Srpski dobrovoljci

8/14/2019 Srpski dobrovoljci

1/18

Zbor u Odesi

Piu: Predrag Pavlovi i Novica Pei

Krajem aprila (2006.) navrava se 90 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljake divizije uOdesi, iji je borbeni put put heroizma iskrenih rodoljuba, potresno stradanje jedne mladosti

protiv silnog neprijatelja. U feljtonu koji zapoinjemo bie osvetljena istorijska istina o junatvujedne generacije onako kako su je videli oni sami, ali i kompetentni istoriari i analitiari

Odesa

ODESA, ruski primorski grad, tih dana 1916. godine, okupan prolenim suncem, bio je

pretrpan ratnim dobrovoljcima koji su stizali iz mnogih zarobljenikih logora irom Rusije da bistali u stroj nove jedinice koju e, uz saglasnost vlade i blagoslov cara Nikolaja II Romanova,formirati Vrhovna komanda srpske vojske.A vie meseci ranije svi su oni bili vojnici austrougarske vojske, po nareenju oterani na front

prema Rusiji, da se bore protiv slovenskih naroda. Srbi, Hrvati, Slovenci, Slovaci i esinestrpljivo su ekali pogodnu priliku i meu prvima se predavali ili beali Rusima, ispoljavajuina taj nain svoje antiaustrijsko raspoloenje.Kod mladih ljudi, koji su silom mobilisani, bila je veoma razvijena svet o zloinakimnamerama vojske iji su obveznici i izraena velika elja da se domognu Srbije, prikljue njenojvojsci i u borbenom stroju vode odbrambeni rat protiv Habzburke monarhije. U njima jesvakim danom jaalo uverenje da treba svim sredstvima skriti tu vetaku tvorevinu koja je

drakonskim merama sputavala slobodan nacionalni i dravni suverenitet porobljenih naroda.NA ruskom Jugozapadnom frontu dejstvovale su etiri ruske armije pod komandom generalaAleksija Brusilova. Na pravcu glavnog udara ruska 8. armija probila je austrougarski front i

prodrla u dubinu oko 100 kilometara. Time je Austrougarskoj nanet najtei poraz u Prvomsvetskom ratu: izgubila je 220.000 vojnika, od ega je veliki broj zarobljen. Meu njima jenavei broj bio Srba, buduih dobrovoljaca u Rusiji.To je bio pogodan momenat za prelazak na rusku stranu, ali sam in predaje ili zarobljavanja

bio je vrlo razliit, od sluaja do sluaja.Evo kako su dva austrijska vojnika opisala te dogaaje:Dobrovoljac Lazar DUJI: Da bi izvrio nareenje da sa svojim vodom uspostavim vezu sasusednom jedinicom, trebalo je da proemo kroz jedan umarak, irine kilometar i po, koji jeiao uz padinu jedne kose, koja se postepeno sputala u neki potok. Vie tog umarka uoavalase linija novoiskopanih ruskih rovova, iji je poloaj dominirao itavom bliom okolinom.
http://imageshack.us/


2/18

im smo se ubacili u umu i njene jaruge, video sam da su nas Rusi primetili i ubrzo smo uli sboka povremenu puanu vatru. Mada sam od uzbuenja i napetosti ivaca podrhtavao, vrstosam odluio da se predamo. Na primedbu mojih vojnika da smo zalutali, ja sam upornonareivao da idemo dalje, to je znailo blie ruskim rovovima...KREUI se tako prema padini i izlazu iz ume, dotro je jedan vojnik iz, napred isturene,

patrole i javio da su naili na izvoru u potoku na jednog ruskog vojnika, koji se poplaio, baciomanjerke sa vodom i digao ruke da se preda. Brzo smo stigli svi tamo. Strah ruskog vojnika bioje jo vei kada je oko sebe video itav vod do zuba naoruanih neprijateljskih vojnika.Situacija je sada postala veoma neobina: Rusi su tu, ali kako sada naem `zarobljenikuòbjasniti i dokazati da neemo mi njega da zarobimo, ve da on nas sve zarobi i vodi svojima.Bilo je i kazivanje molitve Òe na` i krenja sa tri prsta kako bi ga ubedili da smo

pravoslavni narod, da smo Srbi. On jadnik jedva je nekako ukopao ta elimo...Posle dosta natezanja krenuli smo vododerinom kroz umu: napred bauka Rus, za njim dvamoja vojnika sa punim manjerkama vode, da mu ne bi prigovorili njegovi to nije doneo vodu.Rus je bez oruja vodio itav vod naoruanih zarobljenih Àvstrijaka`. Kada smo se pojavili nakosi, Rus je neto javio svojima. Posle nekog vremena pojavio se Rus, valjda oficir, koji nas je

`zarobio`. Pokazao je rukom na mene i izdvojio me iz grupe i poeo da ispituje. U tom je naiaodrugi stariji oficir i naredio da nas sprovedu u pozadinu..."U svom dnevniku Nemojte nas zaboraviti", dobrovoljac, kasnije rezervni potporunik, MilanVakanjac, zapisao je: Oko 22 asa mrano nebo prolomi gruvanje ruskih topova. Ubrzo nalevom krilu, blie pozadini, pojavi se lepezasto svetlo, titravo, polarno i rasvetli okolinu idrvee ispred nas. Gore kue, skladita..."

Ne mogu natrag!

"POSLE ponoi nastade jo jai uragan. Oko tri asa po ponoi dostie svoj vrhunac. Zemljapod nogama zadrhta, belei potporunik Milan Vakanjac. Svima nama postade odmah jasno:Rusi su probili front i nadiru u talasima.Ovo je moj dugo ekani trenutak - sinu mi u glavi. Rusi su Sloveni! I ja spadam tamo, tamo mi

je mesto. Nazad nipoto. Samo napred!Setih se majke i brae.- Ne zamerite mi, ne mogu natrag.Ispred drvea ugledah Ruse. Kreu se po desetinama, uspravno, oprezno, sporo. Spazivi me,

petorica se izdvojie i trkom mi prioe.Trojica dre puke na gotovs. Razlee se glas:

- Kto ti? Avstrijc?- Ja sam Sloven!- Slavjanjin? - upita me gromko visok, stariji soldat.Pokazujui rukom na Slovake, koji su izvirivali iz rova i tresli se, viknuh glasnije:- Svi smo Sloveni!Opkolie me. Drhte im ruke, na licu gr, svetle im zenice. Gledamo se sa strahom,nepoverenjem, divljaki. Kolebaju se.Jedan istupi i viknu:- Ti pravoslavnij?- Da! Pravoslavni sam.- Prekrsti se - ree na ruskom. Ja se prekrstih.

- Ii, jep tvoju ma!Psujui besno, isterae iz rova 23 Slovaka, postrojie nas i povedoe u pozadinu.


3/18

Kasnije nas uz pomo tumaa ispitae, zavedoe u spiskove i poterae u zarobljenitvo.Na polasku drug mi doviku: `Sad vie nismo Raci, nego samo Srblji!`Laknu mi. Preda mnom se otvorie novi vidici."MASOVNO su se predavali pripadnici junoslovenskih naroda, i svi su eleli da se u redovimasrpske armije bore protiv zajednikog neprijatelja. O tome je srpska vlada bila obavetena preko

svojih poslanika. Trebalo je omoguiti njihovo prebacivanje u Srbiju, a potom i na Solunskifront, gde se srpska vojska pripremala za odsudnu borbu za osloboenje svoje otadbine.U dogovoru sa ruskom vladom, polovinom 1915. godine, iz Nia je u Rusiju stigla vojna misijakoju su sainjavali: Mirko Komneni, Duan Semiz, Srba Milii, Blao Rukavima i MustafaGolubi. Ova grupa uspela je da do polovine oktobra 1915. godine poalje u Srbiju oko 3.500dobrovoljaca, koji su, kasnije, angaovani u sastavu srpske vojske na granici prema Bugarskoj.Moda bi rezultati bili bolji da se situacija nije iskomplikovala ulaskom Bugarske u rat na straniCentralnih sila (15. oktobar 1915.). Putevi Dunavom do Srbije bili su nedostupni, pa je valjalo

pronai druge mogunosti da dobrovoljci stignu do srpske vojske.Jedna grupa dobrovoljaca sastavljena od 250 redova i 7 oficira dobrovoljaca bila je prinuenada se vrati. Nju je, uz doputenje ruskih vlasti, srpski konzul u Odesi Marko Cemovi zadrao u

gradu da bi uvali magacine hrane za srpsku vojsku. Kasnije je od nje i drugih formiranastraarska eta, kojom je najpre rukovodio delegat srpske vlade dr Milan ainovi, a potomkonzul Cemovi. Ta jedinica je, zapravo, bila zaetak veih dobrovoljakih jedinica, koje e seformirati u Odesi.FORMIRANJE dobrovoljakih sastava koji e se kasnije prikljuiti srpskoj vojsci nije moglozapoeti bez odobrenja i podrke Rusije. Tih dana 1916. godine sa svih strana su

predstavnicima Srbije (poslaniku Spalajkoviu, vojnom ataeu Lontkijeviu i konzuluCemoviu) stizala pisma zarobljenih Srba iz cele Rusije sa molbom da budu primljeni udobrovoljake jedinice.Iz logora Samari pisao je Dragan Velimirovi, 21. 3. 1916. godine:Mi nie potpisani slobodni smo zamoliti naslov da blagoizvoli nas brau Srbe im pre odavlen

ka naoj slavnoj brai otpratiti. To vas moli 80 Srba u Samari. Braa Rusi ne postupaju sa namadobro. U nadi smo da e slavni naslov ovu molbu uvaiti, a ja tvrdo obeavam da emonjegovom velianstvu buduem srpskom caru i miloj nam majci Srbiji vjerni i hrabri biti.iveo na budui srpski kralj i car Petar Prvi. Dragan Velimirovi"

Re ruskog cara

SVE te mnogobrojne molbe nisu mogle biti reene jer je onemoguen transport dobrovoljaca u

Srbiju. Srpski predstavnici u Odesi dr ainovi, trgovac A. irkovi i konzul Cemovi, smatralisu da je u tom ruskom crnomorskom gradu mogue stvaranje i veih vojnih formacija, koje bise, u kasnijoj fazi, prebacivale na Solunski front. Dabome, da ostvarenje tog plana nije bilomogue bez odobrenja i pomoi Rusije, u svakom pogledu.Saglasnost i podrka Rusije ubrzo je dobijena i to na najviem nivou. Naime, 19. oktobra 1915.godine, ruski car Nikolaj je u Bukuretu u kratku audijenciju primio konzula Cemovia isrpskog poslanika u Rumuniji Pavla Marinkovia, koji su ga upoznali sa neopisivom eljomdobrovoljaca logorisanih irom Rusije da se bore protiv zajednikog neprijatelja. Cemovi je

ponizno molio cara da odobri obrazovanje dobrovoljakog odreda u Odesi, reima:- Hteli bismo, Gospodaru, da stvorimo dobrovoljaki odred, ali nemamo ni kopejke...Ruski imperator je paljivo sasluao sagovornika, potvrdno klimuo glavom i autoritativno

odgovorio:- Skupljajte ih vi, a ja u vam sve dati.


4/18

Neposredno posle toga car Nikolaj II Romanov naredio je nadlenim organima da zaobrazovanje i izdravanje odreda izdaju 80.000.000 rubalja. Tako je stvorena i politika imaterijalna podrka za formiranje dobrovoljakih odreda u Odesi.POETKOM 1916. godine srpska vojska je bila u oajnom stanju posle albanske golgote isaboterskog ponaanja Italije koja je odugovlaila sa evakuaciom srpskih armija. Stoga je

Nikola Pai poslao svim srpskim diplomatskim predstvanitvima oajniki telegram u kojemih obavetava o stanju srpske vojske i trai da sa zakljucima upoznaju vlade zemalja u kojimasu.Telegram srpskog predsednika vlade u Petrograd je stigao u momentu kada su se Spalajkovi iCemovi spremali da ruskoj vladi i Vrhovnoj komandi predaju notu o organizaciji dobrovoljaca.Odmah su odluili da ruskim vlastima predaju oba dokumenta: Paiev telegram o stanju srpskevojske u Albaniji i notu o organizovanju dobrovoljaca u Odesi. Dokumenta su uruena caru

Nikolaju, 19. januara 1916. godine. Ruski imperator se iz telegrama Nikole Paia upoznao sastanjem u srpskoj vojsci i odmah uputio otar demar engleskom kralju Dordu Lojdu i

predsedniku Francuske Remonu Pankareu, uz pretnju da e Rusija napustiti savez ako se odmahne spase srpska vojska.

U noti o dobrovoljcima srpski predstavnici su od ruske vlade traili:* da svi trokovi oko formiranja, snabdevanja i izdravanja odreda idu na raun ruskih vojnihfondova;* da svi zarobljeni junoslovenski narodi, koji ele da stupe u odred, budu prebaeni u Odesu;* da odredom privremeno komanduje major . Pejovi, pod nadzorom vojnog ataea pukovnikaLontkijevia;* da se gradske vlasti obraaju konzulu Cemoviu u vezi s politikim pitanjima;* da se odred stavi pod vrhovnu komandu naelnika vojnog okruga u Odesi, generala Ebalova.

Car Nikolaj RomanovCar Nikolaj Romanov, ubrzo, razmotrio je zahteve dobrovoljaca i kratko odgovorio:- Ako Srbi hoe da se bore protiv Austrije, ja odobravam taj predlog.Time je najvea prepreka uspeno savladana. Ostalo je samo da podreeni obave svoj deo poslana najbolji mogui nain. Meutim, videemo kasnije, to nije ilo ba glatko i bez problema.ODMAH su usledile slubene prepiske: srpski poslanik u Petrogradu M. Spalajkovi poslao jetelegram Nikoli Paiu, predsedniku vlade i ministru inostranih dela u kojem ga obavetava da

je ruska vlada odobrila formiranje dobrovoljakog odreda i da njime treba da komanduju srpskioficiri, te shodno tome, moli da Vrhovna komanda odredi i poalje u Odesu potreban brojoficira i podoficira. On navodi da se oekuje da odred broji ak 20.000 dobrovoljaca.Ubrzo potom (21. 1. 1916.) na adresu srpskog minista vojnog stie izvee poslanika


5/18

Spalajkovia, koji ga, na osnovi podataka dobijenih od vojnog ataea pukovnika Lonkijevia,obavetava da se pristupilo formiranju dobrovoljakog odreda u Odesi i da se ve prijavilo vieod 10.000 zarobljenika Srba. U tom pismu on navodi da e izdravanje, opremanje inaoruavanje biti na teret ruskih vojnih fondova i da zasad jedinicama komanduju majoriPejovi i Kovaevi, ali da je to nedovoljno i da srpski oficiri treba to pre da stignu i dodaje,

poeljno bi bilo da nae stareine znaju ruski jezik.

Komanda - Hadiu

RUSKA vrhovna komanda preuzela je na sebe materijalno snabdevanje dobrovoljakihformacija, ime je veliki problem bio reen. Meutim sve nije ilo tako glatko: okupljanjedobrovoljaca dosta su ometali ruski oficiri-germanofili, koji su dobrovoljce nazivaliizdajnicima vere". Naelnici ruskih okruga takoe nisu bili mnogo revnosni pa je sve ilodosta sporo i bez nekog striknog plana.

Srpski dobrovoljci u Odesi 1916.

Zbog svega toga Prvi dobrovoljaki puk obrazovan je tek u martu 1916. godine, iako je veideo dobrovoljaca jo u januaru stigao u Odesu. Za komandanta je odreen konjiki majorVladimir Kovaevi. Neto kasnije formiran je i drugi peadijski puk, krajem marta trei, a uaprilu i etvrti. Lino naoruanje dobrovoljaca bilo je vrlo skromno: svi su imali zastareleaustrijske manliherove" puke, jednometke i mitraljeze varcloze". Neprijatelj je, naravno,

bio masovno naoruan brzometnim pukama, i za to vreme modernim mitraljezima maksim".Srpska vrhovna komanda je stalno bila u kontaktu sa srpskim predstavnicima u Rusiji ireagovala kad god je bilo potrebno. Tako je 24. 2. 1916. godine izdala Ukaz o postavljenjukomandanata Dobrovoljake divizije srpske vojske u Rusiji. Kasnije, 6. 3. 1916. godine, srpskiministar vojni, generaltabni pukovnik Boidar Terzi potpisao je naredbu u kojoj se odreujeda e jedinica srpskih dobrovoljaca u Odesi zvanino nositi naziv Prva srpska dobrovoljaka

divizija.Ukazom je odreeno 156 oficira dobrovoljaca koji e s Krfa poi na nove zadatke u Odesu. Zakomandanta divizije postavljen je generaltabni pukovnik Stevan Hadi.SRPSKA vlada i Vrhovna komanda bile su veoma zainteresovane za junoslovenskedobrovoljce, jer je vojska bila desetkovana albanskom golgotom, a u tuoj zemlji ostala je bezmogunosti popune i obnavljanja. Regrutovanje dobrovoljaca junoslovenskih naroda koji suzarobljeni u Rusiji je dobrodolo kao jedan od vanih izvora popune svojih srpskih redova naSolunskom frontu.Tim pre jer je meu dobrovoljcima bilo mnogo kolovanih ljudi koji nisu bili oficiri, a koji su, sobzirom na to da su visokoobrazovani, mogli biti obueni za rezervne oficire. Zato je i otvorenakola u kojoj su se marljivo spremali za nove dunosti - oficira, kako bi, kada to ustreba,

zamenili aktivne komandire.Ministar vojni je 9. 3. 1916. godine izdao uputstvo (Pov. F..O.br. 9320) kojim se blie


6/18

odreuju zadaci komandantu divizije i oficirima koji kreu na put u Odesu. U njemu, izmeuostalog, stoji:U celokupnom radu, komandant pukovnik S. Hadi, kao i sav ostali na stareinski kadar,neka imaju na umu da je potrebno da se od raznih dobrovoljakih elemenata, bivih austrijskihvojnika, dobiju vrste, solidne, disciplinovane i srpskim idejama zadojene i oduevljene

jedinice, koje e, predvoene naim slavom ovenanim zastavama, hteti ginuti za osloboenjesrpskog ognjita i jugoslovenstva, bilo da se povedu protiv Bugara, bilo protiv Austro-Nemacaili Turaka."Odreena je i marruta putovanja koja je vodila preko Italije, Francuske, Engleske, Severnogmora, Norveke i vedske do Rusije. Iz Petrograda vozom u Odesu. Trebalo je prevaliti za 23dana 8.905 kilometara.Oficire je pred polazak u audijenciju primio prestolonaslednik Aleksandar, vrhovni komandantsrpske vojske, poeleo im srean put i dao potrebne savete. esnaestog marta 1916. na Krfu je

poelo ukrcavanje stareina Dobrovoljake divizije u Rusiji, na francuski parobrod Ville deNantes". U 13 asova odjeknula je sirena i parobrod je krenuo na dug i teak put.Dvadeset treeg aprila stareine su stigle u Odesu. Na eleznikoj stanici sveano su ih doekali

predstavnici Dobrovoljakog odreda i predstavnici Odeskog vojnog okruga.O zateenom stanju Dobrovoljakog odreda, komandant divizije pukovnik Hadi poslao je 28.aprila izvetaj vrhovnom komandantu prestolonasledniku Aleksandru, u kojem, izmeu ostalog,navodi:U Odesi je do sada sakupljeno 9.733 dobrovoljca. Meu njima ima 262 strojeva oficira, 3sanitetska oficira i 7 medicinara. Od ovih su 17 aktivnih. Po narodnosti, oficira ima: 120 Srba,90 Hrvata, 40 Slovenaca, 9 eha i 3 Rusina. Aviziran je dolazak jo 3.482 vojnika dobrovoljca."

Car izvrio smotru

Predsenik srpske vlade i ministar inostranih dela Nikola Pai stigao je u Odesu 16. maja 1916.godine. Na eleznikoj stanici sveani doek priredili su mu general Ebalov, gubernator Odeskeoblasti i komandant vojnog okruga sa tabom; komandant divizije pukovnik Stevan Hadi saoficirima; predstavnici ruskih graanskih vlasti i poasna eta 2. pe. puka uz poasni pozdrav, imasa graanstva.Ministar Pai je, kasnije po podne, u odeskom logoru srpskih dobrovoljaca izvrio smotru

postrojene Prve srpske dobrovoljake divizije. Bio je vidno zadovoljan novom jedinicom, nakoju u svemu moe da rauna srpska vrhovna komanda.


7/18

Nikola Pasic

Predstavu o stanju u kolektivu upotpunio je komandant Hadi referatom koji je podneopredsedniku Paiu. Govorei o optem stanju, on naglaava potrebu da se u njegovu nadlenostne treba da mea niko sa strane, jer se jedinica sprema za teke borbene zadatke; o potrebi

popune komandnog kadra novim oficirima sa Krfa i o drugim organizacionim pitanjima.Vano je naglasiti da je komandant divizije dobio odobrenje od ministra Paia da svidobrovoljni oficiri poloe i pismenu zakletvu na vernost kralju Srbije Petru PrvomKaraoreviu, u duhu pravila slube u srpskoj vojsci.POSLE kompletnog uvida u stanje jedinice u Odesi, Pai je na Krf poslao telegram u kojem,izmeu ostalog, istie:

Video sam srpski dobrovoljaki odred koji se sprema ovde. On ima 13.000 ljudi sa 307 oficiraod kojih 285 dobrovoljaca. Iz Bosne i Hercegovine ima vojnika 5.080, iz Hrvatske, Slavonije2.100, iz Vojvodine 5.000. Vojnici su svi mladi, jaki, vedri - oficiri kau da su i oduevljeni. To

potvtruju i drugi; dobro su obueni, a oruje je novo. Naa ovdanja komanda nada se da emoi nainiti dve divizije od Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovdanje ruske vojne i civilne vlasti

pomau vrlo iskreno ceo rad oko ovog... Pai"Poseta predsednika kraljevske vlade izuzetno pozitivno je uticala na borbeni moraldobrovoljaca, to e se za etiri meseca jasno videti u juriima na ratitu u Dobrudi. Iakoskromno naoruani, vodie borbu prsa u prsa sa mnogo nadmonijim i bolje naoruanimneprijateljem.U borbenu spremnost srpskih ratnih dobrovoljaca, elelo je da se uveri i rusko civilno i vojnorukovodstvo. Stoga je ve 18. maja u komandu divizije stiglo obavetenje da srpske ratnedobrovoljce eli da poseti lino ruski car Nikolaj Drugi Romanov, to je bila velika ast za


8/18

novoformiranu srpsku jedinicu. Pripreme za taj veliki dogaaj odmah su zapoele i odvijale se uzadovoljavajuem smeru.Ruski car Nikolaj Drugi Romanov, sa celom svojom mnogobrojnom porodicom i carskomsvitom, u Odesu je stigao vozom, 22. maja u 6 asova po podne. Na sveanom doeku meuuglednim zvanicama bio je i komandant divizije pukovnik Stevan Hadi, sa komandantima

brigada i pukova i naelnikom divizijskog taba. Car se pozdravio sa svakim od naih oficira,raspitujui se poglavito o preivljenim tekoama prilikom prolaska kroz Albaniju.Sveanu carsku smotru izvrenu 23. maja na polju Hadinki, blizu Odese, potanko je zapisao art.

pukovnik Vojin Maksimovi, naelnik taba Prve srpske dobrovoljake divizije u Spomenici".Njegovo velianstvo car Nikolaj Drugi Romanov, u pratnji svoje porodice i velike carske svite,odrao je smotru trupa Odeskog garnizona... Jaui na punokrvnom alatu, car je u hodu obilaziofrontove 1, 2. i 3. pead. dobrovoljakog puka pozdravljajui ih sa: ,Pomoz` bog, junaci`, igledajui svojim blagim, plavim oima lica naih dobrovoljaca, kao da je hteo da se unese unjihovu duu, da ispita onu njenu veliku silu i da joj zadahne utehu za pretrpljeno i nadu za onoza ime je dobrovoljaka dua eznula, za slobodom i veliinom njihove narodne otadbine.Praen neprekidnim uraganskim pokliima, iveo`, car je odjahao na mesto sa kojeg je mogao

da posmatra sveani defile trupa."Defile trupa bio je velianstven. Pod komandom generala peadije Lajminga, krenulo je petpeadijskih pukova u smaknutom poretku (dva ruska i tri srpska). Pred ruskim monarhom bistrapogleda i vedra ela marirali su gordi dobrovoljci: Srbi, Bosanci, Hercegovci, Liani, Bavani,Banaani, Sremci, Slavonci, Baranjci. Pomno ih pratei, car je ponavljao:"Oenj harao."S druge strane odjekivao je uglas vojniki zavet:"Staraemo se."

Pravac - front!Dugotrajno gromovito nae, srpsko: "iveo" prolamalo je majski sunan dan, dok se car,oigledno dobro raspoloen, vraao u krug svoje carske porodice i velike svite, koja ga jeoekivala.O carevoj poseti diviziji, pukovnik Hadi je odmah izvestio prestolonaslednika Aleksandra. Udepei je naveo da divizija ima 12.925 ljudi, od kojih 12.546 vojnika dobrovoljaca, 300 oficiradobrovoljaca i 66 oficira sa Krfa.Povodom careve posete, komandant je potpisao divizijsku naredbu br. 45 za 24. maj 1916.godine, koja u izvodima glasi:

Junaci, vaim izvrsnim vojnikim dranjem ste na jueranjoj carskoj smotri i paradi potpunozadovoljili Nj. carsko velianstvo cara sviju Rusa, zata vas je veliki car nagradio linomblagodarnou i pohvalom... Veliki car oekuje od nas i velika dela. Naa divizija mora i ubojevima biti sjajna, kao to je i jue blistala me` svojom braom i drugovima ruske vojske, jeremo samo tako i nadalje ostati dostojni jueranje carske pohvale. Stoga, junaci, prenimo svimsilama da oekivanja beloga cara i ostvarimo. Komandant, pukovnik Stev. S. Hadi."Polazakna front u Rumuniju

Na jugozapadnom frontu stanje se neprekidno menjalo. Ulazak Rumunije u rat uticao je naodluku da dobrovoljci, stacionirani u Odesi, to pre uzmu uee u ratnim operacijama. Premadogovoru Antante sa Rumunijom o njenom stupanju u rat, Rusija se obavezala da sa snagama

jednog korpusa pomogne u operacijama rumunske vojske u Dobrudi. Prema rasporedu ruskevrhovne komande i uz saglasnost srpske vlade i vrhovne komande, Prva srpska dobrovoljaka


9/18

divizija ukljuena je u novoformirani ruski 47. korpus, kojim je komandovao generalZajonkovski i bio predvien za operacije u Dobrudi.U TO vreme Bugarska je ve ula u rat protiv Srbije na strani centralnih sila, to je dodatnoojaalo potrebu ubrzanih priprema dobrovoljaca za prebacivanje na ratite, kako bi se bugarskeizdajnike jedinice to pre slomile.

Dobrovoljci su eljno oekivali da se na ratitu sretnu sa neprijateljem, ali su u rat eleli dakrenu pod stegom svojih ratnih zastava. Zato je 1. jula 1916. godine u Odesi prireena istorijskasveanost polaganja zakletve i predaja pukovskih zastava.Krajem jula komandant divizije pukovnik Hadi dobio je nareenje od Odeskog vojnogokruga, preko naelika taba Odeskog okruga generala Marksa, da se divizija spremi za mar u

pravcu grada Reni, na granicu Rumunije i Besarabije. Prevoenje bi bilo na relaciji Odesa -Reni eleznicom, a potom do Dobrude Dunavom.Prebacivanje divizije do mesta Reni na granici s Rumunijom proteklo je po planu i u potpunomredu. O tome je komandant Hadi izvestio generala Zajonkovskog, komandanta 47, ruskogkorpusa, u ijem je sastavu bila Dobrovoljaka divizija.U Odesi je ostao Dopunski bataljon, koji je imao 12 eta, deo oficira i pomonik komandata

divizije pukovnik Dragutin Kuakovi, radi daljeg prikupljanja dobrovoljaca.PO dolasku u Reni, Prva srpska dobrovoljaka divizija, u avgustu 1916. godine, imala je: 625oficira, 35 inovnika i 17.232 podoficira i vojnika.itav sastav divizije bio je raspoloen za borbu, moral i oduevljenje boraca bili su na visokomnivou, meutim jedinica kao celina nije bila u potpunosti pripremljena i snabdevena potrebnim

borbenim sredstvima za adekvatno suprotstavljanje neprijatelju. Naoruanje dobrovoljacazastarelim pukama manliher" i mitraljezima varcloze", prema brzometnim pukama imitraljezima maksim", koje je neprijatelj imao, nije davalo mnogo nade da se moe postii

potpuni uspeh. I operativno-taktika okolnost diviziji nije ila naruku, posebno to je ula usastav 61. ruske divizije kojom je komandovao ruski general Simanski, stareina ispod

prosenih vojnikih mogunosti.

Stanje je bilo takvo kakvo je i nita se tu vie nije moglo izmeniti.Delovi divizije iz Renija ukrcali su se, 31. avgusta 1916. godine, na moni brod Takovo" iDunavom krenuli u neizavesnost, na ratite. Celim putem eelon divizije burno je pozdravljanod mase rumunskog sveta, a naroito prilikom dolaska u ernovode.Dok su se dobrovoljci spremali da uu u rat na strani saveznika, Nemci i Austrijanci su uTransilvaniji koncentrisali dve armije: prvu austrougarsku na levom krilu, sa zadatkom dadejstvuje na pravcu prema Krontatu, i nemaku 9. armiju u rejonu Temivara, sa pravcemdejstva prema Bukuretu. Bugarska je u junoj Dobrudi grupisala svoju 3. armiju, a zapadnood nje u rejonu Sviteva prikupljena je nemaka Dunavska armija. Za glavnokomandujuegimenovan je feldmaral Makenzen, koji je za tu priliku svoj tab premestio iz Skoplja uTemivar.

Hrabro na Bugare

PRVA srpska dobrovoljaka divizija (sastava etiri peadijska puka) s komandantompukovnikom Stevanom Hadiem stigla je 6. septembra 1916. godine, uvee, kod sela KoruNasradina i Kara Sinana. Zanoila, oko pet kilometra iza linije fronta i prvog dana nije uzelauea sa saveznikim snagama u boju za Dobri.A to to se zbivalo pre ulaska dobrovoljaca u borbu bilo je katastrofalno za rusko-rumunske

trupe, mada su bile tri puta nadmonije. Njihov napad se zavrio neuspeno, pa su Bugari preliu protivnapad i produili nadiranje na Turtukaj i zarobili 28.000 vojnika i oficira. Postigli su


10/18

prvi operativni uspeh: unitili su dve rumunske divizije i potukli jedan deo njihove 9. divizije.Da bi se spreilo dalje nadiranje Bugara ka Dobrudi a potom i Transilvaniji, komandant 47.korpusa general Zajonkovski izdao je zapovest za 7. septembar: da dve (ruska i rumunska) i 1.srpska dobrovoljaka divizija, u odsudnoj borbi, povrate izgubljene poloaje i produe napad kaDobriu. Srpske snage trebale su da napadaju na centru, a druge dve po bokovima.

Bugari su, meutim, predohitrili saveznike snage i ranije otpoeli napad. Artiljerci su zasulivatrom srpske oficire i vojnike za vreme izvianja i izdavanja zapovesti. Tada je ranjenkomandat 3. puka pukovnik ivan Mitrovi kojeg je zamenio komandant bataljona potpukovnikSima Ceni.IZNENAENJE je, meutim, kratko trajalo, dobrovoljaki pukovi su se razvili za borbu. Prvi

puk je bio pod estokom vatrom neprijatelja, ali je uspeo da zadri svoje poloaje zahvaljujuiherojskom borbom dobrovoljaca i stareina.Krvavi dvoboj slabo naoruanih dobrovoljaca protiv jaeg i modernije opremljenog neprijatelja,nepoznati uesnik dogaaja ovako je opisao:... Bugari su se iznenada pojavili oko sedam sati 7. septembra na naem desnom krilu. Poto suim uniforme, zbog arki, sline ruskim, dobrovoljci su ih smatrali za Ruse. Bugari su se

pribliili i s preda i sa desnog boka napali nadmonim snagama, puanom i mitraljeskomvatrom, potpomognuti artiljerijom.Iznenaeni dobrovoljci su se pokolebali i u prvi mah poeli da se povlae. Tada je pred 3. etuistrao njen komandir Risto Dudevi Toholj i krenuo s njom u juru. On je ubrzo pao smrtnoranjen, a potom i potporunik eh Obratilek. Vojnici su se ponovo pokolebali, a onda je samkomandant bataljona major Vojislav Anelkovi, istrao pred 3. etu, prikupio je i krenuo u

protivnapad, a istrali su i drugi komandiri i poli sa svojim etama napred.KADA su videli vojnici da su sa njima i njihovi oficiri, a naroito da je tu, u prvim borbenimredovima, i njihov komandant bataljona, pribrali su se od iznenaenja i ohrabrili, pa suoduevljeno juriali i potisli Bugare.Gonei Bugare, dobrovoljci su se na bojitu naoruavali njihovim dobrim pukama i

municijom, uzimajui ih od mrtvih i ranjenih. Tako se ceo bataljon naoruao bugarskimpukama i municijom sa anerima, a u toku dana i vei deo puka, jer je bila zarobljena brojnakomora 36. bugarskog puka...Prva srpska dobrovoljaka divizija odlino je poloila prvi ratni ispit, jer je tukla neprijatelja.Gubici Bugara bili su oko 2.400 izbaenih iz stroja, od ega 14 poginulih i 42 ranjena oficira. Igubici srpske divizije bili su znatni, oko 1.400 izbaenih iz stroja, od kojih 33 oficira. Od njih jeosam poginulo, najvie je gubitaka imao prvi dobrovoljaki puk, a zatim etvrti."Divizijski general Boko M. Toski u Glasniku rezervnih oficira i ratnika" od 12. oktobra1940. godine zabeleio je kako su ratovali dobrovoljci i posebno istako primer Save Borovine.Posle etvorodnevnog napornog mara po velikoj egi stupa 7. septembra 1. peadijski puk unau prvu borbu u Dobrudi, severno od varoi Dobri, kod varoice Kara Sinana.Dobrovoljac Sava Borovina slui za primer po hrabrosti u eti. On gaa kao da je namirnodopskom strelitu: hladan kao stena. Mirno niani i okida. Puku je stegao svojimdinovskim rukama, kao kljetima. On gaa, pogaa i sokoli drugove. Rika topova, prasak

puaka, prolivena junaka krv njegovih drugova i poginulih drugovi njega ne mogu dapokolebaju. On ostaje uvek isti: hladan, miran, za eljom da mu ni jedno zrno ne promai.Borba kod Kara Sinana zavrava se naom pobedom, posle mnoge prolivene krvi, nadBugarima.


11/18

Junaci sa Dobrude

PRED samim poloajem Bugara, na jurinoj daljini, stoji na komandant potpukovnik BoinSimi. Pored njega gine njegov ordonans. Potpukovnik Simi skida kapu, klee i poljubi u elosvog mrtvog ordonansa, usred kie zrna, gde smrt vlada, poljubi ga onako kao to bi poljubio

otac sina, brat brata! Belei general Boko Toski.

Front

Celog dana vodi se grevita borba na ivot i smrt. Pada no, mrana. Poslednje napore inimoda izvojujemo pobedu. Polazimo na juri. Strahoviti.- Uraaa! - prolomi se iz grudi svih naih junaka.Dobrovoljac Savo Borovina kao lav skae, rui sve oko sebe. uju se tupi udarci njegovogkundaka. Kud je on proao, dvoja kola su mogla da prou. Probija se oko 300 metra krozneprijateljski stroj. Sa pet Bugara, koje stie u gonjenju, otpoe borbu noem na ivot i smrt.

Nabada noem i odbacuje na stranu. Jednog po jednog ubija kundakom i noem. Ali odnekuddoleti zrno i smrtno pogodi junaka Savu Borovinu.On pada u smrtnom ropcu a oko njega lei pet neprijateljskih vojnika.Junak Savo Borovina uao je u legendu kao junak, vitez koji je dao svoj ivot za slobodu iodbranu svoje otadbine.Uspean boj srpske dobrovoljake divizije kod Dobrude ostao je neiskorien od saveznikihsnaga zbog neusklaenog komandovanja, slabe obavetajne slube, sukcesivnog uvoenja trupau borbu, nezadovoljavajueg sadejstva i nedovoljnih snaga prema broju i naoruanjuneprijatelja. Ipak, 1. srpska dobrovoljaka divizija svojom borbenou i kvaltetom borakog istareinskog sastava ostvarila je veliki uspeh, a u taktikom pogledu i po visokom moralunadvisila i saveznike i neprijatelja. To su joj priznali i savezniki i neprijateljski komandanti usvojim izvetajima.Jedan drugi preiveli dobrovoljac ovako je opisao jezivu sliku borbe dobrovoljaca sa Bugarima

u Dobrudi:... U susret dobrovoljcima krenula je na juri bugarska peadija. Kao dva iva talasa jurili sustrojevi jedan prema drugome.U oekivanju sudara proli su me marci po telu od uzbuenja. Kako li e izgledati sam sudar ustvarnosti? Viao sam to nekada na slikama. Ali ovo je bila stvarnost, tu pred mojim oima,iako u daljini. Sudarili su se...Zasijali su negde bajoneti prema suncu, a videlo se mlataranje kundacima. Dva iva talasa su seizmeala, gibala i povijala za vreme juria, kao zmija pri kretanju. Kratko vreme kretalo jekomeanje i povijanje tog ivog lanca. Padali su jedni, a nailazili su novi strojevi i sa jedne i sadruge strane i hvatali se u smrtonosni zagrljaj. Zatim su se nai probili na nekoliko mesta, anovi talas Bugara koji je jurio sa padine, nije ni doao do dobrovoljaca, jer je drugi sa nae

strane pobedonosno prodirao napred. Bugari su se okrenuli natrag, poeli su da se povlae, anegde i da bee..."
http://g.imageshack.us/g.php?h=519&i=rovovijs2.jpghttp://imageshack.us/


12/18

Za uspean ishod prve bitke u Dobrudi ogromna je zasluga boraca Prve srpske dobrovoljakedivizije. Bugarski general Toev je sa ojaanom 2. brigadom, 1. sofijskom divizijom i 4.

preslavskom divizijom eleo da izbori reenje na tom prostoru Dobrude, ali je pretrpeoneuspeh, koji ga je primorao da obustavi ofanzivu, povue armiju i pree u odbranu.Po zavrenom boju, savezniki komandanti su odali priznanje pukovniku Hadiu za herojsko

dranje njegove divizije.Divizija je u noi 21/22. septembra smenjena i povuena u Mamut Kujus u armijsku rezervu. Tuje popunjena ljudstvom: 16 oficira i 1.890 vojnika, koji su stigli iz Dopunskog bataljona uOdesi.U borbama sve do 20. septembra dobrovoljci su vodili svakodnevne borbe u kojima je izginulomnogo oficira i boraca. Poginuo je hrabri komandant 2. puka potpukovnik Milorad Mati,major Milutin Miti, komandant 3. bataljona, 1. puka, mnogo oficira-vodnika, kaplara i redova.Poginulo je ukupno 24 oficira, 256 vojnika, ranjeno 96 oficira i 3.258 vojnika, nestalo 464vojnika. Ukupno gubitaka 120 oficira i 3.970 vojnika. Sve zajedno izbaenih iz stroja 4.090ljudi.Bugarska 3. armija posle neuspeha u borbama koje su se vodile do 20. septembra 1916. godine,

prela je u odbranu, da predahne i da saeka pojaanje.Saveznika armija posle odbijanja bugarskog napada zadrala se i utvrdila na poloajimaizmeu sela Alimana na Dunavu i sela Tuzla na Crnom moru, oko 15-20 kilometara juno odMedidije i Konstance. Srpska dobrovoljaka divizija nalazila se kao i do tada u centrurasporeda saveznikih snaga na delu fronta severno od sela Amzaa - Edilkjoja.Prekid borbenih dejstava je odgovarao borcima 1. srpske dobrovoljake divizije koji su seodmarali sve do 30. septembra.

Teki gubici

OFANZIVA dobrudanske armije u prvim danima oktobra imala je obeleja susretnih borbi, jersu obe protivnike strane istovremeno otpoinjale napade.Prema planu saveznika, srpska divizija je ve sledeih dana trebalo ponovo da ue u okraj saneprijateljem s ciljem da ga zajednikim snagama izbaci sa prostora Dobrude.U tabu srpske prve divizije 2. oktobra primljena je zapovest generala Zajonkovskog, premakojoj je dobrovoljci trebalo da krenu 2. oktobra u svanue, prou kroz selo Edilkjoj, napadnu

protivnika i ovladaju selom Amzaa i visovima u rejonu Amzaa - Karakjoj".Za izvrenje tog zadataka komandant divizije pukovnik Hadi izdao je zapovest svojimdobrovoljcima. Podelio ih je u dve kolone: desnu (komandant pukovnik ivan Mitrovi) i levu

(komandant pukovnik ore Josifovi). Pokret je bio predvien za 5 asova 2. 10. 1916.godine.Po ravom vremenu u mrkloj noi i na raskvaenoj zemlji, tano u predvieno vreme, srpskesnage su se razvile za borbu. Oteano je bilo kretanje trupa, posebno artiljerije, ali su brigade,ipak, uspele da potisnu neprijatelja sa visova iznad sela Amzaa, na kojima su srpske trupezanoile, jer susedne divizije (61. ruska i 19. rumunska) nisu ni preduzimale napad.Sutradan 3. oktobra 2. brigada pukovnika Josifovia zauzela je selo Amzau, koje je dralaturska 25. divizija. Istog dana su i delovi 1. brigade pukovnika Mitrovia ule u selo. Tuskadivizija kako navodi general Kartadijev: panino se razbeala. Srpska divizija se pretvorila unabujali potok koji rui i vue sve pred sobom to sretne na svom putu. U rukama protivnikaostavljene su dve brzometne poljske baterije". General Toev piui o beaniji Turaka, istie da

je u tom meteu turska 25. divizija izgubila pored dve baterije i 2.557 ljudi" i da je tadanjegova armija preivljavala treu krizu" za vreme borbi u Dobrudi.


13/18

USPENA dejstva, meutim, nisu do kraja iskoritena, jer je nastao opti mete, pa nije navreme primeena beanija turskih snaga. Srpski i rumunski pukovi, potpuno neobjanjivo, uneredu su se povukli na polazne poloaje?General Zajonkovski, meutim, i dalje je smatrao da je njegov armija sposobna da porazineprijatelja, pa je narednih dana traio da se napregnu sve snage i iscrpi sva energija kako bi se

Bugarima zadao odluujui udarac, a najavljivao je i dolazak, kao pojaanje jo pet rumunskihdivizija.Borbe koje su narednih dana nastavljene nisu voene sa takvim arom kao u poetku bitke. To

je primeeno i meu borcima 1. srpske dobrovoljake divizije. Takvo stanje moglo se ioekivati, jer su dobrovoljci bili suvie iscrpljeni, podnete su velike rtve, a ukupni rezultati su

bili slabi.Brojno stanje divizije u mesecima borbe smanjeno je sa 16.568 boraca, koliko je imala kada jestigla u Dobrudu, na svega 5.881. borca u sva etiri puka, mada je u meuvremenu popunjenasa 2.400 novih boraca.

Na tako velike gubitke u borbama komandantu divizije pukovniku Hadiu, skrenuta je panjaaktom koji je uputio general Mihailo ivkovi iz Odese, s ciljem da se koliko je mogue

poedi srpski ivalj koji je na izmaku".Divizija, takoe, nije mogla da rauna na dalju popunu jer su novodoli dobrovoljci uli usastav srpske 2. dobrovoljake divizije, koja je bila formirana u Odesi (o emu e, takoe,kasnije biti rei).I PORED toga, borci divizije su u narednim svakodnevnim borbama sve do 21. oktobra ispoljilizavidan nivo hrabrosti, junatva i portvovanja. asno su ispunjavali sve zadatke koji su prednjih bili postavljeni. Bili su u moralnom i borbenom pogledu daleko iznad saveznikih ineprijateljskih trupa.

Njihovi kvaliteti i borbena dostignua, naalost, nisu dobro iskoriteni od saveznika, jer surumunske jedinice na glavnim frontovima doivljavale poraz za porazom.O tome komandant 2. srpske brigade pukovnik Milo Stankovi, u svom izvetaju komandantu

divizije od 4. oktobra istie:Moralno stanje naih vojnika je vrlo dobro, a kod neprijatelja je moral pokoleban. Brigada jesposobna za borbu. Kod ljudi se osea da znaju i da su svesni, da su saveznike rumunske trupeslabog kvaliteta i da se na njihovu pomo ne mogu uzdati."Gubici divizije u drugoj borbi u Dobrudi takoe su veliki: poginulo je 5 oficira i 110 vojnika,ranjeno 26 oficira i 710 vojnika, nestalo 178. Ukupni gubici 31 oficir i 989 vojnika. Sve usvemu, 1.020 izbaenih iz stroja.

ESTITKAU TO vreme u tab divizije stigla je estitka srpske kraljevske vlade u kojoj, izmeuostalog, pie:

Srpska kraljevska vlada estita hrabroj srpskoj 1. dobrovoljakoj diviziji na njenomsjajnom i junakom dranju u borbama i postignutim uspesima u Dobrudi. Solidarnostcelokupnog jugoslovenskog naroda sa saveznicima nala je u dobrovoljcima Srpske vojskenajveeg predstavnika, a srpske proslavljene svete zastave dole su u dostojne junakedobrovoljake ruke."


14/18

Poraz Rumuna

U BORBAMA koje su trajale od 19. do 21. oktobra srpski dobrovoljci su ponovo ispoljiliveliku hrabrost, preciznost i vrstinu.Borbe su zapoele 19. oktobra monim napadom bugarske peadije uz jaku podrku artiljerije

Zborne divizije, koja je bila koncentrisana prema poloajima srpske divizije. Srpski poloaji bilisu zasuti ubitanom vatrom iz tekih topova. Streljaki rovovi dobrovoljaca bili su zasutitepisima granata tako da su bili praktino zatrpavani ogromnom koliinom zemlje.I u tako tekoj i gotovo bezizlaznoj situaciji dobrovoljci su se dobro drali. Uspeli su dazaustave napad Bugara, tako da su itavog dana bili prikovani na 500-700 metara ispred srpskihrovova. Svi pokuaji da krenu dalje, bili su neuspeni. Bugarski 8. puk je oko podneva pokuao

proboj na levom krilu, ali je jakom vatrom zaustavljen i delom razbijen.Da bi ipak ostvarili premo uinjen je pokuaj na desnom krilu, gde je poloaje drala 19.rumunska divizija. Nemci su preduzeli odluan napad i Rumuni su odmah poeli da se povlae inaputaju svoje rovove. Usled toga, ostalo je nezatieno krilo dobrovoljake divizije, pa su

borci bili izloeni jakoj bonoj vatri. Da bi spasao ljude i tehniku, komandant 1. brigade naredioje povlaenje na greben Balabanara. Meutim, jaka artiljerijska vatra i ranjavanje komandantabataljona primorala je borce da nastave dalje povlaenje. U takvim okolnostima jedino reenjeje bilo da se ceo 2. puk i 7. eta 4. puka povuku na rezervni poloaj.RATNA situacija se, meutim, sledeih dana nije odvijala u korist Dobrudanskih trupa. Srpskadivizija poto se povukla u rejon Osmanfaka, uhvatila je vezu sa ruskom 61. divizijom a levo saRumunima. Posle predaha nastavljene su borbe sve do 26. oktobra, ali bez veeg uspeha.Dobrovoljci su bili iscrpljeni od svakodnevnih borbi i gubitaka, a ostali su i bez dnevnogsledovanja hrane jer se komora povukla u dublju pozadinu.U takvim okolnostima pukovnik Hadi dobio je nareenje da povue diviziju u Isaku nadonjem delu Dunava, s tim da obezbedi most kod Iskae i skele kod Igule i Ismaila.

Komandanti pukova posle obavetenja o novom zadatku i posle procene svojih mogunosti iopte situacije u kojoj su se dobrovoljci nalazili, usmeno i pismeno, zatraili su da ne izvrenove zadatke, jer je to prevazilazilo njihove mogunosti. Oni su traili da se bez odlaganjadivizija povue i uputi na odmor i popunu.To nije sa odobravanjem primljeno u komandi generala Zajonkovskog, ali je na insistiranje

pukovnika Hadia, koji je stao na stranu svojih stareina, i obrazloio stvarno stanje, sporizglaen. Komandanti pukova su mogli i smeli da povuku takav potez jer su u dvoipomesenim

borbama pokazali zadivljujuu hrabrost i sva nareenja izvravali bez pogovora, iako su estobili u bezizlaznim okolnostima.DOBRUDANSKA armija je ve od 26. oktobra 1916. bila izvan dodira sa neprijateljem.Ovim poslednjim borbama operacije u Dobrudi su uglavnom bile okonane porazom

saveznikih armija.Prva srpska dobrovoljaka divizija na svom borbenom putu u Dobrudi pokazala je zadivljujueherojstvo i portvovanje svojih boraca, ali rezultati nisu bili na tom nivou, jer sadejstvujue

jedinice rumunske armije nisu bile ni borbeno ni moralno spremne za teke okraje i borbu sanadmonijim neprijateljem.U dobrudanskim operacijama rumunska vojska pretrpela je poraz, a od potpunog rabijanjaspasle su je ruske snage koje su joj pruile veliku pomo u zavrnim borbama, zatim u prihvatui stabilizaciji fronta u zapadnoj Moldaviji na liniji: donji tok Dunava - Braila - Okna Dorna -Vatra.Gubici divizije u treoj bici u Dobrui bili su: poginula 3 oficira i 125 vojnika, ranjeno 44 ficirai 791 vojnik, nestala 472 lica. Ukupni gubici 47 oficira i 1.388 vojnika. Svega izbaenih iz

stroja 1.435 lica.


15/18

SAD ILI NIKADU TOKU februara i marta 1916. godine iz raznih krajeva Rusije dola je u grupama masadobrovoljaca u Odesu i formirana su 4 puka. U jednoj od tih grupa bili su veinomBavani. U razgovoru s njima zapitao sam jednog: - Koga si i ta si ostavio kod kue? Onodgovori: - Dva sina, kuu i 80 lanaca zemlje. Nastavio sam: - Zar ti nije ao da sve to

ostavlja, a ti ide da pogine?On rairi ruke i nekim uzbuenim glasom ree: Pa, gospodine, pet stotina godinaplaemo i pevamo o tom: sad ili nikad!", kazuje dobrovoljac akademik Radivoj Kaanin.

Heroji na frontu

TAB Dunavske divizije naredio je komandantu Hadiu da 2. i 3. novembra prikupi jedinice urejonu Izmaila. Brojno stanje ljudstva bilo je 331 oficir i 8.046 podoficira i vojnika. Ono se,meutim, stalno poveavalo pridolaskom otumaralih vojnika i prezdravelih ranjenika. etiri

dana kasnije stiglo je nareenje da jedinica pree u iri rejon Odese, i tu je ostala sve do jula1917. godine. Brojno stanje u februaru 1917. godine iznosilo je 425 oficira i 13.755 podoficira ivojnika.

Na kraju borbi u Dobrudi, rekapitulaciom stanja, dolo se do podatka: u vremenu od 45 dana,koliko je divizija ostala u Rumuniji, 20 dana je vodila neprekidne borbe. U dobrudanskukrvavu epopeju pola je sa 509 oficira i 16.057 podoficira i vojnika. U toku boja dobila je za

popunu 46 oficira i 2.400 vojnika. U operacijama je uzelo uea ukupno 555 oficira i 18.459podoficira i vojnika.Ukupno izbaeno iz stroja divizije je: 244 oficira i 8.295 podoficira i vojnika. Takav ljudski

pomor, za kratko vreme, nigde u istoriji nije zapisan.U spomen na tolike ljudske rtve, posle rata u Medidiji je podignut monumentalni spomenik, uobliku piramide, da trajno svedoi o velikoj hrabrosti i rtvovanju srpskih ratnih dobrovoljaca.Da ovo stanje konanih gubitaka moda i nije potpuno, svedoi operacijski dnevnikkomandanta 1. brigade pukovnika ure Josifovia, u koji je ubeleio:Ne mogu prealiti to su u ovom dnevniku netani podaci poginulih i ranjenih; usled veomatekih uslova nisam bio u stanju da prikupim podatke za veliki broj poginulih i ranjenih

junaka."

RANJENICI 1. srpske dobrovoljake divizije svoje ozlede vidali su u bolnicama - hospitalimacarske Rusije. Samo izvlaenje ranjenika sa bojita obavljao je sanitet, ali velikim delom i sami

borci, posebno posle jurinih borbi sa bajonetima.

Divizijski sabirni centar bio je u Medidiji, gde su ranjenici dopremani sanitetskim vozilima, alii kolskim zapregama. U Medidiji sanitetske kompozicije eleznice popunjavane su podinamici pristizanja ranjenika i ealonima transportovane do dunavskog pristanita ernavoda.Tu su ranjenici utovarivani u brodove koji su ih prevozili do pristanita Reni, a odatle opetvozovima do Odese. Svu sanitetsku i lekarsku negu od Renija do Odese preuzimali su ruskilekari i medicinsko osoblje.U Odesi ranjenici dobrovoljake divizije hospitalizovani su i leeni u Evangelistikoj bolnici,koja je bila pod pokroviteljstvom velike knjeginje Jelene Petrovne, kerke kralja Petra Prvog,ene velikog kneza Romanova. Ona je veoma esto obilazila srpske ranjenike i zajedno sa

pravoslavnim svetenstvom i mnogim humanitarnim organizacijama, posebno pozorinimgrupama i slikarima - leila i ublaavala teke duevne patnje i psihike traume srpskih

ranjenika.Kako su se borbe poveavale na dobrudanskom frontu, tako je i rastao broj ranjenika, naroito


16/18

posle borbi na Kokardi. Bolnice u Odesi nisu mogle da prime toliki broj ranjenika pa je ruskisanitet obezbedio transport teih ranjenika u bolnice u Rostovu na Donu. Tamo su ranjeniciimali odlian smetaj, negu i leenje, i nisu odvajani od ostalih.

Ni Rostov nije bio poslednji sanitetski punkt koji je leio ranjenike sa Dobrude. Izuzetno tekiranjenici sa komplikacijama transportovani su specijalim vozilima u ruske ratne bolnice i

klinike u Moskvi. Prvi takav sanitetski ealon srpskih ranjenika sa Dobrude krenuo je izRostova na Donu, oktobra 1916. godine. Kompletan tretman na tako dugom putu obezbedila jeruska sanitetska sluba, tako da su ranjenici medicinski tretirani za sva 4 dana putovanja doMoskve.U Moskvi srpski ranjenici bili su smeteni na 3. spratu bolnice, koja je bila najopremljeniji ruskihospital. Glavni hirurzi dr N. Dimitrov i dr S. Gecl uspeno su obavili veliki broj operacija ispasli mnoge hrabre borce.Svakog meseca je specijalna vojno-lekarska komisija vrila pregled svih ranjenika i, poslezavrenog leenja i dobrog oporavka, upuivala je srpske ratne dobrovoljce na front, u jedinicu,i tzv. Slabosiliju komandu. tj. u neborake jedinice, komore, pojedine zanatske servise jedinicaili u administraciju, ako je ranjenik imao srednju kolu.

Okolo do Soluna

VREME kada se meu vojnicima odluivalo da li ii na Solunski front ili u Besarabiju naRumunski front, ratni dobrovoljac potporunik, autant komandanta 1. peadijskog, posle rata

profesor matematike, pa akademik, Radivoj Kaanin, ovako opisuje: Dan uoi izjanjavanjaokupuo sam svoj puk i odrao govor u jednoj reenici:- Ja sam za Solunski front, a vi kako hoete!Ceo puk je bio da se ide na Solunski front. Niko nije eleo da ostane. Tako su tada svi izjavili."Poto cela divizija nije mogla da se transportuje u jednom eelonu, dobrovoljci su podeljeni udva eelona: prvi su inili tab divizije, 1. brigada i sve jedinice i ustanove taba; drugi eelon -2. brigada sa 1. poljskom bolnicom ostala je u Etuleji, da saeka nareenje za kasniji transport.Prvi transport je krenuo istim putem za Arhangelsk. Brojno stanje je bilo 200 oficira i 5.903

podoficira i vojnika. Posle petnaestodnevnog putavanja, u Arhangelsku su se trupe ukrcale u 4ratna broda i, 13. 11. 1917, otplovile za Englesku.

Na put za Solunski front, 2. brigada sa poljskom bolnicom krenula je tek sredinom novembra,posle izbijanja Oktobarske revolucije u Rusiji. Bilo je predvieno da se i ove trupe transportujuistim putem, u etiri eelona, poev od 12. 11. 1917. godine, u 18 asova. Komandant brigade jekrenuo u prvom eelonu i kada su 26. 11. stigli u Vologd, ruske vlasti su obavestile komandanta

da se trupe zadre, jer u Arhangelsku nema lae za njihov prevoz, a to je potvrdio i effrancuske vojne misije u Rusiji.Komandanta je o tome obavestio i srpski poslanik u Rusiji: da je putovanje tim pravcemnemogue i da e brigada nastaviti put eleznicom preko Sibira do Port Artura, a odatle

brodovima do Soluna.PO nareenju ruskih vlasti divizija je prikupljena u Jaroslavu gde je ostala 44 dana. Najzad 3. 1.1918. dobijeno je nareenje da brigada krene preko Sverdlovska i Omska za Vladivostok.Posle dva dana putovanja dobrovoljci su stigli u Singapur i kreu prema Crvenom moru!Po dolasku u Suec, 2. brigada je smetena u logor, odakle je eleznicom prebaena uAleksandriju, gde se ukrcala u brodove i produila put za Solun.Prvi eelon 2. brigade je u Solun stigao 29. marta a poslednji 1. 5. 1918. godine. Tako je brigada

posle petomesenog putovanja stigla na Solunski front.Dolaskom Dobrovoljakog korpusa iz Rusije u Solun, ojaana je srpska vojska sa 16


17/18

dobrovoljakih eta, koje su rasporeene po raznim pukovima. Sem toga, preteno oddobrovoljaca, formirana je nova Jugoslovenska divizija, koja je brojano bila najjaa u srpskojvojsci.Komandant 1. divizije, pukovnik Dragutim Milutinovi, po dolasku taba divizije u Solun,

podneo je misnistru vojnom izvetaj. U zakljuku tog dokumenta se, sem ostalog, kae: Ako se

baci opti pogled na celokupan rad nae dobrovoljake organizacije u Rusiji, vidi se da je njenzadatak bio ne samo vojniki, no i politiki...U vojnikom pogledu dobrovoljaka organizacija dala je vrlo lepih rezultata u slavnim bitkama1. divizije u Dobrudi, a u isto vreme ovom divizijom, pojaana je naa solunska armija sa oko21.000 vojnika.U politikom pogledu, izgleda da naa organizacija nije dovoljno uspela. Mali broj vojnikadobrovoljaca Hrvata i Slovenaca je ostao, a istupio je i velik broj oficira dobrovoljaca hrvatske islovenake narodnosti..."* Tako je slavno zavren put srpski ratnih dobrovoljaca od Odese, preko Dobrude doSolunskog fronta. U istoriji srpskog ratovanja ostae zapisano da su dobrovoljci, zadojeniljubavlju prema svojoj otadbini, rtvovali sve to su imali, pa i svoj ivot, da bi mladi narataji

iveli u svojoj zemlji i u slobodi.Ratni put srpskih dobrovoljaca, meutim, ovim nije zavren. Slavu hrabrih dobrovoljaca saDobrude nastavie Jugoslovenska dobrovoljaka divizija na svom pobedonosnom ratnom putuu osloboenje otadbine 1918. Ali, to je tema za neko drugo kazivanje.

Nikola Pasic i Kralj Aleksandar Karadjordjevic
http://g.imageshack.us/g.php?h=519&i=untitlediv1.pnghttp://imageshack.us/


18/18

(Kraj)

Documents

Srpski dobrovoljci