BIZNISHotel Hyatt Regency, 19. mart 2014. godineconferencesŸdanas. rs

STAROSNA STRUKTURA STANOVNI[TVA I PENZIONI I ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE

BIZNIS ponedeljak, 24. mart 2014. III

D eca i unuci „starih“ gastar-bajtera koji su oti{li na pri-vremeni rad u inostranstvopolovinom pro{log vekauglavnom imaju sve slabijeveze sa Srbijom, mnogi i ne

govore srpski jezik, a novi talas iselja-vanja tokom devedesetih, doneo jo{pogubnije trendove u kome su obra-zovani i stru~ni kadrovi vrlo brzo na-{li svoje mesto u dr`avama u koje suse preselili, tako da su te veze sa Srbi-jom pukle mnogo br`e i mnogo du-blje nego {to je iko mogao da pretpo-stavi. Prvi talas gastarbajtera na Za-padu radio je najte`e i najprljavijeposlove, dok je ovaj drugi talas to-kom devedesetih bio pre svega odlivnajstru~nijeg i najdeficitarnijeg ka-dra, koji radi mnogo bolje i pla}enijeposlove, pa je samim tim i nestala po-treba da se u zavi~aj doveze novimercedes i izgradi nova ku}a na trisprata, i tako nadoknadi surovi psi-holo{ki i fizi~ki teret najte`ih poslovakojima je taj imetak zara|en na Za-padu. Nastala je klasa srpske dijaspo-re koja `ivi `ivotom vi{e srednje kla-se na Zapadu, sklapaju se me{ovitibrakovi, deca koja se ra|aju u timbrakovima imaju slabe ili nikakve ve-ze sa Srbijom, a nedavne mere VladeSrbije kojima se ograni~ava zapo{lja-vanje u javnom sektoru samo doda-ju nove hiljade ljudi, koji ovoga putaiz zdravstvenog sistema Srbije odla-ze u neke bogatije zemlje da tamokompenzuju njihov kadrovski i de-mografski deficit. Tako je ~injenicada je prose~na starost u Nema~koj ijo{ nekoliko bogatih evropskih ze-malja ve}a od prose~ne starosti u Sr-biji, jako daleko od toga da bude do-bra vest. To je pre svega alarm kojiupozorava da }e ukoliko se ne{to br-zo ne preduzme, bogate evropske ze-mlje podmiriti sopstveni kadrovskideficit, pre svega u zdravstvenom si-stemu, odvo|enjem prakti~no svega{to iole vredi u zdravstvenom siste-mu Srbije, a to je ne{to {to se ve} de-{ava. Zdravstveni sistem je zamrzaozapo{ljavanje zbog {tednje, pa se sa-da uop{te i ne postavlja pitanje zamlade lekare i specijaliste da li daostanu u Srbiji ili da rade u inostran-stvu. Dve tre}ine lekara specijalista uSrbiji }e u roku od pet godina po silizakona u starosnu penziju, a oni kojibi kroz vi{egodi{nju praksu i specija-lizaciju trebali da ih zamene, sada u~enorve{ki, {vedski ili nema~ki, i spre-maju se za put bez povratka, na pre-seljenje u zemlje koje }e im dati vi{e-struko ve}u platu od bilo ~ega {to biikada mogli imati u Srbiji. Posledicaovog trenda je neminovni kolapszdravstvenog sistema Srbije u rokune du`em od pet godina, po{to popostoje}im platama, koje dr`avnibud`et jedva nosi, Srbija ne}e mo}ida anga`uje ni lekare iz najsiroma-{nijih azijskih zemalja, a doma}izdravstveni radnici }e ve}inom ili upenziju ili u inostranstvo, gde moguda dobiju neuporedivo bolje finansij-ske uslove.

Logi~na posledica ove demograf-ske katastrofe je sve te`i, prakti~nonemogu}i polo`aj penzionog sistemaSrbije. Nije tu samo va`an podatak daje Srbija izme|u 1990. i 2000. godinegodi{nje imala prose~no 14 hiljada vi-{e umrlih nego ro|enih, dok ih izme-|u 2002. i 2011. godine ima preko 31hiljadu, sa otvorenim pitanjem ko-jom }e se brzinom ova brojka pove}a-vati u periodu izme|u 2011. i 2021.godine. Broj novih penzionera u Srbi-ji je prose~no 100 hiljada godi{nje,

dok je broj umrlih penzionera sadana 80 hiljada godi{nje, tako da je ve}15 godina za redom godi{nji neto rastbroja penzionera oti{ao na preko 20hiljada. A ove brojke mogu biti samojo{ gore, imaju}i na umu da bejbibum generacija ro|ena nakon dru-gog svetskog rata, koja sada ima iz-me|u 58 i 62 godine starosti, i brojipreko 600 hiljada ljudi, vrlo brzo u ce-losti u}i u rezervoar novih penzione-ra. ^ak i da prose~ni neto rast brojapenzionera ne nastavi da se pove}a-va, {to je malo verovatno, neto brojpenzionera u Srbiji u narednih deset

godina pove}a}e se za preko 200 hi-ljada, a ako taj broj pomno`imo saprose~nom mese~nom penzijom od24 hiljade dinara, dolazimo do netorasta tro{kova penzija samo po osno-vu neto rasta broja novih penzioneraod 496 miliona evra. Ako neto rastbroja penzionera bude ve}i, {to je sa-svim realno, iz aviona se vidi da se Sr-bija nalazi pred pravom katastrofom ipotpunim ekonomskim slomom, ko-ji jedino mo`e biti spre~en ukolikoevropske integracije Srbije nekako us-

peju da preteknu pogubne demograf-ske trendove,i neki drugi, ve}i, brisel-ski bud`et bude na raspolaganju daspre~i potpuni ekonomski i demo-grafski raspad Srbije kao dr`ave.

Upravo zato, imaju}i u vidu svu du-binu demografskih i ekonomskih pro-blema sa kojima se Srbija danas suo~a-va, jako je te{ko oteti se utisku da bikriza u odnosima EU i Rusije, i neve-rovatna neodgovornost vlasti i njenihmedija povodom ukrajinske krize,mogla biti onaj poslednji ekser u kov-~egu Srbije kao dr`ave. Histeri~na vi-{emese~na medijska kampanja protiv

EU i SAD, preplavila je provladine ta-bloide i medije, a stanovni{tvo Srbijepotpuno nepotrebno je radikalizova-no povodom krize u Ukrajini do ta~kekoja ozbiljno preti da potpuno zausta-vi Srbiju na putu ka EU. Pri~a o pridru-ivanju EU i strate{kom partnerstvu sa

Rusijom, sada postaju realni koliko isedenje na dve stolice me|usobnoudaljene deset metara. Gra|ani Srbijesu sistematskom medijskom kampa-njom dovedeni do stanja svesti u ko-me ponovo ~etnici i dobrovoljci idu u

rat protiv fa{ista u Ukrajini, svi duhoviantizapadne mr`nje svesno su pu{teniiz boce, a vra}anje tog duha u bocu po-staje jako te{ko, gotovo nemogu}e. Asve se to de{ava u najgorem mogu}emtrenutku, kada i EU i SAD, prave spi-sak sankcija kojima planiraju da esto-ko odgovore Rusiji na aneksiju Krima,ali i preventivno spre~e bilo kakve no-ve ruske aneksije na istoku Ukrajine,Moldaviji, Gruziji... Verovati da }e Sr-bija, ako odbije spoljnu politiku EU iostane strate{ki partner Rusije na Bal-kanu, ostati van te liste sankcija, ~istaje utopija, s tim {to za razliku od Rusi-

je koja te sankcije ipak mo`e da pre`i-vi, demografski ispo{}ena i ekonom-ski osaka}ena Srbija tako ne{to jako te-{ko mo`e pre`iveti. Zato je trenutnapozicija Srbije potpuno nemogu}a, aubedljiva, dvotre}inska pobeda SNSna izborima do{la je u mo`da najgo-rem mogu}em trenutku, kada }e je-dan ~ovek u svojim rukama imati takote{ke odluke sa posledicama koje senajlak{e mogu opisati onom narod-nom „Uzmi, kaja}e{ se-ostavi, kaja}e{se“. A tu je na mestu i ona da ~ovekmora dobro da pazi {ta eli, mo`da muse elje i ostvare, tako da ne ~udi {to suse suze radosnice iz izborne no}i vrlobrzo pretvorile u suze alosnice, i {to jesada{nja situacija u kojoj se Srbija na-lazi toliko te{ka da ne postoji dobar,ve} samo manje {tetan izbor.Tek na-kon tog stra{no te{kog izbora, Srbijamo`e poku{ati da nekako makaruspori demografski i ekonomski ko-laps izazvan padom radno sposobnogstanovni{tva i rastom broja penzione-ra. Mo`da kroz novo ministarstvo zademografsku politiku i ozbiljna bu-d`etska sredstva koja stimuli{u ra|a-nje, ili kroz dodatne podsticaje za na{egra|ane koji rade u inostranstvu da seu Srbiju vrate. Ipak, sve ovo je mogu}eu zemlji koja ima predvidivu budu}-nost i pravac, dok }e u bilo kojoj dru-goj opciji jedini izbor biti rapidno ubr-zanje ionako pogubnih demografskihtrendova sa potpuno izvesnim, fatal-nim ishodom.

@ELJKO PANTI]

Upravo zato, imaju}i u vidu svu dubinu demografskih i ekonomskih problema sakojima se Srbija danas suo~ava, jako je te{ko oteti se utisku da bi kriza u odnosima

EU i Rusije, i neverovatna neodgovornost vlasti i njenih medija povodom ukrajinske krize, mogla biti onaj poslednji ekser u kov~egu Srbije kao dr`ave.

Poslednji ekserDemografski kolaps Srbije po~eo je jo{ 1960-ih godina, kada je dozvoljeno da se stotine hiljada

gra|ana tada{nje SFRJ iseli na ono {to se eufemisti~ki zvalo privremeni rad u inostranstvu, a u praksise taj „privremeni rad“ pretvorio u punih pola veka `ivota van Srbije. Na to su dodati ratovi i sankcije

tokom devedesetih i divlja tajkunska tranzicija posle petog oktobra, tako da je Srbija danas jedna od pet najstarijih dr`ava sveta, sa 100 hiljada novih penzionera svake godine i milionskom armijom nezaposlenih koji ne mogu da podmire sebe, a kamoli tro{kove penzionog ili zdravstvenog sistema

Trend starenja stanovni{tva uSrbiji, koji je evidentiran jo{ 50-ih godina pro{log veka, dobijana ubrzanju. Uprkos tome re-{enja za popravljanje starosnestrukture se ne naziru. Takvi

demografski trendovi dovode u pitanjei odr`ivost penzionog sistema koji sadafunkcioni{e po principu „me|ugenera-cijske solidarnosti“. Koliko je situacijaalarmantna, govori podatak da u Srbijiima vi{e od 1,7 miliona penzionera i nji-hov broj se godi{nje pove}a za 1,2 odsto.U pitanje je dovedeno i funkcionisanjezdravstvenog sistema, koji je ugro`ennajpre odlivom kadrova u inostranstvo,ali i ve}im medicinskim potrebama sta-rije populacije. Projekcijama stanja utim oblastima, ali i mogu}im re{enjima,bavili su se u~esnici skupa Starosnastruktura stanovni{tva i penzioni izdravstveni sistem u Srbiji, koji je orga-nizovao Danas konferens centar.

- Prema svim demografskim obele`-jima Srbija mo`e da se svrsta u grupuzemalja sa izuzeto starom populacijom,ne samo u Evropi nego i u svetskimokvirima. Na toj rang-listi smo me|uprvih pet zemalja. Mladih je sve manje,dok broj starih stalno raste. Prema re-zultatima popisa iz 2002, u Srbiji je `i-velo 7.458.000 stanovnika, a u 2011. bi-lo ih je 7.176.800, odnosno 511.000 ma-nje. Tome je najviše doprineo negati-van prira{taj stanovni{tva, ali i iseljava-nje radno sposobnih generacija u ino-stranstvo - objašnjava Gordana Bjelo-brk, {efica Odseka za demografiju Re-publi~kog zavoda za statistiku.

Ona je naglasila da je u prethodnihpet decenija broj mlade populacije go-tovo prepolovljen, dok se udeo osobastarijih od 65 godina pove}ao 2,5 puta.

- Prose~na starost 2002. iznosila je40,2 godine, a nepunu deceniju kasnije42,2 godine. I mada na prvi pogled neizgleda zabrinjavaju}e, mnogo je da po-pulacija ostari za dve godine izme|udva popisa. Ispred nas su Nema~ka saprose~nom staro{}u od 44,6 godina, Ita-lija sa 43,5 godine, Bugarska i Austrijasa 42,5 i Gr~ka sa 42,2 godine. Ali za raz-liku od Srbije, visoko razvijene zemlje }ete probleme pokušati da reše osmi{lje-nom migracionom politikom, odnosno„uvozom“ stanovni{tva odre|ene staro-sti i {kolske spreme - dodala je Bjelobrk.

Ukazuju}i na projekcije za 2041. go-dinu, ona je rekla da je po srednjoj va-rijanti koja bi uklju~ila i migracije, pro-cena da }e Srbija imati 6, 83 milionastanovnika, a ukoliko bi se isklju~ile mi-gracije, onda bi se broj stanovnika sma-njio za 900.000.

- Demografske promene se ne de{a-vaju preko no}i. Od pedesetih godinane mo`emo da obezbedimo prostu re-produkciju stanovni{tva. Negativne po-sledice se akumuliraju iz godine u godi-nu i postaju sve izra`enije. Rezultat jeporeme}aj u starosnoj strukturi stanov-ni{tva i ja ne vidim na~in kako da iza-|emo iz tog za~aranog kruga, osim,mo`da, u migracijama, pri ~emu bi ula-zak u EU u~inio Srbiju zanimljivijommigrantima iz drugih zemalja - zaklju-~ila je Bjelobrk. Ona je dodala da }e no-vi izazov predstavljati i takozvana bejbibum posleratna generacija, koja je jo{uvek radno sposobna, ali se pribli`avaprelasku u grupu starijih od 65 godina,{to }e dodatno smanjiti radni kontin-gent, a opteretiti penzioni fond.

Zoran Miloševi}, pomo}nik ministrarada, zapošljavanja i socijalne politike,tvrdi da poreme}aj starosne strukturestanovni{tva zahteva preispitivanje vi-{e oblasti koje se neposredno odnose nabrigu i za{titu ljudi, kao {to su socijalnaza{tita, za{tita porodice, socijalno osi-guranje. Kako ka`e, neophodno je utvr-|ivanje dugoro~ne strategije kao i prei-spitivanje na~ina finansiranja tih obla-sti, kako bi se ostvarila njihova dugo-ro~na ekonomska odr`ivost.

- Tako ozbiljni problemi ne mogu dase re{e preko no}i. Naprotiv, zahtevajukontinuiran rad. Ve}ina evropskih ze-malja se suo~ava sa promenom struk-ture stanovni{tva, izazvanom produ`e-njem `ivotnog veka i niskom stopomnataliteta. Du`i `ivotni vek je svakakopozitivan rezultat ekonomskog razvo-ja, odnosno pobolj{anja zdravstveneza{tite i drugih uslova ivota. Me|utim,proces starenja stanovni{tva se nepo-sredno odra`ava na sistem penzionog iinvalidskog osiguranja. Na{ penzionisistem, kao sistem teku}eg finansiranja,dugo je po~ivao na mladom stanovni-{tvu, velikom broju zaposlenih i malombroju penzionera, ali su ti odnosi vre-menom naru{eni, pa danas imamo oko1,4 osiguranika na jednog penzionera.Delom, to je i posledica dugoro~ne eko-nomske krize i visoke stope nezaposle-nosti. Ovako nepovoljan odnos doveoje do deficita u finansiranju aktuelnihpenzija, i njihovom usporenom rastu,dakle stalnom opadanju standardapenzionera - ocenjuje Milo{evi}.

Na tako nepovoljna ekonomska kre-tanja, prema Milo{evi}evim re~ima, dr-`ava je odgovarala reformama, koje suzapo~ete 2001. Reformski potezi su seodnosili na prilago|avanje prava pro-menjenoj strukturi stanovni{tva i eko-nomskim mogu}nostima zemlje.

- Starosna granica za odlazak u pen-ziju podignuta je za pet godina, {to je iz-uzetno o{tro, ukoliko se poredi saevropskim zemljama. Poo{treno je i

ostvarivanje prava na invalidsku penzi-ju, na koju mogu da ra~unaju samo osi-guranici kod kojih je utvr|en potpunigubitak radne sposobnosti. Poo{trenisu i uslovi za ostvarivanje prava na po-rodi~nu penziju, kao i za beneficiraniradni sta`. Dakle, mere su uglavnom bi-le restriktivne, kako bi se smanjio prilivpenzionera. To je i postignuto, {to po-kazuju podaci o starosnoj strukturi no-vih penzionera. U~e{}e mu{karaca ko-ji su se penzionisali sa manje od 65 go-dina palo je sa 52 procenta u 2011. na45 odsto u 2012. Sli~na je situacija i sa`enama. Broj onih koje su se penzioni-sale sa manje od 60 godina `ivota, u is-tom periodu pao je sa 46 na 34 odsto.Sve to je imalo efekte na smanjenje de-ficita u bud`etu, ukupni transferi ~inili

su oko 35 odsto prihoda Fonda, dotaci-je iz bud`eta su ~inile 40 odsto ukupnihprihoda Fonda - objasnio je Milo{evi}.

Uz opasku da je ve}ina evropskih ze-malja problem starenja populacije re{a-vala na isti na~in, Miloševi} isti~e da biprilikom podizanja starosne granice zapenzionisanje ipak trebalo imati u viduda je u tim zemljama o~ekivani `ivotnivek du`i nego u Srbiji. On trajno re{e-nje za uravnote`enje demografskestrukture vidi u ukupnom razvoju ze-mlje, odnosno u merama za unapre|e-nje ekonomije i zapo{ljavanje mladih,kao i u stvaranju ambijenta po`eljnogza `ivot i za rad. „U razvijenim zemlja-ma fokus nije na restriktivnim mera-ma, ve} u stvaranju uslova za produ`a-vanje aktivnog perioda ivota, i unapre-|enje zapošljavanja starije radne snage,kroz insistiranje na aktivnom starenju,u~enju tokom celog `ivota, prekvalifi-kacijama, prilago|avanju radnih me-sta, finansijskim olak{icama, ~ime seprevazilaze prepreke kod poslodavacaza zapo{ljavanje starijih radnika“, za-klju~io je Milo{evi} i dodao da se pro-blemi strukture mogu re{iti i zapo{lja-vanjem mladih iz drugih zemalja.

Jelica Timotijevi}, direktorka za od-nose sa javno{}u Republi~kog fondaPIO, napomenula je da optimalan od-nos broja penzionera i zaposlenih trebada iznosi jedan prema tri, da bi sistempenzionog osiguranja bio finansijskistabilan. Trenutni odnos broja penzio-nera i osiguranika je 1: 1,38, {to je ne-dovoljno, te se potencijalni rizik nedo-statka sredstava prevazilazi garancija-ma dr`ave.

- Penziono i invalidsko osiguranje jeekonomska, a ne socijalna kategorija.Sredstva koja izdvaja radno aktivno sta-novni{tvo kroz doprinose se ne kapitali-zuju, ve} odmah upotrebljavaju za ispla-tu penzija. Da bi Fond imao dovoljnosredstava, potrebno je da broj radnosposobnog stanovni{tva bude ve}i od

broja penzionera. Pravo penzijsko-inva-lidskog osiguranja trenutno koristi1.722.649 penzionera. Najvi{e je staro-snih penzionera, gotovo 60 odsto, inva-lidskih je oko 19 odsto, dok procenatonih koji primaju porodi~ne penzije iz-nosi oko 21 odsto. Treba re}i da brojpenzionera samostalnih delatnosti bele-`i trend rasta, dok se broj korisnika po-ljoprivrednih penzija ubrzano smanju-je, zbog izuzetno nepovoljne demografi-je sela. Ukupan broj penzionera se pove-}ava godišnje za 1,2 odsto, kako je 10 do15 godina unazad. Godi{nje oko 100.000korisnika prvi put ostvari pravo na pen-ziju, a broj preminulih penzionera kre}ese oko 80.000 - kazala je Timotijevi}eva.

Prema njenim re~ima, ekonomskakriza, neadekvatna zakonska regulativai nepovoljna demografska kretanjauzrokovali su ozbiljne probleme kojiuti~u na sistem penzijskog osiguranja.Predstavnica Fonda PIO podsetila je i na~injenicu da je `ivotni vek produ`en,kao i da su u prethodnim periodimagranice za penzionisanje utvr|ene naniskom nivou, ali i da je kroz nekolikoreformi ta granica sukcesivno podizana.

- injenica je i da se broj aktivnih osi-

guranika konstantno smanjuje, predu-ze}a se zatvaraju, ~ime se ograni~avamogu}nost zapo{ljavanja, a broj penzi-onera se pove}ava. Ovi problemi re{a-vani su reformama penzijskog sistema,pri ~emu su izostala sistemska re{enjausmerena ka pobolj{anju prihodne stra-ne. Problem, dakle, ne mo`e da se re{isamo restriktivnim merama na rashod-noj strani. Reforma prihodne strane jenajcelishodnije re{enje za odr`ivostpenzijskog sistema, i mo`e se posti}iubrzanim privrednim rastom, visokomstopom rasta BDP-a, pove}anjem brojaobveznika doprinosa, ~vr{}om fiskal-nom disciplinom, ve}im stepenom na-plate doprinosa. Tako se stvara boljastruktura finansiranja, pove}avaju se iz-vori prihoda Fonda i smanjuje u~e{}edr`ave u isplati penzija, {to i jeste kona-~an cilj - zaklju~ila je Timotijevi}eva.

Tatjana Radosavljevi}, direktorkaLekarske komore Srbije, potvrdila je dastarije osobe imaju ve}u potrebu zazdravstvenom za{titom i uglavnomimaju tri ili vi{e bolesti hroni~nog ka-raktera, koje zahtevaju kontinuirano le-~enje i specifi~nu zdravstvenu negu.Stoga, {to su pacijenti stariji, to su ve}ai zdravstvena davanja.

- Primera radi, u Americi osobe sta-rije od 65 godina tro{e 12,7 odsto BDP-a, dok oni izme|u 70 i 74 godine, ukoli-ko su zdravi, tro{e do 460 dolara. Zbri-njavanje dijabeti~ara košta do 750 do-lara, obolelih od mentalnih bolesti do950 dolara, dok le~enje pacijenata suo-~enih sa koronarnim oboljenjima i do1.000 dolara. Vi{e od polovine starijihod 65 godina koristi sestrinsku negu,koja traje du`e od 12 meseci, ponekad ido ~etiri godine, a novac se obezbe|ujeod socijalnog osiguranja, penzija, {ted-nje, investicija, zaposlenosti starijihosoba - istakla je Tatjana Radosavljevi}.

Ona tvrdi da je sistem „sestrinskihdomova“ re{enje koje je lako primenjivoi kod nas, pa bi trebalo razmotriti mo-gu}nosti za otvaranje takvih ustanova.

- Da bi se izgradio zdravstveni sistemkoji starijima pru`a visoko kvalitetnunegu na pravom mestu u pravo vremezavisno od potreba, treba da se ja~a si-stem ku}ne nege, koji ne ko{ta previ{e iovaj zdravstveni sistem mo`e da podne-se taj tro{ak. Potrebno je napraviti cen-tre u kojima medicinske sestre pru`ajunegu, jer gerontolo{kih centara nemadovoljno. Tako|e, treba iskoristiti mo-gu}nost {to ve}inu medicinskih uslugamo`emo da pru`amo koriste}i sveprednosti elektronskog kartona, odno-sno telemedicine, pa pacijenti mogu dakomuniciraju sa lekarima i putem inter-neta - rekla je Radosavljevi}eva i dodalada, iako se ne mo`emo porediti sa raz-vijenim zemljama, uz manje pomakemo`emo makar smanjiti taj jaz.

Prema njenoj oceni, veliki problempredstavlja deficit lekarskog kadra, s ob-zirom na to da mladi lekari masovno od-laze u inostranstvo. Ona je napomenulada trenutno imamo samo tri pedijatrastarosti do 35 godina, dok je ostatak ka-dra pred penzijom. „Na birou je 2.700 le-kara, ali bi oni morali da se zaposle kaolekari op{te prakse, potom sledi jo{ se-dam godina specijalizacije.“

Gordana Bjelobrk, {efica Odseka za demografiju RZS

Prose~na starost 2002. iznosila je40,2 godine, a nepunu deceniju ka-snije 42,2 godine. Ispred nas su Ne-ma~ka, sa prose~nom staro{}u od44,6 godina, Italija sa 43,5 godine, Bu-garska i Austrija sa 42,5 i Gr~ka sa 42,2godine. Ali za razliku od Srbije, visokorazvijene zemlje }e te probleme po-kušati da reše osmi{ljenom migracio-nom politikom, odnosno „uvozom“stanovni{tva odre|ene starosti i {kol-ske spreme

Zoran Miloševi}, pomo}nik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike

Zahvaljuju}i restriktivnim merama,u~e{}e mu{karaca koji su se penzioni-sali sa manje od 65 godina palo je sa52 procenta (u 2011) na 45 odsto (u2012). Sli~na je situacija i sa `enama.Broj onih koje su se penzionisale samanje od 60 godina ivota, u istom pe-riodu pao je sa 46 na 34 odsto. Sve toje imalo efekte na smanjenje deficita ubud`etu

Jelica Timotijevi}, direktorka za odnose sa javno{}u Republi~kog fonda PIO

Pravo penzijsko-invalidskog osigu-ranja trenutno koristi 1.722.649 pen-zionera. Najvi{e je starosnih penzio-nera, gotovo 60 odsto, invalidskih jeoko 19 odsto, a porodi~nih oko 21 od-sto. Treba re}i da broj penzionera sa-mostalnih delatnosti ima trend rasta,dok se broj korisnika poljoprivrednihpenzija ubrzano smanjuje, zbog izu-zetno nepovoljne demografije sela

Tatjana Radosavljevi},direktorka Lekarskekomore Srbije

Da bi se izgradio zdravstveni si-stem koji starijima pru`a visoko kva-litetnu negu na pravom mestu u pra-vo vreme zavisno od potreba, trebalobi da se oja~a sistem ku}ne nege, ko-ji ne ko{ta previ{e i ovaj zdravstvenisistem mo`e da podnese taj tro{ak.Potrebno je napraviti centre u kojimamedicinske sestre pru`aju negu. Uve-rena sam da je sistem „sestrinskih do-mova“ re{enje koje je lako primenji-vo i kod nas.

BIZNISponedeljak, 24. mart 2014. ponedeljak, 24. mart 2014.IV V

STAROSNA STRUKTURA STANOVNI[TVA I PENZIONI I ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE

Kako zaustaviti negativne demografske trendove i unaprediti penzijski i zdravstveni sistem

Srbi me|u pet najstarijih nacija u svetuIvana Nikoleti}

Po srednjoj varijanti, koja bi uklju~ila i migracije, Srbija }e 2041. imati 6,83 miliona stanovnika, a ukoliko bi se

isklju~ile migracije, onda bi taj broj bio manji za 900.000

Jednostavna ra~unica

- Posebnu pa`nju treba obratiti na prihodnu stranu Fonda PIO. Prema jednostavnoj ra~unici,na svakih 100.000 novozaposlenih, koji primaju prose~nu zaradu, prihod Fonda bi se, na ime do-prinosa, pove}ao za 0,5 odsto BDP-a, ili 17,5 milijardi dinara. To zna~i da bi 700.000 novozaposle-nih sa prose~nim primanjima spustilo deficit Fonda na nulu. To nije lako dosti`no, ali je svakako ciljkome treba da te`imo - tvrdi Zoran Miloševi}, pomo}nik ministra rada, zapošljavanja i socijalnepolitike, i podse}a da izme|u 300.000 i 700.000 ljudi radi u crnoj i sivoj zoni.

larmantni podaci: Broj penzionera godi{nje se pove}a za 1,2 odsto

MARKETponedeljak, 24. mart 2014.VI

Reo. 2/14

PRIVREDNI SUD U VAQEVU, ste~ajni sudijaJasmina \ur|evi}, u postupku ste~aja nad „VALTEC“

doo [abac, Masarikova br. 16, mati~ni broj 17257579,PIB 101898267, dana 14.03.2014. objavquje slede}i:

O G L A S

I POKRE]E SE PRETHODNI POSTUPAK radiispitivawa ispuwenosti uslova za otvarawe postupkaste~aja nad „VALTEC“ doo [abac, Masarikova br. 16,mati~ni broj 17257579, PIB 101898267, u skladu saUnapred pripremqenim planom reorganizacije.

II IMENUJE SE za privremenog ste~ajnog upravnikaMiodrag ]osi} iz Vaqeva, ul. Jakova Nenadovi} 7a.

III NALA@E SE privremenom ste~ajnom upravniku daproveri ta~nost podataka Unapred pripremqenogplana reorganizacije sa zadatkom da pored ta~nostipodataka proveri da li je pravilno izvr{ena procenavrednosti svih pokretnih i nepokretnih stvarinavedenih u predlogu, kao i da li je pravilno izvr{enaprocena vrednosti potra`ivawa poverilaca .

IV Ro~i{te za odlu~ivawe o predlogu i glasawu oplanu zakazuje se za 28.04.2014. god. sa po~etkom u11,00 ~asova, u Privrednom sudu u Vaqevu, ul.Kara|or|eva 48a, I sprat, sudnica br. 23 .

V Pozivaju se poverioci da prisustvuju ro~i{tu.VI Poverioci mogu izvr{iti uvid u pre~i{}en predlog

unapred pripremqenog plana reorganizacije uste~ajnoj pisarnici Privrednog suda u Vaqevusvakog radnog dana od 08-15 ~asova, sve do danaodr`avawa ro~i{ta.

VII Pozivaju se zainteresovana lica da sve primedbe napredlog unapred pripremqenog plana reorganizacijekojima osporavaju sadr`inu unapred pripremqenogplana reorganizacije, a naro~ito osnov ili visinuplanom obuhva}enih potra`ivawa, dostave ste~ajnomdu`niku i nadle`nom sudu, u roku od 15 dana od danaobjavqivawa oglasa u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije“.Predlaga~ plana je u obavezi da odgovor na primedbedostavi nadle`nom sudu u roku od 8 dana, od danaprijema primedbe u sudu.

VIII Glasawe o Planu reorganizacije se vr{i u okviruklasa poverilaca.

IX Pravo glasa imaju poverioci klase C, D i E srazmernovisini wihovih potra`ivawa. Ste~ajni sudija pozahtevu zainteresovanih lica mo`e izvr{itiprocenu visine potra`ivawa za potrebe glasawa.Kada se glasawe obavqa pismenim putem, bezprisustva na ro~i{tu, pravna lica moraju da podnesusudu glasa~ki listi} potpisan od strane statutarnogzastupnika i overen pe~atom pravnog lica, a fizi~kalica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog licadostavqaju potpisan glasa~ki listi} punim imenom iprezimenom i mati~nim brojem gra|ana,overen u sudu.Ukoliko ima inostranih poverilaca glasa~ki listi}mora da sadr`i registarski broj pravnog lica,odnosno broj paso{a fizi~kog lica. Glasa~ki listi}ipodnose se najkasnije pre po~etka ro~i{ta.

X Poverioci klase A i B ne glasaju za unapredpripremqeni plan reorganizacije. Ovi poveriocibi}e u potpunosti ispla}eni do dana primene plana.

XI Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednojklasi poverilaca,ako su za Plan reorganizacijeglasali poverioci koji imaju obi~nu ve}inupotra`ivawa od ukupnih potra`ivawa poverilacau toj klasi. Plan reorganizacije se smatra usvojenimako ga na propisani na~in prihvate sve klase.

XII Odre|uje se privremena mera zabrane izvr{ewa naobezbe|enoj i neobezbe|enoj imovini ste~ajnogdu`nika „VALTEC“ doo [abac, Masarikova br. 16,mati~ni broj 17257579, PIB 101898267, kao i zabranasprovo|ewa prinudne naplate sa svih dinarskih ideviznih ra~una ste~ajnog du`nika, bez saglasnostiprivremenog ste~ajnog upravnika.Mere obezbe|ewa va`e do okon~awa prethodnogste~ajnog postupka.

PRIVREDNI SUD U VAQEVU, Dana 14.03.2014. god. Reo. 2/14

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

PORESKA UPRAVA FILIJALA ZREWANIN

U postupku prinudne naplate javnih prihoda iz pokretnih stvari poreskog obveznika „@ITOPRODUKT“ A.D.ul. BOLNI^KA br. 7, ZREWANIN, PIB: 101165491. Na osnovu ~lana 99. i ~lana 104. Zakona o poreskom

postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,... i 108/2013.) i ~lana 192. Zakona o op{temupravnom postupku („Slu`beni list SRJ“, br. 33/97, 31/2001 i „Slu`beni glasnik RS“, br. 30/2010):

OGLA[AVA PRODAJU POKRETNIH STVARIPutem usmenog javnog nadmetawa

1.) PRVO ro~i{te prvi put za prodaju pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetawa }e se odr`ati dana 28.03.2014. godineu 11.30 ~asova, kod poreskog obveznika „@ITOPRODUKT“ A.D. u Zrewaninu u ulici Bolni~ka br. 7.

A. Pokretnih stvari koje imaju registracioni broj:

Opis Reg. Marka Tip Broj Broj Godina Snaga Radna Nosiv. Te`. Procewena pokretne oznaka {asije motora proizv. mot. zaprem. vrednost stvari /broj u KW motora u ccm u dinarima1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11Teretno ZR IVECO DAILY ZCFC50A1 IVECOF1CEO4 2006 100 2998 2480 859.290,24vozilo 033-\O 005594708 81AA0010308

33411115864Teretno ZR IVECO DAILY ZCFC50A2 IVECOF1CE04 2007 107 2998 2440 966.701,52vozilo 023-GD 005661847 81FA00105011

20222256886Teretno ZR IVECO DAILY ZCFC50A2 IVECOF1CE04 2007 107 2998 2640 966.701,52vozilo 036-EJ 005648946 81FA00104512

07111135572Teretno ZR ZASTAVA NEW ZCFC4070 SCFIM314043 2006 78 2800 1620 694.176,58vozilo 036-LY TURBO 10Z015526 B4360424639

2112275737Teretno ZR IVECO DAILY ZCFC3573 IVECOF1AE04 206 70.5 2286 1330 720.424,57vozilo 036-TS 35 S S10 005600877 81AA00203170

64222266565

Ukupan iznos procewene vrednosti popisanih pokretnih stvari: 4.207.294,43 dinara, i slovima:~etrimilionadvestosedamhiqadadvestodevedeset~etridinara 43/100.

2.) Pokretne stvari pod rednim brojem A. mogu se razgledati pre po~etka licitacije u vremenu od 9.00 do 11.00 ~asova kod poreskogobveznika „@ITOPRODUKT“ A.D. u Zrewaninu u ulici Bolni~ka br. 7.

3.) Pokretne stvari se prodaju po principu „vi|eno - kupqeno“ i ne}e se primati nikakve reklamacije.4.) Na prvom usmenom javnom nadmetawu, kao i neposrednom pogodbom, pokretne stvari se ne mogu prodati po ceni ni`oj od

60% procewene po~etne vrednosti. 5.) Prodaja pokretnih stvari vr{i se putem usmenog javnog nadmetawa na kojem u~estvuju najmawe dva ponu|a~a. Ukoliko se na

ogla{eno usmeno javno nadmetawe javi samo jedan ponu|a~, pokretne stvari proda}e se tom ponu|a~u neposrednom pogodbom.6.) Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa wima povezana lica, kao i ponu|a~i koji imaju neizmirene

poreske obaveze ne mogu biti kupci stvari.7.) Depozit se pola`e u visini od 10% od procewene vrednosti pokretne stvari ~ija je pojedina~na vrednost preko 200.000,00

dinara.Kupac - najboqi ponu|a~ du`an je da uplati iznos za koji mu je stvar prodata u roku od 8 dana od dana dostavqawazapisnika o prodaji.Ako kupac u ovom roku ne uplati cenu za koju mu je stvar prodata, prodaja se u odnosu na tog kupca ogla{avaneva`e}om, a kupac gubi pravo na povra}aj depozita i isti ne mo`e biti ponu|a~ u daqem postupku prodaje te stvari.

8.) U~esnici na prodaji pokretnih stvari sa sobom treba da ponesu li~nu kartu i uverewe o izmirenim poreskim obavezamaza fizi~ka lica ili ovla{}ewe i uverewe o izmirenim obavezama za pravna lica i dokaz o uplati depozita u visini od10% od procewene vrednosti pokretne stvari.

9.) Depozit se upla}uje na ra~un: 840-1700845-84 - Javni prihodi napla}eni u postupku prinudne naplate sa pozivom na broj:97 75-242-101165491V.

10.) Na izlicitiranu vrednost se obra~unava i pla}a PDV.11.) Ovaj oglas se objavquje na oglasnoj tabli Poreske uprave - Filijale Zrewanin, dnevnom listu „DANAS“ i na sajtu

Ministarstva finansija - Poreske uprave.12.) Bli`e informacije mogu se dobiti na telefon broj: 023/550-870.

MARKETING011/344-22-86 lok. 104, 105, 224m a r k e t i n g ª d a n a s . r s

danas.rswww