ta je to mikrokontroler================Pojava mikroprocesora,
ipova koji su mogli da izvravaju neki korisniki program, napravila
je revoluciju u elektronici omoguivi izradu raznih uredjaja koji su
odjednom postali manji, bri, sa vie mogunosti, pa ak dovela i do
pojave prvih kompjutera.ikrokontroler nije isto to i mikroprocesor,
moglo bi da se kae da je mikrokontroler u stvari njihova
nadgradnja. ikroprocesor se sastoji od aritmetiko!logike jedinice,
neto malo "#!a i adresne magistrale kojom su se povezivali sa
spoljnom memorijom i ulazno!izlaznim jedinicama. $eki od njih imaju
u sebi i programsku memoriju u kojoj se nalazi program koji
izvravaju, dok ostali zahtevaju spoljnu memoriju.ikrokontroler
takodje sadri aritmetiko!logiku jedinicu, ali ne poseduje adresnu
magistralu jer ima integrisanu programsku memoriju, a uz to ima
ugradjene mnoge druge hardverske komponente, kao to su logiki
ulazno!izlazni pinovi, brojai, tajmeri, oscilatori, "#, %%P"&,
P' moduli, #() i )(# konvertori, komparatori, *atch!dog tajmeri
itd. oglo bi da se kae da su mikrokontroleri kompjuteri u malom !
uz dodatak neke ulazne jedinice za komunikaciju sa korisnikom
+tastatura, mi, i izlazne za prikaz rezultata +ekran, tampa, moe da
se napravi kompjuter koji bi daleko prevaziao per-ormanse
nekadanjih kompjutera baziranih na osmobitnim mikropocesorima +npr.
./0,. $aravno da danas ne bi imalo mnogo smisla praviti takve
kompjutere,ali sa mikrokontrolerima moemo da napravimo mnoge
zanimljive uredjaje koji mogu da nam poslue za zabavu, edukaciju pa
ak i zaradu.1reba imati na umu da se danas mikrokontroleri nalaze
svuda2 u digitalnim satovima, digitalnim -otoaparatima, mainama za
izradu -otogra-ija, ka-ematima, punjaima baterija +ima ih i u samim
baterijama,, u depnim baterijskim lampama, pa i u igrakama. 3
modernim automobilima ih ima na desetine i veina njih komunicira
medju sobom +npr. samo u volanu moe da ih bude nekoliko,.4ilj ovog
tutorijala nije da napravimo neki visoko komercijalan uredjaj ve da
zainteresovani mogu da naue osnove rada sa njima, jer je poetniku
upravo najvei problem da naui osnove ! ako to nema odakle da
savlada, poetni entuzijazam moe brzo da predje u razoaranje.Postoje
mnogi proizvodjai mikrokontrolera, a svaki od njih ima nekoliko
-amilija. &dluiti se za nekog proizvodjaa poetniku je jako teko
i postoje mnoga miljenja oko toga ta je za poetnika bolje. i neemo
da se bavimo tim pitanjima, ovo e biti tutorijal za mikrokontroler
proizvodjaa 5icrochip5 i to iz /!bitne -amillije sa unapredjenim
jezgrom sa oznakom P647897/:;. 3iemo kako se za njega piu programi
u programskom jeziku P64teo bih da se osvrnem na samu re
5mikrokontroler5 jer bi mogla pogreno da se shvati. $aime, re
kontrola nema isto znaenje u naem jeziku kao u engleskom. 3 naem
jeziku ta re oznaava nadzor, proveru, dok u engleskom jeziku ta re
+controll, oznaava upravljanje, tako da bi neki bukvalni prevod rei
mikrokontroler bio mikroupravlja. $aravno, u naem jeziku se re
mikrokontroler odomaila i svi poznavaoci materije znaju o emu se
radi tako da emo i mi ovde daje koristimo, a ona nee biti jedina
koja se koristi u svom izvornom obliku, mada u ja da se trudimda,
kad god to ima smisla, koristim nae rei koje su manje!vie
odgovarajue za neke pojomove. &vo iskljuivo iz razloga to
mislim +a postoje i neki dokazi od pametnih ljudi, da mnogi hoe da
unite na razne naine naa nacionalna obeleja, a jedno do njih je
svakako jezik.?matram da mi ?rbi treba da budemo samosvesni i da se
trudimo da sami ouvamo, koliko god je to mogue, na nacionalni
identitet na svim poljima, a jedno od njih je i jezik. @injenica je
da ima mnogo mladih koji su proitali vie teksta od svojih drugara
preko raznih drutvenih mrea nego iz knjiga domaih autora i zato ne
treba nikome zameriti jer je veoma mogue da za neke rei iz tehnike
oblasti mladja populacija jednostavno ne zna domai izraz. $aravno,
nisam ni ja lingvista niti poznajem sve te rei, ali u da se trudim
koliko znam i umem da koristim domae rei tamo gde to ima smisla.alo
sam skrenuo sa teme i to je neka druga pria, za neko drugo mesto,
ali sam hteo da obrazloim ukoliko naidjete na neku re za koju
smatrate da nije adekvatna za ovu oblasti, ili vam se uini
besmislena.$eke stvari e ovde biti objanjene ukratko, ili moda
karikirano i nedovoljno kako se ne bi uplitali u neke, bar za
poetak, nebitne stvari, a verovatno u negde i da napravim greku pa
molim sve koji smatraju da neto nije napisano kako treba, da se
slobodno jave i isprave me.Programiranje
mikrokontrolera=====================ao to smo ve rekli,
mikrokontroler ima u sebi programsku memoriju u kojoj se nalazi
program koji treba da se izvrava i upravlja nekim uredjajima i
procesima. Postoje mikrokontroleri +u daljemtesku 43 od engleskog
izraza 5microcontroller unit5, koji u sebi ve imaju -abriki, u toku
proizvodnje, upisan neki program, ali oni su specijalizovani za
odredjene namene i nama nisu od neke koristi ! nas zanimaju oni
koje moemo sami da programiramo prema svojim potrebama. Poto takvi
43!i dolaze sa potpuno praznom programskom memorijom, kada bi ih
ubacili u nae kolo koje smo projektovali, nita se ne bi desilo, nae
elektronsko edo bilo bi potpuno 5mrtvo5, pa je potrebno da mi sami
napiemo program i smestimo ga u programsku memoriju. P64 kontroler
koji emo mi da koristimo ima tzv. 9A#?> +ita se -le, programsku
memoriju, odn. memoriju u koju moemo vie puta da upisujemo na
program, briemo ako neto nije dobro, i ponovo upiemo drugi program.
+, izraunamo koliki je zaista napon >1 u voltima#=ada je >1
tano 1-H, >+ e biti .H %to je jednako re(erentnom naponu, pa e
rezultat imati maksimalnu vrednost, tj ?1111111111 ili 1-+,
dekadno# Hidimo da dobijeni rezultat moramo da podelimo sa 1-+,, da
bi dobili 1-H, tj# da bi izraunali >1# Iako 989 ne podrava
de&imalne brojeve, ipak je ovde re o mikrokontroleru i nije
problem napraviti rutinu za de&imalno deljenje i doi do
rezultata, ali bi ta rutina bila velika i oduzela bi prilino
vremena za njeno izvr%avanje# 'ato emo da pribegnemo jednom triku*
ako ve neemo da delimo sa de&imalama, onda emo da prilagodimo
>+ tako da rezultat podelimo sa &elim brojem, a u ovom
sluaju bi bilo zgodno da to bude 1--# )o znai da moramo da
promenimo odnos E1 i E+ tako da pri >1 od 1-H, rezultat 27
konverzije bude tano 1---, pa emo da izraunamo koliko tano treba da
bude napon >+#9ostaviemo propor&iju*1-+, * . = 1--- *
>+>+ = . : 1--- F 1-+,>+ = 3,880 H%to znai da >+ mora
da bude 3,880H kada je >1 = 1-H# + : E1 F (>1>+"=ada
zamenimo vrednosti dobijemo da nam je potreban otpornik od /,../ =#
9o%to ta vrednost ne postoji, E+ emo da zamenimo trimer
poten&iometrom pa e na% razdelnik da izgleda ovako*Hrednost za
E+ emo najlak%e da podesimo tako %to emo da napi%emo na% program
koji vrednost dobijenu konverzijom deli sa 1-- i prikazuje na
displeju, podesimo >1 na 1- volti i pode%avamo trimer E+ dok na
displeju ne dobijemo prikaz od 1-H#He smo rekli da 989 ne poznaje
de&imalne brojeve, %to znai da e rezultat da bude
&elobrojni, bezijedne de&imale, ali po%to ve imamo 276 sa
dovoljnom rezolu&ijom, rezultat konverzije moemo da uveamo 1-
puta, tj# u ovom sluaju da podelimo sa 1- umesto sa 1--, prikaemo
ga na displeju i ispi%emo de&imalnu taku izmedju jedini&a i
deseti&aB time smo dobili rezultat sa jednom de&imalom#
=oristan trik, zapamtite ga, trebae vam#> primeru iz pret!odnog
teksta namerno je na kraju izostavljen jedan detalj zbog testiranja
va%e panje# Eekli smo da rezultat 27 konverzije moemo da podelimo
sa 1- i dobijemo jednu de&imalu, a iz toga proizilazi da bez
ikakvog deljenja rezultata dobijamo praktino dve de&imale, s
tim %to i dalje imamo rezultat u obliku &elobrojne vrednosti, a
de&imalnu taku ispisujemo izmedju &i(ara stoti&a i
deseti&a# 2ko ste ovo videli, znai da ste s!vatili prin&ip
dobijanja de&imala pomou &eli! brojeva, a ako niste, ne
brinite, nauiete#8rzina konverzije 276a
9ro&es pretvaranja analogne veliine u digitalnu ima neko
vreme trajanja i predstavlja parametar koji se zove brzina
konverzije (Csampling rateC na engleskom"# )a brzina se ponekad
izraava kao vreme, a ponekad kao (rekven&a, a radi se,
praktino, o dva obrnuto propor&ionalna podatka ((rekven&a =
1 F vreme, i obrnuto"# 'a%to je bitna ta brzinaO =ao %to smo rekli,
analogni signal u svakom trenutku ima neku vrednost koja je,
zavisno od signala, podlona promeni# Ga druge strane,digitalni
signal je deJnisan samo u odredjenim trenu&ima %to znai da
postoji %ansa da je analogni signal promenio vrednost izmedju dve
uzastopne konverzije %to rezultira netanom predstavom signala u
digitalnom obliku#9o teoriji, potrebno je da (rekven&a
konverzije bude bar duplo vea od najvee oekivane (rekvn&e
analognog signala da bi on bio kolikotoliko ispravno prikazan
kasnije kroz rekonstruk&iju pomou 72 konvertora i Jltera# 'ato
je (rekven&a uzorkovanja kod audio signala 33,1 kHz (muziki 67"
jer ljudsko uvo uje, u najboljem sluaju, (rekven&e do oko +-
kHz#$edjutim, da bi signal sa velikom sigurno%u bio pretvoren u
digitalni, teorija kae da je potrebno da (rekven&a uzorkovanja
bude oko 1- puta vea od (rekven&e analognog signala koji se
konvertuje# 1a osnovu tog podatka moete, re&imo, da uporedite
dva digitalna os&iloskopa od koji! oba mogu da CvideC signal do
1-- $!z, s tim da je brzina uzorkovanja kod jednog 1 NGFs (ita se
Cgigasempl u sekundiC" i oznaava jednu milijardu uzoraka u jednoj
sekundi, dok je kod drugog .-- $GFs (ita se Cmegasempl u sekundiC"
i predstavlja .-- miliona uzoraka u jednoj sekundi#
