Embed Size (px)
Citation preview
Filozofiia i druStvo 1111990. str. 291 -322
NADEZDA JOVAI{OUCInstitut za isoriju radnidkogpokretaBEOGRAD
Orginalni naudni radUDK 323.1 (=861/=862)Primljeno: Jula 1991.
SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI U SVETLOSTISTAVOVA DR DRAGOLIUBA JOVANOVIEA-
U radu su osvetljeni stavovi profesora Beogradskoguniverziteta i poznatog naudnog i politidkog pregaoca drDragoljuba Jovanoviia o jednom od najznadajnijih problemaunutra5njeg politidkog i dru5weno g razv oja medjuratne Ju go-slavije - problemu srpsko-hrvatskih odnosa. Taj je problembio u epicentru svih politidkih zbivanja tokom dvadeset go-dina postojanja Kraljevine Srba, Fkvata i Slovenaca i Kralje-vine Jugoslavije, odraZavajuii napetost medjunacionalnihsukoba i uzajamnu netrpeljivost politidara koji su vodili svojenarode i odludivali o njihovoj sudbini i zemlji u celini.
. . Od reiavanja !A.;1ko-1ngjl1.ih odnosa umnggome jezavisio razvoj unutralnjih politidkih priiika r-r Jugoslaviji, previ5e od Sezdeset godina, a oni odredjuju i razvoj jugosloven-skih prilika i u dana5nje weme. Imajuii to u vidu, iz bogatogmisaonog nasledja dr Dragoljuba Jovanoviia odabran je up-ravo tal problem, kao veoma aktuelan u na5e weme jerpobud-
' Tekst je napisan pre izlaska iz Stampe izabranih politidkih
rasprava dr Dragoljuba Jovanoviia, Sloboda od straha, (Priredjivadi:BoZidar Jak5ii i NadeZda Jovanovii; Filip FiSnjii, Nudna knjiga,Beograd, 1991. ), i zato se kori5ieni radovi navode prema objavljenimJovanoviievim tekstovima u raznim dasopisima i novinama, kao iprema njegovom rukopisu "Politidke uspomene", mada je veiinakoriSdenih tekstova objavljena u navedenoj knjizi.
291
juje na razmi5ljanje i upoznavanje sa dubljim uzrocima i posle-dicama medjunacionalnih sukoba, sebidnih teZnji onih kojivr5e nasilje nad voljom "svojih" nacija i vode ih u krvavesukobe.
Zivoti naudnopublicistidka, kao i politidka delatnost drDragoljuba Jovanoviia, pobudjuje sve veiu paLnju savre-menika i naudnih radnika koji tragaju za objainjenjem prollos-ti i osvetljavaju ulogu pojedinih istaknutih ljudi u istoriji ikulturi svojih naroda, osmi5ljavajuii njihovo misaono nasled-Je.
Rodjen u zanatskoj porodici u Pirotu 1885. godine, drJovanovii je u svom naudnom i politidkom sazrevanjuprolao put od srbijanske palanke do francuskih visokih Skolai Beogradskog univerziteta: od zanosa "djadkim socijaliz-mom" do ubedjenja u istorijsku ulogu Sirokih seljadkih masai formulisanja "agrarnog socijalizma"; od pistalice narodnogjedinswa do ubedjenog propagatora federalizma i potrebepreuredjenj a drlave na njegovim osnovama; od nepoznateIidnosti do narodnog poslanika, vodje zemljoradnidke levice ipredsednika Narodne seljadke stranke.
Sagledavanjem Jovanoviievih pogleda na srpsko-hrvatske odnose dini se poku5aj upoznavanja digaoca sa shva-tanjima, razmiSljanjima, reakcijama i zakljudci'ma jednog izplejade srpskih progresivnih naudnika i politidara, od kojihmnogi nisu izgubili aktuelncrst i znadaj ni danas, opominjuiisve one koji oCludujuii o sudbinama naroda na naiim Pros.!o-rima da pohavljaju grelke svojih prethodnika ne vodeii radu-na o sudbinama ljudi, gazeii sve demokratske tekovine inajdublja oseianja, vodeii besmislen rat protiv svojih naro-da.
Polazeii od demokratskih i slobodarskih radicija srpskeprogresivne misli, kao i francuske misli XD( i podetka XXveka, dr Dragoljub Jovanovii je svoje ocene gradio na osno-vama demokratije i slobodarstva, trasiranju puteva za novashvatanja druSwenog razvoja i uredjenje odnosa izmedju raznihnaroda i delova j ugoslovenske drZave. Priznavajuii postojeierazlike i nasledje istorijskog raz'roja, nacionalne, religiozne,kulturne, psiholo3ke i druge osobenosti svakog, pre svega,
srp.il(og, hrvatskog i slovenadkog naroda, ujedinjenih, silomprilika, pglle Prvog svetskog rara u zajednidkri drZavu, drJovanovii je pitanje srpsko-hrvatskih odnosa sagledavao unjihovom razvoju i u konkretnim politidkim i dru5-wenim us-lovima vremena u kome je Ziveo i delovao. polazna tatkazaanalizu tih odnosa bilo je njegovo uverenje o moguinosti ipoqebi p$u"jqjq svih prepreka naputu uzajamno! upozna-vanja, zbliiavanjai daljeg ran'ijanjaivltr obtita saradnie srps-kog i hrvatskog naroda, eliminisanje bilo kakvog naJitnog inedemolaatskog puta u re5avanju medjusobnih odnosa, spoio-va,- nerazumevanja. Kao osnov u za razreiavanje postojeiihrazlika, nesporazuma-i uzajamnih optuZbi smatrao ja neophod-nim leLamqtanje vo-lje jednog naroda drugom, uiedjenje na-cionalnih odnosa u demokratskoj i slobodnoj drZavil st6bod-no inalavanje volje svih delova drZave i ni6no preuredieniekako bi se otklonilo nepoverenje i neprihvitanje oprav,ianitr.azloga za. potrebu drugadijeg drZavnog i druiwehog ured-1enja. lpljuli to u vidu, smatram da mnoge misli i odene drDragoljuba Jovanoviia, izredene pre vi5e godina, ne gube odaktuelnosti u danaSnje vreme, a svakom ditaocu omdguiujuda se upozna sa stavovima predstavnika progresivneirpslein teli ge ncij e tokom dvadeset godin a po s-toj anj a medj uratnejugoslovenske drZave.
U sagledavanju srpsko-hrvatskih odnosa dr Jovanoviije, uslovno govoreii, plo5ao vi faze. prva se odnosi naperiod njegovog Skolovanja u Francuskoj i prve godine poslenJegovog^p_o_warka u zemlju (u jesen 1923. godine, pa Oos:edine 12?1. goOine). Druga je nastala u pEriodu feomaost t! politidkih sukoba posle ulaska predstavnika hrvatskognarodg y vladu i-njihove iaradnje sa v6decim p.titieti- p.O--stavnicima srpskog naroda do 1929. godine, tj. do ukidanjaparlamentari nna i uspostavljanja diktature kralja Aleksandra.Treia_ faza je orpodela u vrbme progona slobbdanke misli,pokuSaja nivelacije nacionalnih razlika i posebnosti, skoropoqpunog prekida odnosa izmedju Srba i Fkvata, ponovneobnove parlqryeltarnog Zivota, sve do sklapanja spbrazumalimedjy srps\lh i hrvatskih politidara i formirairja banovinettrvatske 1939. godine. U svim tim fazama di Dragoljub
ri
292 293
juje na razmi5ljanje i upoznavanje sa dubljim uzrocima i posle-dicama medjunacionalnih sukoba, sebidnih teZnji onih kojivr5e nasilje nad voljom "svojih" nacija i vode ih u krvavesukobe.
Zivoti naudnopublicistidka, kao i politidka delatnost drDragoljuba Jovanoviia, pobudjuje sve veiu paLnju savre-menika i naudnih radnika koji tragaju za objainjenjem prollos-ti i osvetljavaju ulogu pojedinih istaknutih ljudi u istoriji ikulturi svojih naroda, osmi5ljavajuii njihovo misaono nasled-Je.
Rodjen u zanatskoj porodici u Pirotu 1885. godine, drJovanovii je u svom naudnom i politidkom sazrevanjuprolao put od srbijanske palanke do francuskih visokih Skolai Beogradskog univerziteta: od zanosa "djadkim socijaliz-mom" do ubedjenja u istorijsku ulogu Sirokih seljadkih masai formulisanja "agrarnog socijalizma"; od pistalice narodnogjedinswa do ubedjenog propagatora federalizma i potrebepreuredjenj a drlave na njegovim osnovama; od nepoznateIidnosti do narodnog poslanika, vodje zemljoradnidke levice ipredsednika Narodne seljadke stranke.
Sagledavanjem Jovanoviievih pogleda na srpsko-hrvatske odnose dini se poku5aj upoznavanja digaoca sa shva-tanjima, razmiSljanjima, reakcijama i zakljudci'ma jednog izplejade srpskih progresivnih naudnika i politidara, od kojihmnogi nisu izgubili aktuelncrst i znadaj ni danas, opominjuiisve one koji oCludujuii o sudbinama naroda na naiim Pros.!o-rima da pohavljaju grelke svojih prethodnika ne vodeii radu-na o sudbinama ljudi, gazeii sve demokratske tekovine inajdublja oseianja, vodeii besmislen rat protiv svojih naro-da.
Polazeii od demokratskih i slobodarskih radicija srpskeprogresivne misli, kao i francuske misli XD( i podetka XXveka, dr Dragoljub Jovanovii je svoje ocene gradio na osno-vama demokratije i slobodarstva, trasiranju puteva za novashvatanja druSwenog razvoja i uredjenje odnosa izmedju raznihnaroda i delova j ugoslovenske drZave. Priznavajuii postojeierazlike i nasledje istorijskog raz'roja, nacionalne, religiozne,kulturne, psiholo3ke i druge osobenosti svakog, pre svega,
srp.il(og, hrvatskog i slovenadkog naroda, ujedinjenih, silomprilika, pglle Prvog svetskog rara u zajednidkri drZavu, drJovanovii je pitanje srpsko-hrvatskih odnosa sagledavao unjihovom razvoju i u konkretnim politidkim i dru5-wenim us-lovima vremena u kome je Ziveo i delovao. polazna tatkazaanalizu tih odnosa bilo je njegovo uverenje o moguinosti ipoqebi p$u"jqjq svih prepreka naputu uzajamno! upozna-vanja, zbliiavanjai daljeg ran'ijanjaivltr obtita saradnie srps-kog i hrvatskog naroda, eliminisanje bilo kakvog naJitnog inedemolaatskog puta u re5avanju medjusobnih odnosa, spoio-va,- nerazumevanja. Kao osnov u za razreiavanje postojeiihrazlika, nesporazuma-i uzajamnih optuZbi smatrao ja neophod-nim leLamqtanje vo-lje jednog naroda drugom, uiedjenje na-cionalnih odnosa u demokratskoj i slobodnoj drZavil st6bod-no inalavanje volje svih delova drZave i ni6no preuredieniekako bi se otklonilo nepoverenje i neprihvitanje oprav,ianitr.azloga za. potrebu drugadijeg drZavnog i druiwehog ured-1enja. lpljuli to u vidu, smatram da mnoge misli i odene drDragoljuba Jovanoviia, izredene pre vi5e godina, ne gube odaktuelnosti u danaSnje vreme, a svakom ditaocu omdguiujuda se upozna sa stavovima predstavnika progresivneirpslein teli ge ncij e tokom dvadeset godin a po s-toj anj a medj uratnejugoslovenske drZave.
U sagledavanju srpsko-hrvatskih odnosa dr Jovanoviije, uslovno govoreii, plo5ao vi faze. prva se odnosi naperiod njegovog Skolovanja u Francuskoj i prve godine poslenJegovog^p_o_warka u zemlju (u jesen 1923. godine, pa Oos:edine 12?1. goOine). Druga je nastala u pEriodu feomaost t! politidkih sukoba posle ulaska predstavnika hrvatskognarodg y vladu i-njihove iaradnje sa v6decim p.titieti- p.O--stavnicima srpskog naroda do 1929. godine, tj. do ukidanjaparlamentari nna i uspostavljanja diktature kralja Aleksandra.Treia_ faza je orpodela u vrbme progona slobbdanke misli,pokuSaja nivelacije nacionalnih razlika i posebnosti, skoropoqpunog prekida odnosa izmedju Srba i Fkvata, ponovneobnove parlqryeltarnog Zivota, sve do sklapanja spbrazumalimedjy srps\lh i hrvatskih politidara i formirairja banovinettrvatske 1939. godine. U svim tim fazama di Dragoljub
ri
292 293
Jovanovid iznosio je svoja glediSta o skoro svim vaZnijimoomeraniima u srpsko-hrvatskim odnosima, kritidki sagle-bauao pdtere vladijuiih krugova u resavanjrl hrvatskog pi-tanja, 6sudjivao vlade zbog unitarizma i-grubog pritiska napolitidare,2alagao se za drZavno preuredjenje na federalis-'tieto;
osnovi, a bio oltar i u ocenama hrvatskih politidarazbog neprincipijelnog saveza sa dojuderalnjim progoniteljimai nepriiateliima.'
U prvoj fazi sagledavanja srpsko-hrvatskih odnosa,Jovanovii inaiavamiSljenje o potrebi oswarenja nacionalnogili narodnog jedinswa u novosworenoj jugoslovenskoj. drZa-vi, stapanja troimenog naroda "u jednu korisnu celinu, ucelinu slobodnu i demokratsku"t. Takvo stanovi5te je izneoio5 septembra 1918. godine u programskom dokumentu-napisanom
u Parizu I sastavljenom kao predlog upuieniueoslovenskim studentima u inostranstvu, pod naslovomi'Ifa5 ptogram rada". Tada je smatrao da su Srbi, Fkvati iSloveirci, "po poreklu, istovetnim osobinama i jeziku, i poiednakim teZnjama" tri dela jednog 'Jugoslovenskog naroda',-da
su svi upuieni na zajednidki Zivot'zkoji ie biti "sloZenijinego do sada", jer ta tri naroda "iz vi5e raznl\ po-krajina, kojeraidvajaju mnoge razlike i mloge te1njet treba d-a.s9..uj"$1.u jedn6 drZavno telo". Pisao je da ie taj posao biti-"veliki iteZat i traZiie volje i duboko poznavanje swarnih dinjenica
I Iz govora "Glas omladine",LaPatrie serbq Paris, 1918.2 "Srbija i Crna Gora ne mogu se razvijati kao samostalne drZave
ako ostanu u staroj zavisnosti od velikih sila, na prvom mestu Austro-
Ugarske, i odvojene od ostalih delovajugoslovenskog naroda. Njihovo
ujedinjenje sa Srbima, Hrvatima i Slovencima koji se nalaze pod
tudjinskom vladavinom za njih je prvi uslov opstanka i razvitka. Isto
tako, Srbi, Hrvati i Slovenci u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji,
Slovenadkoj, Ikvatskoj, S lavonij i, Badkoj, Banatu, Sremu i Makedonij i
ne mogu Ziveti Zivotom slobodnog i naprednog naroda bez ujedinjenja
sa svojonr braiom iz Srbije i Crne Gore. Ma koji deo na5eg naroda,
odvojen u zasebnu drZavu, bio bi osudjen na zavisnost i propast. ("Pre
programa", Paris, septemter, 1918., s. 5.)
kod onih koji ga budu rukovodili"'. Zahtevaoje da se ide ka"brLem i potpunijem stapanju tri dela istog naroda", demutreba da lsrlidrLavni Zivot, od osnovnih ustanova do najsitni-jih uredbi. Skola, sva udruZenja i obrazovanje moraju ri ru"-vijati u "duhu jedinstva i uzajamne saradnje", da bi se posti-glo "unutra5nje jedinstvo" kome bi se Zrtvovale "izvesne sit-ne radike koje su postale dugim odvojenim Zivotom", a "duhsloge" mora zameniti "sebidne teZnje i oblasne prohteve zaprevlaSiu"2.
Posle povratka iz Francuske u zemlju (1923. godine) iblileg upoznavanja sa politidkim, ekonomskim i druSrvenimprilikama u njoj, dr Dragoljub Jovanovii se okrenuo konkret-nijem odredjenju svojih stavova u relavanju medjunacionalnihodnosa, mada je jod izvesno weme zastupao ideju narodnogili drZavnog jedinswa. U dlanku "Faktori jedinsfva", marta1924. godine, konstatovao je, povodom gostovanjaZagre-badkog kazali5ta, da je to gostovanje pokazalo wlo povoljnerezultate. Pisao je da je pozori5na umetnost jedan od "mno-gobrojnih diniiaca koje moZemo polagati za naie zbliZenje saFlryatima". Pozitivno ocenivii umetnidke domete zagrebadkihumetnika, zakljudivao je da se u pozoriSnoj saradnji moLeogledati ' jedan vaian faktor nacionalnog jedinswa", ne zabo-ravljajuii da zameri politidarima, novinarima i knjiZevnicimana ogranidenosti njihovih pogleda o potrebi zbliLavaryaraznihnaroda i istiduii da su neophodne raznovrsne forme i oblicikoji bi tefili tom cilju3.
U tom periodu, dr Jovanovii je negativno ocenjivaodelovanje razliditih predratnih stranaka i njihovih poliiidarakoji nisu mogli da se oslobode zastarelih pogleda i nisu sh-vatali nove procese i zahteve wemena, kao i potrebe jednejugoslovenske zajednice, mnogo veie od predratne SrUiie itiFlrvatske. Stalno je isticao potrebu zamene starih polititaranovim ljudim4 neoptereienim starim shvatanjima i partijskimnurod@e isticao jugoslovenstvo kao
I Isto, s. 4.2 Isto, s. 6.3 Novuti, Beograd, 19.III1924.
294 295
Jovanovid iznosio je svoja glediSta o skoro svim vaZnijimoomeraniima u srpsko-hrvatskim odnosima, kritidki sagle-bauao pdtere vladijuiih krugova u resavanjrl hrvatskog pi-tanja, 6sudjivao vlade zbog unitarizma i-grubog pritiska napolitidare,2alagao se za drZavno preuredjenje na federalis-'tieto;
osnovi, a bio oltar i u ocenama hrvatskih politidarazbog neprincipijelnog saveza sa dojuderalnjim progoniteljimai nepriiateliima.'
U prvoj fazi sagledavanja srpsko-hrvatskih odnosa,Jovanovii inaiavamiSljenje o potrebi oswarenja nacionalnogili narodnog jedinswa u novosworenoj jugoslovenskoj. drZa-vi, stapanja troimenog naroda "u jednu korisnu celinu, ucelinu slobodnu i demokratsku"t. Takvo stanovi5te je izneoio5 septembra 1918. godine u programskom dokumentu-napisanom
u Parizu I sastavljenom kao predlog upuieniueoslovenskim studentima u inostranstvu, pod naslovomi'Ifa5 ptogram rada". Tada je smatrao da su Srbi, Fkvati iSloveirci, "po poreklu, istovetnim osobinama i jeziku, i poiednakim teZnjama" tri dela jednog 'Jugoslovenskog naroda',-da
su svi upuieni na zajednidki Zivot'zkoji ie biti "sloZenijinego do sada", jer ta tri naroda "iz vi5e raznl\ po-krajina, kojeraidvajaju mnoge razlike i mloge te1njet treba d-a.s9..uj"$1.u jedn6 drZavno telo". Pisao je da ie taj posao biti-"veliki iteZat i traZiie volje i duboko poznavanje swarnih dinjenica
I Iz govora "Glas omladine",LaPatrie serbq Paris, 1918.2 "Srbija i Crna Gora ne mogu se razvijati kao samostalne drZave
ako ostanu u staroj zavisnosti od velikih sila, na prvom mestu Austro-
Ugarske, i odvojene od ostalih delovajugoslovenskog naroda. Njihovo
ujedinjenje sa Srbima, Hrvatima i Slovencima koji se nalaze pod
tudjinskom vladavinom za njih je prvi uslov opstanka i razvitka. Isto
tako, Srbi, Hrvati i Slovenci u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji,
Slovenadkoj, Ikvatskoj, S lavonij i, Badkoj, Banatu, Sremu i Makedonij i
ne mogu Ziveti Zivotom slobodnog i naprednog naroda bez ujedinjenja
sa svojonr braiom iz Srbije i Crne Gore. Ma koji deo na5eg naroda,
odvojen u zasebnu drZavu, bio bi osudjen na zavisnost i propast. ("Pre
programa", Paris, septemter, 1918., s. 5.)
kod onih koji ga budu rukovodili"'. Zahtevaoje da se ide ka"brLem i potpunijem stapanju tri dela istog naroda", demutreba da lsrlidrLavni Zivot, od osnovnih ustanova do najsitni-jih uredbi. Skola, sva udruZenja i obrazovanje moraju ri ru"-vijati u "duhu jedinstva i uzajamne saradnje", da bi se posti-glo "unutra5nje jedinstvo" kome bi se Zrtvovale "izvesne sit-ne radike koje su postale dugim odvojenim Zivotom", a "duhsloge" mora zameniti "sebidne teZnje i oblasne prohteve zaprevlaSiu"2.
Posle povratka iz Francuske u zemlju (1923. godine) iblileg upoznavanja sa politidkim, ekonomskim i druSrvenimprilikama u njoj, dr Dragoljub Jovanovii se okrenuo konkret-nijem odredjenju svojih stavova u relavanju medjunacionalnihodnosa, mada je jod izvesno weme zastupao ideju narodnogili drZavnog jedinswa. U dlanku "Faktori jedinsfva", marta1924. godine, konstatovao je, povodom gostovanjaZagre-badkog kazali5ta, da je to gostovanje pokazalo wlo povoljnerezultate. Pisao je da je pozori5na umetnost jedan od "mno-gobrojnih diniiaca koje moZemo polagati za naie zbliZenje saFlryatima". Pozitivno ocenivii umetnidke domete zagrebadkihumetnika, zakljudivao je da se u pozoriSnoj saradnji moLeogledati ' jedan vaian faktor nacionalnog jedinswa", ne zabo-ravljajuii da zameri politidarima, novinarima i knjiZevnicimana ogranidenosti njihovih pogleda o potrebi zbliLavaryaraznihnaroda i istiduii da su neophodne raznovrsne forme i oblicikoji bi tefili tom cilju3.
U tom periodu, dr Jovanovii je negativno ocenjivaodelovanje razliditih predratnih stranaka i njihovih poliiidarakoji nisu mogli da se oslobode zastarelih pogleda i nisu sh-vatali nove procese i zahteve wemena, kao i potrebe jednejugoslovenske zajednice, mnogo veie od predratne SrUiie itiFlrvatske. Stalno je isticao potrebu zamene starih polititaranovim ljudim4 neoptereienim starim shvatanjima i partijskimnurod@e isticao jugoslovenstvo kao
I Isto, s. 4.2 Isto, s. 6.3 Novuti, Beograd, 19.III1924.
294 295
protivtezu nacionalnim i nacionalistidkim nazorima i stavovi-ma. Posle overe poslanidkih mandata poslanika Fkvatske re-publikanske seliadke stranke u Narodnoj skup5tini, 27. majaigZ+. godine, iakljudena je sednica Skup5tine na koj.oj seopozicija spremala da izglasa nepoverenje vladi Pa5iia iPiibiieviia. Time je bilo spredeno obaranje vlade, Sto je ujavnosti shvaieno kao "drZavni udar"l. Dragoljub Jovanoviije u dlanku "Nove metode, novi ljudi!" pisao o "pometenosti-duhova"
i zabuni nastaloj tim aktom i dokazivao da se zemlja"utapa" u sudbonosnu krizu. Glavno pitanjg politidke.kri.zevideo je u tome "hoie li se inniiti smena dveju politika" ureiavanju nacionalnog pitanja, da li ie se naii slaga k_oj1 s9moZe "odupreti protivnicima jugoslovenskog jedinswa", da liie na mesto "politike zastarelih metoda povladjivq{a",llp-Je-vodjenja preko vode", "nasilne asimilacije", doii "politikaSirokog i ilobodnog sporazuma izrnedju Srba i.Ifvala u cljuswaranja Jugoslavije'i On upuiuje o5tre redi kritike i qpg$mi hrvatikim politid-arima, kao i predstavnicima slovenadkognaroda. Smatra da na "barikadi drZavne odbrane" soje politidarikoji su se "zdruZili i koji se dopunjuju".-
To su, pre svega, "SiiardZije" radikalne stranke i fa-natidni branioCi interesa qpstva, koji "twdoglavo uvlade Jugo'slaviju u minule zadjevice lkvata i Srba pred4na", koriste senaci6nalnim te5kocauna za svoje lidne int6rese i predstavljajuglavnu smetnju u vladi, javnosti i narodu za swaranje spor?-Zuma sa tkvatima. Tim "neprijateljima jugoslovenskog jed-instva" se pridruZuju "Don Kihoti hrvatskog nacionalnog ro-mantizma'i i "eksplbatatori slovenadke podvojelosti". Svi oniiskori5iavaju nesposobnost vlastodrZ aca, dfredi "hrvatske islovenaEke- selj alie u neprijatelj swu prema Beogradu", i\u"od "neobave5t-enosti prostog sveta i od nesposobnosti hr-vatske i slovenadke napredne inteligencije da samostalnovode taj svet". Stranke Opozicionog bloka ( Demokratskar*k@tranka, Jugoslovenska musli-
1 Dr Branislav Gligorijevid, "O pitanju ulaska predstavnika
HRSS u Davidovidevu vladu 1924. i o krizi i padu te vlade", ktuijaW veta, Zbornik radov4 VII, Beograd , 1965., s.346-347.
manska organizacija i manja grupa radikalskih disidenata,tzv. Nezavisnih radikala, sledbenika Stojana Protiia), premaJovanoviiu, mada brane 'Jednu stvar", nemaju "ni jednu istudoktrinu, ni jedan ideal, pa dak ni namere". Taj blok je "opor-tuna kombinacija disto politidkog, disto partijskog karaktera,kombinacija potekla van naroda, bez dovoljno osnova u du-hovima, bez trajnog saveza, volje i srdaca", zbog dega je"nesiguran u potezima, neodredjen u izrazima, mlak i hladan" u izlivima. Manjina u vlasti je jaka zbog "slabosti veiine uopoziciji", a politidari "od zanata", svesno ili nesvesno, "ponavici ili iz raduna, sve svode na stare kalupe". U novimpojavama gledaju posledice starih teZnji i po svaku cenu hoieda u novoj velikoj drZavi oduvaju dominantne poloZaje osvo-jene u starim i malim okvirima. Jovanovii okrivljuje svestranke zbog robovanja "starim metodima", zbog nesposob-nosti "da se snadju u novoj situaciji", zbog otrovanosti "is-tom ta5tinom nadbrojavanja, pokrajinskog licitiranja i pod-vale". Zato on traZi od mladog pokoljenja da kaZe svoju red ujavnim poslovima, da unese "energiju, Sirinu u pojmovima iprilagodljivost koje je pokazalo u priwedi, knjiZevnosti i ad-ministraciji", da bude spremno da na svojim ledjima iznese"program modernih metoda u politici, socijalnog duha uekonomiji i jugoslovensfva u nacionalnom pogledu"t. Ovimdlankom je Dragoljub Jovanovii izlrazio nezadovoljstvo raz-vojem unutra5njih politidkih odnosa i reSavanjem nacional-nog pitanja, pre svega srpsko-hrvatskih odnosa, mada nijedecidirano oznadio puteve za njihovo re5enje. U tom smisluje karakteristidan i tekst "Istinsko narodno jedinstvo", objav-ljen u prvom broju "Biltena Grupa za socijalnu i kulturnuakciju", februara 1925. godine. U njemu je konstatovao"poljuljanost" osnove zajednidkog politidkog Zivota Srba, FIr-vata i Slovenaca, krizu srpsko-hrvatskih odnosa koja sepro5irila i "na odnose u uZoj Srbiji prema ostalim srpskimpokrajinama". Navodeii "nadela" kojima se rukovode upravl-jadi, Jovanovii proverava "kakvim su plodovima urodila ta
l Novostr , Beograd, 18. VI 1924.
296 297
protivtezu nacionalnim i nacionalistidkim nazorima i stavovi-ma. Posle overe poslanidkih mandata poslanika Fkvatske re-publikanske seliadke stranke u Narodnoj skup5tini, 27. majaigZ+. godine, iakljudena je sednica Skup5tine na koj.oj seopozicija spremala da izglasa nepoverenje vladi Pa5iia iPiibiieviia. Time je bilo spredeno obaranje vlade, Sto je ujavnosti shvaieno kao "drZavni udar"l. Dragoljub Jovanoviije u dlanku "Nove metode, novi ljudi!" pisao o "pometenosti-duhova"
i zabuni nastaloj tim aktom i dokazivao da se zemlja"utapa" u sudbonosnu krizu. Glavno pitanjg politidke.kri.zevideo je u tome "hoie li se inniiti smena dveju politika" ureiavanju nacionalnog pitanja, da li ie se naii slaga k_oj1 s9moZe "odupreti protivnicima jugoslovenskog jedinswa", da liie na mesto "politike zastarelih metoda povladjivq{a",llp-Je-vodjenja preko vode", "nasilne asimilacije", doii "politikaSirokog i ilobodnog sporazuma izrnedju Srba i.Ifvala u cljuswaranja Jugoslavije'i On upuiuje o5tre redi kritike i qpg$mi hrvatikim politid-arima, kao i predstavnicima slovenadkognaroda. Smatra da na "barikadi drZavne odbrane" soje politidarikoji su se "zdruZili i koji se dopunjuju".-
To su, pre svega, "SiiardZije" radikalne stranke i fa-natidni branioCi interesa qpstva, koji "twdoglavo uvlade Jugo'slaviju u minule zadjevice lkvata i Srba pred4na", koriste senaci6nalnim te5kocauna za svoje lidne int6rese i predstavljajuglavnu smetnju u vladi, javnosti i narodu za swaranje spor?-Zuma sa tkvatima. Tim "neprijateljima jugoslovenskog jed-instva" se pridruZuju "Don Kihoti hrvatskog nacionalnog ro-mantizma'i i "eksplbatatori slovenadke podvojelosti". Svi oniiskori5iavaju nesposobnost vlastodrZ aca, dfredi "hrvatske islovenaEke- selj alie u neprijatelj swu prema Beogradu", i\u"od "neobave5t-enosti prostog sveta i od nesposobnosti hr-vatske i slovenadke napredne inteligencije da samostalnovode taj svet". Stranke Opozicionog bloka ( Demokratskar*k@tranka, Jugoslovenska musli-
1 Dr Branislav Gligorijevid, "O pitanju ulaska predstavnika
HRSS u Davidovidevu vladu 1924. i o krizi i padu te vlade", ktuijaW veta, Zbornik radov4 VII, Beograd , 1965., s.346-347.
manska organizacija i manja grupa radikalskih disidenata,tzv. Nezavisnih radikala, sledbenika Stojana Protiia), premaJovanoviiu, mada brane 'Jednu stvar", nemaju "ni jednu istudoktrinu, ni jedan ideal, pa dak ni namere". Taj blok je "opor-tuna kombinacija disto politidkog, disto partijskog karaktera,kombinacija potekla van naroda, bez dovoljno osnova u du-hovima, bez trajnog saveza, volje i srdaca", zbog dega je"nesiguran u potezima, neodredjen u izrazima, mlak i hladan" u izlivima. Manjina u vlasti je jaka zbog "slabosti veiine uopoziciji", a politidari "od zanata", svesno ili nesvesno, "ponavici ili iz raduna, sve svode na stare kalupe". U novimpojavama gledaju posledice starih teZnji i po svaku cenu hoieda u novoj velikoj drZavi oduvaju dominantne poloZaje osvo-jene u starim i malim okvirima. Jovanovii okrivljuje svestranke zbog robovanja "starim metodima", zbog nesposob-nosti "da se snadju u novoj situaciji", zbog otrovanosti "is-tom ta5tinom nadbrojavanja, pokrajinskog licitiranja i pod-vale". Zato on traZi od mladog pokoljenja da kaZe svoju red ujavnim poslovima, da unese "energiju, Sirinu u pojmovima iprilagodljivost koje je pokazalo u priwedi, knjiZevnosti i ad-ministraciji", da bude spremno da na svojim ledjima iznese"program modernih metoda u politici, socijalnog duha uekonomiji i jugoslovensfva u nacionalnom pogledu"t. Ovimdlankom je Dragoljub Jovanovii izlrazio nezadovoljstvo raz-vojem unutra5njih politidkih odnosa i reSavanjem nacional-nog pitanja, pre svega srpsko-hrvatskih odnosa, mada nijedecidirano oznadio puteve za njihovo re5enje. U tom smisluje karakteristidan i tekst "Istinsko narodno jedinstvo", objav-ljen u prvom broju "Biltena Grupa za socijalnu i kulturnuakciju", februara 1925. godine. U njemu je konstatovao"poljuljanost" osnove zajednidkog politidkog Zivota Srba, FIr-vata i Slovenaca, krizu srpsko-hrvatskih odnosa koja sepro5irila i "na odnose u uZoj Srbiji prema ostalim srpskimpokrajinama". Navodeii "nadela" kojima se rukovode upravl-jadi, Jovanovii proverava "kakvim su plodovima urodila ta
l Novostr , Beograd, 18. VI 1924.
296 297
nadela" u druSwenom Zivotu'. Podvladi da je ujedinjenjeizw5eno od strane politidara, a ne naroda, a daje nadin nakoje je ono izvr5eno izazvao nesporazume i "nezgodneposledice". Vidovdanski ustav je 'JoS jade utwdio i poZuriocentralistidko uredjenje", jer upravljadi nisu bili kadri da "pos-tupno izjednade sve provincije u njihovim duZnostima i pravi-ma" i na taj nadin "solidno" organizuju drZavu koja bi bilademokratska2. Nezadovolj swo postojeiim drZavnim uredjen-jem, kako pi5e Jovanovii, postoji ne samo u nesrpskim,nego i u srpskim krajevima, a centralizam u praksi pogodujeodrZavanju protivnarodnih i nazadnjadkih reiima, Sto ie pri-rodno dovesti do potrebe izmena u drZavnom uredjenju, tj.do revizije Ustava. On smatra da je najbolja garancija narod-nog jedinstva "zadovoljswo naroda u svima pokrajinama".Vec je istakao potrebu drZavnog ustojswa putemrevizije Ustavai "duZnim i laganim pokretom Sirokih narodnih slojeva",odnosno da je narodno jedinswo moguie samo kada ti slo-jevi swore jedinswene saveze seljaka, radnika, zanatlija inameltenika, tj. kada radni svet, proizvodjadi, osete "da sunjihovi interesi zajednidki ma u kojoj se pokrajini oni nala-zili"3. I u beogradskom listu "Politika", 1. avgusta 1924.godine, u dlanku "Putevi jedinstva", Jovanovii je sa gordi-nom pisao da novinari "svakog dana owarajg ranu" i da u"nezgodama zajednidko g Liv ota na3ih pokrajina traZe izvoreza senzacionalne vesti". Umesto "plodnog rada na narodnomposlu, podgrevaju se utrnule uspomene, iskopavaju se zabo-ravljeni prekori, bude se udmale zavisti i stara podozrenja".Sve se dini "da se jo5 vi5e razjedinimo..." Upozoravao je dase ne zafvaraju odi pred stvarno5iu, da se ne twdi "kakohrvatsko pitanje ne postoji", te da, uprkos velikim te5koca-ma, "dobrapolitika" bi trebalo da uvidi i otkloni probleme. Sdruge strane, on twdi da se "nai narod postupno sjedinjuje,spaja", da njegovi delovi "srastaju jedno u drugo, wlinomsamog zajednidkog iivota", pokazujuii to na primerimaraz-
t l0.u 1924., s. 5.2 Isto, s.6.3 Isto, s. 7.
voia transporta koji ne poznaje istorijske, plemenske i verskerailiditosti, kao ni putijske pa5aluke; putovanja ferijalaca izBeograda kroz Hrvatsku i celu Jugoslaviju; kidanja lanaca odsffane industrije i bankarswa i swaranja jedinswene ekonomi-ie na Sirokom jugoslovenskom prostoru. lzralavaoje naduda ce se normalizovati politidke prilike i obustaviti uzajamnibojkot pokrajina sa obe strane Dunava, Save i Drine.
JoI ustrajavajuii na ideji narodnog jedinswa, ali i nezavaraJuci odi pred postojanjem nacionalnih razlika (posebnonaglaiavajuii bojkot "duhovni"), i stremeii eliminisanju tihrazlka, dr Dragoljub Jovanovii nije joi odredio svoje stano-vi5te o putevima re5avanja tih razlika i protivurednosti, niti seupu5tao u analizu uzroka nacionalnih sukoba, mada ih jesmatrao pogubnim za dalji zajednidki Zivot u jednoj drZavi ipostavljao pitanje potrebe revizije Ustava i uredjenja medju-nacionalnih odnosa na demokratskim nadelima-
Druga fazau sagledavanju srpsko-hrvatskih, pa i srps-ko-slovenadkih odnosa, podelaje sa angaZovanjem dr Jo-vanoviia u dru5tvenom Zivotu, njegovim sagledavanjem sveveieg zaodtravanja unutrainjih politidkih sukoba i upozna-vanjem sa stavovima vodje Flrvatske republikanske seljadkestranke (od sredine 7925.,l{rvatske seljadke stranke), Sdep-ana Radiia i njegovih najbliZih saradnika (medju kojima jeposebno isticao Djuru Basarideka), kao i sa nizom istaknutihhrvatskih intelektualaca (medju nj gna: Miroslavom KrleZom,Ivanom Melrroviiem, Milanom Curdinom i drugima) pril-ikom posete Zagrebu, septembra 1924. godtnet.
t Sire videti: NadeZda Jovanovii, "Dragoljub JovanoviC oSdepanu Radiiu i Hrvarskom pitanju",Na$ teme ,Zagreb, 1989, 11, s.3075-3077. Mnogo godina kasnije, na sudjenju pred DrZavnim sudomza zaltitu drZave, I7. apila 1939.9., Dragoljub Jovanovid je izjavio daje posle posete Stjepanu Radidu u Zagrebu, septembra 1924. godine,"zasvagda" raidistio sa "osnovnim pitanjem: Ikvati hoie sa Srbima, dakleJugoslavija ie se saduvati". Takodje je izjavio da od tog wemena sve Stoje radio, radio je iz ljubavi prcma svom srpskom narodu i Jugoslaviji,koje ne moZe biti bez Hwata i "dosledno radio sve na zbliZenju isporazumu sa Hrvatima". (Dragoljub IovanoviC izmedju tamnice i
298 299
nadela" u druSwenom Zivotu'. Podvladi da je ujedinjenjeizw5eno od strane politidara, a ne naroda, a daje nadin nakoje je ono izvr5eno izazvao nesporazume i "nezgodneposledice". Vidovdanski ustav je 'JoS jade utwdio i poZuriocentralistidko uredjenje", jer upravljadi nisu bili kadri da "pos-tupno izjednade sve provincije u njihovim duZnostima i pravi-ma" i na taj nadin "solidno" organizuju drZavu koja bi bilademokratska2. Nezadovolj swo postojeiim drZavnim uredjen-jem, kako pi5e Jovanovii, postoji ne samo u nesrpskim,nego i u srpskim krajevima, a centralizam u praksi pogodujeodrZavanju protivnarodnih i nazadnjadkih reiima, Sto ie pri-rodno dovesti do potrebe izmena u drZavnom uredjenju, tj.do revizije Ustava. On smatra da je najbolja garancija narod-nog jedinstva "zadovoljswo naroda u svima pokrajinama".Vec je istakao potrebu drZavnog ustojswa putemrevizije Ustavai "duZnim i laganim pokretom Sirokih narodnih slojeva",odnosno da je narodno jedinswo moguie samo kada ti slo-jevi swore jedinswene saveze seljaka, radnika, zanatlija inameltenika, tj. kada radni svet, proizvodjadi, osete "da sunjihovi interesi zajednidki ma u kojoj se pokrajini oni nala-zili"3. I u beogradskom listu "Politika", 1. avgusta 1924.godine, u dlanku "Putevi jedinstva", Jovanovii je sa gordi-nom pisao da novinari "svakog dana owarajg ranu" i da u"nezgodama zajednidko g Liv ota na3ih pokrajina traZe izvoreza senzacionalne vesti". Umesto "plodnog rada na narodnomposlu, podgrevaju se utrnule uspomene, iskopavaju se zabo-ravljeni prekori, bude se udmale zavisti i stara podozrenja".Sve se dini "da se jo5 vi5e razjedinimo..." Upozoravao je dase ne zafvaraju odi pred stvarno5iu, da se ne twdi "kakohrvatsko pitanje ne postoji", te da, uprkos velikim te5koca-ma, "dobrapolitika" bi trebalo da uvidi i otkloni probleme. Sdruge strane, on twdi da se "nai narod postupno sjedinjuje,spaja", da njegovi delovi "srastaju jedno u drugo, wlinomsamog zajednidkog iivota", pokazujuii to na primerimaraz-
t l0.u 1924., s. 5.2 Isto, s.6.3 Isto, s. 7.
voia transporta koji ne poznaje istorijske, plemenske i verskerailiditosti, kao ni putijske pa5aluke; putovanja ferijalaca izBeograda kroz Hrvatsku i celu Jugoslaviju; kidanja lanaca odsffane industrije i bankarswa i swaranja jedinswene ekonomi-ie na Sirokom jugoslovenskom prostoru. lzralavaoje naduda ce se normalizovati politidke prilike i obustaviti uzajamnibojkot pokrajina sa obe strane Dunava, Save i Drine.
JoI ustrajavajuii na ideji narodnog jedinswa, ali i nezavaraJuci odi pred postojanjem nacionalnih razlika (posebnonaglaiavajuii bojkot "duhovni"), i stremeii eliminisanju tihrazlka, dr Dragoljub Jovanovii nije joi odredio svoje stano-vi5te o putevima re5avanja tih razlika i protivurednosti, niti seupu5tao u analizu uzroka nacionalnih sukoba, mada ih jesmatrao pogubnim za dalji zajednidki Zivot u jednoj drZavi ipostavljao pitanje potrebe revizije Ustava i uredjenja medju-nacionalnih odnosa na demokratskim nadelima-
Druga fazau sagledavanju srpsko-hrvatskih, pa i srps-ko-slovenadkih odnosa, podelaje sa angaZovanjem dr Jo-vanoviia u dru5tvenom Zivotu, njegovim sagledavanjem sveveieg zaodtravanja unutrainjih politidkih sukoba i upozna-vanjem sa stavovima vodje Flrvatske republikanske seljadkestranke (od sredine 7925.,l{rvatske seljadke stranke), Sdep-ana Radiia i njegovih najbliZih saradnika (medju kojima jeposebno isticao Djuru Basarideka), kao i sa nizom istaknutihhrvatskih intelektualaca (medju nj gna: Miroslavom KrleZom,Ivanom Melrroviiem, Milanom Curdinom i drugima) pril-ikom posete Zagrebu, septembra 1924. godtnet.
t Sire videti: NadeZda Jovanovii, "Dragoljub JovanoviC oSdepanu Radiiu i Hrvarskom pitanju",Na$ teme ,Zagreb, 1989, 11, s.3075-3077. Mnogo godina kasnije, na sudjenju pred DrZavnim sudomza zaltitu drZave, I7. apila 1939.9., Dragoljub Jovanovid je izjavio daje posle posete Stjepanu Radidu u Zagrebu, septembra 1924. godine,"zasvagda" raidistio sa "osnovnim pitanjem: Ikvati hoie sa Srbima, dakleJugoslavija ie se saduvati". Takodje je izjavio da od tog wemena sve Stoje radio, radio je iz ljubavi prcma svom srpskom narodu i Jugoslaviji,koje ne moZe biti bez Hwata i "dosledno radio sve na zbliZenju isporazumu sa Hrvatima". (Dragoljub IovanoviC izmedju tamnice i
298 299
Moglo bi se uslovno reii da je, sa ulaskom predstavni-ka HSS u-vladu (una 1925.9.), sa razbuktavanjem antihr-vatske propagand-e u Srbiji, (pre svega t1 s-qpskoj desnoj ireZimu bliskof Stampi), sa zaoStravanjem sukoba it*edjg Tpl-koh i hrvatskog potitidtog vrha u Narodnoj skupStini, drDragoljuba Jovanbviia sve vi5e zaokupljag problem iwor.aipoliiidliog znad,aja uzajamne netrpeljivosti izmedj u srpskih ihrvatskih p olitid ara i nere Savanj a srp sko-hrvatskog pitanj a,tako vain6g za dalji demokratski razvoj zemljg. Sve jasnije-ioluije je isdcao potrebu revizije Ustava, odbacivanja cqntr.al-istidkog drZavnog uredjenja, po5tovanja zahteva i potreba hr-vatskog naroda injegovih predstavnika, pl9 svega StjepanaRadiia. U tome je video uslov da se elimini5u prepreke teZn-jama ka otporu centralizrnu i re5avanju srpsko-hrvatskih odno-sa bez priiiska i prinude, uz po5tovanje postojeiih razlika.Glavnu smetnju tome video je u dominaciji srbijarykihpolitidara i u centralistidkom Vidovdanskom ustavq ZbpEioga je oitricu kritike upuiivao na adresu vodjswa.Narodneradik-alne stranke, politidara iz njenih redova, koji nisu moglida se prilagode novim uslovima i potrebama jugoslovenskogdrudwa, smatrajuii da je jedan od uzroka takvog stanja sla-bost demokratije i odsuswo autoriteta parlamenta.
U dlankir "Bespuie", Jovanovit je pisao da je zemlja"rastrgana nacionalnim razmiricama kojima nema ravnihuistoriji sveta", da je ona "salivena" na brzu ryku, pa joj je"odeia" suviSe "tesna". Smatrao je da se mora Liveti zajednou jednoj drlavi, a ne da se "trpimo" i "ne umemo da sesl6Zimoi'; da se ne okleva izmedju "preteranog centralizma" iraspardenosti "u kojoj svaki nosi sebi". Pozivajuii se n^arediNiliolaja VelimiroviCa, prema kojima ova drZava za Srbijupredstavlja "jedno veliko isku5enje", isticao je da se Srbija'i<oja je "fo5la u rat da brani svoju dast i slobodu, watila izni6ed sa-punim rukama tereta koji nije u stanju da nosi".S-tu"ja u zemlji je okarakterisao kao "pometenost", "saw5enudezorjentacijri", anarhiju u "pojmovima i radnjqla",.koja lidinu'k@ seuvratolomnoj brzini smen-
slobofu, Kragujevac, 1939., s. 79, 87.)
juju najneverovatniji prizori i gde su moguie sve me5avine"r.Prema Jovanoviiu, nacionalna pocepanost i religiozne razlikeigraju veliku ulogu; u drZavi se razvijaju tri nacionalizma, a"na pomolu je i dervrti, makedonski; "nacionalna pometnjaspredava da dodje na red ili da se ozbiljno re5ava ma kojedrugo pitanje". Jovanovii smatra da ie se "uzajamno poii-rati" dok se "nacionalistidke strasti ne kanali5u na taj nadin5to iemo poci putem uzajamne trpeljivosti i saradnje u admin-i strativnoj, ekonomskoj i politidkoj federaciji "2.
Podvl adeii potrebu ukidanj a centrali stidko g ure dj enj adrZave i davanja veie samostalnosti pokrajinama, dr Jo-vanovii nije joS definisao konkretne puteve i mere da se topostigne. Krivicu za sve veie i dublje raznirice u unutra5nje-politidkim odnosima video je, pre svega, u zastarelim shva-tanjima srbijanskih politidara, a kao glavnog krivca oznadioje Svetozara Pribiieviia, Sefa Samostalne demokratskesfranke, predstavnika velikosrpskog Sovinizma, jednog odstubova tog centralistidkog uredjenja, viSegodi5njeg progo-nitelja i neprijatelja Sdepana Radiia. U tom smislu, u dlanku"Sovinizam na delu", pisao je da ovaj drZavnik "vedto is-koriSiava jedan momenat na5e politidke istorije kad predan-ske seljadke mase vei podinju da shvataju da je srpski nacio-nalizam radikala jedna $amna maska za eksploataCiju radnognaroda, a kada te mase joS nisu toliko napredovale da bimogle definitivno odbaciti sve predrasude laZnog patriotizmai da bi mogle formirati svoje klasne, politidke, privredne i
I R@, Beogra d, l6.VI 1926.2 "Slab autoritet naieg parlamenta i njegova radna nesposobnost
dolaze kod nas pored ostalog i od nacionalistiike pometuje u kojoj seneprestano nalazimo, i usred odsustva socijalne levice". (DragoljubJovanovid, "Kriza parlamentarizma, OpSti i specijalni na3i uzrocinjeni", S4ps,kr knjiievni glasnik, Beograd, XX, 31. X 1926., s. 216.).U dlanku je pisao i da se oZivljavanje i podizanje parlamentarnog Zivolau zemlji "moZe odekivati jedino ako se - federativnim uredjenjem driave- kanaliiu nacionalne teZnje, i ako se, jadanjem ekonomske organizacijeradnog naroda varoSi i sela uvede u Narodnu skup5tinu jedna brojnasocijalna levica. (Isto, s.2I7).
301300
Moglo bi se uslovno reii da je, sa ulaskom predstavni-ka HSS u-vladu (una 1925.9.), sa razbuktavanjem antihr-vatske propagand-e u Srbiji, (pre svega t1 s-qpskoj desnoj ireZimu bliskof Stampi), sa zaoStravanjem sukoba it*edjg Tpl-koh i hrvatskog potitidtog vrha u Narodnoj skupStini, drDragoljuba Jovanbviia sve vi5e zaokupljag problem iwor.aipoliiidliog znad,aja uzajamne netrpeljivosti izmedj u srpskih ihrvatskih p olitid ara i nere Savanj a srp sko-hrvatskog pitanj a,tako vain6g za dalji demokratski razvoj zemljg. Sve jasnije-ioluije je isdcao potrebu revizije Ustava, odbacivanja cqntr.al-istidkog drZavnog uredjenja, po5tovanja zahteva i potreba hr-vatskog naroda injegovih predstavnika, pl9 svega StjepanaRadiia. U tome je video uslov da se elimini5u prepreke teZn-jama ka otporu centralizrnu i re5avanju srpsko-hrvatskih odno-sa bez priiiska i prinude, uz po5tovanje postojeiih razlika.Glavnu smetnju tome video je u dominaciji srbijarykihpolitidara i u centralistidkom Vidovdanskom ustavq ZbpEioga je oitricu kritike upuiivao na adresu vodjswa.Narodneradik-alne stranke, politidara iz njenih redova, koji nisu moglida se prilagode novim uslovima i potrebama jugoslovenskogdrudwa, smatrajuii da je jedan od uzroka takvog stanja sla-bost demokratije i odsuswo autoriteta parlamenta.
U dlankir "Bespuie", Jovanovit je pisao da je zemlja"rastrgana nacionalnim razmiricama kojima nema ravnihuistoriji sveta", da je ona "salivena" na brzu ryku, pa joj je"odeia" suviSe "tesna". Smatrao je da se mora Liveti zajednou jednoj drlavi, a ne da se "trpimo" i "ne umemo da sesl6Zimoi'; da se ne okleva izmedju "preteranog centralizma" iraspardenosti "u kojoj svaki nosi sebi". Pozivajuii se n^arediNiliolaja VelimiroviCa, prema kojima ova drZava za Srbijupredstavlja "jedno veliko isku5enje", isticao je da se Srbija'i<oja je "fo5la u rat da brani svoju dast i slobodu, watila izni6ed sa-punim rukama tereta koji nije u stanju da nosi".S-tu"ja u zemlji je okarakterisao kao "pometenost", "saw5enudezorjentacijri", anarhiju u "pojmovima i radnjqla",.koja lidinu'k@ seuvratolomnoj brzini smen-
slobofu, Kragujevac, 1939., s. 79, 87.)
juju najneverovatniji prizori i gde su moguie sve me5avine"r.Prema Jovanoviiu, nacionalna pocepanost i religiozne razlikeigraju veliku ulogu; u drZavi se razvijaju tri nacionalizma, a"na pomolu je i dervrti, makedonski; "nacionalna pometnjaspredava da dodje na red ili da se ozbiljno re5ava ma kojedrugo pitanje". Jovanovii smatra da ie se "uzajamno poii-rati" dok se "nacionalistidke strasti ne kanali5u na taj nadin5to iemo poci putem uzajamne trpeljivosti i saradnje u admin-i strativnoj, ekonomskoj i politidkoj federaciji "2.
Podvl adeii potrebu ukidanj a centrali stidko g ure dj enj adrZave i davanja veie samostalnosti pokrajinama, dr Jo-vanovii nije joS definisao konkretne puteve i mere da se topostigne. Krivicu za sve veie i dublje raznirice u unutra5nje-politidkim odnosima video je, pre svega, u zastarelim shva-tanjima srbijanskih politidara, a kao glavnog krivca oznadioje Svetozara Pribiieviia, Sefa Samostalne demokratskesfranke, predstavnika velikosrpskog Sovinizma, jednog odstubova tog centralistidkog uredjenja, viSegodi5njeg progo-nitelja i neprijatelja Sdepana Radiia. U tom smislu, u dlanku"Sovinizam na delu", pisao je da ovaj drZavnik "vedto is-koriSiava jedan momenat na5e politidke istorije kad predan-ske seljadke mase vei podinju da shvataju da je srpski nacio-nalizam radikala jedna $amna maska za eksploataCiju radnognaroda, a kada te mase joS nisu toliko napredovale da bimogle definitivno odbaciti sve predrasude laZnog patriotizmai da bi mogle formirati svoje klasne, politidke, privredne i
I R@, Beogra d, l6.VI 1926.2 "Slab autoritet naieg parlamenta i njegova radna nesposobnost
dolaze kod nas pored ostalog i od nacionalistiike pometuje u kojoj seneprestano nalazimo, i usred odsustva socijalne levice". (DragoljubJovanovid, "Kriza parlamentarizma, OpSti i specijalni na3i uzrocinjeni", S4ps,kr knjiievni glasnik, Beograd, XX, 31. X 1926., s. 216.).U dlanku je pisao i da se oZivljavanje i podizanje parlamentarnog Zivolau zemlji "moZe odekivati jedino ako se - federativnim uredjenjem driave- kanaliiu nacionalne teZnje, i ako se, jadanjem ekonomske organizacijeradnog naroda varoSi i sela uvede u Narodnu skup5tinu jedna brojnasocijalna levica. (Isto, s.2I7).
301300
kulturne organizacije", da on "ve5to kombinuje nedovoljnougasao plamen nacionalizma", gradeii na njemu {oju lglta-cionu slavu. Pribiievii "dobija skoro iskljudivo Srbe-predane". Da bi se tome stalo na put, Jovanovii smatra da upredanske krajeve treba, "bez dvoumljenja", ubaciti paroluievizije Ustava nabazi federalizma, 5to je oswarljivo samouz stvarnu vladu radnog naroda, a 5to ne mogu oswaritigradjanske stranker.- -
Od fuajal9/7. godine, painju dr Dragoljuba Jovanoviiazaokupljaju nastali o5tri i sve nepredvidljivi sukobi izmedj.uraznih politidkih stranaka, swaranje novih partijskih formaci-ja i koalicija, Sto se sve neposredno odraZavalo na srpsko-hrvatske odnose. U tom smislu on je dao svoje vidjenjeSeljadke demokratske koalicije (SDK), koalicije dvejupolitidkih stranaka van Srbije - Fkvatske seljadke i.paryo9-ialne demolaatske - na dijem delu su stajala dva dojudera5njaljuta protivnika: Stjepan Radii i Svetozar Pribiievii. U sa-gledavanju znatajaformiranja te koalicije, drJovanovii j9, uiekstu "Ka pravom frontu",
'tzr:a:ro nevericu u iskrenost rajed-
nidkog, tzv. "predanskog fronta" protiv Beograda, ove dvestranke. "Seljadko-demokratska koalicija, pisao je dr Jo-vanovii, samo je jedan pokulaj da oduvaju svoju snagu dvestranke koje su do5le do vrhunca svoje mggi i koje sadasamo mogu da gube. To ne predstavlja nikakvu novu i zdra-vu ideju lioja bi posluZila kao poluga napretk4 a jo5 manje jeto tadka oslonca za kristalizaciju jednog novog pokreta masana celoj Sirini na3eg jugoslovenskog i balkanskog podrudja".Sworen "predanski front" predstavlja, prema miSljenju dr Jo-vanoviia, "poslednju odbranbenu liniju" u cilju etsploatacijenezadovoljiwa predanskih lrajeva protiv centralizma, ali je inesposoban da kanali5e "odaj masa i revolt siromalnih radnihmasa protiv kolonizatonkog kapitala, obesnog militarizma inespoiobnog lidnog teZima". Pokazujuii razumevanjg 31 kg-plja uperena protiv Srbije onih koji se oseiaju opljadkani,ialoearani u nnacionalnu drZavu" - on ustaje protiv vodeielidnosti nove koalicije, Svetozara Pribiieviia, "koji je sve u
,W
Beograd doveo, i ubio sve Sto nije htelo da se centralizuje",kao-i protiv toga da se "cela Srbija i svi Srbijanci okrivljujuza de posledice centralizma". Pribiieviia kvalifikuje kao dove-ka koji se hvata za slamku i "davi se u svojoj nemoii da budene5to viSe od pokrajinskog politidara". Smara da Radii iPribiievii mogu zajedno drZati Fkvatsku, deo Srema i Vo-jvodinu, Bosnu i Dalmaciju "u predanskoj zabludi kao 5to suih do sada drZali u .zabludi hrvatskoj i anrihrvatskoj", da jesada llpometnja predanska" zamenila "pometnju naCionalis-tid.fu". Devet- godina se nije moglo doii do re5avanjadrZavnog, socijalnog i ekonomskog problemazbog "srpsko-hrvatskog nacionalizma", a zbog "lalne parole predaniwa isrbijanswa" - pravi posao ie biti oteZan i dalje. Zato se drJovanovii ne zalale za "predanski front", nbgo za "frontrada",^radnog naroda cele zemlje, bio to Flrvat, Srbin, Buga-rin ili Slovenacl.
T:aieci smenjivanje starih politidar4 dolazak novih lju-di, Skolovanih i neoptereienih partijskim nazorima, dr jo-vanovii se Zestoko obruSava na nosioce reZima, upuiujuiiistowemeno kritiku i hrvatskim i slovenadkim politidarima?9gg prlnv?141jq centralistidkog uredjenja i vodeie uloge Sr-bijanaca. U dlanku "Kao nasulni hleb", podvukao je potreburanijanj.a levidarskog pokreta i stvarn-e opozicij-e reZimu,lorynciji i.nSrilj.u,ponavljajuii da je potreban dohzak novihlju$ u politiku i primenjivanje sawemenih metoda upravl-janja zemljorrP. U dlanku "Odlaze starci", napisanom ne-pogrq{no nakon smrti Nikole Paiiia, pisao je, da je sa njim,(a Pa5iia je smatrao "najveiim" medju ljudima starog doba),g re$jl leglo "ditavo jedno pokoljenje, jedan mentaliret, je-dan duh", pokoljenje koje je na wojimpledima imelo politidiuslobodu i ostvarilo ujedinjenje ("kakvo-takvo") Srbai JuZnihSlovena. U Paliievom odlaiku izLivota i poiitike video jenestajanje sye.g? onoga Sto obeleZava radikalizam: Srbija i!.p stvo, p olitidko-p artij ski p arlamentari zam, v er a u S vetuRusiju, itd. Na njihovo mestb dolaze novi ljudi koji, "mesto'm
2 nn, t.xlt tgz6.
303342
kulturne organizacije", da on "ve5to kombinuje nedovoljnougasao plamen nacionalizma", gradeii na njemu {oju lglta-cionu slavu. Pribiievii "dobija skoro iskljudivo Srbe-predane". Da bi se tome stalo na put, Jovanovii smatra da upredanske krajeve treba, "bez dvoumljenja", ubaciti paroluievizije Ustava nabazi federalizma, 5to je oswarljivo samouz stvarnu vladu radnog naroda, a 5to ne mogu oswaritigradjanske stranker.- -
Od fuajal9/7. godine, painju dr Dragoljuba Jovanoviiazaokupljaju nastali o5tri i sve nepredvidljivi sukobi izmedj.uraznih politidkih stranaka, swaranje novih partijskih formaci-ja i koalicija, Sto se sve neposredno odraZavalo na srpsko-hrvatske odnose. U tom smislu on je dao svoje vidjenjeSeljadke demokratske koalicije (SDK), koalicije dvejupolitidkih stranaka van Srbije - Fkvatske seljadke i.paryo9-ialne demolaatske - na dijem delu su stajala dva dojudera5njaljuta protivnika: Stjepan Radii i Svetozar Pribiievii. U sa-gledavanju znatajaformiranja te koalicije, drJovanovii j9, uiekstu "Ka pravom frontu",
'tzr:a:ro nevericu u iskrenost rajed-
nidkog, tzv. "predanskog fronta" protiv Beograda, ove dvestranke. "Seljadko-demokratska koalicija, pisao je dr Jo-vanovii, samo je jedan pokulaj da oduvaju svoju snagu dvestranke koje su do5le do vrhunca svoje mggi i koje sadasamo mogu da gube. To ne predstavlja nikakvu novu i zdra-vu ideju lioja bi posluZila kao poluga napretk4 a jo5 manje jeto tadka oslonca za kristalizaciju jednog novog pokreta masana celoj Sirini na3eg jugoslovenskog i balkanskog podrudja".Sworen "predanski front" predstavlja, prema miSljenju dr Jo-vanoviia, "poslednju odbranbenu liniju" u cilju etsploatacijenezadovoljiwa predanskih lrajeva protiv centralizma, ali je inesposoban da kanali5e "odaj masa i revolt siromalnih radnihmasa protiv kolonizatonkog kapitala, obesnog militarizma inespoiobnog lidnog teZima". Pokazujuii razumevanjg 31 kg-plja uperena protiv Srbije onih koji se oseiaju opljadkani,ialoearani u nnacionalnu drZavu" - on ustaje protiv vodeielidnosti nove koalicije, Svetozara Pribiieviia, "koji je sve u
,W
Beograd doveo, i ubio sve Sto nije htelo da se centralizuje",kao-i protiv toga da se "cela Srbija i svi Srbijanci okrivljujuza de posledice centralizma". Pribiieviia kvalifikuje kao dove-ka koji se hvata za slamku i "davi se u svojoj nemoii da budene5to viSe od pokrajinskog politidara". Smara da Radii iPribiievii mogu zajedno drZati Fkvatsku, deo Srema i Vo-jvodinu, Bosnu i Dalmaciju "u predanskoj zabludi kao 5to suih do sada drZali u .zabludi hrvatskoj i anrihrvatskoj", da jesada llpometnja predanska" zamenila "pometnju naCionalis-tid.fu". Devet- godina se nije moglo doii do re5avanjadrZavnog, socijalnog i ekonomskog problemazbog "srpsko-hrvatskog nacionalizma", a zbog "lalne parole predaniwa isrbijanswa" - pravi posao ie biti oteZan i dalje. Zato se drJovanovii ne zalale za "predanski front", nbgo za "frontrada",^radnog naroda cele zemlje, bio to Flrvat, Srbin, Buga-rin ili Slovenacl.
T:aieci smenjivanje starih politidar4 dolazak novih lju-di, Skolovanih i neoptereienih partijskim nazorima, dr jo-vanovii se Zestoko obruSava na nosioce reZima, upuiujuiiistowemeno kritiku i hrvatskim i slovenadkim politidarima?9gg prlnv?141jq centralistidkog uredjenja i vodeie uloge Sr-bijanaca. U dlanku "Kao nasulni hleb", podvukao je potreburanijanj.a levidarskog pokreta i stvarn-e opozicij-e reZimu,lorynciji i.nSrilj.u,ponavljajuii da je potreban dohzak novihlju$ u politiku i primenjivanje sawemenih metoda upravl-janja zemljorrP. U dlanku "Odlaze starci", napisanom ne-pogrq{no nakon smrti Nikole Paiiia, pisao je, da je sa njim,(a Pa5iia je smatrao "najveiim" medju ljudima starog doba),g re$jl leglo "ditavo jedno pokoljenje, jedan mentaliret, je-dan duh", pokoljenje koje je na wojimpledima imelo politidiuslobodu i ostvarilo ujedinjenje ("kakvo-takvo") Srbai JuZnihSlovena. U Paliievom odlaiku izLivota i poiitike video jenestajanje sye.g? onoga Sto obeleZava radikalizam: Srbija i!.p stvo, p olitidko-p artij ski p arlamentari zam, v er a u S vetuRusiju, itd. Na njihovo mestb dolaze novi ljudi koji, "mesto'm
2 nn, t.xlt tgz6.
303342
nacionalnog" stavljaju "socijalni idealizam", mesto Srbije iSrpswa, istidu slobodnu federaciju balkanskih natoda"r. LJdlanku "Jasan stav", zalaile se za decentralizaciju drZavne up-reve, za Siroke samoupmve "zafrvot sposobnih oblasti pre-ma stupnju njihove razvijenosti", tj. protiv centralizma I'kojiumrwljuje privredu, pljadka pokrajine i ko6i ceo drZavni Ziv-ottt2.
O5tro kritikujuii vodeie potitidke strukture, koje nisusposobne da zemlju izvedu iz politidke i ekonomske krize, drJovanovii je posebnu paZnju posveiivao relavanju nagomi-lanih prctivurednosti i sukoba, veiem razumevanju zahtevahrvatske strane za muppravno#u u wim domenima drZavnogi priwednog Zivota i potrebi izjednadavanja u pravima svihsastavnih delova zemlje i svih naroda u njoj. U tom smislu,karakteristidan je njegov zahtev za normalizacijom opStegekonomskog Zivota, za ita su, prema njegovom mi5ljenju,potrebne tri swari: prvo - podela drZavg-na polcrajine,."kojedine posebne ekonomske celine" sa 5to Sirom autonomijom u" adminisffativnom, prosvetnom, saobraiajnom i socij alno-ekonomskom pogledu"; drugo - smanjivanje budZeta "uki-danjem centralizrna i danaSnjeg partijskog Parlamenta" i, Fei_e- poveianje raspolofivog kapitala za potreh in{gsrije i zeq!-joradnje, privladenjem stranog kapiala ili zakljud.ivanjgm yegih2ajmova.-Radi oswarenja tog programa treba preurediti dria-vu, ali to ne mogu uraditi posojece politidke strukture, negoto moZe da se izvede "samo pod udarom velikih nevolja kaoSto su bili nesreini rat ili revolucija", jer su vodeii politidari,narodito Srbijanci, "odvi5e zabrazdrli u centralizam" i "nes-posobni su za pravu autonomistidku ili federalistidku poli-tiku"3.
U znadajnom tekstu "eas Srbije", objavljgnom u beo-gradskorn vedernjem listu "Novosti", 27.lll 1928. godine,
rFJd ,16.xll1925.2Rd,z.f l ,1927.t Rd i slika, Beograd, septembar, 1926., s145. Ctana* : "Tri su
leka za priwednu krizu: decentalizaciia drZave, smanjenje budZeta,uvodjenje stranog kapitala".
dr Jovanovii se laitidki osvrnuo na poloZaj Srbije posle devetgodina zajednidkog Livota Srba i Hrvata u jednojdrZavi, naodnos srpski_h i hrvatskih politidara prema zajednici jugoslov-enskih naroda, na uzroke postojeiih oltrih unutra5njili borbiu politidkom Zivotu drZave. Pisao je: "Sirota Srbija! Svi su seolcomili na nju. Jedni je napadaju, dnrgi je brane. I ne znadovgk zbogiegaviSe da je iali: zbgovakvih napada ili zbogovakve odbrane. Sve su odi uprte u Srbiju, kao prvih danaiza primirja. Onda joj se sve verovalo; sada joj se ne verujeni5ta. Onda su je svi hvalili; danas je svi ruZe. Onda je onabila zasluZna za sve; sada je za sve kriva. Njeni najveii him-nopgyci Qqnas joj okreiu ledja, napadaju je besomudno.Pribiievii Svetozar, kome onda ne UeIe nitaO dosta donese-no u Beograd, sad bi iz njega sve izneo".Traleti uzroktakvog odnosa i pitajuii se u demu je swar, "ko laZe i kadaLale", pr-e deyel godina ili danas, dr Jovanovii nalazi odgo-vor u poloZlju Srbrje prema drZavi, njenim zaslugama i krivi-cama, kao i krivicama politidara iz Fkvatske i Slovenije zastanje u zemlji. On zamera "predanskim" politidarima prihva-tanje cen_tralizma, Paiiia, drZavorvorswa-gu5enje opoZicionepot" u -!rbijl, dono5enje antidemolratskih zakona, poliridkukratkovidost i prepu5tanje drZavnih poslova srpskim radikal-iq?., tj. onima koji "ne mogu usp-e5no upravljati novom,velikom i poluewopskom drZavom'-od l2,5-miliona stanovni-ka, kada su navikli da upravljaju zemljom d.2,5 ili 4 mil-iona. STatrajuii da "predanski" politid-ari koji su se jednom"prevarili", nemaju prava da se varaju danas="na radun nar-9dL9 \oZg",jgr su morali znari da "Jugoslavija nije isto Sto i$rbija", da "dizmu dedaka od dvanaest goaind ne iroZe nositidovek od dvadeset Sest, da ovdar ne moZe predavati u gimna-ziji i da palanadki dorbadZija ne moie biti ministar nlrodneprivrede". Krivio je i Radiia i Koroleca za prihvatanje cen-tralizma, zbog dega ne mogu da se bore.piotiv rclima, jernisu ni naivni niti neznalice, nego iskoriSiavaju srbijanskepolitidare da bi se domogli miniitarskih poloZija u "ielikojJugoslaviji" i bacali krivice zbog lo5eg stanja i gazdovanjadrZavnim poslovima na Srbiju i njen narod. Braneii srpsicinarod od optuZbi za telko stanje unutra5njih medjunacionalnih
304 305
nacionalnog" stavljaju "socijalni idealizam", mesto Srbije iSrpswa, istidu slobodnu federaciju balkanskih natoda"r. LJdlanku "Jasan stav", zalaile se za decentralizaciju drZavne up-reve, za Siroke samoupmve "zafrvot sposobnih oblasti pre-ma stupnju njihove razvijenosti", tj. protiv centralizma I'kojiumrwljuje privredu, pljadka pokrajine i ko6i ceo drZavni Ziv-ottt2.
O5tro kritikujuii vodeie potitidke strukture, koje nisusposobne da zemlju izvedu iz politidke i ekonomske krize, drJovanovii je posebnu paZnju posveiivao relavanju nagomi-lanih prctivurednosti i sukoba, veiem razumevanju zahtevahrvatske strane za muppravno#u u wim domenima drZavnogi priwednog Zivota i potrebi izjednadavanja u pravima svihsastavnih delova zemlje i svih naroda u njoj. U tom smislu,karakteristidan je njegov zahtev za normalizacijom opStegekonomskog Zivota, za ita su, prema njegovom mi5ljenju,potrebne tri swari: prvo - podela drZavg-na polcrajine,."kojedine posebne ekonomske celine" sa 5to Sirom autonomijom u" adminisffativnom, prosvetnom, saobraiajnom i socij alno-ekonomskom pogledu"; drugo - smanjivanje budZeta "uki-danjem centralizrna i danaSnjeg partijskog Parlamenta" i, Fei_e- poveianje raspolofivog kapitala za potreh in{gsrije i zeq!-joradnje, privladenjem stranog kapiala ili zakljud.ivanjgm yegih2ajmova.-Radi oswarenja tog programa treba preurediti dria-vu, ali to ne mogu uraditi posojece politidke strukture, negoto moZe da se izvede "samo pod udarom velikih nevolja kaoSto su bili nesreini rat ili revolucija", jer su vodeii politidari,narodito Srbijanci, "odvi5e zabrazdrli u centralizam" i "nes-posobni su za pravu autonomistidku ili federalistidku poli-tiku"3.
U znadajnom tekstu "eas Srbije", objavljgnom u beo-gradskorn vedernjem listu "Novosti", 27.lll 1928. godine,
rFJd ,16.xll1925.2Rd,z.f l ,1927.t Rd i slika, Beograd, septembar, 1926., s145. Ctana* : "Tri su
leka za priwednu krizu: decentalizaciia drZave, smanjenje budZeta,uvodjenje stranog kapitala".
dr Jovanovii se laitidki osvrnuo na poloZaj Srbije posle devetgodina zajednidkog Livota Srba i Hrvata u jednojdrZavi, naodnos srpski_h i hrvatskih politidara prema zajednici jugoslov-enskih naroda, na uzroke postojeiih oltrih unutra5njili borbiu politidkom Zivotu drZave. Pisao je: "Sirota Srbija! Svi su seolcomili na nju. Jedni je napadaju, dnrgi je brane. I ne znadovgk zbogiegaviSe da je iali: zbgovakvih napada ili zbogovakve odbrane. Sve su odi uprte u Srbiju, kao prvih danaiza primirja. Onda joj se sve verovalo; sada joj se ne verujeni5ta. Onda su je svi hvalili; danas je svi ruZe. Onda je onabila zasluZna za sve; sada je za sve kriva. Njeni najveii him-nopgyci Qqnas joj okreiu ledja, napadaju je besomudno.Pribiievii Svetozar, kome onda ne UeIe nitaO dosta donese-no u Beograd, sad bi iz njega sve izneo".Traleti uzroktakvog odnosa i pitajuii se u demu je swar, "ko laZe i kadaLale", pr-e deyel godina ili danas, dr Jovanovii nalazi odgo-vor u poloZlju Srbrje prema drZavi, njenim zaslugama i krivi-cama, kao i krivicama politidara iz Fkvatske i Slovenije zastanje u zemlji. On zamera "predanskim" politidarima prihva-tanje cen_tralizma, Paiiia, drZavorvorswa-gu5enje opoZicionepot" u -!rbijl, dono5enje antidemolratskih zakona, poliridkukratkovidost i prepu5tanje drZavnih poslova srpskim radikal-iq?., tj. onima koji "ne mogu usp-e5no upravljati novom,velikom i poluewopskom drZavom'-od l2,5-miliona stanovni-ka, kada su navikli da upravljaju zemljom d.2,5 ili 4 mil-iona. STatrajuii da "predanski" politid-ari koji su se jednom"prevarili", nemaju prava da se varaju danas="na radun nar-9dL9 \oZg",jgr su morali znari da "Jugoslavija nije isto Sto i$rbija", da "dizmu dedaka od dvanaest goaind ne iroZe nositidovek od dvadeset Sest, da ovdar ne moZe predavati u gimna-ziji i da palanadki dorbadZija ne moie biti ministar nlrodneprivrede". Krivio je i Radiia i Koroleca za prihvatanje cen-tralizma, zbog dega ne mogu da se bore.piotiv rclima, jernisu ni naivni niti neznalice, nego iskoriSiavaju srbijanskepolitidare da bi se domogli miniitarskih poloZija u "ielikojJugoslaviji" i bacali krivice zbog lo5eg stanja i gazdovanjadrZavnim poslovima na Srbiju i njen narod. Braneii srpsicinarod od optuZbi za telko stanje unutra5njih medjunacionalnih
304 305
odnosa, dr Jovanovii je pisao da ni taj narod nije sreian unovoj drZavi, mada je prolivao lcru za nju, jel je Srbija ekon-omslii zavisna, "duZna i ruZna", i deka nove ljude, programe imetode; "prebira i probira" svoje vodje, ne veruje nikom,mada glasa za radikale, i "kada kucne odsudan das", kada senadju npravi ljudi", Srbija ie opet "progovoriti"t.-
Kada je 2A.juna 1928. godine u Narodnoj skup5tiniradikalski poslanik PuniSa Radii ubio hrvatske narodn_e po-slanike Pavla Radiia i Djuru Basarideka, a te5ko ranio Stjep-ana Radiia,koji je podlegao ranama 8. avgusta te godine, drDragoljub Jovanovii je u tom lcrvavom dinu video obradunsa vodjom hrvatskog seljadkog pokreta onih.koji su ga na-padali u srpskoj Stampi, swarajuii psihozu mrZnje.premq nj9-mu i hrvatikom narodu. Odavao im je posebnu po5tu i slavioih je kao fue, uporedo sa Aleksandrom Stambolijskim'z.-
Dr Dragoljub Jovanovii je bio jedan od inicijatora iautora veoma znadajnog dokumenta, koji, naZalost, nije ni-kad bio objavljen, a predstavljao je stav srpskih progresivnihintelektualaca prema uzrocima i znadaju ragidnih dogadjaja uNarodnoj skupltini. Delove tog dokumenta naveo je u svo-jim "Politidkim uspomenama", nazvav5i ga "Manifest slo--Uoanin
Srbijanaca". U njemu, a moZemo sa sigurno5iu tw-diti da je to i stanovi5te samog Jovanoviia, okrilljene su syevlade lioje su se izmenjale na kormilu zemlje od ujedinjenja."Mi oseCamo - stajalo je u dokumentu - svu teZinu situacije ipredvidjamo da ie neuvidjavnost, nesposobnost, sebidnost inaduvenost srbijanskih vodeiih krugova dovesti u pitanjesamu drZavnu zajednicu Srba i llrvata. U interesu je i Srba ilkvata da ta zajednica ne samo ostane, nego i da se 5to pre
1 Novosfi , Beograd, 27 .III1928. Chnak je u celini prestampan ubr. 57 lista Rd od l. IV 1928. hema "Politidkim uspomenama" drDragoljuba Jovanovida, ovaj dlanak je napisan u cilju da se sa Srbijeskine "odgovomost za zlakoia su vei udinjena i koja su se spremala",da pred javnost iznese "odgovornost Srbije". Tekst je pripremao za
beogradsku Politiku, istovremeno sa otvorenirn pismom Milanu
Gavrilovidu, koje nikad nije objavljeno.2 Sire vidi, NadeZda Jovanovid, n.d., s. 3079'3082.
pro5iri slobodnim prilaZenjem bugarskog naroda. A ona semoi,e odrZati i proiiriti samo ako svi oni slobodno na topristanu i ako budu ravnopravno udeswovali u izgradjivanjuzajednidkog drZavnog uredjenja. Da u docnijem Zivotu ne bido5lo do prevlasti pokrajina, naroda nad narodom, smatramoda nalu driavu teba urediti na federalistiikoj osnovi , poslobodno izralenoj Zelji Srba, Flrvata i Slovenaca, kasnije iBugar.a. Za sva sporna pitanja i za sve sporne teritorije traZi-mo primenu prava samoopredeljenja putem slobodnog plebi-scita". Podvudeno je da Hrvati "nisu ravnopravno i slobodnoudeswovali u uredjenju i vodjenju ove drLave", da su oni"punoletan i kulturan narod koji ima pravo na samoopre-deljenje i samoupravu" i da "bez njihovog slobodnog pristan-ka i bez njihove dragovoljne i pune saradnje ova se drZava nemoZe odrZati i razvijati". Istovremeno, hrvatskom vodjswu s'ezarflerada vodi nedoslednu i neodludnu politiku, koja je dalamaha "ramim nepozvanim posrednicima izrnedju Srde i Fk-vatske", a njihova saradnja sa "najgorim reZimima u Beo-gradu", omoguiila je da se ti reXmi odrZavaju na vlastit.
Od tih junskih dana 1928. godine, pa sve do podetkaDrugog svetskog rata, dr Dragoljub Jovanovii se odludno iotvoreno zalagao za re5avanje srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa putem preuredjenja jugoslovenskedrZave demokratskim putem, uz odbacivanje centralizma inasilja, u drZavu sa Sirokim samoupravama. U toj, treioj fazisagledavanja tih odnosa, dr Jovanovii se nije ogranidavao nakritiku reZima i postojeieg drZavnog uredjenja, nego je davaoi konkretne predloge za njegovu izmenu. Nije bez znatalaistaii da je dao i kritidku analizu "zvanidnog jugoslovenswa".Nije vi5e insistirao na "narodnom jedinswu", nego se zala-gao zapolpunu narodnu samoupravu i sporazumno relavanjesvih problema zajednidkog Zivota Srba i Hrvata. Svoje po-glede na relavanje slpsko-hrvatskih odnosa i preuredjenjedrZave, idofio je u nekoliko znadajnih dokumenatapodetkom30-tih godina, koji predstavljaju i programska dokumentat.djo@ma Saveza zemljoradnika Sr-
I "Politidke uspomene", Knj. II, s. 105-106.
306 307
odnosa, dr Jovanovii je pisao da ni taj narod nije sreian unovoj drZavi, mada je prolivao lcru za nju, jel je Srbija ekon-omslii zavisna, "duZna i ruZna", i deka nove ljude, programe imetode; "prebira i probira" svoje vodje, ne veruje nikom,mada glasa za radikale, i "kada kucne odsudan das", kada senadju npravi ljudi", Srbija ie opet "progovoriti"t.-
Kada je 2A.juna 1928. godine u Narodnoj skup5tiniradikalski poslanik PuniSa Radii ubio hrvatske narodn_e po-slanike Pavla Radiia i Djuru Basarideka, a te5ko ranio Stjep-ana Radiia,koji je podlegao ranama 8. avgusta te godine, drDragoljub Jovanovii je u tom lcrvavom dinu video obradunsa vodjom hrvatskog seljadkog pokreta onih.koji su ga na-padali u srpskoj Stampi, swarajuii psihozu mrZnje.premq nj9-mu i hrvatikom narodu. Odavao im je posebnu po5tu i slavioih je kao fue, uporedo sa Aleksandrom Stambolijskim'z.-
Dr Dragoljub Jovanovii je bio jedan od inicijatora iautora veoma znadajnog dokumenta, koji, naZalost, nije ni-kad bio objavljen, a predstavljao je stav srpskih progresivnihintelektualaca prema uzrocima i znadaju ragidnih dogadjaja uNarodnoj skupltini. Delove tog dokumenta naveo je u svo-jim "Politidkim uspomenama", nazvav5i ga "Manifest slo--Uoanin
Srbijanaca". U njemu, a moZemo sa sigurno5iu tw-diti da je to i stanovi5te samog Jovanoviia, okrilljene su syevlade lioje su se izmenjale na kormilu zemlje od ujedinjenja."Mi oseCamo - stajalo je u dokumentu - svu teZinu situacije ipredvidjamo da ie neuvidjavnost, nesposobnost, sebidnost inaduvenost srbijanskih vodeiih krugova dovesti u pitanjesamu drZavnu zajednicu Srba i llrvata. U interesu je i Srba ilkvata da ta zajednica ne samo ostane, nego i da se 5to pre
1 Novosfi , Beograd, 27 .III1928. Chnak je u celini prestampan ubr. 57 lista Rd od l. IV 1928. hema "Politidkim uspomenama" drDragoljuba Jovanovida, ovaj dlanak je napisan u cilju da se sa Srbijeskine "odgovomost za zlakoia su vei udinjena i koja su se spremala",da pred javnost iznese "odgovornost Srbije". Tekst je pripremao za
beogradsku Politiku, istovremeno sa otvorenirn pismom Milanu
Gavrilovidu, koje nikad nije objavljeno.2 Sire vidi, NadeZda Jovanovid, n.d., s. 3079'3082.
pro5iri slobodnim prilaZenjem bugarskog naroda. A ona semoi,e odrZati i proiiriti samo ako svi oni slobodno na topristanu i ako budu ravnopravno udeswovali u izgradjivanjuzajednidkog drZavnog uredjenja. Da u docnijem Zivotu ne bido5lo do prevlasti pokrajina, naroda nad narodom, smatramoda nalu driavu teba urediti na federalistiikoj osnovi , poslobodno izralenoj Zelji Srba, Flrvata i Slovenaca, kasnije iBugar.a. Za sva sporna pitanja i za sve sporne teritorije traZi-mo primenu prava samoopredeljenja putem slobodnog plebi-scita". Podvudeno je da Hrvati "nisu ravnopravno i slobodnoudeswovali u uredjenju i vodjenju ove drLave", da su oni"punoletan i kulturan narod koji ima pravo na samoopre-deljenje i samoupravu" i da "bez njihovog slobodnog pristan-ka i bez njihove dragovoljne i pune saradnje ova se drZava nemoZe odrZati i razvijati". Istovremeno, hrvatskom vodjswu s'ezarflerada vodi nedoslednu i neodludnu politiku, koja je dalamaha "ramim nepozvanim posrednicima izrnedju Srde i Fk-vatske", a njihova saradnja sa "najgorim reZimima u Beo-gradu", omoguiila je da se ti reXmi odrZavaju na vlastit.
Od tih junskih dana 1928. godine, pa sve do podetkaDrugog svetskog rata, dr Dragoljub Jovanovii se odludno iotvoreno zalagao za re5avanje srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa putem preuredjenja jugoslovenskedrZave demokratskim putem, uz odbacivanje centralizma inasilja, u drZavu sa Sirokim samoupravama. U toj, treioj fazisagledavanja tih odnosa, dr Jovanovii se nije ogranidavao nakritiku reZima i postojeieg drZavnog uredjenja, nego je davaoi konkretne predloge za njegovu izmenu. Nije bez znatalaistaii da je dao i kritidku analizu "zvanidnog jugoslovenswa".Nije vi5e insistirao na "narodnom jedinswu", nego se zala-gao zapolpunu narodnu samoupravu i sporazumno relavanjesvih problema zajednidkog Zivota Srba i Hrvata. Svoje po-glede na relavanje slpsko-hrvatskih odnosa i preuredjenjedrZave, idofio je u nekoliko znadajnih dokumenatapodetkom30-tih godina, koji predstavljaju i programska dokumentat.djo@ma Saveza zemljoradnika Sr-
I "Politidke uspomene", Knj. II, s. 105-106.
306 307
bije. Novembra 1931. godine, Jovanovii je napisao tekstprograma-platforme od 16 tadaka, u kojima je ocrtao zadatkelevice u politidkoj borbi i na ekonomsko-socijalnom polju ucilj u preob raLaja j u gosloven skog dru Swa na demokratskimosnovama. U tadki 6. ove platforme koja se Sirila kao Sapi-rografisan ilegalan letak, zapisao je da ta borba prvih godina"mora biti vi5e politidka nego ekonorqska", a pre politidkih,u prvi planizlaze verska i nacionalna pitanja. Pre zajednidkeborbe za politidke slobode i poboljSanje ekonomskog poloZa-ja selja5wa treba dopustiti da "Flrvati traZe re5enje svog na-cionalnog pitanja", kako su ga reiili Srbi, i da se drlava"mora urediti tako da se Hrvati i Slovenci zadovolje kaoposebne nacionalne grupe". TraZio je sporazum sa Hrvatimapreko dr Madeka i HSS, ukidanje zvanidnog jugoslovenswa iSirenja Srpswa'. Podvladeii u tadki 15. da federalistidko ure-djenje drZave "mora biti na osnovi narodnosti, tako da F{r-vati, ako Zele, imaju samo jedno nacionalno podrudje, kao iSlovenci", zahtevao je da na svojim podrudjima imaju ono,5to su imali i u Austro-Ugankoj. Posebno je nagla5avao dafederativna driava "mora biti demokratski organizovana", tj.da ima "sve ustanove modemih demokratijauZapadnoj Ewo-pi" (tadka 16.)'?
Da bi objasnio svoje stanovi5te o potrebi,,sklapanjasporazuma izmedju srpskog i hrvatskog naroda u jedinswenojdrZavnoj zajednici, demokratskim putem i na dobrovoljnjmnud"li@ovii je napisao broiuru "Sta
1 Pisao je, potkrepljujudi svoju misao : "Srpski Sveti Savanametnut je svima Skolama u zemlji; srpska komanda u vojsci; do predve godine, zajednidka vojska sluZila je pod srpskom zaslavom, a idanasje sva u srpskoj uniformi; Pravoslavna crkvaje dobila ustav, pokome je njena zvanidna zastava srpska robojka. Da i ne govorimo otome da je laalj Srbin, kao i glavni ministri, i sve Sto je odludujuie ufinansijama, diplomatiji i administraciji". ("Politidke uspomene", Krj.I I , s.215)
2 U celini je tekst dokumenta dat u drugoj knjizi "Politidkihuspomena", s.214-215.
,,f'
e\.
f t r
nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"' [I njoj se kratko osvrnuo narazvoj politidkih prilika i na odnos vladajuieg relimapremaS tj epanu R adiiu pre u spostavlj anj a diktatorskog reZima.. S,aogordenjem je pisao da su za sva zla i nedaie, dinovnici,poslanici i trgovci krivili Radiia i Hrvate koji, po njima,"podrivaju i ru5e drZavu"; Zele da "potamane sve Srbe"; irwdili da je Radii "plaien od inostranstva", pozivajuii srpskeseljake "da drZavu spasu od Radiia i da saduvaju ugroZenosrpstvo". Pored drugih tekstova u kojima je osudio krvavidin Puni5e Radiia u Narodnoj skupltini, u ovom tekstu je tajdin okarakterisao kao akt usmeren protiv Fkvata i moguinos-ti swaranja jedinswene seljadke stranke u Jugoslaviji, koji supripremili "velikosrbi, silnici i derikoZe, kapitalisti i milita-risti", kao Sto su slidni njima, u Bugarskoj, ubili AleksandraStambolijskog. Uklanjanjem Radiia priprernljen je teren zaSestojanuarsku diktaturu 1929. godine.
Jovanovii wrdi da "nije istina da su Flrvati protiv na5ezajednidke drZave", ali, "po5to njome upravljaju veiinom Sr-bijanci", izgleda kao da "srpski narod Zeli da pritiskuje IIr-vate i da ih smatra za gradlane drugog reda"; da su Srbi"povla5ieni i da je njima lakle i bolje, pa zato trpe i laZnudemokratiju i diktaturu". On je odludno odbijao takvo mi5ljen-je. "Srbima je laZno predstavljen odnos izmedju nas i Flrvata,narodito su lagali da Fkvati neie ovu drZavu i da hoie da jerasture i potdine. Hrvatima pak, izgleda da Srbi hoie da ihzaja5u i potdine, iako Hrvati plaiaju poreg, sluZe vojsku inose sve javne terete kao i Srbi". On pita: "Sta bi Srbi, Sta biSrbijanci radili kad bi sve najvaZnije poloZaje u zajednidkojdrZavi zauzimali Hrvati?" Njegov odgovor je da bi oni "sig-urno digli bunu". Razlikujuii srpski narod od njegovih up-ravljada koji su odgovorni za prevaru i optuZivanje Fkvata, drDragoljub Jovanovii upuiuje laitiku i onim hwaskim politida-rima koji su prihvatili sluZenje reZimu, ne predstavljajuii praveint.t r" h*u$kog n*du, re za vreme diktature "sluZe Peri
I Prema kazivanju dr Dragoljuba Jovanoviia, podsticaj za ovubro5uru je dao Vasa Srzentid - Gluvi, koji je organizovao njenoSapirografi sanje. ("Politidke uspomene", Knj. II, s.Z'A.\
308 309
bije. Novembra 1931. godine, Jovanovii je napisao tekstprograma-platforme od 16 tadaka, u kojima je ocrtao zadatkelevice u politidkoj borbi i na ekonomsko-socijalnom polju ucilj u preob raLaja j u gosloven skog dru Swa na demokratskimosnovama. U tadki 6. ove platforme koja se Sirila kao Sapi-rografisan ilegalan letak, zapisao je da ta borba prvih godina"mora biti vi5e politidka nego ekonorqska", a pre politidkih,u prvi planizlaze verska i nacionalna pitanja. Pre zajednidkeborbe za politidke slobode i poboljSanje ekonomskog poloZa-ja selja5wa treba dopustiti da "Flrvati traZe re5enje svog na-cionalnog pitanja", kako su ga reiili Srbi, i da se drlava"mora urediti tako da se Hrvati i Slovenci zadovolje kaoposebne nacionalne grupe". TraZio je sporazum sa Hrvatimapreko dr Madeka i HSS, ukidanje zvanidnog jugoslovenswa iSirenja Srpswa'. Podvladeii u tadki 15. da federalistidko ure-djenje drZave "mora biti na osnovi narodnosti, tako da F{r-vati, ako Zele, imaju samo jedno nacionalno podrudje, kao iSlovenci", zahtevao je da na svojim podrudjima imaju ono,5to su imali i u Austro-Ugankoj. Posebno je nagla5avao dafederativna driava "mora biti demokratski organizovana", tj.da ima "sve ustanove modemih demokratijauZapadnoj Ewo-pi" (tadka 16.)'?
Da bi objasnio svoje stanovi5te o potrebi,,sklapanjasporazuma izmedju srpskog i hrvatskog naroda u jedinswenojdrZavnoj zajednici, demokratskim putem i na dobrovoljnjmnud"li@ovii je napisao broiuru "Sta
1 Pisao je, potkrepljujudi svoju misao : "Srpski Sveti Savanametnut je svima Skolama u zemlji; srpska komanda u vojsci; do predve godine, zajednidka vojska sluZila je pod srpskom zaslavom, a idanasje sva u srpskoj uniformi; Pravoslavna crkvaje dobila ustav, pokome je njena zvanidna zastava srpska robojka. Da i ne govorimo otome da je laalj Srbin, kao i glavni ministri, i sve Sto je odludujuie ufinansijama, diplomatiji i administraciji". ("Politidke uspomene", Krj.I I , s.215)
2 U celini je tekst dokumenta dat u drugoj knjizi "Politidkihuspomena", s.214-215.
,,f'
e\.
f t r
nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"' [I njoj se kratko osvrnuo narazvoj politidkih prilika i na odnos vladajuieg relimapremaS tj epanu R adiiu pre u spostavlj anj a diktatorskog reZima.. S,aogordenjem je pisao da su za sva zla i nedaie, dinovnici,poslanici i trgovci krivili Radiia i Hrvate koji, po njima,"podrivaju i ru5e drZavu"; Zele da "potamane sve Srbe"; irwdili da je Radii "plaien od inostranstva", pozivajuii srpskeseljake "da drZavu spasu od Radiia i da saduvaju ugroZenosrpstvo". Pored drugih tekstova u kojima je osudio krvavidin Puni5e Radiia u Narodnoj skupltini, u ovom tekstu je tajdin okarakterisao kao akt usmeren protiv Fkvata i moguinos-ti swaranja jedinswene seljadke stranke u Jugoslaviji, koji supripremili "velikosrbi, silnici i derikoZe, kapitalisti i milita-risti", kao Sto su slidni njima, u Bugarskoj, ubili AleksandraStambolijskog. Uklanjanjem Radiia priprernljen je teren zaSestojanuarsku diktaturu 1929. godine.
Jovanovii wrdi da "nije istina da su Flrvati protiv na5ezajednidke drZave", ali, "po5to njome upravljaju veiinom Sr-bijanci", izgleda kao da "srpski narod Zeli da pritiskuje IIr-vate i da ih smatra za gradlane drugog reda"; da su Srbi"povla5ieni i da je njima lakle i bolje, pa zato trpe i laZnudemokratiju i diktaturu". On je odludno odbijao takvo mi5ljen-je. "Srbima je laZno predstavljen odnos izmedju nas i Flrvata,narodito su lagali da Fkvati neie ovu drZavu i da hoie da jerasture i potdine. Hrvatima pak, izgleda da Srbi hoie da ihzaja5u i potdine, iako Hrvati plaiaju poreg, sluZe vojsku inose sve javne terete kao i Srbi". On pita: "Sta bi Srbi, Sta biSrbijanci radili kad bi sve najvaZnije poloZaje u zajednidkojdrZavi zauzimali Hrvati?" Njegov odgovor je da bi oni "sig-urno digli bunu". Razlikujuii srpski narod od njegovih up-ravljada koji su odgovorni za prevaru i optuZivanje Fkvata, drDragoljub Jovanovii upuiuje laitiku i onim hwaskim politida-rima koji su prihvatili sluZenje reZimu, ne predstavljajuii praveint.t r" h*u$kog n*du, re za vreme diktature "sluZe Peri
I Prema kazivanju dr Dragoljuba Jovanoviia, podsticaj za ovubro5uru je dao Vasa Srzentid - Gluvi, koji je organizovao njenoSapirografi sanje. ("Politidke uspomene", Knj. II, s.Z'A.\
308 309
Zivkoviiu i njegovom gazdi, zapaure i za gospodski Zivot".Medju njima navodi Svrljugu, Frange5a, Viloviia, Nikiia,Karla Kovadeviia, Jankr Bedekoviia. Oni su u Austro-Ugarskoj sluZili Austrijancima i Madjarima, gonili su Srbe inacionalne borce, a sada reZimu - sada su "Jugosloveni" sasrpskim ministrima u diktatorskoj vladi. Srpski seljak, piSeJovanovii, nema nikakve koristi od toga Sto je "hrvatskinarod pognrZen i unredjen",jerje najzaduZeniji i najoptereieni-ji porezima, tro5arinama i taksama. Beogradski i zagrebadkibankari su se "uortadili" i sloZili, a upravljadi "zavadjaju [Ir-vate i Srbe, seljadki narod u Srbiji i u predanskim krajevima,i tom svadjom se koriste da neprestano pljadkaju ortadki saonima koji su lizali pete Franji Josifu, a sada se klanjajuAleksandru Karadjordeviiu" i "dovode ovu zemlju do ivicepropasti". Pi5udi o tome da "po5teni Srbi, narodito Srbijanci"ne smeju vi5e da se zavode laZima o "drZavi u opasnosti" islu5aju klevete o hrvatskom narodu i njegovim vodjama, veimoraju da znaju da tkvati "ne smeju imati manje" od onoga5to su imali do ujedinjenja, on smatra da im treba dati "iz-vesnu samoupravu u vodjenju posebnih lokalnih i pokrajin-skih poslovu" T-ato je mislio da drZavu treba urediti drugdije,da bi svaki od naroda "bio na svome, da bude gospodar usvojoj kuii", tj. da Fkvati dobiju "narodnu samoupravu uzajednidkoj drzavi". Zahtevajuii federalno i samoupravno urc-djenje zemlje', smatrao je da bi ono obezbedilo da "braia"ostanu "pod istim krovom" i obradjuju "isto zajednidkopolj€", ali ne bi svi "jehizistog lonca" i ne bi "bnojali zaloga-je", te bi imali "dist radun i dugu ljubav". tkvati ne bi vi5eoptuZilnuli Stb" du ih pljudkuju, a Srbi ne bi optuZivali lkvate
I Samouprave bi se bavile poslovima koji nisu od opStegdrZavnog zna(aja (staranje o zdravlju, Skolama putevima, poljopriwedi,kulturnim i prosvetnim ustanovama), imale bi svoje sabore koji bidonosili zakone u saglasnosti sa zakonima za celu zemlju, izglasanim uzajednidkom parlamentu koji bi se birao opStim pravom glasa svihstanovnika Jugoslavije, a zajednidka vlada imala bi ministarstvaspoljnih poslova, vojske i mornarice, finansij4 saobradaja i unura5njihdela.
da podrivaju temelj drZave.I u dokumentu "Zadaci nove vlasti", dr Jovanovii je
konstatovao da su hegemonisti od podetka sprovodili "pot-ladenost hrvatskog naroda". Zahtevaoje preuredjenje drZave idavao konkretne predloge za relavanje pitanja poslova zajet-nidke vlade i samoupravnih ili zemaljskih vlada radizadovoljenja svih naroda i pokrajinat. Ista misao je sadrZana iu tekstu "Istina oZ,agrebadkoj rezoluciji", koji je dr Jovanoviinapisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao reakciju nazahteve HSS o drZavnom preuredjenju i zadovoljenju hrvatskihteZnji. U dokumentu je konstatovao da su Hrvati rekli 5tahoie. On je podrZavao te zahteve, ali je kritikovao stav o"srbijanskoj hegemoniji", kao i to $to u hrvatskom doku-mentu nije redeno ni5ta o opozicionim snagama u Srbiji kojene snose nikakvu odgovornost za rdjaw politiku vlade. Ponav-ljao je twdjenje o te5kom poloZaju srbijanskih seljaka2. Kao iu prethodnom tekstu, za sve nedaie u zemlji dr Jovanovii jeokrivljavao srbijanske vlastodrice i politidare, kao i predan-ske politidke ljude. Krivicu Srbije video je u tome Sto "nijebila bolja i 5to nije opravdala nade"3. Zalagao se za preured-jenje drZave u federaciju slobodnih naroda.
U dokumentu koji je zemljoradnidka levicapredlagalakao svoju platformu za swaranje Narodnog fronta slobodeuodi petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, a dijije tekst uglavnom pisao dr Dragoljub Jovanovii, zahteva ieravnopravnost svih naroda Jugoslavije, slobodni saziv IIr-loatskog Sabora i dtogih pokrajinskih skupltina, slobodan
rDokument je bio Stampan na Sapirografu. hiloZen je drugojknjizi "Politidkih uspomena".
2 "Srbijaje u gorem poloZaju (od mnogih predanskih krajeva).Ona je tuZna, duZna i ruina, ojadjena i osakaCena za milion mrtvih uratu, ispraZnjena i poruSena u beZaniji i pod okupacijom. I danas je joSzbunjena i zarobljena. Srbijanski seljaci su zavisni od vlasti, zaduZenido grla, gladni hleba i mr5avi kao Hris0os, isu$eni kao saraga, odrpanikao prosjaci.Zar sa oni hegemonistidki? Zar su oni doneli progone?(CIt. po Knj. II, "Politidkih uspomena", s. 283.)
3 Isto, s. 284.
310 311
Zivkoviiu i njegovom gazdi, zapaure i za gospodski Zivot".Medju njima navodi Svrljugu, Frange5a, Viloviia, Nikiia,Karla Kovadeviia, Jankr Bedekoviia. Oni su u Austro-Ugarskoj sluZili Austrijancima i Madjarima, gonili su Srbe inacionalne borce, a sada reZimu - sada su "Jugosloveni" sasrpskim ministrima u diktatorskoj vladi. Srpski seljak, piSeJovanovii, nema nikakve koristi od toga Sto je "hrvatskinarod pognrZen i unredjen",jerje najzaduZeniji i najoptereieni-ji porezima, tro5arinama i taksama. Beogradski i zagrebadkibankari su se "uortadili" i sloZili, a upravljadi "zavadjaju [Ir-vate i Srbe, seljadki narod u Srbiji i u predanskim krajevima,i tom svadjom se koriste da neprestano pljadkaju ortadki saonima koji su lizali pete Franji Josifu, a sada se klanjajuAleksandru Karadjordeviiu" i "dovode ovu zemlju do ivicepropasti". Pi5udi o tome da "po5teni Srbi, narodito Srbijanci"ne smeju vi5e da se zavode laZima o "drZavi u opasnosti" islu5aju klevete o hrvatskom narodu i njegovim vodjama, veimoraju da znaju da tkvati "ne smeju imati manje" od onoga5to su imali do ujedinjenja, on smatra da im treba dati "iz-vesnu samoupravu u vodjenju posebnih lokalnih i pokrajin-skih poslovu" T-ato je mislio da drZavu treba urediti drugdije,da bi svaki od naroda "bio na svome, da bude gospodar usvojoj kuii", tj. da Fkvati dobiju "narodnu samoupravu uzajednidkoj drzavi". Zahtevajuii federalno i samoupravno urc-djenje zemlje', smatrao je da bi ono obezbedilo da "braia"ostanu "pod istim krovom" i obradjuju "isto zajednidkopolj€", ali ne bi svi "jehizistog lonca" i ne bi "bnojali zaloga-je", te bi imali "dist radun i dugu ljubav". tkvati ne bi vi5eoptuZilnuli Stb" du ih pljudkuju, a Srbi ne bi optuZivali lkvate
I Samouprave bi se bavile poslovima koji nisu od opStegdrZavnog zna(aja (staranje o zdravlju, Skolama putevima, poljopriwedi,kulturnim i prosvetnim ustanovama), imale bi svoje sabore koji bidonosili zakone u saglasnosti sa zakonima za celu zemlju, izglasanim uzajednidkom parlamentu koji bi se birao opStim pravom glasa svihstanovnika Jugoslavije, a zajednidka vlada imala bi ministarstvaspoljnih poslova, vojske i mornarice, finansij4 saobradaja i unura5njihdela.
da podrivaju temelj drZave.I u dokumentu "Zadaci nove vlasti", dr Jovanovii je
konstatovao da su hegemonisti od podetka sprovodili "pot-ladenost hrvatskog naroda". Zahtevaoje preuredjenje drZave idavao konkretne predloge za relavanje pitanja poslova zajet-nidke vlade i samoupravnih ili zemaljskih vlada radizadovoljenja svih naroda i pokrajinat. Ista misao je sadrZana iu tekstu "Istina oZ,agrebadkoj rezoluciji", koji je dr Jovanoviinapisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao reakciju nazahteve HSS o drZavnom preuredjenju i zadovoljenju hrvatskihteZnji. U dokumentu je konstatovao da su Hrvati rekli 5tahoie. On je podrZavao te zahteve, ali je kritikovao stav o"srbijanskoj hegemoniji", kao i to $to u hrvatskom doku-mentu nije redeno ni5ta o opozicionim snagama u Srbiji kojene snose nikakvu odgovornost za rdjaw politiku vlade. Ponav-ljao je twdjenje o te5kom poloZaju srbijanskih seljaka2. Kao iu prethodnom tekstu, za sve nedaie u zemlji dr Jovanovii jeokrivljavao srbijanske vlastodrice i politidare, kao i predan-ske politidke ljude. Krivicu Srbije video je u tome Sto "nijebila bolja i 5to nije opravdala nade"3. Zalagao se za preured-jenje drZave u federaciju slobodnih naroda.
U dokumentu koji je zemljoradnidka levicapredlagalakao svoju platformu za swaranje Narodnog fronta slobodeuodi petomajskih parlamentarnih izbora 1935. godine, a dijije tekst uglavnom pisao dr Dragoljub Jovanovii, zahteva ieravnopravnost svih naroda Jugoslavije, slobodni saziv IIr-loatskog Sabora i dtogih pokrajinskih skupltina, slobodan
rDokument je bio Stampan na Sapirografu. hiloZen je drugojknjizi "Politidkih uspomena".
2 "Srbijaje u gorem poloZaju (od mnogih predanskih krajeva).Ona je tuZna, duZna i ruina, ojadjena i osakaCena za milion mrtvih uratu, ispraZnjena i poruSena u beZaniji i pod okupacijom. I danas je joSzbunjena i zarobljena. Srbijanski seljaci su zavisni od vlasti, zaduZenido grla, gladni hleba i mr5avi kao Hris0os, isu$eni kao saraga, odrpanikao prosjaci.Zar sa oni hegemonistidki? Zar su oni doneli progone?(CIt. po Knj. II, "Politidkih uspomena", s. 283.)
3 Isto, s. 284.
310 311
razvitak i po5tovanje jezika, knjiZevnosti i kulture svakognaroda. Takodje, zahteva se raspisivanje slobodnih izborazaUstavowornu skupltinu sa prethodnim ukidanjem Zakona oza5titi driave. Ta skupltina bi imala "suvereno pravo" dare5ava pitanja organizacije drtave i izglasala bi Ustavt.
Pored izno5enja pogleda na reSavanje medjunacionalnihodnosa, pre svega hrvatskog pitanja i poloZaja Srbije u tomsklopu, dr Dragoljub Jovanovii se, iznoseii miSljenja pro-gresivnog dela srpske inteligencije u drugoj polovini tride-setih godina - na mnogobrojnim skupovima, javnim nastu-pima i predavanjima Sirom Srbrje i izvan nje - najdoslednijeborio za srpsko-hrvatski sporazum. Podvladio je da taj spo-razum treba da se ostvari izmedju politidkih stanaka u ok-virima UdruZene opozicije i vodj swa Seljadko-demokratskekoalicije, d. dr Madeka, a ne izmedju vlade i vodjstva tekoalicije. Pri tome je insistirao na tome da sporazum izmedjuSrba i Hrvata bude prihvaien i od narodnih masa, da sesprovodi u Zivot, a ne da ostane parde papira. Pitanje sklapa-nja takvog sporazuma zaokupljalo je dr Jovanoviia niz go-dina, ali je postalo aktuelno u vreme kada su Dvor i Stojadi-noviieva vlada, tokom 1937. godine, vr5ili pritisak na drMadeka da sa njim sklope sporazum bez ude5ia politidkihstranaka iz tabora srbijanske opozicijc. Te5koie oko spora-zumevanja sa Flrvatima video je, kako u "temp6ramentima"Sefova politidkih stranaka, tako i u pornanjkanju "dovoljnosnage i autoriteta" da se "zagazi u duboku vodu srpsko-hrvatskog sporazuma" sa srpske strane i sputavanju Madekaod strane Dvora2. A kada je, E. oktobra 1937. godine, biosklopljen tzv. Narodni sporazum izmedju vodjswa SDK i
I Isto, s. 39. Dokument nije objavljen ali je posluZio kao osnovau weme odrZavanja konferencije Narodnog fronta, jula 1936. godine uBeogradu za stvaranje tog fronta, sa predstavnicima UdruZcne opozicije,zemljoradniEke levice, komunistima i politidki neopredeljenimintelektualcima Sire vidi: Dr NadeZda Jovanovid, Borba WI u SrWi astvaranje Narodnog fronta 1935-1939. , Beograd, 1990, s. l8l-212;Dragoljub Jovanovid, "Politidke uspomene", Knj. IV, s. 8.
2 Isto, s. 174.
UdruZene srbijanske opozicijel, dr Jovanovii ga jepozdravio. Stav zemljoradnidke levice je bio iznet u Jo-vanoviievom elaboratu "NaS stav i na5e mesto u Bloku nar-odnog sporazuma". U tekstu je, najpre, twdio da su levizemljoradnici "na srpskoj strani" bili u "o5troj opoziciji pre-ma centralizmu", da su medju Srbima "dali prve i najveiefuNe zaideju novog drZavnog uredjenja na osnovici slobode iravnopravne saradnje llrvatskog naroda", paje traZio da tojlevici bude obezbedjeno mesto u sworenom Bloku narodnogsporazurna. U pozitivne kvalitete Sporazuma ubrajao je to daje njime "flivatima data garancija da u srpskom narodu mogunaii svoga najboljeg saveznika za ostvarenje svojih oprav-danih zahteva u granicama dana5nje Jugoslavije", zalaZuii seza zajednilku borbu Srba i Hrvata na oswarenju programaSporazuma. TraZio je da se narodu kaZe "kako ie izgledatidrZavno uredjenje koje se predlaZe: teritorijalna podela,nadleZnosti, garantije za ravnopravnost ne samo naroda,nego i pojedinih pokrajina, kao i manjina u pojedinim pokra-jinama". Posebno je nagla5avao da novo drZavno uredjenjemora da se ostvari "bez nasiljaibez korupcije", da drZavabude demokratska, ali i socijalna. Oswarenje Sporazumazahteva "sloZen i smiSljen rad poglavito medju Srbima", Stone moZe biti prepu5teno starim srankama "Do korenitih prom-ena ne moZe doii - pisao je - bez mobilizacije svih de-mokratskih snaga na srpskoj strani, a takva mobilizacija sene moZe izvesti ni pod jednim posebnim partijskim barjakom,niti u medjusobnom trvenju i otimanju, u lidnim i lokalnimborbama". Predlagao je najte5nju saradnju sa SDK, posebnosa llrvatskom seljadkom strankom, u duhu Sporazuma. SamSporazum ocenioje kao "podetakjednog novog doba u naSoj
t U njemu je istaknut princip demokratije i narodnogsuvereniteta, zahtevalo se ukidanje Okroisanog ustava od 3. D( 1931.,uvodjenje novog ustavnog poretka osnovanog na "nadelima narodnevladavine" i likvidacije svih nedemokratskih sistema i reZima radiorganizovanja drZavne zajednice na ravnopravnim osnovama ipodjednakog zadovoljenja i Srba i Hrvata i Slovenaca. (Dr Ivan Ribar,Politiiki zapisi, Beograd, 1951, Knj. trI, s.158-159.)
312 313
razvitak i po5tovanje jezika, knjiZevnosti i kulture svakognaroda. Takodje, zahteva se raspisivanje slobodnih izborazaUstavowornu skupltinu sa prethodnim ukidanjem Zakona oza5titi driave. Ta skupltina bi imala "suvereno pravo" dare5ava pitanja organizacije drtave i izglasala bi Ustavt.
Pored izno5enja pogleda na reSavanje medjunacionalnihodnosa, pre svega hrvatskog pitanja i poloZaja Srbije u tomsklopu, dr Dragoljub Jovanovii se, iznoseii miSljenja pro-gresivnog dela srpske inteligencije u drugoj polovini tride-setih godina - na mnogobrojnim skupovima, javnim nastu-pima i predavanjima Sirom Srbrje i izvan nje - najdoslednijeborio za srpsko-hrvatski sporazum. Podvladio je da taj spo-razum treba da se ostvari izmedju politidkih stanaka u ok-virima UdruZene opozicije i vodj swa Seljadko-demokratskekoalicije, d. dr Madeka, a ne izmedju vlade i vodjstva tekoalicije. Pri tome je insistirao na tome da sporazum izmedjuSrba i Hrvata bude prihvaien i od narodnih masa, da sesprovodi u Zivot, a ne da ostane parde papira. Pitanje sklapa-nja takvog sporazuma zaokupljalo je dr Jovanoviia niz go-dina, ali je postalo aktuelno u vreme kada su Dvor i Stojadi-noviieva vlada, tokom 1937. godine, vr5ili pritisak na drMadeka da sa njim sklope sporazum bez ude5ia politidkihstranaka iz tabora srbijanske opozicijc. Te5koie oko spora-zumevanja sa Flrvatima video je, kako u "temp6ramentima"Sefova politidkih stranaka, tako i u pornanjkanju "dovoljnosnage i autoriteta" da se "zagazi u duboku vodu srpsko-hrvatskog sporazuma" sa srpske strane i sputavanju Madekaod strane Dvora2. A kada je, E. oktobra 1937. godine, biosklopljen tzv. Narodni sporazum izmedju vodjswa SDK i
I Isto, s. 39. Dokument nije objavljen ali je posluZio kao osnovau weme odrZavanja konferencije Narodnog fronta, jula 1936. godine uBeogradu za stvaranje tog fronta, sa predstavnicima UdruZcne opozicije,zemljoradniEke levice, komunistima i politidki neopredeljenimintelektualcima Sire vidi: Dr NadeZda Jovanovid, Borba WI u SrWi astvaranje Narodnog fronta 1935-1939. , Beograd, 1990, s. l8l-212;Dragoljub Jovanovid, "Politidke uspomene", Knj. IV, s. 8.
2 Isto, s. 174.
UdruZene srbijanske opozicijel, dr Jovanovii ga jepozdravio. Stav zemljoradnidke levice je bio iznet u Jo-vanoviievom elaboratu "NaS stav i na5e mesto u Bloku nar-odnog sporazuma". U tekstu je, najpre, twdio da su levizemljoradnici "na srpskoj strani" bili u "o5troj opoziciji pre-ma centralizmu", da su medju Srbima "dali prve i najveiefuNe zaideju novog drZavnog uredjenja na osnovici slobode iravnopravne saradnje llrvatskog naroda", paje traZio da tojlevici bude obezbedjeno mesto u sworenom Bloku narodnogsporazurna. U pozitivne kvalitete Sporazuma ubrajao je to daje njime "flivatima data garancija da u srpskom narodu mogunaii svoga najboljeg saveznika za ostvarenje svojih oprav-danih zahteva u granicama dana5nje Jugoslavije", zalaZuii seza zajednilku borbu Srba i Hrvata na oswarenju programaSporazuma. TraZio je da se narodu kaZe "kako ie izgledatidrZavno uredjenje koje se predlaZe: teritorijalna podela,nadleZnosti, garantije za ravnopravnost ne samo naroda,nego i pojedinih pokrajina, kao i manjina u pojedinim pokra-jinama". Posebno je nagla5avao da novo drZavno uredjenjemora da se ostvari "bez nasiljaibez korupcije", da drZavabude demokratska, ali i socijalna. Oswarenje Sporazumazahteva "sloZen i smiSljen rad poglavito medju Srbima", Stone moZe biti prepu5teno starim srankama "Do korenitih prom-ena ne moZe doii - pisao je - bez mobilizacije svih de-mokratskih snaga na srpskoj strani, a takva mobilizacija sene moZe izvesti ni pod jednim posebnim partijskim barjakom,niti u medjusobnom trvenju i otimanju, u lidnim i lokalnimborbama". Predlagao je najte5nju saradnju sa SDK, posebnosa llrvatskom seljadkom strankom, u duhu Sporazuma. SamSporazum ocenioje kao "podetakjednog novog doba u naSoj
t U njemu je istaknut princip demokratije i narodnogsuvereniteta, zahtevalo se ukidanje Okroisanog ustava od 3. D( 1931.,uvodjenje novog ustavnog poretka osnovanog na "nadelima narodnevladavine" i likvidacije svih nedemokratskih sistema i reZima radiorganizovanja drZavne zajednice na ravnopravnim osnovama ipodjednakog zadovoljenja i Srba i Hrvata i Slovenaca. (Dr Ivan Ribar,Politiiki zapisi, Beograd, 1951, Knj. trI, s.158-159.)
312 313
istoriji", usled dega je zemljoradnidku levicu ubrajao u re-dove boraca za novo drZavno uredjenje "na bazi rauropravnos-ti, slobode i dru5wene pravde"r, zalaludi se za borbu protivreZima. U vreme konkordatske borbe u Srbiji, u "Sedmompismu prijateljima", septembra 1937. godine, napao je reZimi Stojadinoviievu vladu koja razara opoziciju, "vodi naroditupo_litiku qrem_a Flrvatima, diji narodni pokr. et predstavlja-zareZim najsnaZnijeg protivnika" i sprovodi spoljnu politikupodrlke reakcije na Balkanu i u Srednjoj Evropi. Sve tenavode je potkrepio dokazima i konkretnim primerima. Udokumentu je dao i kratak rezime odnosa reZima prema hr-vatskom pitanju od 1918.godine, videii u njegovim potezimanasilje nad llrvatima, prevare i zakulisne igre da bi se tlrvatiprevarili i pokorili, jer su vlastodrlci znali da "opstanak,sudbina i napredak ove drZave zavisi od re5enja Hrvatskogpitanja, jer su tkvati jedna treiina naroda"u Jugoslaviji, ali ito da ie to re5enje "njih skupo da stane". Rezultati rdjavepolitike reLima su bili: "bolbe, paklene ma5ine, ustanak uLici, lokalni sukobi, logori i dete hrvatskih usta5a u Italiji iMadjankoj, i najzad, ubistvo Iftalja Aleksandra u Marselju".Reilm je ujedinio Flrvate, a Srbija se sada ujedinjuje. "Srbijaoseia da je njena odgovornost velika, najveia. $tbtja zna daod nje zavisi kakvo ie biti novo &Zavno uredS?nje, jer odi-gledno Fkvati sami ne mogu da ga izvojuju, iako su svisloZni. Srbija im mora pomoii, narodito danas kada reZimhoce da ih pocepa ili navede na tanak led. Mi hoiemo nacio-nalni i verski mir"2.
Nade u praktidno sprovodjenje Sporazuma od 8. ok-tobra 1937. godine uskoro su bile izneverene, a pojavila segrupa u redovima Demokratske stranke koja je bila neza-dovoljna ostvarenjem Sporazuma, a njoj se prikljudio i drDtugoltob J***ii tu g-p* levih zemljoradnika, poli-
1 Tekst je u potpunosti prepisan u detvrtoj knjizi "Politidkihuspomena", s.232-234. Ovaj elaborat u pet taEaka dr Jovanovid jepodneo na sastanku 70 uglednih dlanova zemljoradnidke levice, 23.X11937., posle povratka sa puta u inostranstvo. (Isto, s.246).
2 Tekst pisma priloZen u "Politidkim uspomenama", Knj. IV
tikom zvanidnog vodjswa svoje stranke. Ta gnrpa je olpodelasa okupljanjem istomiSljenika i iz drugh shanaka i nestranaEkihredova, a dr Dragoljub Jovanovii je veoma energidno po-drZavao to nastojanje. To je dokazao svojim istupom na zbo-ru u Arandjelovcu, 10. januara 1938. godine, i akcijom unarodu posle tog zbora, postav5i meta napada Stampe i vod-iswa UdruZene opozicije i Komunistidke partije kao "razbi-Jad" demokratskih snaga u Srbiji. Ne obaziruii se na svako-jake optuZbe, pa i zamerke svojih prijatelja za povladjivanjeFkvatima, dr Jovanovii se i dalje zalagao za ravnopravne idemokratske odnose sa hrvatskim i slovenadkim narodom.Zato je svesrdno pozdravio dolazak dr Madeka u Beograd,16. avgusta 1938. godine, na podetku predizborne kampanjeza skupStinske izbore raspisane za Ll. decembar 1938. god-ine (kao nosioca liste UdruZene opozicije), kao podetak pe-rioda zajednidke borbe HSS i Srbrje za novi drZavni i druSw-eni poredakr. U pravcu podr5ke zajednidkog rada Srba i IIr-vata, pozdravio je i sklapanje Sporazuma izmedju predsed-nika vlade DragiSe Cvetkoviia i predsednika HSS, dr VlatkaMadeka,26. avgusta 1939. godine, mada ga, u podetku, nijepozitivno ocenio. Kritika se odnosila na to da je pravljen"bez Srbije", koja je zanemarena, kao Sto je 1. decembra1918. godine ujedinjenje pravljeno bez fkvatske; da se uvladi nalaze i dlanovi Radikalne stranke iz Sestojanuarskogperioda, da vlada odvaja Madeka i llrvate od opozicije Zeleiitime da slomi srbijansku opoziciju da bi omela donoienjenovog Ustava. Smatrao je takodje da ni Banovina Fkvatskanije samostalna, jer Bana postavlja Kralj, koji raspu5ta i tlr-vatski Sabor, potpisuje zakone za Banovinu, pa sve "zavisiod toga ko ie biti faktor u Srbiji". Navodeii ove kritidkeprimedbe, zakljudivao je da je sporazum Cvetkovii-Madek"novi Sesti januar" i nastavljanje "reXma prevare". Opomin-jao je i Madeka da neie biti dodekan u Beogradu kao avgusta1938.godi* rbog "*kuZnj*g" paktiranja sa neprijateljima
I "Deveto pismo prijateljima', Beograd, avgusta 1938. Sirilo sekao letak 1939. godine.
3t4 3r5
istoriji", usled dega je zemljoradnidku levicu ubrajao u re-dove boraca za novo drZavno uredjenje "na bazi rauropravnos-ti, slobode i dru5wene pravde"r, zalaludi se za borbu protivreZima. U vreme konkordatske borbe u Srbiji, u "Sedmompismu prijateljima", septembra 1937. godine, napao je reZimi Stojadinoviievu vladu koja razara opoziciju, "vodi naroditupo_litiku qrem_a Flrvatima, diji narodni pokr. et predstavlja-zareZim najsnaZnijeg protivnika" i sprovodi spoljnu politikupodrlke reakcije na Balkanu i u Srednjoj Evropi. Sve tenavode je potkrepio dokazima i konkretnim primerima. Udokumentu je dao i kratak rezime odnosa reZima prema hr-vatskom pitanju od 1918.godine, videii u njegovim potezimanasilje nad llrvatima, prevare i zakulisne igre da bi se tlrvatiprevarili i pokorili, jer su vlastodrlci znali da "opstanak,sudbina i napredak ove drZave zavisi od re5enja Hrvatskogpitanja, jer su tkvati jedna treiina naroda"u Jugoslaviji, ali ito da ie to re5enje "njih skupo da stane". Rezultati rdjavepolitike reLima su bili: "bolbe, paklene ma5ine, ustanak uLici, lokalni sukobi, logori i dete hrvatskih usta5a u Italiji iMadjankoj, i najzad, ubistvo Iftalja Aleksandra u Marselju".Reilm je ujedinio Flrvate, a Srbija se sada ujedinjuje. "Srbijaoseia da je njena odgovornost velika, najveia. $tbtja zna daod nje zavisi kakvo ie biti novo &Zavno uredS?nje, jer odi-gledno Fkvati sami ne mogu da ga izvojuju, iako su svisloZni. Srbija im mora pomoii, narodito danas kada reZimhoce da ih pocepa ili navede na tanak led. Mi hoiemo nacio-nalni i verski mir"2.
Nade u praktidno sprovodjenje Sporazuma od 8. ok-tobra 1937. godine uskoro su bile izneverene, a pojavila segrupa u redovima Demokratske stranke koja je bila neza-dovoljna ostvarenjem Sporazuma, a njoj se prikljudio i drDtugoltob J***ii tu g-p* levih zemljoradnika, poli-
1 Tekst je u potpunosti prepisan u detvrtoj knjizi "Politidkihuspomena", s.232-234. Ovaj elaborat u pet taEaka dr Jovanovid jepodneo na sastanku 70 uglednih dlanova zemljoradnidke levice, 23.X11937., posle povratka sa puta u inostranstvo. (Isto, s.246).
2 Tekst pisma priloZen u "Politidkim uspomenama", Knj. IV
tikom zvanidnog vodjswa svoje stranke. Ta gnrpa je olpodelasa okupljanjem istomiSljenika i iz drugh shanaka i nestranaEkihredova, a dr Dragoljub Jovanovii je veoma energidno po-drZavao to nastojanje. To je dokazao svojim istupom na zbo-ru u Arandjelovcu, 10. januara 1938. godine, i akcijom unarodu posle tog zbora, postav5i meta napada Stampe i vod-iswa UdruZene opozicije i Komunistidke partije kao "razbi-Jad" demokratskih snaga u Srbiji. Ne obaziruii se na svako-jake optuZbe, pa i zamerke svojih prijatelja za povladjivanjeFkvatima, dr Jovanovii se i dalje zalagao za ravnopravne idemokratske odnose sa hrvatskim i slovenadkim narodom.Zato je svesrdno pozdravio dolazak dr Madeka u Beograd,16. avgusta 1938. godine, na podetku predizborne kampanjeza skupStinske izbore raspisane za Ll. decembar 1938. god-ine (kao nosioca liste UdruZene opozicije), kao podetak pe-rioda zajednidke borbe HSS i Srbrje za novi drZavni i druSw-eni poredakr. U pravcu podr5ke zajednidkog rada Srba i IIr-vata, pozdravio je i sklapanje Sporazuma izmedju predsed-nika vlade DragiSe Cvetkoviia i predsednika HSS, dr VlatkaMadeka,26. avgusta 1939. godine, mada ga, u podetku, nijepozitivno ocenio. Kritika se odnosila na to da je pravljen"bez Srbije", koja je zanemarena, kao Sto je 1. decembra1918. godine ujedinjenje pravljeno bez fkvatske; da se uvladi nalaze i dlanovi Radikalne stranke iz Sestojanuarskogperioda, da vlada odvaja Madeka i llrvate od opozicije Zeleiitime da slomi srbijansku opoziciju da bi omela donoienjenovog Ustava. Smatrao je takodje da ni Banovina Fkvatskanije samostalna, jer Bana postavlja Kralj, koji raspu5ta i tlr-vatski Sabor, potpisuje zakone za Banovinu, pa sve "zavisiod toga ko ie biti faktor u Srbiji". Navodeii ove kritidkeprimedbe, zakljudivao je da je sporazum Cvetkovii-Madek"novi Sesti januar" i nastavljanje "reXma prevare". Opomin-jao je i Madeka da neie biti dodekan u Beogradu kao avgusta1938.godi* rbog "*kuZnj*g" paktiranja sa neprijateljima
I "Deveto pismo prijateljima', Beograd, avgusta 1938. Sirilo sekao letak 1939. godine.
3t4 3r5
i izneveravanja "pravih prijatelja"l. Ovaj tekst je pisao u zatvo-ru, a kada je iza5ao iz njega,8. septembra 1939. godine,izmenio je svoj stav, imajuii u vidu znadaj sklopljenog Spo-razuma za dalju sudbinu Jugoslavije i njeno udvr3ienje uratnim uslovima koji su nastupili u Evropi agresijom hit-lerovske Nemadke na Poljsku, tj. podetkom Drugog svets-kog rata. Sporazumje tada oznadio kao znadajni akt ba5 utom smislu, kao i ulazak predsednika HSS u vladu, Sto je,prema Jovanoviievom miSljenju, dokaz da je Madek "praviprijatelj" jugoslovenske drZave, a njegov ulazak u vladu na-jveie jemswo za oswarenje sporazuma i upravljanje drZavomu medjunarodnoj buri'z. Pozdravljajuii Sporazum, imao je,pre svega, u vidu da je redavanje srpsko-hrvatskih odnosa iFkvatskog pitanja u odredjenoj medjunarodnoj situaciji bitnoza udvrlienje unutra5njeg i spoljnjeg poloZaja Jugoslavije,njene odbranbene moii i zajednidke borbe Srba i Hrvata pro-tiv eventualne agresije i oduvanja jedinswene drZavne zajed-nice. U dlanku "NuZna saradnja", podvladio je da se Hr-vatsko pitanje "mora re5avati" ne samo administrativno negoi politidki, da Flrvate treba "zadovoljiti" ne samo kao pojed-ince vei i kao "druSwene grupe", "celine", a da svoja pravahrvatski narod mora "osvojiti u borbi i saradnji sa srpskimnarodom". U lcratkom istorijskom osvrtu na srpsko-hrvatskeodnose od ujedinjenja do septembra 1939. godine, ponavljaoje vei nmogo puta iznete dinjenice kojima je pokazivao priti-sak vladajuiih krugova i reZima na hrvatski narod i njegovepoliidke predstavnike - od pritisaka i ucena do ubiswa uNarodnoj skupltini, hapienja predsednika HSS, re5avanjapitanja srpsko-hrvatskih odnosa tokom dvadesetih i tridesetihgodina bez pravih predstavnika hrvatskog i srpskog naroda -podvladeii potrebu da tlrvati svoje pitanje moraju re5avati "uborbi i saradnji sa srpskim narodom". Ukazujuii da je glav-no pit@ sazreva uverenje da "Fkvati
I Tekst je napisan u zatvoru u Sremskoj Mirovici i nosi datum28. VIII 1939. U celini je naveden u "Politidkim uspomenama", KDj.V, s. 182-184.
2 Isto, s,192
iryujo pmvo i du { treba pomoii" u borbi protiv centralizmai hgseqonizma, Jovanovii je pisao da niji "stvar inata ni sjedne ni s druge strane", niti su u pitaniu 'ihrvatska twdoela-vost" ili "srpska sebidnost", daje ie5avanje hrvatskog pitin3aod "istorijske nuZnosti", da je u pitanju "proces" i-'bazre-vanje naobadve suane", a ne bilo tiiia'iud6st" ili "mudrost".U tome je i video garanciju da tai-sporazum neie biti ',nisludajnost ni pro.lazna kombinaciji", ni prevara, ni iznudja-vanje.. Uz- pozitivne ocen_e rog akta, zajnerao je njegovimworcima da se u njemu vidi hrvatsku narod koji j-e "piaiilno ilegitimno ?astuplj-en , vidi se Kruna, ali 'JoS s6 ne vjOi naroclsrpski", koji se izjasnio za Sporazum sa irrvatskim narodomna parlamentarnim izborima 1935. i 1938. godine, elasaiuiiza nosioca liste UdruZene opozicije, dr tvtaeem,
-pa nio.a
aktivno, "stvarno i formalnon, udes-tvovati u oswariniu togSporazumat. lnaiav aoje mi5lj'enje Oa ie Madet ; ;;d ifi;je mislio da ie biti predseanlt vlaOe, Sto se nije oswarilo),"pokazati da ume da ceni Zrwu Srbiie, kao Sto ie SrUiia poka-zalada ume da ceni_Zrwe Sdepana F.adiia"1 I ir svom pieda-Imjul odrZanom 2f, ^o.ktobra-1939. god.ine, pred snrddntimaZagrebadkog sveudili5ta, ypgz-ryv5i Ih sa siivovima srpskihs-eljaka o hrvatskom narodu i drZavnom uredjenju, izjairio jeda oni priznaju Fkvatima "da su narod i da imiiu piauo riasvojg {riavu", ali da je potrebna zajednica ravnolra:vnih FIr-vata i Srba na osnovama pravde i slbbode, a ne simo na bazipoJi.qrg$-Aemokratije3. Smatrao je za potrebno da n-od uIrUU.i i drugim krajevima gde Zive Sfbi Uude obaveSten ols.tonJsl(om znaeenlu sporazuma sa flrvatima, da bude orga_mrota@ se pronadju Skolovani ljudf za
I "Ikvati bi se ljuto prevarili ako bi mislili da sada moguokrenuti ledja postenim, naprednim i rodoljubivim srbima. Bez oiihnisu mogli da re5e svoje pitanje formalno, joS manje bez njih mogu dag_a rese stvamo. srbija je nesebidno i u opstem interesu pomigala!{rvate. Ovi je ne smeju zaboraviri i povudi se u svoju Skoljlu",mve, Cadak, 26.1X lg3g.
2 Isto.3 "Politidke uspomene", Knj. V, s.22g.
3r6 3r7
i izneveravanja "pravih prijatelja"l. Ovaj tekst je pisao u zatvo-ru, a kada je iza5ao iz njega,8. septembra 1939. godine,izmenio je svoj stav, imajuii u vidu znadaj sklopljenog Spo-razuma za dalju sudbinu Jugoslavije i njeno udvr3ienje uratnim uslovima koji su nastupili u Evropi agresijom hit-lerovske Nemadke na Poljsku, tj. podetkom Drugog svets-kog rata. Sporazumje tada oznadio kao znadajni akt ba5 utom smislu, kao i ulazak predsednika HSS u vladu, Sto je,prema Jovanoviievom miSljenju, dokaz da je Madek "praviprijatelj" jugoslovenske drZave, a njegov ulazak u vladu na-jveie jemswo za oswarenje sporazuma i upravljanje drZavomu medjunarodnoj buri'z. Pozdravljajuii Sporazum, imao je,pre svega, u vidu da je redavanje srpsko-hrvatskih odnosa iFkvatskog pitanja u odredjenoj medjunarodnoj situaciji bitnoza udvrlienje unutra5njeg i spoljnjeg poloZaja Jugoslavije,njene odbranbene moii i zajednidke borbe Srba i Hrvata pro-tiv eventualne agresije i oduvanja jedinswene drZavne zajed-nice. U dlanku "NuZna saradnja", podvladio je da se Hr-vatsko pitanje "mora re5avati" ne samo administrativno negoi politidki, da Flrvate treba "zadovoljiti" ne samo kao pojed-ince vei i kao "druSwene grupe", "celine", a da svoja pravahrvatski narod mora "osvojiti u borbi i saradnji sa srpskimnarodom". U lcratkom istorijskom osvrtu na srpsko-hrvatskeodnose od ujedinjenja do septembra 1939. godine, ponavljaoje vei nmogo puta iznete dinjenice kojima je pokazivao priti-sak vladajuiih krugova i reZima na hrvatski narod i njegovepoliidke predstavnike - od pritisaka i ucena do ubiswa uNarodnoj skupltini, hapienja predsednika HSS, re5avanjapitanja srpsko-hrvatskih odnosa tokom dvadesetih i tridesetihgodina bez pravih predstavnika hrvatskog i srpskog naroda -podvladeii potrebu da tlrvati svoje pitanje moraju re5avati "uborbi i saradnji sa srpskim narodom". Ukazujuii da je glav-no pit@ sazreva uverenje da "Fkvati
I Tekst je napisan u zatvoru u Sremskoj Mirovici i nosi datum28. VIII 1939. U celini je naveden u "Politidkim uspomenama", KDj.V, s. 182-184.
2 Isto, s,192
iryujo pmvo i du { treba pomoii" u borbi protiv centralizmai hgseqonizma, Jovanovii je pisao da niji "stvar inata ni sjedne ni s druge strane", niti su u pitaniu 'ihrvatska twdoela-vost" ili "srpska sebidnost", daje ie5avanje hrvatskog pitin3aod "istorijske nuZnosti", da je u pitanju "proces" i-'bazre-vanje naobadve suane", a ne bilo tiiia'iud6st" ili "mudrost".U tome je i video garanciju da tai-sporazum neie biti ',nisludajnost ni pro.lazna kombinaciji", ni prevara, ni iznudja-vanje.. Uz- pozitivne ocen_e rog akta, zajnerao je njegovimworcima da se u njemu vidi hrvatsku narod koji j-e "piaiilno ilegitimno ?astuplj-en , vidi se Kruna, ali 'JoS s6 ne vjOi naroclsrpski", koji se izjasnio za Sporazum sa irrvatskim narodomna parlamentarnim izborima 1935. i 1938. godine, elasaiuiiza nosioca liste UdruZene opozicije, dr tvtaeem,
-pa nio.a
aktivno, "stvarno i formalnon, udes-tvovati u oswariniu togSporazumat. lnaiav aoje mi5lj'enje Oa ie Madet ; ;;d ifi;je mislio da ie biti predseanlt vlaOe, Sto se nije oswarilo),"pokazati da ume da ceni Zrwu Srbiie, kao Sto ie SrUiia poka-zalada ume da ceni_Zrwe Sdepana F.adiia"1 I ir svom pieda-Imjul odrZanom 2f, ^o.ktobra-1939. god.ine, pred snrddntimaZagrebadkog sveudili5ta, ypgz-ryv5i Ih sa siivovima srpskihs-eljaka o hrvatskom narodu i drZavnom uredjenju, izjairio jeda oni priznaju Fkvatima "da su narod i da imiiu piauo riasvojg {riavu", ali da je potrebna zajednica ravnolra:vnih FIr-vata i Srba na osnovama pravde i slbbode, a ne simo na bazipoJi.qrg$-Aemokratije3. Smatrao je za potrebno da n-od uIrUU.i i drugim krajevima gde Zive Sfbi Uude obaveSten ols.tonJsl(om znaeenlu sporazuma sa flrvatima, da bude orga_mrota@ se pronadju Skolovani ljudf za
I "Ikvati bi se ljuto prevarili ako bi mislili da sada moguokrenuti ledja postenim, naprednim i rodoljubivim srbima. Bez oiihnisu mogli da re5e svoje pitanje formalno, joS manje bez njih mogu dag_a rese stvamo. srbija je nesebidno i u opstem interesu pomigala!{rvate. Ovi je ne smeju zaboraviri i povudi se u svoju Skoljlu",mve, Cadak, 26.1X lg3g.
2 Isto.3 "Politidke uspomene", Knj. V, s.22g.
3r6 3r7
rad na privrednom i kulturnom organizovanju seljaiwat. Usvojim predavanjima i izjavamaiztogwemena, dr DragoljubJovanovii je posebno naglalavao da llrvati nisu protiv zajed-nidke drZave, ali su za odrZavanje svoje posebnosti2. Zalagaose za to daza sporazum sa hrvatskim narodom zainteresujesrpski narod, smatrajuii da ie se za uspostavljanje pravne idemokratske, "narodne drZave", "drZave radnog naroda",kao i za opstanak posojeie drZave, "zagrejati" i drugl narodi.
Razodaran razvojem prilika u zemlji, septembra 194A.godine, u svom "Jedanaestom pismu prijateljima", pisao jeda godinu dana "narod strpljivo deka da dodje do promena zakoje su se, pored hrvatskih seljaka, borili i srpski seljaci, zakoje se zalagalo sve Sto je polteno i napredno na srpskojstrani", ali da bilans jednogodi5njeg upravljanja vlade Cvetk-ovii-Madek pokazuje da se malo mole reii u njenu korist:ostali su centralizarn l reakcija, Ikvati su "u kritidnom tre-nutku potcenili svoju snagu i snagu srpske opozicije", jer supristali na produZenje Sestojanuarskog reLima, pa vlada svevi5e gazi u reakciju, guleii slobodu Stampe, zabranjujuiizborove i konferencije, daveci u krvi dak i manifestacije pro-
I Iz njave dr Dragoljuba Jovanovida od 8. D( 1939., objavljene ulisnr I{rvar,lc dnevnik i drugim listovima, na dan izlaska Jovanovida izzatYor u Sremskoj Mitrovici.
2 Takoje u predavanju odrZanom u Kragujevcu, l. oktobra 1939.godine, rekao da je postignuti Sporazum izmedju dr Madeka iCvetkovida "i kraj i podetak": "Kraj je borbe koju smo vodili, koju srei vi vodili, sa diktaturom i raznim nenarodnim reZimima. Podetak jena5em pravilnom snalaZenju u novim prilikama. Ovim Sporazumom,Jugoslavija je nalla svoj pravi puL A sada je potrebno da mi svi, presvega narod Sumadije, u kojoj je planula prva varnica za na5eoslobodjenje i ujedinjenje, prihvati ovaj Sporazum i udini da od hartijepostane delo". U nastavku je rekao daje Sporazum "do5ao da ispunivolju hrvatskog narcda" ujedinjenog oko lvladeka i uz podr5ku 600.000srpskih glasova naparlamentamim izborima 1938. godine. Podvukao je
da su i }lrvati sada "uvideli da je ova drZava i njihova i da reba da je
brane", pa sada treba zajedno obezbediti slobodu. (Cit. prema Knj. V,"Politidkih uspomena", s. 2ll, 213).
tiv skupoie i bede. U hrvatskim krajevima "naredbe zaterordolaze iz7-agreba, a ne vi5e iz Beograda". Formiranje Bano-vine Hrvatske je "samo uvod u jedno novo, razumnije ipravidnije drZavno uredjenje" u kome ie "mesto centralizmabiti oswareno federativno nadelo za celu drZavu", ali zanemar-eni su drugi narodi i pokrajine Jugoslavije, pa je ta Banovina"iztz.etak od pravila, i to izuzetak jednosrano odobren i uvekpod pitanjem, polto nije primljen od srpskog naroda". Jo-vanovii je zamerao hrvatskim politidarima 5to umesto da nas-toje "da se cela dfiavaprewori u federaciju slobodnih narodai pokrajina, stalno iznose nove teritorijalne i druge zahtevesamo za sebe: na taj nadin jadaju front protiv Sporazuma,daju maha velikosrpskoj i centralistidkoj reakciji, hrane svojevlastite protivnike, gube saveznike i prijatelje medju Srbima iSlovencima, u Vojvodini i Bosni, u Maiedoniji i CrnojGori". Zamerao je vladi i na nesprovodjenju op5tinskih izbo-ra, naru5avanju niza demokratskih principa, podhranjivanjuSpekulacija nesprovodjenjem istrage o poreklu imovine i od-bijanjem smanjenja prinadleZnosti penzionisanih podsekretarai ministara. Takodje, oitro je kritikovao vladu i za njenuspoljnu politiku'.
Jovanoviieva kritika vlade Cvetkovii-Madek bila je re-zultat i njegovog razodarenja u sopstveno verovanje da iepredsednik HSS u vladi ispuniti odekivanja koja je polagao unjega i moguinost konadnog reienja srpsko-hwatskih odno-sa, u Madekovu dobronamernost i spremnost da se zalolizaosWarenje Sporazuma, kao i u spremnost da se hrvatski nar-od ubedi u potrebu zajednidkog Zivota sa Srbima u jednojdrZavi. Veoma bmo se pokazalo da dr Jovanovii kao politidarnije mogao predvideti tok istorijskih zbivanja, mada je os-eiao da ie produbljivanje srpsko-hrvatskih sukoba i neza-dovoljeni zahtevi, pre svega, hrvatskih politidara u wemenukada je rat bio na granicama Jugoslavije, dovesti do pogub-nih posledica. Bio je izneveren od strane dr Madeka, koji jeposle okupaclje
"emlje podrzao Paveliiev reZim u Nezavisnoj
I Tekst pisma, u vidu o3tampanog letka, priloien je Knj. V,"Politidkih uspomena", dr Dragoljuba Jovanovida
318 319
rad na privrednom i kulturnom organizovanju seljaiwat. Usvojim predavanjima i izjavamaiztogwemena, dr DragoljubJovanovii je posebno naglalavao da llrvati nisu protiv zajed-nidke drZave, ali su za odrZavanje svoje posebnosti2. Zalagaose za to daza sporazum sa hrvatskim narodom zainteresujesrpski narod, smatrajuii da ie se za uspostavljanje pravne idemokratske, "narodne drZave", "drZave radnog naroda",kao i za opstanak posojeie drZave, "zagrejati" i drugl narodi.
Razodaran razvojem prilika u zemlji, septembra 194A.godine, u svom "Jedanaestom pismu prijateljima", pisao jeda godinu dana "narod strpljivo deka da dodje do promena zakoje su se, pored hrvatskih seljaka, borili i srpski seljaci, zakoje se zalagalo sve Sto je polteno i napredno na srpskojstrani", ali da bilans jednogodi5njeg upravljanja vlade Cvetk-ovii-Madek pokazuje da se malo mole reii u njenu korist:ostali su centralizarn l reakcija, Ikvati su "u kritidnom tre-nutku potcenili svoju snagu i snagu srpske opozicije", jer supristali na produZenje Sestojanuarskog reLima, pa vlada svevi5e gazi u reakciju, guleii slobodu Stampe, zabranjujuiizborove i konferencije, daveci u krvi dak i manifestacije pro-
I Iz njave dr Dragoljuba Jovanovida od 8. D( 1939., objavljene ulisnr I{rvar,lc dnevnik i drugim listovima, na dan izlaska Jovanovida izzatYor u Sremskoj Mitrovici.
2 Takoje u predavanju odrZanom u Kragujevcu, l. oktobra 1939.godine, rekao da je postignuti Sporazum izmedju dr Madeka iCvetkovida "i kraj i podetak": "Kraj je borbe koju smo vodili, koju srei vi vodili, sa diktaturom i raznim nenarodnim reZimima. Podetak jena5em pravilnom snalaZenju u novim prilikama. Ovim Sporazumom,Jugoslavija je nalla svoj pravi puL A sada je potrebno da mi svi, presvega narod Sumadije, u kojoj je planula prva varnica za na5eoslobodjenje i ujedinjenje, prihvati ovaj Sporazum i udini da od hartijepostane delo". U nastavku je rekao daje Sporazum "do5ao da ispunivolju hrvatskog narcda" ujedinjenog oko lvladeka i uz podr5ku 600.000srpskih glasova naparlamentamim izborima 1938. godine. Podvukao je
da su i }lrvati sada "uvideli da je ova drZava i njihova i da reba da je
brane", pa sada treba zajedno obezbediti slobodu. (Cit. prema Knj. V,"Politidkih uspomena", s. 2ll, 213).
tiv skupoie i bede. U hrvatskim krajevima "naredbe zaterordolaze iz7-agreba, a ne vi5e iz Beograda". Formiranje Bano-vine Hrvatske je "samo uvod u jedno novo, razumnije ipravidnije drZavno uredjenje" u kome ie "mesto centralizmabiti oswareno federativno nadelo za celu drZavu", ali zanemar-eni su drugi narodi i pokrajine Jugoslavije, pa je ta Banovina"iztz.etak od pravila, i to izuzetak jednosrano odobren i uvekpod pitanjem, polto nije primljen od srpskog naroda". Jo-vanovii je zamerao hrvatskim politidarima 5to umesto da nas-toje "da se cela dfiavaprewori u federaciju slobodnih narodai pokrajina, stalno iznose nove teritorijalne i druge zahtevesamo za sebe: na taj nadin jadaju front protiv Sporazuma,daju maha velikosrpskoj i centralistidkoj reakciji, hrane svojevlastite protivnike, gube saveznike i prijatelje medju Srbima iSlovencima, u Vojvodini i Bosni, u Maiedoniji i CrnojGori". Zamerao je vladi i na nesprovodjenju op5tinskih izbo-ra, naru5avanju niza demokratskih principa, podhranjivanjuSpekulacija nesprovodjenjem istrage o poreklu imovine i od-bijanjem smanjenja prinadleZnosti penzionisanih podsekretarai ministara. Takodje, oitro je kritikovao vladu i za njenuspoljnu politiku'.
Jovanoviieva kritika vlade Cvetkovii-Madek bila je re-zultat i njegovog razodarenja u sopstveno verovanje da iepredsednik HSS u vladi ispuniti odekivanja koja je polagao unjega i moguinost konadnog reienja srpsko-hwatskih odno-sa, u Madekovu dobronamernost i spremnost da se zalolizaosWarenje Sporazuma, kao i u spremnost da se hrvatski nar-od ubedi u potrebu zajednidkog Zivota sa Srbima u jednojdrZavi. Veoma bmo se pokazalo da dr Jovanovii kao politidarnije mogao predvideti tok istorijskih zbivanja, mada je os-eiao da ie produbljivanje srpsko-hrvatskih sukoba i neza-dovoljeni zahtevi, pre svega, hrvatskih politidara u wemenukada je rat bio na granicama Jugoslavije, dovesti do pogub-nih posledica. Bio je izneveren od strane dr Madeka, koji jeposle okupaclje
"emlje podrzao Paveliiev reZim u Nezavisnoj
I Tekst pisma, u vidu o3tampanog letka, priloien je Knj. V,"Politidkih uspomena", dr Dragoljuba Jovanovida
318 319
drZavi Fkvatskoj, poni5tiv5i sve napore u predratnom peri-odu na re5avanju srpsko-hrvatskih sukoba i sporova irazbivli u parampardad sve iluzije dr Dragoljuba Jovanoviiau moguinost reiavanja tog problema.
Iznoseii navedene stavove dr Dragoljuba Jovanoviia osrpsko-hrvatskim odnosima u medjuratnom razdobljujugoslovenske.d$ave, imalo se u vidu da oni m9g.u b_iqi opom-ena sawemenicima koji ne samo da zanemaruju baitinu pro-glesivne srpske misli, nego nisu ni upoznati sa tom baitinomkoja bi mogla mnogo demu da poudi sawemene politidare i uSrbiji i u F{rvatskoj i ukaZe i na uzroke savremenih sukoba inesagledavanja suitinskih problema naroda na jugosloven-skim prostorima. Iznete misli nrogu potstaii na traZenje od-govora na pitanje kojeje dr Jovanovii formulisao kao naslovjednog svog teksta - "Sta nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"- tj.,na pitanje: kakvaje dalja sudbina dva najveia naroda, Srba iFkvata, na ovom geografskom podrudju? U Jovanoviievimspisima, analizama i predlozima sadrZan je, uglavnom, od-goyor na ovo pitanje, ali ono i danas mora da brine svakogdestitog doveka. Kao i pre rnnogo godina, i danas su u centrupolitidkih zbivanja u Jugoslaviji srpsko-hrvatski odnosi, nez-avisno od toga ko ih i kako sagledava ili preiu&uje. Analizapolitidke misli dr Jovanoviia omoguiava da se zikljudi da jeon bio dosledan borac za ravnopravnost svih naroda u Jugo-slaviji, protiv sile u re5avanju srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa. Verovao je, s pravom ili ne, u mo-guinost zajednidkog fivljenja raznih slovenskih naroda, kojisu se, svojom voljom, opredelili za tal Zivot. Skicirao je iputeve za re5avanje srpsko-hrvatskih odnosa, dajuii svojavidjenja buduieg preuredjenja drZavnog ustrojstva, nastojeiida se ono izvr5i na principima demokratije, ravnopravnosti,uvaZavagja radika i razumevanja nacionalnih teZnji svakognaroda. Stitio je srpski narod od napada hrvatskih i drugihnacionalista, ukazujuii na odgovornost rezima i vodeiihsrpskih politidara, u koaliciji sa hrvatskim i slovenadkim, zacentralizam, podrSku reakcije i prihvatanje nedemokratskihzakona, dokazujuii, istovremeno, da je srpski narod, presvega seljak, u teZem ekonomskom poloZaju od hrvatskog i
slovenadkog. Jovanovii je od odu5evljenog pristalice narod-nog jedinswa, veoma brzo, pod uticajem swamosti (Zestokihunutralnjih politidkih sukoba i sve slabijeg uticaja parlamentana drZavni razvoj, jadanja uloge drugog ustavnog faktora igeneraliteta), postao strastveni i dosledni borac za preured-jenje drZave na federalistidkim osnovama sa Sirokom autonomi-jom polaajina, za ravnopravno udeSie svih naroda u svimoblastima drZavnog Zivota, pre svega, za reSavanje srpsko-hrvatskih odnosa na principima spornzuma izmedju ova dvanaroda. Kao demokrata i progresivni mislilac, vaspitan naidejama srpske socijalistidke misli i francuske demokratskedru5wene i politidke misli, sukobljavao se ne samo_sa pro-tivnicima, sa desna i sa leva, nego i sa prijateljima. Cesto jebio neshvaien ili pogre5no tumaden u zahtevima zapizna-vanjem prava hrvatskog naroda na ravnopravan poloZaj;hapSen i osudjivan od strane reZima. Ostao je veran svojimnastojanjima i politidkom kredu o potrebi re5avanja srpsko-hrvatskih odnosa, uz toleranciju, prihvatanje razumnih zahtevahrvatskog naroda i odbacivanje nasilja i pritiska na njegovepolitidke predstavnike. Istupajuii i kao pravi za5titnik srps-kog naroda i njegovog prava da sve probleme reiava sa hr-vatskim narodom sam, bez posrednika i politidara koji suzemlju doveli do ivice raspada, a diji su plodovi doveli donajokrutnijeg oblika uni5tavanja srpskog naroda u NDH.Is-torija je, u suStini, potwdila Jovanoviieva verovanja da jereienje qpsko-hrvatskih odnosa moguie samo na demokras-koj osnovi.
320321
drZavi Fkvatskoj, poni5tiv5i sve napore u predratnom peri-odu na re5avanju srpsko-hrvatskih sukoba i sporova irazbivli u parampardad sve iluzije dr Dragoljuba Jovanoviiau moguinost reiavanja tog problema.
Iznoseii navedene stavove dr Dragoljuba Jovanoviia osrpsko-hrvatskim odnosima u medjuratnom razdobljujugoslovenske.d$ave, imalo se u vidu da oni m9g.u b_iqi opom-ena sawemenicima koji ne samo da zanemaruju baitinu pro-glesivne srpske misli, nego nisu ni upoznati sa tom baitinomkoja bi mogla mnogo demu da poudi sawemene politidare i uSrbiji i u F{rvatskoj i ukaZe i na uzroke savremenih sukoba inesagledavanja suitinskih problema naroda na jugosloven-skim prostorima. Iznete misli nrogu potstaii na traZenje od-govora na pitanje kojeje dr Jovanovii formulisao kao naslovjednog svog teksta - "Sta nas ko5ta svadja sa Fkvatima?"- tj.,na pitanje: kakvaje dalja sudbina dva najveia naroda, Srba iFkvata, na ovom geografskom podrudju? U Jovanoviievimspisima, analizama i predlozima sadrZan je, uglavnom, od-goyor na ovo pitanje, ali ono i danas mora da brine svakogdestitog doveka. Kao i pre rnnogo godina, i danas su u centrupolitidkih zbivanja u Jugoslaviji srpsko-hrvatski odnosi, nez-avisno od toga ko ih i kako sagledava ili preiu&uje. Analizapolitidke misli dr Jovanoviia omoguiava da se zikljudi da jeon bio dosledan borac za ravnopravnost svih naroda u Jugo-slaviji, protiv sile u re5avanju srpsko-hrvatskih i drugih med-junacionalnih odnosa. Verovao je, s pravom ili ne, u mo-guinost zajednidkog fivljenja raznih slovenskih naroda, kojisu se, svojom voljom, opredelili za tal Zivot. Skicirao je iputeve za re5avanje srpsko-hrvatskih odnosa, dajuii svojavidjenja buduieg preuredjenja drZavnog ustrojstva, nastojeiida se ono izvr5i na principima demokratije, ravnopravnosti,uvaZavagja radika i razumevanja nacionalnih teZnji svakognaroda. Stitio je srpski narod od napada hrvatskih i drugihnacionalista, ukazujuii na odgovornost rezima i vodeiihsrpskih politidara, u koaliciji sa hrvatskim i slovenadkim, zacentralizam, podrSku reakcije i prihvatanje nedemokratskihzakona, dokazujuii, istovremeno, da je srpski narod, presvega seljak, u teZem ekonomskom poloZaju od hrvatskog i
slovenadkog. Jovanovii je od odu5evljenog pristalice narod-nog jedinswa, veoma brzo, pod uticajem swamosti (Zestokihunutralnjih politidkih sukoba i sve slabijeg uticaja parlamentana drZavni razvoj, jadanja uloge drugog ustavnog faktora igeneraliteta), postao strastveni i dosledni borac za preured-jenje drZave na federalistidkim osnovama sa Sirokom autonomi-jom polaajina, za ravnopravno udeSie svih naroda u svimoblastima drZavnog Zivota, pre svega, za reSavanje srpsko-hrvatskih odnosa na principima spornzuma izmedju ova dvanaroda. Kao demokrata i progresivni mislilac, vaspitan naidejama srpske socijalistidke misli i francuske demokratskedru5wene i politidke misli, sukobljavao se ne samo_sa pro-tivnicima, sa desna i sa leva, nego i sa prijateljima. Cesto jebio neshvaien ili pogre5no tumaden u zahtevima zapizna-vanjem prava hrvatskog naroda na ravnopravan poloZaj;hapSen i osudjivan od strane reZima. Ostao je veran svojimnastojanjima i politidkom kredu o potrebi re5avanja srpsko-hrvatskih odnosa, uz toleranciju, prihvatanje razumnih zahtevahrvatskog naroda i odbacivanje nasilja i pritiska na njegovepolitidke predstavnike. Istupajuii i kao pravi za5titnik srps-kog naroda i njegovog prava da sve probleme reiava sa hr-vatskim narodom sam, bez posrednika i politidara koji suzemlju doveli do ivice raspada, a diji su plodovi doveli donajokrutnijeg oblika uni5tavanja srpskog naroda u NDH.Is-torija je, u suStini, potwdila Jovanoviieva verovanja da jereienje qpsko-hrvatskih odnosa moguie samo na demokras-koj osnovi.
320321
NadeLda Jovanovii
DRAGOLIUB JOVANOVIC AND NATIONAL QUESTION
(Summary)
This article is an review of work of Dragoljub Jovanovii,concerning the national question in Yugoslavia, andparticularly relationship between Serbs and Croats. DragoljubJovanovic was professor of Belgrade's University and leaderof League of Peasants of Serbia before the second world war.He keenly opposed the actual regime and speciallyundemocratic methods applied in solving important problemsin society. He advocated for democracy, for legal rights forall nations and for recognition of economic and culturaldifferences between Yugoslav nations.The article shows different stages in the d-evelopment ofpolitical thought of Dragoslav Jovanovic, which ranged fromthe idea of "popular accord" to the idea offederal organiza4onof Yugoslav society, based on democratic principles, arguingagainst centralized administration which had been establishedwith Vidovdan Constitution.
Filozofija i druStvo 1111990. s1r. 323-349
MILICA INDJIEBiblioteka Srpske akademijenauka i umetnostiBEOGRAD
BibliografrjaUDK OI2Primljeno: septembra 1990.
LJUBOMIR TADICBiografija
Rodjen je 14. maja 1925. godine u Smrijednu, op5tinaPluZine, Crna Gora. Osnovnu Skolu je zaw5io u rodnom mes-tu 1935. godine. Od 1935. do 1941. godine zavrSio je Sestrazreda realne gimnazije u Nik5iiu. Z,aweme rata prekinuo jeSkolovanje i udesfvovao u narodno-oslobodiladkoj borbi. Jan-uara 1946. godine nastavio je Skolovanje u partizanskoj gim-naziji u Sarajevu, gde je zavr5io sedmi i osmi razred realnegimnazije sa maturom. Iste godine upisao se na Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu, ali je u februaru 7947. pre5ao uSarajevo i nastavio studije na Pravnom fakultetu novoosno-vanog sarajevskog univerziteta. Januara L949. zapoteo je studi-je na Institutu druSwenih nauka u Beogradu (filozofija, so-ciologija i politidka ekonomija), a istowemeno procluZio i studi-je na Pravnom fakultetu u Beogradu. U januaru 1951. zavrlioje studije na Institutu druStvenih nauka, a u junu 1952. i naPravnom fakultem. Skolsku D5q57. godinu proveo je u Pari-zu, pripremajurii doktorsku disertaciju. Stepen do-ktora pravnihnauka stekao je na univerzitetu u Ljubljani decembra 1959.godine.
Od zaw5etka rata 15. maja 1945. godine do sredinejanuara 1946. nalazio se na duZnostima dlana Opltinskog iSreskog narodnog odbora u Pivi. Od januara 1951. do marta1953. godine bio je nastavnik Srednje politidke Skole u Sara-
323322
