VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

-Tehnološki odsek-

Ambalaža i pakovanje

STAKLENA AMBALAŽA

-SEMINARSKI RAD -

Ivan Ranisavljević Mentor:

13/11-T Dr Danijela Jašin

Zrenjanin, 2012

STAKLENA AMBALAŽA

SADRŽAJ

1 UVOD........................................................................................................................3

2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE STAKLENE AMBALAŽE................................4

3 PODELA AMBALAŽE............................................................................................5

3.1 Podela ambalaže prema vrsti materijala.............................................................5

3.2 Podela ambalaže prema sadržaju........................................................................5

3.3 Podela prema vrednosti i trajnosti......................................................................6

3.4 Podela ambalaže prema funkciji u prometu........................................................6

3.5 Podela prema mestu transporta...........................................................................6

3.6 Podela prema upotrebi sredstava za transport.....................................................6

4 PROIZVODNJA STAKLENE AMBALAŽE...........................................................7

4.1 Topljenje stakla...................................................................................................7

4.2 Oblikovanje stakla..............................................................................................9

4.3 Hlađenje stakla..................................................................................................11

5 Greške izrade...........................................................................................................13

6 ZALJUČAK.............................................................................................................14

7 LITERATURA........................................................................................................15

2

STAKLENA AMBALAŽA

1 UVOD

Ambalaža predstavlja sve proizvode, bez obzira na prirodu materijala od kojeg su

izrađeni, a upotrebljavaju se za držanje, čuvanje, rukovanje, isporuku i predstavljanje robe

(od sirovina do gotovih proizvoda) tokom transporta robe od proizvođača do korisnika ili

potrošača. Da bi se roba zaštitila i na siguran način transportovala, skladištila i dostavila

krajnjem korisniku treba je staviti u odgovarajuću posudu, omot ili slično, odnosno u

odgovarajuću ambalažu. To je posebno važno za proizvode prehrambene industrije. Osim

toga ambalaža igra i komercijalnu ulogu i poboljšava prodaju proizvoda, zbog čega je dizajn

ambalaže jedno od njenih najvažnijih svojstava (često i važnije od sadržine).

Ona svojim oblikom, teksturom, grafičkim rešenjem i identifikacijom komunicira sa

potrošačima. Osim toga, ona treba da omogući udobno, jednostavno i lako korišćenje i da je

u isto vreme atraktivna i savremena. Ambalaža mora biti prilagođena kupovnoj moći

potrošača, njihovoj potrošačkoj kulturi i navikama, i usklađena sa standardima i propisima.

3

STAKLENA AMBALAŽA

2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE STAKLENE AMBALAŽE

Ambalažu možemo definisati sa vise aspekata:

Sa aspekta proizvodnje staklene ambalaže ona služi za čuvanje robe pri

skladištenju, trensportu,

Sa aspekta čuvanja i zaštite ona mora da obezbedi zastitu robe koja se nalazi

u njoj od rasipanja, spoljašnjih uticaja,

Sa asprkta ekonomičnosti ambalaža uz minimalna ulaganja čuva i prezentuje

proizvod

Ambalaža u prometu mora biti izrađenja od materijala koji ne utiče nepovoljno na

senzorna, hemijska i fizička svojstva proizvoda. Jedini nedostatci staklene ambalaže su njena

nedovoljna mehanička i toplotna postojanost kao i velika težina prema ukupnoj težini svake

jedinice pakovanja.

Stakla od kojih se izradjuje staklena ambalaža moraju da budu hemijski i fizički

homogena i ne sme da sadrže različite nedostatke, koji se manifestuju kroz pojavu mehura,

drugih grešaka. Pravilnim izborom odgovarajuće vrste stakla teži se da se dobiju kvalitetni

proizvodi prema odgovarajućoj nameni. To su uglavnom bezbojna stakla, mada se vrlo često

koriste i obojena, to zavisi od osetljivosti proizvoda koji se u nju pakuju. U takvim

slučajevima koriste se za zelena i braon stakla. Grupa osobine kao što su: mehanička i

toplotna postojanost i hemijska otpornost utvrdjuju se prema vrsti proizvoda koji se pakuju i

ovde veoma važnu ulogu igra hemijski sastav izabranog stakla. Zato se za svaku vrstu

proizvoda prilagodjava hemijski sastav stakla da bi se zadovoljila hemijska, fizičko-

mehanička i toplotna svojstva

4

STAKLENA AMBALAŽA

3 PODELA AMBALAŽE

Usled svakodnevnog porasta potreba potrošača u kvalitativnom i kvantitativnom

smislu, javlja se veliki broj ambalažnih materijala i formi, koje se mogu podeliti prema

različitim osnovama.

3.1 Podela ambalaže prema vrsti materijala

Ova podela je od velikog značaja, jer osnovne funkcije ambalaže i njena pogodonost za

određenu vrstu proizvoda zavise upravo od vrste materijala. Prema ovome, ambalaža se deli

na:

papirnu i kartonsku

metalnu

plastičnu

višeslojnu (kompleksnu)

staklenu

drvenu

tekstilnu i keramičku.

3.2 Podela ambalaže prema sadržaju

Ova podela izvršena je prema tome da li je ambalaža u direktnom kontaktu sa

proizvodom ili ne, što je od velikog značaja zbog zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona

mora da ispuni. Ambalaža koja je u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna ili

neodvojiva ambalaža, dok se za skladištenje i transport koristi sekundarna ili odvojiva

ambalaža. Sekundarna ambalaža nije sastavni deo proizvoda u prometu.

5

STAKLENA AMBALAŽA

3.3 Podela prema vrednosti i trajnosti

Prema vrednosti ambalaža se deli na krupnu (ili investicijsku) i sitnu ambalažu. Krupna

ambalaža je trajnosti veće od 12 meseci i pripada osnovnim sredstvima. Sitna ambalaža ima

isti tretman kao sitan inventar.Prema trajnosti i načinu upotrebe, ambalaža se deli na: povratnu

i nepovratnu. Povratna ili ambalaža za višekratnu upotrebu, koristi se više puta za pakovanje

istih ili sličnih sadržaja. Nepovratna ambalaža koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i

može se upotrebiti kao sekundarna sirovina.

3.4 Podela ambalaže prema funkciji u prometu

Po ovom osnovu, ambalaža se deli na:

prodajnu ambalažu;

zbirnu ambalažu

transportnu ambalažu.

Prodajna ambalaža je u suštini primarna ili neodvojiva. Zbirna ambalaža objedinjava više

jedinica primarne ambalaže, dok transportna objedinjava više pakovanja zbirne ili prodajne

ambalaže.

3.5 Podela prema mestu transporta

Prema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na:

Kontinetalna

Prekookeanska

3.6 Podela prema upotrebi sredstava za transport

Prilikom planiranja korišćenja ambalaže mora se voditi računa kojim će se prevoznim

sredstvom transportovati, te je uskladiti sa normama koje važe za transport roba:

kamionima i hladnjačama

vozom

brodom

avionom.

6

STAKLENA AMBALAŽA

4 PROIZVODNJA STAKLENE AMBALAŽE

Proizvodnja staklene ambalaže se sastoji iz nekoliko operacija:

Topljenje stakla

Oblikovanje stakla

Hlađenje stakla.

4.1 Topljenje stakla

Topljenje stakla je složen fizičko-hemijski proces, koji se odvija pod dejstvom

toplote u cilju dobijanja rastopa stakla iz staklarske mešavine. Kompletan proces se posmatra

kroz pet faza:

Obrazovanje silikata

Obrazovanje stakla

Bistrenje

Homogenizacija

Hlađenje staklene mase

Obrazovanje silikata

Proces obrazovanja silikata nastaje u početnoj fazi topljenja, odmah iza unošenja

staklarske mešavine u peć. Komponente koje stupaju u reakciju nalaze se u čvrstom stanju. U

početku na niskim temperaturama (400 - 6000C) dolazi do isparavanja vlage, a zatim nastaje

razlaganje pojedinih sirovina, uglavnom karbonata i sulfata. Na povišenim temperaturama

obrazuju se dvojni karbonati i pojedini oksidi (Na2O, K2O, CaO, MgO i dr.) stupaju u

odredjene hemijske reakcije sa kvarcnim peskom (SiO2) pri čemu se obrazuju silikati. Tok

ovih procesa može da se prikaže i hemijskim jednačinama:

Na2CO3 + SiO2 – Na2SiO3 + CO2

Na2SO4 + SiO2 - Na2SiO3 + SO3

Reakcija komponenata u čvrstom stanju odvijaju se vrlo sporo i pri relativno niskim

temperaturama. Tek sa pojavom tečne faze njihove brzine naglo rastu. U ovoj fazi topljenja

desile su se tri bitne promene u staklarskoj mešavini, osnovne hemijske reakcije komponenata

u čvrstom stanju su se konačno odigrale; gasni produkti koji su nastali u toku procesa

razlaganja delimično su isparili i u {ahti više nema pojedinih polaznih komponenata (pesak,

7

STAKLENA AMBALAŽA

soda, krečnjak itd.) već je došlo do obrazovanja silikata. Ova faza završava se na 800 - 900 0C.

Obrazovanje stakla

Druga faza topljenja je obrazovanje stakla. Ova faza topljenja se odigrava na višim

temperaturama i to 1100 - 1200 0C. Tada dolazi do potpunog topljenja obrazovanih silikata i

masa rastopa postaje prozračna. Ukoliko se proces topljenja vodi pravilno u toj masi ne

postoji ni jedna neistopljena čestica. Medjutim, u ovoj fazi ona je nehomogena i prožeta

velikom količinom mehura. Obrazovanje stakla je mnogo duži proces od procesa obrazovanja

silikata oko 8 - 10 puta. Zadržavanje rastopa u ovoj fazi je dosta dugo i iznosi 60-70% od

ukupnog vremena trajanja procesa topljenja.

Bistrenje

Treća faza topljenja je bistrenje. U ovoj fazi topljenja dolazi do oslobadjanja vidljivih

gasnih mehura iz staklene mase. Ovakav proces naziva se bistrenje ili degazacija i odigrava se

u cilju dobijanja kvalitetne staklene mase. Prisustvo gasnih mehura u rastopu potiče od

razloženih sirovina (sulfata, nitrata, karbonata i dr.). Zatim od zarobljenog vazduha koji se

mehanički unosi zajedno sa sirovinama kao i od gasova koje može staklena masa da upije iz

atmosfere peći. Ukoliko se ovi gasovi ne bi otklonili dobila bi se nehomogena i neprozračna

staklena masa. Bistrenje se odvija u posebnom delu peći - bistrilištu i tu je potrebno

obezbediti specijalne uslove. To je visoka temperatura i neutralan ili slabo pozitivan pritisak

na nivou staklene mase. Ovde se praktično održavaju maksimalne temperature i to od 1400 -

1500 0C. Time se postiže smanjenje viskoziteta i rastop postaje tečljiviji što omogućava lakše

probijanje mehura do površine i njihovo oslobadjanje iz rastopa stakla. Regulacija pomenutog

pritiska koji vlada u peći je neophodna da bi se sprečilo upijanje - apsorbovanje gasova iz

atmosfere peći. Proces bistrenja ubrzavaju razna sredstva koja se kao bistrači uvode u

staklarsku mešavinu. Oni stvaraju velike količine krupnih mehura i koji lako prodiru kroz

staklenu masu pri čemu nastaje njeno mešanje i povlačenje sitnih mehura. U lončanim pećima

gde postoji zona za bistrenje vrši se prinudno mešanje staklene mase – fugovanje

Homogenizacija

Pri ovom procesu dobija se staklena masa kojoj su hemijski sastav i sve fizičko-

mehaničke, toplotne i optičke osobine iste u svim delovima. On traje uporedo sa procesom

bistrenja. U isto vreme dok gasni mehuri putuju kroz staklenu masu oni vrše i njeno mešanje –

homogenizaciju.

8

STAKLENA AMBALAŽA

Hlađenje rastopa

Ovim procesom se homogena staklena masa dovodi na temperaturu koja odgovara

izabranom načinu obllikovanja. Kao rezultat hladjenja rastopa je regulisanje njegovog

viskoziteta do vrednosti koje uslovljavaju radni uslovi odredjenih metoda formovanja. Proces

hladjenja se izvodi postepeno i pažljivo. U kadnim pećima hladjenje se izvodi u specijalnim

delovima peći - radnom prostoru. U zavisnosti od karaktera staklene mase u ovoj fazi

topljenja temperatura se kreće od 1100 - 1250 0C.

4.2 Oblikovanje stakla

Oblikovanje stakla je proces pri kome se iz rastopa dobija proizvod odredjenog oblika.

Metode oblikovanja stakla su vrlo raznovrsne, ne iziskuju velike utroške mehaničke energije i

ne zahtevaju dug period vremena. Vrlo komplikovani oblici mogu da se dobiju primenom

primitivnog alata i jednostavnog pribora.

Prva faza oblikovanja odigrava se na visokim temperaturama staklene mase pri čemu

viskozitet ima odredjenu vrednost za odredjeni hemijski sastav datog stakla. To je zato jer

viskozitet zavisi od temperature i hemijskog sastava stakla. Pošto proces oblikovanja (prva

faza) nije trenutna, već traje u jednom kratkom vremenskom intervalu u kome se menja

temperatura to nastaje i interval promene viskoziteta. Granične vrednosti viskoziteta rastopa

se utvrdjuju prema metodi oblikovanja i veličini proizvoda. Tako se kod presovanja viskozitet

kreće od 10 Ns/m2 do 4.10 Ns/m2, dok kod ručnog oblikovanja duvanjem te vrednosti su nešto

drugačije i iznose oko 5.10 Ns/m2. Brzina promena viskoziteta od temperature ima velikog

uticaja na proces oblikovanja kod ručno duvanih artikala. Ukoliko su promene viskoziteta

manje utoliko postoji mogućnost da se dobiju predmeti čiji su zidovi ravnomernije

rasporedjeni i obrnuto.

Kod druge faze oblikovanja nastaje složenija zavisnost viskoziteta od temperature. To je

zbog toga što ova faza traje mnogo duže od prve i nastaju promene viskoziteta sa promenom

temperature koja se menja u zavisnosti od vremena. Za promene viskoziteta od temperature

nastao je pojam kratkog odnosno dugog stakla. Kratka stakla imaju ve}u promenu viskoziteta

tj. one br`e otvrdnjavaju. To u praksi znači da ako se u sastav stakla uvodi odredjena vrsta

oksida da bi se povećao njegov viskozitet da se tada dobija vrsta stakla koja brže otvrdnjava.

Obojena stakla imaju izraženu sposobnost da brže predaju toplotu okolini zračenjem

pa se brže i hlade. To je naročito izraženo kod tamno zelenih stakala. Brzina otvrdnjavanja

kod bezbojnih stakala zavisi od težine proizvoda i njegovog oblika kao i početne temperature

9

STAKLENA AMBALAŽA

oblikovanja. Zato ako su proizvodi dimenziono manji artikli sa tanjim zidovima na višim

temperaturama, to će i proces oblikovanja da teče daleko brže.

Kod automatske proizvodnje gde je proces oblikovanja uslovljen i tehničkim

karakteristikama mašina, to se obično koristi duže staklo da bi se povećala proizvodnja. Ovde

se uvodi i dodatno hladjenje u samom kalupu koje igra važnu ulogu za drugu fazu oblikovanja

- fiksiranje oblika.

Metode oblikovanja

Danas se za oblikovanje proizvoda iz rastopa stakla koriste više metoda. Najšire su

primenjene: presovanje, duvanje, izvlačenje i livenje.

Presovanje

Ovom metodom izradjuju se predmeti za domaćinstvo, prizme, sočiva, stakleni

blokovi, artikli u koje se pune prehrambeni proizvodi itd. Temperatura staklene mase pri

presovanju kreće se od 650 - 1050 0C.

Duvanje

Se koristi za izradu staklene ambalaže, različitog asortimana, sortnog posuđa, za

izradu tehničkih stakala itd. Temperatura oblikovanja kod ove metode iznosi 750 - 1150 0C.

Izvlačenje

Ova metoda se primenjuje za dobijanje proizvoda iz oblasti ravnog stakla, cevi,

cevčica, staklenih profila itd. Ovo se obavlja pri temperaturama od 700 - 1050 0C.

Livenje

Ovom metodom izrade dobijaju se predmeti iz oblasti ravnog stakla. Temperature

rastopa kod ove metode kre}u se od 800 - 1150 0C. Ukoliko se želi da se dobiju složeniji

oblici, obično se vrše kombinacije više metoda. Oblikovanje pomenutim metodama mogu da

se dobiju gotovi proizvodi koji se tek doradom oblikuju u finalni oblik koji se koristi za

odredjenu namenu.

Presovanje

Presovanje je nastariji način oblikovanja. Ova metoda oblikovanja se razvija na osnovu

sličnosti presovanja drugih materijala. Postupak presovanja je dosta jednostavan i daje

proizvode tačnih dimenzija. Postupak presovanja se sastoji iz više operacija. Odredjena

kolišina staklene mase ubacuje se u kalup, koji je zagrejan, postavlja se prsten i polako spušta

jezgro koje kroz prsten ulazi u kalup. Pritiskivanjem jezgra vrši se rasporedjivanje staklene

mase po slobodnom prostoru kalupa. Taj slobodni prostor karakteriše veličinu, izgled i oblik

artikla. Kada je presovanje završeno izvlači se jezgro van, skida se prsten, a pokretno dno se

pomera na više i gotov proizvod se oslobadja iz kalupa. Ukoliko je kalup bez pokretnog dna

10

STAKLENA AMBALAŽA

onda se gotov proizvod izbacuje prevrtanjem kalupa i istezanjem. Posle ovog postupka

presovanje se ponavlja. Ova metoda izrade staklenih proizvoda ima dosta nedostataka. Ovim

postupkom se dobijaju proizvodi čiji oblici nisu dosta složeni sa dosta velikom debljinom

zidova.

4.3 Hlađenje stakla

Posle procesa oblikovanja staklenih predmeta nastaje njihovo hladjenje. Tom prilikom,

zbog loše toplotne provodljivosti stakla dolazi do različite raspodele temperatura u pojedinim

slojevima predmeta. Najbrže se hlade površinski slojevi, dok se različite brzine promena

temperatura u površinskim i unutrašnjim predmetima što može da dovede i do njihovog

razaranja. Ova pojava je više izražena, ukoliko se proces hladjenja odigrava brže. Po svom

karakteru pomenuta naprezanja mogu da budu stalna ili trajna i prolazna. Stalna naprezanja

stvaraju se u staklenim predmetima kada proces hladjenja počinje od viših temperatura i

stanje stakla je viskozno - plastično. Prolazna naprezanja nastaju pri hladjenju staklenih

predmeta kada se staklo nalazi već u čvrstom stanju. Ona nastaju u momentu izjednačavanja

temperature u svim slojevima predmeta.

Režim hlađenja

Hladjenje stakla je proces koji se odvija pri odredjenom temperaturnom režimu i ima za

cilj da eliminiše sva nastala naprezanja u staklu ili da ih svede na dozvoljenu vrednost, a

ostatak ravnomerno rasporedi po celoj masi. Postupak hladjenja se vodi uz postepen pad

temperature u odredjenom vremenskom intervalu kako bi se najveća količina naprezanja

otklonila. U samoj peći u kojoj se odigrava proces hladjenja mora da postoji ravnomeran

raspored temperatura, koji se prati i po potrebi može da reguliše. Samo u takvim

temperaturnim uslovima moguće je otklanjanje svih vrsta naprezanja ili njihovo svođenje na

najmanju vrednost.

Odgovarajući režim hladjenja u praksi bira se prema vrsti proizvoda. On leži izmedju

dve granične temperature i to u praksi predstavlja gornju i donju granicu hladjenja. Gornja

granica je u stvari temperatura hladjenja na kojoj su čestice stakla još uvek pokretljive što

omogućava brzo otklanjanje nastalih naprezanja.

U praksi ova temperatura se kreće u intervalu od 450 - 480 0C, {to je oko 50-100 0C niže

od temperature gornje granice hlađenja. Da bi se odredjena vrsta proizvoda pravilno ohladila

odredjuju se granične temperature i izračunava režim hladjenja. On se u praksi sastoji iz

nekoliko faza.

11

STAKLENA AMBALAŽA

U prvoj fazi se stakleni proizvodi dovode na temperaturne uslove koji odgovaraju

gornjoj granici hladjenja. Ta temperatura za odredjenu vrstu stakla.

Druga faza hladjenja je zadržavanje proizvoda na temperaturi koja odgovara gornjoj

granici hladjenja u toku odredjenog vremena. To je ono vreme koje je neophodno da bi iščezli

svi prisutni naponi. Dužina vremena zadržavanja se izračunava preko odredjenih formula u

zavisnosti od vrste stakla.

U trećoj fazi se odigrava postepeno hladjenje u temperaturnim uslovima izmedju

gornje i donje granične temperature. Brzina hladjenja u ovoj fazi zavisi od količine

dozvoljenih zaostalih naprezanja u gotovim proizvodima. Brzina hladjenja i u ovoj fazi

izračunava se preko odredjene formule.

U četvrtoj fazi dešava se brzi proces hladjenja od donje granice hladjenja do normalne

- sobne temperature. Brzina hladjenja i u ovoj fazi nalazi se iz odredjenih formula. U

praktičnim uslovima proces hladjenja u ovoj fazi traje oko 10 - 20 0C/min.

Prema obliku, nameni i načinu proizvoda ona se svrstava u dve velike grupe:

staklena ambalaža sa uskim grlom;

staklena ambalaža sa širokim grlom.

Staklena ambalaža sa uskim grlom obuhvata svu ambalažu čiji unutrašnji prečnik nije

veći od 20 mm, dok je veličina proizvoda vrlo različita. To su boce, koje se koriste za

punjenje alkoholnih pića, mineralne vode, sokova, ulja, gaziranih pića i njihova zapremina se

kreće od 0,1 – 2 L . Bočice koje se koriste za punjenje medicinskih i parfimerijskih preparata

su veoma malih zapremina. Staklena ambalaža sa uskim grlom koristi se i za pakovanje raznih

hemijskih i tehničkih preparata kao što su: špiritus, sredstvo za bojenje, lakovi itd.

Sl.1 Staklena ambalaža sa uskim grlom

Staklena ambalaža sa širokim grlom obuhvata proizvode čija širina grla prelazi 20

mm. Ona služi uglavnom za pakovanje polučvrstih i čvrstih preradjevina. To su tegle raznih

oblika čija zapremina se kreće od 0,3 – 6 L. One uglavnom služe za pakovanje prehrambenih

12

STAKLENA AMBALAŽA

proizvoda u industriji i domaćinstvu. Ova vrsta ambalaže koristi se i za pakovanje

farmaceutskih proizvoda.

Sl.2 Staklena ambalaža sa širokim grlom

5 GREŠKE IZRADE

Da bi se dobila ambalaža odgovarajućeg kvaliteta po odredjenom postupku oblikovanja

na automatskim mašinama neophodno je da pojedini tehnološki parametri od kojih direktno

zavisi proces proizvodnje budu nepromenjeni za odredjeno vreme oblikovanja. Ukoliko dodje

do njihove nekontrolisane promene u toku procesa oblikovanja nastaju različite greške izrade

usled čega se javlja škart. Osnovne greške koje se javljaju u toku procesa izrade su:

pukotina,

neravnomerni raspored stakla u proizvodima,

deformacija,

kovanost,

neravna površina,

neodgovarajuća zapremina i težina.

13

STAKLENA AMBALAŽA

6 ZALJUČAK

Bez kvalitetne ambalaže u suvremenom svetu nema kvalitetnih proizvoda. Ne mogu

se svi proizvodi pakovati u istu vrstu ambalaže. Moramo dobro poznavati svojstva proizvoda i

po njima odabrati ambalažu, jer ona prati proizvod do samog kraja tj. upotrebe ili potrošača.

Kvaliteta ambalaže često je važnija od kvalitete punjenja, kao u slučaju sličnih proizvoda kad

ambalaža često ima presudnu ulogu pri odluci kupovine. Korišćenje neadekvatne ambalaže u

transportu, skladištenju i prodaji može doneti samo svim stranama veće troškove, jer može

doći do kvarenja, rasipanja, lom proizvoda te nezadovoljstva kupca. Ambalaža najčešće osim

za čuvanje proizvoda pri transportu, skladištenju i prodaji služi za deklariranje proizvoda. O

ambalaži kao otpadu također moramo voditi računa, jer može postati opasan otpad. Pravilnim

gospodarenjem otpadom uređeno je nizom ekoloških zakona i propisa, te odgovarajućim

označavanja mesta odlaganja, prikupljanja i razvrstavanja ambalažnog otpada.

14

STAKLENA AMBALAŽA

7 LITERATURA

1. Tonći Lazibat, "Poznavanje robe i upravljanje kvalitetom", SinergijA,

Sinergija - nakladništvo d.o.o., Zagreb,2004

2. www.suvremena.hr, "Nešto više o ambalaži i pakovinama", dr.sc. Danko

Matasović

3. www.tehnologijahrane.com

15