnim prilozima.Ilustrator i tipograf tregalo bi da to blie saradjuju, a pri izradi projekta da se neposrednokonsultuju.(56) Najvaniji deo knjige, tekst, od koga se u opremi knjige polazi, smeten je izmedjuuvodnih i zavrnih strana. Oprema ovih delova knjige treba da bude istog karakteta kao ioprema teksta.UVODNE STRANE (57) Uvodni deo knjige sastoji se od prednaslova na strani 1, glavnog naslovana strani 3, sadraja na strani 5 i predgovora na strani 7. Redosled je mogue izmeniti ako sena jednu od njih stavi posveta ili ako je sadraj dui od dve strane.(58) Prednaslov najavljuje glavni naslov. Dovoljno je da se sloi pismom glavnog teksta iliverzalom. Sadri ime autora i naslov knjige u jednom redu koji se postavlja u glavu strane.

GLAVNI NASLOV

(59) Glavni naslov je kapija teksta i ima reprezuentativnu funkciju. Istovremeno treba da nosiglavne bibliografske podatke. Na naslovnoj strani su ime autora sa eentualnom akademskomtitulom, naziv dela, eventualni podnaslov, naziv i mesto izdavaa i, po mogunosti, godinaizdavanja.

(60) Naslovna strna nudi priliku tipografu da u najveoj meri prikae svoju matu i sposobnosti.Veza sa glavnim tekstom moe se obezbediti upotrebom istog pisma u redu sa podacima oizdavau, ponekad i u podnaslovu. Ime autora moe biti vee za jednu ili vie gradacija, a uposebnim sluajevima moe biti iste veliine kao naslov dela. Ovi odnosi veliina mogu semenjati kada se, na primer, radi o izdanju nekog klasika, na kome moe dominirati njegovoime.(61) Ako se izdaje delo u vie svezaka, moe se primeniti dvojni naslov. U tom sluaju, na 2.stranu postavljaju se zajedniki podaci koji su isti u svim sveskama, a na 3. stranu naslovodredjene sveske. esto se zajedniki naslov stavlja na 3. stranu, a naslov sveske na 5. stranu.

(62) Naslovna strana moe se komponovati simetrino ili asimetrino. Obe varijanet pruajuiste likovne mogunosti. Kod romana, i u beletristici uopte, prednost se daje simetrinojopremi, a u strunoj literaturi asimetrinoj. Za izbor tipografskih sredstava bitan je sadrajdela. Jedinstvo sa glavnim tekstom publikacije se, naravno, podrazumeva.

(63) Na naslovnoj strani moe se upotrebiti i druga boja (pored crne), dekorativna vinjeta iliponeki red sloen drugom vrstom pisma. Naslovna strana zahteva posebnu panju, jerpredstavlja sliku kvaliteta opreme cele knjige.

FRTONTISPIS

(64) Kod starijih izdanja, na drugoj strani esto vidimo frontispis, uvodni grafiki prilog,bakrorez, grafiki list ili ilustraciju. Ovaj lepi obiaj nastavlja se portretom autora ili nekomdrugom prigodnom slikom. Celinu grafike opreme najbolje emo osigurati ako frontispiszadrimo u granicama forme sloga ostalih strana.

(65) Kod mnogih strunih publikacija i popularnih naunijh izdanja, pa ak i knjiga iz ostalihvrsta literature, pri reavanju glavnog naslova koristi se i strana 2. Poto je naslovna stranaionako uvek praena suprotnom stranom, normalno je da se na drugoj strani pojave jedan ilivie redova ili ilustracija kao integralni deo glavnog naslova.

COPYRIGHT

(66) Naalost, postala je navika da se copyright i impresum postavljaju na stranu 4.Trebalo bishvatiti da pravni, trgovaki i tehniki podaci, posle glavnog naslova i pre poetka glavnogteksta, odvraaju panju italaca (ovo se posebno odnosi na beletristiku). Zato se preporuujepostavljanje copyrighta u jednom redu na dnu strane, iz pisma koje nije vee od pisma glavnogteksta.(67) Samo u najneophognijim sluajevima, kod depnih izdanja ili kod udenika, koji morajuimati to ekonominiji obim, impresum se moe sloiti od sitnijih slova, na 4. strani.U svakomsluaju, najbolji nain postavljanja impresuma je poslednja strana knjige.

SADRAJ (68) Sadraj, koji je u beletristici obino suvian, italc oekuje pre glavnog teksta,medju uvodnim stranama knjige. U sluajevima kada predgovor objanjava redosled teksta igovori o bitnim elementima dela, sadraj dolazi posle predgovora.

(69) Sadraj bi trebalo da bude to preglednije ralanjen i sredjen. Najbolje je sloiti ga izosnovnog pisma ili iz pisma manjeg za jedan stepen.

(70) Pri slaganju sadraja, umesto uobiajenih takastih linija mogu se traiti lepa reenja.esto je mogue slagati brojeve strana ispred naslova poglavlja. Takodje, nije neophodnoslagati sadraj na punu irinu forme sloga ako je mogue pronai drugi nain.(71) Naslovi sadraja, predgovora iuvoda mogu se slagati na isti nain kao i naslovi poglavlja.

POETAK TEKSTA

(72) Isto kao svi ostali vani delovi knjige, glavni tekst uvek poinje na desnoj, neparnoj strani.

ZAVRNI DEOKNJIGE, ANEKS

(73) Kod naunih i strunih dela zavrni deo sa svojim prilozima znaajan je za upotrebu knjige.Zavrni deo knjige sastoji se obino od: 1. optih beleki i spiska izvora, 2. spiska literatureodnosno bibliografije, 3. indeksa imena i pojmova.

(74) Svi delovi aneksa slau se iz iste vrste i veliine pisma, koje moe biti za jednu ili dvetake manje od pisma glavnog teksta. Naslovi beleki, indeksa i literature slau se isto kaonaslovi poglavlja knjige.

BELEKE(75) Sve beleke slau se kao fusnote. U tekstu se oznaavaju brojem iznad rei (eksponentom)na koju se beleka odnosi. Kod komplikovanijih tekstova, u kojima se pored fusnota pojavljuju idruge beleke, moe se, radi razlikovanja, primeniti oznaavanje brojevima u zagradamasloenim od osnovne veliine pisma. Uz opte beleke u aneksu, ovi brojevi se ponavljajuzajedno sa tekstom, tako da su vidljivi na oba mesta.

SPISAK LITERATURE

BIBLIOGRAFIJA(76) Za itaoca naune i strune litetarure bibliografija ima poseban znaaj. Zato joj se uopremi posveuje posebna panja. Imena autora slau se kapitelhenom,naslovi dela kurzivom,a podaci o izdavau, mestu i o samom izdanju slau se obinim slovima. Drugi red svakebibliografske jedinice, kao i njeni redovi, slau se uvueno za pola etverca.

INDEX

(77) Imena i pojmovi indeksa slau se u kratkim redovima, pa se preporuuju dvostubane iliviestubane strane.

(78) Za razliku od paginacije glavnog teksta, paginacija aneksa moe biti sloena kurzivnimbrojevima.(79) Ako se u indeksu posle nekog imena ili pojma nalazi vie brojeva, koji prelaze u novi red,taj i sledei redovi slau se uvueno za pola etverca.

(80) Indeks se slae slobodnim redovima, bez iskljuivanja redova.

IMPRESUM

(81) U impresumu se navode naziv izdavaa, godina izdavanja, imena lektora, ilustratora,urednika grafike opreme, eventualno autora omota i korica, naziv tamparije i ostalihustanova koje su radile na realizaciji knjige. Pored toga, u impresumu se mogu navesti vrstepisma i hartije koje su u publikaciji upotrebljene.

(82) Najbolje mesto za impresum su gornja ili donja ivica poslednje strane. U sluaju kada seposlednji tabak zavrava sa vie praznih strana, impresum se moe staviti i na pretposlednjustranu.

TAMPA(83) Dobra tampa zahteva paljivu pripremu (posebno pripremu tamparske forme) iravnomerno nanoenje boje pri obostranoj tampi svih tabaka.

FORZAC(84) knjini blok povezan prednjim i zadnjim forzacom privren je za korice. Forzac je odneto punije hartije koja je kolorisana tako da bojom odgovara boji hartije knjinog bloka,poveza i kapitala rikne.

(85) Prednji i zadnji forzac mogu biti ilustrovani, ornamentisani ili iskorieni za neke podatke iinformacije o knjizi.

POVEZ

(86) Pri ivenju i povezivanju knjiga primenjuju se razliiti proizvodni postupci koji znatnoutiu na cenu knjige. Jeftinije knjige kratkoga veka moraju se izdavati isto kao i onedugotrajne i skupe. U interesu italaca neophodno je obezbediti da svi elementi knjige ostvatresvoju funkcionalnost izborom odgovarajueg proizvodnog postupka.

(87) Knjigovezaki materijali (hartija, tekstil, plastika, koa) upotrebljeni za korice titeknjini blok. Izbor materijala, njegova boja i struktura, znaajni su za izgled knjige i treba dabudu u skladu sa sadrajem i funkcijom knjige.

(88)Svojim rubovima korica je starija od knjinog oblika, ali ne vie od 7 mm. Posebno lagodnesu lagane i elastine korice. Isto kao i kod papira, kod lepenke se mora paziti na smer vlakna(ice),koji treba da bude paralelan sa riknom.

(89) ivenjem i povezivanjem, od tankih listova hartije nastaje trodimenzuionalna forma. Sobzirom na to, vano je opredeljenje za oblu ili ravnu riknu. Ravna rikna deluje jednostavno ilogino, ali kod obimnijih knjiga (debljih od 25 mm) postoji opasnost da se knjiga svemenom urikni deformie. Zato je blago i ravnomerno zaobljenje u veini sluajeva najbolje.

(90) Kvalitetno povezana knjiga ima lepo izveden falc (utisnut na toplo i na hladno), vrstozalepljene kapitale, obojeni obrez, traku za markiranje ili barem papirni umetak zaobeleavanje strana.(91) Od knjigovesca se mora zahtevati usko i ravnomerno seenje trake od tula koja je vidljivaispod forzaca.

(92) Ako preko korica dolazi zatitni omot, povez moe biti jednostavan. Najvea panja uvekse posveuje rikni, jer je to deo knjige koji se u biblioteci vidi i po kome se knjiga trai. Narikni je dovoljno oznaiti ime autora i naziv dela (moe i u skraenom oliku).

RIKNA

(93) Po pravilu, oznaava se rikna svake knjige koja je deblja od 5mm.(94) U Nemakoj, kod knjige od 30 cm visine, tekst na rikni tampa se odozdo nagore. Kodveih obimnijih izdanja, oznake na rikni mogu se postaviti vertikalno ili horizontalno.(95) Kod debljih izdanja preporuuje se primena zatitnika rikne.

PREDNJA KORICA

(96) Oznaavanje prednje i zadnje korice naslovom knjige nije neophodno. Preporuuje seoznaavanje prednje korice vinjetom ili skraenim naslovom.

ZATITNI OMOT

(97) Omot u manjoj meri treba shvatiti kao zatitu knjige, a vie, i pre svega, kao propagandnosredstvo, afi za knjigu. Zato treba da bude savremeno oblikovan, upadljiv i izraajan, anjegova propagandna poruka treba da odgovara duhu i nameni knjige.

(98) Klapne omota najbolje su mesto za propagandne ili informativne tekstove. Tekst naprednjoj klapni najee objanjava namenu knjige. Zadnja klapna obino propagira ostalepublikacije izdavaa. Na klapnama najbolje izgleda slaganje slobodnim redovima.(99) Omot treba da je za jedan milimetar krai od korica. Na taj nain spreava se njegovo lakocepanje.(100) Kod depnih izdanja, broiranih knjiga i sveski, korica ima takodje propagandnu funkciju.Isto kao kod omota, na zadnjoj strani se mogu tampati propagandne poruke. Na rikni depnogizdanja, kao kod povezane knjige, naznaavaju se ime autora i naslov knjige.

KNJIGA KAO CELINA

(101) Na kraju, potrebno je jo jedom naglasiti da oprema svih delova knjige treba da nosijedinstvenu estetsku koncepciju. Svi elementi koji ine knjigu pismo, ilustracije, tipografija,boja, povez i omot moraju biti u harmoninom odnosu.

izvor:Mali recnik Pisma i tipografije