2 Mart 2014.

N A J A V E - P O R U K E

25. i 26. april u 20 ~asovaSrpsko - ameri~ki muzej Sveti Sava, 448 W.Barry Ave Chicago, IL 60657

Pozivamo talentovane kandidate da se prijave i osvojim talentom osvoje jednu od veoma bogatih ovogodi{njih nagrada.

U~e{}e na najprestiznijin festivalima u Srbiji i promovisanje na srpskoj nacionalnoj televiziji RTS-u ,

reporta`u i naslovnu stranu Ogledala. Najbolje }e izabrati stru~ni `iri i `iri publike.

Ovo je jedan u nizu projekata u organizaciji “Srpskog Ogledala” koji od ove godine podr`ava Ministarstvo za dijasporuVlade Srbije i karakteri{e je kao manifestaciju od srpskog kulturnog zna~aja.

Po`urite i prijavite se mo`da se ba{ vama otvore ~arobna vrata velike mu`i~ke karijere.Javite se {to pre na telefon redakcije: 773.744.0373

Ili pozovite muzi~kog urednika i korepetitora Slavicu na 708.502.2090 gde }ete dobit informacije,

(o generalnoj probi) i sve ostale detalje. Sre}no!

PPPPRRRROOOOLLLLEEEE]]]]EEEE UUUU OOOOGGGGLLLLEEEEDDDDAAAALLLLUUUU

3www.serbianmirror.comMart 2014.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Izbori u Srbiji strana 6

Kijev - svetska tempirana bomba strana 7

Francuska poma`e srpskoj privredi strana 8

U trci za novog guvernera Ilinoisa strana 9

Lopu{ini plaketa srpskog parlamenta strane 10

Vanjini biseri: Beograd`anka za volanom strana 11

Milan Lu~i}: [ta se kr~ka u Bosanskom loncu strana 12

Budimo Vukove o~i i u{i strana 13

Zemlja ~uda - Markovi konaci strana 14

Deceniju sa vama srpsko pozori{te u ^ikagu strana 15

Sta{a Nasti}: Ovogodi{nji Oskar strane 16

Prole}e u Ogledalu strane 18-19

Intervju sa dr Ivanom Georgievim strane 20

Sport: Runi pomera granice strana 21

Dogodilo se u martu strana 22

Pravoslavlje: Veliki ~asni post strana 23

Feljton: Uvod u prvi svetski rat strana 24

Virtuelni mati~ar za dijasporu strana 25

In memoriam: Martin Mladen Selak strane 26-27

Zdravlje strana 28

^estitke - mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{), Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud) Bo{ko Kuzmanovi}

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Prole}e je napragu, a ovgo-di{nja “ameri-~ka zima” ni-kako da nasnapusti. Snegnikako da oko-pni i da zami-ri{e prirodakoja se budi.Imali smohladnu zimu i

vreme je da je ostavimo iza nas.@elimo da zima {to pre ode iz na{ihkrajeva, da nas novo leto ogreje usvom punom sjaju.

Zato je tu “Prole}e u Ogle-dalu” koje }e nas probuditi iz zim-skog sna. Ova manifestacija naspodse}a na na{e poreklo, tradiciju isrpske vrednosti. I dok radimo napripremama za novi susret sa mla-dim talentima, o~ekuju nas izbori

polovinom marta u isto vreme i uSrbiji i u Americi. U Srbiji parlmen-tarni, lokalni i predsedni~ki izbori, au Americi izbori za guvernera i prvikrug izbora. Ako se osvrnemo nasvetska de{avanja, vide}emo da sesituacija u Ukrajini komplikuje, aliostavljamo politi~are da rade svojposao, u nadi da }e se ipak na}ioptimalno re{enje za sve strane.

“Ogledalo“ osim tradi-cionalne prole}ne manifestacije,priprema za vas jo{ puno iznenad-jenja u prestoje}em periodu. Sadaimamo jo{ vi{e inspiracije i poletaza nove projekte koji su pred nama.Ukoliko imate neki predlog, savet ilisugestiju, pi{ite nam na e-mail:ogledalo@gmail.com

Srda~no Va{a,Slavica Petrovi},glavni i odgovorni urednik

RE^ UREDNIKA

Mart 2014.

S R B I N F O

4

u re`iji Slavice Petrovi}Igraju: Luka Laban: Vlatko @drale, Teodor Teja Kraj: Vladimir

Mulina, Marta: Ana Mitri}

19. april, u 20 ~asovaprikazuje Srpsko pozori}te MS,

SAM Sveti Sava 448 W. Barry, Chicagoza rezervacije: ogledalo@gmail.com

773.744.0373

22. mart, 20 ~asovaSRPSKO POZORIŠTE “MIRA SREM^EVI]”

PRIKAZUJE POZORI[NU PREDSTAVU

PPPPRRRROOOOFFFFEEEESSSSIIIIOOOONNNNAAAALLLLAAAACCCCPo tekstu Du{ana Kova~evi}a

Oo ovog meseca

Ogledalose prodaje na svim

prodajnim mestima, a u crkvama je besplatno!

PROLE]E U OGLEDALU25. i 26. April u 20 ~asova

Srpsko - Ameri~ki muzej Sveti Sava

448 W. Barry Ave Chicago, IL 60657

Pozivamo talentovane kandidate

da se prijave i svojim talentom osvoje

jednu od veoma bogatih

ovogodi{njih nagrada.

U~e{}e na najpresti`nijim festivalima

u Srbiji i promovisanje na srpskoj

nacionalnoj televiziji RTS-u,

reporta`u i naslovnu stranu Ogledala.

Najbolje }e izabrati stru~ni `iri

i `iri publike.

Po`urite i prijavite se, mo`da se ba{ vama otvore ~arobna vrata velike

mu`i~ke karijere.Javite se {to pre na telefon

redakcije:773.744.0373

Ili pozovite muzi~kog urednika

i korepetitora Slavicu na 708.502.2090

gde }ete dobiti informacije,

(o generalnoj probi)

i sve ostale detalje.

Sre}no!

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comMart 2014.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

ZAVR[NI RA^UNSRBA I HRVATA

Petnaest godina posle

podno{enja hrvatske tu`be i

~etiri godine posle

podno{enja srpske kontratu`be,

Srbija i Hrvatska su pred

Medjunarodnim sudom pravde,

suo~ile argumente u poku{aju da

doka`u, da je druga strana

po~inila genocid tokom ratnih

sukoba devedesetih godina

pro{log veka. Glavna rasprava

pred sudom UN, koja }e trajati

tokom ~itavog marta, zavr{etak je

dugog procesa u kome su dve

dr`ave, {to u medjusobnim

tu`bama {to u odgovorima na

tu`be, Sudu dostavile hiljade

strana materijala, dokaza,

istorijskih dokumenata,

svedo~enja.

Zagreb se, prema

oceni dr Bojana

Milisavljevi}a, profesora

medjunarodnog javnog prava

na beogradskom Pravnom

fakultetu, nalazi u te`oj pozi-

ciji od Beograda. -Imamo

sam priliku da se upoznam sa

dokazima koje je Srbija

navela u protivtu`bi. Oni su

vezani za operaciju "Oluja",

dosta su ozbiljni i pozicija

Hrvatske ne}e biti lagodna.

Mislim da }e, kada je re~ o

~injenicama, polo`aj Hrvatske

biti te`i u odnosu na Srbiju -

navodi Milisavljevi}.

Glavni pravni zastupnik Srbije

Sa{a Obradovi} izjavio je da

tokom rata 1991-95. nije bilo

genocida nad Hrvatima. On je

rekao da su zapravo hrvatske

vlasti po~inile genocid nad srp-

skim stanovni{tvom Kninske kra-

jine tokom operacije "Oluja",

avgusta 1995. Nestanak Srba iz

Hrvatske biti glavni argumenti

koje }e Srbija izneti tokom

rasprave, istakao je Obradovi}.

Profesor medjunarodnog

prava Tibor Varadi ne vidi

nikakvu konkretnu korist od

rasprave, ali vidi opasnost po

dobrosusedske odnose, ako bi

retorika bila previ{e uzavrela.

Varadi odgovara da ne vidi

mogu}nost bilo kakvog nega-

tivnog uticaja procesa, s obzirom

na to da procenjuje da MSP ne}e

prihvatiti ni tu`bu ni protivtu`bu

za genocid.

U poslednjoj deceniji su

se u Srbiji i Hrvatskoj menjale

vlade, ~iji su zvani~nici dirljivo

govorili o pomirenju, saradnji ili

dobrosusedskim odnosima, a srps-

ki predstavnici su se i vi{e puta

izvinjavali. Ali taj niz lepih izja-

va nije pomogao da se odustane

od procesa u kojem se dve zeml-

je medjusobno optu`uju za najte`e

zlo~ine. Od odustajanja od tu`be

mnogo vi{e se govorilo u Srbiji

nego u Hrvatskoj. Poslednji put

ruka pomirenja pru`ena je pri-

likom dolaska Ive Josipovi}a u

Beograd polovinom oktobra

pro{le godine, kada je predsednik

Srbije Tomislav Nikoli} poru~io

gostu iz Hrvatske da „dobri pri-

jatelji ne idu na sud”, ali je s

hrvatske strane uzvra}eno da }e

na sudu biti izre~eno mnogo toga

{to nije prijatno za ~uti, ali da su

to sve ipak „istorijske istine”.

Istorijska ~injenica je, da

je na obe strane bilo mnogo

`rtava i materijalne {tete.

Sada{nje stanje je, da je Hrvatska

o~istila svoju teritoriju od Srba,

da ih je sa vi{e od 12% smanjila

na samo 4% i da ih je svakim

popisom sve manje. Hrvatska i

dalje kr{i prava Srba kako onih

koji su ostali, tako i proteranih, ne

vra}aju}i im imovinu, zabranju-

ju}i im pismo, neka`njavaju}i

aktere incidenata protiv njih…

Srbija je zemlja sa najve}im bro-

jem izbeglica u Evropi. U

najve}em egzodusu jednog naroda

u ~itavoj Evropi posle II svetskog

rata, ubijeno je vi{e od 2.500

Srba, a 350.000 njih je proterano.

U tu`bi koju je Hrvatska

podnela nekoliko dana posle bom-

bardovanja SRJ optu`ila je neka-

da{nju SRJ (Srbija je njena prav-

na naslednica) da je po~inila geno-

cid na teritoriji Hrvatske u perio-

du 1991-95. godine. Oni navode

da je SRJ zbog direktne kontrole

nad oru`anim snagama, agentima

slu`be bezbednosti i razli~itim

paramilitarnim grupama, na teri-

toriji Hrvatske, u oblasti Knina,

isto~noj i zapadnoj Slavoniji i

Dalmaciji, odgovorna za „etni~ko

~i{}enje” Hrvata, „oblik genocida”

koji je imao za posledicu raselja-

vanje, ubijanje, mu~enje ili ilegal-

no hap{enje velikog broja

hrvatskih gradjana, kao i

prekomerno uni{tavanje imovine.

Jedanaest godina posle

Hrvatske, 2010. Srbija je uzvrati-

la izuzetno obimnom

protivtu`bom. U pet tomova

sadr`ani su detalji vezani za

zlo~ine po~injene nad Srbima u

Hrvatskoj u periodu 1991-95.

godine. Centrali deo srpske tu`be

~ine dokazi o zlo~inima nad

Srbima po~injeni u akciji „Oluja”.

Srbija je od Suda tra`ila da utvr-

di da je Hrvatska tokom te

operacije, u avgustu 1995.

po~inila genocid u nameri da pot-

puno ili delimi~no uni{ti kraji{ke

Srbe kao etni~ku grupu. U srpskoj

tu`bi su, takodje, i podaci o nede-

lima koje su Hrvati u~inili u

Gospi}u, Sisku, Pakra~koj poljani,

Karlovcu, Osijeku, Paulinom

Dvoru, Meda~kom d`epu, na

Maslenici i tokom operacije

„Bljesak”.

Tu`ba protiv Hrvatske

sadr`i i istorijski presek

srpsko-hrvatskih odnosa, s

naglaskom na dogadjaje iz II

svetskog rata. S pravne ta~ke

gledi{ta, Hrvatska ne mo`e

odgovarati za zlo~ine iz tog rata,

jer je Konvencija o genocidu

doneta 1948. a stupila na snagu

1951. godine. Zbog toga, geno-

cidom nisu ni progla{eni ratni

zlo~ini Nema~ke tokom II svet-

skog rata.

Iako bi Medjunarodni

sud pravde trebalo da je samosta-

lan, praksa pokazuje da se on u

mnogome oslanja na presude i

dokaze izvedene u Ha{kom tri-

bunalu. Upravo zbog toga hrvats-

ki pravni tim je velike nade pola-

gao u sudjenje Jovici Stani{i}u,

biv{em {efu DB-a Srbije, koji je

pred Tribunalom optu`en za orga-

nizovanje, opremanje, obu~avanje,

naoru`avanje i finansiranje jedini-

ca dr`avne bezbednosti Srbije,

koje su navodno ubijale, progo-

nile i deportovale hrvatske civile.

Stani{i}a je, medjutim, Ha{ki tri-

bunal oslobodio odgovornosti, pa

}e se srpski pravni tim pred

MSP-om pozvati na tu oslobadja-

ju}u presudu, ali i na oslobadja-

ju}e presude Mom~ilu Peri{i}u i

Franku Simatovi}u uz

obrazlo`enje da, ukoliko oni nisu

odgovorni za zlo~ine pojedinaca,

odgovornost ne bi mogla da snosi

ni dr`ava Srbija.

Hrvati }e se izvesno

pozivati na presudu koja je

izre~ena Milanu Marti}u, neka-

da{njem predsedniku SAO

Krajine, koga je Tribunal osudio

na 35 godina zatvora zbog „prog-

ona, ubistva, mu~enja, napada na

civile, deportacije nesrpskog

stanovni{tva”.

Srbija je, pak, velike

nade polagala na presude

Tribunala Anti Gotovini i

Mladenu Marka~u koje je prvoste-

peno ve}e osudilo na 24, odnosno

18 godina zatvora za zlo~ine u

„Oluji”, ali ih je kasnije `albeno

ve}e oslobodilo. Tako su, pred

Medjunarodnim sudom, ostali pot-

puno neka`njeni zlo~ini nad

Srbima u Hrvatskoj.

Kako nijedna od strana u

sporu nije podnela od{tetni zahtev

prema drugoj dr`avi, sud se tim

pitanjem ne}e ni baviti. Tek uko-

liko presudom bude utvrdjeno da

je postojala odgovornost pojedine

dr`ave za genocid, moglo bi se

pokrenuti i pitanje naknade {tete.

Kona~na presuda, na koju ne pos-

toji pravo `albe, prema o~ekivan-

ju stru~njaka, mogla bi da bude

do kraja ove ili po~etkom 2015.

godine i bi}e obavezuju}a za obe

dr`ave. O tu`bi i kontratu`bi

Hrvatske i Srbije odlu~iva}e

ukupno 17 sudija, 15 stalnih i

dvoje “ad hoc” sudija iz Srbije i

Hrvatske.

GRADONA^ELNIKIZ ^ETVRTOG

POKU[AJA

Gradjani severnog dela

Kosovske Mitrovice ~etvrti

put su u nepuna ~etiri

meseca, birali gradona~elnika i

kona~no izglasali kandidata liste

“Srpska” Gorana Raki}a. Raki}

osvojio 52,6% glasova, {to je 271

glas vi{e nego {to su ukupno osvo-

jila preostala tri kandidata. Goran

Raki} je proglasio pobedu i najavio

da }e mu prvi zadatak biti da

zatra`i da se na slobodu pusti

Oliver Ivanovi} i svi nepravedno

zato~eni Srbi kako bi se branili sa

slobode i najavio formiranjem

Zajednice srpskih op{tina. On se

zahvalio svojim bira~ima i gradjan-

ima Kosovske Mitrovice na

podr{ci, kao i prvom potpredsed-

niku Vlade Srbije Aleksandru

Vu~i}u i ministru bez portfelja

zadu`enom za Kosovo i Metohiju

Aleksandru Vulinu.

Za drugog Srbina, kandi-

data Gradjanske inicijative SDP

Olivera Ivanovi}, koji je trenutno u

pritvoru, glasalo je 27,7% bira~a.

Ina~e, Ivanovi} je uhap{en zbog

navodnog krivi~nog dela ratnog

zlo~ina i te{kog ubistva i odredjen

mu je jednomese~ni pritvor. Sumnje

da su hap{enje Ivanovi}a, koji je

ujedno bio i jedan od favorita za

pobedu na predstoje}im izborima za

gradona~elnika Kosovske Mitrovice,

planirali predstavnici medjunarodnih

institucija i pri{tinske vlasti, potkre-

pljuje vi{e ~injenica, navode srpski

mediji. Naime, u drugom krugu izb-

ora za gradona~elnika Oliver

Ivanovi} je osvojio 350 glasova

manje od Krstimira Panti}a, koji je

imao punu podr{ku Vlade Srbije.

Nakon odustajanja Panti}a i raspisi-

vanja novih izbora za gradona~elni-

ka Kosovske Mitrovice, najve}e

{anse za pobedu davane su Oliveru

Ivanovi}u. Hap{enje Ivanovi}a,

odustajanje Panti}a, kao i nedavno

ubistvo Dimitrija Jani}ijevi}a, kandi-

data Samostalne liberalne stranke za

gradona~elnika Kosovske Mitrovice,

doveli su do toga da su Srbi za

mesec dana ostali bez tri klju~na

kandidata.

Medjunarodni sud pravde u Strazburu

6 Mart 2014.

V R E M E I Z B O R A

Kako odmi~e predizbornakampanja za vanredneparlamentarne izbore u

Srbiji, borba politi~kih protivnikasvakim danom postaje sve o{trija,a obe}anja politi~kih lidera sugotovo identi~na. Po obe}anjima,politi~ke stranke ~ini se nikadanisu bile bli`e jedna drugoj.Investicije, radna mesta, pros-peritet i borba protiv korupcije ikriminala aduti su skoro svihozbiljnijih izbornih lista u aktuel-noj kampanji. U dve re~i – bolji`ivot. Obi~ni ljudi, s druge strane,realno znaju da se to ne}edogoditi preko no}i. Poznato imje iz iskustva, da mnoge izbornekule i gradovi, u postizbornomperiodu ostaju samo to – predi-zborna obe}anja. Teme oko kojihsu se lomili na pro{lim izborima,KiM i evrointegracije, potpuno suu drugom planu. Ako su obe}anjai ciljevi ve}ine izbornih listasli~ni, onda bi bilo logi~nozaklju~iti da kampanja proti~e bezve}e nervoze. To, medjutim, nijeba{ tako.

[ t osu bli`iizbori, ver-balne var-

nice izmedju strana~kih lidera suuo~ljivo o{trije, pa se bele`e i„niski udarci”. Zanimljivo je, dasrpski opozicioni predstavnicivi{e kritikuju i napadaju slabijegkoalicionog partnera aktuelnevlasti tj. SPS i njenog lidera IvicuDa~i}a, {to odudara oduobi~ajene prakse u svim parla-mentarnim demokratijama.Izostanak o{trije kritike glavnogfavorita na izborima, SNStuma~i kao udvaranje liderustranke Vu~i}u i nudjenje zau~e{}e u budu}oj vlasti.

Mete prepucavanja suvi{e lideri nego programi, jer akose izuzme DSS i SRS koje seo{tro protive evrointegracijama,medju ostalim akterima na poli-ti~koj sceni Srbije, gotovo da inema ve}ih ideolo{kih razlika.Moglo bi se re}i da je neizvesnoko }e sa „naprednjacima” ~initislede}u Vladu, medjutim nekiipak tipuju na iskustvo liderasocijalista Ivice Da~i}a, i tvrde daon ni{ta ne}e prepustiti slu~aju idozvoliti tzv. sitnim igra~ima damu pomrse ra~une.

Dobar deo strana~kihlidera vi{e sebavi sroza-

vanjem ugleda politi~kih protivni-ka nego afirmacijom sopstvenogprograma. U tome su naro~itoaktivne doju~era{nje partijskekolege, partneri u vlasti, ali i lid-eri onih lista kojima je cenzusnalestvica nedosti`no visoko.

[to se ti~e `estokihizjava, prednja~i funkcioner DS-aBorislav Stefanovi} koji je rekaoda Srbiji preti bosanski i ukrajin-ski scenario ukoliko SNS ostanena vlasti, {to su mnogi do`ivelikao pretnju i provokaciju. “Ovoje neodgovorna izjava i ukazujena spremnost odredjenih krugovada, po cenu nasilja, prekrajajuvolju gradjana. Pretnja gradjani-ma zbog njihovog opredeljenjanije stvar svojstvena demokratiji”,navodi Zoran Dragi{i}, profesorbeogradskog Fakulteta za bezbed-nost.

@uta {tampa je ovihdana na naslovnim stranama, gdesu se nalazile goli{ave starlete irazne afere, po~ela da objavljujetra~eve protiv odredjenihpoliti~ara. Tako se moglopro~itati da u vreme dok je[utanovac bio ministar odbrane i`iveo u vojnoj rezidenciji, gde sesvaka poseta

bele`ila, pozivao svetski poznatogkroja~a Tad`ija, koji u Njujorkuima radnju na ~uvenoj Medisonaveniji, kako bi mu uzeo meru isa{io odelo. Na te sastanke sTad`ijem dolazili su i MiroslavMi{kovi} i Petar Mati}. Tih dana[utanovac je izjavio da jeMi{kovi} kriv samo zato {to jebogat, a da gradjani glasaju zaSNS i Vu~i}a samo zato {to seusudio da udari na bogatstvovlasnika „Delta holdinga”.

Mediji su objavili ijednu veoma zanimljivu politi~kupikanteriju, da je Zoran Djindji}2000. potpisao krivi~nu prijavuprotiv Dragana Djilasa, i to zbogreketiranja i la`nog predstavljanjau kompaniji “Pekabeta”. MiodragKosti}, vlasnik “MK Komerca”,biv{i direktor DS-a i jedan odnabli`ih Djindji}evih saradnikapotvrdio je ova saznanja. Da suovi navodi istiniti posvedo~io je iGoran Ili}, zamenik Republi~kogjavnog tu`ioca i predsednikUdru`enja tu`ilaca Srbije.

Izjavom da je jednoj~etvoro~lanoj porod-ici za pristojan`ivot dovoljnood 35-50.000

dinara, socijalista Branko Ru`i},ministar bez portfelja do~ekan je“na no`. Usledili su tekstovi kakonosi „roleks dipsi” sat koji vredi10.000 evra, da je poku{ao da uimovinskoj karti sakrije ~injenicuda je vlasnik luksuznog stana odskoro 200 kvadrata, i vrednostioko 450.000 evra i da zajedno sasuprugom mese~no zaradjuju oko300.000 dinara. Ru`i} je izjavioda ministarska plata nije“previ{e” visoka i dodao da nje-gov `ivot kao politi~ara ne mo`eda se poredi sa `ivotom obi~noggradjanina. U tome je bio upravu. Zaista ne mo`e.

I kao {to rekosmo,najja~a stranka i Vu~i} u manjojsu meri meta kritika medija ipoliti~kih suparnika. Tako jeVu~i} dobio crnogorskog Oskarakao najpopularnija li~nostregiona. Izglasalo ga je mnogovi{e gradjana Crne Gore negoMila Djukanovi}a, koji setakmi~io u kategoriji najpopu-larniji crnogorski politi~ar.

Marijana Maljkovi}

SLI^NI PROGRAMI I NISKI UDARCI

7Mart 2014. www.serbianmirror.com

A K T U E L N O

KIJEV - SVETSKA TEMPIRANA BOMBAKriza u Ukrajini najozbiljniji je izazov za svet nakon hladnog rata. Ukrajina je postala tempirana bomba u u kojoj nije mogu}e predvideti

dalji rasplet situacije, a u ovom trenutku iz ~asa u ~as sti`u nove izjave svetskih mo}nika i medjunarodnih organizacija, uvode se sankcije, dovla~i se naoru`anje...

Tokom poslednjih nedelja u

Kijevu, u Ukrajini, do{lo

je do eskalacije nemira tri

meseca nakon po~etka mirnih

protesta protiv vlade. Vlada

predsednika Viktora Janukovi~a

21. novembra najavljuje da ne}e

potpisati sporazum koji }e oja~ati

odnose sa EU u korist bolje

saradnje s Moskvom. Demo-

nstranti po~inju izlaziti na

ulice. Ve} 30. no-

v e m b r a

poli-

c i j a

napa -

da grupu

demonstranata

i hapsi 35 oso-

ba. Demonst-

racije 1. decembra su

privukle oko 300.000 ljudi,

{to su najve}e demonstracije

u Kijevu od Narand`aste

revolucije 2004. Aktivi-

sti zauzimaju grad-

sku skup{tinu u

K i j e v u .

Premijer 28. januara podnosi

ostavku, a parlament ukida novi

strogi antiprotestni zakon koji je

izazvao nasilje nedelju ranije.

Opozicioni aktivisti 16. februara

okon~avaju okupaciju gradske

skup{tine u Kijevu u zamenu za

oslobadjanje 234 zatvorena

demonstranta, {to je tada smatra-

no znakom napretka u re{avanju

krize mirnim putem. U uli~nim

sukobima 18. februara `ivot gubi

najmanje 26 osoba, medju kojima

je 10 policijaca, a na stotine su

ranjene. Nasilje po~inje kada

demonstranti po~nu napa-

dati policiju i paliti

vatru ispred zgra-

de parlamenta,

koji odugovla~i s

dono{enjem usta-

vnih reformi kako

bi ograni~ili ovla-

{}enja predsednika.

Rusija je dan rani-

je ponudila nas-

tavak isplate pre-

ma sporazumu o

finansijskoj pomo}i

{to je izazvalo sumnje

medju opozicijom da je

Janukovi~ sklopio dogovor s

Moskvom kako bi jasno

pokazao demonstrantima na

~ijoj je strani. Nekoliko sati

nakon {to je primirje objavl-

jeno 20. februara, `estoki sukobi

su izbili izmedju demonstranata i

policije, broj `rtava je i dalje u

porastu. Ruski vojnici zauzeli su

vojni aerodrom u Sevastopolju,

jer smatraju da Rusija ima legit-

imne interese u Ukrajini, na-

vode}i da je po ugovoru koji je

potpisan nakon raspada SSSR

predvidjeno da ruska Crnomo-

rska flota ostane na Krimu do

2042. godine. Rusija je ve} neko-

liko puta ranije upozoravala da

}e za{tititi svoje vitalne na-

cionalne interese.

Vesti iz Kijeva, ali i

rekacije {irom sveta sti`u svakog

minuta. U trenutku zatvaranja

ovomese~nog izdanja Ogledala, U

Kijevu je poginulo vi{e od 100

ljudi, dok je lekarsku pomo}

zbog povreda zatra`ilo 1.075 ljudi

kao posledica protesta i sukoba

demonstranata i policije. Pro-

ruske snage kontroli{u sve

strate{ke prilaze Krimu, dok se

ukrajinska zastava ponovo viori

iznad zgrade regionalne vlade u

gradu Donjecku. Skup{tina Kri-

ma donela je odluku da se pripo-

je Rusiji, i od sada jedina legalna

oru`ana snaga na poluostrvu je

ona koja pripada Moskvi. Refe-

rendum }e biti odr`an 16. marta.

SAD najavile nove sankcije.

Ukrajinski zvani~nici ne priznaju

ni otcepljenje, ni referendum.

Ukrajinski parlament }e pokrenu-

ti proceduru raspu{tanja region-

alne skup{tine Krima nakon {to

je ta institucija zatra`ila da se

pridru`i Rusiji, izjavio je privre-

meni predsednik Aleksandar

Tur~inov.

Evropska unija sus-

pendovala je pregovore o viznoj

liberalizaciji i o sklapanju ekono-

mskih sporazuma sa Rusijom i

pozvala Rusiju da povu~e

oru`ane snage iz Ukrajine i pris-

tupi dijalogu sa Kijevom. Ukoliko

Rusija bude ignorisala zahteve

EU usledi}e mnogo ozbiljnije

mere, suo~i}e se sa trostepenim

sankcijama i ozbiljnim posledica-

ma u bilateralnim odnosima sa

EU, saop{tio je predsednik

Evropskog saveta Herman Van

Rompej na posle vanrednog sami-

ta.

I na kraju samo da pod-

setimo, SAD, Velika Britanija i

Rusija su garanti nezavisnosti

Ukrajine po Memorandumu iz

Budimpe{te potpisanom 1994.

godine, nakon {to je Kijev odus-

tao od svog nuklearnog

naoru`anja.

OBAMA NAREDIOSANKCIJE

Ameri~ki predsednik

Barak Obama naredio je zamrza-

vanje imovine u SAD-u i zabranu

putovanja u Sjedinjene Dr`ave

ume{anima u ugro`avanje suv-

ereniteta i teritorijalnog integrite-

ta Ukrajine, nakon {to je prorus-

ka administracija na Krimu

najavila referendum o pripajanju

Rusiji.

Obama je potpisao

odluku u svrhu ka`njavanja Rusa

i Ukrajinaca s Krima koji su

odgovorni za ruski upad u regiju

Krima na jugu Ukrajine. Bela

ku}a je saop{tila da je ta odluka

“fleksibilno sredstvo koje }e nam

omogu}iti da sankcioni{emo one

koji su najdirektnije ume{ani u

destabilizaciju Ukrajine, uklju~u-

ju}i vojnu intervenciju na Krimu,

i ne isklju~uje dalje korake u

slu~aju pogor{anja situacije”.

Osim toga, Stejt De-

partment uvodi vizna ograni~enja

za niz zvani~nika i pojedinaca, {to

je odraz politi~ke odluke da se

uskrate vize odgovornima ili

sau~esnicima u ugro`avanju suv-

ereniteta i teritorijalnog integrite-

ta Ukrajine. Objava Bijele ku}e

do{la je u vreme dok zapadne

zemlje poku{avaju posti}i zajed-

ni~ki odgovor na rusko raspored-

jivanje snaga na ukrajinskom.

„Planirani referendum o

budu}nosti Krima bi predstavljao

kr{enje ukrajinskog ustava i med-

junarodnog prava”, rekao je

Obama u obra}anju novinarima

u Beloj ku}i, preneo je Rojters.

„Legitimna vlada Ukrajine

mora da bude uklju~ena u

svaku eventualnu diskusiju o

budu}nosti te zemlje”,

istakao je ameri~ki predsed-

nik.

PUTIN: AKOMO@E KIM,

MO@E I KRIM

„Ne}emo da

ratujemo sa ukrajinskim

narodom”, rekao je u

prvom javnom obra}anju od

izbijanja ukrajinske krize

ruski predsednik Vladimir

Putin, istakav{i da je u

„bratskoj republici” Ukrajini

izveden dr`avni udar i da

zasad nema potrebe za pri-

menom sile na Krimu, ali da

Rusija zadr`ava pravo da

anga`uje vojsku „kao poslednje

sredstvo”. Ako takva odluka

bude doneta, bi}e samo radi

za{tite gradjana. „Nemamo

nameru nikoga da porobljavamo,

nikome ni{ta da diktiramo, ali

naravno, ne smemo ostati po

strani ako vidimo da neko mal-

tretira stanovni{tvo koje govori

ruski, uni{tava ga, i`ivljava se na

njemu. Veoma bih `eleo da do

toga ne dodje.” Putin je dodao

da bi takva odluka bila legitim-

na i odgovarala medjunarodnom

pravu, po{to „postoji zahtev

legitimnog predsednika Viktora

Janukovi~a da se vojno pomogne

u za{titi gradjana Ukrajine”.

Na pretnje Zapada

sankcijama Rusiji, Putin je rekao

da }e one doneti „obostranu

{tetu”. On je situaciju na Krimu

uporedio sa onom na Kosovu,

rekav{i da stanovni{tvo poluostr-

va ima pravo na samoopredeljen-

je, kao {to je to prethodno

dozvoljeno kosovskim

Albancima, ali i

n a rod i -

ma u

m n o g i m

drugim delovima

sveta. Na pitanje novinara

o daljoj sudbini Krima,

ruski predsednik je rekao

da se „pitanje pripajan-

ja Krima ruskoj teri-

toriji ne razmatra”.

P R I V R E D A

8 Mart 2014.

Medjunarodni poljoprivredni salon

Francuska organizuje jo{ od 1870.

godine. I danas je ova zemlja

jedan od najve}ih poljoprivrednih proizvod-

ja~a u Evropskoj uniji, a kao proizvoda~

`itarica, {e}erne repe, vina, rogate stoke i

`ivine i jedan od najve}ih izvoznika

poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ove

godine, Francuska je pokazala da je i dalje

veliki igra~ u agrobiznisu.

Republiku Srbiju na sajmu pred-

stavlja dr`avna sekretarka Ministarstva

poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede dr

Maja Timotijevi}, koja je tokom susreta sa

francuskim ministrom poljoprivrede,

zvani~nicima Agencija za agrarna pla}anja i

veterinu rekla da Republika Francuska i na{a

zemlja poslednjih godina ostvaruju zna~ajan

obim razmene poljoprivredno-prehrambenih

proizvoda. Izvoz poljoprivredno-prehram-

benih proizvoda iz Srbije u Francusku je u

2012. godini iznosio 59,8 miliona ameri~kih

dolara, dok je vrednost uvoza bila 35,7 mil-

iona dolara, {to je stvorilo suficit u razmeni

na strani Srbije od 24,1 milion dolara.

Najve}u vrednost u na{em izvozu imali su:

jagode, ribizle, smrznute borovnice,

smrznute {ljive, semenski kukuruz, vi{nje u

alkoholu, kvasac, koncentrati belan~evina

bez mle~nih masno}a. U istom periodu,

najve}u vrednost uvoza imali su svinjsko

meso, surutka, seme kukuruza, suncokreta,

{e}erne repe ali i `vaka}e gume i bombone,

sto~na hrana itd. Dr Timotijevi} je istakla da

je Francuska jedan od najzna~ajnijih investi-

tora u sektoru poljoprivrede, industrije i

usluga u Republici Srbiji. Tako su u na{oj

zemlji investirali „Bongrain” najve}i evrops-

ki proizvodja~ mleka, kompanija „Lactalis”,

proizvodja~ mle~nih proizvoda koji se rangi-

ra kao tre}i u svetu, grupa „Lesaffre”, svet-

ski lider u proizvodnji hlebnog kvasca,

„Compagnie Internationale de Malteries”

(grupa „Soufflet”) kupila je sladaru

„Maltineks” iz Ba~ke Palanke.

Francuska i Srbija nastavljaju

uspe{nu saradnju u oblasti poljoprivrede pa

je tako tokom ovogodi{njeg sajma potpisan

i Protokol o saradnji izmedju Uprave za

agrarna pla}anja pri Ministarstvu

poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i

Nacionalne agencije za poljoprivredne i

morske proizvode kao i Agencije za usluge

i pla}anja. Protokolom je predvidjena sarad-

nja dve dr`ave u vezi pripreme Srbije za

akreditaciju u okviru V komponente instru-

menta za pretpristupnu pomo} EU, koja se

ti~e ruralnog razvoja, kroz razmenu

stru~njaka i druge vidove tehni~ke saradnje.

Obe strane su se obavezale na saradnju i u

oblasti informacionih tehnologija i mera

usmerenih na ruralni razvoj u okviru

Zajedni~ke poljoprivredne politike EU.

Na osnovu potpisanog sporazuma i

protokola izmedu resornih ministarstava i

platnih agencija dve zemlje, u narednom

periodu se mo`e o~ekivati produbljivanje

saradnje – rekao je Edvard Jossa, direktor

ove izuzetno mo}ne institucije u Francuskoj

koja na raspolaganju ima bud`et od 9 mili-

jardi evra. On je rekao da }e francuski

stru~njaci pomo}i Srbiji u procesu

usagla{avanja zakonodavstva sa zakono-

davstvom EU radi pripreme za Zajedni~ku

poljoprivrednu politiku, u oblasti bezbednos-

ti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike,

regulisanja tr`i{ta poljoprivredno-prehram-

benih proizvoda za potrebe Zajedni~ke orga-

nizacije tr`i{ta, kao i akreditacije za

sprovodjenje pete komponente IPA koja se

odnosi na ruralni razvoj.

Ovogodi{nji Salon poljoprivrede u

Parizu okupio je 1.300 izlaga~a iz 22

dr`ave. Uz obilje prehrambenih proizvoda,

ovaj dogadjaj ~uven je i po predstavljanju

selekcija doma}ih `ivotinja i ku}nih ljubi-

maca. Tokom desetodnevne manifestacije je

izlo`eno 4.000 `ivotinja, medju kojima ~ak

500 krava vrhunskih rasa. Izlo`eni su i

vrhunski bikovi, ovce, koze, ze~evi, ku}ni

ljubimci. Organizatori Salona o~ekuju vi{e

od 700.000 posetilaca iz zemlje i sveta.

Medju posetiocima je veliki broj mladih

ljudi, a program izlo`bi koncipiran je tako

da i najmladji mogu u`ivati u dru`enju sa

`ivotinjama. Tako se mogu videti devoj~ice

i de~aci koji miluju krave, odmaraju se

naslonjeni na njih ili boje makete `ivotinja

u prirodnoj veli~ini.

Ina~e, obradive povr{ine zauzimaju

vi{e od 50% Francuske, {to predstavlja goto-

vo tre}inu celokupnog poljoprivrednog

zemlji{ta u Evropskoj uniji. Sektor

poljoprivrede Francuske zapo{ljava oko 1,1

milion ljudi, {to je oko 3,5-4% radno

aktivnog stanovni{tva.

Dr Maja Timotijevi} i ministar Stéphane Le Foll

FRANCUSKA POMA@E SRPSKOJPOLJOPRIVREDI

P O L I T I K A

9www.serbianmirror.comMart 2014.

Please tell us something

about your background and your

political career.

- I have served as Mayor

of Long Grove for the past 8 years

where I discovered strengths for

building consensus among dis-

parate groups. I did not seek a

third term last spring. During my

tenure as Village President, I also

served on various Boards and

Commissions such as Vice Chair

of the Lake County Storm water

Management Commission and the

Tollway’s Blue Ribbon Advisory

Commission. As Lt. Governor, I

can be an advocate for local gov-

ernment in small towns and cities

across the state because I under-

stand the challenges and I know

how to work toward solutions

within the process. Two years ago,

Cardinal George appointed me to

the advisory board for the Catholic

Conference of Illinois which is the

public policy arm of the Catholic

Church. I am a former U.S.

Congressional Candidate and I am

working on a book about the

impact and influence of

Motherhood throughout history and

why that influence is so needed

today.

I agreed to join Bill

Brady because I see great poten-

tial in what can be accomplished

with a reliable, ethical leadership

team. My small government expe-

rience is well balanced with Sen.

Brady’s state legislative experi-

ence. We both have small busi-

ness experience; Sen. Brady has

remained a working business man

throughout his time serving in

both the Illinois House and the

Illinois Senate. We both have a

reputation for integrity and have

demonstrated that we know how

to work with all elected officials

to develop commons sense, fact

based legislation.

What do you think

about the current situation in the

State of Illinois? What are the

main issues that our State faces,

and how the Brady – Rodriguez

team will address them?

- Illinois is in a state of

disrepair; we are known for our

violence prone streets, poor per-

forming schools and mediocre

economy due to unusually high ta

yes and over-regulation. However,

I see great hope in what Illinois

can be and I know that the recov-

ery can be swift.

It is hard to believe that

this is the case since Illinois has

every advantage. We have a thriv-

ing agricultural sector; we produce

more energy with more active

nuclear plants, clean burning coal

and now an abundance of natural

gas. Illinois has cutting edge uni-

versities and hospitals, a financial

district, tourism and most impor-

tantly a logistical advantage. We

are geographically located in the

middle of the country. We are the

largest “inland port” in the world,

not in the country, in the world.

This is where planes, trains and

automobiles connect. No matter

how technology improves, logistics

matter to businesses. If we can cut

the crippling tayes and reduce the

over-regulation, businesses will

beat a path back to Illinois and we

can swiftly build a thriving econo-

my.

Indiana and Wisconsin

are seeing increasing economies

with a fraction of advantages

because they have the one thing

that we don’t…LEADERSHIP.

Bill Brady and I have the educa-

tion, experience and demonstrated

integrity to lead the state toward

unprecedented prosperity. Illinois

can be a model state for our

nation; a magnet for business and

investment.

Why particular ethnical

groups should get involved in

political processes, such as upcom-

ing elections, and are there are

some specific ways for these

groups to make their voice being

better heard.

- Because Chicago is

truly a multi-cultural commercial

hub of Illinois; we will all gain by

working together toward becoming

a model state to live in. Each eth-

nic group adds richness to our cul-

ture. We need the different ethnic

groups to understand the value that

they bring to this massive restora-

tion project. We need their vote,

and then we need their involve-

ment.

The Brady /Rodriguez

administration will be a team

effort. Bill Brady, as Governor will

live and work primarily in

Springfield. As Lt. Governor, I will

live and work primarily in

Chicago. We can offer productive

representation for all of the people

of Illinois.

What would be your

message for the Serbian

Community in Chicago Land

area?

- This is a time like no

other; we have the chance to draw

together, work together, toward a

cultural change on every level; a

thriving economy with updated

infrastructure that is prepared for

the future, innovative education

opportunities, and an ethical state

government that produces common

sense, fact based legislation. With

your help, the future looks bright.

Thank you for allowing me to

comment, we sincerely appreciate

your consideration. We need you to

help us communicate the message

by following the campaign on Face

book and Twitter, talk to your

friends and family about getting

involved. Most importantly, VOTE

now through March 15 is early

voting; March 18 is Election Day.

Tell 10 friends to VOTE.

U TRCI ZA NOVOG GUVERNERA ILINOISAPovodom izbora za Guvernera u dr`avi Ilinois, gospodina Bill Bredy-ja, zamolili smo kandidatkinju za zamenika guvernera gospodju Mariju

Rodriguez, da nam odgovori, za{to bi trebalo da glasamo 18. marta ba{ za njih, a ne za drugog kandidata. Zbog ~ega je politi~ki program, koji predstavlja gospodja Rodriguez, bolji i u interesu ~itave dr`ave Ilinois, njenih gradjana, kao i etni~kih grupa.

WE NEED TO FOCUS ON 3 THINGS:

1. Allow the temporary income tax to sunset as promised

and set ourselves on a path to eliminate the personal income

pay over the next 10 years. Personal income tax is oppres-

sive in its very nature, people and businesses are fleeing our

state for states like Florida, Texas, and Tennessee where there

is NO personal income pay. We should be able to fund the

essential functions of the government through a thriving

economy.

2. Abolish the State Board of Education and systemically

reform our education system returning the power and con-

trol to the parents and local government. The “one size fits

all” system, including Common Core, does not work.

3. Transparency and term limits. Audit state spending and

demand term limits for members of the General Assembly.

RAZGOVOR SA MARIJOM RODRIGUEZ

N A G R A D E

10 Mart 2014.

Reporter na{eg listaMarko Lopu{ina, autorknjiga o Srbima u rase-

janju nagradjen je za doprinosrazvijanja saradnje matice idijaspore i informisanja na{egnaroda u svetu.

Na konferenciji zanovinare u Domu Narodneskup{tine Srbije, Aleksandar^otri}, predsednik Odbora zadijasporu i Srbe u regionu poz-vao je dr`avljane Srbije koji suse u inostranstvu registrovali uambasadama i DKP-ima da `eleda glasaju na izborima i tosvoje pravo i iskoriste. ^otri} jerekao da u regionu `ivi oko dvamiliona dr`avljana Srbije i jo{dva miliona Srba `ivi uklasi~nom rasejanju na svih petkontinetana. Ali tek ne{to vi{eod 3.000 Srba iz rasejanja reg-istrovalo se u ambasadama ikonzulatima da `ele da 16.marta izadju na izbore.

U nastavku konferen-cije za novinare Aleksandar

^otri} je uru~io Plakete Odboraza dijasporu i Srbe u regionu

Narodne skup{tine Srbije nov-inaru „Ve~ernjih novosti Marku

Lopu{ini i profesorki maternjegjezika i piscu Svetlani Mati} izBe~a za dugogodi{nji rad nasaradnji matice i dijaspore.

Marko Lopu{ina jehroni~ar srpske dijaspore,traga~ za najve}im vrednostimaSrba u rasejanju i istori~ar nji-hovih sudbina. Opisao ih je uknjigama “Svi Srbi sveta”,“Ilustrovana istorija srpskedijaspore”, “Srbi u Americi”,“Srbi u Australiji” i mnogimdrugim delima. MarkoLopu{ina je reporter “Ve~ernjihNovosti”, koje neguju posebanodnos i saradnju sa dijasporom– rekao je Aleksandar ^otri}prilikom dodele ovog visokogpriznanja na{em novinaruLopu{ini.

Tom prilikom ^otri}je saop{tio da je MarkoLopu{ina postao dobitnik inajve}e srpske nagrade za pub-licistiku “Dragi{a Ka{ikovi}”,koja }e mu biti uru~ena u junumesecu.

LOPU[INI PLAKETASRPSKOG PARLAMENTA

Priznanje Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skup{tine Srbije na{em novinaru