Srpska Umetnost u Srednjem Veku_slika i Istorija

7/28/2019 Srpska Umetnost u Srednjem Veku_slika i Istorija

1/12

SRPSKA UMETNOST U SREDNJEM VEKU

SLIKA I ISTORIJA

Decembra 1371. umire car Uros V, a 1373. i poslednji Nemanjic monah Jovan

Uros (sin Simeona Sinise Paleologa). Izmedju 1371. i 1375. vise je Srpskih

zemalja. Naslednik Simeona Paleologa vlada u Tesaliji, u Makedoniji vlada kralj

Marko, a u Srbiji ima vise oblasnih gospodara, od kojih su najznacajniji: Nikola

Altomanovic i Knez Lazar. Posle pobede nad Altomanovicem 1375. na saboru u

Peci, Lazar je proglasen za vladara svih Srba.

Umetnost Vizantijskog, tj. pravoslavnog sveta, je internacionalna umetnost

zasnovana na ucenju da svaki narod moze na sopstvenom jeziku imati

bogosluzenje. To je Hristovo ucenje povodom misije apostola i silaska Sv.Duha,

kada dobijaju mogucnost da pripovedaju na raznim jezicima. Vizantijska

umetnost je umetnost otvorene egzistencije zasnovana na ideji da je umetnost u

srednjem veku umetnost (sluzi kultu), a s druge strane ona odslikava

pogled na svet sredine u kojoj umetnicko delo nastaje-od crkve kao gradjevine,

preko crkve kao institucije, do drzave u kojoj i za koju se umetnicko delo stvara.

Hram je centar u svakom pogledu. U takvom hramu, podrazumevajuci jedinstvoktitorskog cina moze se u okviru postojeceg koncepta, programa, sistema,

izdvajanjem ili naglasavanjem odredjenog dela programa saopstiti odredjeni

pogled na svet sredine u kojoj to delo nastaje. Umetnicko stvaralastvo

pravoslavnog sveta po svom konceptu i sustini je kretanje od opsteg ka

pojedinacnom, uzimajuci u obzir doprinos pojedinacnog tom opstem.

Hram je mikrokosmos, cineci sa ostalim hramovima makrokosmos.

Jedinstvo ktitorskog cina mora se imati na umu pri svakom istrazivanju

srednjevekovne umetnosti. Taj cin ima svoj proces-od prve beleske da vladar

daje zemlju za crkvu, preko materijala za gradnju i povelje kada je crkva

zavrsena, zajedno sa svim sto se u njoj nalazi.

Hram je zapravo najsakralizovaniji deo jednog vec sakralnog prostora. On je

hodocasnicko mesto i u uzem i u sirem smislu te reci. Svaki hram u oltaru ima

1


2/12

casnu trpezu koja treba da podseti na zrtvu Hristovu i mesto Hristovog groba.

Poseta hramu i ucesce u liturgijskoj radnji je, u stvari, imitacio Hristi( ili imitacio

Svetog grada Jerusalima).

Ulaz u hramje granica sakralizovanog prostora, a hod ide od zapada ka istoku i

zavrsava se pred oltarskom pregradom, gde se putem pricesca vrsi i bukvalno

sjedinjavanje s Bogom. U casu kada se vernik nalazi u centru hrama pocinje da

deluje dvostruka sve vertikala- od gore na dole i od dole na gore bez obzira da li

je rec o spiritualnom ili temporalnom shvatanju hrama mikrokosmosa. Spiritualno

podrazumeva imitacio Hristi gde su obe linije vertikale u funkciji ocekivanja

vernika da dobije blagodet, do samog dobijanja te blagodeti (od gore ka dole).

Da bi se oba momenta u ovom shvatanju hrama bolje razumela, crkva ima i

odredjene predstave u hramu. U kupoli je predstavljen Hrist, tacno obelezen

onaj koji jeste. To nije predstava, to je pravi Hrist koji gleda sta se u njegovom

hramu dogadja. U tamburu su predstavljeni proroci, oni koji nagovestavaju

dogadjaje u Novom Zavetu i tumace poreklo hriscanske istorije, a ona, napisana

od cetiri jevandjelista (u pandantifima) saopstena je slikama po zidovima hrama.

Raspored scena ide od gore i po skazaljci na satu. Tu su saopsteni Veliki

Praznici , Stradanja Hristova i Njegova zrtva , Hristova zemaljska dela cuda i

parabole, a onda i ostalih licnosti Njegove istorije i svih onih koji su se trudili daimitiraju Hrista (svetitelji, njihova cuda i stradanja).

Temporalno se vidi upravo u toj hriscanskoj istoriji, jer je ona, u stvari, predstava

toka vremena, jedne godine (12 praznika Velikih praznika = istorija koja se

ponavlja). To je istorija koja ima svoju spiritualnu osnovu, iako je postojao i

slikani kalendar u hramu koji je pokazivao to vreme (365 dana=365 slika). Postoji

i slikani zodijak koji takodje treba da tumaci vreme. Spiritualno u istoriji je vezano

za Hristovu zrtvu i ono sto se dogadja svakoga dana, sto je duhovno, dogadja se

u oltarskom prostoru. Bickov smatra da je suvise zamrseni cin u oltaru bio za

prosecnog vizantijca nerazumljiv. Pored te samo istorije tu se nalaze i predstave

sluzbe arhijereja i Pricesca apostola (Hrist kao prvi svestenik). Ta predstava se i

bukvalno desava kada ispred oltarske pregrade svestenik u svom imitatio Hristi

pricescuje vernika.

2


3/12

Sve ovo saopsteno je u ciklusu jedne godine imitatio Hristise uvek dogadja,

vernik zato stalno dolazi u hram. Samo ako se razume hram sa ovim

elementima, moze se razumeti i slika u hramu od portrete ktitora, vladara,

Konstantina i Jelene (prvih vernika) i drugih figura.

Umetnost pravoslavnog sveta ovako shvacena i slozena po 2 principa: socijalno-

politickom i religiozno-etickom otvorene egzistencije ima pored spiritualnog i ono

sto je temporalno svaki hram predstavlja istoriju.

Drzeci se nacela od opsteg ka pojedinacnom i doprinosu pojedinacnog opstem u

demokratskoj umetnosti pravolslavlja svako je mogao da da doprinos opstem.

Narocito se kroz sliku i isoriju drzavne celine moze pokazati slikom ta pojedinost.

Kroz imitacio Hristi ono opste dovodi do pojedinacnog, tako se pokazalo da je

jedna sredina posebna u odnosu na drugu i tako nastaje nacionalna umetnost.

STUDENICA

Obnova Studenice od1206., a zavrsava se oslikavanjem 1208/09. bila je pod

budnim okom arhimandrita Save.

Pet tacaka je vazno da se pomenu o Savinoj brizi o Studenici:1. crkvena autonomija u studenickom tipiku, gde se posebno u jednoj glavi

kaze da studenickog igumana biraju igumani sest najvaznijih srpskih

manastira. U tipiku Bogorodice Evergetide, koja je predlozak za ovaj tipik,

ne navodi se ovakva odredba, i to je Savin dodatak sa zeljom da se

organizacija monaskog zivota u okviru ohridske arhiepiskopije delimicno

odvoji. Crkvena autonomija iskazana u studenickom tipiku bila je od strane

monaha Save izborena vec u Hilandaru kroz povelje cara Aleksija III

Andjela i u tipiku Karejske isposnice Sv.Save Osvecenog, koju je podigao

sam sava. U slucaju Hilandara vizantijski car garantuje autonomiju

srpskog manastira na Sv.Gori, u drugom slucaju to cini (tipik

pravila o bogosluzenju, ponasanju i radu u manastiru).

3


4/12

2. Savina delatnost oko uvrstenja Nemanje u red svetitelja. Proces je

poceo u Hilandaru, posle 17.02.1199., onda kada je Nemanja umro.

Tekao je tako sto je prvo napisano kratko zitije koje se citalo na dan

predstavljanja Simeona Nemanje vec 17.02.1200., a zatim se to

ponavljalo. Ovo kratko zitije uslo je vec u hilandarski tipik, kao sto je bio

obicaj da se u tipiku navede osnovno iz zivota ktitora. Izgleda da je Sava

poceo i duze zitije Sv.Simeona Nemanje.

3. pisanje zitija i sluzba Sv.Simeona Nemanje. Smatra se da je uvrstenje

u red svetitelja bilo zavrseno onog casa kada je svetitelj dobio svoju

sluzbu. Sadasnje, duze zitije, kao i sluzba, nastali su odmah po dolasku

monaha Save u Studenicu. Sluzba je u prvom delu, u stvari, preradjena

sluzba Sv.Simeona Stolpnika (koji se slavi 01.09.)

4. prenos mostiju Sv.Simeona iz Hilandara u Studenicu cime

Bogorodicina crkva postaje prvo mauzolej ktitora a potom kultno mesto,

prvo u srpskoj srednjevekovnoj drzavi.

5. savino direktno ucesce pri obnovi manastira, narocito pri oslikavanju

oceve zaduzbine. Sava je imao na Sv.Gori bogatu ktitorsku delatnost. U

Vatopedu je podigao 3 paraklisa, trpezariju i zivopis u njoj. Simeon i Sava

bili su i drugi ktitori manastira: Ivirona, Velike Lavre i Protata izuzetnoznacajna funkcija. Hilandar je zavrsen leta 1198. a u projekat je vec tada

bio ukljucen veliki zupan Stefan, vladar Srbije. Avgusta 1198.godine

Aleksije III izdao je povelju sa autonomijom. Tokom 1199. Sava je obnovio

3 manastira: Karakal, Ksiropotam i Filotej. Narocito je vazan Ksiropotam,

posvecen 40-torici Sevastiljskih mucenika( je Sava porucio zivopis).

KAPIJA MANASTIRA prelaz u sakralizovan prostor manastira, danju je

otvorena, nocu zatvorena. Na kapijama se cesto nalazi i prvo upoznavanje sa

istorijom crkve. Nase znanje o izgledu zapadne kapije Studenice pokazuje da je

rec o 2 polukruzne kule koje su imale, izgleda, neku vrstu nadstresnice. Te kule

su ka ulazu i oslikane. Tragovi i danas postoje. Na juznom zidu danas su jedan

sveti ratnik, jedan arhandjeo u svom ratnickom izgledu. Na severnoj strani nalaze

se torza fragmenti 2 vladara, to zakljucujemo po odeci-plastevima i ogrtacima

4


5/12

ukrasenim bisernim trakama. Prema iskopavanjima-na tom mestu su bili veliki

zupan Stefan, koji na glavi ima sevastokratski venac* i njegov brat knez Vukan,

a ispred njih nalazio se zastitnik kuce i drzave Sv.Stefan Prvomucenik u

apostolskom vidu, sto se da videti po klavusu- traci na ramenu koja je obelezje

apostola i Hrista kao uglednih rimskih gradjana. S obzirom na raspored ostataka

bice da je Stefan prvomucenik bio ispred Stefana i Vukana, a nije iskljuceno da

su na ostecenim povrsinama bili Simeon Nemanja i Sava. Tu, na vratima, vernik

je imao prilike vec da upozna staru i novu istoriju, staru kroz ratnika (Sv.Djordje

kome je Nemanja podigao crkvu u Rasu), kroz arhandjela Mihajla koji se kao

veliki vojvoda visnjih sila istice kao zastitnik svih dinastija u borbama, kroz

zastitnika Stefana Nemanje, kuce i drzave; a novu kroz ktitora Simeona

Nemanju, Savu, Stefana, Vukana. Stefan je bio jedan od najdarovitijih pisaca.

Kralj Vladislav je bio veliki vernik.

MANASTIRSKO DVORISTE

Sava je zatekao jednobrodnu gradjevinu sa kupolom, pripratom i vestibilima,

ukrasenu na romanicki nacin: zapadni portal - numentalan, juzni

siromasniji,severni najjednostavniji, trifora na apsidi, arkadni friz, portal izmedju

priprate i naosa. Ispred crkve stoji sa juzne strane jedno postrojenje, koje nije

krstionica vec mesto za svetu vodu, kao u svetogorskim manastirima. Velikiportal pokazuje mnostvo scena, ali su 2 glavne:

1. Bogorodica na prestolu sa Hristom i arhandjelima i

2. Deizis Strasni sud.

Bogorodicino krilo je presto Hristu, Ona je presto mudrosti, ali je i zastupnica

ljudskog roda na strasnom sudu, koji je stavljen na nadvratnik i dovratnike. Na

nadvratniku je Hist na prestolu, kao sudija, a na dovratnicima su apostoli kao

ucesnici i porota u sudjenju. Bogorodica je tu i kao patron crkve. Razlika izmedju

Zapadnog i Spskog srednjevekovnog shvatanja strasnog suda. Na dovratnicima

se ovako ne pokazuju paklene muke, vec se samo predstavlja tribunalni* sud.

Ovde se samo predocava Strasni sud.

Svetozar Radojcic je primetio da je Bogorodica sa Hristom na prestolu, u stvari,

projekcija na liniji oltar konha apsida, i da je ova predstava stigla iz konhe

5


6/12

(oslikava je). Moze se reci i da je Deizis Hrista sa apostolima preslikavanje

onoga sto se kao epistilion nalazi nad arhitravnom gredom oltarske pregrade.

Tako je prostor i spiralno povezan. Kada vernik to razume, on ulazi u prostor

priprate, gde ga, danas iz XVI veka, docekuju 2 teme, na istocnom

zidu:razradjena tema Strasnog suda, a na zapadnom: ciklus Stradanja Hristovih,

poredjanih nehronoloskim * redom koji ga vec tu podseca na Hristovu zrtvu, a

kroz strasni sud se podseca na drugi Hristov dolazak. Na obe strane se

podjednako tretiraju i oni pravedni i oni gresni, bez prevage jedne ili druge

strane. Kada verniku zastane pogled na portalu koji vodi iz priprate u naos, on ce

procitati na arhitravnoj gredi, zlatom ispisano, istovremeno kada je zivopis

uradjen:Zavoleh lepotu doma Tvog, podnoseci Tebe (kao) hodatajici

Bogorodice Dveri nebesne otvori nam dveri milosti Svcoje. Zavoleh lepotu

doma Tvoga je citat iz 26-og psalma, tacno je prepis starijih psaltira, dok je

drugi deo o Bogorodici Dveri preuzet iz liturgije, cita se na jutrenje, pre

jektenije*. Ovde je svakako rec o srednjem veku uobicajenoj kombinaciji koju je

izvrsio Sv.Sava. rec je o kombinaciji stiha 8, 26-og psalma, Savinog razumevanja

hodotajstva (posrednistva, zastupnistva) i jednog mesta sa jutrenja koje govori o

Bogorodici vratima, vratima Slova, Sava je poceo psalmom koji se cesto

upotrebljava u osnivackim poveljama za crkve i manastire; za posrednistvo jeimao narocite razloge Bogorodica je zastitnica i ljudskog roda i njegove

porodice, kao ktitora, dok se Bogorodica vrata (Dveri) pominje jer je rec o

ulazu, a ne o iskljucivo ovaplocenju: kao sto je kod starozavetne vizije o

Jezekijinim vratima zapovedjeno da vrata hrama ostanu zatvorena, tako je i ovde

Bogorodica da otvori ta vrata nebeska, jer je hram nebo na zemlji.

Kada se zakoraci u crkvu Bogorodice u Studenici, prvo se poklanja grobu

Simeona Nemanje, koji se nalazi uz juzni zid zapadnog traveja. To je centralno

mesto ovoga hrama.

Nad grobom se nalazi ktitorska slika na kojoj je ktitor, Sv.Simeon Nemanja,

predstavljen sa modelom hrama, i to kako ga Bogorodica drzeci za ruku privodi

Hristu na presto. Ovoj slici pridruzuje se u grobnom shvatanju hrama jos

Rasdpece na zapadnom zidu, Mironosice na Hristovom grobu na juznom

6


7/12

zidu, iznad ktitorske kompozicije i predstava Sv.save Osvecenog na

jugozapadnom pilastru naosa. Ovau koncepciju zamislio je, i uz pomoc darovitih

Grckih slikara, sproveo u delo tadasnji arhimandrit Studenice Sv.Sava, sto se

moze zakljuciti na osnovu kraja ktitorskog natpisa koji je zlatom ispisan u prstenu

kupole. Sava je, takodje, smatrao za potrebno da mu ostala tri pilastra

hriscanske vaseljene, one koje su bile bliske njegovom ocu, ktitoru crkve. Tako je

na juzni zid do ulaza u djakonikon postavio Sv.Nikolu, a na severnom istom

mestu Sv.Stefana Prvomucenika u svom apostolskom vidu, severozapadni

pilastar na juznoj strani ima predstavu Sv.Jovana Pretece. Tako je

naglasavanjem licnosti Sava pokusao da podseti na ktitorove svetitelje, Sv.Nikola

je postavljen ovde posto se ne jednom Simeon Nemanja molio njemu, a po

svemu sudeci prva njegova zaduzbina bila je crkva Sv.Nikole, zbog koje je imao

problema sa svojom bracom, i koju je sagradio pre nego sto je postao veliki

zupan i samostalan vladar negovan u Carigradskoj sredini postikonoklastickih

perioda. Bio je zastitnik samog Nemanje, njegove brace i citave porodice. Svako

od njih imao je hriscansko ime Stefan (hriscansko ime je veoma vazno

postojala su dva imena; ako se ima hriscansko ime nekog svetitelja duznost je da

se uvek oduzuje tom svetitelju, cesto su mu podizane i crkve). Postoje i drugi

momenti u izboru patrona postoje dve vrste zastitnika: svog sopstvenog, akose ima hriscansko ime (imendan) i svetitelj svoje porodice (krsna slava).

Posto danas nismo u stanju da pouzdano odgonetnemo sta se nalazilo na

istocnom paru pilastera ispod * a iznad arkada verovatno Bogorodica sa

Hristom. Hrist, ostaje da verujemo da je figura Jovana Pretece bila dopuna

svojevrsnog prostornog deizisa, mada se mogu naci i druga objasnjenja, mora se

znati da je Sv.jovan Preteca bio poslednji prorok Starog Zaveta i prvi monah

Novog Zaveta, pa se i novozavetnog pomisljanja na analogiju Jovana Pretece,

prvog monaha nemanjicke drzave Sv.Simeona Nemanje.

Sv.Sava Osveceni je bio idejni model, patron imenjak nasem Sv.Savi Srpskom.

On je na jugozapadnom pilastru, kraj reda najvaznijih svetih monaha. Medjutim,

ispisani svitak u njegovoj ruci svojim sadrzajem direktno upuvuje na Sv.Simeona

Nemanju,tj. na grob koji je odmah do te figure. Sadrzaj preuzet iz cina opela

7


8/12

laika i monaha i danas se cita kao centralno mesto sahrane, a govori otastini i

prolaznosti materijalnih stvari i uzaludnosti svakoga da tu tastinu ispunjava jer su

na sudu svi jednaki. Grobni karakter i upozorenje tekstom bili su namenjeni

svakom verniku, a narocito onima koji su znali i slusali svakog februara i jednom

mesecno, kako se Simeon Nemanja oprostio od vlasti jer je u oprostajnom

govoru saopstio isti tekst koji stoji na ruci Sv.Save Osvecenog, a pozajmljen je iz

Trebnika (knjiga sa molitvolslovljima, u njoj su razne molitve koje se odnose na

svete tajne, i napr. ono sto se cita na krsnu slavu, pri osvecenjima hrama ...)

Druga centralna tema Bogorodicine crkve u Studenici jeste sama patronka

Bogorodica. Na istocnoj strani jugozapadnog pilastra nalazi se Bogorodica sa

Hristom tipa kirijotise (gospodje), a obelezena kao Studenicka. Veruje se da je

ispod ove fresko-ikone bio nekada igumanski stol (presto). U nastavku, ka

zapadu su dve neobicno vazne stojece figure. Do Bogorodice je predstava

Sv.Varlama, a do Sv.save Osvecenog predstava Sv.Joasafa. Ova dva

svetitelja su bila veoma omiljena kod Save Srpskog, pre sveg zbog toga sto je po

prici o njima i Sava napustio svet ovozemaljskih stvari i zaputio se u drugo,

monasko, postojanje. Sveti Joasaf je, kao i Sava, bio princ koga je monah

Varlam na dvoru zarazio monaskim idealom zivota. Varlam i Joasaf se retko

slikaju u Vizantijskoj umetnosti, a kod nas ima dosta njihovih poredstava osobenost u opstem sklopu.

Predstava Sv.Joasafa koji je naslikan u monaskoj rizi, ali sa krunom

(sevastokratorskim vencem) na glavi. Pomaze da se objasni jos jedna ideja

sprovedena u programu. Naime, ktitor sv.Simeon Nemanja je naslikan na

monaskoj rizi sa kukuljicom? Preko koje je stavljena kruna stema 9kupolasta

kruna). Ova slika je iz 1586., ali do kraja ponavlja, sem u izgledu krune, prvobitnu

ikonografiju iz 1208/09. (2 sloja zivopisa u studenici; severna strana crkve uvek

najvise strada).

Na osnovu scene u kojoj u Milesevi Bogorodica prima ktitora Vladislava i scene

iznad Mironosice... jos je N. Okunjev, pa i S. Radojcic zakljucio: da je ktitprska

slika u Studenici oponasanje onoga sto je uradjeno 1208/09. Najvise zabuna bilo

je oko kupolaste krune. Ali, i to je nedavno konacno razjasnjeno, sa objasnjenjem

8


9/12

da su slikari u XVI veku zatekli Nemanjinu predstavu sa vencem, ali su iz zelje da

se secaju najslavnijeg perioda srpske istorije, naslikali umesto venca kupolastu

krunu, po uzoru na krunu kralja Milutina i crkvi preko puta (Kraljevoj crkvi).

Venac na glavi sv.Simeona Nemanje bio je pouzdan 1208/09., i to se zakljucuje

po predstavi Simeona Nemanje u juznom paraklisu Radoslavljeve priprate iz

1234/5. Tu je S.Nemanja naslikan sa ovim vencem. Nesumljivo da slikari koji su

radili za Radoslava nisu naslikali novu predstavu, vec su iskopirali onu iz naosa

crkve.

Tako je Sava uspeo da sebe i svoga oca posebno poveze za sv.Joasafa, za

opstu ideju napustanja vlasti u odredjenom dobu zivota i odlazenje u manastir da

se sluzi Bogu. To je bio najuzviseniji ideal, uspostavljen od strane Save, a tokom

XIII veka upraznjavan od strane svih srpskih vladara. Na slikama Nemanjica,

krajem XIII veka, predstavljani su kao monasi bili su novi joasafi.

Bogorodicina crkva ima pored tih cisto ikonografskih, tj. ikonoloskih momenata,

sacuvanu i pravu istoriju. Ona je saopstena u prstenu kubeta, i to na mestu koje

je konstruktivno osetljivo, i natpis treba i simbolicno da to mesto ucvrsti: Ovaj

presveti hram preciste Vladicice nase Bogorodice sazdan je bio veleslavnim

gospodinom svesrpske zemlje velikim zupanom i svatom cara Grckog kir

Aleksija Stefanom Nemanjom, koji je primio andjeoski obraz Simeonom

Monahom[ svrsi se i popisa trudom veleslavnim gospodinom svesrpske zemlje

velikim zupanom i sevastokratorom Stefanom i brata] mu velikog kneza Vukana

u leto 6716(1208/09.) indikta dvanaestog i mene koji je tu radio pomenite Savu

Gresnog. Iz ovoga natpisa saznajemo titulu Simeona Monaha, da je bio rodjak

grckog cara Aleksija, da je otisao u monahe (primio andjeoski obraz), da je u

ktitorskom poduhvatu ucestvovao veliki knez Vukan i da je izvesni Sava Gresni

ucestvovao u tom poslu (to je nesumnjivo Sava Srpski). U zagradi je

rekonstrukcija Svete Mandica, i odgovara i prostoru i sadrzaju unistenog dela

natpisa sva 3 sina oslikavaju Bogorodicinu crkvu kao izraz bratske ljubavi.

Najvaznije mesto ima pominjanje vizantijskog cara Aleksija, posto se kroz vezu

sa porodicom Andjela ostvaruje, ispunjava velika ideja prvih Nemanjica da i oni

budu priznati od vizantijskog cara kao vladarska porodica. Drugin zakljucak jeste

9


10/12

da nam se na kraju natpisa otkriva mehanizam dekoracije hrama. Neko u

manastiru u ime te obitelji mora da vodi brigu o poslovima koncepcije programa

dekoracije. Slikari su tu samo da ispune zelje narucilaca i nije bitno iz koje su

sredine potekli, sem u slucaju kada zelimo da predtavimo njihov umetnicki

domet.

ZAPADNA KAPIJA MANASTIRSKOG KOMPLEKSA pocetkom XIII veka to je

bio ulaz koji se sastojao iz 2 polukruzne kule koje su izmedju, verovatno, imale

nadstresnicu koja je imala freske. U trecoj deceniji XIV veka ove kule su

pregradjene dodata su 2 zida koja ce nositi kulu-zvonik. To vreme znamo po

stilu fresaka. Na severnoj i juznoj kuli nalaze se vazni ostaci fresaka. Juzni deo:

ostaci 2 figure su ratnika i arhandjela u ratnickoj opremi. Najcuveniji ratnik

medju arhandjelima bio je Mihailo (verovatno je i on prikazan). Na suprotnoj

su figure clanova porodice Nemanjica. Sacuvane su odore crvene, sa bordurama

od bisera to je vrsta plasta, ispod kog su nosene tunike. Nize su nadjene i dve

vazne glave vladara i jos jedna glava svetitelja. Rec je o predstavi sv.Stefana

Prvomucenika. To znamo poredjenjem sa figurom sv.Stefana iz Bogorodicine

crkve. Prva figura je figura velikog zupana Stefana sa sevastokratorskim vencem

na glavi. To je najstariji sacuvan portret srpskog vladara iz vremena Nemanjica.

Druga figura predstavlja Vukana.Obnovu man. Studenica obavila su 3 sina S.Nemanje. na kapiji se nalaze

portreti osnivaca ktitora. Verovatno su izmedju ovih figura bili predstavljeni

Sv.Simeon Nemanja i Sava. 1183-1196. S.Nemanja je sredio crkvu, 12209. su

na njoj radili njegovi sinovi.

- Studenica pokazuje romanicke elemente, a unutra pravoslavno fresko-

slikarstvo.

- Trifora je ponovljena gotovo do detalja na crkvi Hrista Pantokratora

u Decanima. To je, sem mermerne oplate, jedini detalj gde su Decani

oponasali Studenicu. U tome lezi kontinuitet srednjevekovne srpske

umetnosti.

- Bocni vestibili unutra imaju funkciju pevnica.

10


11/12

- Na Z portalu: Bogorodica sa Hristom izmrdju 2 aehandjela

skracena predstava strasnog suda Hrist na prestolu na

nadvratniku i po 6 apostola na dovratnicima.

Ove dve predstave upravo prikazuju ono sto se unutar hrama desava.

Strasni sud ublazena verzija u odnosu na romaniku.

- Portal koji vodi iz priprate u naos, mnogo je skromnije ukrasen.

Ima na nadvratniku natpis iz doba Sv.Save.

Na I zidu nalazi se predstava Strasnog suda, koncipovana na

Vizantijski nacin. Izveli su je veoma dobri majstori-verovatno je radio

Longin; ta predstava iako je uradjena u XVI veku, ponavlja stariju

predstavu.

Veoma vazno Vizantijska koncepcija s jedne strane reka mucenika, sa

druge-Adam i Eva, pringotovljeni presto, sprave kojima je Hrist mucen.

Centralni deo-mesto groba Sv.Simeona. Dekoracija se gleda u celini:

predstava u kojoj Bogorodica privodi Simeona Nemanju drzeci ga za ruku-

Hristu. Tako se zamislja privodjenje na strasni sud. Naglasavanje odredjenih

delova iz celine naglasava specificnost sredine i same crkve.

Na pilastrima su ranije bili prikazani: 2 sveta Stolpnika, koji se inace prikazuju

kod ulaza. Prikazan je Sv.Simeon Stolpnik zato je tu i postavljen (veza sasv.Simeonom Nemanjom). Cela predstava uradjena je na osnovu stare

freske. Kupolasta kruna je zbunjivala starije istrazivace, jer ona 1208/09. nije

mogla biti na glavi Simeona Nemanje. Slikari XVI veka su ovu krunu

prekopirali sa glave kralja Milutina iz crkve Sv.Joakima i Ane. Iznad se

nalazi predstava Mironosica, iz XVI veka.

Kada se uporede te 2 kompozicije , sa onima iz Mileseve, moze se zakljuciti

da su one radjene po starijim predstavama.

Raspece na Z zidu - da bi bilo blize grobu S.Nemanje; da bi se pokazalo da

je to grobna crkva. Funkcija same slike, bez obzira na ikonografiju, jeste da

obelezi grobnu namenu crkve.

Sv.Sava Osveceni iz XIII veka, na dvostrukom jugozapadnom pilastru:

Sv.Atanasije Atonski, Sv.Simeon Stolpnik,Stefan Decanski

11


12/12

Documents

Srpska Umetnost u Srednjem Veku_slika i Istorija