Sa svih strana srpski dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic

7/29/2019 Sa svih strana srpski dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic

1/300

Ilija Petrovi}

SA SVIH STRANASRPSKI DOBROVOQCI1912-1918


2/300

Ilija Petrovi}Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918

Autorsko izdaweIlija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentPavle Stanojevi}

LektorDragoqub Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

KorekturaJelena Petrovi}

[tampaFOTO COLOR36

Novi Sad, Bulevar Jovana Du~i}a 7

Korice[tamparija Piperi

Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11Tira`

120 primeraka

ISBN 86-906883-2-3


3/300

Novi Sad, 2005


4/300


5/300

Gde je {to

Na oltaru Otaxbine,Pavle Stanojevi}.............................7-12

Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20Podaci u zvani~nom opticaju. Koliko je dobrovoqaca bilo.

Literatura.

Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ra-tovima 1912-1918..............................................................................21-32

Srpsko iseqeni{tvo. Koliko je dobrovoqaca bilo. Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Neposredne posledice postsolun-ske ofanzive. Literatura.

Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato-vima 1912-1918..................................................................................33-62

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Strane medicin-ske misije u Velikom ratu. Literatura.

Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98Neka imena ~itati druk~ijeObjavqeni spiskovi jedini izvor. Kako je Pomenik pripreman. Ime-

na. Pre zimena. Ponovo ure|en Pomenik. Potopqeni (395). Spaseni (130).

Zadr`ani na le~ewu (9). S nepoznatom sudbinom. Odustali na putu ilinestali (37). Karika koja nedostaje. Literatura.

Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110Dobrovoqci u Velikom ratu. Ratovawe u Dobruxi. Korpus se po-

puwava i daqe. Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Potrebau qudstvu ogromna je. Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Brojdobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Literatura.

Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijskiokvir..............................................................................................111-133

Prvi svetski ratNaj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. Dobrovoqci iz Srbije. Dobro-

voqci u crnogorskoj vojsci. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Srbija se od-ri~e dobrovoqaca. Solunski front u ranoj fazi. [ta sa dobrovoqcima.Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Pogodnosti za budu}e naseqavawe

dobrovoqaca. Upotreba dobrovoqaca na Solunskom frontu. Stavoviprema dobrovoqcima iz Crne Gore.

Vreme Prvog svetskog miraNeposredno posle dobijenog rata

Drugi svetski rat i posleNaknadni slom srpskih dobrovoqaca. Istori~ari o dobrovoqci-

ma. Do na{ih dana. Najnovije iskustvo, delom i li~no. Ima u svemu ine~eg ute{nog. Mada sve mo`e ostati po starom. Literatura.


6/300

Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225Razbu|ena nadaSrpska o~ekivawa i austrougarska odmazda. Maxarski zlo~ini u

Sremu. Da li je Srpska crkva mogla pomo}i.

Sremci u srpskoj vojsciSrpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski dobro-

voqa~ki odred. Napred u slavu. Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred.Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Do-brovoqci iz prekomorskih zemaqa. Dobrovoqci iz ortanovaca. Bogo-rodi~ine suze. Zvani~ni dobrovoqci. Preuzeto iz raznih izvora. Dru-gi tragovi. Jedan posleratni spisak. Te{ko sti}i do prava na zemqu. Do-brovoqci muku mu~e s administracijom. Prostor za daqa istraìvawa.Napomene, literatura i izvori. Saètak.

Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259

Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Dobrovoqci i pro-

boj Solunskog fronta. Literatura.

Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~keposledice......................................................................................267-281

Solunski front. Proboj. Simbolika. Napredovawe. Zavr{neoperacije. Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. Prihvataju se pobed-ni~ki uslovi. Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Politi~keposledice solunske ofanzive. Prikqu~ewe Srema Srbiji. Banat, Ba~-

ka i Barawa ponovo u Srbiji. Dve odluke istog zna~ewa.

Udruèwu ratnih dobrovoqaca, wihovih potomakai po{tovalaca, Beograd, Savska 9, kao da nije stalo do

istine o srpskim dobrovoqcima.............................................282-295Povod. Na stranama 128, 131-132, 165, 174-175, 217, 257-258, 259,

278-279, 19, 111-112. [ta kaù oni. Odakle po~eti. Pa`qivo ~itati.

Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298

6 Ilija Petrovi}


7/300

Na oltaru OtaxbinePovesnica srpskog naroda, veoma burna, obiluje ~estim bor-

bama protiv razli~itih zavojeva~a. Brojne neprijateqske vojskepoku{avale su da pokore Srbe, taj najja~i i najvitalniji narod naBalanskom poluostrvu, i da ovladaju centralnim Balkanom. Ma-da je to nekima od wih uspevalo na duè ili kra}e vreme, Srbise nikad nisu mirili s tu|om okupacijom i uvek su nalazili sna-ge da neprijateqa proteraju i oslobode svoju zemqu.

To {to je nemawi}ka Srbija pala pod Turke i izgubila svojudràvnost nije zna~ilo da se srpski narod pomirio s novonasta-lim prilikama. Wegovi za{titnici tokom narednih vekova, za-to~nici mrijet naviknuti, ni na trenutak ne mire}i se s okupa-cijom, vazda su bili pripravni na otpor i borbu za slobodu. Nekadse wihov otpor izraàvao kroz organizovane ustanke na {irimsrpskim etni~kim prostorima, a nekada kroz gerilsko ratovaweve}ih ili mawih grupa boraca. Bilo kako bilo, borbe za oslobo-|ewe Otaxbine i nepristajawe na pokornost ~ak i najja~im sila-ma i carstvima kroz istoriju, bili su konstanta srpskog na~inarazmi{qawa i ivqewa, a srpski borci za krst ~asni i sloboduzlatnu, dobrovoqno su odabirali te{ki, ali slavni put na komesu vrlo ~esto ostavqali i svoj ìvot.

Dobrovoqa~ki pokret u srpskom narodu ima svoju dugu isto-riju i slavnu tradiciju. Jo{ od sredweg veka, preko brojnih usta-naka protiv Turaka, masovnog u~e{}a dobrovoqaca iz Kneèvi-ne Srbije u Buni (1848/49) u Vojvodini Srpskoj, ustanaka u Herce-govini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876--1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata (1912-1918),pa sve do najnovijih ratova za spas sve Srpske Zemqe, ratni dobro-voqci uvek su bili u prvim borbenim redovima za odbranu Otax-bine. Do uvo|ewa regularne vojske, svi srpski ratnici odlazilisu na bojno poqe dobrovoqno, odazivaju}i se pozivu vojnog koman-danta ili vladara. U tradiciji srpskog naroda najve}a je sra-mota bilo izbegavawe vojne obaveze. Smrt za odbranu Otaxbineprihvatana je kao Boìja milost; ona je za ratnika bila vite{kiizazov, a ponos za wegovu porodicu i rodbinu.

U mnogovekovnoj borbi za nacionalni i biolo{ki opstanaksrpskog naroda, ti hrabri braniteqi Otaxbine razli~ito su na-zivani. Hajduci i uskoci u sredwem veku, ti borci protiv turskihzuluma, {ta su drugo nego dobrovoqci; oni su uvek bili najsjajni-

ji uzor svim kasnijim pokolewima; u doba najve}e turske sile i do-minacije nad dobrim delom Srpske Zemqe, oni su bili lu~a i na-da da }e Srbi ipak do~ekati obnovu sopstvene dràve. Preko gu-


8/300

sala i predivne epske desetera~ke poezije (~iji se jedan odbqe-sak sre}e i u naslovu ove kwige!), wihovi podvizi i hrabrost i-veli su u narodu, preno{eni su s kraja na kraj Srpske Zemqe, iz

jednog vremena u drugo, s kolena na koleno, vaspitavane su nawima nove i nove generacije, ~uvaju}i borbenu tradiciju, naci-onalni ponos i duh otpora svakom zavojeva~u.

U srpskim ustancima s po~etka 19. veka dobrovoqci su nazi-vani i gola}i, be}ari, svojevoqci, dragovoqci (ovu re~ koristii Milan \. Mili}evi} kad pi{e o Kara|or|u), frajkori (nem.

Freikorps, dobrovoqa~ki odred); u hercegova~kim ustancima zva-li su seustanici iliusta{i, a kasnije, sve do oslobodila~kihratova na po~etku 20. veka, ~etnici ili komite; u Velikom ratubili su to dobrovoqci, u Drugom svetskom ratu partizani, a uratovima iz kojih su po~etkom devedesetih godina 20. veka nasta-le Republika Srpska Krajina i Republika Srpska ponovo dobro-voqci.Zajedni~ko svima wima bila je odanost i qubav prema slo-bodi, veri i Otaxbini. Oni su u narod unosili duh otpora premaneprijatequ i nepravdama koje su dolazile od wega, a hrabro{}u,spremno{}u na `rtvu i vite{tvom dizali su moral svojim suna-rodnicima i davali im snagu da izdrè u neravnopravnoj borbi.

Po broju dobrovoqaca, qubavi prema Otaxbini i spremno-sti na `rtvovawe, srpski dobrovoqa~ki pokret jedinstven je usvetu. Nijedna zemqa u istoriji svetske civilizacije nije imalatoliko brojne dobrovoqa~ke jedinice kao {to ih je imala Srbi-

ja. Kad god je Srpstvo bilo u opasnosti, stizali su dobrovoqci izsvih zemaqa, sa svih strana, da brane milu majku Srbiju. U sva-koj borbi bili su u prvim redovima; ne {tede}i svoje ivote onisu zna~ajno doprineli ostvarewu vekovnih srpskih ideala o oslo-bo|ewu Srbije i sve Srpske Zemqe, najpre od Turaka, a potom odAustrougarske monarhije. Dobrovoqa~ki pokret u Srba iznikao

je iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane po-trebe za slobodom, samostalno{}u, sopstvenim izborom na to ka-ko }e ìveti i na koji }e na~in odlu~ivati o svojoju sudbini. Rat-no dobrovoqa{tvo najve}i je domet oslobodila~ko-odbrambenihstremqewa srpskog naroda, ono je posledica ve~ite te`we za iv-qewem u slobodi i pravdi i zato su srpski dobrovoqci s pravom

nazivani svetim srpskim ratnicima.Kada je trebalo ginuti i krvqu se izboriti za oslobo|ewe

svih krajeva u kojima su ìveli Srbi i drugi Ju`ni Sloveni,dobrovoqci su uvek bili prvi u stroju. Iako su nevi|enim juna{-tvom uspeli da zadobiju po{tovawe i divqewe, kako kod vojnikasavezni~kih zemaqa, tako i kod neprijateqa, wihove `rtve i za-sluge brzo su zaboravqene, najpre u sopstvenom narodu. Kako to

8 Ilija Petrovi}


9/300

~esto biva, oni kojih nigde nije bilo kad se oru`jem trebalo bo-riti protiv srpskih neprijateqa, po okon~awu ratnih operacijasvesrdno su se trudili da dobrovoqcima oteàju, ili onemogu}e,put do onih prava koja im je srpska Vlada obe}ala sredinom novem-bra 1916. godine. Kao da su svi reìmi zazirali od dobrovoqaca;i onaj u Kraqevini Jugoslaviji, koju su oni stvarali sopstvenom`rtvom, i, naro~ito, u Drugoj Jugoslaviji, u vremenu brozovskogbratstva i jedinstva, kada je dobrovoqa~ka organizacija pro-gla{ena profa{isti~kom i kada smo ih se stideli i prezrivo

nazivali soluna{ima. Koliko se malo prostora i vremena po-sve}ivalo dobrovoqcima pokazuje i ~iwenica da se istori~ari

jo{ uvek spore ~ak i oko broja dobrovoqaca u srpskoj vojsci tokomPrvog svetskog rata. Neki vele da ih je bilo 100.000, drugi pri-hvataju cifru od 60.000, tre}i je smawuju na 50.000, a Udruèwe rat-nih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca u Beograduskromno priznaje da ih je bilo tek koju stotinu preko 42.000; isve to dok vrlo uverqiva istraìvawa Ilije Petrovi}a pomiwucifru od najmawe 207.000 dobrovoqaca sa svih strana.

Po svojoj izri~itoj èqi, dobrovoqci su uvek bili u prvimborbenim redovima i tamo gde je bilo najteè. Kada su drugi za-stajali, ili je neprijateq bio brojniji i nadmo}niji, javqali suse dobrovoqci. Ne {tede}i svoje ìvote, sa velikim odu{evqe-wem ulazili su u svaku bitku, jer su znali da }e porazom Turske (uBalkanskom ratu) i Austrougarske (u Velikom ratu) vekov ni sanSrba i ve}ine Ju`nih Slovena o ujediwewu postati stvarnost. Nasamrtnom ~asu mnogima od wih posledwe re~i bile su posve}eneOtaxbini i Majci Srbiji, jednako kao i u trenucima dok su se iznekog od zarobqeni~kih logora u Rusiji obra}ali MilojMajciSrbiji s molbom da ih primi u podanstvo i u srpsku vojsku.

Krajem XIX veka Nema~ka stvara dràvni program ~iji jeosnovni ciq bio da se preko Austrougarske i Balkana krene uekonomski i politi~ki prodor prema Bliskom i Sredwem isto-ku, novim sferama uticaja i mogu}im kolonijama. Tada dolazi dostvarawa Trojnog saveza (vojnog sporazuma Centralnih sila) na~elu sa Nema~kom, ~ime je po~ela da se uobli~ava podela sveta navojnopoliti~ke blokove. Velike sile se ubrzano naoruàvaju, a

nema~ki vojni stratezi pripremaju planove za vojne operacije pro-tiv Rusije i Srbije. Srbiju je trebalo pokoriti i silom oru ja re-{iti isto~no pitawe, ~ime bi se ugu{io buntovni duh Srba uAustrougarskoj i onemogu}ilo toliko èqeno ujediwewe sa Sr-bijom. Kao neposredan povod za objavu rata Srbiji Austrougar-ska je iskoristila atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Fer-dinanda u Sarajevu. Srbija, iscrpqena u dva prethodna balkanska

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 9


10/300

rata, imala je 4,5 miliona stanovnika, a Austrougarska vi{e od54 miliona(!), jaku vojnu industriju i mo}nu Nema~ku iza sebe.Ipak, Srbija je smogla snage da 1914. godine u bitkama na Ceru,Drini i Kolubari izvojuje tri veli~anstvene pobede i dva putaiz zemqe protera sve neprijateqske vojnike. Tek kad su Austrou-garskoj pritekli u pomo} Nemci i Bugari, srpska vojska i narodbili su primorani da se u zimskim uslovima, pred petostruko broj-nijim snagama, zapute u bezizgledno povla~ewe preko Crne Gorei Albanije. Od 707.000 mobilisanih vojnika (od po~etka rata do

sredine oktobra 1915), posle brojnih bitaka, epidemije tifusa,gladi i hladno}e koje su ih pratile pri povla~ewu kroz neprija-teqske albanske vrleti, na Krf je stiglo jedva 130.000 vojnika.

Srbija je bila pokorena, a svetska {tampa je tih dana pisalao propasti Srbije i nestanku wene vojske. Veliki gubici u qud-stvu primorali su srpsku Vladu da otpo~ne rad na prikupqawudobrovoqaca me|u na{im iseqenicima u Americi, Kanadi, Aus-traliji, a naro~ito me|u zarobqenim austrougarskim vojnicimau Rusiji, pre svega Srbima. U na{im arhivama sa~uvano je vi{edesetina hiqada pojedina~nih i grupnih molbi Srba, koji su selistom predavali Rusima kako bi bili primqeni u dobrovoqa~-ke jedinice i za srpske podanike. Iz brojnih zarobqeni~kih lo-gora {irom Rusije masovno se javqaju u dobrovoqce, uprkos aust-rougarskim pretwama da }e im imawa biti oduzeta, porodice ka`-wene, ostavqene bez hrane i sredstava za ivot, a oni, dobrovoq-ci, streqani.

Kad je Rusija kona~no dozvolila osnivawe dobrovoqa~kih je-dinica, u Odesi je obrazovan centar za prikupqawe dobrovoqa-ca. Istovremeno, ruska vlada preuzela je i brigu o naoru`avawu,opremawu i snabdevawu budu}ih srpskih dobrovoqaca. Sredinom

jeseni 1915. formiran je Srpski dobrovoqa~ki odred, a 16/29.aprila 1916. godine i Prva srpska dobrovoqa~ka divizija sa bli-zu 10.000 vojnika. Wihov broj svakodnevno je rastao, tako da je predpolazak na front u Dobruxi divizija imala blizu 20.000 boraca.Najvi{e ih je bilo iz Vojvodine Srpske- 6255, Bosne i Hercego-vine- 6.177, Like, Korduna, Banije i Slavonije- 5.263, dok su os-tali bili iz drugih srpskih krajeva. Divizija je imala dve briga-

de i brdski artiqerijski divizion, a svaka brigada po dva puka.Po nacionalnom sastavu bila je to prava srpska divizija sa tekkojim procentom vojnika drugih nacionalnosti. (Pretpostavqase da bi broj dobrovoqaca bio mnogo ve}i da Hrvati- frankovcii Ante Trumbi}, predsednik Jugoslavenskog odbora u Londonu,nisu svim silama radili na razbijawu srpskog dobrovoqa~kogpokreta u Rusiji). Srpski dobrovoqci dobili su nove ruske uni-

10 Ilija Petrovi}


11/300

forme i oru`je, no {ajka~a na glavi davala je ovim jedinicama ja-sno nacionalno obele je. Rusi tada nisu imali dovoqno oru`ja iartiqerije ni za svoje jedinice, tako da su dobrovoqci dobilistare pu{ke bez {arèra i mitraqeze bez {titnika, {to je u ka-snijim borbama na Dobruxi protiv bugarskih jedinica, opremqe-nih najsavremenijim naoruàwem i sna`nom artiqerijom, biouzrok velikih srpskih gubitaka.

Krajem avgusta i prvih dana septembra 1916. godine u borba-ma na Dobruxi (kod Dobri~a, Amza~e i Kokarxe), Divizija je iz-

bacila iz stroja preko 15.000 neprijateqskih vojnika. No, zbogtoga {to su bili slabo naoruàni, ali i zbog toga {to su na jed-nom svom krilu imali nedovoqno aktivne i borbeno nespremnerumunske jedinice, srpski dobrovoqci imali su blizu 9.000 voj -nika izba~enih iz stroja, od toga blizu 2.000 poginulih i nesta-lih. Za juna{tvo izkazano u Dobruxi, dobrovoqce odu{evqenopozdravqaju kraq Petar I, ruski car Nikolaj II i rumunski kraq.Divizija je tri puta bila pohvaqena, a wenim borcima dodeqeno

je 2.418 odlikovawa. Ruski pe{adijski general (i vojni istori-~ar) Andrej Medardovi~ Zajon~kovski (1862-1926), komandant do-bruxanske vojske, tada je rekao da nikad nisam ~uo ni video da seneko bori tako hrabro kao {to to ~ine Srbi.

Bio je to vaskrs srpske vojske. Svetska javnost, vojni stru~-waci i politi~ari pi{u hvalospeve o wenim podvizima, dok Ma-|ari i Nemci ne mogu da sakriju iznena|ewe i qutwu. Da bi se sa-~uvali od napada sa le|a, Nemci i Bugari sa Solunskog frontapovla~e skoro 100.000 vojnika, {to je znatno olak{alo pozicijusrpskoj vojsci koja je posle oporavka na Krfu preba~ena na So-lunski front.

A petnaestak meseci kasnije, srpske dobrovoqa~ke jediniceiz Odese zaputile su se ka Solunu; nakon pet meseci napornog ineizvesnog putovawa brodovima (jedna grupa preko Arhangels-ka, Vladivostoka, [angaja, Singapura i Port Saida, a druga pre-ko Severnog mora, Francu ske i Italije), stigle su na odredi{te.Posle kra}eg odmora i reorganizacije, zajedno sa dobrovoqcimaiz Amerike i jednom brigadom Vardarske divizije, u{le su, najve-}im delom, u sastav Jugoslovenske divizije, ukupne ja~ine oko

22.000 qudi.Kad je data naredba za proboj Solunskog fronta, srpski do-

brovoqci razbili su utvr|ene bugarske poloàje i otvorili putka oslobo|ewu Srbije; za hrabrost iskazanu na ovom rati{tu, do-brovoqcima je dodeqeno 3.794 visokih priznawa.

U~e{}em dobrovoqaca u sastavu srpske vojske obezbe|en je ipravni osnov za wen prelazak preko Drine, Save i Dunava i napre-



12/300

dovawe do linije Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad(na istoku), Mori{em do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu),kao i za stvarawe budu}e zajedni~ke dràve- Kraqevstva Srba,Hrvata i Slovenaca.

Podaci o dobrovoqcima, wihovom doprinosu ratnoj pobedii heroizmu, bili su malo poznati u na{oj istoriografiji i dugopotiskivani iz ideolo{kih razloga. Iz naj~istijih patriotskihpobuda oni su dobrovoqno pristupali srpskoj vojsci, èle}i sa-mo da oslobode svoju zemqu i sa we isteraju neprijateqe. Danas

se sa ponosom moèmo se}ati wihovog juna{tva i diviti se hra-brosti koju su pokazali u svim bitkama. Najzna~ajnije svetskeli~nosti veli~ale su srpsku vojsku i srpski narod za ono {to suizdràli u tih skoro ~etiri i po godina rata. Predsednik gr~kevlade Venizelos po stupawu Gr~ke u rat (1917) rekao je svojimvojnicima: Od vas traìmo da sledite primer srpskog vojnikakoji je nadma{io slavu stare Sparte. Biti ve}i od anti~kih ju-naka i u}i u legendu, privilegija je malog broja naroda, ali je iamanet koji se ne sme nikad izneveriti. Velik broj dobrovoqacau ratovima u Srpskoj Krajini i Srpskoj bili su upravo potomciovih junaka iz Prvog svetskog rata.

Malo je poznato, a neki to i namerno pre}utkuju, da je iz Voj-vodine Srpske u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divizije (dok

je ratovala na Dobruxi!) bilo blizu 6.500 dobrovoqaca, a iz No-vog Sada skoro hiqadu; iz prekomorskih zemaqa stiglo ih je naSolunski front pribli`no petsto, a na samom po~etku rata je-dan neodre|eno visok broj mladih qudi pre{ao je preko Save iDunava i dobrovoqno se prikqu~io srpskoj vojsci. Ove ~iweni-ce obavezuju nas, a svojim delom srpski dobrovoqci to i zasluù-

ju, da ih se u svakoj prilici se}amo sa du`nim po{tovawem i na-stavimo da negujemo sve one duhovne vrednosti iz nacionalne pro-{losti kojima su se i oni nadahwivali.

Iako sa~iwena od devet kra}ih ili duìh tekstova pisanihraznim povodima, kwiga Ilije Petrovi}a o srpskim dobrovoq-cima sa svih strana nudi nam dovoqno {irok pregled srpskog do-brovoqa~kog pokreta tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.Iz datih tekstova, ~ije su teme jasno ome|ene i cifre u wima do-

kumentovano predstavqane, svaki iole pa`qiviji i strpqivijiîtalac lako moè pratiti Petrovi}eve zakqu~ke o brojnostii poreklu srpskih dobrovoqaca, a preko pojedinih wegovih iska-za spozna}e kakva je sudbina te iste dobrovoqce snalazila u raz-nim vremenima.

Pavle Stanojevi}Novi Sad, marta 2005.

12 Ilija Petrovi}


13/300

SRPSKI DOBROVOQCI

U BALKANSKIM RATOVIMA 1912-1913

Podaci u zvani~nom opticaju. Srpskom dobrovoqa~kompokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`we,zbog ~ega se podaci o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crnogor-skoj vojsci sre}u tek uzgredno. Tako, na primer, istori~ar Vla-dimir ]orovi} i ne pomiwe dobrovoqce u balkanskim ratovi-

ma, a vojni istori~ar Mitar \uri{i} zaustavqa se na svega dvauop{tena zapaàwa. Iz prvog, koje se ti~e dobrovoqaca u Ju`nojSrbiji, odnosno Ma}edoniji, ne moè se ni naslutiti koliko seustani~kih ~eta prikqu~ilo srpskoj vojsci, niti se vidi koliko

je ustanika bilo: Nekoliko desetina hiqada makedonskih do-brovoqaca u turskoj pozadini pomagale su operacije srpske, bu-garske i gr~ke vojske i time doprinosile sopstvenom oslobo|e-wu. Samo Makedonsko-odrinsko opol~ewe, koje se borilo u Tra-kiji, brojalo je vi{e od 14000 qudi. Ono drugo, koje govori o do-brovoqcima u srpskoj i crnogorskoj vojsci, potpuno je obezvre-|uju}e: U srpskoj i crnogorskoj vojsci tako|e se borilo na sto-tine dobrovoqaca iz jugoslovenskih krajeva pod Austro-Ugar-skom(1, 459).

O dobrovoqcima u sastavu srpske vojske govori i ruska sov-

jetska Istori goslavii, pomiwu}i da je u tada{woj Ju`nojSrbiji, docnije nazvanoj Makedonija, dejstvovalo nekoliko dese-tina odreda, koji su napadali (..) na tursku vojsku, kidali joj sao-bra}ajnice i veze, izvodili diverzije. êtni~ki odredi zarob-qavali su slabije turske posade i uz podr{ku mesnog stanovni-{tva osloba|ali od turske vlasti mnoga sela i gradove. Tako je os-lobo|en strumi~ki kraj, isto kao i gradovi Kuku{, Lerin, Kra-tovo, Kru{evo, [tip, a pojedini odredi pomogli su srpskoj ar-miji u bojevima kod Kumanova, Skopqa, Velesa, Prilepa, Bito-qa i na drugim mestima(2, 642-643).

Uz ideolo{ku podvalu kojom se Srbi iz Vasojevi}a pro-gla{avaju Crnogorcima (po{to je veliki deo Vasojevi}a prik-qu~en Crnoj Gori tek posle Prvog balkanskog rata), Vojna enci-

klopedija nazna~uje da se na vest o ratu protiv Turske i 1913. pro-tiv Bugarske, u Srbiju po~iwu (..) prebacivati dobrovoqci izmnogih jugoslovenskih zemaqa, a u crnogorskoj vojsci formirase 1912. Dowovasojevi}ka brigada (od Crnogoraca iz jo{ neoslo-bo|ene Vasojevi}ke nahije) a u Primorskom odredu samostalnidobrovoqa~ki bataqon od oko 500 qudi, ve}inom Bokeqa(3, kwi-ga 2, 496). Uporede li se podaci o ukupnom qudstvu sa kojim je crno-


14/300

gorska vojska u{la u Prvi balkanski rat, (35.600 - 4, 176 i 33.000 -3, kwiga 1, 450), naro~ito oni koji se odnose na ja~inu Isto~nog od-reda (12.600 u 4, 176, odnosno 10.000 u 3, kwiga 1, 450), proizilazi dase u Dowovasojevi}koj brigadi, ~ije je formirawe imalo da seizvr{i posle oslobo|ewa Berana(3, kwiga 1, 450), nalazilo 2.600dobrovoqaca.

Dimitrije \or|evi} pi{e o dobrovoqcima tek usputno, uznapomene da je iz balkanskih ratova... iznikla uve}ana i osna-èna Srbija, da su vesti o balkanskim pobedama 1912. proslav-

qene (..) {irom Bosne i Hercegovine, i da su se u srpsku vojskujavqali (...) dobrovoqci iz mnogih jugoslovenskih pokrajina(5,196). Uzgredno pi{e o dobrovoqcima i Adam Sto{i}, ali se nemoè mimoi}i podatak iz biografije Milunke Savi} da se onajavqa kao dobrovoqac Milun u Prvi balkanski rat, pored 26.000drugih mladi}a- dobrovoqaca iz Kraqevine Srbije(6, 559).

U tekstu koji se odnosi na balkanske ratove a pisanom za Isto -riju Jugoslavije(7, 341-344), Vladimir Dedijer tako|e ne pomiwe do-brovoqce, a Vojvoda Vuk, potpukovnik Vojin Popovi}, sredinom1915. godine, pi{e svojoj Vrhovnoj komandi da u minulim rato-vima ~etni~ki i dobrovoqa~ki odredi nisu dali one rezultate,koji su od wih i{~ekivani. On jo{ dodaje da su za rat 1912. go-dine formirana (..) ~etiri odreda ~etnika od kojih su se tri ras-turili odmah posle prvih borbi (mo`da i zbog wihove masovnepogibije

-IP), dok je za rat 1913. godine oformqena Dobrovo-

qa~ka brigada od {est bataqona ~ije su ~ete brojale najmawe 150qudi i koja je na dan demobilizacije jedva brojala 1000 qudi(8,dok. 24, 36). Pisawe Vojvode Vuka po mnogo ~emu je neobi~no, ~ak i~udno, utoliko pre {to je on ~etovao i pre balkanskih ratova, akomandovao je ~etni~kim i dobrovoqa~kim odredima i u balkan-skim ratovima i u Svetskom ratu. Ako je ve} bio nezadovoqanvredno{}u ~etni{tva i dobrovoqa{tva u minulim ratovima,moramo se zapitati zbog ~ega se i u Svetskom ratu sav posvetiodobrovoqcima i wihovom ratu. On ~ak i ne kaè koliko je do-brovoqaca u tim bataqonima bilo, da li je iko od wih poginuo ida li su dobrovoqa~ki bataqoni u me|uvremenu uop{te popuwa-vani, tako|e dobrovoqcima. A kad su bataqoni formirani mora-

lo je u wima biti izme|u 3.600 i 4.000 qudi.Najve}i broj podataka o srpskim dobrovoqcima sadràn je u

monografiji o Srbiji i Crnoj Gori u balkanskim ratovima 1912--1913. godine(4). Nave{}emo ih redom kojim su dati u kwizi, s ne-ophodnom napomenom da se radi o sporadi~nom pomiwawu dobro-voqa~kih formacija i dobrovoqa~kih grupa i da se uz svaki na-zna~eni broj dobrovoqaca mora dodati re~ najmawe:

14 Ilija Petrovi}


15/300

1. Srpska vojska brojala je u vreme mira oko 20.000 qudi, a spuno uspeha mobilisano je jo{ oko 336.000 qudi. Pored pozvanihobveznika, do{lo je i oko 25.000 neraspore|enih, odnosno preko-brojnih, koji su zahtevali da ih rasporede u ratne jedinice;

2. Mobilizacija turske vojske bila je ote`ana i zbog toga{to su ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca svojim akcijamaparalisale i uznemiravale tursku pozadinu, prisiqavaju}i tur-ske vojne obveznike da ostaju po svojim selima radi odbrane(4, 46.i 164);

3. Iz bojazni da pre po~etka vojnih operacija Turska ne pri-hvati srpske zahteve i tako izbegne rat, Lapski ~etni~ki odredpod komandom kapetana Voje Tankosi}a ve} 15. oktobra, pre obja-ve rata, bez znawa armijske komande, pod borbom je pre{ao gra-nicu sa namerom da tako izazove sukob ve}ih razmera, a time irat(4, 52). Ovaj odred bio je sastavqen od dobrovoqaca, a wegovobrojno stawe nepoznato je; on nije bio jedini, jer se u kwizi po-miwe jo{ i Gwilanski odred(4, 56);

4. U borbama kod Kumanova u~estvovale su i ~ete srpskih ma-}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa(4, 71-73), a ubitoqskoj operaciji, uz 4. kowi~ki puk vi{e puta se pojavqujuma}edonski dobrovoqci(4, 96. i 120-121). U ki~evskom boju, 4. no-vembra, ova ~eta ma}edonskih dobrovoqaca pretrpela je osetnegubitke(4, 100). To je zona koja je posle rata pripala Srbiji, zbog

~ega se ovi dobrovoqci moraju smatrati srpskim;5. ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca napale su na jedan

turski bataqon iz Ohrida i onemogu}ile ga da se prikqu~i svompuku. Dejstvuju}i u ulozi prethodnica ili u sastavu jedinica sa-vezni~ke vojske, ovi dobrovoqci u~estvovali su u osloba|awuKumanova, Bitoqa, Soluna, Jedrena i drugih gradova(4, 164);

6. Srpske ustani~ke ~ete pre{le su granicu i prodrle u Ra-{ku. U ~etama ima oko 5000 ustanika. Oni }e pomo}i ustanak ta-mo{weg srpskog stanovni{tva i uhvatiti vezu sa isto~nom crno-gorskom vojskom(9, 1/14. oktobar 1912);

7. Iz redova |a~ke i studentske omladine (iz srpskih kraje-va pod austrijskom i ugarskom okupacijom- IP), uprkos zabraniaustrougarskih vlasti, stotine dobrovoqaca stupilo je i borilose u srpskoj vojsci, dok su u crnogorskoj vojsci imali svoj posebanbataqon od preko 500 qudi, koji je uzeo vidnog u~e{}a u borbamaoko Skadra(4, 164). Po prilici, radi se o Primorskom odredu, u ko-me se polovinom oktobra na{ao i bataqon od oko 500 srpskih do-brovoqaca sa strane. Najvi{e ih je bilo iz Boke Kotorske(4, 184);

8. Na zbornim mestima crnogorske vojske javilo se oko 4.500mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodmaklim godinama. UPrekotarski odred (u sastavu Isto~nog odreda) ukqu~en je i je-



16/300

dan dobrovoqa~ki bataqon, formiran od ustanika s desne obaleTare, kao i {est ustani~kih bataqona iz rejona Berana, pod ko-mandom vojvode Laki}a Vojvodi}a, sa oko 2.600 boraca(4, 176);

9. Crnogorcima je pristiglo jo{ oko 4.500 dobrovoqaca izjugoslovenskih krajeva pod Austro-Ugarskom i crnogorskih re-patriraca iz Amerike i Australije(4, 177-178), a ni po ~emu se nemoè zakqu~ivati koliko je bilo jednih a koliko drugih;

10. Jo{ pre ulaska Srbije u rat, 11. oktobra, crnogorski Is-to~ni odred se zadrào u Bijelom Poqu dva dana da bi organizo-

vao vlast... (i) prikupqawe dobrovoqaca. Okupqeno je oko 400dobrovoqaca, posle ~ega se krenulo ka Beranama. Do tada su ovajgrad... uspe{no blokirali dobrovoqa~ki vasojevi}ki bataqo-ni(4, 189). Ne zna se ta~no koliko je tih bataqona bilo;

11. Berane je oslobo|eno 16. oktobra, posle ~ega je od 3.200vasojevi}kih dobrovoqaca formirana Beranska brigada, za ~i-

jeg je komandanta postavqen Avro Cemovi}, kome je kraq poda-rio ~in brigadira(4, 190);

12. Posle oslobo|ewa Bijelog Poqa formirani su dobrovo-qa~ki bataqoni Pro{}anski i Brzavski, ovaj drugi sa oko 300qudi. Uo~i napada na Pqevqa, krajem oktobra, u okolini Bobo-va i Ogra|enice prikupqeno je oko 600 dobrovoqaca(4, 194);

13. Do 23. oktobra, Poqski bataqon Kola{inske brigade,kao posada Bijelog Poqa, organizovao je tri dobrovoqa~ka ba-

taqona. Ve} narednog dana ovi bataqoni nastavili su ~i{}ewePe{teri, da bi se 28. oktobra vratili u Bijelo Poqe, oja~aninovoformiranim Pe~orsko-pe{terskim dobrovoqa~kim bata-qonom(4, 195);

14. U napadu na Skadar (31. marta 1913), jedan bataqon dobro-voqaca iz svih jedinica Primorskog odreda, ~ak i iz artiqerije,bombama (je) otvorio prolaze u ì~anim preprekama, kojima sepribliìo koriste}i pokretne zaklone od buradi i ko{ara napu-wenih tucanikom. Taj jedinstveni bataqon je sa~iwavalo 150 sta-raca, a on se, dok je prepreka probijena, gotovo prosuo(4, 213).

Koliko je dobrovoqaca bilo. Samo iz {turih podataka kojesmo mi ovde preuzeli (ta~ke 1-7), lako je zakqu~iti da se tokomPrvog balkanskog rata u srpskoj vojsci moralo na}i pribli`no50.000 dobrovoqaca. Bilo ih je, ipak, mnogo vi{e. Jer, i stranidopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{evqewu za rat, du-bokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti srpskog naroda.Jedan od wih pisao je da radnici-pe~albari koji su nedeqamaìveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu, ve} su odmahpo{li na zbori{te, a drugi da je vide}i ovaj duboki patrioti-zam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i... postao svestan

16 Ilija Petrovi}


17/300

neminovnosti pobede balkanskih naroda(4, 42). Dobrovoqaca jebilo toliko da je na samoj sredini oktobra, barem za javnost, obu-stavqeno svako wihovo primawe; srpska Vrhovna komanda ~ak jeobznanila da joj dobrovoqci vi{e nisu potrebni i da svako kokrene na put ~ini to na svoju {tetu(9, 1/14. oktobar 1912).

Monografija o balkanskim ratovima saop{tava da se u mir-nodopskom sastavu srpske vojske nalazilo 20.000 vojnika, da jemobilisano jo{ oko 335.000 qudi i da je na zborna mesta do{looko 20.000 prekobrojnih. (Milorad Radovi}, ~ovek koji se vojnom

istorijom bavio kao predava~ na Vojnoj akademiji, ovu posledwucifru pove}ava na 26.000 , sugeri{u}i time dve mogu}nosti: ili

je ukupno brojno stawe srpske vojske na po~etku ratnih operacijaiznosilo 361.000 qudi, ili je, uz 20.000 vojnika iz kadra i 26.000prekobrojnih, pod zastavu stiglo jo{ oko 309.000 vojnih obvezni-ka. Ova posledwa cifra mogla bi biti najrealnija, budu}i da jeona u skladu s vojnom doktrinom po kojoj jedna zemqa, kad ulazi urat, moè mobilisati oko jedne desetine svog stanovni{tva; aSrbija je tada imala oko 2,945.000 stanovnika. No, po{to se ~inida je prekobrojnih pukova bilo ne{to vi{e, ~ak devet, jer zna seda je pretposledweg dana Bregalni~ke bitke, 7. jula 1913. godine,poginuo major Qubomir J. Pavlovi}, komandant bataqona u De-vetom prekobrojnom puku, onda bi broj dobrovoqaca, odnosnoprekobrojnih, trebalo pove}ati za jo{ oko 14.000. Ako bi se zaisto toliko smawio ukupan broj mobilisanih vojnih obveznika,to bi zna~ilo da je Srbija u Prvi balkanski rat mobilisala ok-ruglo deset procenata svojih ìteqa: u apsolutnom broju, to biiznosilo 295.000 vojnika). Vojna enciklopedija pi{e da je u srpskuvojsku mobilisano oko 356.000 vojnika, me|u wima i 20.000 pre-kobrojnih, odnosno dobrovoqaca(3, kwiga 1, 449), {to zna~i da se usrpskoj vojsci na dan mobilizacije na{lo: 20.000 vojnika iz mir-nodopskog sastava, oko 315.000 mobilisanih vojnih obveznika i20.000 prekobrojnih.

Na drugoj strani, kad Vl. ]orovi} kaè da je Srbija digla402.200 qudi za rat(10, 199), to ni po ~emu ne moè biti slu~ajno.On je do svoje cifre do{ao u vremenu bliskom doga|awima nakoja se odnosi, zbog ~ega ne bi trebalo da se dovodi u sumwu. Mo-

è se samo postaviti pitawe da li on pod dizawem qudi podra-zumeva ukupan broj mobilisanih, ili pri tome misli na ukupnoqudstvo koje se na{lo u ratu. Monografija o balkanskim ratovi-ma pomiwe na jednom mestu(4, 164) da je u Srbiji mobilisano (..)preko 400.000 qudi, {to je samo potvrda ]orovi}eve cifre, alii na{eg uverewa da se pojmovi mobilizacija i dizawe nepre-cizno koriste.



18/300

Podatke o preko 400.000 qudi, odnosno 402.200 qudi za rat,utvr|ivali su vojni stru~waci, na osnovu vojne dokumentacije,tako da oni ne bi smeli biti sporni. Otud, razlika izme|u brojaonih koji su u~estvovali u balkanskim ratovima (402.200) i brojaonih koji su mobilisani kao vojni obveznici (oko 335.000) moèse odnositi samo na dobrovoqce (67.200 boraca).

Zaista, dobrovoqaca je moralo biti najmawe toliko: cifriod oko 25.000 prekobrojnih treba dodati i oko 25.000 dobrovoqa-ca sa strane, za koje Mihailo Polit-Desan~i} kaè da su pro-

{li kroz Novi Sad po~etkom Balkanskog rata. Svakako, u toj ve-likoj grupi nalazilo se i oko dve hiqade dobrovoqaca prispelihiz Amerike, koje pomiwe Bogumil Hrabak. U dobrovoqa~ki krugtreba ukqu~iti i onih 5.000 ustanika (usta{a) iz ta~ke 6, kojisu prodrli u Novopazarski sanxak, odnosno u Ra{ku, kao i brojne~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog sta-wa. Ovde spada i ve}i broj ~etni~kih odreda koji su se u ratu na-{li na samom wegovom po~etku i u ~ijem je sastavu moralo bitine mawe od 1.000 starih dobrovoqaca. Vaqalo bi pretpostavi-ti da je velik broj dobrovoqaca poticao i iz srpskih prekodrin-skih krajeva; nema podataka koliko ih se sa te strane na{lo u srp-skoj vojsci, isto kao {to se nigde, osim u Gwilanskom odredu, nepomiwu ustanici iz Prave Srbije, odnosno sa Kosova i Metohije.Za po~etak Drugog balkanskog rata oformqena je Dobrovoqa~ka

brigada, u kojoj se nalazilo barem 3.600 dobrovoqaca ({est bata-qona sa po ~etiri ~ete od po najmawe 150 qudi). Sve to kazuje da

je u srpskoj vojsci moralo biti ne mawe od 67.200 dobrovoqaca,{to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to dobrovoqa-ca sa strane.

I do ukupnog broja dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci skoroda je nemogu}e do}i. Samo se posrednim putem, uz ra~unicu da je

jedan bataqon brojao izme|u 500 i 600 qudi, moè zakqu~iti daih je bilo ne mawe od 29.800, a mo`da i koju hiqadu vi{e. U tom~asnom skupu nalaze se:

a. veliki broj mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodma-klim godinama, {to je tokom prvih mobilizacijskih dana pred-stavqalo oko 4.500 du{a;

b. 500 |aka i studenata iz srpskih krajeva pod Austrougar-skom, svrstanih u Primorski odred;

v. 2.600 dobrovoqaca u Isto~nom odredu, ukqu~uju}i ovde i500 dobrovoqaca u Prekotarskom bataqonu;

g. 400 dobrovoqaca skupqenih pre uzimawa Berana;d. 3.200 dobrovoqaca u Beranskoj brigadi;|. 2.000 dobrovoqaca u Bjelopoqskom, Pro{}anskom i Br-

zavskom bataqonu;

18 Ilija Petrovi}


19/300

e. 600 dobrovoqaca iz okoline Pqevaqa;`. 1.500 dobrovoqaca u tri bataqona iz okoline Kola{ina;z. 500 dobrovoqaca u Pe{terskom bataqonu;i. 500 dobrovoqaca u Plavskogusiwskom bataqonu;

j. pribli`no 11.000 dobrovoqaca prispelih iz Amerike i2.500 iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afrike.

Naàlost, jedan neodre|eno velik broj èna, sestara, majkii k}eri crnogorskih ratnika ne nalazi se na ovom spisku, iako suone u crnogorskoj vojsci bile jedina komora i, vrlo ~esto, jedi-

na sanitetska pomo}; wihovim su trudom mnogi rawenici previ-jeni jo{ u toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahva-quju}i tome, ostali u ìvotu.

Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se naj-mawe 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoji najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca tre-ba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sastrane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenogkrsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obejuvojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj stra-ni nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca.

Uop{teno govore}i, dobrovoqcima-medicinarima malo jepa`we posve}eno u srpskoj istorijskoj nauci. Na ovom mestu do-voqno je re}i da broj ~lanova stranih medicinskih misija nijebio bezna~ajan. Tako, na primer, beogradska Politika s po~etkadecembra 1912. godine daje informaciju da je kraq Petar odli-kovao 172 lekara sa strane ordenima raznih vrsta i stepena; wi-hova imena nisu sa~uvana. Me|utim, iz pojedina~nih Politiki-nih vesti mogli smo saznati da, uglavnom, lekari nikad nisu do-lazili sami. Moè se, na primer, u~initi da je dr Stanislav Tobi -

ja{evski, docent Poliklini~kog centra u Pragu, do{ao u Srbijusam; te{ko je poverovati da uz wega nije stigla i neka mawa ilive}a grupa saradnika, jer, istovremeno, sa istog instituta posla-to je u Crnu Goru pedeset lekara i medicinara. Ili, stigao je izRusije dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov sa sedamdeset se-dam ~lanova misije, dr Sigel Majer iz Holandije sa {esnaest le-kara i bolni~ara; dr Aleksej Teren~enko iz Rusije sa dvadeset pet

pomo}nika i osam bolni~arki; dr Duglas iz Engleske sa osamnaestpomo}nika; sanitetski kapetan dr Karata iz Engleske sa dvade-set ~etiri vojnika-bolni~ara; dr Pajevski iz Rusije sa dvadeset~lanova Ruskog Crvenog krsta; i tako daqe. To zna~i da sa jednimlekarom dolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinskog, bilo teh-ni~kog osobqa, zbog ~ega i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovi-ma moralo biti najmawe sedamsto takvih dobrovoqaca(11, 410).



20/300

Literatura1Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 1, drugo izdanje, Beograd 1980;2 Istori goslaviiI tom, pod redakciey . V. Bromle, I. S.

Dostjn, V. G. Karaseva, S. A. Nikitina, Moskva 1963;3Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;4 Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna

Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;5 Dimitrije \or|evi}, Na po~etku razdobqa ratova, Istorija

srpskog naroda VI-1, Beograd 1983;6 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;

7 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i}, Vladimir De-dijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972;

8Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918- Srbija, Ju`na Amerika,Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunskifront, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beog-rad 1980;

9 Srbobran, Glasnik Srpske narodne samostalne stranke, Zagreb;10 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd 1989;11 Politika, Beograd.

*****Izgovoreno na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanskirat- iskustva i pouke, odrànom 14. i 15. oktobra 1997. godine u Beog-radu, u Domu Vojske; zbornik radova sa tog skupa nije objavqen, a sasvim jeizvesno da organizatoru tog skupa, Udruèwu ratnika 1912-1920. godine,wihovih potomaka i po{tovalaca, i nije premnogo stalo do te sitnice.

20 Ilija Petrovi}


21/300

SRPSKI DOBROVOQCI IZ ISEQENI[TVA

U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

Srpsko iseqeni{tvo. Mada bi se povr{nom ~itaocu mogaou~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskih dose-qenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~keDràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe ukupnog

broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije iCrne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~-kog pitawa u celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori go-vorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hr-vatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao{to su se srpski autori stalno trudili da umawe broj iseqenihSrba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijihpobuda, da se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoji crnogorskoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da jeiz wihovih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo dobrovoqa-ca, i procentualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframao jugoslovenskim dobrovoqcima fasciniraju saveznike i da pre-ko wih iskaù svoj navodni golemi doprinos savezni~koj pobedinad Austrougarskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, na-

ro~ito u vreme jugosloven stva, ukupan broj dobrovoqaca svo|enje na uglavnom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wi-hovu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. go-dine, naro~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavnijina~in da se do|e do jedne usmerene ravnoteè bio je da se, koli-ko god se to moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali do-brovoqci. A bio je u pitawu ~itav jedan narod koji... luta trbu-hom za kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga da-leke vetrometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili naplodno zemqi{te(1, 7).

Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak niSlovenci i Hrvati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz wi-hovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, sa tim u

vezi, dokaè da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno }e bi-ti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca iz wihovih redova tako-|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenici-ma, sa wihovim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pret-postavke da svi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {e-sti ne}e dobrovoqno krenuti na rati{te. Mo`da najlep{i pri-mer dirigovanog pisawa o srpskim iseqenicima nalazimo kod


22/300

Bogumila Hrabaka, koji, po{to konstatuje da je po~etkom 1916.godine u samom Wujorku ivelo 11.000 srpskih podanika (ta~ni-

je austrougarskih podanika koji su primili srpsku za{titu) a pre-ko 30.000 Bosanaca prijavilo se konzulatima i drugim organimaSrbije da budu pozvani pod zastavu(2, 175), izvla~i zakqu~ak da

je pred Prvi svetski rat u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ì-velo oko 40.000 Srba i 5.000 Crnogoraca. Prihvataju}i savreme-ne jugoslovenske ideolo{ke podele, on dodaje da je tamo ìve-lo i Makedonaca bar 24.000, a Muslimana srpskohrvatskog jezi-

ka do 3.000(3, 133-135). U tim zakqu~cima najneobi~nije je {to onpotpuno zaboravqa na jedan svoj raniji iskaz da je uo~i Prvog bal-kanskog rata bilo u Novom Svetu oko 21.000 Crnogoraca i da je topribli`no realan broj(4, 74). O cifri od najmawe 20.000 Cr-nogoraca u SAD, pre balkanskih ratova, govore ameri~ki isto-ri~ar srpskog porekla Majkl Boro Petrovi} i wegov saradnikXoel Helpern(5), a {to se ti~e preostalih Srba, ni Hrabaku ni-

je bilo nepoznato da ih je tada, prema nekim drugim ameri~kim iz-vorima, bilo skoro desetostruko vi{e.

Posebnu pa`wu treba obratiti na podatak \or|a Krstono-{i}a, jednog od dobrovoqaca sa samog po~etka 1915. godine, da suna{i Srbi iseqenici i ako udaqeni preko Okeana od svoje otax-bine nas na broju 20.000, mladih srpskih Sokola odazvali smo sesvojoj Sokolskoj i Srpskoj du`nosti oti{li smo kao Dobrovoqciiz Amerike, i kao nacionalni borci i branioci pohitali smo daodbranimo svoju otaxbinu Majku Srbiju od varvara nema~ko aust-rijskog i ma|arskog naroda, u ~emu smo mi Srbi i uspeli. Poda-tak o 20.000 ~lanova srpske sokolske organizacije u SjediwenimDràvama utoliko je zna~ajniji {to je Krstono{i}ev rukopis biona cenzuri (danas bi se reklo: recenziji) u Predsedni{tvu Mi-nistarskog saveta Kraqevine Jugoslavije, koje je 7. oktobra 1931.godine, po{to su izvr{ene jezi~ke i stilske ispravke a izvesnipasusi skra}eni, dalo saglasnost da ovako ispravqen manuskriptmoète sada dati u {tampu; wima nije mogao proma}i suv podatako broju srpskih sokola iz Amerike koji su tokom ratnih godina(1914-1918) kao dobrovoqci do{li u srpsku vojsku, utoliko pre{to se on nalazi u Uvodu, pod naslovom@ivot Srba u novoj otax-

bini za prvih 200. godina(6, VII).

Koliko je dobrovoqaca bilo. Svaki poku{aj da se do ukup-nog broja dobrovoqaca iz prekomorja do|e listawem pojedina~-nih dokumenata i sabirawem cifara sadrànih u wima (kao {to

je to najupornije ~inio Hrabak), unapred je osu|en na neuspeh. Uznapomene:

22 Ilija Petrovi}


23/300

a. Da se kao dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa ovde ra~u-naju svi srpski dobrovoqci koji su na srpsko ili crnogorsko ra-ti{te (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918) pristigli izdveju Amerika, Australije, Afrike, Male Azije, iz raznih evrop-skih zemaqa osim onih ko je su se nalazile u sastavu Austrougar-ske, kao i borci iz Pivkovog bataqona s italijanskog fronta(kojima je priznat dobrovoqa~ki status);

b. Da se ovde ne ra~unaju dobrovoqci iz reda zarobqenih au-strougarskih vojnika sa balkanskog i ruskog rati{ta tokom Svet-

skog rata;v. Da se najve}em delu dobrovoqaca nikada ne}e saznati ime-

na, budu}i da oni koji su se na}i u ta~ki 1. nisu bili za pam}e-we, a oni iz ta~aka 3, 4, 5, 7. i 8. u rat su krenuli taj no, u vreme ame-ri~ke ratne neutralnosti;

Mi predlaèmo da se u tu svrhu koristi nekoliko globalnihcifara:

1. Za vreme balkanskih ratova, Srbi iz Sjediwenih Dràva,{to ukqu~uje i Crnogorce, dali su oko 13.000(7, 170; 8, 128; 9, 286;3, 178; 10, 332), a iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afri-ke oko 2.500 dobrovoqaca(11, 23);

2. U medicinskim misijama na srpskom i crnogorskom rati-{tu na{lo se tokom Prvog balkanskog rata najmawe 700 osoba sastrane(12, 54);

3. Ve} jula 1914. godine, po{to je bilo izvesno da se rat nemoè izbe}i, stigla je iz Severne Amerike grupa od 150 dobrovo-qaca i odmah se prikqu~ila srpskoj vojsci(13, kwiga 2. prvo izda-we, 561; 14, 219);

4. Samo nekoliko dana po izbijawu Svetskog rata, brodovimaZvezda i Evropa krenulo je iz Amerike 5.000 dobrovoqaca,delom Crnogoraca a delom Srba iz krajeva pod austrougarskomokupacijom(15, 27. jul/9. avgust 1914);

5. Od oktobra 1914. do okupacije Srbije koncem 1915. godineSrbi iz Amerike dali su oko 14.000 dobrovoqaca(7, 171; 9, 286);

6. Na Badwi dan 1916. godine la|om Brindizi doplovilo jedo Medove najmawe 534 dobrovoqca, od kojih je eksploziju i pota-pawe la|e preìvelo bar 130 lica(16; 17; 6; 18);

7. Ne{to pre transporta iz ta~ke 6, krenula su iz Amerikejo{ dva transporta od 2.000 Crnogoraca, Hercegovaca, Bokeqa iLi~ana; oni su iskrcani u Solunu i ukqu~eni u srpske jedini-ce(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561); bi}e da su to isti transporti kojise pomiwu u(13, kwiga 8. drugo izdawe, 787);

8. Tre}i kontigenat od 2.000 qudi, koji je imao da krene za CrnuGoru, zadrào se zbog pada Crne Gore, koji je tada nastupio, u Sjedi-



24/300

wenim Dràvama i Kanadi, o~ekuju}i poziv za daqe kretawe... Po-{to se, zbog politi~kih i diplomatskih motiva, nije do{lo do ost-varewa logora u Freìsu (u Francuskoj, za potrebe crnogorske voj-ske- IP), ovaj tre}i kontigenat Crnogoraca iz Severne Amerikeangaòvao se u savezni~kim vojskama(17, 149-150; 16, 25);

9. Pojedinci i grupe stizali su i drugim putevima u CrnuGoru(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561).

10. Krajem 1916. godine ameri~ka vlada odobrila je da se na te-ritoriji Sjediwenih Dràva prikupqaju dobrovoqci za srpsku

vojsku, s tim da se iz tranzitnog logora u Sen Luju savezni~kimbrodovima prebacuju u Evropu. Prema nepotpunim podacima, odfebruara 1917. godine do kraja rata, kroz prihvatni centar u Bi-zerti (Tunis) pro{lo je oko 9.000 dobrovoqaca(13, kwiga 2, 496;13, kwiga 8,787);

11. Oko 155 dobrovoqaca iz Australije, u dve grupe, stiglo jena Solunski front septembra/oktobra 1917. godine(19, dok. 197,316; 14, 220);

12. Iz Ju`ne Amerike stigla je tek neka stotina dobrovoqaca,svakako ne mawe od 300 wih. Po dolasku u Buenos Aires, uz pomo}francuskog konzula wima su pravqeni paso{i. Konzul ih je po-tvr|ivao i nare|ivao svim francuskim kompanijama u Buenos Ai-resu da upu}uju transporte jugoslovenskih dobrovoqaca za srpskuvojsku svojim teretnim brodovima do francuske obale. Najvi{e

je bilo Crnogoraca. Upu}ivali su svakim brodom od 30 do 40 wih.Kapetani brodova nisu smeli primati vi{e zbog eventualnog po-tapawa. I autor ove izjave upisao se u dobrovoqce u Buenos Ai-resu, da bi posle skoro dva meseca, 14. marta 1917. godine, sa jo{ 33druga krenuo preko okeana brodom Ousant(20, 263);

13. Po~etkom septembra 1918. godine u malom depou u Tulonuna{la su se 763 dobrovoqca koji su ovih dana pristigli iz Ame-rike. Veliki deo ovih sluìo je vojsku i mole uputiti ih direkt-no u Solun. Srpski poslanik u Parizu Milenko Vesni} naredio

je da se odatle premeste u veliki depo u Tulonu i tamo sa~ekaju na-re|ewe za prebacivawe u Solun. Podatak je hitno saop{ten mini-stru vojnom i dobrovoqci su verovatno odmah upu}eni na front,mimo Bizerte(19, dok. 208, 331-332), tako da se wihova imena nisu

mogla na}i u tamo{wim spiskovima;14. Iz Italije stiglo je na Solunski front, u nekoliko na-

vrata, oko 1.180 dobrovoqaca:a. 123 ~oveka oslobo|eno je u Italiji i predato srpskoj voj-

sci od po~etka 1916. do kraja septembra 1917. godine(21, 136);b. ukupno 433 dobrovoqca ukqu~ilo se u srpsku vojsku od ok-

tobra 1917. do aprila 1918. godine(21, 71);

24 Ilija Petrovi}


25/300

v. 314 dobrovoqaca otplovilo je prema Gr~koj (u Iteju) 26.septembra 1918. godine(21, 126), gde ih je po~etkom oktobra 1918.godine prispelo 310, u tri grupe(21, 126; 19, dok. 226, 363);

g. jo{ 315 dobrovoqaca ~ekalo je od jula 1918. godine da im seiz No}ere Umbre odobri odlazak u srpsku vojsku, ali su pu{tenitek posle propasti Austrougarske(19, dok. 221, 350-354; 14, 222);

15. Poseban Jugoslovenski bataqon od (oko) 1.000 qudi, podkomandom Qudevita Pivka iz Maribora, obrazovan je krajem 1917.godine i u sastavu italijanske vojske borio se do kraja rata(19,

dok. 223, 361; 14, 222; 13, kwiga 6,697);16. Iz Francuske i Egipta stiglo je do 13. marta 1918. godine

ukupno 2.744 dobrovoqca(13, dok. 186, 303);17. Ratne operacije bile su zavr{ene kad je u Solun stigla gru-

pa od 2.000 dobrovoqaca iz Amerike, pa su upu}eni ve}inom uBoku Kotorsku(22, 16); i wihova imena ostala su van spiskova;

18. Tokom Velikog rata, na rati{tima uz srpsku vojsku, u stra-nim medicinskim misijama u~estvovalo je najmawe 1.500 lica(12,85-87): sredinom leta 1915. godine, u medicinskim misijama u Sr-biji delovalo je najmawe 1.200 osoba, od ~ega najvi{e u Bolnicama{kotskih ena(23; 11, 87-91); posle wihovog povla~ewa ili repa-trijacije iz okupirane Srbije, dve nove bolnice poslate su u O-desu i na front u Dobruxi; sa pripadnicima Srpskog dobrovoqa~--kog korpusa ove bolnice stigle su u Solun, gde su se pridruìledrugim medicinskim misijama;

19. Izvestan broj srpskih dobrovoqaca iz Sjediwenih Drà-va ratovao je na zapadnoevropskom rati{tu u sastavu ameri~ke voj-ske, dok je ne{to Srba iz Australije i Novog Zelanda dobrovoq-no na{lo u engleskoj vojsci i s wom ratovalo na Galipoqu idrugim rati{tima.

Na osnovu podataka datih u prethodnim ta~kama, nedvosmi-sleno se moè zakqu~iti da je tokom oslobodila~kih ratova od1912. do 1918. godine u srp sku i crnogorsku vojsku krenulo najma-we 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Od toga, trebara~unati da je bilo pribli`no 2.200 lica izvan prostora prethod-nih dveju Jugoslavija (ukqu~uju}i ovde i medicinsko osobqe), nevi{e od 600 Hrvata i Slovenaca, a svi ostali bili su Srbi iz svih

srpskih krajeva pod austrougarskom okupacijom i iz Crne Gore.Izuzmemo li oko 400 poginulih u medovskoj katastrofi, pribli-`no 1.000 pripadnika Pivkovog bataqona, 315 zarobqenika oslo-bo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle padaCrne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i 2.000 dobrovoqaca pri-stiglih u Solun posle pro pasti Austrougarske, na srpskom i cr-nogorskom rati{tu tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. go-



26/300

dine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz prekomorskih zemaqa.Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanske ratove (ukqu~uju}i imedicinsko osobqe) i oko 1.500 osoba iz stranih medicinskih mi-sija, u Prvom svet skom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobrovo-qaca iz iseqeni{tva u Americi, Australiji i Novom Zelandu,Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju`noj Africi i Egiptu,najve}im delom, i u mawem broju iz zarobqeni{tva u Italiji iFrancuskoj(12, 278-287). Na samom kraju 1917. godine, prema izjaviMilenka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pruì takvu infor-

maciju, na Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqa-ca iz Amerike(24, 43-44), me|u wima, van svake sumwe, i jedan ne-odre|eno velik broj Crnogoraca. Pridruè li se tom broju do-brovoqci iz Italije, Egipta i Francuske, wih oko 3.900 iz ta~a-ka 14. i 16. i, po prilici, 6.600 dobrovoqaca iz Amerike koji sukroz Bizertu pro{li tokom posledwih dvanaest ratnih meseci(do kraja 1917. godine pukovnik srpske vojske Milan Pribi}e-vi}, {ef srpske misije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, ot-premio je ukupno 2.405 dobrovoqaca- 19, dok. 139, 231), proizilazida je u proboju Solunskog fronta u~estvovalo preko 30.000 dobro-voqaca iz prekomorskih zemaqa.

Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Od u-kupnog broja svih dobrovoqaca obuhva}enih datom klasifikaci-

jom (58.500), uspeli smo da svega 9.219 osoba identifikujemo i dawihova imena pripremimo za objavqivawe uPomeniku svetih srp-skih ratnika. U tom Pomeniku bi}e sabrana imena srpskih dobro-voqaca iz prekomorskih zemaqa (ukqu~uju}i Italiju, Francuskui druge evropske zemqe, osim onih koje su bile u sastavu Austrou-garske), prispelih na rati{ta u Srbiji i Crnoj Gori (1912-1915)i na Solunski front (1916-1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve--tri stotine, stigao je u balkanske ratove, a stotinak wih do-lazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkanske ratove, a potomu Veliki rat; svi oni na}i }e se u istoj vrsti: bor ci, neborci,sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim misijama ili poje-dina~no; ovi posledwi bi}e uvr{teni u Pomenik bez obzira nato iz koje su zemqe do{li.

Osnovu Pomenika ~ini 5.659 imena preuzetih iz Glavnog spi -ska Jugoslovenskih dobrovoqaca do{av{ih iz Amerike od 6. febru-ara 1917. do 30. oktobra 1918. godine i po azbu~nom redu li~ nih ime-na (kako su u Srba nekad vo|eni spiskovi) popisanih u prvoj i dru-goj kwizi Arhiva Vojske Jugoslavije, fond broj 5.

Najve}i deo ostalih imena prenesen je iz slede}ih kwiga,novina ili kra}ih tekstova:

26 Ilija Petrovi}


27/300

\uro Batri}evi},Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima CrneGore 1875-1918, Podgorica 1997;

\or|e Stani},Lipar- Srpska dobrovoqa~ka kolonija u Ba~koj, Be-ograd 1998;

Radisav Risti},Dobrovoqci iz inostranstva u ratovima Srbijei Crne Gore, Dobrovoqa~ki glasnik broj 6, Beograd 1996;

Jovan P. Tri{i}, Spomenica proslave 25 godi{wice stupawa CrneGore u Balkanski rat i osnivawa prvog samostalnog dobrovoqa~kogbataqona 1912-1937, Cetiwe 1938.

Hercegovci- Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Gore i

Srbije 1912-1918, Beograd 2002 (sa Dopunom iz 2004);Srpsko kolo, Zagreb 1919;Petar Jovi} i Nikola B. Popovi}, Dobrovoqci 1912-1918, Beograd

1989;Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002;Sje}awa- Kazivawa u~esnika, Odbor za sakupqawe istorijske gra-

|e o Pa{trovi}ima, Petrovac na Moru 1998;Vaso Kolak i Ilija Petrovi},Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi-

}evo, Novi Sad 1999;Ilija Vojvodi}, Rusko Selo u ratu i miru, Novi Sad 1969;Slavo Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja, Dobrovoqa~ki

glasnik broj 10/1997, 113-128;G. Kosti},Da se ne zaboravi..., Beograd 1954;^edomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987;@ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995;Zoran Veqanovi}, Mi{i}evo (1925-1996), Subotica 1996;Jovan D. Panxi}, Ostrvica, Beograd 2003;Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918, Beograd 1971;Du{an M. Vu~urovi} i Milan S. Vu~urevi}, Vu~urovi}i- Vu~ure -

vi}i iz Bjelopavli}a, Beograd 1995;Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike, Dobrovoqa~ki

glasnik broj 10/1997, 109-112;Milorad Obradovi}, Obradovi}i iz Tepaca ispod Durmitora,

Pod gorica 1997;Radivoje Jani~i} i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani~i}, Dobro -

voqa~ki glasnik broj 10/1997, 143-144;Miodrag St. Joksimovi}, Selo Bu~e sa rodoslovom Joksimovi}a,

Be ograd 1998;Vasko Kosti}, Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990.Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba

Sloga iz Wujorka, dvanaest brojeva od ukupno dvadeset dva, po~ev od bro-

ja 393 od 15. marta pa do broja 414 od 14. septembra 1917. godine;Jugoslovenska Dr`ava, glasilo Jugoslovenske narodne obrane iz Valparaisa, od

28. jula 1918. godine;Vukoti}i, Beograd 2001;Mom~ilo Popovi}, Milica (roman), Virpazar/Beograd 2004;Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro-

{losti Crne Gore, Podgorica 1995;Amerikanski Srbobran broj 5704, 19. april 1934, Pitsburg/SAD.



28/300

U ovom radu ne}e se tretirati zavi~aj i nacionalni sastavpopisanih dobrovoqaca iz Pivkovog bataqona (709) i iz stranihmedicinskih misija koje su u balkanskim ratovima (142 osobe) iVelikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest s iskustvom izbalkanskog rata) delovale u sastavu srpske ili crnogorske voj-ske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i ono na Dobruxi.

Drugim re~ima, bavi}emo se samo imenima 7.820 srpskih do-brovoqaca, ~iji zavi~aj ovde odre|ujemo po regionalnom prin-cipu, azbu~nim redom, kako sledi:

Austrougarska 25Boka i Pa{trovi}i 407Bosna 862Vojvodina Srpska 439Gorwa Krajina 2676Italija 19Kosovo i Metohija 242Ma}edonija 23Rumunija 38Rusija 42Sjediwene Ameri~ke Dràve 13Slavonija 267Slovenija 34Kraqevina Srbija 101Hercegovina 1019

Hrvatska 292Crna Gora 1038Neodre|eno poreklo 283Svega 7820

Po nacionalnom sastavu, bili su to:Srbi 7640 97,699Hrvati 52 0,664Slovenci 34 0,434êsi 13 0,166Rusi 42 0,537Italijani 19 0,244Amerikanci 6 0,077Ostali 14 0,179Svega 7820 100

Zbog toga {to se do svih ovde datih podataka do{lo pojedi-na~nim prebrojavawem, lako je mogu}e da neki od wih sadrè i po-koju gre{ku; ovo se naro~ito ti~e nacionalnog sastava, gde je kaoSrbin mogao pro}i i neki Hrvat s imenom i prezimenom ~istosrpskim i iz srpskog naseqa, ili obrnuto, ukoliko je neki dobro-voqac s mo`da neobi~nijim prezimenom poticao iz nekog nase-qa ozna~enog kao hrvatsko.

28 Ilija Petrovi}


29/300

A da se ne bi pomislilo da je ta ra~unica ra|ena na {tetu biv-{e jugoslovenske bra}e, vaqa znati da Hrvati uop{te nisu bi-li zainteresovani za bilo kakvo ratovawe u srpskoj vojsci, ponaj-mawe dobrovoqno; hrvatski Jugoslovenski odbor po~eo je da o do-brovoqcima razmi{qa tek 24. januara 1915. godine, kada se moglou~initi da je vojni i politi~ki poloàj Austrougarske ozbiqnouzdrman i da srpske pozicije naspram we stoje vrlo kvalitetno.Toga dana Odbor je odlu~io da po~ne sa prikupqawem dobrovo-qaca, u posebnoj jedinici nazvanoj Jadranska legija(25, 23-25).

Hrvatski ciq bio je sasvim jasan: u~e{}e hrvatskih dobrovoqa-ca u eventualnim vojnim operacijama za oslobo|ewe od Austro-ugarske i stvarawe velike Hrvatske trebalo je osigurati podtutorstvom neke vojne sile koja nije srpska, a ponajpre bi moglabiti italijanska; od Italijana je i traèna podr{ka u tom smi-slu. Kqu~ne li~nosti u Odboru, Ante Trumbi} i wegovi hrvat-ski saradnici, Srbiju su dràli u sumwivoj rezervi, ali su zatopredvi|ali da imaju neku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opre-mila van dodira sa srpskim faktorima i koja bi bila moralnapotpora wihove politike. Zato se u ...proglasima i nagla{avaloda }e Jadranska legija imati i vlastito odeqewe Crvenog krstai da }e se boriti poglavito u na{im krajevima Jadranskog Mo-ra. Od Legije se, zapravo, nije ni o~ekivalo da postigne veli-kih vojnih uspjeha, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripomo-gne pri oslobo|ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sa-ma wezina pojava ima}e veliko moralno zna~ewe(26, 25-26). Da sezaista ra~unalo sa moralnim efektima, a ne vojni~kim, vidi sei iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, na kojoj je donese-na odluka o stvarawu Jadranske legije, prijavilo samo sedam do-brovoqaca(25, 32), ali i iz poruke potencijalnim dobrovoqcimada se pri upisu mogu izjasniti ele li sluìti pod oru`jem ilikod Crvenog krsta(26, 26).

Koliko je koristi bilo od sve te pri~e kazuje Trumbi} u jed-nom svom pismu od 15. juna iste godine da prema na{im sada{-wim obave{tewima svakako bi bio osiguran minimum od 300 do-brovoqaca za Legiju i da iz mnogih va`nih razloga odlu~ilismo odmah po~eti sa skupqawem. Nameravano skupqawe osta-

lo je prazna pri~a, a jo{ dugo se u Odboru baratalo cifrom od200-300 potencijalnih dobrovoqaca.

U svakom slu~aju, treba smatrati da se izra~unati odnosi nemogu u potpunosti primeniti na celu statisti~ku masu (oko55.500 dobrovoqaca, bez pripadnika stranih medicinskih misijai Pivkovog bataqona), ali se moè smatrati izvesnim, zbog ve-}eg broja êha, Rusa, Italijana i Ostalih u ovom kori{}enom



30/300

uzorku, da su u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-dine Srbi ~inili iznad 98,5 procenata ukupnog broja dobrovo-qaca iz iseqeni{tva.

Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Kad je Solun-ski front probijen, londonski Tajms mogao je javiti da su Srbi,oja~ani jakim kontingentom Jugoslovena - {to treba izjedna~i-ti sa Srbima - potpuno izmenili celu situaciju na Balkanu.Objektivno govore}i, bez obzira na napore zvani~nih organa no-

vostvorenog Kraqevstva da se broj i ratni doprinos srpskih dob-rovoqaca sa podru~ja biv{e Austrougarske umawi, i bez obzira nasentimentalna nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva severnood Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, na masovnom u~e{}usrpskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci zasnovala se naredba srpskeVrhovne komande da tokom novembra 1918. godine prebaci svojetrupe preko Dunava, Save i Drine. I sa stanovi{ta Savezni~kevojske na Solunskom frontu, odnosno wenog vrhovnog komandan-ta generala Luja Fran{e dEperea, kao i sa stanovi{ta srpskevlade, prelazak srpske vojske na teritoriju biv{e Austrougar-ske nije se mogao tretirati kao okupacija. Srpska vojska, u ~ijem

je sastavu bilo bezmalo polovina dobrovoqaca poreklom sa tekoslobo|enih teritorija, pre{la je Dunav, Savu, Dravu i Dunav sapunim moralnim pravom; srpski dobrovoqci pojavqivali su setamo kao oslobodioci. Na wihovo u~e{}e u srpskom oslobodi-la~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u srpskim oslobodila~-kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Barawi, oslonili su sesrpski politi~ki delatnici kad su neposredno po oslobo|ewuod ugarske okupacije pripremili i, na Zboru Sremaca u Rumi (24.novembra 1918) i na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buweva-ca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe u Novom Sadu(25. novembra 1918), doneli odluke o neposrednom prisajediwewuovih krajeva Kraqevini Srbiji.

30 Ilija Petrovi}


31/300

Literatura1 Bo`idar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929;2 Bogumil Hrabak, Skupqawe Jugoslovena dobrovoqaca u Severnoj

Americi 1914-1916, Istorijski zbornik broj 7, Bawa Luka 1986;3 Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD do Prvog svetskog rata, Istra ivanja,

Novi Sad 1980, 125-178;4 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko

obrazovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XXveka Zbornik radova VI, Beograd 1964;

5 Michael Boro Petrovich and Joel Halpern, Serbs, Harvard Encyclopedia ofAmerican Etnics Groups, Cambridge, Massachusetts USA and London, England,1980, 916-926;

6 \or|e Krstono{i},Dobrovoqci iz Amerike- Krvava pro{lost1914-1918, Detroit/SAD, 1962;

7 Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihailo Pupin me|u Srbima u Americi,Tehni~ki list br. 11. i 12, str. 166-173, Zagreb 1935;

8 Danilo Keci}, Diplomatske misije Mihajla Pupina, ZbornikMatice srpske za istoriju broj 51, Novi Sad 1995;

9 Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanju srpskog iseljeni-{tva u SAD, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla IdvorskogPupina (Novi Sad- Idvor, 1979), Novi Sad 1985;

10 Milenko Karanovi},Doprinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za vremebalkanskih ratova, Zbornik radova, kao pod 38;

11 Branko Cveti}, Iseqeni{tvo kao dru{tvena pojava i wegovzna~aj za na{u zemqu, Beograd 1975;

12 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine- Srpski dobrovoqci iz preko-morskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998;

13Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;14 Mihajlo Stojakovi}, Broj dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa

u ratovima 1912-1918, Zbornik radova s nau~nog skupa odr`anog u Kiki-ndi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996;

15 Politika, Beograd;16 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod

Medovom, Cetiwe 1939;17 Pero [o}, Crna Gora za proboj Solunskog fronta, Ratnik,

Sveska VIII-IX, Beograd 1928;18 I. Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004;

19Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918-

Srbija, Ju`na Amerika,Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,Zbor nik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980;

20Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, kwiga I, Beograd 1971;21 Bogumil Hrabak,Jugosloveni zarobljenici u Italiji i njihovo dobrovolja~ko

pitanje 1915-1918, Novi Sad 1980;22 Pero Slijep~evi},Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925;23 Monika Kripner,@ene u ratu- Srbija 1915-1918, Beograd 1986;



32/300

24 Bogdan Krizman, Srpska ratna misija u SAD (decembar 1917- februar1918), Jugoslovenski istorijski ~asopis broj 1-2, Beograd 1968;

25 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske emigracijeza Svjetskog rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925;

26 Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914--1918, Beograd 1922.

*****Tekst je naru~io gospodin dr \or|e Stani}, predsednik Izda -va~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika, ~asopisa Udru`ewa ratnih do -brovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, iz Beograda; izu-

zimaju}i posledwi pasus (koji je ispu{ten iz pisma dr Stani}u), objavqe-no u broju 25. pomenutog ~asopisa, Beograd 2003, 193-201, pripremqenomkao tematski: Strani dobrovoqci u vojskama Kraqevine Srbije i Kraqe-vine Crne Gore.

32 Ilija Petrovi}


33/300

STRANO MEDICINSKO OSOBQE

U SRPSKIM OSLOBODILA^KIM RATOVIMA

1912-1918

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema pre-vi{e podataka o u~e{}u stranih lekara i drugih medicinskih rad-nika koji su na samom po~etku balkanskih ratova, na poziv Srp-skog Crvenog krsta ili samoinicijativno, do{li u Srbiju i CrnuGoru i le~ili srpske rawenike. Prema podacima Srpskog Crve-nog krsta, Srbija je Balkanski rat do~ekala sa svega 370 lekara od~ega je 296 dobilo ratni raspored... Zato se Crveni krst obra}a,preko Me|unarodnog crvenog krsta, inostranoj javnosti i ubrzo,iz raznih zemaqa, u Srbiju sti`e zna~ajna pomo} u medicinskom o-sobqu, lekovima i sanitetskom materijalu. Broj~ani podaci o me-dicinskim misijama... za 1912/1913. godinu to naboqe pokazuju.Najvi{e stru~waka poslala je Rusija (183) ,,a svoje ekipe dale su i:Austrija (36), Engleska (20), Holandija (42), Nema~ka (12), Ugarska(10), Italija (7), Belgija (9), Danska (4), Norve{ka (3), Francuska(8) i jo{ neke zemqe(1, 643). Podatak iz istog izvora da ukupno semo`e ra~unati da je u Srbiji bilo 1912-1913. godine blizu 300 ~la-

nova stranih medicinskih misija(1, 643) mo`da je nastao kao ra-~unska gre{ka, po{to ovde date cifre kazuju da ih je bilo 334, od~ega 120 lekara.

Nesumwivo, broj srpskih `rtava (i civilnih i na rati{tu)bio bi mnogo ve}i da nije bilo medicinske pomo}i iz mnogih stra-nih zemaqa. Me|u prvima prispele su ruske misije. Prvu, koju je ~i-nilo dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta, predvodio je dr Ni-kola Pajevski. Na ~elu druge misije, sastavqene od sedamdesetsedam ~lanova, me|u kojima i pet lekara-hirurga, po jedan apote-kar, kwigovo|a i poslovo|a, {esnaest medicinskih sestara i tri-deset pet bolni~ara, nalazio se dr Aksentije Hristiforovi~ Ba-basejnov. Wegova bolnica sa 250-300 posteqa sme{tena je u zgradiDruge beogradske gimnazije u Makedonskoj ulici. Skoro istovre-meno stiglo je i dvadesetak medicinara sa pra{kog Poliklini~-kog instituta, a s istog Instituta poslato je u Crnu Goru jo{ pe-deset lekara i medicinara. U beogradskoj Politici ~esto se ta-da pisalo o radu stranih medicinskih stru~waka. Tako, na pri-mer, u broju od 28. oktobra/10. novembra 1912. godine pi{e da jedo sada u Beogradu otvoreno 18 bolnica za sme{taj rawenika isve su snabdevene telefonom, a dan kasnije da broj lekara se stal-no pove}ava i ne pro|e ni jedan dan, a da se na{em Crvenom krstu


34/300

ne prijavi po nekoliko lekara. Drugog/15. novembra i{la je vestda za nekoliko dana sti}i }e u Beograd 6 ~eskih hirurga, u~eni-ka proslavqenog ~eskog operatora g. Jedli~ke i da }e svi onibiti raspore|eni po Beogradu i unutra{wosti. Prethodnog danakrenulo je u Sofiju i Beograd nekoliko hrvatskih lekara, a za-traèno je i pet bolni~arki. I tako daqe.

Sredinom decembra objavqena je vest da gotovo svakog danaodlazi iz Srbije po nekoliko stranih lekara, koji su le~ili na-{e rawenike u bolnicama u Beogradu i unutra{wosti. Oni odla-

ze zbog toga {to je posao oko le~ewa rawenika sasvim smawen tewihova pomo} nije vi{e potrebna(4, 30. novembra/13. decembra 1912).

Sa tim u vezi, vrlo je ilustrativna i Politikina vest od9/22. decembra 1912. godine da je kraq Petar potpisao ukaz o od-likovawu 172 lekara ordenima Svetoga Save raznih stepena (40Rusa, 25 Srba sa strane, 19 eha, po devet Francuza, Nemaca i Ma-xara, po osam Engleza, Danaca i Belgijanaca, sedam Slovenaca, popet [vajcaraca i Austrijanaca, po ~etiri Norveànina, Holan-|anina i Hrvata, po tri Rumuna i [ve|anina i dva Italijana), iz~ega se mora zakqu~iti da je bilo mnogo vi{e lekara i ostalogmedicinskog osobqa. Tako|e, treba imati u vidu da je samo beog-radska Politika u svojim vestima od 18. oktobra do kraja novem-bra 1912. godine evidentirala da je u Srbiju i Crnu Goru stiglo150 lekara i vi{e od 390 medicinara, bolni~ara, milosrdnih se-stara i ostalog sanitetskog osobqa. Mawe zbog u{tede novin-skog prostora, a vi{e zbog toga {to se neke stvari podrazumevaju,uz vesti o dolasku mnogih lekara nije zabeleèn broj bolni~araili medicinskih sestara iz wihove pratwe (o prate}em tehni~-kom i administrativnom osobqu, onome koje se danas naziva lo-gistikom, nema ni re~i); jednako {tura, bez ijedne re~i o spored-nom bolni~kom osobqu, bila je i vest o otvarawu triju ruskihbolnica u Skopqu, sa ukupno {esnaest lekara, 750 posteqa i kom-pletnom opremom.

Bez obzira na protivre~nosti koje ona sadrì, dodajemo ov-de da je 1925. godine objavqena jedna kwiga o srpskom sanitet-skom iskustvu u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godine(2).U pedesetak tekstova, na oko 600 strana, ~etrdesetak srpskih le-

kara govori osvim vidovima zdravstvene za{tite u ratnim uslo-vima i o nevoqama koje su tih godina pratile srpsku vojsku i srp-ski narod. O radu stranih medicinskih misija pi{e se tek na ne-koliko mesta, po re~enicu-dve, a pomiwe se jedva desetak imena;mogao bi se ste}i utisak da je wihov boravak u Srbiji i uz srpskuvojsku bio bez ikakvog zna~aja. Zbog takve nebrige za istinu, po-kazivane ~ak i u Srpskom Crvenom krstu, o ukupnom broju stra-

34 Ilija Petrovi}


35/300

nih medicinskih misija i osobqa u wima, moè se samo naga|ati.Na naga|awe se, tako, svodi i jedan zapis dr Hranislava M. Jok-simovi}a, nastao u vremenu relativno bliskom balkanskim rato-vima:

U ratovima 1912-1913, Glavni odbor Crvenog Krsta o svomtro{ku angaòvao je oko 20 lekara, izme|u kojih su bili dvojicabakteriologa. Do{le su i ove strane misije: ruskog Crvenog Kr-sta 7 misija, sa 32 lekara, 57 sestara i 89 bolni~ara; belgiskog, ne-ma~kog, austriskog, ugarskog, italijanskog Crvenog Krsta, bri-

tanskog, francuskog,-

od svih po jedna (misija-

IP) sa 34 leka-ra, 36 sestara i 5 bolni~ara.

U 1913. poslao je Ruski Crveni Krst 2 misije, britanski i{kotski Crveni Krst 1 misiju, belgiski, danski, {vedski, ugar-ski i holandski Crveni Krst 3 misije, od kojih jedna za suzbijawekolere u â~ku. Sve su imale 46 lekara, 66 sestara i 50 bolni~a-ra(2, 836).

Ima li se na umu sve to, kao i ~iwenica da sa jednim lekaromdolazi ve}i broj saradnika, bilo medicinske, bilo tehni~ke stru-ke, i zakqu~ujemo da je u balkanskim ratovima moralo biti najma-we sedamsto takvih dobrovoqaca(3, 410); u ovom radu na}i }e sesvega 184 wihova imena.

Strane medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Svetskograta zatekao je srpsku medicinsku slu`bu u izuzetno te{kim us-lovima, po{to je vreme od balkanskih ratova bilo prekratko dabi do{lo do wene i najminimalnije kadrovske obnove. Molba Srp-skog Crvenog krsta za pomo} nai{la je u Me|unarodnom Crvenomkrstu samo na moralnu potporu; rat je ve} harao po celoj Evropi,te Me|unarodni Crveni krst predlaè Srpskom da pomo} od srod-nih institucija u svetu zatraì neposredno. Odziv na takav apelbio je neo~ekivano velik. Prva u Srbiju stiè medicinska mi-sija ameri~ke vojske na ~elu sa dr Rajanom, i odmah u Beogradu ot-vara jednu bolnicu op{te prakse. Brojne grupe i pojedinci pri-stiù po~etkom jeseni 1914, tako da su se mnoge bolni~arke izinostranstva ubrzo na{le na frontu, neposredno uz srpske voj-nike. Tokom prve polovine 1915. godine, u vreme velike epidemije

tifusa, kada je to bilo od presudne va`nosti, obim medicinske po-mo}i sa strane sna`no se pove}ao. Najve}i broj sanitetskih eki-pa stigao je iz Engleske, Rusija je samo u jednoj svojoj misiji ima-la 111 ~lanova, a {esnaesto~lanu ekipu poslala je Gr~ka. Iz Sje-diwenih Dràva, sa nekoliko ekipa Crvenog krsta stiglo je ~e-trdeset ~etiri osobe, a grupa od osam lekara i bolni~arki bila

je opremqena iz jednog privatnog fonda. Po~etkom 1915. godine,



36/300

sa jo{ ~etvoricom lekara i osmoro bolni~ara i medicinskih se-stara, iz Amerike je prispeo dr \uro Gu~a, ro|en u Ba~kom Pet-rovcu, i s wima se ukqu~io u jednu ~e{ko-amerikansku medicin-sku misiju u \ev|eliji. Kako je u me|uvremenu Srbijom po~eo dahara tifus, toj je bolnici dobro do{la pomo} od preko osamde-set êha-dobrovoqaca, iz reda ratnih zarobqenika; me|u wimanalazio se samo jedan lekar, dok su ve}inu ostalih sa~iwavali{kolovani qudi: u~iteqi, profesori i inèweri. Po~etkomaprila iste godine u tu je bolnicu iz Amerike stiglo jo{ se-

damdeset {est lekara, sa prate}im sanitetskim, tehni~kim i po-mo}nim osobqem(5, prvi nastavak, 77; tre}i nastavak, 39). Od velikekoristi bili su ~lanovi francuske sanitetske misije koja je uSrbiju do{la po~etkom 1915. godine; velik broj francuskih le-kara i bolni~ara u~estvovao je u suzbijawu epidemije pegavog ti-fusa, a za sve vreme boravka i rada u Srbiji ovi Francuzi suuìvali iskrene simpatije i u vojsci i u narodu(6, 251). Univer-zitet u Torontu organizovao je bolnice u Solunu i Bi toqu, a wi-hov kapacitet bio je 1.040 posteqa. U obema bolnicama radilo je50 lekara i profesora, 73 bolni~arke i 173 lica u pomo}nim slu`-bama. Kasnije, stiù u Srbiju pojedinci i medicinske ekipe izAustralije, Novog Zelanda, [vajcarske, i drugih zemaqa. Svepristigle ekipe bile su opremqene neophodnim sredstvima za radsa bolesnicima- od posteqa do lekova- a finansirale su ih hu-manitarne organizacije, dràve ili privatna lica. Mnoge zem-qe poslale su pomo} u novcu i lekovima: Francuska, Italija,Rusija, Japan, [vajcarska, Argentina, île, ~ak i turski Crvenipolumesec.

Najve}i broj engleskih sanitetskih misija stigao je u Srbijutrudom Saveza {kotskih ènskih dru{tava, o ~emu svojom kwi-gom nadahnuto svedo~i Monika Kripner (7). Godine 1914, kad suglasovi o ratu bili sve ja~i, sekretar tog Saveza bila je doktor-ka Elsi Inglis. Wenim zalagawem, uz otpor i veliko potcewiva-we zvani~nih gradskih slu`bi, jula iste godine formirana je uEdin burgu jedna ènska dobrovoqa~ka sanitetska jedinica. Ne-kako istovremeno, gospo|a Mejbl Sinkler Stobart, èna koja jesvoje ratno iskustvo sticala u Balkanskom ratu, kao osniva~ i

predvodnik enskog odreda za transport bolesnika i rawenika uBugarskoj, zapo~ela je sli~nu delatnost u Londonu. Mesec danakasnije, ona se sa svojom novom @enskom vojnom bolnicom nalaziiza fronta kod Antverpena. Po~etkom avgusta u~estvuje u orga-nizovawu @enskog odreda hitne pomo}i i iskusna sanitetska rad-nica gospo|a Evelina Haverfild, koja odmah postaje zapovednik@enske dobrovoqa~ke rezerve.

36 Ilija Petrovi}


37/300

Ne{to kasnije, po{to je gospo|a Mejbl Gruji}, ena srpskogministra spoqnih poslova, intenzivno izve{tavala englesku jav-nost o sanitarnim nevoqama u Srbiji, u Londonu je oformqenSrpski potporni fond. Neke od prvih jedinica tog Fonda bilesu pod pokroviteqstvom Bolnica {kotskih ena. Prva jedinicaSrpskog potpornog fonda stigla je u Srbiju sredinom novembra1914. godine i svoju bolnicu sa 600 kreveta postavila u bliziniSkopqa. Na wenom ~elu nalazila se ledi Lujza Margareta LejlaVemis Paxet (1881-1938). Ova energi~na ena, ~iji je mu` ser

Ralf Spenser Paxet (1864-1940) kasnije postao komesar britan-skih misija u Srbiji, bila je idealna osoba za taj poloàj. Ona jene samo imala znatno iskustvo ste~eno jo{ tokom ranijeg borav-ka u srpskim bolnicama za vreme balkanskih ratova nego je kasni-

je ispoqila i retku sposobnost za rukovo|ewe. Neumoran radniki vrsan organizator koji je uìvao po{tovawe Srba i svih povre-|enih, ona je zapawila qude iz kruga svoje porodice, koji su je (ra-nije) znali samo kao konvencionalnu i krhku mladu enu(7, 38).

Pod utiskom novih saznawa o neprilikama u Srbiji, doktor-ka Inglis ponudila je srpskoj ambasadi u Londonu da jednu jedi-nicu Bolnica {kotskih ena uputi na rati{te. Na sli~nu poru-ku istori~aru Robertu V. Siton-Votsonu, onda po{tovanom uSrbiji, dobila je telegram sa porukom da Srpska vlada prihvataponudu sa zahvalno{}u. Po{aqite nas tamo gde smo najpotreb-nije, traìla je doktorka Inglis. U decembru, kad se ve} ~iniloda je Srbija u bezizlaznom poloàju, iz Sautemptona isplovila

je Prva jedinica Bolnica {kotskih èna, pod upravom doktorkeElinor Soltou. Da bi se bolnici obezbedila samostalnost na te-renu, u prtqagu se nalazila sva potrebna oprema ukqu~uju}i os-novne ìvotne namirnice, lekove, leàje i posteqinu za sto pa-cijenata. Ekipa je u Kragujevac stigla januara meseca, a morala jeda odmah primi 250 pacijenata. Do prole}a bolnica je imala 650kreveta.

Pegavac je ve} kosio po Srbiji, pa je doktorka Soltou pre-gla da otvori i poseban stacionar za zaraène bolesnike. Iako

joj je sa tim u vezi bilo poslato jo{ deset bolni~arki, u Bolnica-ma {kotskih ena ipak su odlu~ili da rasterete Kragujevac i da

u Vaqevu otvore jo{ jednu bolnicu. Tamo se, naime, stawe sve vi-{e pogor{avalo; pegavac se {irio stravi~nom brzinom, a rawe-nici, zbog nedostatka medicinskog osobqa, bili su ostavqeni bezikakve nege.

Dobrovoqci u Engleskoj i daqe su se prijavqivali za odla-zak u Srbiju, a pristizala je i nova materijalna potpora. Obrazo-vano je jo{ nekoliko novih jedinica Srpskog potpornog fonda i



38/300

Bolnica {kotskih èna, pripravnih da krenu ~im se obezbeditransport. Me|u wima bila je i velika anglo-srpska bolnica, ka-snije poznata kao Jedinica Beri, pod zajedni~kom upravom hirur-ga Xemsa Berija i wegove ène Mej Dikinson Beri, tako|e lekar-ke. Ta jedinica }e biti jedna od najboqe opremqenih bolnica ko-

je su stigle u Srbiju.Po~etkom 1915. godine akcija za pomo} Srbiji sve vi{e se

{irila. Ugled doktorke Soltou i ledi Paxet bio je u Srbiji og-roman, pa je Ivning Standard 30. januara, objaviv{i telegram sa

pozivom srpske vlade da o wenom tro{ku uputi jo{ lekarki, po-zvao {kolovano medicinsko osobqe da krene u Srbiju. U februa-ru, britanska kraqica Meri prihvatila se pokroviteqstva nadSrpskim potpornim fondom, a u Odbor su u{li, primera radi, po-liti~ari Lojd Xorx i Vinston er~il, arheolog Artur Evans,kardinal Born, istori~ar Xorx M. Treveqan, i drugi.

Druga jedinica Srpskog potpornog fonda, nazvana po lediKorneliji Vimborn koja je dala sredstva za wenu opremu, ve} jebila na putu prema Skopqu; trebalo je da se tamo prikqu~i jedi-nici ledi Paxet, ~ijih se {esnaest lekara i bolni~arki, od ukup-no devedeset osoba, razbolelo od pegavca. (Razbolela se i lediPaxet, ali je ona, ~im se oporavila, ponovo do{la na rati{te, sanovom medicinskom ekipom od {ezdeset ~etvoro saradnika). To-kom marta 1915. godine u Londonu je pripremqena Tre}a jedinicaSrpskog potpornog fonda, a na weno ~elo stala je gospo|a Stobart,tek prispela sa francuskog rati{ta. Izvanredno snabdevena, ovabolnica sa pedesetak qudi u ekipi, isplovila je iz Engleske 1.aprila, a tek krajem meseca stigla je u Kragujevac. U wenoj opre-mi, uz {ezdesetak {atora, nalazilo se trista posteqa s posteqi-nom i }ebadima, bale s ode}om za rawenike i izbeglice, velikakoli~ina kuhiwske opreme, ukqu~uju}i pet {tedwaka, nekolikoprenosnih bojlera za toplu vodu, veliki rezervoari za hlad nu vo-du, materijal za perionice, hrana, velika koli~ina raznih lekova,sav sanitarni materijal, ukqu~uju}i aparate za dezinfekciju, pre-nosna kupatila i nu`nike, i nekoliko ambulantnih kola(7, 73).

Pove}ani priliv finansijskih sredstava omogu}avao je dase bolni~ke jedinice i daqe osnivaju i {aqu u Srbiju. Doktor-

ka Inglis potrudila se tada da na mesto glavnog lekara jedne odwih dovede doktorku Alisu Ha~ison. Sa velikim iskustvom na ra-ti{tima, najpre u Bugarskoj, tokom balkanskih ratova, sa doktor-kom Stobart, a kasnije u Francuskoj, s prvom jedinicom Bolnica{kotskih ena, doktorka Alisa prihvatila je poziv i krajem ap-rila zaputila se u Srbiju na ~elu nove misije. Posle skoro dvade-setodnevnog boravka na Malti, gde je trebalo pruìti lekarsku

38 Ilija Petrovi}


39/300

pomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dardanela i Galipoqa,ekspedicija je preko Soluna stigla u Vaqevo tek po~etkom juna.Za nepune dve nedeqe tamo je ure|en veliki bolni~ki kompleks ukoji je zatim sme{tena poqska bolnica, najboqe dotad opremqe-na, kako se tvrdilo: {est velikih {atora za bolesnike, hirur{kasala, perionica, kuhiwa za bolesnike, {atori za prijem boles-nika, {atori za kupawe, kuhiwe i spavaonice za medicinsko oso-bqe, velika trpezarija, kancelarije za glavnog lekara i upravni-ka, {atori za gorivo, zalihe medicinskog i drugog materijala i

ostalo. Za doktorku Ha~ison bilo je to znamewe nade i ~uda, aona se pitala u kakve se nepoznate oblasti (wena misija) upus-tila i u koju svrhu(7, 52).

Po~etkom maja stigla je u Kragujevac i doktorka Inglis. O-na je tamo preuzela du`nost glavnog nadzornika svih jedinica Bol-nica {kotskih èna u Srbiji. Iako je uglavnom boravila u Kra-gujevcu, gde je doktorka Soltou dràla tri bolnice (hirur{ku,za pegavac i za povratnu groznicu), doktorka Inglis stizala je daodràva redovne veze sa svim jedinicama Bolnica {kotskih è-na i Srpskog potpornog fonda, kao i sa Srpskim Crvenim krs-tom i vojnim sanitetom. Izme|u doktorke Inglis i Srba do{lo

je do qubavi na prvi pogled. Oni su bili narod drag wenom srcu-hrabri, jednostavni, izdr`qivi, po{teni, prirodni, spremni datrpe bez jadikovawa- xentlmeni po prirodi, zvala ih je. Onaih je oboàvala, a oni su je sa svoje strane po{tovali i voleli.Ne samo {to su bili duboko zahvalni toj ne`noj, marqivoj {kot-skoj lekarki i wenim jedinicama koje su do{le iz tolike daqineda im pomognu kada im je bilo najteè, nego su bili o~arani we-nim jednostavnim {armom i uqudno{}u, vedrinom i dobrotom ko-

jom je wena li~nost zra~ila. Zbog svega toga, u Srbiji se kasnijegovorilo: U [kotskoj su je na~inili lekarem, u Srbiji smo jehteli na~initi sveticom(7, 48).

Pored Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fondauspe{no su delovali: Britanski Crveni krst, Udruèwe Rawe-ni saveznici, Udruèwe Mladi farmeri... i pojedinci koji suse zauzeli da prikupe novac, opreme bolnice i priteknu u pomo}Srbiji. Za kratko vreme, po ve}im srpskim gradovima nikle su do-

bro opremqene bolnice, od kojih neke i u blizini ratne zone. Ta-ko|e, otvorene su mnoge prihvatne ambulante i previjali{ta ne-posredno iza linije fronta, a kasnije, po~etkom leta 1915. godi-ne, i ve}i broj drumskih dispanzera (ambulanti), na me|usobnojrazdaqini od ~etrdesetak kilometara.

Tokom leta 1915. godine u Srbiji su bile ~etiri poqske bol-nice Bolnica {kotskih èna- u Kragujevcu, Vaqevu, Lazarevcu iMladenovcu- dve velike jedinice Srpskog potpornog fonda u



40/300

Kragujevcu i Skopqu, Jedinica Beri i bolnica britanskog Cr-venog krsta u Vrwa~koj Bawi, jo{ jedna bolnica britanskog Cr-venog krsta u Skopqu, velika Britanska bolnica za infektivnebolesti u Beogradu (sa trideset lekara- IP), uglavnom za savez-ni~ka vojna lica, i nekoliko mawih jedinica. U wima je bilo u-kupno preko {eststo britanskih lekarki, medicinskih sestara,bolni~arki i dobrovoqnih negovateqica. U to osobqe nije biloubrojano nezavisno ensko medicinsko osobqe i dobrovoqne rad-nice koje su do{le po vlastitoj inicijativi i bile pridodate srp-

skim bolnicama i potpornim organizacijama, kao {to je bila je-dinica gospo|e Hristi} u Vaqevu. U jednom trenutku u zemqi jeradilo pedeset britanskih lekarki. ^etrnaest ih je bilo samo u

jedinici Srpskog potpornog fonda kojom je rukovodila gospo|a

Documents

Sa svih strana srpski dobrovoljci 1912-1918 Ilija Petrovic