Kosana Beker i Tijana Milošević - MDRI-S · Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – povezanost ... Tabela 1: Broj i starosna struktura osoba pod starateljstvom Tabela

Kosana Beker i Tijana Milošević

Beograd, novembar 2016.

Autorke: Kosana Beker i Tijana Milošević

Stručne saradnice: Biljana Janjić, Dragana Ćirić Milovanović

Prikupljanje podataka: Maja Mirkov

Izdavač: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

Publikacija je nastala u okviru projekta PERSON (Partnership to Ensure Reforms of Supports in Other Nations), a uz podršku Evropske unije i Disability Rights International.

Dizajn: Mlađan Petrović

Štampa: Manuarta, Beograd

Tiraž: 500

Beograd, novembar 2016. godine

Publikacija je nastala uz podršku Evropske unije. Sadržaj publikacije je odgovornost Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose

SaDržaj

UVOD ................................................................................................................................................... 5

PODSETNIK .....................................................................................................................................12

Poslovna sposobnost ............................................................................................................12

Lišenje poslovne sposobnosti ...........................................................................................13

Podaci o osobama pod starateljstvom u Srbiji .................................................................17

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O VANPARNIČNOM POSTUPKU U VEZI SA POSTUPKOM ZA LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI ................................................19

ANALIZA SUDSKE PRAKSE .......................................................................................................25

Metodologija istraživanja sudske prakse .....................................................................25

Podaci i način analiziranja dobijenih podataka .........................................................27

Pregled i analiza kvantitativnih podataka ...................................................................29

Pregled i analiza kvalitativnih podataka iz postupaka u kojima su preispitivani razlozi za dalje trajanje mere lišenja poslovne sposobnosti (revizija) .....................................................................................................................................34

Potpuno vraćanje poslovne sposobnosti ...............................................................35

Iz potpunog u delimično lišenje poslovne sposobnosti ....................................44

Zaključak ....................................................................................................................................57

Drugi dokumenti važni za reformu sistema starateljstva u Srbiji ............................59

Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – povezanost invaliditeta sa lišenjem poslovne sposobnosti ...........................................................59

Izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope nakon posete Republici Srbiji u 2015. godini ..........................................................................................64

Alternativni izveštaji o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.........................................................................................67

MDRI-S ................................................................................................................................69

Alternativni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom .....................................................................................................................69

ZAŠTITNIK GRAĐANA ....................................................................................................70

Spisak problema u primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom .....................................................................................................................70

Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o Inicijalnom izveštaju Republike Srbije o sprovođenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ...................................................................................72

LITERATURA ............................................................................................................................75

LISTA TABELA I GRAFIKONA

Tabela 1: Broj i starosna struktura osoba pod starateljstvom

Tabela 2: Broj i vrsta odluka iz revizije prema dostavljenim podacima sudova

Grafikon 1: Zbirni prikaz sudskih rešenja donetih u periodu od januara 2013. do januara 2016. godine

Grafikon 2: Prikaz dostavljenih sudskih rešenja u odnosu na vrstu odluke

Grafikon 3: Trendovi – poređenje odluka po vrstama 2012. i 2015. godine

Grafikon 4: Prikaz vođenih postupaka po regionima

Grafikon 5: Potpuno lišenje poslovne sposobnosti u odnosu na vrstu teškoće

Grafikon 6: Starosna struktura osoba koje su lišene poslovne sposobnosti

LISTA SKRAĆENICA

MDRI-S – Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbija

PERSON – Partnership to Ensure Reforms of Supports in Other Nations

BMPO – Biomedicinski potpomognuto oplođenje

SFRJ – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Accession assistance)

Sl. glasnik RS – Službeni glasnik Republike Srbije

5

UVOD

Pokret osoba sa invaliditetom u svetu, kao i u Srbiji, igra veoma važnu ulogu u unapređivanju pravaosoba sa invaliditetom. Kroz ra-zličite aktivnosti organizacija civilnog društva i samih osoba sa in-validitetom najšira javnost se upoznala sa problemima sa kojima se susreću u svakodnevnom životu, kao i sa barijerama koje im društvo nameće, od nepristupačnosti objekata i usluga do socijalne isklju-čenosti, diskriminacije i stigmatizacije. Najznačajniji uspeh svaka-ko je usvajanje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom1, koja predstavlja najvažniji međunarodni dokument kojim su garantova-na prava osobama sa invaliditetom, a ujedno je i prva konvencija kojoj je pristupila Evropska unija. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 2009. godine2, a usvojila je i set zakona od značaja za položaj osoba sa invaliditetom3.

Usvajanje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom mnogostru-ko je značajno, posebno jer se promenila paradigma odnosa prema osobama sa invaliditetom, odnosno, osobe sa invaliditetom posma-traju se kao subjekti prava, a ne kao ’objekti zaštite’ kako je to bilo uobičajeno. Jedan od ključnih aspekata Konvencije je i priznanje po-slovne sposobnosti osobama sa invaliditetom na jednakoj osnovi sa drugima, tačnije načelo da se poslovna sposobnost ne sme ograni-čavati na osnovu invaliditeta. Potpuno lišenje poslovne sposobnosti

1 Generalna skupština Ujedinjenih nacija, A/RES/61/106 od 13.12.2006. godine, do-stupno na: http://www.un.org/disabilities/convention/conventionfull.shtml, pristupljeno 10.5.2016. godine

2 Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009)

3 Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006), Zakon o zabrani dis-kriminacije (2009), Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invali-ditetom (2009), Zakon o upotrebi znakovnog jezika (2015), Zakon o kretanju pomoću psa vodiča (2015)

6

i starateljstvo nad punoletnim osobama i dalje postoji u Srbiji, a zakonodavstvo još uvek nije usklađeno sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao ni sa međunarodnim i naci-onalnim antidiskriminacionim propisima. U pokušaju odgovora na neophodnost reforme sistema lišenja poslovne sposobnosti i sta-rateljstva nad odraslim osobama, u maju 2014. godine izmenjen je Zakon o vanparničnom postupku4, između ostalog i u delu koji se odnosi na postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Ove izmene i dopune biće detaljnije predstavljene u ovoj publikaciji, ali treba naglasiti da iako predstavljaju pozitivan pomak, one nisu dovolj-ne za suštinsko poboljšanje položaja osoba koje su lišene poslovne sposobnosti i osoba koje su u riziku od lišenja poslovne sposobnosti.

Tokom 2012. godine, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim inva-liditetom MDRI-S i Beogradski centar za ljudska prava su sprove-li istraživanje „Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji“. U ovom istraživanju prikupljena je i analizirana sudska praksa u vezi sa lišavanjem poslovne sposobnosti, na uzorku od oko 1000 rešenja sudova. Rezultati analize pokazali su da je delimično lišenje poslov-ne sposobnosti retkost – u samo 5,4% slučajeva osobe su delimično lišene poslovne sposobnosti, dok je broj vraćanja poslovne sposob-nosti skoro zanemarljiv i iznosio je 0,2% od ukupnog broja donetih rešenja. Pored toga, rezultati su pokazali da se procesna pravila ne primenjuju u potpunosti, kao i da je u 99% slučajeva invaliditet na-veden kao osnov za oduzimanje poslovne sposobnosti.

Ovo je bila prva analiza sudske prakse u postupcima u vezi sa odu-zimanjem i vraćanjem poslovne sposobnosti, a cilj analize je bio utvrđivanje stanja i kreiranje alata za dalje zastupanje, jačanje ka-paciteta sudija i drugih važnih aktera u ovom procesu i postavljanje osnova za izmene zakona koji u praksi dovode do kršenja svih ljud-skih prava osoba sa invaliditetom.

U periodu od 2012. godine do danas došlo je do nekoliko značaj-nih promena na međunarodnom i nacionalnom nivou u u oblasti promocije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na poslovnu

4 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 55/2014

7

sposobnost. Međunarodni standardi, prvenstveno Konvencija o pra-vima osoba sa invaliditetom, postavili su čvrst osnov za promenu paradigme u ovoj oblasti, tačnije postavljene su smernice za izmene zakona i prakse. Komitet za prava osoba sa invaliditetom objavio je Opšti komentar br. 1 na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – Ravnopravnost pred zakonom kojim su obrađena na-čela, obaveze i pravci razvoja zakona i prakse sa ciljem da se osigu-ra ravnopravnost osoba sa invaliditetom pred zakonom, posebno u domenu priznavanja poslovne sposobnosti svakoj osobi na jednakoj osnovi sa drugima. Opšti komentar daje smernice državama kako da usklade nacionalno zakonodavstvo sa obavezama preuzetim ra-tifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i razvija-ju praksu donošenja odluka uz podršku umesto sadašnjeg režima zamenskog donošenja odluka. Takođe, komesar za ljudska prava Saveta Evrope nastavio je jasno zastupanje za ukidanje prakse sta-rateljstva i priznanje prava osobama sa invaliditetom na poslovnu sposobnosti5.

Na nacionalnom nivou, značajnu ulogu u zastupanju prava na po-slovnu sposobnost za osobe sa invaliditetom imale su organizacije civilnog društva, nezavisne institucije – Poverenik za zaštitu ravno-pravnosti i Zaštinik građana, kao i pojedine institucije sistema. U Srbiji se u ovoj oblasti desilo nekoliko važnih promena, a nadamo se da su to samo početni koraci ka sveobuhvatnijoj reformi sistema starateljstva nad osobama sa invaliditetom u Srbiji.

– Kao što je već navedeno, usvojene su izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku i u delu koji se tiče postupka za lišenje poslovne sposobnosti. Iako su ove izmene nedovoljne i odnose se samo na postupak, odnosno, za suštinske izmene je neophodno promeniti Porodični zakon, ipak je njima postavljena osnova za dalju diskusiju i reformu zakonodavstva u ovoj oblasti.

5 Videti, na primer, Ko može da odlučuje? Pravo na poslovnu sposobnosti lica sa intelektual-nim i psihosocijalnim invaliditetom,Tematski izveštaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava, 2013. godina, https://www.coe.int/t/commissioner/source/prems/IP_LegalCapa-city_serb.pdf, pristupljeno 13. maja 2016. godine

8

– Doneta je Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije6, a ne-što kasnije je usvojen i Akcioni plan za primenu Strategije pre-vencije i zaštite od diskriminacije7. Između ostalog, važne mere se odnose i na redefinisanje instituta potpunog lišenja poslov-ne sposobnosti, kao i „obuke sudija o standardima sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, praksi Evropskog suda za ljudska prava i standardima Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja uključuje i institut potpunog lišenja poslovne sposobnosti“.

– Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je prvo mišljenje sa preporukama po pritužbi jednog bračnog para, u kojem je utvr-đeno da su pokretanjem postupka za lišenje poslovne sposobno-sti na osnovu invaliditeta, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, tačnije da to predstavlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta. U obrazloženju mišljenja, Poverenik za zaštitu ravno-pravnosti se poziva i na Konvenciju o pravima osoba sa invalidi-tetom i Opšti komentar br. 1. na član 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Doprinos MDrI-S zastupanju za pravo osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost

Organizacija MDRI-S kontinuirano radi na zastupanju prava oso-ba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost, a od velike važnosti u tom procesu je i učešće u projektu PERSON – Partnership to Ensu-re Reforms of Supprots in Other Nations, čiji je cilj unapređivanje kompetencija organizacija civilnog društva u zemljama Balkana na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi strateški zastupale i prati-

6 Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Vlada Republike Srbije, jun 2013. go-dine, http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/Strategija_jul_2013.pdf, pristupljeno 13. maja 2016. godine

7 Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Akcioni plan daje okvir aktivnosti, dinamiku, nadležne institucije i potreban budžet za sprovođenje ciljeva strategije, mera 3.4.1. podrazumeva redefinisanje instituta poslovne sposobnosti; http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/propisi_i_strategije/Akcioni_plan_-_srpski.pdf, pristupljeno 13. maja 2016. godine

9

le reforme koje se tiču ostvarivanja prava osoba sa intelektualnim, kognitivnim i psihosocijalnim teškoćama8.

U okviru PERSON projekta, organizacija MDRI-S je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti kreirala program obuke „Po-slovna sposobnost kao preduslov ravnopravnosti osoba sa invalidi-tetom pred zakonom“9, koji je Programski savet Pravosudne akade-mije uvrstio u program obuke za sudije u vanparničnom postupku. Prva dvodnevna obuka realizovana je u novembru 2014. godine, a obuci je prisustvovalo 11 sudija osnovnih i devet sudija viših sudova iz Šapca, Zrenjanina, Novog Sada, Čačka, Novog Pazara, Kruševca, Loznice, Niša, Požarevca, Kraljeva, Smedereva, Aleksinca, Kragujev-ca, Sombora, kao i advokati i predstavnica stručne službe Povereni-ka za zaštitu ravnopravnosti10.

„Pred nama je ljudsko biće. Treba da ga razumemo kao ljudsko biće, uvažimo volju i želju i pružimo podršku. Možda smo do sada drugačije radili, ali i jeste cilj ove obuke da nam ukažete kako sve to možemo da promenimo. Možda bismo mogli da ode-mo do nekih ustanova, da budemo sa ljudima i vidimo da imaju normalna shvatanja, da žele da se obuku, normalno žive, ulaze u brak.

Ovo nam je putokaz kako ćemo dalje raditi i kakav pristup treba da imamo u daljem radu.“

Sutkinja osnovnog suda, učesnica obuke

Druga obuka realizovana je 2015. godine za sudije Osnovnog suda u Zrenjaninu i predstavnike Centra za socijalni rad. U sledeće dve

8 Projekat PERSON finansira Generalni direktorat za proširenje Evropske unije u okviru pretpristupnog instrumenta (IPA). Projektom koordinira Univerzitet Galway iz Irske, a na-cionalni partneri su MDRI-S (Srbija), SUMERO (Bosna i Hercegovina), SJAJ (Hrvatska), RU-SIHAK (Turska), ISDY (Kosovo), ADRF (Albanija)

9 Kreirana su dva nivoa obuke za sudije koji sude u vanparničnom postupku. Autorke i voditeljke obuke su Dragana Ćirić Milovanović i Kosana Beker

10 Održan trening sutkinja i sudija o poslovnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom, MDRI-S, http://www.mdri-s.org/vesti/odrzan-trening-sutkinja-i-sudija-o-poslovnoj-sposobnosti-o-soba-sa-invaliditetom/, pristupljeno 13. maja 2016. godine

10

godine, MDRI-S će u saradnji sa Pravosudnom akademijom održati još pet obuka za sudije uz podršku Evropske Unije i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

U cilju obezbeđivanja informacija i širenja znanja o poštovanju pra-va osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost na jednakoj os-novi sa drugima, objavili smo nekoliko publikacija na ovu temu:

– Poslovna sposobnost kao osnovno ljudsko pravo: vodič kroz domaću praksu i moguće alternative starateljstvu, Dragana Ćirić Milovano-vić i Lea Šimoković, avgust 2012. godine

– Implementing supported decision making in Serbia, Innocentia Mgijima, avgust 2014. godine

– Lišenje poslovne sposobnosti: zakoni i praksa u Republici Srbiji, Ko-sana Beker, novembar 2014. godine.

– Poslovna sposobnost i život u zajednici: zaštita prava osoba sa in-validitetom – zbirka radova i preporuka, urednici Biljana Janjić, Kosana Beker, Milan M. Marković, novembar 2014. godine.

– Legal Capacity and Community Living: Protection of the Rights of Persons with Disabilities – collection or articles and recommen-dations, editors Biljana Janjić, Kosana Beker, Milan M. Marković, 2014.

Koristeći mehanizam dijaloga Komiteta za prava osoba sa invalidi-tetom sa organizacijama civilnog društva, podneli smo Alternativ-ni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom sa posebnim osvrtom na položaj osoba sa intelektualnim i psiho-socijalnim teškoćama u institucijama i kršenje njihovog prava na priznanje poslovne sposobnosti. Dragana Ćirić Milovanović, izvršna direktorka MDRI-S više puta se obratila Komitetu za prava osoba sa invaliditetom ističući da Srbija ne postupa u skladu sa obavezama preuzetim ratifikacijom Konvencije.

Takođe, učestvovali smo na različitim skupovima, okruglim stolovi-ma, sastancima, seminarima na kojima smo isticali nepovoljan po-ložaj osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama i diskri-minaciju kojoj su izloženi. Od posebnog značaja je što je nakon više

11

godina zastupanja, u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbi-je za 2014. godinu prepoznato da „procedure za lišenje poslovne sposobnosti osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim teškoćama i mere zaštite moraju da budu usklađene sa međunarodnim standar-dima, jer sada ima prostora za zloupotrebu“11.

11 Serbia Progress Report 2014, European Commission, oktobar 2014. godine, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-progress-report_en.pdf, pristupljeno 14. maja 2016. godine

12

PODSETNIK

O poslovnoj sposobnosti u Republici Srbiji, uslovima i postupku za lišenje poslovne sposobnosti, posledicama koje lišenje ima na oso-bu, kao i o sistemu starateljstva nad odraslim osobama, objavljeno je nekoliko publikacija od 2010. godine12 u kojima su ova pitanja detaljno obrađena. Zbog toga će u ovoj publikaciji biti predstavljen samo podsetnik, sa ključnim informacijama u vezi sa poslovnom sposobnošću i postupkom za lišenje poslovne sposobnosti, dok će izmene Zakona o vanparničnom postupku iz 2014. godine biti pred-stavljene detaljnije.

Poslovna sposobnost

Poslovna sposobnost je sposobnost samostalnog odlučivanja o pravima i obavezama. Potpuno poslovno sposobna osoba može sopstvenim izjavama volje da preuzima prava, prihvata obaveze i stupa u pravne odnose, a poslovna sposobnost se stiče puno-letstvom.

12 Videti: Beker, Kosana, Pravo da donesem odluku, IZI VelikiMali, Pančevo, 2010; Uni-verzalnost prava, Ćirić Milovanović, Dragana i Šimoković, Lea, Poslovna sposobnost kao osnovno ljudsko pravo: Vodič kroz domaću praksu i moguće alternative staratelj-stvu, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S, Beograd, 2012; Lazarević, Snežana, Čirić Milovanović, Dragana i Šimoković, Lea, Univerzalnost prava u praksi: Analiza primene Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u odnosu na osobe sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim in-validitetom – MDRI-S i People in Need, Beograd, 2012; Beker, Kosana, Lišenje poslovne sposobnosti: Zakoni i praksa u Republici Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S, Beograd, 2014; Istraživanje sudske prakse u postupcima liše-nja poslovne sposobnosti; MDRI-S i Beogradski centar za ljudska prava, http://www.mdri-s.org/vesti/istrazivanje-o-poslovnoj-sposobnosti-u-srbiji/, pristupljeno 13.5.2016. godine

13

Prema Ustavu Republike Srbije, svako ima pravnu sposobnost13, lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama, a punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godi-na14. Za razliku od pravne sposobnosti koja se stiče rođenjem i ne može se ograničiti niti oduzeti, poslovna sposobnost se može pot-puno ili delimično oduzeti, a može se i produžiti roditeljsko pravo, što dovodi do identičnih posledica kao i lišenje poslovne sposobno-sti.

Osobe koje su lišene poslovne sposobnosti stavljaju se pod stara-teljstvo, a posledice ovog postupka su nesagledive, s obzirom da se osoba lišava prava da samostalno donosi odluke u bilo kom se-gmentu svog života15.

Lišenje poslovne sposobnostiOdredbe koje se odnose na poslovnu sposobnost nalaze se u Ustavu Republike Srbije i Porodičnom zakonu16, postupak lišenja poslovne sposobnosti regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku,17 dok je postupak za postavljanje staratelja regulisan Zakonom o opštem upravnom postupku.18

Prema odredbama Porodičnog zakona19, punoletstvo se stiče sa 18 godina, dok se potpuna poslovna sposobnost stiče punoletstvom ili sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda. Roditeljsko pra-vo, između ostalog, prestaje kada dete napuni 18 godina ili stekne punu poslovnu sposobnost pre punoletstva.20

13 Član 37. stav 1. Ustava RS

14 Član 37. stav 2. Ustava RS

15 Više o posledicama lišenja poslovne sposobnosti: Beker, Kosana, Pravo da donesem odluku, IZI VelikiMali, Pančevo, 2010

16 „Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015

17 „Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95-dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. zakon

18 „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001, „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010

19 Član 11. Porodičnog zakona

20 Član 84. stav 1. tačke 1. i 2. Porodičnog zakona

14

Potpuno lišenje poslovne sposobnosti21

Punoletna osoba koja zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvo-ju nije sposobna za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišena poslovne sposobnosti.21 Poslovna sposobnost osobe potpuno lišene poslovne sposobnosti jednaka je poslovnoj sposob-nosti mlađih maloletnika22.

Delimično lišenje poslovne sposobnosti23

Punoletna osoba koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom ra-zvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišena poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost osoba delimično lišenih poslovne sposobnosti jednaka je poslovnoj sposobnosti starijih ma-loletnika. Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposob-nosti odrediće se pravni poslovi koje osoba delimično lišena poslov-ne sposobnosti može, odnosno ne može samostalno preduzimati.23

Produženje roditeljskog prava24

Roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i zaštiti svojih prava ili ako svojim postup-cima ugrožava sopstvena prava i interese.2425

Vraćanje poslovne sposobnosti i prestanak produženog roditeljskog prava25

21 Član 64. stav 1. i član 146. st. 1 i 2. Porodičnog zakona

22 Mogu preduzimati pravne poslove kojima se pribavljaju isključivo prava, pravne poslove kojima se ne stiču ni prava ni obaveze, kao i pravne poslove malog značaja.

23 Član 147. st. 1-3. Porodičnog zakona


25 Čl. 148. i 86. Porodičnog zakona

15

Punoletnoj osobi koja je lišena poslovne sposobnosti može se vra-titi poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je osoba bila potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, a produženo roditeljsko pravo može da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produženo.26

Postupak lišavanja poslovne sposobnosti26

Postupak lišavanja poslovne sposobnosti regulisan je odredbama Zakona o vanparničnom postupku. Postupak je hitan, sud ga pokre-će i vodi po službenoj dužnosti ili po predlogu organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja osobe koja se lišava poslovne sposobnosti27. Predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim.

Sud donosi odluku na osnovu rasprave na ročištu, na kojem lično treba da sasluša osobu prema kojoj se postupak vodi, a ako se oso-ba nalazi u zdravstvenoj ustanovi, sud tamo održava ročište i sa-slušava osobu. Na ročište se pozivaju organ starateljstva, osoba prema kojoj se postupak vodi, staratelj, odnosno, privremeni zastu-pnik i predlagač. Sud uvažava mišljenje i stavove osobe prema kojoj se postupak vodi, u meri u kojoj je to moguće s obzirom na stanje mentalnog zdravlja, a sud može odustati od saslušanja samo ako bi to moglo da bude štetno po zdravlje osobe prema kojoj se postupak vodi ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje osobe. Sud je dužan da sasluša staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i ponašanju osobe prema kojoj se vodi postupak i o drugim važnim okolnostima, a po potrebi, sud može podatke da pribavi i od pravnih i drugih lica koja tim poda-cima raspolažu. Ukoliko osoba ima nepokretnu imovinu, sud će bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljišne ili druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti radi zabeležbe postupka.

26 Čl. 31-42b. Zakona o vanparničnom postupku

27 Predlog mogu podneti baba, deda, brat, sestra, kao i unuci, pod uslovom da sa tom osobom žive u porodičnoj zajednici, a propisano je da predlog može podneti i sama osoba, ukoliko može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga.

16

U ovom postupku vrši se veštačenje, najmanje dva lekara odgova-rajuće specijalnosti moraju pregledati osobu prema kojoj se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti, a nakon pregleda veštaci daju nalaz i mišljenje o stanju mentalnog zdravlja i sposobnosti te osobe za rasuđivanje. Veštačenje se vrši u prisustvu sudije, osim kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Sud može re-šenjem da odredi da osoba prema kojoj se vodi postupak, privreme-no ali najduže 30 dana, bude smeštena u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, ako je to po mišljenju lekara neophodno da se utvrdi sta-nje mentalnog zdravlja te osobe, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice po njegovo/njeno zdravlje28.

U rešenju o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, sud je dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja, odrediti vrstu po-slova koje ta osoba može preduzimati samostalno, pored poslova na koje je osoba zakonom ovlašćena. Sud u rešenju kojim je odlu-čio o lišenju poslovne sposobnosti određuje rok koji ne može biti duži od tri godine, u kojem će proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere. Nakon isteka ovog roka, kao i u toku roka na predlog ovlašćenih predlagača, sud ispituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je osoba lišena poslovne sposobnosti. Ako utvrdi da i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti, sud donosi rešenje kojim utvrđuje da ne postoje uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti i određuje novi rok, koji takođe ne može biti duži od tri godine, u kojem će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere. Ukoliko sud utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je osoba lišena poslovne sposobnosti, donosi rešenje o vraćanju po-slovne sposobnosti, a ukoliko utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja osobe potpuno lišene poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno delimično lišenje, sud će odrediti delimično lišenje. Pro-pisana je i mogućnost da sud osobu koja je delimično lišena po-slovne sposobnosti, u postupku proveravanja, potpuno liši poslovne sposobnosti, ukoliko utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja osobe pogoršalo tako da su se stekli uslovi za potpuno lišenje.

28 Protiv rešenja o smeštanju u zdravstvenu ustanovu može se izjaviti žalba u roku od tri dana. Žalba zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud drugačije ne odluči iz opravdanih razloga. Ovlašćeni podnosilac žalbe je i osoba prema kojoj se postupak vodi, bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja.

17

Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, osoba koja je liše-na poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja, a drugostepeni sud je obavezan da po žalbi odluči u roku od osam dana od prijema žalbe. Pravosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti, dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva, upisuje se u matičnu knjigu rođenih, a ukoliko osoba lišena poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka se upisuje i u javni registar prava na nepokretnostima.

Podaci o osobama pod starateljstvom u SrbijiPrema podacima centara za socijalni rad iz 2014. godine, 28.306 osoba u Srbiji je bilo pod starateljstvom, a čak 67% su punoletne osobe čiji je staratelj najčešće srodnik ili poznata osoba29. U 14% slučajeva, osobe su pod neposrednim starateljstvom, odnosno duž-nost staratelja vrši osoba zaposlena u centru za socijalni rad. Nakon drastičnog porasta broja osoba pod starateljstvom 2011. godine (od 33,9% u odnosu na prethodnu godinu), primetno je da se u sle-dećim godinama broj osoba pod starateljstvom ne menja značajno.

2010. 2011. 2012. 2014.

% % % %

Deca i mladi (do 26)

6.162 35,4 11.025 40,8 11.267 39,2 10.954 38,7

Odrasle osobe

8.672 48,4 11.212 41,4 11.852 41,3 11.747 41,5

Starije osobe (65+)

3.049 17,2 4.803 17,8 5.611 19,5 5.605 19,8

Ukupno 17.883 27.040 28.730 28.306

Tabela 1: Broj i starosna struktura osoba pod starateljstvom

29 Sintetizovan izveštaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2014. godini, Republič-ki zavod za socijalnu zaštitu, Begrad, jul 2015. godine, http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/izvestaj2015/CENTRI%20ZA%20SOCIJALNI%20RAD.pdf, pristupljeno 21.05.2016. godine

18

U 2014. godini, centar za socijalni rad bio je staratelj za 10.590 oso-ba koje su lišene poslovne sposobnosti (94% osoba je bilo potpuno lišeno poslovne sposobnosti, a 6% delimično) od čega je samo u toj godini poslovna sposobnost oduzeta 944 osobi, a nad 479 osoba je produženo roditeljsko pravo. Iako se u Sintetizovanom izveštaju o radu centara za socijalni rad u 2014. godini navodi da je došlo do porasta broja osoba koje su delimično lišene poslovne sposobnosti, što je pozitivan trend, zabrinjavajuće je da se broj mladih osoba nad kojima je produženo roditeljsko pravo u odnosu na 2012. godinu povećao za 63%30.

Kvantitativni podaci o broju odraslih osoba pod starateljstvom po-kazuju da je ova praksa i dalje veoma rasprostranjena u Srbiji, što, između ostalog, govori i o nerazvijenim modelama donošenja od-luka uz podršku kao alternativa restriktivnom režimu starateljstva.

30 Uvidi u sintetizovane izveštaje o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2012. i 2014. godinu, Republički zavod za socijalnu zaštitu

19

IZMENE I DOPUNE ZaKONa O VaNParNIČNOM POSTUPKU U VEZI Sa POSTUPKOM Za LIŠENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

Zakon o vanparničnom postupku donet je 1982. godine, nekoliko puta je menjan i dopunjavan, a poslednje izmene i dopune zakona u vezi sa postupkom za lišenje poslovne sposobnosti su iz 2014. godine31. Ove izmene su pozitivan korak u pravcu poboljšanja polo-žaja osoba sa invaliditetom u Srbiji, ali one nisu dovoljne, odnosno, izmene i dopune nisu obuhvatile sve neophodne promene koje su se desile na međunarodnom i nacionalnom planu. Zbog toga se i dalje može reći da je način na koji je lišenje poslovne sposobnosti regulisano u Srbiji zastareo i prevaziđen, da je neusklađen sa među-narodnim pravnim okvirom i standardima, te da je neusklađen i sa antidiskriminacionim zakonodavstvom Republike Srbije. Međutim, neke važne izmene koje se odnose na postupak za lišenje poslovne sposobnosti su usvojene, koje će biti ukratko predstavljene.

Izmenjena je odredba člana 31. stav 1. koja se odnosila na postupak za lišenje poslovne sposobnosti, tako što je definicija postupka koja je glasila: U ovom postupku sud sud ispituje da li je punoletno lice pre-ma stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i odlučuje o potpunom ili delimič-nom lišenju poslovne sposobnosti kad utvrdi da za to postoje zakonom određeni razlozi [...], izmenjena, odnosno, izbačen je deo koji se od-nosio na „stepen sposobnosti za normalno rasuđivanje“ osobe, tako da je sada propisano: U ovom postupku sud ispituje da li su se stekli zakonski uslovi za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica [...].

31 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 55/2014

20

Izmenjen je član 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, tako što je proširen krug ovlašćenih predlagača u postupku lišenja po-slovne sposobnosti. Ranije je bilo propisano da je bračni drug, iz-među ostalog, ovlašćeni predlagač, a izmenjeno je tako da je sada propisano da su ovlašćeni predlagači, između ostalih, supružnik i vanbračni partner. Ova izmena je u skladu sa zakonskim odredba-ma kojima su bračne i vanbračne zajednice izjednačene, odnosno, ovom izmenom se otklonio različit tretman supružnika u zavisnosti od toga da li su u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

Pored toga, umesto izraza lice kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje, odnosno ograničenje poslovne sposobnosti, sada je upo-trebljen izraz lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti. Nejasno je iz kojih razloga je ovaj izraz izmenjen, posebno ako se ima u vidu da se izraz lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, u delu zakona koji se odnosi na podnošenje predloga za lišenje poslovne sposobnosti, može shvatiti kao prejudiciranje ishoda postupka, odnosno, kao da svako lice protiv koga je postupak pokrenut, treba i lišiti poslovne sposobnosti.

Izmenjene su odredbe člana 36. zakona, koje se odnose na sasluša-nje osobe protiv koje se postupak vodi. Ranije je bilo propisano da će sud, ukoliko se osoba nalazi u zdravstvenoj ustanovi, po pravilu saslušati osobu u zdravstvenoj ustanovi, a sada je propisano da će sud obavezno saslušati osobu i to u zdravstvenoj ustanovi, gde će se održati i ročište. Ovo bi bila veoma značajna izmena, s obzirom da prethodna istraživanja pokazuju da u ogromnoj većini slučajeva sud nije ni video osobu o čijoj poslovnoj sposobnosti odlučuje32, me-đutim, ostala je odredba da sud može odustati od saslušanja osobe samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo/njeno zdravlje ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na „duševno ili fizičko stanje“ te osobe. Pored toga, što je i češći slučaj u praksi, sud odu-staje od saslušanja osobe zbog „duševnog ili fizičkog stanja“ u slu-čajevima kad osobe ne komuniciraju na uobičajeni način, uglavnom

32 Istraživanje sudske prakse u postupcima lišenja poslovne sposobnosti; MDRI-S i Beo-gradski centar za ljudska prava, http://www.mdri-s.org/vesti/istrazivanje-o-poslovnoj-spo-sobnosti-u-srbiji/, pristupljeno 13.5.2016. godine

21

bez pokušaja da se ostvari kontakt i komunikacija sa osobom protiv koje se vodi postupak.

Članu 36. zakona dodat je novi stav koji glasi: Sud uvažava mišljenje i stavove lica prema kome se postupak vodi, u meri u kojoj je to mogu-će s obzirom na stanje njegovog mentalnog zdravlja. I ova izmena bi bila od suštinske važnosti, pošto je pomak u pravcu boljeg tretiranja osoba sa invaliditetom i uvažavanja mišljenja i stavova osobe, ali izmena nije adekvatna jer je ostavljena mogućnost da se mišljenja i stavovi osobe protiv koje se postupak vodi procenjuju u odnosu na stanje mentalnog zdravlja. To znači da se mišljenja i stavovi osobe ne moraju uvažiti, odnosno, da se i dalje o pravima osoba sa in-validitetom odlučuje po medicinskom modelu, isključivo na osnovu procene medicinskih veštaka zasnovane na dijagnozi.

U nekoliko odredbi zakona izraz duševno stanje, zamenjen je izra-zom stanje mentalnog zdravlja. Ove izmene su pozitivne jer ukazuju na prepoznavanje važnosti izmene zastarele, stigmatizujuće i dis-kriminatorne terminologije, ali osim što nisu izvršene dosledno jer i dalje ima odredbi u kojima se koristi izraz duševno stanje33, one nisu dovoljne za suštinsku promenu odnosa prema osobama sa invalidi-tetom.Izmenjene su odredbe člana 38. stav 3. tako što je rok za zadr-žavanje osobe u zdravstvenoj ustanovi skraćen sa tri meseca na 30 dana. Propisano je da sud može rešenjem da odredi da osoba prema kojoj se vodi postupak, privremeno ali ne duže od 30 dana, bude smeštena u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, ako je to po mišljenju lekara neophodno da se utvrdi stanje mentalnog zdrav-lja te osobe, osim ako bi time mogle nastupiti štetne posledice po zdravlje te osobe. Pozitivno je da je maksimalni rok zadržavanja u zdravstvenoj ustanovi skraćen na 30 dana, ali je ovaj i dalje potpu-no neprimereno dugačak, ako se ima u vidu činjenica da sud sme-šta osobu u zdravstvenu ustanovu isključivo radi izvođenja dokaza veštačenjem, pri čemu nisu jasno definisani razlozi zadržavanja u ustanovi.

33 Na primer član 36. stav 3, član 73. stav 3, član 96. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku

22

Odredba člana 39. stav 3. izmenjena je tako da je sada propisano da žalba protiv rešenja o smeštanju u zdravstvenu ustanovu zadrža-va izvršenje rešenja, ali sudu je ostavljena mogućnost da iz oprav-danih razloga odluči da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku od-nose se na član 40. ovog zakona. Propisano je da sud u rešenju ko-jim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti, određuje rok u kojem će proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, koji ne može biti duži od tri godine. Ovo je veoma značajna novina u zakonu, jer se ranije odluka donosila na neodređeno vreme i nije po-stojala obaveza revizije odluke, tako da su osobe faktički trajno bile lišene poslovne sposobnosti. Izmenjena je i odredba o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, pa je sada propisano da je u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, sud dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno, za razliku od prethodnog rešenja kada je bilo propisano da sud može odrediti vrstu poslova koje lice može predu-zimati samostalno. Međutim, nejasno je zašto je propisana obave-za suda da odredi poslove koje osoba može samostalno da obav-lja, umesto propisivanja obaveze određivanja poslova koje osoba ne može samostalno da obavlja, s obzirom da bi krug poslova koje osoba može da obavlja trebalo da bude prilično širok. Treba uka-zati i da je nejasno zašto je propisano da će se vrsta poslova koju osoba može samostalno da obavlja odrediti na osnovu rezultata medicinskog veštačenja, jer ova vrsta veštačenja nije odgovarajuća za utvrđivanje kruga poslova koje jedna osoba može samostalno da obavlja. Iako će o ovom pitanju biti više reči u delu analize sudskih odluka, treba ukazati da ovakvo zakonsko rešenje dovodi do apsurd-nih situacija – sud, na osnovu mišljenja veštaka, utvrđuje u rešenji-ma o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti na primer da osoba može da obavlja lakše kućne poslove, da može da gleda televiziju i čita novine, da može da priprema hranu i slično. Očigledno je da pojedi-nim sudijama i veštacima nije uvek jasno kakva je razlika između onoga što jedna osoba može da radi (u stanju je da radi, sposobna

23

je da radi) i onoga u čemu može samostalno da odlučuje u vezi sa pristupom pravima i preduzimanjem pravnih poslova.

Iako je i ranije bilo propisano da osoba koja je lišena poslovne spo-sobnosti ima pravo da izjavi žalbu na rešenje o lišenju poslovne sposobnosti, pozitivna promena je to što je izričito propisan rok za podnošenje žalbe, ali još važnije je da je propisano da je drugoste-peni sud dužan da o žalbi odluči u roku od osam dana kada mu je žalba dostavljena.

Značajne izmene i dopune pretrpeo je i član 42. Zakona o vanpar-ničnom postupku, tako da je sada propisano da kada istekne vreme proveravanja, sud po službenoj dužnosti ispituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. Ako utvrdi:

–– da i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti sud do-nosi rešenje kojim utvrđuje da ne postoje uslovi za vraćanje po-slovne sposobnosti, a u ovom rešenju određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine.

–– da su prestali razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobno-sti, sud donosi rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti.

–– da se stanje mentalnog zdravlja osobe potpune lišene poslovne sposobnosti popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposobnosti, sud određuje delimično lišenje poslovne sposobnosti,

–– da se stanje mentalnog zdravlja osobe delimično lišene poslov-ne sposobnosti pogoršalo tako da su se stekli zakonski uslovi za potpuno lišenje poslovne sposobnosti, sud određuje potpuno lišenje poslovne sposobnosti.

Sud je dužan da u skladu sa utvrđenim promenama stanja mental-nog zdravlja osobe delimično lišene poslovne sposobnosti, poveća, odnosno smanji obim poslova koje osoba može samostalno da pre-duzima pored poslova na koje je zakonom ovlašćena. Propisano je da i da se provera postojanja uslova za lišenje poslovne sposobno-sti može pokrenuti i pre isteka roka koji je određen za proveru, po službenoj dužnosti ili na predlog ovlašćenih predlagača. Međutim, ovde je problem u tome što se kod osoba sa intelektualnim teškoća-

24

ma, imajući u vidu kako su uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti propisani, neće steći uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti jer intelektualne teškoće neće proći, popraviti se ili nestati.

Izmenjeni su čl. 73. i 74. kojima je propisan postupak produženja roditeljskog prava, tako što je sada uvedena obaveza utvrđivanja roka posle kojeg će se proveriti da li i dalje postoje razlozi za traja-nje izrečene mere, a propisana je shodna primena odredbi o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti na postupke za produženje, proveru i prestanak produženog roditeljskog prava.

KLjUČNI PrOBLEMIUslovi za lišenje poslovne sposobnosti direktno se dovode u vezu sa sa invaliditetom.

Lišenje poslovne sposobnosti potpuno je zasnovano na medi-cinskom veštačenju, uz mogućnost da se veštačenje obavi bez prisustva sudije.

I dalje postoji mogućnost da sud ne vidi, odnosno, ne sasluša osobu o čijoj poslovnoj sposobnosti odlučuje.

Nema alternative lišavanju poslovne sposobnosti.

25

aNaLIZa SUDSKE PraKSE

Imajući u vidu značaj svih navedenih promena na nacionalnom ni-vou, a u skladu sa kontinuiranim angažovanjem organizacije MDRI-S na zastupanju za poslovnu sposobnost osoba sa invaliditetom na jednakoj osnovi sa drugima, odlučili smo da za potrebe zastu-panja sprovedemo još jednu analizu sudske prakse na ovu temu. Cilj istraživanja je doprinos ravnopravnosti osoba sa invaliditetom pred zakonom, posebno u ostvarivanju prava na poslovnu sposob-nost kroz analizu sudske prakse i pregled eventualnih promena kako bi se formulisale preporuke za unapređenje zakona i javnih politika u Srbiji.

Želeli smo da proverimo da li se povećava broj osoba kojima je vra-ćena poslovna sposobnost ili bar delimično vraćena poslovna spo-sobnost, odnosno, da li se sudska praksa u ovoj oblasti promenila u poslednje četiri godine. Od posebnog značaja su nam bile informa-cije o primeni novina iz Zakona o vanparničnom postupku, kao i da li su izmene i dopune uticale na unapređenje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom na priznanje poslovne sposobnosti.

Metodologija istraživanja sudske praksePočetkom februara 2016. godine uputili smo zahteve za pristup in-formacijama od javnog značaja34 svim osnovnim sudovima u Srbiji. Tražili smo da nam dostave informacije o tome koliko je u periodu od 1. januara 2013. godine do dana slanja zahteva bilo rešenja o:

– potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti

– vraćanju poslovne sposobnosti

– produženju roditeljskog prava

34 „Službeni glasnik RS“, br 120/04, 54/2007, 104/2009 i 36/2010

26

Takođe, tražili smo od sudova da nam dostave anonimizovane ko-pije rešenja, kao i polnu i starosnu strukturu osoba prema kojima se vodio postupak, kako bismo kroz kvalitativnu analizu razmatrali uticaj ovih ličnih svojstava (pol, starosno doba) na pokretanje i vo-đenje postupka za lišenje ili vraćanje poslovne sposobnosti.

Izmenama Zakona o vanparničnom postupku iz 2014. godine, propi-sana je obaveza sudova da za sva lica koja su po dotadašnjim pro-pisima lišena poslovne sposobnosti, po službenoj dužnosti sprovedu postupak u kome će ispitati da li i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti35. Obaveza suda je da za osobe koje su liše-ne poslovne sposobnosti dve godine pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovede postupak u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, a za osobe koje su ranije lišene poslovne sposobnosti, sud je dužan da postupak sprovede najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Kako je rok od godinu dana istekao 31. maja 2015. godine, želeli smo da ispitamo da li i na koji način sudovi:

– Ispunjavaju ovu zakonsku obavezu, odnosno, koliko postupaka je sud pokrenuo po službenoj dužnosti;

– Da li je došlo do promene prakse sudova, odnosno, da li je po-većan broj delimičnog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti, kao i na koji način se sprovode procesna pravila o saslušanju osobe o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje, određivanje roka za preispitivanje odluke i učešće sudskih veštaka u predlaganju mera u tom procesu.

Za postupak preispitivanja da li i dalje postoje razlozi za lišenje po-slovne sposobnosti (tzv. revizija) od sudova smo tražili da nam do-stave informacije i dokumentaciju o tome koliko је ukupno postupa-ka sud pokrenuo po službenoj dužnosti u periodu od 31. maja 2014. godine do dana prijema zahteva, kao i u koliko slučajeva je doneto rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti, potpuno ili delimično. I u ovom slučaju smo od sudova tražili da nam dostave kopije anoni-mizovanih rešenja, kao i polnu i starosnu strukturu osoba o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučivalo.

35 Član 56. stav 2.

27

Podaci i način analiziranja dobijenih podatakaVećina sudova dostavila je tražene podatke u zakonskom roku. Uku-pno 56 osnovnih sudova je odgovorilo na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, što znači da su dobijeni poda-ci reprezentativni za teritoriju Srbije.

Ovi sudovi su nam dostavili podatke o ukupnom broju odluka o po-slovnoj sposobnosti, broju odluka o lišenju poslovne sposobnosti (delimično ili potpuno), vraćanju poslovne sposobnosti i produženju roditeljskog prava. Podaci su obrađeni kvantitativno, odnosno pred-stavljen je ukupan broj odluka i njihova teritorijalna raspoređenost u Srbiji.

Analizirali smo ukupno 699 rešenje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti.

Osnovni sudovi

Ukupno 66 + 29 sudskih jedinica

Odgovorilo na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

56 + 2 sudske jedinice

Dostavilo kopije rešenja 39

Za analizu ovih 699 rešenja dobijenih od sudova koristili smo kvan-titativnu i kvalitativnu obradu i kombinovanjem podataka izvlačili zaključke i preporuke. Kada je u pitanju kvantitativna obrada, unosili smo podatke po unapred utvrđenim parametrima, odnosno:

1. Naziv suda

2. Broj odluke

3. Pol: a) ženski, b) muški

4. Starosno doba: kategorije a) 18-20, b) 20-30, c) 30-40, d) 40-50, e) 50-60, f) 60-70, g) 70-80, h) preko 90

5. Razlog lišenja poslovne sposobnosti: a) psihosocijalne teškoće, b) intelektualne teškoće, c) zavisnost, d) demencija

28

6. Ko je predlagač: a) centar za socijalni rad, b) partner, c) drugi član porodice, d) sud, e) ostali

7. Da li osoba o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje ima istoriju institucionalizacije?

8. Da li ima zastupnika?

9. Da li je sud saslušao osobu o čijoj se poslovnoj sposobnosti od-lučuje?

10. Da li je bilo protivljenja zahtevu?

Za postupke koji su rezultirali delimičnim vraćanjem poslovne spo-sobnosti beležili smo utvrđena ograničenja, odnosno, koje poslove osoba ne može samostalno da obavlja i da za njih samostalno do-nosi odluke (na primer, raspolaganje imovinom, odluke o medicin-skim intervencijama i lečenju).

U trećem koraku smo izdvojili sva dobijena rešenja o pokretanju postupka po službenoj dužnosti (56 rešenja osnovnih sudova) i to kada su rezultirali:

– Vraćanjem poslovne sposobnosti (13 rešenja)

– Odlukom o delimičnom umesto potpunom lišenju poslovne spo-sobnosti (43 rešenja)

Za analizu ovih rešenja smo koristili kvalitativnu obradu. Kod odluka koje su rezultirale vraćanjem poslovne sposobnosti, analizirali smo najpre razlog lišenja poslovne sposobnosti, da li je osoba sasluša-na u postupku, da li je njeno mišljenje uvaženo, nalaz i mišljenje veštaka, kao i razloge zbog kojih je sud doneo odluku o vraćanju poslovne sposobnosti. Kod odluka u kojima su osobe delimično liše-ne poslovne sposobnosti dodatno smo analizirali šta je sud naveo kao poslove koje osobe (ne) mogu samostalno da obavljaju. U svim rešenjima je analizirana izreka rešenja, da li je i na koji način odlu-čeno o troškovima postupka i kako su određeni rokovi za reviziju u rešenjima o delimičnom lišenju.

29

Pregled i analiza kvantitativnih podatakaPodaci dobijeni od 56 osnovnih sudova pokazuju da je u periodu od 1. januara 2013. godine do januara 2016. godine, bilo ukupno 5280 postupaka u kojima se odlučivalo o nečijoj poslovnoj sposobnosti. Zbirni podaci pokazuju da je za tri godine čak 4739 osoba potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, što poka-zuje da je praksa lišenja poslovne sposobnosti i dalje uobičajena i rasprostranjena u Srbiji. Treba imati u vidu da ovo nije konačan broj, s obzirom da nam iz 10 osnovnih sudova nisu dostavili tražene informacije.

Grafikon 1: Zbirni prikaz sudskih rešenja donetih u periodu od januara 2013. do januara 2016. godine

Za polovinu podataka dobijenih od sudova36, imali smo razvrsta-ne podatke po vrsti odluke, tačnije da li je u pitanju rešenje o potpunom lišenju, delimičnom, vraćanju poslovne sposobnosti ili produženju roditeljskog prava. Ovako razvrstani podaci pokazuju da je udeo potpunog lišenja poslovne sposobnosti izuzetno visok.

36 Od 38 osnovnih sudova, razvrstani podaci po vrsti odluke u 2575 rešenja, odnosno, oko 50% od ukupnog broja odluka

30

Grafikon 2: Prikaz dostavljenih sudskih rešenja u odnosu na vrstu odluke

Veoma su male razlike u rezultatima dobijenim istraživanjima 2012. i 2016. godine, ali ipak ohrabruje činjenica da se povećava broj vraćanja poslovne sposobnosti, kao i delimičnog lišenja, a da se broj potpunog lišenja poslovne sposobnosti smanjio za gotovo 10%.

Grafikon 3: Trendovi – poređenje odluka po vrstama 2012. i 2016. godine

31

Međutim, iako ove promene ohrabruju, kada podatke iskažemo u apsolutim brojkama, govorimo o veoma malom broju osoba koji-ma je vraćena poslovna sposobnost, tačnije u periodu od tri godi-ne, samo 66 osoba ponovo ima potpunu poslovnu sposobnost, a za 276 osoba poslovna sposobnost je delimično vraćena. Takođe, treba imati na umu da su u grafikonu 2 predstavljene statističke vrednosti samo za polovinu rešenja i da postoji verovatnoća da bi rezultati bili drugačiji kada bismo imali precizne podatke iz svih sudova.

Najveći broj lišenja bio je u velikim gradovima u Srbiji, što i nije iznenađujuće s obzirom na broj stanovnika. Međutim, posebno je zabrinjavaća situacija u Novom Sadu gde je bilo 1096 odluka o po-slovnoj sposobnosti, što je čak 21% od ukupnog broja odluka u celoj Srbiji. Na teritoriji na kojoj je nadležan Osnovni sud u Novom Sadu, 1085 osoba je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti za period od tri godine, što je daleko više od svih ostalih gradova u Srbiji.

Kada pogledamo teritorijalnu raspoređenost, više od dve trećine postupaka za lišenje poslovne sposobnosti vodjeno je u Beogradu i Vojvodini, sa posebno velikim udelom u regionu Vojvodine (više od polovine) u odnosu na ostale regione u Srbiji.

Grafikon 4: Prikaz vođenih postupaka po regionima

32

Iako u ova dva regiona živi polovina stanovništva Srbije i dalje je ve-oma značajna razlika u broju postupaka u odnosu na region Šuma-dije i Zapadne Srbije i region Južne i Istočne Srbije. U istraživanju se nismo bavili dubinskom analizom razloga za ovako izražene regi-onalne razlike u praksi lišenja poslovne sposobnosti, ali smatramo da bi bilo od značaja uraditi takvu kvalitativnu analizu u budućnosti kako bi se osmislili načini za unapređivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i pilotirali modeli donošenja odluka uz podršku.

Nažalost, kao i u prethodnom istraživanju realizovanom 2012. go-dine, analiza je pokazala da praksa potpunog lišenja poslovne sposobnosti najviše pogađa osobe sa intelektualnim teško-ćama, a zatim psihosocijalnim teškoćama, da raste udeo starijih osoba sa demencijom u ovim postupcima, a najmanji je udeo osoba sa teškoćama zavisnosti.

Grafikon 5: Potpuno lišenje poslovne sposobnosti u odnosu na vrstu teškoće

Kada su u pitanju postupci o preispitivanju razloga za lišenje po-slovne sposobnosti, mnogo je veći broj osoba sa psihosocijalnim teškoćama kojima se vraća poslovna sposobnost (80%) u odnosu na osobe sa intelektualnim teškoćama (15%) što nije iznenađujuće kada pogledamo zakonske odredbe o uslovima za vraćanje poslov-ne sposobnosti.

33

Porodičnim zakonom je propisano da se punoletnoj osobi koja je lišena poslovne sposobnosti može vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je osoba bila potpuno ili delimično liše-na poslovne sposobnosti37. U slučajevima kada je sud utvrdio da osoba sa psihosocijalnim teškoćama redovno uzima terapiju, odlazi na kontrolne preglede i nema izraženije teškoće u funkcionisanju, sud odlučuje da se poslovna sposobnost može vratiti. Takva praksa, međutim, nije zastupljena kada su u pitanju osobe sa intelektualnim teškoćama što ponovo potvrđuje zakonske nelogičnosti, ali i zaista nepovoljan položaj osoba sa intelektualnim smetnjama u Srbiji.

Kada je u pitanju polna struktura osoba o čijoj poslovnoj sposobno-sti se odlučuje, nešto je veći broj muškaraca koji su lišeni poslovne sposobnosti (54% muškaraca u odnosu na 46% žena), ali ovo nije značajna razlika.

Po pitanju starosne strukture osoba koje su lišene poslovne spo-sobnosti, nešto je veći udeo osoba između 50 i 60 godina, ali su uzrasne kategorije prilično ravnomerno zastupljene.

Grafikon 6: Starosna struktura osoba koje su lišene poslovne sposobnosti

Rezultati pokazuju da nema značajne razlike u lišenju poslov-ne sposobnosti između žena i muškaraca, kao ni značajnih razlika u odnosu na starosno doba osobe o čijoj poslovnoj


34

sposobnosti se odlučuje. To, između ostalog, potvrđuje da je in-validitet presudna i dominantna karakteristika (lično svojstvo) i da se samo postojanje invaliditeta uzima kao pretpostavka „nesposob-nosti“ osobe da se stara o svojim i tuđim pravima i interesima. U pitanju je diskriminatorna praksa prema osobama sa invaliditetom zasnovana na zastarelim propisama kojima je ova oblast regulisana u Republici Srbiji.

Značajan podatak je i povezanost lišenja poslovne sposobnosti sa istorijom institucionalizacije osoba sa invaliditetom. Analiza reše-nja pokazuje da čak 52% osoba koje su lišene poslovne sposobnosti ima istoriju institucionalizacije, odnosno da su u vreme postupka o lišenju poslovne sposobnosti ili nekada ranije bili korisnici ustanova socijalne zaštite i psihijatrijskih institucija.

Po pitanju predlagača, primetna je ravnomerna raspoređenost cen-tara za socijalni rad kao predlagača (u 46% slučajeva) ili članova porodice (46,6%, odnosno, u 3,6% slučajeva partner/ka je predla-gač, a u 43% drugi član porodice). Neznatan je broj slučajeva kada je sud pokrenuo postupak (0,8%) dok u 2,7% nismo mogli da utvr-dimo ko je predlagač.

Pregled i analiza kvalitativnih podataka iz postupaka u kojima su preispitivani razlozi za dalje trajanje mere lišenja poslovne sposobnosti (revizija)Kao što je već napomenuto, cilj ovog istraživanja bio je prvenstve-no da utvrdimo da li sudovi ispunjavanju zakonsku obavezu da po službenoj dužnosti pokrenu postupke za preispitivanje postojanja razloga za dalje trajanje mere lišenja poslovne sposobnosti.

Prema podacima koje smo dobili, u periodu od 31. maja 2015. go-dine, kada je istekao rok za pokretanje postupaka revizije, do janu-ara 2016. godine sudovi su vodili 4385 postupaka za preispitivanje postojanja razloga za lišenje poslovne sposobnosti (revizija). Među-tim, nisu svi sudovi naveli ishod ovih postupaka, neki sudovi su na-veli da nemaju posebno podatke za postupke revizije, dok su drugi

35

naveli broj završenih postupaka, bez navođenja ishoda postupaka. Pored toga, tri suda su nam dostavila detaljno razvrstane podatke, pa je samo u ova tri suda konstatovano da je preminulo 133 osoba lišenih poslovne sposobnosti, te su obustavljeni postupci. Takođe, mnogi postupci su pokrenuti, ali nisu bili završeni u momentu kada su sudovi dostavljali informacije. Za potrebe ovog dela istraži-vanja, bili su nam dostupni podaci o ishodima za 821 postu-pak. Od toga je u samo 19 slučajeva vraćena poslovna sposobnost a u dva ukinuto produženo roditeljsko pravo, odnosno, sud je u samo 21 predmetu (2,55%) utvrdio da više ne postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti.

Ukupno Poznat ishod

Ostaje potpuno lišenje

Vraćena poslovna sposobnost

Delimično vraćena PS

Ostaje produženo RP

Ukinuto produženo RP

4385 821 715 19 73 12 2

Tabela 2: Broj i vrsta odluka iz revizije prema dostavljenim podacima sudova

U mnogo slučajeva sudovi su dali podatke o ukupnom broju postu-paka i o njihovim ishodima, ali nisu dostavili podatke koliko je postu-paka bilo po reviziji, a koliko je postupaka koji su prvi put pokrenuti.

Potpuno vraćanje poslovne sposobnostiKao što je navedeno, u postupcima revizije za koje je poznat ishod postupka, sud je samo u 21 predmetu (2,55%) utvrdio da više ne postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti, odnosno, za produ-ženo roditeljsko pravo. Kvalitativnom analizom obuhvaćeno je 13 rešenja u kojima je sud utvrdio da ne postoje razlozi za lišenje po-slovne sposobnosti, odnosno, u kojima je osobama vraćena poslov-na sposobnost.

Opšti podaciRešenja su se odnosila na sedam muškaraca i šest žena, starosnog doba od 43 do 63 godine. Što se tiče vremenskog perioda u kome su osobe bile lišene poslovne sposobnosti, u šest slučajeva se nije

36

moglo utvrditi koliko dugo je osoba bila lišena poslovne sposob-nosti. U preostalih sedam rešenja, najkraći period lišenja poslovne sposobnosti bio je dve godine, a najduži se odnosio na muškarca koji je potpuno lišen poslovne sposobnosti punih 40 godina pre do-nošenja rešenja o vraćanju poslovne sposobnosti.

Interesantno je da 12 osoba kojima je ovim rešenjima vraćena po-slovna sposobnost žive u zajednici, uglavnom sa partnerima, de-com i/ili širom porodicom, a jedna osoba živi u instituciji/staračkom domu. Od ovih 13 osoba, dve imaju istoriju institucionalizacije, leče-ne su u psihijatrijskim bolnicama nakon lišenja poslovne sposobno-sti, a jedna osoba je skoro ceo život provela u institucijama a sada je u staračkom domu.

StarateljiNeki centri za socijalni rad su postavljali privremenog staratelja osobi prema kojoj je pokrenut postupak, dok neki centri nisu, već su se u postupku pojavljivali stalni staratelji osobe koja je lišena poslovne sposobnosti. Kao i u slučajevima pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti, privremeni staratelji nisu se aktivno uključivali u ovaj postupak, niti su pokazali razumevanje za značaj postupka koji se vodi na život osobe koja je u pitanju.

– Privremeni staralac se nije izjašnjavao u vezi pokrenutog postupka.

– Privremeni staralac se neće protiviti predlogu za vraćanje poslovne sposobnosti, ukoliko lekarska komisija da pozitivno mišljenje

U drugim slučajevima su u postupku učestvovali stalni staratelji osoba, koji se najčešće nisu protivili predlogu, pod uslovom da ve-štaci procene da osobi treba vratiti poslovnu sposobnost.

Razlozi zbog kojih je osoba bila lišena poslovne sposobnostiU nekim rešenjima je razlog lišenja poslovne sposobnosti ekspli-citno naveden, a u nekima nije uošte naveden. U rešenjima u koji-ma razlog nije naveden, posredno se iz obrazloženja i/ili mišljenja veštaka može utvrditi da je u pitanju bilo psihijatrijsko lečenje ili

37

potreba za hospitalnim tretmanom. Kao i u prethodnom istraživanju sudske prakse, razlozi za lišenje poslovne sposobnosti u najvećem broju slučajeva direktno su povezani sa intelektualnim ili psihoso-cijalnim teškoćama osobe, odnosno, zasnovani su na medicinskim dijagnozama i u većini slučajeva samo postojanje invaliditeta bilo je dovoljno za lišenje poslovne sposobnosti. Navešćemo neke od razloga zbog kojih su osobe bile lišene poslovne sposobnosti:

– Lišena poslovne sposobnosti zbog dijagnoze šizofrenije.

– Perzistentno manifestovala znake duševnog poremećaja, bilo je po-trebno kontinuirano psihijatrijsko praćenje i lečenje, koje je uglav-nom odbijala.

– Usled postojanja duševne bolesti, odbijala da pije propisanu terapi-ju, odbijala hospitalizaciju.

– Lišen poslovne sposobnosti zbog cerebralne paralize.

– Oduzimanje poslovne sposobnosti je usledilo nakon više uzastopnih hospitalizacija i nesaradnje u smislu uzimanja psihijatrijskih lekova.

Iz citata iz rešenja o razlozima lišenja poslovne sposobnosti, evi-dentno je da su osobe lišavane poslovne sposobnosti samo zbog postojanja neke dijagnoze, odnosno, samo na osnovu postojanja psihosocijalnih teškoća. Treba imati u vidu da postoji mogućnost da su razlozi za oduzimanje poslovne sposobnosti možda detaljnije navedeni i obrađeni u prvobitnim rešenjima, ali nama su bili dostu-pni podaci iz obrazloženja rešenja o vraćanju poslovne sposobnosti. U samo tri od navedenih primera, sud je pokušao da medicinsku dijagnozu poveže sa zakonskim razlozima za lišenje, odnosno, sa sposobnošću osobe da rasuđuje, da shvati značaj svojih postupaka i da upravlja svojim postupcima.

VeštačenjePrema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, u ovim po-stupcima vrši se veštačenje. Propisano je da najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti moraju pregledati osobu prema kojoj se vodi postupak, a nakon pregleda veštaci daju nalaz i mišljenje o stanju mentalnog zdravlja i sposobnosti te osobe za rasuđivanje.

38

Ova analiza je pokazala, isto kao i prethodna iz 2012. godine, da veštaci u nalazu i mišljenju navode da osobu treba ili ne tre-ba lišiti poslovne sposobnosti, iako je u pitanju odluka koja je u isključivoj nadležnosti suda, te o lišenju ili vraćanju poslovne spo-sobnosti ne mogu odlučivati veštaci.

Međutim, problem je često i u nalogu za veštačenje koje sud daje veštacima. U nekim slučajevima sudovi traže od veštaka da se izja-sne o tome da li treba oduzeti/vratiti poslovnu sposobnost. Na pri-mer, u jednom slučaju je navedeno:

– Na osnovu člana 38. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku sud je odredio sudske veštake psihijatra XX i psihijatra YY, radi davanja nalaza i mišljenja o duševnom stanju i sposobnosti za rasuđivanje protivnika predlagača, te da li protivniku predlagača treba vratiti poslovnu sposobnost.

Imajući to u vidu, nije iznenađujuće da su u najvećem broju slučaje-va veštaci dali mišljenje o tome da li treba vratiti poslovnu sposob-nosti osobi.

– U stanju je da se stara o sebi, svojim pravima i interesima, tj. u potpunosti je poslovno sposobna i prestali su razlozi zbog kojih je bila lišena poslovne sposobnosti.

– Veštaci su se izjasnili da je potrebno vratiti poslovnu sposobnost.

– Sposobna da se samostalno stara o sebi, štiti svoja prava i zastupa svoje interese, pa je predloženo da joj se vrati poslovna sposobnost u potpunosti i razreši se statusa lica koje je pod starateljstvom.

Takođe, iz analiziranih primera može se zaključiti da veštaci oso-bama koje imaju psihosocijalne teškoće daju „pozitivno“ mišljenje, odnosno, pozitivno procenjuju njihovu sposobnost da se o staraju o sebi, da shvate posledice svojih postupaka i da zastupaju svoja prava i interese, u situacijama kada osoba redovno uzima terapiju i odlazi na lekarske preglede.

– Psihijatrijski lečen od 1985. godine sa dijagnozom šizofrenije, da se u poslednje dve godine redovno leči i došlo je do značajnog poboljšanja psihičkog stanja, te adekvatno funkcioniše u svakodnevnom životu.

39

– Redovno se leči, duži vremenski period je u zadovoljavajućoj i sta-bilnoj remisiji bolesti, odnosno, nisu prisutni simptomi i znaci pore-mećaja.

– Nakon nekoliko hospitalizacija nije shvatala ulogu starateljstva, ali sada sarađuje sa starateljem i stručnim radnicima, redovno uzima terapiju i javlja se na zakazane kontrole.

Među nalazima i mišljenjima veštaka ima i onih koji su na adekva-tan način pokušali da daju opis funkcionisanja osobe u nekim život-nim situacijama, te da stanje i ponašanje osobe dovedu u vezu sa sposobnošću za rasuđivanje i odlučivanje.

– Od perioda lišenja poslovne sposobnosti nije evidentiran nijedan postupak koji narušava njena prava i interese, niti njene porodi-ce, zna čime raspolaže, svrsishodno raspolaže svojim primanjima i adekvatno se stara o sebi.

– I pored postojanja hronične bolesti, poseduje sposobnosti neophod-ne da na najbolji način shvati značaj zbivanja koja je okružuju i da na najbolji način štiti svoja prava i interese.

– Sposoban za rasuđivanje u smislu shvatanja pravnih radnji koje bi eventualno preduzimao, preduzimanje istih ne bi bilo na sopstvenu štetu. Sposoban da slobodno izrazi svoju volju.

Treba napomenuti da je u nekoliko slučajeva navedeno da je osoba upadljivog izgleda, a pored toga navođeno je još i da su osobe ni-skog obrazovanja, niskih intelektualnih potencijala, edukativno za-puštene i slično. Na kraju, u jednom slučaju je poslovna sposobnost vraćena ženi koja se zamonašila. Ceo nalaz i mišljenje veštaka je u vezi sa njenom odlukom da se zamonaši – pojavno deluje upadlji-vo sa visokom investicijom u monašku ulogu... želju da se zamonaši istakla u četvrtoj godini života... svoj integritet vidi u monaškoj za-jednici, a nakon toga je nabrojano nekoliko manastira u kojima je živela. Na kraju su veštaci konstatovali da redovno pije lekove, da je sposobna da shvati značaj svojih postupaka i da je sposobna da zastupa svoja prava i interese, te su dali predlog da joj se vrati po-slovna sposobnost.

40

Saslušanje osobe o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučujeU 10 od 13 slučajeva sud je saslušao osobu, a pored toga, u sedam predmeta je navedeno da je sud saslušao sve osobe koje je po zakonu obavezan da sasluša, što je u ovim slučajevima značilo da je saslušao osobu, staratelja, predstavnika organa starateljstva i veštake. Treba naglasiti da u jednom slučaju u kojem osoba nije saslušana, iako nisu postojali zakonski razlozi za to, sud je umesto da ročište održi u usta-novi u kojoj se ova osoba nalazila, dao sledeće obrazloženje:

– Sud nije saslušao protivnika predlagača, s obzirom da se isti nalazi u gerontološkom centru i da je isti vezan za kolica, te s obzirom na dati iskaz i mišljenje, saslušanje ovog lica nije bilo potrebno.

Razlozi za vraćanje poslovne sposobnostiZakonom o vanparničnom postupku38 je propisano da sud donosi rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti, ako utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je osoba bila lišena poslovne sposobnosti. Već je napomenuto da je poslovna sposobnost osobama često oduzimana samo zbog postojanja intelektualnog i psihosocijalnog invalidite-ta, pa ova odredba može da unese zabunu prilikom odlučivanja, jer se ne može očekivati da će invaliditet „prestati“. Analiza rešenja u kojima je vraćena poslovna sposobnost pokazala je da su sudovi najčešće navodili da su prestali razlozi zbog kojih je osoba bila lišena poslovne sposobnosti, bez ikakvih dodatnih obrazloženja, odnosno, da su se stekli uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti. U pojedinim rešenjima ima veoma šturog pokušaja obrazloženja razloga za vra-ćanje poslovne sposobnosti:

– Poboljšalo joj se zdravstveno stanje, sposobna je da upravlja svo-jim postupcima [...], komisija lekara veštaka predložila da joj se vra-ti poslovna sposobnost.

– Sada je u potpunosti sposobna da se samostalno stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima.

– Jasno je da je sada u potpunosti sposoban da se samostalno stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima.


41

Pokretanje postupka po službenoj dužnostiIzmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku39 propisa-no je da za lica koja su po dosadašnjim propisima lišena poslovne sposobnosti, sud po službenoj dužnosti sprovodi postupak u kome će ispitati da li i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobno-sti, kao i za osobe nad kojima je produženo roditeljsko pravo. Sudu je ostavljen rok od tri godine da sprovede postupke revizije za oso-be koje su lišene poslovne sposobnosti dve godine pre stupanja na snagu ovog zakona, a rok od godinu dana za osobe koje su ranije lišena poslovne sposobnosti. Ono što se može zaključiti iz analizi-ranih rešenja je da su neki sudovi pokrenuli postupke po službenoj dužnosti i to iskazali na sledeći način:

– Osnovni sud u XX, postupajući po službenoj dužnosti...

– U postupku koji se vodi po službenoj dužnosti, po predlogu Osnov-nog suda u XX...

Bilo je sudova koji su postupali po predlozima centara za socijalni rad, odnosno, organa starateljstva, a postupak je bio preispitivanje postojanja razloga za dalje lišenje poslovne sposobnosti, koji sud ima obavezu da pokrene po službenoj dužnosti.

Izreka rešenjaI u izrekama rešenja kojima se osobi vraća poslovna sposobnost ima razlika. U najvećem broju rešenja izreka rešenja ne sadrži nalog za dostavljanje pravosnažnog rešenja nadležnom matičaru, centru za socijalni rad, katastru nepokretnosti i slično. U ovim situacijama može se osnovano postaviti pitanje daljih ostvarivanja prava ovih osoba, s obzirom da je činjenica da su lišeni poslovne sposobnosti upisana u matične knjige, centri su im postavili staratelje, a lišenje je upisano i u knjige nepokretnosti, ukoliko osoba ima neku nepokretnost.

– Po pravosnažnosti rešenje dostaviti centru za socijalni rad, matiča-ru opštine XX i opštine YY, službi za katastar nepokretnosti opštine XX, radi sprovođenja ovog rešenja kroz evidencije organa i vraćanja statusa poslovno sposobne osobe.

39 Samostalni član 56 [s2]Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom po-stupku, „Službeni glasnik RS“, br. 55/2014

42

– Nalaže se matičaru opštine XX da nakon pravosnažnosti rešenja izvrši upis gornje činjenice u MKR, centru za socijalni rad radi razre-šenja postavljenog staratelja.

Same izreke rešenja su različite, ali najčešće glasi:

– Vraća se poslovna sposobnost protivniku predlagača u potpunosti.

– Vraća se poslovna sposobnost osobi XX, oduzeta rešenjem Opštin-skog suda u YY.

Može se konstatovati da među sudovima koji su nam dostavili ko-pije rešenja, ne postoji saglasnost oko toga šta izreka rešenja o vraćanju poslovne sposobnosti treba da sadrži. Osim dela u kojem se odlučuje o vraćanju poslovne sposobnosti, neki sudovi stavljaju prethodno rešenje o oduzimanju poslovne sposobnosti van snage, a neki staro rešenje o oduzimanju poslovne sposobnosti zamenjuju novim rešenjem o vraćanju poslovne sposobnosti. Pored toga, nema saglasnosti ni u vezi sa navođenjem razloga za vraćanje poslovne sposobnosti u samoj izreci rešenja, pa neki sudovi navode razloge, a drugi ne. Na primer,

– Vraća se u potpunosti poslovna sposobnost protivnici predlagača jer je utvrđeno da su prestali razlozi zbog kojih je bila lišena po-slovne sposobnosti pravosnažnim rešenjem Opštinskog suda u XX,

– Vraća se u potpunosti poslovna sposobnost protivniku predlagača. Stavlja se van snage rešenje Opštinskog suda XX kojim je lišen po-slovne sposobnosti.

– Vraća se poslovna sposobnost XX. Ovim rešenjem zamenjuje se re-šenje suda YY kojim je XX potpuno oduzeta poslovna sposobnost.

– Vraća se poslovna sposobnost protivniku predlagača, koja mu je u potpunosti oduzeta rešenjem suda XX, zbog toga što je protivnik predlagača sada sposoban za rasuđivanje, sposoban da shvati zna-čaj svojih postupaka, da upravlja svojim postupcima i da se samo-stalno stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima.

Treba posebno napomenuti da u izreci jednog rešenja, kojim je osobi poslovna sposobnost vraćena u potpunosti, drugi stav izreke glasi:

43

Provera zdravstvenog stanja će se izvršiti u roku od godinu dana od dana pravosnažnosti donetog rešenja, što ukazuje na očigledno ne-razumevanje suda o samom smislu revizije postupka, odnosno, o nemogućnosti da se određuje period proveravanja za osobe koje imaju punu poslovnu sposobnost.

U 12 rešenja nije bilo odluke o troškovima postupka, a u jednom je naznačeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Iako je u pitanju postupak po službenoj dužnosti, u kojem bi troškovi trebalo da pa-daju na teret suda, interesantno je da ni u jednom rešenju to nije navedeno.

Nepokretna imovinaIako su u ovom delu analizirani postupci koji su rezultirali potpunim vraćanjem poslovne sposobnosti, te će ove osobe ubuduće moći da raspolažu svojom imovinom bez ikakvih ograničenja, zabrinjavajuće je što se samo iz obrazloženja, odnosno činjeničnog stanja tri re-šenja može zaključiti da su u pitanju osobe koje imaju nepokretnu imovinu. Takođe je zabrinjavajuće što se iz tih obrazloženja vidi da je tim osobama centar za socijalni rad postavio staratelje, iz redova svojih zaposlenih, ali da oni ne znaju ko su im staratelji, dok u jed-nom slučaju ima navoda da je određena zemlja prodata a da osoba ne zna ko je zemlju prodao, niti je primila novac od prodaje. U svim ovim slučajevima to je navedeno u obrazloženju rešenja, bez ikakvih daljih napomena ili pojašnjenja.

– XX je posedovao 7 jutara zemlje, koje više nema. On zemlju nije prodao, već je njegovu zemlju prodao staratelj. Pare za zemlju nije primio niti zna za koliko je prodato niti je bilo šta potpisao.

– Poseduje 1,5 ha zemlje i polovinu porodične kuće na placu od 3-4 ara. Zna da je lišen poslovne sposobnosti ali ne zna ko mu je stara-telj jer se oni često menjaju.

– Protivi se prodaji svoje imovine i ima jasan stav o tome kako treba izvršiti deobu imovine.

44

Iz potpunog u delimično lišenje poslovne sposobnostiPrema podacima koji su nam sudovi dostavili, od 821 predmeta u kojima je poznat ishod postupka, samo u 73 je poslovna sposobnost delimično vraćena (samo 8,9%). Analiza kopija dostavljenih reše-nja pokazala je da je najviše slučajeva bilo u osnovnim sudovima u Zrenjaninu (32), Loznici (13), Vršcu (10), Somboru (9), Šapcu (7) i po jedan u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi.

U ovom delu smo analizirali 43 rešenja u kojima je delimično vra-ćena poslovna sposobnost osobama koje su bile potpuno lišene poslovne sposobnosti. Treba napomenuti da je u svim odlukama navedena dijagnoza, odnosno, teškoća kao razlog lišenja poslovne sposobnosti, a u najvećem broju slučajeva su u pitanju psihosoci-jalne teškoće. U čak 26 rešenja dijagnoza je uneta u samu izreku rešenja.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku propisano je da je sud dužan da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne spo-sobnosti, a na osnovu rezultata medicinskog veštačenja, odredi vr-stu poslova koje to lice može samostalno da preduzima, pored po-slova na koje je zakonom ovlašćeno40. Pored toga, propisano je da u postupcima revizije, ako se utvrdi da se stanje mentalnog zdrav-lja lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposobnosti, sud određuje delimično lišenje poslovne sposobnosti, kao i da je sud dužan da u skladu sa utvrđenim promenama stanja mentalnog zdravlja lica de-limično lišenog poslovne sposobnosti, poveća, odnosno smanji obim poslova koje ono može samostalno da preduzima pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno41.

Već je ranije napomenuto da je nejasno iz kog razloga se zakono-davac opredelio za određivanje poslova koje osoba delimično liše-na poslovne sposobnosti može da obavlja, pored poslova na koje je ovlašćena po zakonu, umesto da se u postupku utvrdi koji su to poslovi koje osoba ne može samostalno da obavlja, imajući u vidu


41 Član 42a st. 1. i 3.

45

činjenicu da bi ovih poslova trebalo da bude mnogo manje. S obzi-rom na ovakve zakonske odredbe, nije iznenađujuće da ima razlike u postupanjima između različitih sudova. Naime, neki sudovi su navo-dili poslove koje osoba delimično lišena poslovne sposobnosti može da obavlja, neki su navodili poslove koje ne može da obavlja, a neki su navodili i jedne i druge poslove.

Poslovi i prava koje osobe delimično lišene poslovne sposobnosti mogu da obavljajuju i samostalno ostvaruju Kao poslove koje osobe delimično lišene poslovne sposobnosti mogu da obavljaju, odnosno, prava koja mogu samostalno da ostvaruju navedeno je najčešće raspolaganje novcem manje vrednosti, uglav-nom sopstvenim prihodima – delimično ili u celosti, obavljanje imo-vinskopravnih poslova manje vrednosti i slično.

– Može da raspolaže iznosima do 40% penzije;

– U vrednosti pola prosečnog ličnog dohotka u Republici Srbiji;

– U visini svojih primanja socijalne pomoći;

– Iznosima manje vrednosti do 50,000 RSD;

– Da čini imovinsko-pravne poslove manje vrednosti;

– Da može obavljati samo one poslove u kojima ne može doći do ne-kog imovinskog gubitka;

Veoma je značajno to što je u nekim rešenjima osobama vraćeno biračko pravo. Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije i iz-bornih zakona po pitanju regulisanja biračkog prava, nije najjasnije da li će osobe kojima je na ovaj način vraćeno biračko u praksi za-ista moći da glasaju, ali je ovo svakako velika promena i pozitivan pomak u dosadašnjoj sudskoj praksi. Pri tome, treba imati u vidu da od 15 rešenja u kojima je vraćeno biračko pravo, čak 13 je doneo je-dan sudija42, što ukazuje na veći stepen razumevanja i senzibiliteta u vezi sa posledicama lišavanja poslovne sposobnosti.

42 U pitanju je sudija koji je bio polaznik obuke koju je MDRI-S organizovao u saradnji sa Pravosudnom akademijom i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti

46

Pozitivna promena je i što je nekim osobama vraćeno pravo na za-ključivanje braka. Iako je broj slučajeva veoma mali, važno je da su u ovim slučajevima osobe pitali da li žele da sklope brak, odnosno, da su imale mogućnost da se o izjasne o veoma važnom životnom pitanju.

– Sposoban je da zasnuje bračnu zajednicu

– Može samostalno da zaključi brak

U nekim rešenjima je navedeno da se osobama vraćaju građanska prava. Od toga je u jednom navedeno da postoje uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti u pogledu građanskih prava, bez daljeg obrazlo-ženja koja su prava u pitanju, dok je u drugom rešenju navedeno da može ostvariti sva građanska prava (glasanje, pribavljanje dokumena-ta kod nadležnih državnih organa i sl).

Pored toga, veoma je važno što je u nekim rešenjima navedeno da osoba može da samostalno odlučuje o mestu svog boravka, ako se ima u vidu da osobe koje su lišene poslovne sposobnosti mogu biti smeštene u instituciju protivno svojoj volji.

– da može samostalno odlučiti o mestu svog boravka;

– da zastupa sebe u regulisanju modela življenja, stanovanja i sl.

– da slobodno bira mesto svog prebivališta odnosno boravišta.

U nekim rešenjima je navedeno da osoba može da radi, što nije neophodno imajući u vidu da se u Srbiji radna sposobnost stiče sa 15 godina, a da se delimičnim lišenjem poslovne sposobnosti osoba izjednačava sa starijim maloletnicima, odnosno, osobama od 16 do 18 godina.

– Može samostalno da sklapa ugovore o radu;

– Može da zasnuje radni odnos ukoliko se ispoštuje njena preostala sposobnost za rad;

– Može da radi, zarađuje i raspolaže sa svojim primanjima.

Što se tiče ostalih poslova koje osoba delimično lišena poslovne sposobnosti može da radi, u rešenjima je navedeno:

47

– Raspolaganje pokretnim stvarima vrednosti do prosečne mesečne zarade;

– Može da pristupa udruženjima društvenog tipa;

– Odluke o lečenju će moći da donosi samo u fazama smirene bolesti ili u fazama lake naznake pojave bolesti;

– Upravljanje motornim vozilom B kategorije uz ograničenje od tri godine;

– Sposoban za slobodno kretanje u granicama države;

Treba napomenuti da se u nekim rešenjima navode, kao vrste poslo-va koje određeno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da obavlja, kućne odnosno svakodnevne aktivnosti što jasno poka-zuje potpuno nerazumevanje suda o smislu lišenja poslovne sposob-nosti, odnosno, o smislu delimičnog vraćanja poslovne sposobnosti, u konkretnim slučajevima. U pitanju je opis funkcionisanja jedne osobe, a ne spisak poslova koje osoba može da obavlja. Dakle, nije na sudu da odlučuje o tome da li neko može ili ne može da nabalja hranu, obavlja kućne poslove i slično.

– Može da nabavlja hranu, odeću, obuću i sredstva za ličnu higijenu;

– Da obavlja osnovne radnje u smislu biološke egzistencije;

– Može da obavlja kućne poslove i da zadovoljava lične potrebe;

– Može da obavlja lakše fizičke poslove u smislu spremanja hrane;

Poslovi i prava koje osobe delimično lišene poslovne sposobnosti ne mogu da obavljajuju i samostalno ostvarujuNeki sudovi su u izrekama rešenja navodili poslove koje osobe deli-mično lišene poslovne sposobnosti ne mogu da obavljaju. Ograniče-nja se uglavnom odnose na raspolaganje nepokretnom imovinom i imovinom veće vrednosti, raspolaganje materijalnim dobrima, od-lučivanje o lečenju i hospitalizacijama, kao i učešće u sudskim i dru-gim postupcima pred državnim organima, što su velika ograničenja i pokazuju stepen zadiranja u privatni i javni život jedne osobe.

48

U skoro svim analiziranim rešenjima postoje ograničenja koja se od-nose na raspolaganje imovinom i materijalnim dobrima veće vred-nosti, pa ćemo navesti neke od njih, uz napomenu da su u pitanju velika ograničenja u pogledu raspolaganja i upravljanja imovinom, te da ove odluke donosi staratelj umesto osobe koja je delimično lišena poslovne sposobnosti.

– Nije sposoban da raspolaže trajnim materijalnim dobrima – nekret-ninama;

– Ne može raspolagati većim materijalnim vrednostima, kao ni nepo-kretnostima u smislu imovine, kuće i sl;

– Nije sposobna da raspolaže većim materijalnim vrednostima niti da čini pravne radnje vezane za trgovinu pokretnih stvari veće vredno-sti od prosečne zarade ili kupoprodaju nekretnina;

– Ne može samostalno da podiže kredite;

– Ne može samostalno raspolagati nepokretnom imovinom niti po-kretnom imovinom veće vrednosti,

– Ne može da prodaje nekretnine veće vrednosti, kuće, stanove, ze-mljišta i sl;

– Ne može da sklapa kupoprodajne ugovore i da raspolaže većim su-mama novca;

U čak 40% analiziranih rešenja, osoba je delimično lišena poslovne sposobnosti u delu koji se odnosi na odlučivanje o lečenju i sme-štaju u bolnicu, odnosno, hospitalizaciju. Treba imati u vidu da ova-kva rešenja dovode do povećanog rizika od institucionalizacije, te da osoba može biti smeštena u instituciju protivno svojoj volji. Na ovaj problem je ukazao i Komitet za prava osoba sa invaliditetom u Zaključnim zapažanjima za Srbiju gde je izrazio zabrinutost zbog postojanja mogućnosti da osobe sa mentalnim invaliditetom budu lišene slobode, odnosno, da budu prinudno hospitalizovane i institu-cionalizovane, pa je pozvao Srbiju da zabrani prinudno zadržavanje osoba sa invaliditetom, uključujući prinudnu hospitalizaciju i institu-cionalizaciju, te da uskladi sve propise iz ove oblasti sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

49

Neke od formulacija ograničenja iz analiziranih rešenja:

– Ne može samostalno da donosi odluke o lečenju i eventualnim hos-pitalizacijama;

– Nije sposoban da obavlja značajnije poslove u pogledu svog statu-sa kao što je obavezno lečenje;

– Ne može voditi računa o toku svog lečenja i terapije bez saglasnosti stalnog staratelja;

– Delimično lišenje se odnosi i na smeštaj u bolnicu.

Kada je poslovna sposobnost osobe ograničena u delu koji se od-nosi na odlučivanje o smeštaju u bolnicu/instituciju i kada joj je onemogućeno da donosi odluke u vezi svog lečenja i zdravlja, treba imati u vidu da se ovo ograničenje kod žena odnosi i na odluke o reproduktivnom zdravlju, kao što je u jednom obrazloženju rešenja, citirajući nalaz veštaka, izričito navedeno:

– Veštaci su naveli da je osporena sposobnost protivnice predlagača da odlučuje o svom smeštaju u zdravstvenu ustanovu ili u ustano-vu namenjenu socijalnom staranju, kao i sve odluke proistekle iz aspekta reproduktivnog zdravlja (pitanja kontracepcije ili odluke o trudnoći, prekidu trudnoće ili brige o novorođenčetu iz moguće trudnoće).

Lišenje poslovne sposobnosti se odnosi i na učešće u sudskim i dru-gim postupcima.

– Nije sposoban da vrši pravne radnje niti da učestvuje kao stranka u sudskom sporu, da brani svoja prava i interese;

– Da samostalno sebe zastupa pred sudom i drugim državnim orga-nima i institucijama;

Pored navedenih ograničenja, posebno je zabrinjavajuće na primer rešenje u kojem je navedeno da osoba nije sposobna da izrazi volju i donosi odluke, dok je u drugom navedeno da nije sposobna za obav-ljanje pravnih radnji, što u praksi znači da su ove osobe u potpunosti lišene poslovne sposobnosti.

50

– Nije sposoban da slobodno izrazi svoju volju i donosi odluke;

– Nije sposoban za sačinjavanje testamenta-zaveštanja, kao i druge pravne radnje;

– Radno je nesposoban;

– Nije sposoban za vozačke aktivnosti.

Saslušanje

U analiziranim rešenjima u kojima je osobama delimično vraćena poslovna sposobnost u postupku revizije, slično kao i u slučajevi-ma kada je osobama potpuno vraćena poslovna sposobnost, sud je uglavnom saslušao osobu o čijoj je poslovnoj sposobnosti odluči-vao. U nekoliko slučajeva, kada su osobe bile smeštena u instituciju koja se nalazi u drugom mestu, koje teritorijalno pripada drugom sudu, sud je upućivao zamolnice drugom sudu, pa je spisima pri-ključivan nalaz i mišljenje veštaka i zapisnik o saslušanju protivnika predlagača.

U desetak rešenja nije bilo moguće utvrditi da li je sud saslušao osobu u toku postupka jer nije navedeno. U jednom predmetu ve-štaci su naveli da saslušanje protivnika predlagača ne bi štetno uti-calo po njegovo zdravlje, odnosno, da je njegovo saslušanje moguće, međutim, iako je to uneto u obrazloženje, nema podatka o tome da li je osoba saslušana u postupku. U jednom obrazloženju rešenja je navedeno da je sud pokušao da obavi razgovor sa protivnicom predlagača, te da je ona, nakon nekoliko datih odgovora, počela da plače i više nije bila sposobna za razgovor sa sudom.

Treba napomenuti da čak i kada je u rešenja uneto da je obavljeno saslušanje osobe o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje, to je urađeno veoma šturo, u nekoliko rečenica ili je samo navedeno da je osoba saslušana, ali ne i šta je osoba tom prilikom rekla. Saznanja o životu i načinu funkcionisanja osobe o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje, u najvećem broju slučajeva navode se u nalazu i mišlje-nju veštaka, kao podaci i zaključci do kojih su veštaci došli prilikom obavljanja veštačenja.

51

Na kraju, bez obzira što je za sve ove osobe veoma značajno i po-zitivno to što im je poslovna sposobnost delimično vraćena, te je proširen krug poslova koje mogu da obavljaju i prava koja mogu da ostvaruju, može se konstatovati da se sudovi oslanjaju skoro isključivo na veštačenje i da ne uvažavaju mišljenje i stavove osoba o čijoj poslovnoj sposobnosti odlučuju, iako je to izričito propisano zakonom43.

Veštačenje

Pored problema na koji smo već ukazali u ovom istraživanju, da su-dovi često daju naloge za veštačenje u kojima traže od veštaka da se izjasne o tome da li treba oduzeti/vratiti poslovnu sposobnost, kod delimičnog lišenja poslovne sposobnosti postoji dodatni pro-blem. Naime, propisano je da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, sud dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno predu-zimati pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno44, a sud odre-đuje delimično lišenje poslovne sposobnosti ako utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposobnosti.45

S obzirom na ovakvo zakonsko regulisanje, odnosno, s obzirom da je zakonom izričito propisano da sud određuje vrstu poslova koje osoba može obavljati na osnovu rezultata medicinskog veštačenja, ni u ovim rešenjima nije iznenađujuće da veštaci najpre određuju krug poslova koje osoba može i/ili ne može obavljati, a nakon toga daju mišljenje da li treba vratiti poslovnu sposobnosti osobi o čijoj poslovnoj sposobnosti se odlučuje.

– Angažovani veštaci, nakon sveobuhvatne procene stanja mental-nog zdravlja i sposobnosti za rasuđivanje protivnika predlagača, daju svoj zaključak da odluku o potpunom lišenju poslovne sposob-nosti sud treba da preinači u delimično lišenje poslovne sposobnosti i to upravo u smislu kako je to bliže navedeno u izreci ovog rešenja.



45 Član 42a stav 1.

52

Angažovani veštaci su precizno naveli u kom delu može da se vrati poslovna sposobnost, ali bez obzira što u preostalom delu i dalje postoji potpuno lišenje poslovne sposobnosti, veštaci su tačno na-veli na šta se posebno potpuno lišenje poslovne sposobnosti odnosi, što je sud takođe naveo u izreci ovog rešenja.

– Veštaci su u svom nalazu naveli da postoje medicinski kriterijumi koji opravdavaju postupak delimičnog lišenja poslovne sposobnosti u domenu upravljanja i odlučivanja o zdravlju, raspolaganja većim materijalnim vrednostima i sklapanja pravnih poslova.

I u ovim slučajevima, veštaci su navodili za sud irelevantne infor-macije o osobi koju su veštačili, na primer, veoma često je nave-deno kako osoba izgleda – osoba dobrog telesnog stanja; upadljivog izgleda; blago upadljiva spoljašnjost u smislu odevanja; srednje visine i građe; uredan spoljašnji izgled, korektan stav i držanje. Pored toga, veštaci su u nekim slučajevima navodili da je osoba preopširna u izlaganju; tiho govori i deluje usporeno; da ima ironičan stav, da je edu-kativno zapuštena, a takođe je u nekim slučajevima navedeno da je osoba usvojena; neosuđivana; otac i majka svojevremeno bili smešteni u ustanovi namenjenoj socijalnom zbrinjavanju.

Izreka rešenja

U izrekama rešenja kojima se osobi delimično vraća poslovna spo-sobnost takođe ima razlika. Samo u tri od 43 analiziranih rešenja postoji nalog za dostavljanje pravosnažnog rešenja nadležnom ma-tičaru, a u jednom matičaru i katastru nepokretnosti, iako se pravni položaj osobe koja je delimično lišena poslovne sposobnosti bit-no razlikuje od položaja osobe koja je u potpunosti lišena poslovne sposobnosti.

Same izreke rešenja su različite i može se konstatovati da kod su-dova ne postoji saglasnost oko toga šta izreka rešenja o delimič-nom vraćanju poslovne sposobnosti treba da sadrži. Neki sudovi su utvrđivali da postoje uslovi za delimično vraćanje poslovne sposob-nosti, a neki su utvrđivali da ne postoje razlozi za potpuno vraćanje već samo za delimično. Takođe, neki su prethodna rešenja stavljali van snage, a neki su prethodna rešenja zamenjivali novim rešenjem o delimičnom vraćanju poslovne sposobnosti. U svim rešenjima je

53

određen rok u kojem će se proveriti da li i dalje postoje razlozi za delimično lišenje poslovne sposobnosti, što će kasnije biti detaljnije analizirano. Neki od primera iz izreka rešenja:

– Vraća se delimično poslovna sposobnost XX. U okviru svoje poslov-ne sposobnosti XX može da […], ali ne može da […] Ovim rešenjem zamenjuje se rešenje opštinskog suda u YY, kojim je XX u potpunosti lišena poslovne sposobnosti.

– XX delimično se lišava poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost XX, u smislu člana 147. Porodičnog zakona, jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. XX pored poslova na koje je zako-nom ovlašćen, može samostalno da […] Ne može samostalno da […]

– Delimično se lišava poslovne sposobnosti XX zbog duševne bolesti F 25 (SCH Psihoza), u pogledu […]

– Utvrđuje se da umesto lišenja poslovne sposobnosti u potpunosti, XX treba da bude delimično lišen poslovne sposobnosti. Delimično se lišava poslovne sposobnosti XX, koja mu je oduzeta u potpunosti rešenjem Opštinskog suda u YY, koji zbog organskog psihosindroma nije sposoban za rasuđivanje, niti da shvati značaj svojih postupa-ka i da upravlja svojim postupcima, niti je sposoban da se stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima. Delimično lišenje poslovne sposobnosti podrazumeva da nije sposoban da samostalno […], a da može obavljati […]

Rok provere

U svim analiziranim rešenjima sud je u skladu sa novinama iz Za-kona o vanparničnom postupku, odredio rok u kome će se proveriti da li još uvek postoje razlozi za delimično lišenje poslovne sposob-nosti. Propisano je da u rešenju kojim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti sud određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine46, kao i da kada istekne vreme proveravanja, sud po služ-benoj dužnosti ispituje da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti47.



54

U većini rešenja (38) izreka rešenja sadrži sledeći stav: Nakon prote-ka roka od tri godine od pravosnažnosti ovog rešenja, sud će proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere. Međutim, u četiri rešenja sud je naložio nadležnom centru za socijalni rad pokretanje postupka revizije, odnosno, u dva slučaja je naložio centru kontrolnu proveru stanja osobe delimično lišene poslovne sposobnosti.

– Nalaže se centru za socijalni rad da u roku od 3 godine pokrene postupak radi preispitivanja poslovne sposobnosti XX.

U jednom od analiziranih rešenja sud je odredio rok i naložio da se preispita poslovna sposobnost XX u cilju daljeg praćenja njenog sta-nja duševnog zdravlja, bez određivanja ko će pokrenuti postupak za preispitivanje.

U 95% rešenja o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odre-đen je najduži rok propisan zakonom za preispitivanje postojanja razloga za trajanje mere delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, odnosno, određen je rok od tri godine.

U jednom slučaju je sud odredio rok od 5 godina, što je očigledna omaška ali je rešenje postalo pravosnažno, dok je u samo jednom rešenju sud odredio rok od godinu dana za proveru. Međutim, ono što je zabrinjavajuće je da sudovi najčešće ne daju nikakvo obrazlo-ženje za određivanje roka. Samo u devet rešenja, od kojih je osam doneo isti sudija, postoji obrazloženje za određivanje roka i u svim slučajevima je određen maksimalan rok od tri godine. Veoma je po-zitivno što su neke sudije pokušale da obrazlože razloge za određi-vanje roka, iako sami razlozi koji su navedeni nisu adekvatni jer se u potpunosti oslanjaju na nalaze veštaka, odnosno, na dijagnozu kao razlog za određivanje najdužeg roka provere.

– S obzirom da je prema nalazu i mišljenju veštaka reč o definitivnom i trajnom duševnom stanju, sud je odredio najduži rok proveravanja;

– S obzirom da je prema nalazu i mišljenju veštaka u pitanju deči-je cerebralno oboljenje sa oduzetošću nogu i leve ruke, epilepsija i mentalna zaostalost, sud je odredio najduži rok proveravanja;

Čak ni u jedinom slučaju kada je određen kraći rok (godinu dana), nema obrazloženja razloga zbog kojih je sud odredio ovaj rok.

55

Troškovi postupka

Interesantno je da u većini rešenja nema odluke o troškovima po-stupka, te ostaje nejasno ko je platio izvršeno veštačenje i druge troškove. U devet rešenja je navedeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, što je i logično ako se ima u vidu da je u pitanju postupak koji se vodi po službenoj dužnosti, a u pet odluka je navedeno da svaka strana snosi svoje troškove.

Pouka o pravnom leku i pravo na žalbu

U 28 rešenja nema dostavne naredbe, te nije moguće utvrditi da li je rešenje dostavljeno osobi za koju je sud utvrdio da ne postoje više razlozi za potpuno lišenje, već za delimično lišenje poslovne sposobnosti. U 13 rešenja je u dostavnoj naredbi navedeno da se rešenje, između ostalog, dostavlja protivniku predlagača, dok je u dva rešenja navedeno da se dostavlja staratelju osobe koja je deli-mimično lišena poslovne sposobnosti, a ne i samoj osobi. Iako ovo nije veliki broj slučajeva, treba imati u vidu da su na ovaj način osobe o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučivalo, potpuno onemo-gućene da ostvare svoje pravo na žalbu.

Treba napomenuti da postoji nedoumica u vezi sa rokom za izjav-ljivanje žalbe na ova rešenja. Naime, u manjem broju rešenja je ostavljen rok za žalbu od 15 dana, a u preostalim rešenjima nave-deno je u pouci o pravnom leku da se žalba može izjaviti neposred-no višem sudu u roku od 8 dana. Pored toga, u pouci o pravnom leku jednog rešenja, navedeno je da je rok za žalbu na rešenje 15 dana, a u samoj pouci je izričito navedeno da protivnik predlagača ima pravo žalbe, ali mu je ostavljen kraći rok, odnosno, rok od 8 dana.

– Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba višem sudu u YY u roku od 15 dana od dana prijema, a putem ovog suda. Protiv ovog rešenja protivnik predlagača može izjaviti žalbu u roku od 8 dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno, višem sudu u YY a putem ovog suda.

56

Verovatno je da je ovu nedoumicu izazvalo različito tumačenje za-konskih odredbi u vezi sa rokom u kojem se može izjaviti žalba. Naime, odredbama Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se žalba protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno48, ali je u delu koji se odnosi na postupak za lišenje poslovne sposobnosti propisano da protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, lice koje je lišeno po-slovne sposobnosti može izjaviti žalbu bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja u roku od osam dana od dana kada mu je reše-nje dostavljeno49. Verovatno je da je ova novina u zakonu, koja je uvedena 2014. godine tako što je eksplicitno propisano da osoba koja je lišena poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja, unela zabunu kod pojedinih sudija u vezi sa rokom za žalbu. Međutim, to može samo da znači da je rok za žalbu na ova rešenja 8 dana jer nema razumnog opravdanja da postoji razlika u roku za žalbu na rešenje između osoba koje su ovlašćene na izjavljivanje žalbe.

Na kraju, treba ukazati da je u obrazloženju nekih rešenja napisa-no da lišenje poslovne sposobnosti predstavlja meru koja je najve-ćim delom određena u interesu pacijenta, kome se lišenje poslovne sposobnosti određuje u slučajevima psihijatrijske bolesti, odnosno, u stanju kada pacijent nije sposoban za elementarnu brigu o svojim in-teresima... Nužan uslov za donošenje odluke da li i dalje postoje razlozi za lišenje poslovne sposobnosti jeste da se lice protiv koga se vodi postupak ne može samo brinuti o svojim pravima i interesima zbog svoje bolesti. Upravo ovaj pokušaj obrazloženja razloga za lišenje poslovne sposobnosti u pojedinim rešenjima, pokazuje diskrimina-torne stavove i praksu naših sudova u postupcima u vezi sa poslov-nom sposobnošću.

48 Član 19.

49 Član 40a stav 1.

57

ZaključakIako su u ovom istraživanju konstatovana određena poboljšanja u postupcima koji se odnose na poslovnu sposobnost, možemo za-ključiti da su ona uzrokovana u najvećoj meri izmenama zakona, a u pojedinačnim slučajevima i podizanjem svesti i promenama stavo-va kod malog broja sudija.

Pozitivne promene:

– Veliki broj sudova ispunjava zakonsku obavezu da preispita da li postoje razlozi za trajanje lišenja poslovne sposobno-sti

– Broj potpunog lišenja poslovne sposobnosti smanjio se za skoro 10%

Ali i dalje su prisutni problemi i diskriminatorna praksa:

– 4739 osoba sa teritorije 56 sudova potpuno ili delimično su lišene poslovne sposobnosti u periodu od tri godine

– Od toga je 80% osoba potpuno lišeno poslovne sposobno-sti ili je nad njima produženo roditeljsko pravo

– 2/3 postupaka za lišenje poslovne sposobnosti vodilo se u Beogradu i Vojvodini (od toga 21% samo u Novom Sadu)

– Najčešće se potpuno lišavaju poslovne sposobnosti osobe sa intelektualnim teškoćama (40%), a zatim sa psihosoci-jalnim (33%)

– Razlika između muškaraca i žena nije izražena, 54% na-spram 46%

– 52% osoba lišenih poslovne sposobnosti ima istoriju insti-tucionalizacije

– Poslovna sposobnost se mnogo češće vraća, u postupcima revizije, osobama sa psihosocijalnim teškoćama (80%)

– U izrekama rešenja navode se medicinske dijagnoze kao razlog za lišenje poslovne sposobnosti

58

– Veštaci se i dalje izjašnjavaju da li osobu treba lišiti po-slovne sposobnosti

– U pojedinim slučajevima ima pozitivnih promena u nalazi-ma i mišljenjima veštaka – funkcionalni opis osobe

– Samo postojanje dijagnoze/invaliditeta dovoljno je za liše-nje poslovne sposobnosti

– U većini revizija navedeno je da je osoba saslušana, ali i dalje ima postupaka u kojima ili nije navedeno da li je oso-ba saslušana ili osoba nije saslušana

– Čak i kada je osoba saslušana, evidentno je da sud nije uvažio mišljenje osobe o čijoj poslovnoj sposobnosti je od-lučivao

– Sud određuje maksimalan rok od 3 godine za proveru po-stojanja uslova za trajanje mere lišenja poslovne sposob-nosti

Na početku je napomenuto da su se osim izmena Zakona o van-parničnom postupku, u poslednjih nekoliko godina desile još neke promene koje su od uticaja na pitanje lišenja poslovne sposobnosti. Ukratko će biti predstavljeno mišljenje Poverenika za zaštitu ravno-pravnosti u kojem je prvi put jasno ukazano na vezu između invalidi-teta i lišenja poslovne sposobnosti, što je ocenjeno kao diskrimina-torno postupanje. Pored toga, biće predstavljen izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope nakon posete Republici Srbiji 2015. godine, alternativni izveštaji o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u Srbiji i Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o Inicijalnom izveštaju Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

59

DrUgI DOKUMENTI VažNI Za rEfOrMU SISTEMa STaraTELjSTVa U SrBIjI

Na početku izveštaja je napomenut da je pored izmena Zakona o vanparničnom postupku bilo još nekoliko značajnih promena koje mogu pozitivno uticati na reformu sistema starateljstva nad odra-slim osobama sa invaliditetom u Srbiji. U ovom poglavlju predstav-ljamo mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u kojem je po prvi put veza između invaliditeta i lišenja poslovne sposobno-sti određena kao diskriminatorna praksa. Takođe, predstavićemo i izveštaj Komesara Saveta Evrope za ljudska prava nastao nakon njegove posete Srbiji 2015. godine, alternativne izveštaje o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, i Zaključna zapažanja i preporuke Komiteta o pravima osoba sa invaliditetom upućena Srbiji.

Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti50 – povezanost invaliditeta sa lišenjem poslovne sposobnosti Bračni par je podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u kojoj je navedeno da su diskriminisani odlukama centra za soci-jalni rad, koji je podnositeljki pritužbe, zbog „lake mentalne retarda-cije“, postavio privremenog staratelja u postupku lišenja poslovne sposobnosti, a nakon toga je ovom bračnom paru oduzeo novoro-đenu ćerku i smestio je u prihvatilište. U postupku je od centra za

50 Mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-290/2014-02 od 5. februara 2015. godine, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/sr/invaliditet/pritu%C5%BEba-a-b-i-g-a-h-protiv-gradskog-centra-za-socijalni-rad-u-beogradu-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-ob, pristupljeno 9.5.2016. godine

60

socijalni rad zatraženo da se izjasni na navode iz pritužbe i objasni iz kojih razloga je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti podnositeljke pritužbe, kao i da navede razloge za oduzimanje dete-ta. U izjašnjenju centra je navedeno da je odluka o postavljanju pri-vremenog staratelja podnositeljki pritužbe doneta na osnovu dostu-pne medicinske dokumentacije iz perioda njenog ranog detinjstva, u kojoj je konstatovana dijagnoza F 70 („laka mentalna retardacija“), kao i opservacije stručnog tima organa starateljstva koji je procenio da supružnici „ne pružaju adekvatnu saradnju, da žena postupa kako joj suprug kaže, te da je manipulacija njome moguća, da ona nema ade-kvatnu podršku članova svoje primarne porodice...”. Takođe, navedeno je da podnositeljka pritužbe ne poseduje kapacitete za samostalnu brigu o detetu, da je infantilna u ponašanju, da ne raspolaže inte-lektualnim preduslovima za savetodavni rad, dok je otac nekritičan u odnosu na zdravstveno stanje svoje supruge i njene mogućnosti, ne sagledava realno potrebe deteta, zbog čega nije u mogućnosti da pruži adekvatnu brigu i osigura bezbednost deteta i majke.

U toku postupka je utvrđeno da se podnositeljka pritužbe vodi u evi-denciji centra u poslednjih godinu dana, odnosno, od kada se obra-tila sa zahtevom za materijalnu pomoć. Tom prilikom je zaposleni u centru primetio da je ona „lice sa poteškoćama u funkcionisanju“ i otvorio tzv. zahtev za zaštitu punoletnog lica. Na zahtev centra, podnositeljka pritužbe je podnela medicinsku dokumentaciju koju je posedovala, između ostalog i nalaz i mišljenje psihologa u kojem je navedeno da ima intelektualno funkcionisanje u okvirima „lake mentalne retardacije“. Pored toga, dostavila je rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kojim je odbijen njen za-htev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, s obzirom da je prema nalazu organa veštačenja „sposobna da u okviru svojih inte-lektualnih sposobnosti adekvatno odgovori zahtevima radne zajedni-ce“. Međutim, stručni saradnici centra zauzeli su stav da podnosi-teljka pritužbe „ne može samostalno da štiti svoja prava i interese, da ni ona ni njen suprug ne pružaju adekvatnu saradnju, da ona postupa kao joj suprug kaže i da je moguće da se njome manipuliše, s obzirom da suprug prepoznaje njeno zdravstveno stanje, pa ga minimalizuje u zavisnosti od situacije i njegove procene socijalne i sekundarne dobiti

61

u datom trenutku, s obzirom da pritužilja nema adekvatnu podršku članova svoje primarne porodice“. Na osnovu ovog mišljenja, centar je odlučio da joj odredi privremenog staratelja i da nadležnom sudu podnese predlog za lišenje poslovne sposobnosti.

Analizirajući stavove i obrazloženja centra, u postupku pred Povere-nikom konstatovano je da su upotrebljeni pojmovi i formulacije koji ne omogućavaju da se utvrde stvarni razlozi zbog kojih je centar zauzeo stav da treba pokrenuti postupak za lišenje poslovne spo-sobnosti podnositeljke pritužbe. Konstatovano je da se takve kvali-fikacije pre mogu shvatiti kao etiketiranje podnositeljke pritužbe, a ne stručna ocena organa starateljstva, koja bi bila osnovana i ute-ljemena na činjenicama. Zbog toga je dato mišljenje da je centar za socijalni rad doneo odluku o pokretanju postupka lišenja poslovne sposobnosti podnositeljke pritužbe, prvenstveno uzimajući u obzir činjenicu da je ona „osoba čije je intelektualno funkcionisanje na ni-vou lake mentalne retardacije“, odnosno, na osnovu činjenice da je u pitanju osoba sa invaliditetom.

U obrazloženju mišljenja konstatovano je i da se ne može zaključiti šta znači navod centra da je moguće manipulisati podnositeljkom pritužbe, o kakvoj manipulaciji je reč, kao ni iz kojih razloga bi neko vršio ovakvu manipulaciju. Okolnost da podnositeljka pritužbe po-stupa „kako joj suprug kaže“, potpuno je irelevantna, jer je stručnim radnicima centra sigurno poznato da se u patrijarhalnoj kulturi, koja je u Srbiji i dalje dominantna, najveći broj žena, bez obzira na svoje intelektualne i druge kapacitete, znanja i sposobnosti, povinuje že-ljama svojih partnera. Pored toga, navedeno je da nije bilo moguće utvrditi koje su to „socijalne i sekundarne dobiti“ koje suprug pod-nositeljke pritužbe navodno ostvaruje prepoznavanjem, odnosno minimiziranjem njenog zdravstvenog stanja, kao i da je nejasno šta tačno znači konstatacija centra da podnosioci pritužbe „ne pruža-ju adekvatnu saradnju“. U obrazloženju mišljenja navedeno je i da centar nije naveo kakva se „saradnja“ od njih očekvala, šta su oni to konkretno učinili, odnosno propustili da učine, šta su rekli, odno-sno prećutali i slično, a s druge strane, potpuno je nejasno zašto je „adekvatna saradnja“ uopšte od značaja za odlučivanje o pokreta-nju postupka za lišenje poslovne sposobnosti.

62

U mišljenju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukazano je da su odredbe Porodičnog zakona kojima su propisani uslovi za lišenje poslovne sposobnosti u suprotnosti sa međunarodnim dokumenti-ma koje je Republika Srbija potpisala i ratifikovala, ali i da su ove odredbe deo pozitivnog zakonodavstva i da su obavezujuće. To zna-či da je centar za socijalni rad, prilikom donošenja odluke o pokreta-nju postupka za lišenje poslovne sposobnosti, bio dužan da ispita da li postoje zakonski razlozi za lišenje poslovne sposobnosti i da ih na valjan način obrazloži, ukoliko proceni da postoje. Navedeno je da iako o lišenju poslovne sposobnosti odlučuje sud, ne treba zanema-riti činjenicu da i samo pokretanje i vođenje postupka može dovesti do stigmatizacije osobe o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje, a konstatovano je da se centar u suštini nije ni bavio procenom poslovne sposobnosti podnositeljke pritužbe, odnosno, njenom spo-sobnošću da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa.

U daljem toku postupka pred Poverenikom, ispitivano je da li je od-luka centra o pokretanju postupka za lišenje poslovne sposobnosti podnositeljke pritužbe, bila od uticaja za dalje postupanje centra prema njoj i njenoj porodici. Naime, centar se angažovao u radu sa podnosiocima pritužbe na zahtev socijalne radnice u bolnici u kojoj se podnositeljka pritužbe porodila. Socijalna radnica bolnice obra-tila se organu starateljstva nakon što je saznala da je pokrenut po-stupak za lišenje poslovne sposobnosti i da je podnositeljka pritužbe stavljena pod privremeno starateljstvo. Stručni tim centra obavio je razgovore sa podnositeljkom pritužbe tokom njenog boravka u po-rodilištu, te procenio da je „izrazito detinjasta, da njen kalendarski uzrast nije praćen za taj uzrast očekivanim nivoom ukupnog psihič-kog razvoja i da majka ne poseduje kapacitete za samostalnu brigu o detetu“, a prilikom razmatranja sposobnosti roditelja da odgovore na podržavajući savetodavno-terapeutski rad, prevagnulo je stano-vište prema kojem majka ne raspolaže intelektualnim preduslovima potrebnim za uspešan tretman kod porodičnog terapeuta ili savetnika. Što se tiče supruga podnositelje pritužbe, centar je zaključio da ni on nema kapacitete da se stara o detetu i naveo da je „ispoljio stavove i ponašanja koja ukazuju da je njegovo poverenje u majčine roditeljske sposobnosti subjektivno i sa kvalitetom ignorisanja njenih

63

poteškoća u učenju, da nema veštine i iskustvo da se brine o detetu niskog kalendarskog uzrasta... Na kraju je stručni tim centra zaključio da postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta ukoliko bi se podnosiocima pritužbe omogućilo da vrše svoje roditeljske uloge, pa je detetu postavio privremenu starateljku i doneo privremeni zaključak o obezbeđenju smeštaja za dete koje je iz porodilišta pre-mešteno u prihvatilište.

Analizirajući stavove centra da podnositeljka pritužbe nije u moguć-nosti da vrši roditeljsko pravo i brine o detetu, u obrazloženju mišlje-nja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ocenjeno je da ovi stavovi nisu utemeljeni, jer centar tokom postupka nije dostavio ni jedan do-kaz koji bi pokazao da postoji ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost deteta, zbog čega je došlo do hitnog odvajanja deteta od porodice. Između ostalog, centar je bio dužan da izvrši procenu rizika kome je dete izloženo, primenom odgovarajuće matrice rizika ili identifikuje mere i usluge koje mogu biti primenjene kako bi se dete zaštitilo u porodici, što nije učinjeno, a tokom postupka nije dostavljen nalaz ili stručno mišljenje tima centra, koji bi potkrepio navode da postoje objektivne okolnosti zbog kojih dete treba da bude izmešteno, od-nosno, da postoji rizik po zdravlje i bezbednost deteta. Pored toga, u mišljenju je izražena duboka zabrinutost zbog činjenice da je dete odvojeno od svojih roditelja, nakon samo 15 dana po rođenju, što je previše kratak rok da bi mogle da se procene roditeljske kompeten-cije podnosilaca pritužbe, koji su po prvi put postali roditelji.

Veoma je značajno što je u mišljenju Poverenika navedeno da je stručni tim organa starateljstva ocenio da podnositeljka pritužbe nije sposobna da se stara o detetu samo zbog njenog ličnog svoj-stva - invaliditeta, te da je ovakav zaključak i postupanje organa starateljstva suprotan načelu zabrane diskriminacije osoba sa in-validitetom. Navedeno je da postupanje centra za socijalni rad po-sledica predrasuda da podnositeljka pritužbe, zbog intelektualnih teškoća, nije u mogućnosti da se stara o detetu. Takođe, povodom tvrđenja da se podnositeljki pritužbe „zbog intelektualnih predu-slova ne može pružiti podržavajući savetodavno-terapeutski rad“, u mišljenju je konstatovano da je ovaj argument diskriminatoran, zasnovan na predrasudama i da se njime nikako ne može opravda-ti ovakav zaključak organa starateljstva. Pored toga je navedeno

64

je i da je invaliditet podnositeljke pritužbe bio razlog drugačijeg tretmana, odnosno, osnov hitnog oduzimanja deteta iz porodilišta i smeštanja u ustanovu socijalne zaštite, potvrđuje i činjenica da centar ovakvu radikalnu meru sprovodi prvenstveno u slučajevima nasilja u porodici i zlostavljanja dece, čega u konkretnom slučaju nije bilo. Što se tiče stava centra o suprugu podnositeljke prituž-be, u obrazloženju mišljenja je ukazano da je stručni stav centra o očevim sposobnostima da se brine i stara o detetu zasnovan na činjenici da je podnositeljka pritužbe osoba sa intelektualnim inva-liditetom, te da je zbog njenog invaliditeta, centar zauzeo stav da ni njen suprug nema kapacitete da se brine o detetu.

Na kraju je poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da je centar za socijalni rad, donošenjem odluke o određivanju privre-menog staratelja podnositeljki pritužbe u postupku lišenja poslovne sposobnosti, donošenjem odluke o određivanju privremenog starate-lja maloletnom detetu podnosilaca pritužbe i donošenjem privreme-nog zaključka o obezbeđivanju smeštaja maloletnom detetu, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, pa je centru za socijalni rad preporučeno da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja po-sledica diskriminatornog postupanja prema podnosiocima pritužbe.

Izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope nakon posete republici Srbiji u 2015. godini Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks posetio je Srbiju sa svojom delegacijom u periodu od 16. do 20. marta 2015. godine. Tokom ove posete, komesar se sastao sa predstavnicima državnih institucijama, organizacijama civilnog društva, kao i do-maćim i međunarodnim organizacijama, nakon čega je objavio izveštaj o poseti Srbiji51. Jedna od tema u izveštaju odnosi se na

51 Izveštaj Nilsa Muižnieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope o poseti Republici Srbiji u period od 16-20. marta 2015. godine, 8. jul 2015. godine, dostupno na: https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=2798638&SecMode=1&DocId=2302808&Usage=2, pristupljeno 9. maja 2016. godine

65

ljudska prava osoba sa invaliditetom, sa posebnim osvrtom na jed-nako priznanje pred zakonom i deinstitucionalizaciju. Na početku, komesar Muižnieks izrazio je zabrinutost zbog položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji, koji je ocenio kao veoma težak. U izveštaju je navedeno da je komesar obavešten da su osobe sa invaliditetom među najranjivijim društvenim grupama u Srbiji i da su diskrimini-sani u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, pristupu pravdi, života u zajednici i pristupu objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim povr-šinama.

Komesar je izrazio zabrinutost zbog preterano čestog lišavanja po-slovne sposobnosti osoba sa invaliditetom. U izveštaju je navedeno da je ekspertska analiza koju su uradili MDRI-S i Beogradski centar za ljudska prava, na više od 1000 sudskih odluka u vezi sa postup-cima za lišenje poslovne sposobnosti, u perodu od 2008. do 2010. godine, pokazala da se u oko 76% ovih slučajeva postupak vodio protiv osoba sa mentalnim invaliditetom. Više od polovine osoba koje su lišene poslovne sposobnosti bile su institucionalizovane u nekom periodu svog života, dok je u 99% slučajeva, razlog za liše-nje poslovne sposobnosti bio u vezi sa invaliditetom osobe protiv koje se postupak vodio. Što se tiče starateljstva, navedeno je da je izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazao povećanje broja odraslih osoba koje su institucionalizovane i kojima je postav-ljen staratelj. Komesar smatra da je zabrinjavajuće to što odgovor-nosti staratelja nisu jasno određene u zakonu i što nema sankcije ukoliko staratelj ne ispunjava svoje obaveze, kao što su posećivanje i konsultacije sa osobom koja je pod starateljstvom.

Nadalje, u izveštaju komesara Muižnieksa istaknuto je da u Srbiji živi oko 142.000 osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim invali-ditetom, a da prema izveštaju Zavoda za socijalnu zaštitu, u 2012. godini 4552 osobe su smeštene u institucije socijalne zaštite. Po-sebno je istaknut problem „prenatrpanosti“ ustanova za smeštaj, kao i činjenica da više od 50% stanara ovih ustanova tu boravi duže od 11 godina. Komesar je naveo da ga veoma brine što izveštaji ukazuju na veliki broj osoba koje žive u jednoj ustanovi za smeštaj, zanemarivanje i zlostavljanje, preteranu upotrebu lekova, kao i ne-dostatak pravila za upotrebu mehaničke fiksacije i mera izolacije u

66

institucijama. S tim u vezi, komesar Muižnieks je posetio Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik i ocenio da je situacija u ovom domu veoma teška. Posebno je istakao da 50 dece poha-đa obližnju „specijanu školu“, dok samo troje dece pohađa redovnu školu, te da je vidljiv problem prenatrpanosti i mešanja dece i odra-slih koje je u suprotnosti sa zakonom. Izrazio je duboku zabrinutost zbog situacije u kojoj se nalaze osobe „prikovane“ za krevete, koje su smeštene na prvom spratu jedne od zgrada ove institucije i na-glasio da neke od njih žive u ovakvom stanju više od 20 godina. Komesar je na licu mesta informisan da je od 2014. godine došlo do određenog poboljšanja uslova života osoba smeštenih u Veterniku, nakon izveštaja Zaštitnika građana i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S. Na primer, vrata sa rešetkama u sobama za „pojačan nadzor“ zamenjena su običnim vratima. Tako-đe, komesar Muižnieks je upoznao osobe koji žive u kući koja mu je predstavljena kao vid servisa podrške u zajednici. Međutim, kome-sar je izrazio zabrinutost u vezi sa pogrešnim shvatanjem prava na život u zajednici, te ukazao na rizik zamene jednog tipa „isključenja“ drugim, kao što je to slučaj u Veterniku.

U razgovoru sa državnim organima, komesar Muižnieks istakao je da planovi za deinstitucionalizaciju treba da budu započeti usvaja-njem politike nesmeštanja u institucije u cilju prevencije institucio-nalizacije osoba sa invaliditetom. Za uspeh ovog procesa potrebno je prestati sa posmatranjem osobe sa invaliditetom kao objekata i početi sa obezbeđivanjem njihovu pune inkluzije i učešća u društvu. Komesar je izrazio zabrinutost da skorašnje izjave vodećih politi-čara u Srbiji, kojima se stigmatizuju institucionalizovane osobe sa invaliditetom, ne doprinose da se ovaj cilj ostvari.

U zaključcima i preporukama koji se odnose na položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji, komesar Muižnieks je podsetio na potrebu da se ustanovi sistem koji će prepoznati pravo osoba sa invaliditetom da budu priznate kao ličnosti pred zakonom i da uživaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovima sa drugima. Stoga je pozvao Sr-biju da se u ovom procesu osloni na stavove iz Opšteg komentara br. 1 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom. Dalje, komesar je apelovao na Srbiju da izmeni propise kako bi koncept „zamenskog

67

odlučivanja“ bio zamenjen pružanjem podrške u donošenju odluka. Starateljstvo mora biti takvo da se osigura da staratelji poštuju želje osoba koje su pod starateljstvom, da nema sukoba interesa prilikom pružanja podrške, kao i da postoji sudska zaštita od postu-paka staratelja. Institucionalizacija osoba sa invaliditetom dovodi do njihove stigmatizacije i društvene marginalizacije i predstvalja povredu prava na samostalan život u zajednici, koji je garantovan Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Kao potpisnica ove konvencije, Srbija je dužna da preduzme mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup različitim oblicima servi-sa podrške u zajednici, uključujući personalnu asistenciju. Na kraju, komesar je pozvao Srbiju da uz aktivno učešće osoba sa invalidite-tom, donese plan kojim će se institucionalizacija zameniti servisi-ma podrške u zajednici, a nadležni državni organi treba da pokažu spremnost da reformišu sistem socijalne zaštite, tako što će zatvo-riti rezidencijalne ustanove i opredeliti adekvatne resurse za razvoj alternativnih servisa podrške u zajednici.

alternativni izveštaji o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u republici SrbijiVeć je napomenuto da je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 2009. godi-ne. U skladu sa članom 35. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Srbija se obavezala da Komitetu za prava osoba sa invaliditetom dostavlja izveštaje o merama preduzetim u cilju izvršavanja obaveza iz konvencije, inicijalni u roku od dve godine nakon stupanja na snagu i periodične najmanje jednom svake četiri godine i kada to zatraži Komitet za prava osoba sa invaliditetom. U Inicijalnom izveštaju52, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 10. maja 2012. godine, dat je pregled mera koje su preduzete u cilju

52 Inicijalni izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invalidi-tetom (2012), dostupan na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/konvencije/inicijalni_izvestaj_na_srpskom_jeziku.pdf, pristupljeno 3. maja 2016. godine

68

usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa odredbama konven-cije, ostvarene rezultate kao i uočene probleme i nedostatke u pri-stupu sprovođenja preduzetih obaveza53.

Nakon razmatranja Inicijalnog izveštaja Srbije, Komitet za prava osoba sa invaliditetom postavio je dodatna pitanja u vezi sa pri-menom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (tzv. List of Issues)54. Srbija je usvojila odgovore na dodatna pitanja na sednici Vlade Republike Srbije koja je održana 2. februara 2016. godine i dostavila ih Komitetu za prava osoba sa invaliditetom55.

Kao i u slučaju sa drugim konvencijama koje je Srbija ratifikova-la i preuzela obavezu izveštavanja, organizacije civilnog društva, nezavisna tela, kao i drugi zainteresovani akteri imaju mogućnost podnošenja alternativnog izveštaja (izveštaj iz senke) Komitetu za prava osoba sa invaliditetom, sa ciljem ukazivanja na probleme i barijere sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju.

Na Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa in-validitetom u Srbiji, kao i na odgovore Srbije na dodatna pitanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, podneto je četiri alter-nativna izveštaja56. Alternativne izveštaje su dostavili Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Zaštitnik građa-na, koalicija organizacija koju čine Nacionalna organizacija osoba

53 Više informacija na internet prezentaciji Kancelarije za ljudska i manjinska pra-va Vlade Republike Srbije, http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/ljudska-prava/konvencije/56-konvencija-un-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom/68-inicijalni-izvestaj-o-primeni-konvencije-osoba-sa-invaliditetom, pristupljeno 4. maja 2016. godine

54 Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Dodatna pitanja u vezi sa Inicijalnim izve-štajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, CRPD/C/SRB/Q/1 od 2. oktobra 2015. godine. Dokument dostupan na: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G15/226/45/PDF/G1522645.pdf?OpenElement, pristupljeno 14. maja 2016. godine

55 Odgovori na dodatna pitanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom (2016), dostu-pno na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/ljudska-prava/konvencije/56-konven-cija-un-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom, pristupljeno 14. maja 2016. godine

56 Svi alternativni izveštaji dostupni su na: http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/tre-atybodyexternal/SessionDetails1.aspx?SessionID=1050&Lang=en, pristupljeno 9. maja 2016. godine

69

sa invaliditetom, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Centar za orijentaciju društva, kao i Disability Council Internati-onal. Ovi alternativni izveštaji biće ukratko predstavljeni, u formi izvoda ključnih problema na koje je u izveštajima ukazano.

MDrI-S

Alternativni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

Iako je Republika Srbija sprovela značajne reforme u oblasti soci-jalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja i pravosuđa tokom protekle decenije, položaj osoba sa mentalnim invaliditetom, naročito onih koje su u rezidencijalnim i psihijatrijskim institucijama, nije se na-ročito poboljšao.

U izveštaju se navodi da je u Srbiji gubitak poslovne sposobnosti di-rektno povezan sa gubitkom slobode i lične imovine. Naime, osobe lišene poslovne sposobnosti najčešće završavaju u rezidencijalnim ustanovama ili psihijatrijskim bolnicama koje ne mogu da napuste, daleko od mesta svog prebivališta i veoma retko ostvaruju kontakte sa spoljnim svetom. Osobe koje su lišene poslovne sposobnosti ne mogu da napuste instituciju ukoliko nemaju odobrenje svog sta-ratelja, niti mogu da odlučuju o svom životu. Zapravo, Srbija ima jedan od najrestriktivnijih modela starateljstva koji utiče na sve as-pekte života osoba koje su pod starateljstvom.

Posebno je težak položaj žena sa mentalnim invaliditetom u Srbiji, koje su u povećanom riziku od zlostavljanja, prinudnih abortusa i mogućnosti da budu odvojene od svog deteta. Majke sa invalidite-tom često se sreću sa posebnim zahtevima i nepotrebnim teškoća-ma, jer umesto da im se omogući adekvatna podrška u roditeljstvu, majke sa invaliditetom, naročito mentalnim, odmah se procenjuju kao nesposobne i nameću im se posebni uslovi, koji se ne name-ću majkama bez invaliditeta (npr. zaposlenje, posedovanje imovine, bračni status, podrška šire porodice i sl), što je sve zasnovano na predrasudi da majke sa invaliditetom nisu sposobne da se adekvat-

70

no staraju o detetu zbog invaliditeta. Štaviše, odluka žene da rodi dete u praksi često dovodi do pokretanja postupka za njeno lišenje poslovne sposobnosti. U takvoj situaciji dete se stavlja pod stara-teljstvo, odvaja od majke a u nekim slučajevima dete se smešta u instituciju.

Uslovi u rezidencijalnim institucijama su malo poboljšani, ali prisil-ni tretmani i zanemarivanje i dalje su prisutni. Korisnici se i dalje dugo tretiraju antipsihoticima, fizički se sputavaju i izoluju, te im se onemogućava pristup medicinskoj nezi i rehabilitaciji. Prema me-đunarodnim standardima, zloupotreba medikamenata i dugotrajno sputavanje i izolacija predstavljaju okrutan, nehuman i degradiraju-ći tretman, a u određenim slučajevima, dugotrajna primena ovakvih mera može dostići i nivo mučenja.

Poslednje izmene Zakona o vanparničnom postupku iz 2014. godine donele su određene promene u postupku lišenja i vraćanja poslovne sposobnosti, naročito u pogledu obaveznog periodičnog preispiti-vanja sudskih odluka o lišenju poslovne sposobnosti. Međutim, ove promene nisu dovoljne i nisu odraz prakse Evropskog suda za ljud-ska prava, jer nije ukinuta mogućnost da osoba bude potpuno lišena poslovne sposobnosti, a ni druge odredbe u ovom postupku nisu u saglasnosti sa odredbama člana 12. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

ZaŠTITNIK graĐaNa

Spisak problema u primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

Među osobama sa invaliditetom u najtežem položaju nalaze se oso-be sa mentalnim invaliditetom, koje se i dalje često smeštaju u spe-cijalizovane institucije, jer su servisi podrške u zajednici ostali nera-zvijeni. Naime, servisi podrške u zajednici i dalje nisu deo zvaničnog sistema socijalne zaštite i nisu u potpunosti dostupni korisnicima. Osobe sa intelektualnim teškoćama koje žive u rezidencijalnim in-stitucijama, nalaze se u naročito teškom položaju. Republika Srbija

71

nema jasan plan o implementaciji procesa deinstitucionalizacije i ne postoji telo koje bi koordiniralo u ovom procesu i koje bi obez-bedilo da se deinstitucionalizacija sprovede uz puno poštovanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Proces deinstitucionalizacije je neizbežan, ali mora da se razvija metodično, u koordinaciji sa organima javne vlasti i da istovremeno vodi ka ukidanju institucija i jačanju servisa podrške.

Zaštitnik građana sačinio je dokument „Mapa puta deinstituci-onalizacije u Srbiji“ u kojem je prikazano devet faza u procesu deinstitucionalizacije. To su: 1) postizanje opšteg razumevanja procesa deinstitucionalizacije; 2) procena stanja na republičkom i lokalnom nivou uz procenu dostupnih resura (finansijskih, mate-rijalnih, ljudskih, kao i postojećih resursa u zajednici itd); 3) izrada i testiranje akcionih planova kojima bi se definisali kratkoročni i dugoročni koraci koje treba preduzeti, uz jasno navedene vremen-ske rokove i resurse, i uz jasan plan evaluacije na osnovu koje se omogućava procena i blagovremeno reagovanje u slučaju potre-be; 4) formiranje adekvatnog pravnog osnova; 5) razvoj podrške u okviru zajednice; 6) obezbeđivanje održivosti sistema pružanja usluga u zajednici; 7) podrška korisnicima i njihovim porodicama u procesu prelaska sa jednog oblika brige i podrške na drugi; 8) informisanje javnosti o procesu deinstitucionalizacije i 9) praćenje i procena rezultata.

Mapa puta ukazuje da prelazak sa rezidencijalne nege na negu i podršku u zajednici ne treba da dovede do toga da korisnici pro-sto budu fizički prebačeni iz institucija u druge oblike stanovanja. U ovom dokumentu je istaknuto da kvalitetni servisi u zajednici i sistemi podrške poštuju ljudska prava i obezbeđuju kvalitet živo-ta svim osobama čije uključivanje u zajednicu zahteva neke oblike nege i podrške.

72

Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o Inicijalnom izveštaju republike Srbije o sprovođenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetomKomitet za prava osoba sa invaliditetom razmatrao je Inicijalni izve-štaj Republike Srbije u aprilu 2016. godine u Ženevi. U zaključnim zapažanjima57, Komitet je konstatovao da je Srbija učinila napredak u smislu poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom. Međutim, ko-mitet je izrazio zabrinutost što su određeni propisi diskriminatorni i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.

Najpre, izrazio je zabrinutost zbog lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i sistema starateljstva u Srbiji, koji su u su-protnosti sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i Op-štim komentarom Komiteta br. 1. o jednakom priznanju pred zako-nom. Zabrinjavajuće je što ovi postupci nisu transparentni i efikasni, a naročito zabrinjava što osobe koje su lišene poslovne sposobnosti ne mogu da glasaju na izborima i zaključe brak. Stoga, Komitet za prava osoba sa invaliditetom preporučio je Srbiji da harmonizuje svoje propise u skladu sa konvencijom, tako što će uvesti sistem odlučivanja uz podršku koji obezbeđuje samostalnost osobe, uz po-štovanje njene volje i želja, kao i da uvede transparetan sistem sta-rateljstva. Takođe, Srbiji je preporučeno da organizuje treninge, uz konsultacije i uključivanje osoba sa invaliditetom i Ombudsmana, o jednakom priznanju pred zakonom osoba sa invaliditetom i o po-zitivnim iskustvima u primeni sistema odlučivanja uz podršku, na državnom, regionalnom i lokalanom nivou za sve aktere, uključujući državne službenike, sudije i socijalne radnike.

Nadalje, Komitet za prava osoba sa invaliditetom izrazio je zabrinu-tost zbog zakonskih odredbi na osnovu kojih je moguće da odrasli i deca sa mentalnim invaliditetom budu lišeni slobode, odnosno, da

57 Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o Inicijalnom izveštaju Re-publike Srbije, CRPD/C/SRB/CO/1 od 21. aprila 2016. godine, dostupno na: http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/SessionDetails1.aspx?SessionID=1050&Lang=en, pristupljeno 9. maja 2016. godine

73

se prinudno hospitalizuju i institucionalizuju. Komitet, stoga, ape-luje na Srbiju da zabrani prinudno zadržavanje osoba sa invalidite-tom, uključujući prinudnu hospitalizaciju i institucionalizaciju, kao i da obezbedi da svi propisi u ovoj oblasti budu u skladu sa Kon-vencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Komitet naglašava da Srbija treba da ubrza proces deinstitucionalizacije u dogovoru sa organizacijama osoba sa invaliditetom, kao i da treba da radi na razvijanju servisa podrške u zajednici.

Takođe, izražena je zabrinutost zbog saznanja da se u Srbiji koriste prinudne mere, kao što su fizičko i hemijsko sputavanje, duge tera-pije antipsihoticima i dugotrajna izolacija odraslih i dece sa mental-nim invaliditetom. Komitet je istakao da se ovakve mere smatraju okrutnim, nehumanim i degradirajućim postupanjem, pa je pozvao Srbiju da započne sa istragom prijavljenih slučajeva, kako bi se utvrdila odgovornost onih koji su ovakve tretmane sprovodili. Ista-knuto je da zabrinjavaju navodi iz izveštaja o veoma lošim uslovima života u institucijama, a naročito su uznemiravajući navodi u vezi sa slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja osoba, posebno dece sa invaliditetom u institucijama, nedostatak kontakta i socijalne inte-rakcije sa drugom decom i članovima porodice. Zbog toga je Srbiji preporučeno da zaštiti odrasle i decu sa invaliditetom u institucija-ma od svake vrste nasilja i zlostavljanja.

Komitet je analizirao deo izveštaja koji se odnosi na zaštitu inte-griteta osoba sa invaliditetom i iskazao zabrinutost zbog toga što staratelj može da odobri medicinsku intervenciju, uključujući steri-lizaciju, bez saglasnosti osobe sa invaliditetom. Komitet je dubo-ko zabrinut što osobe sa invaliditetom, naročito one koje su lišene poslovne sposobnosti, mogu biti podvrgnute tretmanima kao što su abortus, sterilizacija, istraživanja, elektrokonvulzivne terapije i psihooperativne intervencije. U skladu sa tim, Srbiji je preporučeno da zabrani medicinske interencije, ukoliko nema prethodne sagla-snosti osobe sa invaliditetom, te da obezbedi odgovarajuće pravne lekove i kompenzaciju za one koji su bili podvrgnuti takvim interven-cijama. Srbiji je preporučeno da preduzme sve neophodne mere da osobama sa invaliditetom omogući da daju informisanu saglasnost,

74

zasnovanu na informacijama i slobodi odlučivanja, za sve vrste tre-tmana koji mogu da utiču na osobu sa invaliditetom, bez obzira na poslovnu sposobnost ove osobe.

S obzirom da u Srbiji ne postoji sveobuhvatna strategija deinsti-tucionalizacije, da je broj institucionalizovanih osoba i dalje veliki, te da su uloženi nedovoljni napori kako bi se obezbedili resursi za razvijanje servisa podrške, Komitet za prava osoba sa invalidite-tom apelovao je na Srbiju da usvoji strategiju i mere za efikasnu deinstitucionalizaciju, da ne ulaže sredstva u nove institucije, već da ih usmeri na postizanje cilja da sve osobe sa invaliditetom žive samostalno i uživaju podršku zajednice, kao i da otkloni prepreke za veće učešće organizacija osoba sa invaliditetom u razvoju servisa podrške u zajednici, naročito na lokalnom nivou.

75

LITEraTUra

Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskrimi-nacije za period od 2014. do 2018. godine, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/propisi_i_strategije/Akcioni_plan_-_srpski.pdf, pristupljeno 13. maja 2016. godine

Alternativni izveštaji MDRI-S, Zaštitnika građana, Koalicije nevladi-nih organizacija i Disability Council International na Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u Republi-ci Srbiji: http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/SessionDetails1.aspx?SessionID=1050&Lang=en, pristupljeno 9. maja 2016. godine

Beker, Kosana, Lišenje poslovne sposobnosti: Zakoni i praksa u Re-publici Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S, Beograd, 2014;

Beker, Kosana, Pravo da donesem odluku, IZI VelikiMali, Pančevo, 2010;

Ćirić Milovanović, Dragana i Šimoković, Lea, Poslovna sposobnost kao osnovno ljudsko pravo: Vodič kroz domaću praksu i moguće al-ternative starateljstvu, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim in-validitetom – MDRI-S, Beograd, 2012;

Inicijalni izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (2012), dostupan na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/konvencije/inicijalni_izvestaj_na_srpskom_jeziku.pdf, pristupljeno 3. maja 2016. godine

76

Istraživanje sudske prakse u postupcima lišenja poslovne sposobno-sti; MDRI-S i Beogradski centar za ljudska prava, http://www.mdri-s.org/vesti/istrazivanje-o-poslovnoj-sposobnosti-u-srbiji/, pristupljeno 13.5.2016. godine

Izveštaj Nilsa Muižnieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope o poseti Republici Srbiji u period od 16-20. marta 2015. godine, 8. jul 2015. godine, dostupno na: https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&InstranetImage=2798638&SecMode=1&DocId=2302808&Usage=2, pristuplje-no 9. maja 2016. godine

Ko može da odlučuje? Pravo na poslovnu sposobnosti lica sa intelek-tualnim i psihosocijalnim invaliditetom,Tematski izveštaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava, 2013. godina, https://www.coe.int/t/commissioner/source/prems/IP_LegalCapacity_serb.pdf, pri-stupljeno 13. maja 2016. godine

Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Dodatna pitanja u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pra-vima osoba sa invaliditetom, CRPD/C/SRB/Q/1 od 2. oktobra 2015. godine. Dokument dostupan na: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G15/226/45/PDF/G1522645.pdf?OpenElement, pristupljeno 14. maja 2016. godine

Lazarević, Snežana, Čirić Milovanović, Dragana i Šimoković, Lea, Univerzalnost prava u praksi: Analiza primene Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u odnosu na osobe sa intelektualnim teško-ćama u Srbiji, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom – MDRI-S i People in Need, Beograd, 2012;

Mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-290/2014-02 od 5. februara 2015. godine, dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/sr/invaliditet/pritu%C5%BEba-a-b-i-g-a-h-protiv-gradskog-centra-za-socijalni-rad-u-beogradu-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-ob, pristupljeno 9.5.2016. godine

77

Odgovori na dodatna pitanja Komiteta za prava osoba sa invali-ditetom (2016), dostupno na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/ljudska-prava/konvencije/56-konvencija-un-o-pravima-oso-ba-sa-invaliditetom, pristupljeno 14. maja 2016. godine

Porodični zakon, „Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011-dr. za-kon i 6/2015

Serbia Progress Report 2014, European Commission, oktobar 2014. godine, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/ 20140108-serbia-progress-report_en.pdf, pristupljeno 14. maja 2016. godine

Sintetizovan izveštaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2014. godini, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd, jul 2015. go-dine, http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/izvestaj2015/CENTRI%20ZA%20SOCIJALNI%20RAD.pdf, pristupljeno 21.05.2016. godine

Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Vlada Republike Sr-bije, jun 2013. godine, http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/Strategija_jul_2013.pdf, pristupljeno 13. maja 2016. godine

Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom o Ini-cijalnom izveštaju Republike Srbije, CRPD/C/SRB/CO/1 od 21. aprila 2016. godine, dostupno na: http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/tre-atybodyexternal/SessionDetails1.aspx?SessionID=1050&Lang=en, pristupljeno 9. maja 2016. godine

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 55/2014

Zakon o opštem upravnom postupku, „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/2001, „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010

Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 42/2009

78

Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, „Službeni gla-snik RS“, br 120/04, 54/2007, 104/2009 i 36/2010

Zakon o vanparničnom postupku, „Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95-dr. zakon, 18/2005-dr. za-kon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. Zakon

79

CIP - Каталогизација у публикацији -Народна библиотека Србије, Београд

347.155-056.34/.36(497.11)

БЕКЕР, Косана, 1972-Poslovna sposobnost : sudska praksa i zakoni u Srbiji 2016. godine /Kosana Beker i Tijana Milošević. - Beograd : Inicijativa za prava osoba samentalnim invaliditetom MDRI-S, 2016 (Beograd : Manuarta). - 80 str. ; 24cm : graf. prikazi, tabele

Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-88501-15-61. Милошевић, Тијана, 1982- [аутор]a) Лишење пословне способности - Србија b) Пословна способност - Особеса инвалидитетом - СрбијаCOBISS.SR-ID 227714060

Documents

Kosana Beker i Tijana Milošević - MDRI-S · Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – povezanost ... Tabela 1: Broj i starosna struktura osoba pod starateljstvom Tabela