Šta je digitalna poljoprivreda?

Tokom istorije, poljoprivreda je doživela nekoliko značajnih revolucija, a one su najčešće bile rezultat revolucija u tehnici. Industrijska revolucija u XIX veku izrodila je nove alatke i mašine, napredak u hemijskim istraživanjima doveo je do pojave veštačkih đubriva i pesticida 1960-ih, a istraživanja u genetici i karakterizaciji semena dovela su do masovne pojave novih sorti i hibrida krajem XX veka. Danas, u doba Četvrte industrijske revolucije, informacione tehnologije su nosilac promena u poljoprivredi.

Senzori, roboti, sateliti, GPS i dronovi su postali svakodnevica mnogih poljoprivrednika i služe kao veoma bogati izvori podataka o rastu biljaka, zemljištu i klimatskim uslovima. Ovim putem se dobijaju informacije o usevima na veoma visokoj rezoluciji što omogućava poljoprivrednicima da donesu odgovarajuće odluke u skladu sa stvarnim stanjem biljaka na svakom metru njive. Upravo to je cilj precizne poljoprivrede.

Ipak, veliki broj podataka koji se dobijaju sa satelita, senzora i dronova potrebno je sistematizovati i združeno obraditi, što je često pretežak zadatak za agronoma. Međutim, upotrebom naprednih metoda obrade slike i mašinskog učenja, moguće je automatski izvući korisno znanje iz ogromnih skupova podataka i dati optimalnu preporuku korisniku po pitanju odabira semena, količine i prostorne raspodele agrohemije, datuma žetve i postžetvene logistike. Ovakvi sistemi se zovu i sistemi za podršku u odlučivanju, jer za cilj nemaju isključivanje poljoprivrednika i stručnjaka iz lanca proizvodnje, već za cilj imaju da pomognu korisniku da donese najbolju odluku imajući u vidu realno stanje na terenu.

Kako bespilotne letelice prave revoluciju u poljoprivredi? Pogledom iz “ptičije perspektive“ i multispektralnom analizom vidljivog i nevidljivog zračenja, poljoprivrednici danas mogu da dobiju mnogo jasniju sliku o svojim usevima i da ih prate.

Dronovi pružaju mogućnost da se brzo i precizno izrade digitalne mape terena i mape vegetacionih indeksa u rezoluciji do čak 2 cm po pikselu.

Mape vegetacionih indeksa omogućuju:

detaljan uvid u metabolizam useva,

brojanje biljaka i cvetova u pojedinim fazama,

ranu detekciju promena na usevu,

zoniranje i klasifikaciju,

izradu mapa aplikacije za digitalne poljoprivredne mašine.

Bespilotne letelice su se odlično pokazale u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu, gde je potrebno detaljno ispratiti biljke, a površine od interesa su znatno manje nego u ratarskoj proizvodnji. Danas se na tržištu mogu naći veoma povoljni dronovi za jednostavno vizuelno osmatranje od nekoliko stotina evra, ali su za profesionalnu upotrebu u poljoprivredi predviđeni posebni modeli koji poseduju kamere sa većim brojem kanala i ozbiljnijim softverima za obradu ovih snimaka. Dostupno je i uslužno profesionalno skeniranje koje obavljaju sertifikovani operateri, što je često povoljnije i jednostavnije, imajući u vidu da je za samostalno mapiranje useva potrebna složena obuka, polaganje ispita, registracija i osiguranje letelice, dozvola za upravljanje i dru-ga dokumentacija koju u skladu sa zakonima izdaju nadležni državni organi.

Ograničenja upotrebe dronova se odnose na uticaj jačeg vetra i kiše kada let nije moguć, a potrebno je i određeno vreme da se snimci obrade kako bi se iz snimaka dobile mape. Što je veća preciznost snimanja i površina koju treba pokriti dronom – to je potrebno više vremena za snimanje i veća snaga računara za obradu, pa se ova aktivnost najčešće poverava profesionalnim servisima.

Bespilotne letelice sa pratećom opremom za komandovanje

Digitalna obrada slike

Slike dobijene dronom pružaju uvid u useve na čitavom polju iz “ptičije perspektive” i mo-gućnost poljoprivredniku da locira delove koji bolje ili lošije rastu, sagleda razloge koji leže iza razlika u kvalitetu useva i donese optimalne odluke u nastavku poljoprivredne sezone.

Ipak, kako bi se iz slika sa drona generisala mapa za primenu agrohemije, potrebno je najpre podeliti njivu u zone za upravljanje. Zone za upravljanje su celine unutar njive koje imaju homogen tip zemljišta, elevaciju, jednaku dostupnost vode i hranljivih materija, što se ogleda u homogenom rastu useva. Njive se obično dele u 3 do 5 zona, a svaka od njih se dalje tretira zasebnom količinom i tipom đubriva i pesticida. Razvijen je sistem za optimalnu preporuku za đubrenje na osnovu zona, a izlazne mape su veoma jednostavne za razumevanje i primenu na terenu. Na primeru sa slike ispod plava boja označava nizak nivo hlorofila, dok crvena označava visok.

Mapa vegetacionog indeksa NDRE sa odgovarajućom skalom

Platforma AgroSens

Platfroma AgroSens (www.agrosens.rs) omogućava domaćim poljoprivrednicima da potpuno besplatno prate stanje useva i planiraju poljoprivredne aktivnosti uz pomoć mobilnog telefona ili računara. Registracija je veoma jednostavna, a od korisnika se zahteva samo da odabere svoje parcele iz katastra ili ih iscrta na mapi Srbije. Nakon toga se dobija čitav niz podataka među kojima su: vremenska prognoza za lokaciju parcele, istorijski meteo podaci, podaci o pojavi biljnih bolesti, informacije o najnovijim tehnologijama dostupnim na tržištu i dr.

Satelitski snimci čine AgroSens jedinstvenom platformom u svetu. Korisnici mogu besplatno da pristupe obrađenim satelitskim slikama i vegetacionim indeksima njihove njive i tako prate rast i razvoj useva, čak i sa udaljene lokacije. Zbog bogate funkcionalnosti, AgroSens trenutno koristi više od 15.000 korisnika, a više od četvrtine obradivog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini je uneseno u sistem. Ovo je potvrda digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji i veće svesti poljoprivrednika o značaju novih tehnologija.

Kroz AgroSens je moguće zakazati skeniranje parcele, a zatim se kroz poseban modul obrađuje slika sa bespilotne letelice i njiva se deli u željeni broj zona (2-4), u zavisnosti od veličine parcele i potreba korisnika. Ovaj modul daje mogućnost i zoniranja u skladu sa širinom zahvata mehanizacije, čime se omogućava tretiranje njive u skladu sa principima precizne poljoprivrede.

AgroSens - Platforma digitalne poljoprivrede Srbije