UVOD

Plastični materijali se već godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže, iako predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine. Razlozi za sve veću primenu su mnogobrojni. To su, između ostalih, niska cena sirovina, mala masa i različite mogućnosti prerade. Osim toga, specifični utrošak energije (utrošak energije po jedinici

upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastičnih materijala, koji se koriste za izradu ambalaže, mnogo je manji nego što je pri proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma.

Rešavanje problema plastičnog otpada se najčešće završava njegovim odlaganjem na deponije, ali nažalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktično su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajućom brzinom. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga (zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferilija i odlaganje korištenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodređeno vreme).

Za razliku od materijala čije se recikliranje iz ekonomskih razloga vrši još od davnih vremena, recikliranje plastičnih materijala je tehnološki i ekonomski problematično, a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja.

U našoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje, razvrstavanje i efikasnu preradu plastičnog otpada.

POJMOVI I DEFINICIJE

Nacrt Zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom definiše:

preradu ambalažnog otpada kao iskorišćavanje njegovih vrednih svojstava i sastojaka u svrhe proizvodnje (uključujući i reciklažu), u energetske svrhe, u svrhu smanjivanja količine i obima ambalažnog otpada i delimičnog ili potpunog odstranjivanja opasnih karakteristika i

reciklažu kao procesiranje ambalažnog otpada za prvobitnu namenu.

Prema Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 94/63/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu pod reciklažom se podrazumeva:

ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne svrhe ili za druge svrhe uključujući organsku reciklažu, ali isključujući ponovno dobijanje energije,

ponovno dobijanje energije podrazumeva korišćenje spaljivog ambalažnog otpada u svrhu proizvodnje energije putem direktne incineracije (spaljivanja) sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i

organska reciklaža jeste aerobni (kompostiranje) ili anaerobni (biometanizacija) postupak, pod kontrolisanim uslovima i sa korišćenjem mikroorganizama, biodegradabilnih delova ambalažnog otpada, koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

Recikliranje tehničkih proizvoda definisano je kao "ponovna upotreba ili iskorišćenje proizvoda ili delova proizvoda u sklopu kružnih tokova". U ovoj definiciji se po prvi put spominje kružni tok što i ima smisla s obzirom na poreklo reči recikliranje; (eng. recycling: re... "ponovo..., natrag..." + cycle "kružni tok, ciklus").

PLASTIČNI MATERIJALI

Primena plastičnih materijala je poslednjih godina sve veća. Ovi materijali su u velikoj meri zamenili metale, staklo i celulozu od drveta kao sirovine.

PRIKUPLJANJE PLASTIČNOG OTPADA

Plastični otpad koji se nađe u čvrstom komunalnom otpadu (koji je po sastavu vrlo heterogen) je zaprljan i pomešan sa ostalim vrstama materijala. Da bi se takav otpad mogao iskoristiti, neophodno ga je prvo prikupiti i pripremiti. U okviru pripreme za recikliranje, plastični otpad je neophodno odvojiti od drugih vrsta otpada, zatim ga identifikovati i razdvojiti po vrstama, usitniti, oprati, osušiti i regranulirati odnosno preraditi ponovo u ambalažu ili neke druge proizvode. Za izvođenje ovih operacija potrebna je specifična oprema pa je i cena dobijanja reciklata visoka. Ustanovljeno je, da bi odvojenim sakupljanjem po kontejnerima, čitav proces prerade bio jeftiniji i jednostavniji.

Izdvajanje korisnih materijala iz otpada se može organizovati na dva načina:

od strane samih građana (u domaćinstvima, školama, trgovinama, neproizvodnim preduzećima, ulicama i dr.) i

centralizovanim sistemom u posebnim postrojenjima - fabrikama sa kompletnim tehnološkim linijama.

RAZVRSTAVANJE PLASTIČNOG OTPADA

Istovrsnost materijala ima u postupku recikliranja centralni značaj. Ta istovrsnost se pravilu može postići prethodnim relativno skupim razvrstavanjem. Da bi se dobile visoko kvalitetne plastične mase, trebalo bi prerađivati samo istovrsne plastične mase. Separacija plastičnih materijala se može raščlaniti na prepoznavanje i razdvajanje.

Prepoznavanje - Karakterizacija i potpuna identifikacija plastičnih materijala je obiman posao, koji zahteva složene analitičke procedure i najsavremeniju opremu. Međutim, u nekim slučajevima je dovoljna samo procena ili orijentaciono utvrđivanje vrste ispitivanog plastičnog materijala. Za takve svrhe su razvijene i usvojene jednostavne i brze metode identifikacije. Prepoznavanje iskorišćene polimerne ambalaže je najjednostavnije ako se na njoj nalazi oznaka za reciklažu sa navedenom vrstom polimernog materijala od koga je izrađena.

Razdvajanje - Kod razdvajanja plastičnih masa, usitnjeni plastični materijal se sortira prema njegovim fizikalnim osobinama kao što su gustina, umreženost i elektroprovodljivost.

Za industriju su od posebnog značaja postupci razdvajanja na osnovu razlike u gustini. Pomoću ovih postupka mogu se iz mešavine plastičnih masa izdvojiti frakcije i do 98 % čistoće. Teškoće nastaju kod razdvajanja mekih PVC vrsta. Princip hidrociklonske tehnike zasniva se na razdvajanju frakcija različite specifične mase (gustine) u polju dejstva centrifugalne sile. Pored ovih načina razdvajanja, poznati su i postupci razdvajanja flotacijom, razdvajanje na bazi različite elektroprovodljivosti (elektrostatički uređaji za sortiranje) itd.

POSTUPCI PRERADE AMBALAŽNOG OTPADA

Iskorišćene plastične proizvode moguće je ponovo upotrebiti ili preraditi pomoću različitih postupaka, zavisno od postavljenog cilja, a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. Koji postupak prerade će se primeniti, zavisi od stepena nečistoće odnosno sortiranosti otpada i željenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.

Plastični otpad se može preraditi na više načina:

topljenjem, pri čemu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura.

hemijski, hidrolizom ili alkoholizom moguće je dobiti monomere, ili se hidrogenovanjem iz početnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao što su gasovi i ulja,

kontrolisanim spaljivanjem, pri čemu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid (CO2) i voda (H2O).

Na slici su prikazane mogućnosti prerade plastičnog otpada.

Slika . Mogućnosti prerade plastičnog otpada

Prerada topljenjem - Regranuliranje termoplasta je jedan od najstarijih i najčešćih postupaka recikliranja. Osnova ovakvog načina recikliranja je sposobnost ponovnog topljenja što je moguće kod termoplasta. Na slici . prikazana je šema postrojenja za regranuliranje plastičnog otpada. Nakon usitnjavanja i presovanja plastičnog otpada pomoću posebnih uređaja i zaključnim razdvajanjem i pranjem, izlazni materijal se regranulira, skladišti i dalje koristi u razne svrhe.

Slika Šema postupka regranuliranja

Preradom materijala (postupkom topljenja) se od istovrsnog i čistog plastičnog otpada mogu dobiti visokokvaliteni reciklati, koji mogu biti

upotrebljeni kao zamena originalnim sirovinama, istog ili sličnog kvaliteta. Takav otpad nastaje u proizvodnji plastičnih materijala i pri izradi ambalaže.

Hemijska prerada - Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u dve grupe:

postupci prerade kod kojih se makromolekulske (polimeri) prevode u niskomolekulske supstance. Tako se polimeri dobijeni reakcijama polikondenzacije ili poliadicije mogu razgraditi do polaznih monomera u prisustvu određenih reagenasa. Na ovaj način se mogu preraditi mnoge vrste plastičnih materijala kao što su poliestri, poliamidi, poliuretani, polikarbonati itd., jer poseduju hemijske aktivne i lako deljive veze. Ovi postupci se mogu obuhvatiti opštim pojmom solvoliza. U zavisnosti od toga u prisustvu kog rastvarača se reakcija odvija (alkohol, voda,...) govori se o hidrolizi, alkoholizi, glikolizi, aminolizi ili metanolizi. Primena reciklata dobijenih ovim postupcima za sada je još ograničena. Poznata je primena postupka metanolize ili glikolize kod prerade boca za piće od PET. Ovim postupkom se dobiju sirovine za proizvodnju higijenski čistog PET ili PUR, koji se može upotrebiti i za ambalažu za životne namirnice.

postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje sadrži plastični otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku gasa ili ulja, koji se dalje mogu prerađivati petrohemijskim postupcima u rafinerijama. Ova grupa postupaka može se izvoditi reduktivnim (na pr. hidrogenovanje ili piroliza) ili oksidativnim (na pr. dobijanje sinteznog gasa) načinom. Ovi postupci poznati su pod nazivima: degradativna ekstruzije, hidrogenovanje, piroliza i gasifikacija.

Dobre strane hemijske prerade su: mogućnost prerade mešanog i često zaprljanog plastičnog otpada, ušteda fosilnih goriva i obezbedenost tržišta za proizvode. Međutim, cena hemijske prerade još je visoka i ne pokriva troškove recikliranja.

Spaljivanje plastičnog otpada - Cilj ovog načina iskorišćavanja plastičnog otpada je dobijanje energije. Direktna upotreba nafte za proizvodnju energije, gledano sa aspekta "održivog razvoja" u dužem vremenskom periodu, ne bi imala smisla. S obzirom da je u plastičnim proizvodima sačuvana praktično ukupna energija nafte, od velike koristi je da se energija nafte akumulirana u plastičnim proizvodima, koristi u energetske svrhe, ali tek na kraju njihovog upotrebnog ciklusa. Ovakav način

iskorišćenja plastičnog otpada bi se trebao primenjivati samo u slučaju kad otpad više nije moguće reciklirati na druge načine.

Deponovanje - S obzirom da su plastični materijali relativno novi materijali još vek ima mnogo otvorenih pitanja u vezi njihovog deponovanja na duži period. Ispitivanja su pokazala da na proces raspadanja ima uticaj debljina plastičnog materijala. Dok su kod folija i tanjih delova nastupili procesi raspadanja, deblji delovi nisu pokazivali vidljive pojave razgradnje. Takođe se ispitivanjima ustanovilo da mikroorganizmi nemaju nikakav uticaj na razgradnju pojedinih vrsta plastičnih materijala kao što su PP i PE, dok su kod drugih vrsta na pr. kod polistirena ili poliuretana oni ubrzavali proces razgradnje. Za sada se plastični materijali zajedno sa drugim otpadom deponuju na deponije za čvrsti komunalni otpad. Može se pretpostaviti da će zbog sve manjeg prostora u budućnosti naglo rasti troškovi deponovanja i da se današnja rešenja za zbrinjavanje otpada neće moći zadržati. Treba naglasiti, da su plastični materijali u uređenim deponijama najmanji zagađivači vodotokova (ne rastvaraju se u vodi) i ne zagađuju vazduh.

Problematičan je otpad iz domaćinstava koji je heterogen i u kome se nalaze mešani, a u zavisnosti od sistema prikupljanja, različito zaprljani plastični materijali. Troškovi prerade ovakvog otpada, za dobijanje visokovrednih proizvoda, u pravilu prevazilaze cenu novog materijala.

Zbog činjenice da plastični otpad najčešće nije sortiran (zbog zahtevnog i skupog postupka sortiranja i nedovoljno sprovedenog razdvajanja od strane potrošača), našlo se rešenje za preradu mešavine plastičnog otpada. Međutim, ovakvim načinom prerade dobiju se reciklati manjeg kvaliteta. Takvi reciklati na tržištu ne mogu da konkurišu novim materijalima. Zato i proizvodni pogoni nisu baš spremni da prošire svoj proizvodni program i na bazi reciklata.

Razmatrani postupci prerade predstavljaju samo jedan od načina sa kojim se ozbiljan ekološki problem može u značajnoj meri ublažiti, ali mora i može biti profitabilna industrijska delatnost.

Simboli za označavanje plastike

Plastične boce, posude i druga ambalaža imaju jedan od najstarijih i najrazrađenijih sistema za označavanje. Iako se u svetu koriste više sistema označavanja, može se reći da se svi oni uglavnom baziraju na standardu ISO 1043-1 i sa malim modifikacijama izgledaju kako je to dato u tabeli dole.

Simboli imaju dvostruku ulogu. Potrošačima oni uglavnom ukazuju da se ambalaža može reciklirati, a onima upućenijima i onima koji se bave reciklažom ukazuju i na vrstu primenjene plastike.

 

 

Simbol Značenje

Polyethylene Terephthalate (PETE)Najraširenijia vrsta plastike jer se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove i sl, posude za prehrambene proizvode, ostalu ambalažu.

High Density Polyethylene (HDPE)Koristi se za boce za mleko, jogurt, sokove, vodu, deterdžente i druge hemijske preparate ...

Polyvinyl Chloride (PVC)Koristi se za boce za deterdžente, šampone i druge hemijske preparate, kablove i drugi građevinski materijal ...

Low Density Polyethylene (LDPE)Koristi se za fleksibilne boce, kese za hleb, smrznutu hranu ...

Polypropylene (PP)Koristi se za boce za jgurt, sirupove, kečap, medicinske boce, zatvarače za boce ...

Polystyrene (PS)Koristi se za čvršću ambalažu, tanjire, čaše, kutije za lekove ...

OstaloPlastična ambalaža i drugi proizvodi gore ne pomenuta

SISTEMI ZA SAKUPLJANJE PET AMBALAŽE – OPCIJE ZA SRBIJUProjekti koje je finansirala vlada2003 “Recikaža poli(etilen tereftalata) ili PET kao sekundarna sirovina”2004 “Strategija sakupljanja PET i edukacija stanovništva o ponovnoj upotrebi PET”2005 “Generalni projekat za pogon za proizvodnju r-PET granulata kvaliteta za prehrambenu ambalažu iz sekundarne sirovine PET”

Situacija u svetu

Kolčine PET koje se uvoze u našu

U Srbiji se ne proizvodi PET!Uvezene količine su već značajno premašile 40 000 tona godišnje!

Morfološki sastav otpada u Beogradu

Prosečan sastav otpada u većim gradovima u Republici Srbiji

Osnovna primena PET/ boce od 2 litre

Evropska Direktiva koja se odnosi na ambalažu i otpad od ambalaže (94/62/EC) utvrðuje uslove da zemlje članice moraju da uspostave sistem sakupljanja iskorišćene ambalaže, u cilju njene reciklaže. Meðutim,svaka zemlja ima pravo izbora metode za sakupljanje otpada od ambalaže, a koji odgovara nacionalnoj politici, strategiji iuslovima. EU Directive 94/62/ECDirektiva mora da se sprovede u roku od 10 godina nakon uključivanja zadatih ciljeva u nacionalni zakon.

Reciklovani PET može da se preradi u- vlakna- folije- ambalažu• neprehrambenu• prehrambenuCene PETa su:900 - 1000 reciklovani> 200 balirani1100 - 1400 novicena (Euro/t) PET

Beograd ima oko 1 700 000 stanovnika. Sva ostala mesta imaju 300 000 ili manje stanovnika. Srbija ima ravničarske, brdovite I planinske regije sa vrlo različitom gustinom naseljenosti.

S obziromna nisku svest stanovništva o zaštiti životne sredine i čestog vandalizma nad kontejnerima za sakupljanje komunalnog otpada, optimalan program sakupljanja jesistem sakupljanja sa finansijskom stimulacijom učesnika.

Sakupljački centri su pogodni sistemi za sakupljanje materijala koji mogu da se recikliraju. Lako se uvode i, kada se održavaju, predstavljaju adekvatan mehanizamza stanovništvo da odlaže PET boce, a kasnije i druge sekundarne sirovine.

Pošto još uvek ne postoji razvijena mreža velikih supermarketa I potrošači nisu stekli navike da sakupljaju otpadni PET, centri bi mogli da se nalaze u okviru gradskihzelenih i robnih pijaca.Na taj način:- bi bili dostupni široj javnosti;- bi se nalazili na lokacijama gde već postoji neka praksa donošenja odvojenog kućnogotpada (stare novine i papir)- ne bi postajala potreba za angažovanjem nove radne snage, s obzirom da postoje licaza održavanje pijaca.

Sistem kaucijeBoce se prodaju sa odreðenim procentom uračunatim u cenu, koji se može povratiti. Ovajprocenat se vraća u momentu kada se boca vrati trgovcima. Ovaj procenat može da se naplati i za pojedinačnu flašu, kao i za flašu koja se ponovo može puniti. Sistem sakupljanja PET ambalaže sa sistemom kaucije obično dostiže velike procentesakupljanja (90%). Dodatna prednost ovog sistema je što je veoma nizak stepen kontamiranog materijala

Sakupljanje treba da bude podržano kako od strane lokalne i republičke vlasti krozodgovarajuæi zakon, tako i od strane medija, kako bi se razvijala javna svest.Uz takvu podršku i sa dobro organizovanim sistemom sakupljanja PET, može se vremenom očekivati sve veće učešće graðana u ovoj I drugim akcijama reciklaže sekundarnih sirovina.

1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi, zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno, tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje.

Četiri glavne kategorije otpada:

1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povrće i voće, cveće, lišće

2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za obuću, toplomeri i termometri

3. Reciklažni otpad - papir, staklo, metali, plastika

4. Natopljen otpad, bolnicki otpad - poput zavoja i odeće natopljene krvlju, uložaka i dr. telesnim tečnostima.

Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili

Materijalpribližno vreme

raspada

Hrana, cveće i svi organski proizvodi

1 do 2 nedelje

Papir (ne plastificiran)

10 do 30 dana

Pamučna odeća 2 do 5 meseci

Vuneni predmeti 1 godina

Drvo 10 do 15 godina

Konzerve 100 do 500 godina

Plastična kesa 1 milion godina

Staklena flaša nikada

 

Plastika - poseban problem !

Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i još jeftina, zaposela je naš svakodnevni život. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem.Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira.Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se bezbojna plastika.

Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije.

Veliki potrošači plastike:

Domaćinstvo - kupovne kese, flaše,kutije, kese za đubre...

Bolnice - špricevi, boce za glukozu,kese za mokraću, creva i rukavice...

Hoteli, kućne dostave hrane - kutije od hrane,i prevoznici plastične flaše, tanjiri, čaše i kašike...

 

"Brzan-Plast" O.D. - 34228 Brzandirektor Rade Simićtel: 034/861-082, 861-391, 861-402 fax: 034/861-401e-mail: office@brzanplast.comNaše predstavništvo u Beogradu, je:predstavnik: Igor Ilić ul. Vojvode Stepe 140,tel. 011/ 2473-942 fax: 011/ 3974-389,e-mail: beograd@brzanplast.com

- Preduzeće OD "BRZAN-PLAST" Brzan, Opština Batočina osnovano je 1990 .god. a od 2001.god. preduzeće se opredeljuje i obavlja osnovne delatnosti - reciklažu otpadne amabalažne plastike i proizvodnju proizvoda raznih namena od dobijenog regranulata.Preduzeće OD"BRZAN-PLAST" Brzan je preduzeće, jedino u Srbiji čija je osnovna delatnost reciklaža otpadne plastike. Preduzeće organizuje sakupljanje, otkup, preradu (sečenje, pranje, sušenje, proizvodnju regranulata) i proizvodnju novih proizvoda za potrebe pre svega privrede, naročito poljoprivrede, a takodje i stanovništva. Za prvi stepen prerade plastičnog otpada od momenta sakupljanja je presovanje, za tu potrebu konstruisali smo mobilnu presu za baliranje na električni i dizel pogon.

POTREBAMA TRŽISTA, proizveli mlin za mlevenje PET ambalaže koji je na madjunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu osvojio prvu nagradu za inovaciju. Mlin je po konstruktivnom rešenju izuzetnih karakeristika, a po ceni znatno jeftiniji od mlinova za ove namene koji postoje u zemljama Evropske unije. Takodje, serijska proizvodnja mlina za mlevenje PET ambalaže je jako interesantna, obzirom da ona prestavlja prvu fazu razrešavanja problema PET ambalaže na gradskim deponijama ,a omogućava dobijanje izvoznog artikla za kojim postoji značajno interesovanje u zemljama EU i zemljama dalekog Istoka. I u ovom poslu postoji spremnost preduzeća na sve oblike saradnje sa ino partnerima, pogotovu što preduzeće poklanja izuzetnu paznju razvoju sopstvene proizvodnje mašina i opreme za reciklazu.

U potpunosti su se posvetili programima reciklaže otpadne ambalažne plastike i proizvodnje opreme za reciklažu. Stoga. poslovna poruka je - ZA ČISTU SRBIJU.

Od početnih kapaciteta (10-30 kg/h) za 14 godina razvili smo kapacitet na prostoru 2 fabrike, i povećali proizvodnju od 1 500 t folije na godišnjem nivou.

OPREMAPoseduje i koristi jedinstvene linije za reciklažu plastičnog otpada projektovane i opremljene na osnovu dosadašnjeg iskustva i stečenih znanja. U sastavu opreme dominira ekstruderska oprema novije generacije.

TRŽIŠTE I DISTRIBUCIJASvoje proizvode plasiramo ličnom dostavom veleprodajnim objektima širom Srbije i Crne Gore.

Naši najčešći naručioci su: građevinska stovarišta, poljoprivredne apoteke, javna i komunalna preduzeća, ribarnice, prodavnice boja i lakova....

RAZVOJNI CILJEVINamera nam je da proširimo svoje postojeće kapacitete za reciklažu uvodjenjem novih linija za reciklažu i linija za proizvodnju folija do 8 m širine kao i proizvodnju višeslojnih folija.Procenili smo i idejnim projektom zacrtali izgradnju nove proizvodne hale od minimum 3.000m. Za funkcionisanje novog planiranog programa potrebno jedodatno uposliti još novih 50 radnika. Jadan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastičnih folija zamenom nove za staru, obezbedimo znatno jeftiniju sirovinsku osnovu i sačuvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija koje sada čine preko 5% svih otpada na deponijama.

PROIZVODI FABRIKE BRZAN PLAST O.D.TERMO SKUPLJAJUĆA FOLIJA

Trenutno možemo da Vam ponudimo građevinsku foliju do 4m. Foliju pravimo od regranulata. Folija od regranulata je do 50% jeftinija od folije koja se pravi od granulata.

ŠTA JE REGRANULAT? Regranulat je dobijen reciklažom folije od granulata (odnosno od stare, iskorišćene folije).

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU FOLIJE OD GRANULATA I REGRANULATA?Jedina razlika je u ceni i nijansi boje, folija od regranulata je 40% jeftinija, folija je providna ali nije čisto bela već je malo sivkasta. Ostale karakteristike, izdržljivost, debljina i sl. karakteristike su iste, odnosno nema razlike.

 

 

 

 

Prodajna cena građevinske folije:

PROIZVODNJA PLASTIČNIH DŽAKOVA, VREĆA I PLASTIČNIH KESA

Debljina folije - 0,04 - 0,200 mm

Širina a 4 m

Dužina kese b po želji

Ime proizvoda Debljina Količina Cena (din)

Folija od regranulata 0,150 mm 1 kg (1,6m) 80,00

Za Vaše potrebe organizujemo proizvodnju plasticnih džakova različitih debljina, veličina i namena sa i bez štampe.Takođe izrađujemo treger kese, torbe i druge proizvode za pakovanje i prenos.U velikim serijama izrađujemo i džakove za smece u crnoj ili u nekoj drugoj boji.Sve proizvode izrađujemo od granulat a i od regranulata, što je znatno jeftinije.

GDE SE SVE KORISTE PLASTIČNI DžAKOVI?Plastični džakovi se koriste za građevinske potrebe, poljoprivrednim potrebama, ribarnicama, pijacama i sl.

Debljina folije - 0.002-0.20mm

Širina folije a200-650 mm +

falte

Dužina kese b 1.500 mm

Tip vara Var na dnu

Cena džaka zavisi od: dužine, širine i debljine.

PRESA ZA BALIRANJE Najbolje rezultate je postigla na presovanju PET ambalaže gde izvrši minimizaciju 12 - 15 puta.Prese se izrađuju isključivo mobilne, postavljene na svojoj prikolici koja može da se vuče od putničkog automobila do bilo kojeg teretnog vozila. Po zahtevu kupca mogle bi da budu i statične.

Dimenzije prese 3700x1470x1500

Težina kompletno sa podvoskom

400 kg

Pogon elektro motor snage 5kw ili dizel motor sanage 12 ks

Kapacitet od 500-1000 kg-1h u zavisnosti od vrste materijala

Vrste materijala koje balira

PET ambalaža, polietilenska folija, sve vrste limenki i šupljih tela do veličine 5 litara, papir, karton i druge slične materijale

Modeli presa za baliranje

mobilnasa elektro pogonom mobilna sa dizel motorom statična sa elektro motorom statična sa dizel motorom

RECIKLAŽA

Preduzeće "Brzan plast" o.d. iz Brzana, kao vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, započelo je u 2005. god. novi postupak modernizacije i usavršavanja ove delatnosti, u kom cilju smo preduzeli brojne po svemu uspešne poslovne korake.Jedan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastičnih folija i sačuvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija i PET ambalaže koje sada cine preko 5% svih otpada na deponijama.

PROZVODI

Trenutno možemo da Vam ponudimo građevinsku foliju do 4m. Foliju pravimo od regranulata. Folija od regranulata je do 50% jeftinija od folije koja se pravi od granulata.Za Vaše potrebe organizujemo proizvodnju plasticnih đžakova različitih debljina, veličina i namena sa i bez štampe.U velikim serijama izrađujemo i đžakove za smece u crnoj ili u nekoj drugoj boji.Sve proizvode izrađujemo od regranulata, što je znatno jeftinije

MAŠINE

"BRZAN PLAST,, OD je pokrenuo serijsku proizvodnju presa za baliranje plastičnog otpada ( posebno PET ambalaže) i u tom pravcu ima izuzetno dobrih rezultata. U najkraćem, početkom ove godine osvojili smo proizvodnju nove mašine za presovanje otpadne plastike svih vrsta (isključivo mobilne prese sa elektro i dizel motorom), koja bi po nasem planu trebalo da postane osnova sakupljanja velikih količina otpadne plastike koja se nalazi svuda oko nas. Ova presa je u probnom radu postigla izvanredne rezultate u presovanju pre svega PET ambalaže (smanjujući njenu zapreminu do 15 puta!), što nam daje za pravo da razmišljamo u pravcu angazovanja ovih presa na mnogim punktovima u Srbiji.

MLIN ZA MLEVENJE PLASTIČNOG OTPADA (PET)

Na inicijativu Agencije za reciklažu Republike Srbije, a u cilju razrešavanja izrazenog problema sakupljanja i deponovanja otpada od PET ambalaže u Republici Srbiji ,preduzeće OD "Brzan plast", proizvelo je mlin za mlevenje korišćenih plastičnih boca svih veličina - PET amabalaže,koji je na medjunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu u julu mesecu 2004.godine dobilo prvu nagradu za inovaciju.

Prezentacija mlina za mlevenje PET ambalaže u Leskovcu i Beogradu bila je propraćena odgovarajućom mediskom kampanjom, koja je rezultirala izuzetno interesovanje, pre svega javnih komunalnih preduzeća cistoce svih većih gradova u Republici, a takodje i velikog broja preduzetnika-fizickih lica koji su u ovoj inovaciji uocili mogucnost obezbedjenja zarade koja pruza mogućnost egzistencije članovima njihovih porodica, pogotovu činjenica da je obezbedjen otkup i prevoz.

Mlinovi se izrađuju sa dve vrste pogona:- stabilni mlinovi koriste elektro pogon,- mobilni mlinovi koriste dizel agregat i postoji mogućnost  montaže na svojoj prikolici ili na teretno vozilo.

Prva nagrada za inovaciju na sajmu komunalne opreme u Leskovcu 2004. god. dodeljen od strane

Agencije za reciklažu Republike Srbije.

 

 

Mlinovi su namenjeni za mlevenje svih plastičnih otpada ( PET boca,  ulivci, pogače i drugih profila).

 

- Smanjuje zapreminu otpada i do trideset puta- Priprema otpadnog materijala za reciklažu- Konstrukcija može biti mobilna ili stabilna- Niska potrošnja električne energije- Visoka efikasnost- Izuzetna isplativost

- Mogućnost priključivanja na agregat- Automatska signalizacija- Miran rad bez neželjenih vibracija- Buka pri radu manja od 90 dB- Jednostavna montaža i upotreba- Male dimenzije- Niska cena

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

 Instalirana snaga 10,5 KW

 Broj noževa 108 kom.

 Težina mašine 1.200 kg

 Dimenzije mašine 1200 x 2000 / 2000

 Kapacitet 250 - 300 kg/h

MLIN ZA RECIKLAŽU PLASTIČNOG OTPADA

Mlinovi se izrađuju sa dve vrste pogona:

- stabilni mlinovi koriste elektro pogon,- mobilni mlinovi koriste dizel agregat i   postoji mogućnost montaže na svojoj   prikolici ili na teretno vozilo.

Mlinovi su namenjeni za mlevenje svih plastičnih otpada ( PET boca, ulivci, pogače i drugih profila).

PRESA ZA BALIRANJE PLASTIČNOG OTPADA

Modeli presa za baliranje:

-mobilnasa elektro pogonom, -mobilna sa dizel motorom, -statična sa elektro motorom, -statična sa dizel motorom.

Presa smanjuje PET ambalažu do 15 puta.

Rekordno (ostvarena) za sada izbalirana količina za 8 minuta je 50 kg folije.

MREŽASTI KONTEJNER ZA PLASTIČNI OTPAD

Kontejneri su pogodni za skladištenje PET ambalaže, plastične folije isl.

Proizvodnji prosecni kapacitet linije za mlevenje i pranje polietilenskih folija je 300 kg/h ( cca. 90- 120 T / mesecno u dve smene).

- Potrosnja vode: 1 litar/kg preradjene sirovine

- Instalisana snaga elektricne energije :  400 Kw/h

- Prosecna potrosnja elektricne energije : 200 kw/h

LINIJA ZA MLEVENJE I PRANJE POLIETILENSKIH FOLIJA SA EKSTRUDEROM

LINIJA ZA MLEVENJE I PRANJE POLIETILENSKIH FOLIJA SA EKSTRUDEROM

TEHNOLOSKI OPIS

Proces izrade regranulata od plasticnog otpada  u liniji za mlevenje i pranje polietilenskih folija je sledeci:

Prva faza – prerada otpada za mlevenje da bi se doslo do sitno iseckanog materijala nalik na pahuljice koji se dalje transportuje u liniji do Druga faza – predpranje, pranje i ispiranje materijala, do Treca faza – cedjenje , do

PROIZVODNE I TRZISNE KARAKTERISTIKE

- potpuna prerada otpadne plastike u regranulat kao finalni proizvod,- sirovina: polietilenske folije – plasticna ambalaza i ambalazna   plastika sa strec folijom ,- kapacitet linije min 1.100 – 1.440 T godisnje- isplativost linije - min 200 EUR/T- dimenzije linije: 49,1 m x 0,8 – 2,3m x max 3,8m ( l x d x h)  max period otplate investicije :18-24 meseca