25
САДРЖАЈ 1. Садржај 2. Вентилатор 3. Увод 4. РАДНО У ОКРУЖЕЊУ WIREFRAME AND SURFACE DESIN 6. МОДЕЛИРАЊЕ ЛОПАТИЦА ВЕНТИЛАТОРА 7. Креирање профила 10. Креирање осталих пресека лопатице 12. Креирање основних профила у референтним равнима 13. Креирање осе лопатице 14. Ротирање профила 15. Склапање профила 16. Креирање површина лопатице 16. Креирање водећих кривих 17. Креирање површина листа лопатице 18. Креирање површина главчине 19. Креирање површина главчине 20. Завршни изглед 21.ЛИТЕРАТУРА

Stefan Vitkovic (maturski)

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Stefan Vitkovic (maturski)

САДРЖАЈ

1. Садржај2. Вентилатор3. Увод4. РАДНО У ОКРУЖЕЊУ WIREFRAME AND SURFACE DESIN6. МОДЕЛИРАЊЕ ЛОПАТИЦА ВЕНТИЛАТОРА7. Креирање профила10. Креирање осталих пресека лопатице12. Креирање основних профила у референтним равнима13. Креирање осе лопатице14. Ротирање профила15. Склапање профила16. Креирање површина лопатице16. Креирање водећих кривих17. Креирање површина листа лопатице18. Креирање површина главчине19. Креирање површина главчине20. Завршни изглед21.ЛИТЕРАТУРА

Page 2: Stefan Vitkovic (maturski)

ВЕНТИЛАТОР

Page 3: Stefan Vitkovic (maturski)

УВОД

CATIA V5 је програм за колаборативно пројектовање нове генерације, који неприметно интегрише све аспекте процеса развоја производа. То обухвата симулатну употребу података и геометријских информација, од концепта производа, до дефиниције производеног проецеса. У „срцу“ програма CATIA V5 лежи интеграција ацоцијативне структуре података, која омогућава симулатни развој производа кроз читав његов „животни век“ и , самим тим, његов бржи развој. CATIA V5 је развијен на скалибилној архитектури која је углавном окренута ка интеракцији између корисника и програма. Јединственост употребе програма CATIA V5 заснива се новом графичком корисничком окружењу (graphical user interface-GUI), које је развијено употребом Microsoft Windows i Web технологије. То омогућава новим корисницима да уживају комфору употребе познатих Windows операција, чиме се постичу већа продуктивност и скраћење времена овладавања програмом. Иако је првенствено развијен за Windows.

V5 је такође написан и за све важније UNIX платформе.Целокупно графичко корисничко окружење дизајнирано је по угледу на палете алата и иконе какве се могу наћи у Microsoft Windows окружењу.

Овај програма је најпре развила компанија Dassault Systemes у раним осамдесетим годинама прошлог века, првенствено за потребе авио индустрије. CATIA је скраћеница од Computer-aided Three-dimensional Interacitve Application (рачунараом подржан, тродимензионални интерактивни програмски пакет). Даље развијен уз подршку копманије IBM, CATIA V2/V4 је постао моћан програмски пакет. Компанија Dassault Systemesе је увођењем програма CATIA V5 поставила нови стандард, доносећи драматична побољшања у архитектури система и корисничком радном окружењу.CATIA се примарно користи у аутомобилској и авио индустрији за развој аутомила и авиона. Такође се може срести у најразличитијим гранама, укључујући свемирски програм, индустријски прибор, архитектуру, грађевинарство, производе широке потрошње, елетронику, медицину, индустрију намештаја, пројктовање машина алатки, ливење и дубоко излачење и бродоградњу.

CATIA V5 се нуди у облику различитих скупова програмских модула (application potrfolios). Ови скупови имају за циљ да групишу различите скупове палета са алатима (Workbenches) да би се удовољило потребама корисника са различитим улогама у процесу развоја производа.Термин „workbench“, који се односи на намески скуп палета алата, често се користи унутар намеског скупа модула, који нуди једиствену функицоналност намењену креирању и мењању геометрије. Већина скупова палата је специфичан за поједини намески скуп модула. Међутим, неки од њих (као што је скуп палета за скицирање) интегрисани су вишеструке платформе.Основна радна окружења ситема CATIA V5 су Part Desing (пројектовање делова), Wireframe and Surface Design (пројкетовање жичаних модула и површина), Assembly Design(пројектовање склопова), Drafting (израда техничких цртежа) и Generative Sheetmatal Desing (генеративно пројектовање лимених делова).

Page 4: Stefan Vitkovic (maturski)

РАДНО У ОКРУЖЕЊУ WIREFRAME AND SURFACE DESING

Радно окружење Wifeframe and Surface Design је параметарксо окружење засновано на типским облицима, а у њему се се праве жичани модели и модели површина. Алатке у том окружењу сличне су оним у окружењу Part Desing. Једина разлика је што се алатке из овог окружења користе за израду основних и сложених површина. На располагању су нам и алатке за мењање површина помоћу којих ћемо манипулисати површинама да бисмо добили потребан облик.Радно окружење Wifeframe and Surface Design можемо активирати из главног менија тако што ћемо одабрати Start>Mechanical Design> Wifeframe and Surface Design.

Радно окружење Wifeframe and Surface Design можемо активирати из главног менија тако што ћемо одабрати Start>Mechanical Design> Wifeframe and Surface Design.

Геометријски скуп (Geometrical set) је тело које обухвата новонаправљене ранви, површине, жичане елемнте и референтне елементе.

Конструкциони елементи жичаног оквира (Wirefarme) помажу при изради површина. Обично се састоје од тачка, линија и лукова, а користе се као замена за објекте нацртане у радном окружењу Sketcher. Поред тога можемо направити и сопсвене, произвољне равни помоћу дугмета Plance са ове палете.

Површина (Surfaces) су геометријски типски облици који немају дебљину. Користе се за израду сложених облика који би се тешко направили помоћу пуних тела. Када направимо површину, можемо јој доделити дебљину и тако претворити у пуно тело.

Page 5: Stefan Vitkovic (maturski)

Прављење површина извлачењем

Прављење ротационих површина

Прављење сферних површина

Прављење цилиндричних површина

Прављење површина на задатом растојању

Прављење површина извлачењем профила на дуж путање

Прављење површина за поравнање

Прављење сложених површина пресвлачењем преко висе пресека

Прављење сливених површина

Алатке са палете ОПЕРАТИОНС служе за модификовање површина

Page 6: Stefan Vitkovic (maturski)

МОДЕЛИРАЊЕ ЛОПАТИЦА ВЕНТИЛАТОРА

На овом примеру приказан је поступак креирања комплексних повешина. Пре тога треба креирати потребну геометрију од елемената које имамо дефинисане.

Као полазне податке за креирање лопатице вентилатора имамо тачке профила,те улазне и излазне тангенте. Користеци те елементе креираћемо криве профила лопатице.

Page 7: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање профила :

Функција : SPLINE

Треба обратити пажњу да црвене стрелице у тачкама у којима смо дефинисали тангенте,а које означавају смер тангенте,све буду оријентисане у истом смеру дуж криве.

Page 8: Stefan Vitkovic (maturski)

На овај начин креирати и доњи део профила :

Такоће водити рачуна о смеру стрелица.

Page 9: Stefan Vitkovic (maturski)

На исти начин креирамо и остале делове профила,који на крају изгледају овако :

Page 10: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање осталих пресека лопатице :

Када смо завршили креирање профила,прелазимо на креирање осталих пресека лопатице.Она је дефинисана помоћу 5 пресека у задатим равнима.

Функција : PLANE

Page 11: Stefan Vitkovic (maturski)

На основну раван треба додати још 5 нових равни

Page 12: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање основних профила у референтним равнима :

У свакој од новоформираних равни потребно је копирати копију профила,а то постожемо транслацијом кривих основног профила.

Што на крају изгледа овако.

Page 13: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање осе лопатице :

Сада је потребно дефинисати осу лопатице,односно линију која повезује све пресеке и коју ћемо касније поставити за осу ротације.

Функција: LINE

Page 14: Stefan Vitkovic (maturski)

Ротирање профила :

Због захтеве струјања,профил лопатице заокренут је за одређени угао у сваком пресеку.Зато ћемо заротирати криву за задати угао (12deg,15deg,20deg,27deg,36deg)

Функција: ROTATE

То изгледа овако :

Page 15: Stefan Vitkovic (maturski)

Склапање профила :

Да би добили завршну форму лопатице потребно је скратити профиле лопатице тако да у сваком следећем пресеку она буде краћа за 5%.

Функција: SCALING

Page 16: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање површина лопатице :

Помоћу креираних кривих пресека можемо креирати основне површине лопатице.

Креирање водећих кривих :

Да би квалитетније дефинисали површине креираћемо додатне криве којима ћемо спојити одговарајуће тачке на свим ппресецима.

Поново користимо функцију : SPLINE

Page 17: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање површина листа лопатице :

Да би лопатица добила облик морамо спојити све делове које смо до сада радили.

Функција : JOIN и MULTI-SECTION SURFACE

Што сада изгледа овако :

Page 18: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање површина главчине :

Профил главчине ћемо дефинисати у скечу,за који нам је потребна раван кроз осу ротације вентилатора.Прво направимо нову осу :

А затим у њој нацртамо облик главчине :

Page 19: Stefan Vitkovic (maturski)

Креирање површина главчине :

Функција :REVOLVE

Сада морамо уклонити сувисан део. Функција : TRIM

Слагање комплетног вентилатора :

Page 20: Stefan Vitkovic (maturski)

До сада смо направили једну лопатицу вентилатора са делом главчине.Сада је потребно уножити лопатице и добити комплетан изгледа вентилатора.

Функција : ROTATE

Ово је завршни изглед Вентилатора .Боју као и облик ивица можемо мењати по жељи.

Page 21: Stefan Vitkovic (maturski)

ЛИТЕРАТУРА

1. Sham Ticjoo,Vivek Singh,CATIA V5R18 за машинске инжењере,Микро књига

2. Fred Karam,Charles Kleismit,CATIA V5,Компијутер Библиотека Београд 2004

3. CadCam Desing Centar,Wireframe & Surface Fan, Загреб 2001