DOBRIVOJE STO[I], SNE@ANA VELKOVA,

SOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

SRPSKI JEZIK za

peti razred

osnovne {kole

2020

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека "Св. Климент Охридски", Скопје

373.3.016:811.163.41(075.2)

СТОШИЋ, Добривоје Српски језик за 5 разред деветогодишњег основног образовања /Добривоје Стошић, Снежана Велкова, Соња Лажетић-Јовановска. - Скопље :Министaрство просвете и науке Републике Северне Македоније,2020. - 148 стр. : илустр. ; 30 см

ISBN 978-608-226-421-91. Велкова, Снежана [автор] 2. Лажетић-Јовановска, Соња [автор]

COBISS.MK-ID 111809546

Министaрство просвете и науке Републике Северне Македоније

Полиестердеј ДООЕЛ, Скопје

Тираж: 3

Re~ autora

U uxbeniku za V razred osnovne {kole nalaze se kwi`evni tekstovipredvi|eni nastavnim programom za ovaj {kolski uzrast, ali i neki tek-stovi koji se mogu ~itati i tuma~iti na ~asovima.

Namera nam je bila da |acima ponudimo bogat sadr`aj tekstovaprimerenih uzrastu.

Pomo}u obja{wewa, uputstava i radnih zadataka koji prate svakitekst mo}i }e{ samostalno, ili uz stru~nu pomo} nastavnika, da se bavi{kwi`evno{}u u meri koliko `eli{. Kako {kolska godina odmi~e, bo-gati}e{ fond re~i kojima se koristi{, {iri}e{ svoja znawa i otkriva}e{umetni~ke lepote i vi{ezna~nost kwi`evnog teksta.

@eqa nam je da ti ovaj uxbenik pomogne da zavoli{ bogat i razno-lik svet kwi`evne umetnosti, kao i da ti omogu}i da stvarala~ki ~ita{ ituma~i{ kwi`evna dela.

KWI@EVNOST

IZRA@AJNO ^ITAWE

Zadatak

Pro~itaj tekst u sebi i pribele`i re~i koje ti nisu jasne i potra-`i obja{wewe.

Obja{wewe re~i je veoma va`no kako bi mogao izra`ajnopro~itati tekst.

[ta je to izra`ajno ~itawe?

To je glasno ~itawe pri ~emu dolaze do izra`aja tvoje govornesposobnosti. To su:

1. pravilno izgovarawe svakog glasa (artikulacija).2. pravilan izgovor re~i, sa pravilnim akcentom i sa nagla{avawem

odre|enih zna~ajnih re~i u re~enici (dikcija).3. pravilna intonacija re~i prema potrebi da se oseti tuga, sre}a,

strah i sl.To zna~i i mewawe boje glasa (da li govori dete ili starija osoba),

tiho ili glasnije ~itawe.4. Ritam pri ~itawu treba da bude prirodan, prema potrebi

sadr`ine, da se ~ita sporije ili br`e.5. Pravqewe pauza i po{tovawe znakova.6. Upotreba mimika i gestova zavisno od sadr`aja.

Sagledaj i primeni

Nastavnik izra`aj-no ~ita jedan deo teksta. Pa-`qivo slu{aj i sledi tekst.

^itajte tekst po de-lovima i pazite da to budeizra`ajno ~itawe, kako je touradio nastavnik.

7

OPKLADA

(Mika i @ika, dva nesta{na |a~i}a, povazdan se br~kaju kraj obale.Dobro plivaju i utrkuju se ko }e daqe otplivati. @ika priznaje Miki da jeboqi pliva~, ali mu ne priznaje da je boqi gwurac... I opkladi{e se u celulubenicu. Na komandu „tri” treba da zagwure...)

@ika komanduje.- Jedan, dva, tri!Ali obojica ostado{e s glavom iznad vode. Ne veruju jedan drugome

da }e se zagwuriti. Sva|ali se malo i najzad se dogovori{e da na komanduzajedno zagwure. @ika viknu:

- Jedan, dva, tri! –I bu}! Zagwuri{e obojica.Ali Mika izviri odmah da se uveri dali je @ika zagwurio, pa boje}i

se da i @ika ne izviri brzo zaroni u vodu.Sad @ika promoli glavu, a kad vide da nema Mike, pro{apta:- Taj dobro izdr`ava, mo`e lako dobiti opkladu! Al’ sad ne}e,

po{to sam se dobro izduvao! Sad }u ja du`e izdr`ati!...I opet zagwuri.Mika ne mo`e vi{e da izdr`i i di`e glavu iznad vode. Za~udi se

kad ne vide @iku, pa uzdahnu:- Taj kao da je riba! Jo{ se ne pojavquje. Ali sad }u ponovo da

zagwuriti i opklada je moja!I polako uvu~e glavu u vodu.Kad je @ika ponovo izvirio, zinuo je od ~uda:- Zar taj jo{ ne izlazi? Kao da ima {krge! Al’ svejedno, ja }u

pobediti, zagwuri}u. On dotle mora izi|i, a ja }u se posle toga pojaviti ilubenica je moja.

To re~e i utonu u vodu.I tako su neprestano izviravali, ~as jedan, ~as drugi. Nikako da se

svr{i opklada. I jo{ uvek zagwuruju! Ko ne veruje, neka ode na |a~kokupali{te i vide}e pored obale kako se iz vode pojavquju dve glave - ~asMikina, ~as @ikina...!

Brana CVETKOVI]

Razgovor o tekstu

Ko su Mika i @ika i {ta radepovazdan?

Za{to su se opkladili?Kako je tekla opklada?Ko je bio izdr`qiviju u gwurewu

i na koji na~in?

8

Upamti

Izra`ajno ~itawe se razlikuje od svakodnevnog govora zato {topri ~itawu glas izra`ava ose}awa i misli, uverqivo odslikava pesni~keslike, likove, wihove me|usobne odnose i doga|aje.

^itawe mo`e da bude br`e ili sporije, u zavisnosti od toga kakavje doga|aj opisan u tekstu (tu`an ili radostan). Izra`ajno ~itawepodrazumeva razumqiv govor i pravilno pra}ewe interpunkcijskihznakova kako bi se glas po potrebi podizao ili spu{tao.

Za ~as

Uve`baj tekst za izra`ajno ~itawe, sa elementima o kojima siu~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost~itawa.

Zadatak za ~asUve`bajte izra`ajno ~itawe pesme koja sledi. Uzeta je iz kwige

„Vagon prve klase” koju je napisao Dragan Luki}. U toj kwizi mo`ete na}imnogo veselih pesama o deci, `ivotiwama, igra~kama i o prirodi. Zajednosa nastavnikom prvo ~itajte u horu, svi zajedno, a zatim pojedina~no.

[KOLE

9

[kole su velike i mirne ovcekoje oka~e veliko zvonce, pa zvone, zvone i decu goneu `ute male avione.

[kole su velike i dobre mamestotinu dece neguju same,napamet znaju svu svoju decui bajke pri~aju o Mesecu.

[kolske su klupe`ute rakete,sa wima decau svemir lete.

[kole su veliki ~udni dvorcikoje osvoje hrabri osnovcisvakog septembra pu{~anom paqbomi olovkama duga~kom sabqom.

Svakog septembrakad jesen stupi,po dva su borcau {kolskoj klupi.

Dragan LUKI]

Doma}i rad

U svesci napi{i prikaz za pesmu „[kole” prema slede}em planu.Napravite prezentaciju na ~asu i razgovarajte o uspe{nosti

prikaza.

Re~enica ____________________________________________________________([ta je opevano u pesmi?)

Stih ________________________________________________________________(Koji stih, prema tebi, iskazuje najja~e ose}awe?)

Epiteti _____________________________________________________________(Napi{i tri epiteta koji ti se najvi{e dopadaju.)

Rime ________________________________________________________________(Napi{i dve rime.)

Jedna re~____________________________________________________________ (Re~ koja iskazuje najja~e ose}awe o pesmi.)

Na ~asu

Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtajte crte` na kome }etepredstaviti va{u {kolu.

Primena znawa -- takmi~ewe

Pro~itajte slede}e stihove u sebi. Zatim organizujte takmi~eweu izra`ajnom ~itawu. Najuspe{nije ~itawe pohvalite.

10

OGLASI ,,[UMSKIH NOVINA“ - Branko ]OPI]

LIJIN OGLAS

U gustoj travi, nadomak rijeke,kraj neke staze uske,na{la sam sino} u sami sutonpero gospo|e Guske.Neka Guska u {umu svratida joj ga tetka vrati.Sastanak u pet sati.

MEDIN OGLAS

Mrkowi} Medo iz Gluve Doqe,zvijerka mekane du{e,moli p~elara za nauk mudrikako se p~ele gu{e.Savjet se hitno prima,prije nego do|e zima.

JAZAV^EV OGLAS

Ozbiqnog druga Jazavac tra`ida dijele krasan stan.Jazbinu ima toplu i tihu,zgodnu za zimski san.Qep{e je, nema da pali{ svije}u!Je`a primiti ne}u!!!

11

OGLAS DIVQE SVIWE

Ja, divqa sviwa, Brqani} Brqa,javqam svima, da znate:nikada dosad ru~ala nisamna kwizi |aka Mate.Otkuda pri~a o tome kru`i,ko li me tako svirepo tu`i.

OGLAS MRAVA

Pred ki{om, ju~e, pod svojim listomsakri me cvijeti} plav.Zato mu javno odajem hvalu.U~tiv,trudbenik Mrav.

ZEC I LISICA

Jedne duge i o{tre zime ogladne sve zvijeri, pa i lukava teta lija.I, jednom no}u, kad je kamewe pucalo od studeni, na|e siroma{ka ze~i}agdje skaku}e prtinom da se zagrije, pa naumi da ga prevari.

- Zima, zejo, odi da se igramo!- I lani je bila, teto - odgovori zec.- Zar si ti lawski? - zapita ga ona.- Jesam, vala, i preklawski! - odgovori on.„Nema, bogme, tu meni ve~ere” - pomisli tu`no lisica i ode na drugu

stranu. Narodna basna

12

DRAMSKO ^ITAWE

Pa`qivo pro~itaj tekst usebi, a zatim razmisli o po-stupcima likova i o primenielemenata izra`ajnog ~itawa.

TU@IBABA

Na sceni sa leve strane sto ili katedra sa stolicom, a sa desnestrane jedna {kolska klupa. Za katedrom je u~iteqica, a u klupi su dvau~enika.

Tu`ibaba: (di`e dva prsta): Molim, nastavnice, on mi je uzeo gumu!...Nastavnica: Dobro, dobro, vrati}e ti je ... Sedi.Tu`ibaba: (sedne).De~ak: (ismeva ga {apatom): „Molim nastavnice, molim nastavnice...”Tu`ibaba: (opet di`e dva prsta): Molim, on me ismeva...Nastavnica:(umorno): Nemoj, Popovi}u, da ga ismejava{...Tu`ibaba: (kezi se nadmo}no): Eee!De~ak: Tu`ibabo!Tu`ibaba: (ska~e sa mesta): Molim, nastavnice, on mi ka`e da sam

tu`ibaba!Nastavnica: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo...Tu`ibaba: (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!De~ak: Nisi ti tu`ibaba ti se tu`ideda!Tu`ibaba:: (izbezumqeno ska~e s mesta): Molim, nastavnice, on ka`e da

sam ja tu`ideda!Nastavnica: (la`no qutita): Nije mogu}e! ... Popovi}u, Popovi}u, budi

miran!Tu`ibaba: (smeje se, sedaju}i na mesto): Eeee... Nastavnica ti je rekla da

bude{ miran!De~ak: Nisi ti tu`ibaba ti si ni{ta!Tu`ibaba: (sko~i kao gore): Molim, nastavnice, on ka`e da sam ja –

ni{ta!

13

Nastavnica: A {ta ti wemu ka`e{?Tu`ibaba: I on je ni{ta!...Nastavnica: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni.Tu`ibaba: (seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta } e de~ak da u~ini;

ovaj ne reaguje, {to tu`ibabu nervira; odjednom sko~i): Molim, nastavnice, on me gleda!

Nastavnica: [ta ka`e{?Tu`ibaba: (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema

de~aku i kezi se). Beee. . .

Du{an RADOVI]

Razmisli i razgovaraj

Gde se odvija radwa u tekstu?Koje ste osobine otkrili kod likova?[ta je iskazano u tekstu sa zagradama?

Upamti

Dramasko ~itawe podrazumeva ~itawe dramskog teksta po ulogamau dijalo{kom obliku. Ina~e, uspela dramatizacija mo`e se smatrati onakoja ve{tim kori{}ewem svih tehni~kih mogu}nosti pozori{nog jezikaneupadqivo sledi tokove orginalnog teksta i uspeva da dramski istakneosnovnu pi{~evu zamisao.

Pripreme za dramatizaciju

Dok ~itate tekst po ulogama, odaberite u~enike koji }e tuma~itiuloge iz teksta.

Ostali u~enici dobijaju zadatak: da pripreme u~ionicu kao sce-nu sa rekvizitima.

Izvo|ewe dramskog teksta

U~enici - glumci izvode predstavu ozbiqno, govore}i jasnimgovorom, gestovima, mimikama, pokretima.

14

PRI^A

Pro~itaj tekst u sebi irazmisli kakav doga|aj je opi-san u wemu.

DIMA

Pravo ime mu je bilo Dimitrije. Wegova majka ga je zvala Dima. Takosam ga zvao i ja i svi koji su ga poznavali. Stanovao je blizu nas, u jednojmaloj ku}ici sa prozorima oblepqenim plavom hartijom.

Dima je bio samo jednu godinu stariji od mene. Me|utim, bio je rastommnogo ni`i, izgledao je jako sitan. Kad poku{avam da se setim kako je Dimaizgledao, pred o~i mi stalno izlazi slika „Gli{e” koga crtaju mala deca.Li~io je na mi{a, bio je jako `ivahan, brz, stalno u pokretu: i rukama inogama i jezikom.

Ku}a u kojoj sam `iveo imala je veliko dvori{te i obi~no smo se uwemu skupqali. Dima je bio naj~udniji me|u nama. Kad god bi Dima otvoriousta da ne{to ka`e, mi smo svi prekidali `agor u `eqi da ga ~ujemo.

Svi smo govorili obi~ne re~i, ne one re~i koje je trebalo da seizgovore u igri i sva|i, ve} kakva je situacija bila. Se}am se i sada. To subili obi~ni razgovori:

- Baci mi loptu!- Uje{}e te kuca!- Gde je moj kliker?- Ko ti je dao taj „staklenac”?- Udari}u te!- ^ik, probaj!Tako smo mi govorili.Dima nije nikad tako govorio. On je uvek ne{to izmi{qao i mi smo

mu svi verovali, ne znam ni ja sada kako i za{to.Jednog jutra Dima je u{ao u moje dvori{te i pod majicom doneo

nekakav zamotuqak. Ja sam ga molio da mi poka`e {ta je to, ali je Dimaodbio i rekao da sa~ekam dok ostali stignu.

Dima je bio sve~ano raspolo`en i polako razmotavao hartiju, takoda smo mi bili jo{ nestrpqiviji. Onda je izvadio neke fotografije i

15

pokazivao nam:- Ovako sam ja izgledao. To je bilo davno, onda sam bio vojnik.Mi svi razroga~enih o~iju gledamo u po`utelu fotografiju, gledamo

u lice neke stare vojni~ine s brkovima, sa ordewem i pi{toqem o pojasu.Moja majka, neprimetno je pri{la na{oj grupi i gledaju}i u brkatu

vojni~inu, za koju je {estogodi{wi Dima tvrdio da je to on, po~ela je takoda se smeje da je gotovo htela da umre.

Meni tada nije bilo jasno za{to se moja majka smejala. Sada mi jejasno. Bio je to na slici Dimin deda.

Kad je moja porodica otputovala iz toga grada, meni je najvi{e bilo`ao {to u mome dvori{tu vi{e ne}e biti Dime.

Nisam ga vi{e nikada video. Stevan RAI^KOVI]

Mawe poznate re~i:

`agor - galamakliker - mala staklena kuglica (igra~ka)

Razgovor o tekstu

Ko je Dima i kako je opisan u tekstu?Po ~emu se izdvajao Dima u odnosu na drugu decu?^ime ih je iznenadio jednog dana?Za{to se majka smejala nad fotografijom?

16

Razmisli, odgovori, zakqu~i

U tekstu je prikazan jedan doga|aj o kome se pripoveda. Zbog togatekst je:

a) epski, b) lirski, v) dramski.

Tekst je napisan u:a) stihu, b) prozi, v) dramskom dijalogu.

•

Broj glavnih likova je:a) dvoje, b) troje, v) jedan, g) deset.

Koji je glavni doga|aj?Nabroj sporedne doga|aje.

Zakqu~ak

Od odgovora koje si dobio na prethodnim pitawima mo`e sezakqu~iti da je tekst „Dima” pri~a. Pri~a je vrsta kratkog proznogsastava. U woj se opisuje jedan doga|aj iz `ivota jednog lika. Drugidoga|aji i likovi se samo nakratko pomiwu, ali su i oni u tesnoj vezi saglavnim doga|ajima i likovima.

Zadatak za ~as

Odgovori na pitawa u svesci. ^itajte odgovore i dopuwujte ih,ako smatrate da je to potrebno.

17

BASNASagledaj

Dok izra`ajno ~ita{ slede}e tekstove u sebi, koga prepoznaje{u glavnim likovima.

VUK I PAS

Dosadilo se psu jednog mesara da stalno `ivi u jednom mestu,za`eli da po|e nekud daqe i vidi {ta se po ostalom {irokom svetu radi.

Ukrade se ovaj pas jedne ve~eri iz ku}e, krene na put i no}u do|e ujednu veliku {umu.

Pred zoru srete ga jedan mr{av i gladan vuk. Da udari na wega, nesme. Vidi da je pas veliki i dobro uhrawen. Re{i vuk da se upozna s wim,pozdravi ga i upita kuda se tako uputio. Pas mu re~e {ta je naumio.

- E, moj brajko - prihvati vuk - niko vi{e ne putuje nego ja, pa vidi{kakav sam. Istinu ti ka`em, tako mi moje kurja~ke vere, samo ti jedangubica i}i po svetu. Nema ti boqeg mesta od onog gde ti je pun trbuh. Ida ho}e{ mene uputiti tamo gde se i ja mogu hraniti kao ti, ja bih tamo i{ao.

Vidi i pas da je tako, utoliko vi{e {to je ve} osetio glad, iodgovori vuku:

- Kad je tako, dobro, a ti hajde sa mnom. Ja }u ti na}i gospodara una{em selu. On }e te dobro hraniti, samo da mu no}u ~uva{ ku}u od lupe`a.

- Niko mu je boqe od mene ne}e ~uvati - odgovori vuk. I tako po|u.Pri osvitku spazi vuk da je psu oguqen vrat i upita ga otkud to.- Ni{ta ne pitaj.- Ta ka`i ti meni da znam, dobro je sve znati.- Preko dana vezuju me lancem za vrat, a no}u pu{taju me slobodna.- [ta ka`e{, nesre}ni~e! Lancem za vrat! Na ~ast ti ta tvoja

gospodska hrana, ja se nisam na to nau~io.Dositej OBRADOVI]

18

Razgovor o tekstu•

[ta je uradio pas kada mu je dosadilo da `ivi u jednom mestu?[ta mu je rekao vuk kada ga je video?Kada je po~eo ose}ati glad, {ta je predlo`io vuku?Za{to vuk nije prihvatio predlog?Ko je predstavqen preko likova u tekstu?Razgovarajte o pouci koju ste sagledali u postupcima vuka i psa.

Upamti

Basna je kratka pri~a u prozi ili stihovima u kojoj su glavni likovinaj~e{}e `ivotiwe, koje predstavqaju qude i wihove mane. Karakteri`ivotiwa u basnama su u skladu sa qudskim karakterima Tako, na primer,pas predstavqa vernog i iskrenog ~oveka, vuk otmi~ara, nasrtqivca,

lisica - lukavog i prepredenog ~oveka, zec - pla{qivca, jagwe - nevinogi bezazlenog ~oveka.

Basna ima zadatak da kritikuje i pou~ava kako treba postupiti u`ivotu.

Najpoznatiji basnopisci su: Ezop, Lafonten, Lesing, Ivan Krilov,Lav Tolstoj, Dositej Obradovi} i dr.

Zadatak za ~as - narodne mudrosti

^itaju}i basne mo`e{ izvu}i pouke, a ~esto iz wih proizlaze iposlovice. Na primer,

Veruj, ali proveri.Ne biju vuka {to je siv, nego {to je ovcu pojeo. Jadna je ona ptica koja ne nosi svoje perje.

Potrudi se da prona|e{ i druge poslovice. ^itajte ih na ~asu ianalizirajte poruke koje {aqu ~itaocu.

Doma}i zadatak

Pro~itaj slede}e basne, a zatim ih prepri~aj i napi{i pouku. Zatim razgovarajte o porukama i negativnim qudskim osobinama koje su opisaneu basnama.

19

KOW I MAGARAC

Neki ~ovek imao kowa i magarca. Kad su jednom bili na putovawu, magaracre~e kowu:„Uzmi malo od moga tereta, ako ho}e{ da ostanem `iv”.Kow ne poslu{a. Magarac se od umora sru{i i uginu.Kad je gospodar sve natovario na kowa pa i samu magar~evu ko`u, stadekow jaukati:„Jao, meni bedniku! [ta mi se dogodilo! Nisam hteo uzeti mali teret, a evosada nosim sve, pa i odranu ko`u”.

Dositej OBRADOVI]

KURJAK I @DRAL

Kurjaku, `deru}i ovcu, zastane kost u grlu. Stane zavijati i jaukati,mole}i svakoga ko tuda prolaza{e da mu izvu~e kost, obe}avaju}i velikunagradu. Dugo{ijasti `dral polakomi se na platu, zavu~e glavu ukurjakovo grlo i izvu~e kost, pak onda lete}i vi{e wega, iska{e platu. Akurjak, pokazuju}i mu svoje kurja~ke zube, re~e mu: „Zar ti je malena plata{to si iz ovakvih zuba izvukao glavu zdravu i ~itavu?”

EZOP

20

TELEGRAFSKE BASNE

Stara {kola

„Va{ sam sluga” - {ap}e lisac lavui ponizno pred wim spu{ta glavu,a kad zeca susretne kraj brazde,vi~e: „Skidaj {e{ir ispred gazde!””

Pri~a iz davnine

Usred na{eg malog, pti~jeg srezapostavili gavrana za kneza...- A {ta kos i slavuj vele na to?

Oni vele: [utjeti je - zlato!”

Nepopravqiv

^ita jagwe Ezopove basne,pa se divi: mudre su i krasne.Tek jedno je pri tom grdna muka,{to ne mogu da poprave vuka...

Lo{e iskustvo

Stari medved u ko{nicu gleda, pa sve misli: bit }e slatkog meda!No ipak je propustio zgodu,sjetiv{i se kako p~ele bodu...

21

Moderna vremena

Jadao se ma~ak nasred krova,mrka brka, zabrinute wu{ke:- Ni na vrapce nema vi{e lovabez radara i atomske pu{ke...

Sudbina careva

Tu`io se stari lav:- Zvijeri moje, nisam zdrav!A na ove rije~i lavqepriredile zvijeri slavqe...

Povrije|ena veli~ina

Nazva slona telefon:- Halo, mali moj!Odgovara qutit slon:Pardon! Krivi spoj!

Bezobrazni vrabac

Grak}e gavran: - Kvar, kvar, kvar,sto godina ja sam star!A vrabac }e: - @iv, `iv, `iv,A tko ti je, star~e, kriv?

Gustav KRILEC

22

ROMAN ZA DECU

Priseti se•

Koje su osobine pri~e kao sastava?Priseti se elemenata izra`ajnog ~itawa. Primeni ih dok ~ita{

tekst u sebi.

Zadatak

^itajte tekst po delovima i razmi{qajte o wegovoj sadr`ini, aposebno o glavnom liku.

PROLE]E U XUNGLI

U indijskoj xungli godi{wa doba prelaze jedno u drugo gotovoneprimetno. ^ini se kao da ih ima samo dva, vla`no i suvo, ali akopa`qivije posmatrate, vide}ete kako se, pod potocima ki{e i oblacimaprqav{tine i pra{ine, sva ~etiri godi{wa doba ni`u svojim redom.Najdivnije doba je prole}e, jer ono nema zadatak da prekrije ~ist golprostor novim li{}em i cve}em, ve} da izagna i skloni zaostalepre`ivele otpatke poluzelenih biqaka kojima je blaga zima ostavila dug`ivot i da upola prekrivenoj staroj zemqi ponovo ulije ose}awe mladosti.I ono to tako dobro u~ini da na celom svetu nema takvog prole}a kao {toje u xungli.

23

Tada je dovoqno da padne jedna slaba ki{a pa da se sve drve}e,`buwe, bambusi, mahovine i biqke sa so~nim li{}em po~nu buditi uz {umrastewa, koji se gotovo mo`e ~uti, a uz taj {um se i dawu i no}u ose}adubok `amor. To je {um prole}a, treperav zvuk koji ne dolazi ni od zujawap~ela, ni od vodopada, ni od vetra u krunama drve}a, ve} to prede topla,sre}na zemqa.

Mogli je sve do ove godini u`ivao u promeni godi{wih doba. Obi~nobi on prvi spazio oko prole}a u dubokoj travi i prve prole}ne oblake, skojima se u xungli ni{ta ne mo`e porediti. Wegov glas se razlegao na svimvla`nim, rascvetalim mestima obasjanim zvezdama, on je pomagao u horuvelikih `aba ili se rugao malim sovama koje kre{te za belih no}i.

I on je, kao i sav wegov narod, izabrao prole}e za svoje izlete, da sekre}e prosto iz zadovoqstva, da juri, po toplom vazduhu, trideset,~etrdeset ili pedeset miqa, od sutona do zore, da se vrati zadihan,nasmejan, s vencem cve}a na glavi. U tim divqim krstarewima xunglom nijega pratila wegova ~etvorka, jer je ona odlazila da sa drugim vukovimapeva pesme.

Stanovnici xungle su u prole}e veoma zaposleni, i Mogli ih jeslu{ao kako mumlaju, vri{te ili zvi`de svako na svoj na~in. Glasovi suim tada druga~iji nego u ostalim godi{wim dobima, i to je jedan od razlogaza{to se prole}e zove doba novog govora.

Radjard Kipling(iz romana „Kwiga o xungli”)

Mawe poznate re~i

izagna - najurixungla - velika {uma sa obiqem rastiwa i `ivotiwasova - vrsta pticemiqa - mera za du`inu

Razgovor o tekstu

Kako se smewuju godi{wa doba u xungli?Za{to je prole}e opisano kao najlep{e godi{we doba u xungli?[ta se dogodi kada padne ki{a?Ko je Mogli?Uporedi lik Moglija iz teksta sa onim kojeg poznaje{ iz pri~a

koje si ranije pro~itao u slikovnicama.

Priseti se ko su bili wegovi verni pratioci u xungli i s kim seborio?

24

UpamtiTekst „Prole}e u xungli” je kratak odlomak iz kwi`evnog teksta koji

na op{iran na~in opisuje `ivot de~aka Moglija koga su vukovi na{li u {umikao malu bebu i podigli ga. On gospodari xunglom dru`e}i se sa`ivotiwama. Ovaj tekst ima velik broj likova, obiluje doga|ajima, imabogatu sadr`inu i zove se roman. Tema romana se odnosi na decu, i zato seovaj tekst zove roman za decu.

Primeni znawa• U izradi ovog zadatka, prema vlastitom izboru mo`e{ primeni-ti: petored, stepenast prikaz, prozor, problemsko postavqawe, Venovdijagram.

Na prethodnim ~asovima pro~itali ste tekstove razli~itih vr-sta: pri~u, basnu, deo romana i sagledali wihove najva`nije osobine.

Napravi upore|ewe prema slede}im zahtevima:1. Kakve teme obra|uju?2. Koje su poruke?3. Uporedi ih po: du`ini, broju likova i doga|aja, govoru likova i

re~i autora.

GOVOR PISCA I GOVOR LIKOVA

Uo~iDok ~ita{ tekst, uo~i ko govori.

STARA VODENICA

Stisnuta u {umovitoj dolini iznad sela, vodenica je neprekidno ineumorno radila terana vodom dubokog potoka. I veoma, veoma je ostarela.

- Jo{ }u raditi, govorila jevodi koja ju je pokretala. Jo{ samsna`na.

Ali stari vodeni~ar, koji jegodinama bio u vodenici, umre i nikone do|e da ga zameni. Vodenica zanemei opuste.

Dok je stari vodeni~ar bio `iv,dovodio je svoje malo unu~e i vodenicaje ~esto slu{ala dedu kako mu govori:

- Ivane, ovu }u vodenicu osta-viti tebi. Ako je bude{ lepo ~uvao, ona}e te hraniti.

25

No posle smrti staroga, Ivan ne do|e. Vodenica ga je ~ekala, aliwega nije bilo. Ona izgubi nadu, korov je obraste, trwe i trava. Niko nijevi{e prolazio pored we. Sove su se naselile u woj, a velika ri|ovkauvukla se ispod praga.

- E - govorila je voda iz potoka - gde je tvoj Ivan? Vi{e ne vredi{,ni{ta, a ja sam `eqna posla. U sebi nosim snagu, a ona odlazi uzalud.

Vodenica se od muke rasplaka.Jednog lepog prole}nog dana ona za~uje u blizini korake i govor.

- Oh, sigurno ide Ivan! - obraduje se vodenica.Putem, zaraslim u korov, dolazila su tri ~oveka. Vodio ih je neki

mladi}.

- Li~i na Ivana! - pomisli vodenica. - Ta to je on! Gle kako jeporastao, a ja sam mislila da je jo{ mali de~ak. Eh, da ho}e da me popravi,pa da opet radim!

Vodenica se nije prevarila. Mladi} je zaista bio dedin unuk Ivan.Stigav{i pred vodenicu, re~e:

- Evo, tu smo. Ova je vodenica ve} odslu`ila svoje. Na wenom mestumo`emo sagraditi divnu elektri~nu centralu.

^uv{i to, voda sna`no za{umi i re~e vodenici:- Slu{aj, stara, eto za mene opet posla. Vidi{, ja }u pokretati

centralu, razume{ li? Na{e }e selo dobiti elektri~no osvetqewe, a wega}u ja proizvoditi. Osvetli}u doline i poqa, sela i gradove koje vidimoodavde. Ivan nije kao wegov deda, on misli druk~ije.

- Eh, do{la su druga vremena! - uzdahnu vodenica. - Nema druge.Odlazim. Ispunila sam svoju du`nost i ne `alim {to }e me nestati, jer }ena mom mestu zasvetleti novo sunce.

(Pri~a iz |a~kih novina)

Mawe poznate re~i

ri}ovka - vrsta zmijedolinica - mala dolina

Razgovor o tekstu

Gde se nalazila vodenica?[ta je govorila vodi?[ta je deda govorio Ivanu o vodenici?Za{to je vodenica gubila nadu?Ko je do{ao kod we jednog prole}nog dana?Kakav je bio plan wezinih posetilaca?Kako je reagovala stara vodenica?

26

27

Upamti

U kwi`evnim tekstovima ima dve vrste govora: govor pisca i govorlikova. Pisac pripoveda, obja{wava, opisuje, a likovi razgovaraju, ipreko wihovih me|usobnih odnosa, koji su direktni, dobija se utisak da seradwa odvija ispred ~itaoca. Iz tog razgovora mogu se odrediti wihoveosobine.

Doma}i rad

Ve`baj prepri~avawe teksta. Pazi kako }e{ pretvoriti direktnigovor u indirektni.

Na ~asu izra`avawa i stvarawa prepri~aj tekst. Razgovarajte oonome {to ste ~uli i zajedno vrednujte iskazivawa.

TEMA

Razmislite•

Dok ~ita{ tekst, prepi{i re~i i re~enice sa opisom majke.Razmisli {ta je predmet pripovedawa u tekstu.U kom licu govori pripoveda~ u tekstu?

DETIWSTVO

Sre}no, sre}no, nepovratno doba detiwstva! Kako da ne volim, kakoda ne ~uvam uspomene na wega! Te uspomene osve`avaju, uzdi`u moju du{ui one su izvor mog najlep{eg u`ivawa.

De{avalo se da se istr~i{ do mile voqe i sedi{ za stolom za ~aj uvisokoj naslowa~i. Ve} je dockan, davno si popio {oqu slatkog mleka, santi sklapa o~i, ali se ne mi~e{ s mesta, ve} sedi{ i slu{a{. A kako da neslu{a{? Mama razgovara s nekim i zvuci wenog glasa tako su slatki, takoprijatni! Sami ti zvuci tako mnogo govore mome srcu! O~ima zamagqenim od

dreme`a pa`qivo gledam weno lice i odjednom ona postade sasvim mala,tako mala, da joj lice nije ve}e od dugmeta; ali ga ipak sasvim jasno vidim:vidim kako me je pogledala i osmehnula se. Meni je prijatno da je vidimtako si}u{nu. @mirkam o~ima jo{ vi{e i ona postaje tako mala kao slikequdi koji se ogledaju u zenicama. Ali sam se pomerio i ~arobna slika seizgubila; skupqam o~i, okre}em se, nastojim na svaki na~in da obnovim tusliku, ali uzalud.

Ustajem i, zgr~iv{i noge, udobno se name{tam u naslowa~i.- Ti }e{ opet zaspati, Nikoqewka! – ka`e mi mama. – Boqe bi bilo

da ide{ gore.- Meni se ne spava, mamice - odgovara{ joj, i nejasni ali slatki snovi

ispuwavaju ti ma{tu i zdrav de~ji san sklapa ti o~i, i za trenutak sezaboravi{ i zaspi{ i spava{ dok te ne probude. Ose}a{ ponekad u polusnuda te ne~ija ne`na ruka dodiruje; po samom dodiru je poznaje{ i jo{ upolusnu nehotice uhvati{ tu tuku i sna`no je pritisne{ na usne.

Svi su se ve} razi{li; samo sve}a gori u gostinskoj sobi; mama jekazala da }e me sama probuditi; to je ona sela na kraji~ak naslowa~e nakojoj spavam, svojom divnom, ne`nom rukom pomilovala me po kosi i nadsamim mojim uvom zvu~i mili poznati glas:

- Ustaj, du{o moja, vreme je da se spava.Ne ustru~ava se ni od ~ijih ravnodu{nih pogleda: ona se ne boji da

izlije na mene svu svoju ne`nost i qubav. Ja se ne mi~em, ali jo{ ja~e qubimwenu ruku.

- Ustani, an|ele moj.Ona me drugom rukom grli oko vrata i weni se prsti brzo kre}u i

golicaju me. U sobi je tiho, polutamno; nervi su mi uznemireni maminimgolicawem i bu|ewem. Mamica sedi sasvim uza me; ona me dodiruje; ose}amwen dah i ~ujem wen glas. Sve me to nagoni da sko~im, obavijem rukama wenvrat, pritisnem glavu na wene grudi i da joj zadihano ka`em:

- Ah, mila, mila mamice, kako te volim! Ona se osmehuje svojim tu`nim, ~arobnim osmehom, uzima obema

rukama moju glavu, qubi me u ~elo i stavqa me na krilo.- Dakle, ti mene mnogo voli{? Ona }uti jedan trenutak, pa onda

ka`e: - Pazi, uvek me voli, nikad me ne zaboravqaj! I kad vi{e ne budetvoje mamice, ne}e{ je zaboraviti. Je li, ne}e{ je zaboraviti, Nikoqewka?

I ona me jo{ ne`nije qubi.- Dosta! Ne govori to, mila moja, du{o moja! – uvikujem, qube}i joj

kolena; i suze potokom teku iz mojih o~iju suze qubavi i zanosa.- Ho}e li se ikad vratiti ta sve`ina, bezbri`nost, potreba za

qubavqu i snaga vere koje imamo u detiwstvu? Koje doba `ivota mo`e bitilep{e od onoga kad su dve najboqe vrline, nevina veselost i beskrajnapotreba za qubavqu, bile jedine pobude `ivota?

Lav TOLSTOJ

28

Razgovor o tekstu

Detiwstvo treba da bude najlep{e, najbezbri`nije i najsavr{enijerazdobqe u `ivotu ~oveka. Dete je gladno i `edno topline, ne`nosti irazumevawa. Ali, najvi{e tra`i qubav kako bi {iroko otvorilo vrata zaulaz u svet odraslih. Uspomene iz detiwstva ostaju u se}awu ~itavog`ivota.

Autor teksta „Detiwstvo” ruski pisac Lav Tolstoj, pi{e o svojimse}awima iz detiwstva. Porazgovarajte o va{im utiscima kako stedo`iveli pi{~eve uspomene na wegovo detiwstvo.

U kom licu pripoveda autor teksta „Detiwstvo”?Pro~itajte re~enice u kojima su opisi majke.Razgovarajte o odnosu majke i deteta. (Potvrdite citatima iz

teksta.)

Na kraju teksta autor postavqa dva pitawa, u stvari, wegovarazmi{qawa.

Razgovarajte o ovom delu teksta: kome postavqa pitawa o ~ijimi kakvim osobinama pi{e.

Kwi`evni kutak[ta je predmet obrade ovog teksta? Odgovor na ovo pitawe, u

stvari, zna~i da ste otkrili temu teksta.

[ta je tema u jednom delu?

Zakqu~i•

Predmet obrade u epskom delu zove se tema. A teme u epskimdelima su: doga|aji, pojave, likovi, razli~iti problemi.

Doma}i rad•

Pro~itajte po jednu narodnu pripovetku.Istu pripovetku pismeno prepri~ajte.Na ~asu ~itajte sastave i otkrijte teme.

Predlog zadaci•

Napi{ite sastav i razgovarajte o jednoj od predlo`enih tema:

1. Jedna uspomena iz detiwstva.2. @elim sre}no detiwstvo za svu decu sveta.3. Neka deca imaju nesre}no detiwstvo.

29

IDEJA

Razmislite•

Pro~itaj tekst i razmisli kojoj vrsti pripada prema sadr`ini(to mo`e{ otkriti u po~etku teksta).

Pribele`ite {ta je ispri~ano u tekstu, a nije mogu}e.Razmislite koja je poruka pisateqice teksta.

NEVA NEVI^ICA

Tako bili mlinar i mlinarica, a oboje bili tvrda i krivi~na srca.Kad bi careve sluge donijele `ito, da se sameqe, mlinar sameqe `ito,ni{ta ne uzme za platu i jo{ po{aqe caru milo{te, samo da se umilisilnom caru i wegovoj k}eri, oholoj carevni. Kad pak do|e sirotiwa, dasameqe `ito, mlinar uzima od dvije mjerice jednu sebi za platu i druga~ijene}e da meqe.

Tako jednog dana, a bilo je to ravno o Koledama i ci~a zima, do|e domlina neka baka, a na baki krpe i drowci. Stajao mlin u gaju na potoku, initko nije mogao znati, odakle je baka do{la.

Ono pak ne bija{e baka, kao {to jesu bake, ve} ono bija{e Moko{. AMoko{ znala je u sva{ta da se pretvori: i u pticu i u zmiju i u baku i udjevojku. I jo{ moga{e Moko{ sva{ta na~initi: i zla i dobra. Al’ jao si gaonomu, koji joj se zamjeri, jer bija{e vrlo pakosna. Stanovala Moko{ u glibunakraj mo~vara, gdje je jeseni sunce sjedalo. Kod we bi Sunce sve zimeno}ivalo, a Moko{ znala i qute trave i krepke pregovore, te bajlila i30

teto{ila nejako Suna{ce, dok se ne bi o Koledama pomladilo i nanovoprosinulo!

„Dobar vam dan”, nazove dakle baka Moko{ mlinaru i mlinarici, „ida mi sameqete ovu torbu `ita”.

Stavi baka torbu na tle, a mlinar }e:„Samqet }u: polak torbe tebi za poga~u, a polak meni za naplatu”.- „Nemoj tako, sinko! Uzmawkat }e mi za poga~u kolednicu, jer eto u

mene {est sinova, a sedmo unu~e Sunce mi se rodilo”.- „Idi ne bulazni, stara budalo”, otrese se mlinar. „Ba{ i nali~i{,

da bude{ Sun~eva baka!”Pa amo tamo, al’ mlinar ne htjede nikako da meqe bez po torbe, a

baka uprti opet svoju torbu i ode stazom, kuda bija{e i do{la.Bila pak u mlinara k}erka, krasna djevoj~ica, a zvali je Neva

Nevi~ica. ^im se bija{e ona rodila, okupale je vile u omaji, te se od wesvako zlo odmahivalo kao voda od mlina. I jo{ joj nareko{e vile, da }e joju svatovima biti Sunce djeverom; ele, ona Sun~eva nevjestica. Zato je inazvali: Neva Nevi~ica, a bila ona prekrasna i uvijek nasmijana kao vedardan.

Ra`alilo se Nevi Nevi~ici, kad je mlinar onako otpravio baku. Odeona, do~eka baku u gaju i re~e:

- „Vrati se, bako, sutra, kad budem sama. Samqet }u ti `ito bezplate”.

Sutradan mlinar i mlinarica odo{e u {umu, da usijeku badwak zaogwi{te, a Neva Nevi~ica osta sama. Ne potraja dugo, eto bake sa torbom.

- „Dobra ti kob, djevoj~ice” re~e baka.- „I tebi dobra bila”, odvrati Neva Nevi~ica. „^ekaj, bako, da

otvorimo mlin”. Bija{e ono maleni mlin `li~ar, hvatao vodu u ~etiri prekr{tene

`lice te se okretao kao vreteno. Mlinar bija{e pak zapeo mlin, te NevaNevi~ica morade do koqena u leden potok, dok otpusti zavor.

Zaklepe}e mlin, krenu se `rvwevi, i sameqe Neva Nevi~ica `itobaki. Napuni joj torbu bra{na i ni{ta ne uze za platu.

- „E, hvala ti, djevoj~e”, re~e baka Moko{, „bit }u ti na pomo}i,kudgod bude{ nogom prolazila, kad nisi ~uvala no`ice od ledene vodice,niti ruke od nepla}ene muke. I jo{ }u kazati momu unuku Suncu, tko ga ovodariva poga~om.” Onda uze baka bra{no i ode.

Od tog dana ni{ta u mlinu bez Neve Nevi~ice biti ne moga{e.

Ivana Brli} - MA@URANI]

31

Razgovor o tekstu

Koja dela po~iwu sa: Bio jednom ... Nekada davno ... Nekada ranije... i sl.?

Koji su elementi u tekstu neverovatni, nemogu}i?(Pro~itajte ih!)

Odredite koje osobine pripadaju likovima u tekstu:

grub odnos alavostdobrodu{nost dare`qivostmalodu{nost drskostqubaznost ne~ove~nost

(Poka`i to razgovorom i citatima iz teksta.)

Koji i ~iji postupak ti je ostavio (dobar ili lo{) utisak i za{to?Razgovarajte o poruci teksta. Pri tom vi razgovarate o stavu

pisca, odnosno o ideji u tekstu.

Zakqu~i

Ideja je osnovna misao u tekstu i ona je stav pisca prema temikoju je obradio. Tema i ideja su prisutne u svim delovima tekstaujediweni u jednu celinu koja se zove kwi`evno delo.

Zadaci

U svesci odgovorite na slede}a pitawa, a na slede}em ~asu~itajte odgovore i sagledajte razlike u tuma~ewima:

Prepi{i jednu re~enicu iz teksta „Neva Nevi~ica” koja je kod tebeizazvala neko ose}awe.

Jednom re~enicom objasni to ose}awe.Odredi temu i ideju teksta.Ukratko opi{i jednu sliku iz teksta koja je izazvala kod tebe

neko ose}awe.

32

Mawe poznate re~i

mlin - vodenicamilo{ta - darglib - blatopolak - pola, polovina

po - polakob - sre}a`li~ar - ka{ikarzavor - zatvor`rvwevi - kamewe koje meqe u

vodenici (vodeni~ni kamen)

EPSKE NARODNE PESME

Priseti se•

Ko je bio Kraqevi} Marko? Kojeosobine wegovog lika su ti poznate?

Zadatak•

Pro~itaj pesmu i obrati pa`wu nadoga|aj koji je pripovedan i na jezik na komje napisan.

MARKOVO PRVO JUNA[TVO

Marko sjede ve~erati s majkomsuva qeba i crvena vina.Nasmija se Kraqevi}u Marko.Pita wega ostarjela majka:„O, moj sinko, Kraqevi}u Marko,~emu si se nasmijao, sine?Il' se smije{ tananoj ve~eri?Ili meni ostarjeloj majci?”Odgovara Kraqevi}u Marko: „Oj, boga mi, moja stara majko,ne smijem se tananoj ve~eri,{to bog dao to i ve~eramo;ni’ se smijem tebi ostarjeloj,jer }e svako ostariti, majko,ve} mi na um ne{to pade, majko.Kad ja bijah od {esn’est godina,ja povedoh da potkujem [arcai ponesoh [ar~evu obu}u.Kad ja bijah na sred poqa ravna,

al’eto ti Goli{an - vezirai sa wime do trista Turaka;oni vode trijest robiwicasvezanijeh ruku naopako.

33

Kad robiwe mene ugleda{e,sve u jedno grlo povika{e:„Bogom brate, Kraqevi}u Marko!Daj’ nas pusti iz ropstva prokletogjal’ za blago, jali za juna{tvo,pa }emo te spomiwati, Marko,kao sestre brata ro|enoga!”

To se meni ra`alilo, majko,

pa ja pri|oh Goli{an - veziru,poklonih se do zemqice crne,poqubih ga u skut i u ruku,pa mu po~eh govoriti majko:

„Gospodaru, Goli{an - vezire!Pusti meni trijest robiwica,evo tebi sedam tovar blaga!”

Kad to ~uo Goli{an - vezire,on na mene o~i iskola~i,pa uzima trostruku kamxiju,pa me po~e udarati wome,udari me nekoliku puta.Kad je mene malo doboqelo,ja’ pogledah oko sebe, majko,al’ nemadoh ni{ta od oru`ja,ve} potegoh [ar~evu struwicu,u struwici [ar~evu obu}u,

pa udarih Goli{an - vezira,udarih ga u ~elo juna~ko,pade vezir u travu na glavu.Pa po}erah po poqani Turke,Mili bo`e, na svemu ti hvala!Ja da ti je stati pa vi|eti:stoji zveka u struwici plo~a,stoji vriska trijes’ |evojaka.

Dok’ s’ okrenuh nekoliko puta,al’ na poqu `ive du{e nema,osim osta trijes’ |evojaka.Odvezah im prebijele rukei opravih na trideset stranada kazuju kako nam je bilo.

34

To je meni na um palo, majko,|e u~inih veliko juna{tvobez topuza i bez britke |orde,i bez kakvog ubojnog oru`ja.Zato sam se nasmijao, majko.”

Narodna pesma

Mawe poznate re~istruwica - velika torba od kozjih dlakabritka |orda - o{tra sabqajali - ili

Razgovor o pesmiZa{to se nasmejao Kraqevi} Marko?[ta su potra`ile robiwe od wega?[ta je predlo`io Goli{an- vezir?Kako je reagovao Goli{an- vezire ?[ta je Marko uradio sa Goli{anom, sa Turcima i sa devojkama?Koje si nerealne elemente otkrio u pesmi?Kakav je jezik u pesmi?Opi{i lik Kraqevi}a Marka.

UpamtiPesme u kojima se iscrpno govori o raznim doga|ajima, li~nosti-

ma, wihovim do`ivqajima i postupcima zovu se epske narodne pesme.Pesma „Markovo prvo juna{tvo” je epska narodna pesma zato {to je

ponikla u {irokim narodnim masama. Naj~e{}e se ne zna kada i gde sunastale, niti ko ih je spevao. U prvobitnom svom obliku ove pesme su bilezami{qene i stvorene od obdarenog pojedinca koji je svoju pesni~kutvorevinu mogao samo usmeno da preda drugima. Ove pesme su kru`ile unarodu usmenim putem sve dok ih pismeni qudi nisu zabele`ili i takoza~uvali od zaborava.

Poznati skupqa~ narodnih pesama i umotvorina bio je VukStefanovi} Karaxi}.

U narodnim pesmama slika se dru{tvena stvarnost onako kako su jevideli peva~i. Budu}i da su ti peva~i iz naroda, to su oni pesmamaodr`avali shvatawa, ideale i te`we narodnih masa.

Na ~asu Izra`avawa i stvarawa prona|ite re~i u ovojnarodnoj pesmi koje odudaraju od kwi`evnog jezika, zamenite ihkwi`evnim oblikom, a zatim pesmu prepri~ajte u svesci.

^itajte sastave i razgovarajte o uspe{nosti ura|enog.

35

KOSOVKA DEVOJKA(Odlomak iz istoimene pesme)

Uranila Kosovka devojka,uranila rano u nedequ,u nedequ prije jarkog sunca,zasukala bijele rukave,zasukala do belih lakata,na ple}ima nosi hleba bela,u rukama dva kondira zlatna,u jednome hla|ane vodice,u drugome rumenoga vina;pa se {e}e po razboju mlada,po razboju ~estitoga kneza.Kog junaka u `ivotu na|e,umiva ga hla|anom vodicom,pri~e{}uje vinom crvenijem,a zala`e hlebom bijelijem.

Epska narodna pesma

Mawe poznate re~i

razboj - mesto gde se vodi borbaprije - preuranila - podranila (po{la ranije)

Doma}i rad

Podelite se u dve grupe. Jedna grupa neka pro~ita pesme o Kraqevi}Marku i neka prepri~a wihovu sadr`inu. Druga grupa neka pro~ita epskepesme sa drugom sadr`inom, gde se pojavquju nerealna bi}a i postupci ineka ih prepri~a. Na narednom ~asu ~itajte sastave i vrednujte ih uz pomo}nastavnika.

Na ~asu Muzi~kog obrazovawa prona|ite i slu{ajte narodnepesme gde su opevani junaci iz istorije. Zatim ih prepri~ajte usmeno.

Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtaj portret Kraqevi} Markaonako kako si ga zamislio inspirisan opisima pro~itanim u pesmama.

36

LIRSKE NARODNE PESME

Primeni znawe•

Ponovite elemente izra`ajnog ~itawa.Dok nastavnik ~ita pesmu, slu{aj pa`qivo kako bi mogao da ih i

ti pro~ita{ izra`ajno.

Svaki u~enik ~ita u sebi, a zatim i glasno.Pa`qivo pro~itajte delove u pesmama gde su opevana ose}awa.

BRA]A I SESTRICA

Dva su bora uporedo raslai me|’ wima tankovrha jela.Bori rasli gore u visinu,zaklawali tankovitu jeluod oluje i severa quta,te joj grane uvek se zelene.To ne bila dva bora zelena,ve} to bila dva brata ro|ena,a me|’ wima sestra jedinica.Bra}a seku svoju zaklawalikao bori tankovitu jeluod oluje i severa quta.

Lirska narodna pesma

SESTRE BEZ BRATA

Dvije seje brata ne imale,pa ga viju od bijele svile,od bijele i jo{ od crvene,struk mu me|u drvo {im{irovo,crne o~i dva draga kamena,obrvice morske pijavice,sitni zubi dva niza bisera.Zala`u ga medom i {e}erom:„To nam jedi, pa nam pobesjedi”.

Lirska narodna pesma

37

Razgovor o pesmama

Kako su rasla dva bora i jela?Ko su bili borovi, a ko jela?[ta su radili borovi da bi za{titili jelu?[ta su pravile setrice koje nisu imale brata?[ta je opisano u pesmama?

Upamti

Pesma „Bra}a i sestrica” i „„Sestre bez brata” nazivamo lirskenarodne pesme. U ovim pesmama se sa`eto izra`ava jedno ose}awe,raspolo`ewe, pre`ivqavawe ili se dodaje slika koja nam pru`a nekosaznawe o `ivotu. Takva lepa slika data je u pesmi „Bra}a i sestrica”, ukojoj dva zelena bora zaklawaju tankovrhu jelu „od oluje i sjevera quta”.

Proveri znawe•

^itajte u sebi pesmu koja sledi, koriste}i znawe o izra`ajnom~itawu.

Proveri znawe o lirskoj narodnoj pesmi u pesmi „Sloboda”.

SLOBODA

Lepo peva slavujaku zelenoj {umici,na tananoj gran~ici.Otud idu tri lovcada streqaju slavuja.On se wima molio:„Nemojte me streqati,ja ~u vam pevati,u zelenoj ba{tici,na rumenoj ru`ici”.Uhvati{e tri lovcai odne{e slavuja,metnu{e ga u dvreda im qude veseli;ne}e slavuj da peva,nego ho}e da tu`i.

38

Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge.Stade slavuj pevati:„Te{ko drugu bez drugai slavuju bez luga!”

Narodna pesma

Zadatak za ~as

Na ~asu primenite tehniku Kvadrant za analizu pesme „Sloboda”.Nastavnik pravi grupe sa po ~etvoro u~enika. Svaka grupa dobija

list podeqen na ~etiri dela gde u~enici popuwavaju delove premaslede}im zahtevima:

1. U prvom delu - u~enik crta sliku koju je u~enik zamislioinspirisan pesmom.

2. U drugom delu - u~enik opisuje ose}awa koje je otkrio u pesmi,ali i ona koja je do`ivqavao dok je ~itao pesmu.

3. U tre}em delu - u~enik opisuje zvuke za koje misli da ih pesmasadr`i, ali i zvuke koje smatra da su prikladni pesmi.

4. U ~etvrtom delu - u~enik opisuje koja je veza izme|u sadr`inepesme i wegovog `ivota prema svom vi|ewu.

^itajte sadr`inu kvadranta, razgovarajte o napisanom, ali i do-puwujte, ako treba ne{to da dopunite.

39

PATRIOTSKA PESMA(MOTIV, PESNI^KA SLIKA, OPISIVAWE, RIMA)

Spremi se za ~as

Kakva su tvoja ose}awa kada se pomiwe re~ otaxbina?[ta je za tebe domovina?Pro~itaj slede}u pesmu i razmisli koju poruku krije u sebi.

SAD U MOJOJ ZEMQI GRMI, [UMI RAD

I zato ne pitaj:Otkud qubav ta?Ne pitaj, ve} pro|iod sela do sela:pro|i grad po grad;sad u zemqi mojoj grmi, {umi rad;sad se zemqa mojaprepora|a sva.I koliko snagetu se sada krije.I kada se radii kada se bije –ko da muwa seneko da po`ar plane;i kada se smrknei kad se osvane –`ivot te~e burno,gromoglasno, `urno;ko ko{nica brujii klik}e i huji – vi~e na sav glas.Poemu nam peva,najlep{u poemu –poemu o nama, poemu za nas.

Tanasije MLADENOVI]

40

Mawe poznate re~i

muwa sene - muwa sevnehuji - hu~iklik}e - kli~e (vi~e)

Razgovor o pesmi

Koji period `ivota na{eg naroda opeva ova pesma?Koja pesnikova ose}awa izbijaju iz svakog stiha?Koje re~i do~aravaju zvukove i odjeke rada?Koja celina u pesmi daje posebnu poletnost i optimizam?

Upamti

Pesme u kojima pesnik iskazuje svoja ose}awa qubavi premadomovini (otaxbini) zovu se patriotske ili rodoqubive. Sa mnogoqubavi pesnici pi{u o wezinoj lepoti, bogatstvu, istoriji.

Kwi`evni kutak

Oni delovi u kojima se opisuje jedan predmet, jedno lice, jednasituacija zove se motiv. U umetni~koj kwi`evnosti pojam motiv ozna~avanaju`u tematsku jedinicu koja se ne mo`e daqe razlagati. Motivi moguimati razli~itu funkciju: da pokre}u radwu, da opi{u neku situaciju ilipejza` i sl.

Pesni~ka slika odnosi se na slikovitost u pesmi. Posti`e seupotrebom stilskih figura u opisima likova, pojava, gra|evina, vrtova,lepih prirodnih pejza`a i dr.

Potpuno ili pribli`no glasovno podudarawe prvenstveno nakraju dva ili vi{e stihova zove se rima. Stihovi sa rimom su rimovanistihovi.

Primeri:Izme|u zemqe i zvezde sjajne Na{a tre{wa nosikriju se mnoge velike tajne. haqine razne boje

B. Crn~evi} i sve joj lepo stoje.Gvido Tartaqa

Predstavqawe ~oveka i prirode, prikazivawe svih pojava i sta-wa, ukazivawem na wihove osobine i pojedinosti zove se opisivawe.

Koristi se u poeziji i u prozi.

41

Zadatak za ~as•

Pro~itajte pesmu i analizirajte je prema zadatom planu.^itajte ura|ene analize i vrednujte ih.

Plan za analizu pesme

1. [ta je navelo pisca da napi{e pesmu?2. Odredite pesni~ke slike i dajte im naslove.3. Prepi{i stihove gde je opevan i opisan preporod zemqe.4. U kojim stihovima je iskazana poruka u pesmi?5. Kojoj vrsti pesama pripada pesma koju si pro~itao?6. Kojim re~ima i kojom bojom bi iskazao svoju qubav prema

domovini.7. Prepi{i jednu rimu iz pesme.

UO^I DANA REPUBLIKE

Nad gradom leteI rascvetavaju se raketeCrvene, `ute, zelene, bijele ...

A {ta `ele, a {ta `ele,Te zvijezde rujne, zelene, bijele?

Crvena - da svi qudi `ive u slobodi,Zelena - da `ita rastu, da sve dobro rodi,Bijela - da mir vlada me|u narodima.

Svima, svima ...I sve ostalo rasplamsane bojeSvijetle su `eqe domovine moje.

Grigor VITEZ

42

Mawe poznate re~i

rasplamsan - kada bukne plamenrujna - crvenkasta

Budi kreativan - doma}i zadatak

Re~ima: pesme, {umne, slatke re~i, bla`eno detiwstvo, let, slo-bodno peva, junak, zemja, dom, brani i qubav, poku{aj da napi{e{ kratkupesmu na temu: Moja domovina. (Neke re~i mo`e{ da zameni{ po svojojvoqi.)

Uradite zidne novine sa napisanim pesmama i dopunite ih poda-cima o prirodnim lepotama na{e zemqe (o kojima u~i{ na ~asovima Pozna-vawe dru{tva).

HUMORISTI^NE PESME

Razmisli •

Pro~itaj pesmu izra`ajno i razmisli o Ga{inom odnosu premaradu.

Koje ~ovekove negativne osobine ismejava pesnik i za{to?

GA[A

Ga{o, Ga{o, tu`an Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a htede stolar biti,Te`ak mu je svrdo.Posle htede kova~ biti,Gvo`|e mu je tvrdo.On je hteo i tka~ biti,Al’ mu smrde lonci.Zatim htede kroja~ biti,Al’ ga igla bode.[to god Ga{an po~e radit,Sve natra{ke ode!Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o,[ta }e s tobom biti?

Ga{o, Ga{o, tu`an Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a htede pekar biti,Vrele su mu pe}i,

43

Ga{a htede mesar biti,Al' je te{ko se}i.Prohte mu se ~izmar biti,Al' udara }iri{,Jo{ i ratar htede biti,Al' mu smeta kiri{;Tad }ur~ija htede biti,Opet igla bode, -[to god Ga{an po~e radit,Sve sunovrat ode!

Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{o, Ga{o, tu`an Ga{o,[ta }e s tobom biti?Ga{a j' mnogo zapo~iwo,A nijedno ne do~iwo.E, tako su leta pro{la,Ga{i starost do{la.Sad gladuje i jau~e,Pla~e, vi~e, hu~e:„O mladosti, lepo doba,Ludo li ti pro|e!” –Te{ko svakom koji ne znaRada ni zanata,Gladovawe, jadovaweNeradu je plata.

Jovan JOVANOVI] -- ZMAJ

Mawe poznate re~isvrdo - alat za obradu drveta; }ur~ija - krznar (majstor koji obra|uje ko`u);tikaj - ~ovek koji tkaje; sunovrat - ponor, provalijane do~iwo - nije zavr{io; }iri{ - lepak

Razgovor o pesmiKo je glavni lik u pesmi i {ta je hteo da bude na po~etku? [ta mu

je smetalo u zamisli?

Koje zanate je odbio i za{to?[ta je jo{ hteo, a nije bio?Objasni stihove:„Ga{a j’ mnogo zapo~iwo,A nijedno ne do~iwo”.

44

Opi{i lik Ga{e.Koje osobine qudi ismeva pesnik u ovoj pesmi?Koje si pesni~ke slike otkrio u pesmi?[ta je motivisalo pesnika da napi{e ovu pesmu?Prona|i rimu u pesmi.

UpamtiLirske pesme koje preko pesni~kih slika ismevaju negativne

osobine kod qudi kao {to su lewost, la`, zavidqivost, {krtost i sl.zovu se humoristi~ne pesme.

ZadatakIzra`ajno pro~itajte pesmu Te{ka bolest i otkrijte elemente

humoristi~nih pesama, motiv, pesni~ke slike, rimu.

Otkrijte pouku u pesmi i opi{ite „bolest” junaka i „lek” koji muje doktor prepisao.

TE[KA BOLEST

Napala bolest,nekakva bolest jaka,na{ega smjelog lovca na zvijeri,na{ega junaka.

Nije mogao u {kolu i}i,nije se mogao iz posteqe di}i,nije mogao za stol sjesti,nije mogao kompota jesti, nije mogao mlijeka piti,svi su pitali: {to }e s wim biti?

45

Tek uz pomo} ~udesnog durbinadoktor ga je pregledaodo najdubqih dubina.I postavio, uz ozbiqnu pozu,ovakvu dijagnozu:

- Od ove bolestidje~ak bi lako mogao da svisne,od ove te{ke bolesti, -groznice zemqopisne!

I propisao mu ~udotvoran lijek,da ga uzima dnevno vi{e puta,da povrati apetit,da dobije tek,tako da u slast mo`e da progutasvih kontinenata pet.Sve otoke i poluotoke, sve rijeke i potoke,pra{ume, {ume i stabla gume,sve zalive i rtove, pustiwe, oaze i vrtove,sve paralele i meridijane,a zatim da jo{ popijesva mora i okeane!

Onda }e se tek mo}i di}i,onda }e mo}i u {kolu i}i,onda }e mo}i za stol sjesti,onda }e mo}i kompota jesti,onda }e mo}i mlijeka piti,onda }e biti `iv ko ~igra,onda }e opet sposoban bitikrenuti u lov na tigra.

Grigor VITEZ

46

IZRA@AVAWE I STVARAWE

USMENO IZRA@AVAWE

(PREPRI^AVAWE I PRI^AWE)

SAMOSTALNO PREPRI^AVAWE DOGA\AJA O KOME SI ^UO (LA)

Saznaj

Nikola Tesla, veliki svetski nau~nik, rodio se 1856. godine uselu Smiqanu, u Lici (dana{wa Hrvatska). Zavr{io je Vi{u tehni~ku{kolu u Gracu (Austrija). Oti{ao je u Ameriku i tamo ostao sve do svojesmrti (umro je u Wujorku, 1943). Ono po ~emu je Tesla poznat i zna~ajan jesuwegovi pronalasci (oko sedamsto novih izuma).

Pred tobom je odlomak iz kwige „Moji izumi”. U wemu se NikolaTesla se}a i pri~a o doga|aju iz detiwstva. Pa`qivo pro~itaj tekst.

MOJ IZUM

Jednom preduzimqiv trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu.Kupqena su nova vatrogasna kola, nabavqene uniforme i uve`bani za radi za paradu. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo{esnaestoro qudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bojom. Jednogpopodneva organizovana je javna proba i ma{ina je transportovana do reke.Celokupno stanovni{tvo je do{lo da prisustvuje velikom spektaklu. Pozavr{etku svih govora i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda,ali iz cevi nije potekla ni kap. Profesori i stru~waci su uzaludpoku{avali da prona|u u ~emu je problem. Neuspeh je bio potpun kada samja stupio na scenu. Moje znawe o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo istotoliko malo sam znao o vazdu{nom pritisku, ali instinktivno sam se setiousisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapu{ena. Kada sam ugazio u reku ioslobodio cev, voda je pojurila iz we i pokvasila mnoga nedeqna odela. NiArhimed koji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao „Eureka” nijeostavio ve}i utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junakdana.

Nikola Tesla

¡

49

Razgovor o tekstu•

Koji oblik kwi`evnog izra`avawa koristi pisac? (Ko pri~a odoga|aju?)

Ko je i kako osnovao vatrogasnu brigadu?Kakav se problem javio na proslavi?Objasni situaciju u kojoj se na{ao de~ak.

Upamti

Prepri~avawe je zaokru`eno i povezano (usmeno ili pismeno)izra`avawe ne~eg pro~itanog (tekst, umetni~ko delo i sl.), ne{to {to smo~uli od nekoga, gledani film ili predstava.

Prepri~avawe slu`i istovremeno za razvijawe u~enikove govornekulture. Ono mo`e biti: op{irno (detaqno), u obliku rezimea (sa`eto),izborno (odabere se epizoda ili situacija) i stvarala~ko (unose sedopune, oboga}uje se vlastitim komentarom i sl.).

Zadaci za istra`ivawe•

Nikola Tesla je prijavio oko sedamsto novih izuma. Prona|i po-datke o nekima od wih. Mo`e{ koristiti uxbenike, enciklopedije,Internet.

Prona|i podatke o Arhimedu (ko je bio, ~ime se bavio, zbog ~egaje vikao „Eureka”).

Primeni znawe

Prepri~aj doga|aj koji je ispri~ao Nikola Tesla.

50

SAMOSTALNO PREPRI^AVAWE TEKSTASA UMETNI^KOM SADR@INOM

Saznaj•

Srpski pisac \ura Jak{i} poznat je, pre svega po svojim rodoqu-bivim i qubavnim pesmama. U umetni~kom tekstu koji sledi Jak{i} pi{e opoplavi koja je ugrozila jedan mali grad.

POPLAVA

Tri dana je kako ki{a neprestano pada; za tri dana niko nije videoono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiqatom osmehu proviruju}egsunca. Gusti sivi oblaci prekrili{e horizont, jedan drugog potiskuju}i,izgledahu kao kakve tamne slike nemirnih snova ili’ kao crne senkegorostasnih planina.

Qudi su zabrinuto gledali u tu strahotu; odla`ahu na reku, ali ninajhrabriji ne smede na most stupiti, - obala se ronila, a besni talasi,divqe udaraju}i u drvene stubove mosta, iz temeqa potresahu tro{nuzgradu ~ove~jeg truda.

Sve be{we su jurili talasi.Most, koji je donde prkosio penu{e}oj strahoti, sad se jednim

treskom raspao. Sa te{kim balvanima kao sitnim iverjem igrahu sebesomu~ni talasi. Gazde, popovi i druge }ifte razi|o{e se, bledi iprepla{teni, a prezrivim osmehom gledala je za wima gomilica golihsinova, koju ni elementi ne zapla{i{e.

U taj se mah za~uo vrisak u jednoj ku}ici, koja je desno od mosta nasamoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naru~ju vika{e za pomo} jedna`ena:

- U pomo}! U pomo}! Qudi, pomagajte! Eno se ru{i ve}! Qudi, voda!Iz male gomilice wih dvoje-troje {irokih prsiju, sna`nih mi{ica,

hrabri momci kakvih }iftinski svet ni poznavao nije, digo{e se smelimkorakom i zagazi{e u mutne talase.

- Izbavqene su! - povika{e ostali koji su svoje drugove poznavali.I zaista jedan od wih uze sirotu `enu na ramena i, skoro obeznawenu,iznese je sa detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i par~e popar~e od one sirotiwske tekovine dodava{e drugu, koji napoqu, dopolovine u vodi, prihvati{e sav taj ostatak znoja sirotiwskog...

Voda je rasla.

51

I ve} pr{tahu grede na tro{noj zgradi, koju su nemilostivi valionako besno lupali ... Ali se sin prirode ve} izvukao iz kolibice i{irokim prsima cepa{e hladnu vodu, prezira{e riku razqu}enogelementa, i tek se onda obrnu nazad kad je ~uo za sobom lom. Posledwanada sirote udovice, ta ~a|ava kolibica, sru{ila se...

Sa leve strane }uprije be{e ozidana od tvrdog kamena mehana -mehana prve klase. Mehanxija je udivqeno gledao kako se hrabri momci sapomamnim talasima bore.

Zar za wu, za tu sirotu nesre}nu `enu, da se qudi dave? Ta ni mu`joj ne be{e ~ovek! Ta da je bio, zar ne bi boqu ku}u svojoj deci ostavio?

Htede jo{ i daqe jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da jeu podrumu puno vode, i da ve} sva burad po vodi pliva.

- Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da poplavi? –govora{e bogata{kim ponosom zaneseni kr~mar. Ali kad ode i vide, a on se,bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je podrugqivosme{e}i se.

- Qudi, {to stojite? Pomagajte! Pa sto sam dukata ulo`io u pi}e!Sto dukata! ^ujete li vi? Ja sam upropa{}en ~ovek! [ta stojite! Ja }u zvatipoliciju u pomo} ...

Mala gomilica }uta{e, niko ne re~e ni re~i; ali stra{nom hukomgovorahu talasi, koji sve ve}om silinom prodirahu u varo{, pred sobomru{e}i, a za sobom pusto{ ostavqaju}i.

- Bolnica je u vodi - re~e jedan ~ovek, koji je iz drugog kraja varo{imaloj gomilici pristupio.

- Hajdemo u bolnicu! U bolnicu! - povika gomila.- A moje vino? - uzdahnu mehanxija. - Pomagaj! Hej, zaboga! Ah, moje

vino! Moje vino!

- Popi}emo ga, gazda - podrugqivo smeju}i se re~e gomilica. Re~e iode ...

\ura Jak{i}

Mawe poznate re~i}uprija -- mostmehana - kafanamehanxija - kafexija

Razgovor o tekstu•

Prepri~aj opis s po~etka teksta.Kako se pona{aju qudi koji posmatraju reku?Ko su „goli sinovi”?Prepri~aj doga|aj spa{avawa siroma{ne udovice.[ta monolog govori o bogatom kr~maru?

52

Za{to niko ne poma`e kr~maru ve} odlaze u bolnicu?[ta je osnovna misao u tekstu „Poplava”?

Upamti

Prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadr`inom tra`i odu~enika da pronikne u autorovu zamisao. Za takvo prepri~avawe sprovodise ra{~lawivawe teksta. Ovo prepri~avawe afirmi{e vrednost govornogjezika i predstavqa u~enikovu stvarala~ku aktivnost.

Zadaci•

Objasni re~i: solidarnost, hrabrost i sebi~nost. Odredi kojare~ pristaje karakteru likova u tekstu.

Usmeno prepri~avajte ovaj tekst, a izlagawa pohvalite.

53

SAMOSTALNO PREPRI^AVAWE TEKSTA SANAU^NO-POPULARNOM SADR@INOM

Svaki pogled prema zvezdanom prostranstvu pobu|uje na{uma{tu. Napredak nauke i tehnike snove pretvara u realnost. Ono {to jenekad bilo samo ma{ta, danas predstavqa svakida{wicu.

Pro~itaj izra`ajno ovaj tekst koji }e pokrenuti tvoju ma{tu.

BAJKA O BUDU]NOSTI

U dalekoj budu}nosti, na nekoj planeti `ivelo je neko radoznalodete. Ne}u re}i gde ja ta planeta jer u dalekoj budu}nosti sve planete bi}eveoma blizu... Tada }e svako imati svoju lete}u ma{inu koju }e nositi nale|ima i tako }e mo}i za tren sti}i na bilo koju planetu. Dovoqno }e bitipritisnuti jedno dugme i vlasnik }e se na}i daleko od ku}e. Izleti naplanetama bili su dozvoqeni samo odraslima jer su wihove ma{ine imaledugmad za duge letove. A de~je lete}e ma{ine imale su dugmad samo zakratka putovawa.

Radoznalo dete je htelo da samo otputuje na drugu planetu. Uzelo jedugme za daleka putovawa od svojih roditeqa i ugradilo u svoju ma{inu,a dugme za kra}a putovawa ugradilo je u ma{inu svojih roditeqa. Alijednog dana wegov otac se sru{io sa svojom ma{inom i udario u terasu.Udar je bio tako sna`an, pa su svi iza{li da vide {ta se desilo.

54

- Dobro je, dobro! - rekao je otac. - Zamislite da mi se ovo desilokilometrima iznad Zemqe.

Radoznalo dete je shvatilo da je wegov otac mogao izgubiti `ivot ume|uzvezdanom prostranstvu. Zato je brzo vratilo dugmad na svoja mesta.

Dubravko Horvat

Razgovor o tekstu

Za{to bi planete u budu}nosti bile bli`e?Kako autor opisuje lete}e ma{ine?[ta je uradilo radoznalo dete?[ta se desilo wegovom ocu?[ta je shvatilo radoznalo dete?

Primeni znawe•

Prepri~avajte usmeno ovaj tekst i odaberite najuspe{nije pre-zentacije.

55

PREPRI^AVAWE (OP[IRNO) OBRA\ENOG TEKSTA

Saznaj

Milovan Gli{i} je pisac koji slika `ivot srpskog sela iz drugepolovine 19. veka. To je vreme velikih promena u Srbiji, koje su dovele dosiroma{ewa mnogih seqaka i te{kog `ivota na selu. Tome su doprineli iratovi u kojima su mnoge porodice gubile svoje ~lanove. Milovan Gli{i}je dobro poznavao prilike na selu, saose}ao je sa siroma{nim seqacima isa mnogo razumevawa i simpatija pisao o wima.

PRVA BRAZDA

Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak gore - ve} pod planinom Vratarnom -vidi se odovud, s Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica i uz wu dve-tri zgradice.

To je ku}a udovice Mione.Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza Jankove klisure.I sad se pri~aju pri~e o Sibinovom juna{tvu i kura`i. Ko ga god

spomene u Velikoj Vrbnici, svak }e re}i: „Bog da ga prosti!”Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. Dva sin~i}a i

jedna k}i. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem Ogwanu, be{e tek sedmagodina.

Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bezmu{ke glave.

Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Mnoga udovica`alila je i pre`alila svoga doma}ina. Posle godinu-dve dana neka sepreudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tu|em ocu.

Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre}i druge.Otresita i vredna `ena prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove.

Mioni se ~inilo - do}i }e Sibin, pa kako }e mu pogledati u o~i kadzate~e svoju ku}u rasturenu i pustu... Pokojni Sibin ima dosta bra}e ibratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobrodu{ni qudi. Nemadana kad koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj, da joj pomogne {togod.

Najvi{e je Mioni pomagao mla|i Sibinov brat Jelenko.Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:- Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{

li, jadna ne bila, da ne mo`e{ izi}i na kraj s tom di~icom! Kud }e{,jadnice, pre? Da ima{ sto ruku opet ne bi mogla sama sti}i da sve uradi{.[to ne do|e{ barem dok ti de~ica stanu na snagu? ...

56

- Ne mogu, de{o! - odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i.- Ama, {ta ne mo`e{, snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti lak{e i

rahatnije.- Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti ovo ogwi{te, gde su se ova

siro~ad prvi put vatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojoj deci kad bi mezapitali: „^ija je, nano, ona ku}a {to je zarasla u korov i zovu, te niko nesme ni dawu u wu u}i?” Kad bih tako u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so{to sam pojela u ovoj ku}i sa pokojnim Sibinom! Sa~uvaj, bo`e! Nikad,de{o, nikad!...

- Vala, svak ti se `ivi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesipametna. Samo si ne{to sludovala ...

- A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno. Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode u wivu

da uzore Mioni koliko joj treba za usev.

Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u te`im radu poqskom - {tove} ne mo`e da savlada slaba `enska ruka. Oni joj uzoru malo wive, posejui srede kao sebi. Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, `awe.Nikad se ne}e po`aliti da joj je te{ko. Ho}e u tom da joj pomognu. Woj ~istobude krivo. Obi~no im odgovori:

- Hvala vam! Gde je bilo te`e tu ste mi pomogli. Ovo mogu ve} polakoi sama!

II

Prolazi godina po godina.Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. ^esto sad ne bi ni

verovala da mo`e biti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeopetnaestu godinu. Ide u {kolu. Veliki je |ak. Du{anka navr{ilatrinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovima. Ako Mionazorom podrani na wivu da u`awe koji snop vi{e, ili ode na livadu da

poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio - ne}e u podne kad se vrati ku}i,ostati bez ru~ka. Du{anka se brine o tom kao kakva matora redu{a. Ume~ak i poga~u da umesi. Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu. Jo{ gradiponekad pucaqke od zove, ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovcena popas. Vajdica je od wega.

Hvala bogu, de~ica su Mioni zdrava i vesela, razborita i vredna.Odevena su kao iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno srce kad ihugleda.

- Ti}i moji lepi! - pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i. Bo`e jaki,molim ti se, podr`i me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja!

Dobar je bog. On je saslu{ao ovu usrednu molitvu samohrane udovice.Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Svud su je hvalili

i wome ukorevali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. Samo jedno be{e

57

im za ~udo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana iopremiti ga u {kolu! To su joj kao zamerali.

I sam Jelenko prekorio je jedanput Mionu zbog toga. Be{e se svratiosa svojim stricem, pa posle razgovara o svemu i sva~emu, re}i }e snasi:

- Vala, svak ti se `ivi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesipametna. Samo si ne{to sludovala ...

- A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno.- [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne?

Toliki imu}niji i zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece. Tisi i onako sirota i mu~enica, pa ...

- Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posledwa u selu! - odgovoriMiona i zaplamti se malo u obrazu! Pokojni Sibin, bog da mu du{u prosti,~esto je govorio kako }e, ako do~eka, {kolovati Ogwana. Ja sam muispunila `equ. Kad sam se mu~ila toliko godina, ne}e mi zar biti ni{taako se pomu~im jo{ neko vreme.

- Ono jest, snaho - po~e stari Jezdimir. - Sve je to lepo i krasno,ali opet: ti si eto sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala pomo} iolak{ica.

- Ta Ogwan }e mi sad u Petrovu dne izu~iti i ostati kod ku}e. Akobog da zdravqa, da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u da mi deca budu

slepa kod o~iju! - odgovori Miona tako pouzdano i odse~no da joj niJelenko ni Jezdimir ne umedo{e re~i re}i.

Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima, pa se digo{e i odo{e.

- Mu` `ena! - re~e ~i~a Jezdimir polako, po{to odmako{e od ku}eMionine.

III

Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila. Ne duva vi{e o{traustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih

bukava - po{av od @upe, pa sve do @eqina, Nera|e i Kopaonika. Snegsvud gotovo okopneo. Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za beli vetar; on}e se rasplinuti tek posle, kad pripeku junske vru}ine.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive pevaju}i inadaju}i se dobroj godini.

Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije. I{la je tamo zorom da obi|eSenadina.

Ona je odr`ala svoju re~. Ogwan je o Petrovu dne dovr{io ~etvrtirazred, a Senadin je odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi.

Taman Miona ozdo u vo}wak, a Du{anka ispade iz ku}e. Stutoqilane{to u lepu {arenu torbicu, pa se nekud `uri.

- Kuda }e{ Du{anka?

- Ene-de! Zar i ti do|e? - odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena.-

58

Ba{ dobro da ne ostane ku}a sama... Evo ja po{la do brala ...- E? A gde je on?- Na wivi tamo iza laza ... re~e da mu ponesem ru~ak.- A zar ne}e do}i ku}i da ru~a?- Ne}e.- A {to?- Oti{ao je sa volovima i ralom ...

- E! - ~isto uskliknu Miona. - Pa {to mi odmah ne ka`e{, veselabila? Daj meni tu torbicu! Ja }u mu odneti ...

- Neka, nano, ti si umorna. Odne}u mu ja ... Pa onda ...- [ta, ~edo?- Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah. „Ho}u”, veli „da obradujem

nanu...”- O, bog mi ga obradovao! ... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni

osetila kad sam do{la ... Eh, ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza!Vidi ti wega! ... Daj mi tu torbicu! Podne je, eto, prevalilo! ... A je li oti{aoodavno?

- Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu ...Miona brzo uze torbicu od Du{anke, zagleda {ta je spremqeno, pa

ode `urno.

Du{anka osta pred ku}om - gledaju}i ~isto za~u|eno za svojommajkom.

IV

Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. Zemqa potak{a; kad jedobra godina, rodi dve-tri krstine jarice.

Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa ho}e da ovrati, kad eto ti mumajke.

- Nuto moga matorca kako mi radi! - kliknu Miona radosno,pritr~av{i, pa uze grliti i qubiti Ogwana.

Ogwan se malo iznenadi.

- Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! - nastavi Miona. - Gle, gle! Kakoje to krasna brazdica, pa kako je duboka! ... O, mene lude! Govorim koje{ta,a ti si umoran, rabotni~e moj! Dela, evo ... evo seja ti spremila ru~ak ...

Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. Prostre torbicu,pa razredi po woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih krompira, tankupoga~icu, zastrug me`ganika, pa i ~uturicu, govore}i:

- E, gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Matorka moja. Znaona {ta vaqa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si radio!

I suze joj grunu{e.

- [ta ti je, nano? - re~e Ogwan sednuv{i. - Ti pla~e{?- Ni{ta, sine, ni{ta! Eto, smejem se! ... Dela uzmi, gladan si, znam ...

59

Bogami, i ja se zabavih malo dole u ~ar{iji. Da zna{ kako u~iteq hvaliSenadina!

- Sedi i ti, nano da ru~amo zajedno - re~e Ogwan lome}i i woj par~epoga~ice.

- Neka, sine. Ru~a}u ja kod ku}e. Du{anka me ~eka - odgovori Mionastoje}i i kao dvore}i sina. - Ti misli{ i ja sam umorna. Nisam, Ogwane!Mogu ja vazdan stojati, sinko! Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ ti svedanas uzorati ... E, gle ti wega! Ba{ ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka... A ja mislim, {ali se, vrag jedan.

I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e rukavom i smeja se.Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udari mu u lice. Zausti da rekne

ne{to, pa ba{ ne ume.Miona ga opet nudi.

Po~e da }ereta s wime kao dete - sve stoje}i. Re~e kako }e o~uvati{enicu s te wive, samo za blage dane. Mesi}e od we ~esnicu, kola~ za krsnoime. Najlep{e je bra{no od starog `ita.

- Samo ako dobro rodi - re~e Ogwan. - Zna{ sama, nano, da nam je ovawiva ponajtak{a. @ito se gotovo svakad izglavni~a.

- O rodi}e, sine ... Mora roditi! Ta ovakve zemqe nema ni u Moravi!Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni quqa... Vide}e{ kako }e tu biti dobra{enica ...

Ogwan poru~a, pa se di`e da prihvati opet ralo i o{inu volove ...Miona stoji i gleda sina kako kao petli} opskakuje, tegle}i ru~icu

i navijaju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad je te`ak, a detiwaruka jo{ neja~ka.

Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne, ali ne{tone smede. Ni sama, a ne zna za{to?

Pribra torbi~icu, pa po|e polako ku}i.Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. Videla je kad je

uzorao ~ak i tre}u brazdu! ...

Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se - smeje joj se. Ne zna ni samaza{to! Malo pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bogobraduje! I zar ja nisam sre}na? More imam ja sina! Imam doma}ina, hej!Ne}e meni poslovati vi{e tu|e ruke. Aja! Nema niko ovakvog deti}a. Eno gaore! Ne mo`e boqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu, dve pa }u ga i

o`eniti - ako bog da! O, ta i moja ku}a }e propevati!”.Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad kad se

vratila sa wive iza laza ...Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu.

Milovan Gli{i}

60

Mawe poznate re~i

aja - ne, nipo{to; glavnica - `itna bolest; dejaniti se - izlazitina kraj sa te{ko}ama; deti} - vaqan momak; de{a - dever; dura{nost -izdr`qivi; zastrug - drveni sud; zauvar - od koristi; jarica -prole}na p{enica; kura` - hrabrost; krstina - snopovi `ita; laz -klizi{te; quq - vrsta korova; ti}i - pti~ice; me`ganik - jelo odpasuqa; rahatnija - u spokojstvu; }eretati - pri~ati; ustoka - isto~nivetar

Ragovor o tekstu

Po ~emu se Miona izdvojila od ostalih udovica?Kakva ose}awa ona pokazuje prema pokojnom mu`u?Za{to joj je te{ko da sa decom napusti porodi~no ogwi{te?Kako je Miona ispoqavala brigu i qubav prema deci?[ta ova junakiwa misli o obrazuvawu i radu?[ta je ~i~a Jezdimir mislio kada je rekao da je Miona mu`-`ena?Na kakav na~in se svako weno dete potrudilo da su Mionina odri-

cawa bila opravdana?

[ta je Mionu, ipak, najvi{e usre}ilo?U ~emu je simbolika (preneseni smisao) naslova ove pripovetke?

Priseti se

[ta je to prepri~avawe?^emu ono slu`i?Kakvo prepri~avawe mo`e

biti?

[ta potvr|uje prepri~ava-we teksta sa umetni~kom sadr`inom?

Grupni rad

Organizujte op{irno usmeno prepri~avawe teksta u grupama.Svaka grupa priprema op{irno prepri~avawe svoga dela pomo}u ovihsmernica:

1. Majka i deca - `rtve rata 5. Mu` - `ena2. ^uvawe doma}eg ogwi{ta 6. Du{anka nosi ru~ak3. Ti}i moji lepi! 7. Prva brazda4. Slepi kod o~iju 8. Suze radosnice

61

PREPRI^AVAWE (U OBLIKU REZIMEA) OBRA\ENOG TEKSTA

Zadaci•

Nabroj nekoliko slika kojima bi mogao da opi{e{ ne~ije po`rtvo-vawe i qubav.

Pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi u sebi.

VRABAC

Vra}ao sam se iz lova i prolazio stazom kroz vrt. Moj pas je tr~aopreda mnom. Odjednom, usporiv{i korak, po~e se kretati kao da je osetiodivqa~.

Bacih pogled du` staze i primetih malo `utokquno vrap~e sapaperjem na glavi. Ono je palo iz gnezda (vetar je savijao breze kraj staze)i ostalo je nepomi~no, ra{iriv{i bespomo}no jedva izrasla krioca.

Moj pas mu se polako pribli`i. U jedan mah s obli`weg drveta sletinaglo i pade kao kamen pred samu pse}u wu{ku jedan matori crnogrudivrabac, sav nakostre{en, unezveren, s o~ajnim i `alosnim piskom; on sko~ijedno dva puta u pravcu otvorene pse}e ~equsti sa iske`enim zubima.

On je jurnuo da spase i zakloni svoje mladun~e... Ali celo wegovomaleno telo drhtalo je od u`asa, glasi} podivqao i promukao, dok je savzamro i `rtvovao sebe!

62

Pas mu se morao u~initi kao neko ogromno ~udovi{te! Ali on ipaknije mogao da ostane na visokoj sigurnoj grani. Snaga ja~a od wegove voqezbacila ga je odande.

Moj Trezor se zaustavi i ustuknu nazad... I on je, izgleda, priznao tusnagu.

Po`urih da zovnem zbuwenog psa i udaqih se pun strahopo{tovawa.Da, ne smejte se! Sa strahopo{tovawem sam stajao pred tom malenomjuna~kom pticom, pred poletom wene roditeqske qubavi.

Qubav je, razmi{qao sam, ja~a nego smrt i ja~a nego strah. Samo ona,qubav odr`ava i pokre}e `ivot.

Ivan TURGEWEV

Razgovor o tekstu•

[ta je osetio pas dok se vra}ao s lova?Kako je opisano malo vrap~e?Ko je sko~io pred pse}om wu{kom?Za{to vrabac nije mogao ostati na visokoj sigurnoj grani?O kakvoj je snazi re~?Objasni zna~aj posledwe re~enice teksta.

Upamti

Prepri~avawe u obliku rezimea predstavqa te`i oblik govornogizra`avawa. To je takvo prepri~avawe koje tra`i da se u sa`etom oblikuiznese kompozicija teksta (razvoj radwe). U~enik pronalazi svoje oblikeizra`avawa kako bi sa`eto izrazio sadr`aj teksta.

Doma}i zadatak

Ve`baj usmeno prepri~avawe pripovetke „Prva brazda” u oblikurezimea. Mo`e{ koristiti slede}i plan:

63

1. Samohrana majka s mukom podi`e maloletnu decu.2. Mionina deca su zdrava i uzorna u svemu.3. Uz velike `rtve majka ih {koluje i vaspitava.4. Ogwan odlazi na wivu.5. Od sre}e majka se smejala i plakala.

PRI^AWE O DOGA\AJU I O VLASTITOM DO@IVQAJU

Upamti

Pri~awe (naracija, pripovedawe) u prvom licu je jedna od formi(oblika) pripovedawa. Ono se vezuje za neki lik iz samog dela. To mo`ebiti pripoveda~ koji je nosilac radwe pri~e, ili mo`e biti pripoveda~koji u doga|aju u~estvuje kao wegov posmatra~. Pri~awe je u najve}oj merili~no, ose}ajno i ispovedno.

Ovakav na~in primewuje Branko V. Radi~evi} pri~aju}i o doga|ajuiz svog detiwstva u pri~i „\a~ka kapa”.

\A^KA KAPA

Bilo je to poodavno. Do{la jesen.

Osvanuo dan po~etka {kolske godine. Izjutrame mati rano probudila. Odmah sam je, onakosawiv, zapitao:

- A |a~ka kapa, majko?

- Dobi}e{ je! - re~e ona neuverqivo.Mene ne{to prese~e. Osetih: mati moja je

mnogo nesre}na. Ali sam }utao. Obukoh se isi|o{ u kuhiwu.

Pio sam ~aj i ~ekao. Mati je odjurila ukom{iluk. Oti{la je da potra`i i pozajmi kapuza mene. Pa i to {to mora da je pozajmi – bilo je neveselo. @ao mi je bilo i sebii majke. Ona se opet poni`ava. A ja? Eto, polazim u prvi razred gimnazije. Ali,kako polazim! Mo`da }u morati da ostanem kod ku}e. Jer nemam kapu.

Mati je i sino}, i preksino}, i svih ovih poslednih dana i{la, molila,tra`ila. Vra}ala se praznih ruku. Uvek je na pitawe: „|a~ka kapa?” neodlu~noodgovarala: „Dobi}e{ je, samo budi malo strpqiv”. I ja sam bio strpqiv. ^ekaosam. Ali dan polaska u {kolu se pribli`avao. I sada, kada o tome mislim, nebih mogao ta~no re}i ko je bio nemirniji, ona ili ja. Woj je bilo te{ko, prete{ko.A ja sam se ose}ao kao izgubqen.

Strepeo sam: samo da ne zazvoni veliko {kolsko zvono. @eleo sam da senekako produ`i jutro, da potraje. Prolazili su de~aci, naravno, u novimkapama. A ja sam bio pred pla~em.

Radovao sam se |a~koj kapi, {iritima i onim zlatnim oznakama za razredi odeqewe. Postao sam gimnazista. I ba{ ona, |a~ka kapa, bila je najvidqivijiznak velikih promena. Ali {ta da se radi? Sumwao sam da }e mi je majka doneti.

Bilo je to tu`no, mnogo tu`no jutro.I vidim: nema majke. Oslu{kujem: zvono }e zazvoniti. Ulica puna |aka,

puna kapa, novih pantalona i cipela. Nailazi prodavac |evreka. Pro|e

64

profesor, na{ sedi sused, a |a~ke kape polete sa glava. Ja sedim u kuhiwi,gledam kroz prozor. A majke nema, pa nema.

„Ti si najnesre}niji de~ak na svetu”, ka`em sebi i, slomqen, odmaknem seod prozora. Pomislim: „Kako je tu`na i nepotrebna sirotiwa”. I ~ini mi se:nikad vi{e ne}u biti veseo. A moji drugovi su veseli. A ja nosim tu|e pantalone,tu|u ko{uqu i cipele. I ne mogu da ne pla~em, pa zapla~em.

- Branko! - zovu me de~aci sa ulice.- Branko! - glasovi su wihovi nestrpqivi.A mene mu~i stid i ogor~ewe. Ne javqam se, }utim, pritajen. Oni odlaze,

a ja ostajem - gorak.Tako mala stvar - kapa, a tako veliki bol u mom srcu!Odjeknulo je veliko {kolsko zvono i ja sam poleteo ka prozoru.

Prislonim lice: mati tr~i ulicom. Izleteo sam napoqe, pohitao majci u susret.

U wenoj ruci - |a~ka kapa. Uzimam je onako, u trku, me}em na glavu. Ali, kapa jebila velika. Preklopila me preko o~iju.

- Stavi}emo hartiju - re~e mati.- Ho}e li pomo}i?- Malo }e pomo}i, ka`e mati, po`uri.Vra}amo se tr~e}i. A zvono zvoni. Zvoni.- ^ija je kapa?- Jovanovog Mom~ila.A Mom~ilo ide u ~etvrti razred.

- Nesre}a! - ne mo`e, a da ne ka`e mati.Mom~ilova glava kao moje dve. Gde ba{ da dobijem wegovu kapu?I ni{ta ne poma`e hartija.Tada se mati seti:- Nakrivi je.Nakrivim dobro kapu na jedno uho.

- Sad si kico{! - re~e, a o~i joj pune suza. Ho}e da se nasmeje, ali nemo`e. Moj kico{!

- Kico{? Jadan kico{.Gledam u ogledalo. Kako je ~udno izmewena moja glava. A lice nekako

tu|e, neobi~no.Ka`i mati:- Najva`nije je da kapa ~vrsto stoji.- Tako je, majko, kapa ~vrsto stoji.Zvono zvoni i ja potr~im u {kolu. Ali, kada tr~im, kapa me opet poklopi.

I ja je skidam i nosim u ruci.Bilo je tu`no, mnogo tu`no jutro.U{ao sam u {kolsko dvori{te. Za~udili su se moji drugovi:- Gle kako ovaj nosi kapu! [ta je to s wim?

- Sada }e mu ]iro pokazati kako se nosi kapa! - re~e stariji |ak.Ja nisam znao ko je to ]iro. Ali sam osetio da se bli`i nesre}a.Prilazio mi je sasvim malen ~ovek.

- Ovamo! - pozvao me je prstom. Do|i, do|i.Skinuo mi je kapu i ponovo mi je natukao na glavu. Preklopila me je i

65

preko o~iju i preko nosa.A onda se trgnuo: vaqda je shvatio u ~emu je stvar.- Sirotan, re~e, a glas mu je bio pun sau~e{}a. Nakrivi je, brate, koliko

ho}e{. I oprosti. Ne`no mi je name{tao kapu, krivio je i popravqao. Gledao me tu`no,

dobro, sa kajawem.

Bio je to ]iro, profesor istorije.

Branko V. Radi~evi}

Ragovor o tekstu[ta je tema ovoga teksta? Ko je pripoveda~?

Za{to je |a~ka kapa bila toliko va`na za novog gimnazijalca?Objasni re~enicu: „@ao mi je bilo i sebe i majke”.Zbog ~ega pripoveda~ ka`e: „Woj je bilo te{ko, prete{ko. A ja sam se

ose}ao kao izgubqen”?[ta je de~ak ose}ao dok je ~ekao da mu majka donese kapu?Za{to pripoveda~ ka`e da je bio „jadan kico{”?Kako obja{wava{ postupak profesora istorije?Organizujte prepri~avawe teksta u obliku rezimea. (Pro~itajte deo

- upamti.)

Zadaci• Opi{i ose}awa koja u tebi budi ova pri~a.

Budi pripoveda~ i ispri~aj jedan doga|aj kada si bio tu`an („Tadasam bio veoma tu`an”). Ne zaboravi da je ova forma izra`avawastvarala~ki ~in.

Pored stilski bogate re~enice, va`ni su: boja glasa, emocio-nalnost, dikcija, intonacija, gestovi, mimike.

Doma}i zadatak - rad na ~asu•

Od slede}ih re~i ve`baj da pri~a{ doga|aj o vlastitom do`ivqaju:a) jesen, vru}e, dan, vinograd, selo, brdo (uvod)b) zreli grozdovi, lepqivi prsti, pune ko{are, nasmejana lica, neumoran

rad (glavni deo)v) zalazak sunca, umor, slatka ve-

~era, prijatan san (zavr{ni deo).

Na ~asu Izra`avawa i stva-rawa usme no ispri~ajte pripremqenesastave.

Najuspe{nije istaknite.Na ~asu Likovnog obrazovawa

crtajte korpe sa va{im omiqenim vo}em.

66

PRI^AWE NA ZADATE TEMATSKE RE^I

Upamti

Dok pripoveda~ pri~a do`ivqaj, on reprodukuje ne{to {to je li~nodo`iveo ili je izmislio. To je stvarala~ki proces u kome dolaze doizra`aja: ume{nost pripoveda~a da odabere interesantnu temu, daosmisli pri~u i tok doga|aja, da sastavi stilski oboga}ene re~enice,wegova ose}awa i se}awa na do`ivqaj, wegova fantazija.

Zadatak

Sastavi pri~u za usmeno izra`avawe na temi „Kako sam se obra-dovao/la”.

Koristi i ove re~i da bi izrazio/la:

1. ose}awa: toplina, uzbu|ewe, prijatnost, ne`nost, razigranost; iznena|ewe, golicawe, sre}a, zadovoqstvo;

2. posledice:suze radosnice, smeh, sjaj u o~ima, veselo lice; zagrqaj, skakutawe, drhtawe glasa.

* Savet: Prvo razmisli i sastavi plan pri~awa: tema pri~e, uvod,tok i kraj pri~e, tvoja ose}awa, posledice te tvoje radosti.

Mo`da }e ova fotografija izavzati neka ose}awa i nadahnu}e.

67

OPISIVAWE - DESKRIPCIJASAMOSTALNO OPISIVAWE

Upamti

Sve {to nas okru`uje mo`e biti predmet opisivawa: priroda iprirodne pojave, stvari, li~nosti, objekti, slike, `ivotiwski i biqni sveti sl.

Opisivawe je jedan od oblika izra`avawa (pismenog i usmenog).Dok opisujemo ne{to, mi kao da ga o`ivqavamo. Zato opisujemo: oblike,boje, zvuke, mirise, kretawa u prostoru, skladnost, harmoni~nost i sl.

Mo`e se opisivati u prozi i u stihu.

Sagledaj•

Pa`qivo ~itaj i istra`uj tekstove (odlomke) koji slede (slikedvori{ta, oluje, opis, devojke i mostovi). Uo~avaj razli~ita opisivawa,zapa`aj umetni~ke i jezi~ke pojedinosti i stilska sredstva kojima seautori slu`e.

Uporedi {ta je opisano i prepri~aj opise.

VELIKO DVORI[TE

a .,

. ,, , , ,. , .

, ,.

.

.Stevan Rai~kovi}

68

OLUJA

Nebo je bilo ~isto kao staklo. Istovremeno nekako ~udno, ~ini sebezbojno. Sunce, sada ve} bez zasewuju}eg bleska, prosipalo je na zemqumno{tvo u`arenih zraka, ali kao da ih je prethodno procedilo krozzamu}eno staklo ... Sveop{tu poti{tenost pove}avala je mukla ti{ina.Niotkud vetri}a, ni pti~e da se oglasi ... I odjednom, gle, se zapadnestrane, pojavi se beli oblak, posle wega jo{ jedan i jo{ jedan. ^udnombrzinom su narastali i spajali se jedan sa drugim ...

Jan ^ajak

MOSTOVI

Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ije`ivelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~estookrzani na o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i nepri-metnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki `eleznimostovi, zategnuti od jedne do druge obale kao `ica, {to drhte i zvu~e odsvakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svojesavr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ihunuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane gredepoigravaju i zve~e pod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I,najposle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}edrvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eni preko nekog gorskogpotoka koji bi bez wih bio neprelazan.

Ivo Andri}* * *

U Milice duge trepavice,prekrile joj rumen’ jagodice,jagodice i bijelo lice.Ja je gledah tri godine dana;ne mogoh joj o~i sagledati,crne o~i, ni bijelo lice...

Narodna pesma

Doma}i zadatak - samostalno opisivawe

• Odaberi temu i pripremi usmeno opisivawe.1. To je moja omiqena stvar2. Na slici sam video ...3. On/ona je moj idol

Na ~asu ~itajte sastave i odaberite najuspe{nije.

69

PISMENO IZRA@AVAWE(PREPRI^AVAWE I PRI^AWE)

PREPISIVAWE ODABRANOG DELA OBRA\ENOG TEKSTA

Pro~itaj pripovetku i razmisli koja je wena poruka.

ODJEK

Nekog ~oveka i wegovu `enu pozovu prijateqi iz obli`weg grada ugoste. Ali kako su oni imali kravu, jedno od wih dvoje moralo je ostati kodku}e, da je hrani i poji, muze i, dabome, da joj mewa prostirku od slame.

- Ti }e{ ostati kod ku}e! - re~e `ena. - Ti ide{ u grad ~esto, a jaodavno ni iz dvori{ta nisam izi{la.

- Ne, ne, `eno, boqe je da ti ostane{ kod ku}e! - odgovori joj mu`. -Ja sam neve{t radu oko krave. Ne umem da muzem. Osim toga imam va`anposao u gradu.

- Uvek ti ima{ „va`an” posao u gradu! - naquti se ona. Prepirali su se oni tako nekoliko ~asova oko toga. Ni jedno nije

htelo da ostane kod ku}e. Tada se `ena seti da, nedaleko od ku}e, imajedno strmo i visoko, po{umqeno brdo. Kad neko vikne od ku}e, brdo muvrati posledwe re~i.

- Eto, neka nam brdo odgovori i neka re{i ovo pitawe! - re~e `enamu`u.

- Pa, dobro, kad ve} nema drugog izlaza i na~ina, pristajem! - slo`ise on i brzo re{i spor.

Prvo izi|e ~ovek da upita brdo, pa povika:- Ho}u li ja u grad u goste ili da ostanem kod ku}e?

- ... kod ku}e! - odgovori brdo odjekom.Sad do|e red na `enu da pita.- Ho}u li ja da ostanem kod ku}e ili da idem u goste?

- ... u goste! - odgovori brdo.Tako dosetqiva `ena dobi dozvolu da sutradan ide u grad, u goste.

Narodna pripovetka

Razgovor o tekstu•

Za{to ~ovek i wegova `ena nisu mogli zajedno da po|u u goste?[ta je predlo`ila `ena?Za{to mu` nije hteo da ostane kod ku}e?Kakvo je re{ewe predlo`ila `ena?

70

Kakav je odgovor dobio mu`, a kakav `ena i ko je oti{ao u goste?Koju karakternu osobinu prepoznaje{ kon `ene?Kakvu si poruku izvukao iz teksta?

Zadatak za ~as

Svaki u~enik u svesci primewuje tehniku Petored za tekst„Odjek”.

Pro~itajte {ta ste uradili i najurednije stavite na pano.

Naslov (tema)jedna imenica ___________________________

Opis dva prideva _________________ ___________________

Aktivnost (radwa)tri glagola ______________ _________________ _________________

Ose}awefraza od ~etiri re~i _________ ___________ __________ __________

Sinonimdruga re~ za temu _________________________________

Doma}i zadatak•

U svesci prepi{i jedan deo iz teksta i obrati pa`wu na: urednopisawe, pravilno pisawe slova i interpunkcijskih znakova, pisawedirektnih re~i likova, razmak izme|u re~i i sl.

Na slede}em ~asu razmenite sveske sa drugom koji sedi s tobomda biste proverili ura|ene zadatke. Crvenom olovkom napi{ite primedbe(pohvalu ili nedostatke).

71

PREPRI^AVAWE DOGA\AJA O KOME

SAM ^UO/LA OD DRUGOG LICA

RazmisliPa`qivo pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi. To devoj~ica

prepri~ava doga|aj iz {kole, kad je radila pismeni zadatak.

NESPORAZUM

Jedva sam uspela da, pre nego {to je zvono objavilo kraj ~asa, skr-pim nekoliko nezgrapnih re~enica u kojima je na vi{e na~ina bilo izra`enoda je poqe bilo zeleno i {iroko, a majski dan svetao. Da bi taj pejza` maloo`ivela, dodala sam da je nasred livade kloparala ogromna vetrewa~a,{to, naravno, nije bilo ta~no, pa me nastavnica zbog toga, s pravom, predcelim razredom ismejala. „Gde si videla vetrewa~u?”, pitala me smeju}ise. U frizernici, kod Bo`ane, odgovorila sam spremno. Nisam znala da ufrizernicama dr`e vetrewa~e, to je ne{to novo, ka`e ona, pa opet smeh,ha, ha, ha. Ona je govorila, a |aci su pocikivali, kao da ih je neko golicao.To je zaista bilo nepravedno, a naro~ito me bolelo {to kiko}u moje dru-garice, iako su znale da govorim pravu i celu istinu.

Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nije i{la na {i{awe kodBo`ane. A Bo`ana je nas klinke {i{ala okrenute licem zidu. Na zidu, ukoji smo za vreme ulep{avawa buqile, visila je ogromna slika, a na woj seba{karala ogromna vetrewa~a, ra{irenih krila, nad poqanom punommasla~aka i belih rada . . .

Vida Ogwenovi}

Primeni znawe•U svojoj svesci prepri~aj neki doga|aj o kome si ~uo od drugog

lica. Mo`e{ prepri~ati i doga|aj o kome si ~itao u de~jem ~asopisu.

Priseti se {to si nau~io/la o prepri~avawu i primeni svojeznawe dok bude{ stvarao/la.

Najuspe{nije sastave pohvalite i od wih napravite zidni ~asopis.

Razgovor o tekstuObjasni kako se vetrewa~a sa slike „preselila” u pismeni sastav

jedne devoj~ice.

Opi{i pona{awe nastavnice i |aka.[ta je ovde nepravedno, a {ta je nesporazum?

Doma}i zadat