^asopis za kulturu, nauku i umetnost - zrnov.rs · Srpska ~eta Patrijarhu Pavlu Kad nam uzeše strane sveta, nebo nad nama osta samo. Tad se postroji naša ~eta, rekosmo: "Nebo nikom

âsopis za kulturu, nauku i umetnost

Godina II, broj 3 LETO 2015.

Ikonostas crkve sv. Jovana Krstiteqa u Jasenovcu

22.april 2015.

Srp

ska

~et

a

Patrijarhu Pavlu

Kad nam uzeše strane sveta,

nebo nad nama osta samo.

Tad se postroji naša ~eta,

rekosmo: "Nebo nikom ne damo!"

Stadoše u stroj deca iz jama.

Postrojiše se i slavni preci.

I potomci stadoše s nama.

I krsne slave, doma}i sveci.

I sad celom svetu na meti

što nebo dušu nikom ne damo,

sa krsta na kom smo razapeti

idemo da grehe Bogu predamo.

Petar

Paji}

Srbija i

Evropska unija*

Naša (srpska) takozvana elita je obolela od Stokholmskog

sindroma... kada se `rtva poistove}uje sa mu~iteqem,

usvaja wegove razloge, pravda mu pobude, ~ini sve što se

od wega o~ekuje, pa i ono što pretpostavqa

da }e nadre|enom biti po voqi…

Umesto otpora, pasivnog ako je aktivni nemogu}, duhovnog

ako smo vojno nemo}ni i razoruàni, mi gledamo

kako da u|emo u voqu onima koji su nas tukli po glavi,

dok retkim prijateqima, voqnim da nam pomognu,

gordo okre}emo le|a, pronalaze}i im svakojake mane.

Milovan Danojli}

Prvo bih èleo da se zahvalim organizatoru - ne-

ma~koj Fondaciji Hans Zajdel (Hanns Seidel Stif-tung) i wenom partneru u Srbiji** - Institutu za

me|unarodnu politiku i privredu što su me po-

zvali da uzmem u~eš}e na ovom forumu - Spoqno-

politi~ki dijalozi: dràve zapadnog Balkana na

putu ka evropskim integracijama.

Imaju}i u vidu da sam posledwi panelista ovog

trodnevnog skupa i da je ograni~eno vreme predvi-

|eno za moje izlagawe, te cene}i nema~ku poslov-

ni~ku direktnost i jasnost prvo }u da iznesem za-

kqu~ak, a posle toga, nadam se da }u imati vreme-

na i da ga obrazloìm.

Smatram da je za Srbiju put ka evropskim inte-

gracijama kojim je (bezalternativno) krenula pogrešan i da ne odgovara na-

šim nacionalnim interesima, pogotovo što ~lanstvo u EU pretpostavqa i

prethodno u~lawewe u NATO. U isto vreme, Srbija treba da teì što boqoj

saradwi sa EU i zemqama wenim ~lanicama, te da preuzima mnoge evropske

standarde, ali se u reformisawu sopstvene dràve mora, pre svega, osla-

wati na sopstvene snage.

Tema ovog posledweg panela glasi: Ima li EU alternativu za zemqe Za-

padnog Balkana? Pošto imam velike rezerve i prema samom terminu Zapad-

ni Balkan, a smatraju}i da su problemi Srbije za nas najva`niji, fokusi-

Nauka

Prof. dr Jovan B. Dušani}

4

* Izlagawe na forumu "Spoqnopoliti~ki dijalozi: dràve Zapadnog Balkana na putu ka evropskim inte-

gracijama", odrànog u organizaciji nema~ke Fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i wenog part-

nera u Srbiji beogradskog Instituta za me|unarodnu politiku i privredu, Tara, 10-12. februar 2015. go-

dine.

** Kancelarija Hans Zajdel Fondacije u Beogradu otvorena je u martu 2001. godine i weni partneri u

Srbiji su: Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Slu`be za upravqawe kadrovima

Vlade Republike Srbije, Ministarstvo finansija Republike Srbije/Uprava carina, Ministarstvo

unutrašwih poslova Republike Srbije, Kriminalisti~ko-policijska akademija i Institut za me|unarodnu

politiku i privredu.

ra}u se na pitawe srpskog puta ka EUropskim integracijama. S druge strane,

više pa`we pokloni}u i paroli naših politi~ara da za Srbiju "EU nema

alternativu".

Uvaàvaju}i naziv ovoga panela kako ga je definisao organizator, re}i

}u da mislim da je pitawe Srbije i uopšte proširewe EU na ovaj deo Evrope

jedno periferno pitawe kojim se EU ozbiqno ne bavi, jer je preokupirana

mnogo ve}im i zna~ajnijim problemima sa kojima se suo~ava i na koje ne us-

peva da na|e adekvatna rešewa U ekonomskom smislu to je zabriwavaju}a

dugotrajna ekonomska stagnacija, ogromna nezaposlenost - naro~ito mladih,

brz rast zaduènosti mnogih zemaqa ~lanica, kriza evrozone... a u politi-

~kom - najavqeni referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU, pobeda

Sirize u Gr~koj i ja~awe radikalnih politi~kih opcija u ve}ini zemaqa EU,

problemi u EU vezani za migraciju i proklamovanu multikulturalnost, hao-

ti~na politi~ka situacija u susedstvu (Ukrajina, Severna Afrika, Bliski

Istok)...

Da je daqe širewe periferno pitawe za EU jasno govori i ~iwenica da

Evropska komisija umesto Komesara za proširewe sada ima Komesara za

susedstvo, te da su predsednik Evropske komisije @an-Klod Junker i

Komesar za susedstvo Johanes Han zvani~no izjavili da za vreme wihovog

mandata ne}e biti proširewa.

O~igledno da je za EU proširewe na Srbiju potpuno neaktuelno, drugo-

razredno i periferno pitawe, a ukoliko se ono nekada i aktuelizuje, pred-

stoji nam dug i mukotrpan put koji }e nas voditi od drugorazrednog i peri-

fernog pitawa do drugorazredne ~lanice EU sa statusom periferije u kome

se danas nalaze naši susedi Bugarska, Rumunija, Ma|arska i Hrvatska.

Ve} sada je sve o~iglednije raslojavawe zemaqa ~lanica EU u nekoliko

koncenti~nih krugova, odnosno razli~itih nivoa. U nepovoqnijem poloàju

nalaze se bivše socijalisti~ke zemqe, a me|u wima naro~ito balkanske i

moglo bi se re}i pravoslavne dràve. Nedavno je Karl Bilt, ministar spoq-

nih poslova Švedske (i nekadašwi visoki predstavnik UN i EU u Bosni i

Hercegovini), izjavio je da je Rusija 90-tih godina HH veka (kada je pred-

sednik bio Boris Jelcin) bila boqa dràva nego danas (kada je predsednik

Vladimir Putin), jer je stremila demokratiji i zapadnim vrednostima, a

danas stremi pravoslavqu. "U današwoj Rusiji situacija je mnogo gora. Pu-

tin demonstrira privrènost ne me|unarodnim vrednostima, ve} pravo-

slavnim. Wegova podrška Asadu u Siriji moè se objasniti time što je

Asad štitio pravoslavne u Siriji. Pored toga, pravoslavqe je opasnije od

islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavqa najve}u opasnost za

zapadnu civilizaciju".

Šta Srbiju ~eka na EUropskom putu da bi postala drugorazredna ili tre-

}erazredna ~lanica EU sa statusom periferije?

Propisani kriterijumi za prijem u ~lanstvo u EU (usvojila na Samitu u

Kopenhagenu 1993. godine i dopuweni 1995. godine kriterijumom iz Ma-

drida) su prili~no uopšteni i nedovoqno jasni i do sada su neke zemqe po-

stale ~lanice EU, a da nisu ispuwavale ni te osnovne kriterijume. Primer

su naši susedi Bugarska i Rumunija koji su, pre svega, iz politi~kih razlo-

ga primqeni u NATO i EU. U isto vreme, za Srbiju se traì ne samo da

5

ispuni uslove koji su propisani i za druge dràve, nego je izloèna stal-

nim ucenama i postavqawem novih i novih uslova.

Štaviše, kada se ispune jedni postavqaju se novi ucewiva~ki zahtevi.

Dugo su nas ube|ivali zvani~nici iz EU (ali i naši politi~ari) da je puna

saradwa sa Haškim tribunalom jedini dodatni (pred)uslov, pa kada je sa

time završeno, pojavio se novi - Kosovo i Metohija. Kada i to "odradimo"

verovatno }e na red do}i Vojvodina, Raška.... Pre dva dana mogli smo da

pro~itamo i izjavu Ivice Da~i}a (koju prenosi Tanjug) da je napredak u ev-

ropskim integracijama politi~ko pitawe, te da Srbija o~ekuje da joj neko

pristupi iskreno, da nema pokretne mete i ciqeve, i da nam se svaki put ka-

da ispunimo neki od ciqeva, ne postavqa neki novi ciq.*

U pregovorima o pristupawu EU Srbija još nije otvorila ni jedno od 35

pregovara~kih poglavqa, a za svako otvarawe kao i zatvarawe poglavqa po-

trebna je eksplicitna saglasnost svih ~lanica EU. Zna~i svih 28 ~lanica EU

mora da bude za otvarawe i zatvarawe svakog od 35 pregovara~kih poglav-

qa, te je za završetak pregovora potrebno da presko~imo 1960 (28h35h2)

prepona, odnosno da dobijemo saglasnost svih zemaqa ~lanica EU.

Mada je Evropski savet još 2013. godine odlu~io da se otvore pristupni

pregovori sa Srbijom i ubrzo posle toga je odràna i prva Me|uvladina

konferencija, mi još nismo u mogu}nosti da savladamo prvu od 1960 pre-

preka koje nas o~ekuju. Pre dva dana smo ovde slušali od naših sagovorni-

ka iz Nema~ke da je za otvarawe prvog poglavqa 27 ~lanica EU, ali da jedna

nije saglasna. Nezvani~no sada otvarawe prvog pregovara~kog poglavqa

blokira Nema~ka - nezadovoqna tempom kojim te~e "normalizacija" odnosa

izme|u Beograda i Prištine.

Ovoga puta nas blokira Nema~ka, a kasnije }e to, zbog nekih drugih razlo-

ga, ~initi neka druga dràva: Holandija, Švedska, Danska, Estonija... I ta-

ko u krug. Da ne spomiwemo susedne dràve ~lanice EU od kojih svaka ima

pretenzije prema nama - pitawe statusa wihovih mawina, rešavawe grani-

ca i sli~no. Ne treba iskqu~iti i mogu}nost (ma koliko to sada neverova-

tno zvu~alo) da, kada u celosti "normalizujemo" odnose sa Prištinom kako

to od nas zahtevaju, nova dràva Kosova ne bude pre nas primqena u ~lan-

stvo, te da i od wene saglasnosti zavisi naš EUropski put.

Koliko }e put Srbije ka EUropskim integracijama trajati i šta }e osta-

ti od naše zemqe i naroda (i da li }emo to biti uopšte mi) kada na sve

ucene i ustupke pristanemo, moèmo samo da pretpostavimo. I pored toga,

naši politi~ari nas i daqe ube|uju kako "EU nema alternativu", mada bi

dràvna mudrost nalagala da se ne stavqa sve na jednu kartu, kao i to da se

rizici umawuju imaju}i uvek spremna alternativna rešewa. To je gubitni-

~ka pregovara~ka pozicija, za koju se naše vlasti ve} tradicionalno opre-

dequju. (Napravi}u malu digresiju i re}i da smo danas (12. februar 2015)

u dnevnom listu Politika mogli da pro~itamo tekst (odli~no naslovqen:

Srbija nema dovoqno para da proda èlezaru) vezan za pregovore naše Vlade

sa ameri~kom kompanijom Esmark oko prodaje èlezare u Smederevu).**

* http://www.tanjug.rs/novosti/164906/potrebne-jasnije-poruke-iz-brisela--bez-pokretnih-ciljeva.htm** http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-nema-dovoljno-para-da-proda-Zelezaru.lt.html

6

Odmah posle "srpske oktobarske revolucije" (2000) nove vlasti u Srbiji

su se postavile u gubitni~ku pregovara~ku poziciju tvrde}i da "EU nema al-

ternativu" i bez rezerve nas prepustili na milost i nemilost Zapadu. Uve-

ravale su nas kako }emo sada (posle 2000. godine) u novom "partnerskom od-

nosu" sa Zapadom brzo ostvariti stabilnost i razvoj, te da to ne bi bilo mo-

gu}e posti}i bez pomo}i Zapada i bez naše demokratske vlasti. Setimo se

samo kako su tada nove vlasti sa nipodaštavawem govorile o saradwi sa

Moskvom i Pekingom. Ali u tim novim odnosima i suverenitet se morao de-

liti "partnerski" izme|u spoqnih i unutrašwih aktera. Novo "partner-

stvo" dovelo je do sve ve}eg urušavawa suvereniteta Srbije, spoqne regu-

lacije i novih oblika dominacije i ucewivawa.*

Danas jasno vidimo kako to novo "partnerstvo" nije bitno izmenilo od-

nos Zapada prema Srbiji, te da za wega nije od presudne va`nosti da li u

Srbiji ima posla s reìmom Slobodana Miloševi}a, Zorana \in|i}a, Zo-

rana @ivkovi}a, Vojislava Koštunice, Borisa Tadi}a, Ivice Da~i}a ili

Aleksandra Vu~i}a Zbog toga mnogima danas sve uverqivije zvu~i tvrdwa da

"oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševi}a, nego napadaju Miloševi}a zbog

Srbije".

Sada se dràva gradi na novim pravilima pot~iwavawa, a mehanizmima

spoqne regulacije reprodukuje se sve slabija srpska dràva, koja poprima

karakteristike klasi~nog protektorata. Tako su spoqni akteri (zapadni

"partneri") postali sastavni deo unutrašwe konfiguracije vlasti, a unu-

trašwi akteri (doma}e politi~ke "elite") dolaze i silaze s vlasti, u veli-

koj meri na temequ spoqnog legitimiteta. Time se moè objasniti i ~iweni-

ca da se mawe od polovine gra|ana Srbije (prema posledwim istraìvawi-

ma 44% - kako nas je ovde obavestila generalna sekretarka Evropskog

pokreta u Srbiji) izjašwava za ~lanstvo u EU, a da su za to sve parlamen-

tarne (u Skupštini Srbije nema ni jednog poslanika koji je protiv

EUropskog puta) i ve}ina vanparlamentarnih politi~kih partija.

Zbog takvog "partnerstva" danas smo, naàlost, svedoci da Srbija sve vi-

še gubi politi~ki kompas i dràvno dostojanstvo. Sve je vidqivije kako se

Srbija, koja je formalno suverena dràva, ponaša kao protektorat, a ve}i-

na wenih politi~kih "lidera" neodoqivo podse}a na tu`ni karneval vaza-

la, dok u isto vreme Republika Srpska, entitet u Bosni i Hercegovini, koja

je istinski protektorat, u praksi demonstrira ve}i stepen suverenosti, a

wen politi~ki lider ponaša se kao dràvnik.

Mada Srbija deklarativno u svojoj spoqnopoliti~koj politici ima ~eti-

ri strateška stuba - dva zapadna (Brisel i Vašington) i dva isto~na (Mo-

skvu i Peking) ona se u praksi suštinski oslawa, ta~nije re~eno vezana je

za dva zapadna stuba - EU i SAD i sva va`nija pitanja rešava uz wihovu

asistenciju (ta~nije po wihovom diktatu). Tako smo prihvatili da se

rešavawe pitawa KosMeta iz Saveta bezbednosti (gde smo imali podršku

Moskve i Pekinga) prenese na Brisel (a suštinski na Vašington) gde niko

nema razumevawa za naše interese i direktno radi protiv wih.

Postavqa se jedno sasvim logi~no pitawe: kako to da su nam va`nija dva

zapadna od dva isto~na stuba, kada EU i SAD i u posledwe dve decenije (da

7

* Videti detaqnije: http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-li-srbija-ima-svoju-strategiju.html

se ne vra}amo dubqe u istoriju i ne spomiwemo svetske ratove i nacisti~ka,

ali i savezni~ka bombardovawa naše zemqe - tako je srpske gradove na naj-

ve}i pravoslavni praznik Vaskrs 1941. godine zverski bombardovala Ne-

ma~ka, a na Vaskrs 1944. godine naši Anglo-Ameri~ki saveznici) otvoreno

rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda? Ove zemqe ve} skoro ~etvrt

veka uporno i dosledno rade na dezintegraciji dràve Srbije i pokušaji-

ma gušewa Republike Srpske. Devedesetih godina HH veka dva zapadna stuba

našu zemqu dràli su pod ekonomskim sankcijama, a potom izvršile i

agresiju bombarduju}i nas i osiromašenim uranijumom, da bi nam od 2000.

godine nametnule vo|ewe takve ekonomske politike koja je zemqu lišavala

vlasništva nad najva`nijim resursima kojima raspolaè i dràvu vodila

u du`ni~ko ropstvo, a wene gra|ane u siromaštvo i bezna|e.

Zar ne bi bilo logi~nije da su nam bliè Rusija i Kina koje nam bar ne

odmaù u zaštiti naših vitalnih interesa, dok u isto vreme, SAD i EU

otvoreno rade na drobqewu i slabqewu naše zemqe stalnim pretwama, uce-

nama i kaznama? To postaje

još neverovatnije danas, u

novoj konfiguraciji geopo-

liti~ke mo}i, kada se balans

sila pomerio, a i daqe }e se

pomerati, od dva zapadna u

korist dva isto~na stuba.

Ve} sada zemqe BRIK-a

(Brazil, Rusija, Indija, Ki-

na) daju ~etvrtinu globalnog

proizvoda, a krajem ove de-

cenije predvi|a se da }e on

dosti}i tre}inu svetskog

BDP. Kina }e uskoro od SAD

preuzeti lidersku poziciju u

svetskoj ekonomiji. Navode}i

to glavni ekonomista Price-waterhouse Coopers, Xon Ha-

uksvort (u studiji: John Haw-ksworth, The World in 2050)

predvi|a da }e 2050. godine BDP zemaqa takozvane "Velike razvijaju}e sed-

morke", a koje ~ine zemqe BRIK-a - Brazil, Rusija, Indija, Kina - te Meksiko,

Indonezija i Turska, biti za ~etvrtinu ve}i nego BDP grupe sedam sadašwih

najrazvijenijih zemaqa, takozvane G7 (SAD, Japan, Nema~ka, V. Britanija,

Francuska, Kanada i Italija).*

Me|utim, i aktuelna srpska Vlada (kao i prethodne od 2000. godine) nas

ube|uje da "EU nema alternativu" bez obzira na ~iwenice da se na Zapadu

vode široke diskusije o tome da li }e evro mo}i da opstane zbog ogromnih

ekonomskih problema, u kojima su se ve} našle neke zemqe ~lanice evro

zone (Gr~ka, Španija, Portugal), a to uskoro moè zadesiti i druge. Ovih

dana, lideri vode}ih zemaqa EU tvrde da }e nestanak evra zna~iti i kraj EU.

* Videti detaqnije: http://www.nspm.rs/hronika/radmila-nakarada-da-li-srbija-ima-svoju-strategiju.html

8

Zemqe Evropske unije suo~ile su se posledwih godina sa ozbiqnom (eko-

nomskom i politi~kom) krizom i danas se znatno razlikuju od onih od pre

samo nekoliko godina. Ozbiqne procene govore da (ukoliko bi se situacija

~ak i povoqno razvijala) nije realno ra~unati na naše punopravno ~lan-

stvo u EU u narednih deset godina. To je dosta dug period u kome se (kako u

Srbiji, tako i u EU) mnogo šta moè bitnije promeniti, a moè se postavi-

ti i logi~no pitawe: da li }e EU uopšte postojati kroz jednu deceniju (kada

bi mi, po optimisti~kim procenama, trebalo da postanemo wen punopravan

~lan), a ako i opstane, koliko }e se ona razlikovati od EU kojoj smo teìli

i kojoj smo se bezalternativno uputili?

P.S.

Vode}i savremeni srpski istori~ar, akademik prof. dr Milorad

Ekme~i}, objavio je januara 2011. godine u ~asopisu Pe~at tekst Mi smo za

Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus, u kome izme|u ostalog, piše:

Današwu ameri~ku strategiju prema Srbima je formulisao Dejvid Gom-

pert 1994. godine, u avgustovskom broju vode}eg ~asopisa za spoqnu politiku

Forejn Afers, iza kojeg stoji Stejt Department. Gompert je bio potpredsed-

nik Rand korporacije, ~lan Nacionalnog saveta bezbednosti predsednika

Buša i formalno ~lan ameri~ke vlade u korporaciji koja ina~e izra|uje

ameri~ku strategiju.

U ~lanku "Kako poraziti Srbiju" Gompert je napisao: "Uporan ekonomski

i medijski rat protiv Srbije mora posle odre|enog vremena da obori beograd-

ski reìm: omogu}i boqe rešewe. Industrijski slom i upropaš}eni ìvotni

uslovi moraju stvoriti pritisak za promene... Izolacija i beda moraju

proizvesti demokratsku revoluciju i dovesti na ~elo vo|e koji èle da za

Srbe na|u mesto u društvu nacija. Mi moramo biti spremni da Srbiju

drìmo u karantinu sve dotle dok ne bude iskorewen virus koji ona u sebi

nosi".

Naša istorijska sudbina je u ovoj re~enici da Srbija u sebi nosi virus

svetskog zla. To je samo na drugi na~in formulisana filozofija Fridriha

Naumana iz 1916. godine, da su Srbi trajan evropski remetila~ki faktor.

Razlika je samo u ~iwenici da je jedan ~lan zvani~ne ameri~ke vlade to pre-

formulisao, da Srbi u sebi nose neki rušila~ki virus koji se spoqa mora

le~iti...

Mi smo za ameri~ku politiku ostali narod koji u sebi nosi opasan virus.

Na sastanku sa Izetbegovi}em, 30. avgusta 1994. godine, Tu|man je trebalo da

ispuni ameri~ko uputstvo koje je Izetbegovi}, po povratku iz Vašingtona,

nosio. Mora se stvarati savez Hrvata i muslimana, jer Amerika ho}e da mi

odradimo Srbe na zapadnom dijelu Balkana, ukoliko neki mirni sporazum sa

Rusima ne bude mogu}. Tu|man je bio obavešten da u ameri~koj politici

polaze od toga da kad bi Srbi bili ruski saveznici, da bi se obnovio pokret

otpora kao u vreme prošlog Svetskog rata. Za wih je partizanski pokret bio

srpski nacionalni otpor, a ako bi se obnovio, onda ne bi bilo dovoqno sto

hiqada ameri~kih vojnika, nego pola miliona.

9

Srbija nikada ne moè do kraja ispuniti ameri~ke i zapadne zahteve za

promenama, jer su strateška polazišta u podlozi celog ponašawa još

daleko i zavise od mogu}eg rata sa Rusijom… Dave nas u malom zabranu, gde je

strateški glavni protivnik Rusija. Rastakaju nas iznutra, da ne budemo u

stawu da stojimo na svojim nogama. Jedan je glumac nedavno lepo rekao da nam

je vojska danas kao lova~ko udruèwe. Našu crkvu cepaju iznutra. Vešta~ko

srpsko javno mwewe, stvarano od nevladinih organizacija, odgaja regionalne

elite, koje bi trebalo da zamene nekadašwu jedinstvenu nacionalnu elitu ...

Dok ameri~ki stratezi budu muku mu~ili sa pitawem kako da unište virus

zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za wih od gerilskog rata - u nekom novom

sukobu sa Rusijom - }e biti realna i prisutna. Sav taj panteon umnih glava,

vo|a wihovih nevladinih organizacija i javno srpsko mwewe koje oni stvore je

pau~ina na vetru. Varaju se ameri~ki stratezi kad misle da }e ih unu-

trašwim rastakawem srpske politike, kulture, stila ìvota osloboditi

obaveze da na Balkan šaqu pola miliona vojnika, u slu~aju neke ve}e krize

wihovih odnosa sa Rusijom.

Povodom stogodišwice Prvog svetskog rata istori~ar dr Miloš Kovi},

sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (Politika, 09.06.2013), izme|u osta-

log piše:

Na dràvnicima je da razumeju suštinske promene u me|unarodnim odnosi-

ma, a sada i ovde je, ~ini se, va`nije da se upitamo kakve su to ideje vodile

Srbe 1914. godine. Bar kada se govori o tadašwim vode}im pripadnicima

srpskih upravqa~kih elita, o vo|i radikala Nikoli Paši}u, prvaku

samostalaca Qubi Stojanovi}u, vo|i napredwaka Stojanu Novakovi}u, ili

prvim qudima liberala Vojislavu Veqkovi}u i Stojanu Ribarcu, koji su o

tome ostavili jasne tragove.

Uprkos svim wihovim me|usobnim razlikama, re~ je o vrlo svesnoj i

artikulisanoj odluci da se sa~uva sopstvena, mukom ste~ena, nacionalna

dràva, da se ne dozvoli da u velikim, susednim imperijama Srbi budu ponovo

tretirani kao qudi drugog reda, kao predmet nacionalne asimilacije...

Zato u Srbiji, gle ~uda, nije bilo nijedne zna~ajne politi~ke stranke

spremne da prihvati pozive iz krugova oko Franca Ferdinanda i britanskog

publiciste Roberta Vilijama Siton-Votsona, da se Srbija dobrovoqno

pripoji "razvijenijoj", "kulturnijoj" i "ure|enijoj" Austro-Ugarskoj.

Još je neobi~nije bilo to što su tadašwi vode}i srpski intelektualci,

školovani na najpresti`nijim univerzitetima Zapada, od socijaliste-

radikala i frankofila Jovana Skerli}a, do konzervativnog liberala i

anglofila Slobodana Jovanovi}a, suo~eni s neprijateqstvom ili ravn-

odušnoš}u velikih sila sa Zapada, zagovarali okretawe Srbije ka - Rusiji.

Krajwe je vreme da se zapitamo: da li bi nas ovi qudi priznali za svoje po-

tomke?

10

Kada šoping

postaje i radost,

i bolest...

Kod Pola Krejga Robertsa, autora koga ovde u Srbiji uvek rado ~itamo, a sti-

gli smo da u pro{lom broju @rnova i {tampamo wegov tekst "Tajni planovi Va-

{ingtona", nai{li smo po~etkom ove godine i na ovo razmi{qawe:

"Rusija je bila suvi{e slaba da ne{to uradi u vreme kada je Klintonov reìm

pomerio NATO prema ruskim granicama i nezakonito napao Jugoslaviju, razbiv{i

zemqu na male, lako kontrolisane delove.

Rusija je tako|e bila isuvi{e slaba da bilo {ta uradi kada se reìm Xorxa

V. Bu{a povukao iz Sporazuma o PRO i po~eo da razme{ta baze protivraketne

odbrane pored ruskih granica. Va{ington je lagao Moskvu da je ciq baza PRO - za-

{tita Evrope od nepostoje}ih iranskih nuklearnih interkontinentalnih ba-

listi~kih projektila. Me|utim, Moskva je shvatila da je stvarni ciq tih baza

slabqewe ruskih sredstava nuklearnog odvra}awa, tako {to }e se pove}avati

sposobnost Va{ingtona da prisili Rusiju na sporazume koji podrivaju ruski su-

verenitet.

Do leta 2008. ruska mo} je bila obnovqena. Po naredbi Va{ingtona, gruzijska

vojska, koju su obu~avali Amerikanci i Izraelci, napala je otcepqenu republiku

Ju`nu Osetiju rano ujutru 8.avgusta, ubijaju}i ruske mirovwake i civilno sta-

novni{tvo. Deo ruske vojske je odmah reagovao i ubrzo je gruzijska vojska, koju su

obu~ili i opremili Amerikanci, bila razbijena, pretrpela je poraz.

Gruzija se ponovo na{la u rukama Rusije, u ~ijem sastavu je ova provincija bila

u toku 19. i 20. veka. Putin je trebalo da obesi Saka{vilija, ameri~ku marione-

tu, postavqenu na mesto predsednika Gruzije nakon "revolucije ruà" koju je iza-

zvao Va{ington, i da ponovo ukqu~i Gruziju u Rusku Federaciju. Umesto toga, na-

~iniv{i strate{ku gre{ku, Rusija je povukla vojsku, ostaviv{i u Gruziji mari-

onetski va{ingtonski reìm, koji }e i u budu}nosti praviti Rusiji probleme.

Va{ington energi~no radi na ulasku Gruzije u NATO, kako bi pove}ao broj ame-

ri~kih vojnih baza na granici Rusije. Me|utim, Rusija je 2008. smatrala da Ev-

ropa mawe zavisi od Va{ingtona, nego {to je to bilo realno, i oslawala se na

dobre odnose sa Evropom, koja ne bi dozvolila ameri~ke baze u Gruziji.

Danas ruska vlada vi{e nema iluzije o tome da li je Evropa sposobna da sprovo-

di nezavisnu spoqnu politiku.

Ruski predsednik Vladimir Putin javno je ocenio da je Rusija shvatila koliko

je diplomatija sa Evropom besmislena, zato {to evropski politi~ari pred-

stavqaju interese Va{ingtona, a ne Evrope. Ministar spoqnih poslova Sergej

Lavrov je nedavno priznao da status Evrope kao "porobqenog naroda" daje Rusiji

do znawa da weni gestovi dobre voqe ne}e dati diplomatske rezultate.

Po{to se Moskva oslobodila zablude da diplomatija sa Zapadom moè doneti

mirno re{avawe problema, na scenu je stupila realnost potkrepqena demoni-

zacijom Vladimira Putina od strane Va{ingtona i wegovih vazalnih dràva.

Hilari Klinton je nazvala Putina novim Hitlerom.

U vreme kada SAD usisavaju biv{e sastavne delove Ruske i Sovjetske imperije

u svoju sopstvenu imperiju i bombarduju sedam dràva, Va{ington tvrdi da se

11

Nauka / anketa

Putin u vojnom smislu pona{a agresivno i da namerava da obnovi Sovjetsku

imperiju.

Va{ington naoruàva neonacisti~ki reìm koji je Obama uspostavio u Ukra-

jini, uz la`ne tvrdwe da Putin vr{i invaziju i pripaja ukrajinske provincije.

Ovu bezo~nu la` stalno ponavqaju zapadne PRESStitutke.

Ni Hitler nije imao tako poslu{ne medije kao {to to ima Va{ington.

Va{ington blokira svaki diplomatski napor Rusije i to ne vodi nigde. Sada

je realnost naterala Rusiju da obnovi svoju ratnu doktrinu. U novoj doktrini,

usvojenoj 26. decembra 2014, govori se o tome, da SAD i NATO predstavqaju

ozbiqnu vojnu pretwu i samom postojawu Rusije kao suverene dràve.

U ruskom dokumentu se spomiwu vojna doktrina Va-

{ingtona o preventivnom nuklearnom napadu, raz-

me{tawe sistema PRO, nagomilavawe snaga NATO i

namera razme{tawa oru`ja u svemiru, kao jasan znak

da se Va{ington sprema za napad na Rusiju.

Va{ington tako|e vodi ekonomski i politi~ki

rat protiv Rusije, poku{avaju}i da destabilizuje

wenu ekonomiju, koriste}i ekonomske sankcije i na-

pade na rubqu.

U ruskom dokumentu se priznaje da se Rusija suo~ava

sa zapadnim pretwama smenom reìma, koje se posti-

ù pomo}u "aktivnosti usmerenih na nasilnu smenu

ruskog ustavnog poretka, destabilizaciju politi~kih

i socijalnih prilika i dezorganizaciju rada vladinih

organa, bitnih civilnih i vojnih objekata i informa-

cione infrastrukture Rusije".

Nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i ruski mediji u

vlasni{tvu stranaca su alat u rukama Va{ingtona za destabilizaciju Rusije.

Nesmotrena agresivna politika Va{ingtona prema Rusiji pokrenula je trku

u nuklearnom naoruàwu. Rusija razra|uje dva nova sistema interkontinental-

nih balisti~kih projektila i 2016. godine instalira}e borbeni kompleks, pred-

vi|en za neutralisawe ameri~kog sistema za protivraketnu odbranu.

Jednom re~i, zlonamerni militaristi, koji vladaju u Va{ingtonu, skrenuli

su svet na stazu nuklearnog Armagedona."

Setimo li se sada da je septembra pro{le godine Roberts u jednom sli~nom

razmi{qawu rekao: "Va{ington je uspe{no iskoristio Ukrajinu da postigne

strah od Rusije u Evropi i SAD", onda nam ono {to je ovog maja pisao do|e kao

logi~an nastavak, jer veli da je Va{ington uvukao zemqe Evropske unije u kon-

flikt sa Rusijom, a sama Rusija je "odbila da bude ameri~ki vazal" i da primer

Rusije "moè da navede Evropsku uniju da preispita svoju sada{wu politiku za-

visnosti od SAD".

- Uveren sam da su se prera~unali svi koji su smatrali da Rusiju i Kinu mogu

pretvoriti u vazalne dràve. Rusija i Kina nemaju nameru da budu vazali. Upravo

to moè uticati na Evropu i wenu vazalnu zavisnost od SAD - rekao je jo{

gospodin Roberts i mnoge ba{ iznenadio izjavom da nije potrebno jo{ mnogo "da

bi do{lo do raspada ameri~ke imperije".

- To }e se dogoditi onda kada jedna od evropskih zemaqa iza|e iz Evropske unije

ili NATO. To moè biti, na primer, Gr~ka - zakqu~io je Pol Kreg Roberts.

Zamršeni putevi razli~itih interesa dràva i naroda polako se, pa sve brè

razmrsuju; sve je ogoqeniji sukob zapadnog vojnog saveza i Rusije. Previše je razlo-

ga za svakog dana sve više pitawa...Ipak, u uverewu da se u aktuelnom mraku i

memli tunela u kojem se politi~ki i ekonomski odnosi prepli}u, ujedaju, pa i

12

Pol Krejg Roberts

krvolo~no koqu, svetlo ni od kud ne nazire, a da bi najgore re{ewe bio rat, te da

u svemu tome - kako u ratu, tako i u vremenima pre i posle wega - uvek najtra-

gi~nije prolazi ~ovek (i to: {to je iz mawe dràve, li~na mu je tragedija ve}a i

bolnija), zamolili smo istaknute autore da nam daju svoja razmi{qawa o temi

“Rusija i Evropa, Evropa i Amerika, Amerika i Rusija”. Zamolili smo, tako|e, da

to bude u obimu do pedeset redova.

Ekonomske krize i ekonomski ratovi

"Svetska istorija, shva}ena kao istorija dràva,

borba je izme|u dva i samo dva principa. ôvek ima

dva, i samo dva na~ina da sebi obezbedi potrebna do-

bra: ekonomski na~in obezbe|ivawa dobara je rad, a

politi~ki pqa~ka. Ekonomski na~in zna~i: mir, slo-

bodu, bratsku zajednicu, drugarstvo, humanost. Poli-

ti~ki na~in zna~i: rat, neslobodu, egoisti~ko društ-

vo, dominaciju, varvarstvo." Tako je pre osam deceni-

ja Franc Openhajmer [Oppenheimer 1935] apriorno (i

donekle pojednostavqeno!) antagonizovao politi~ki i

ekonomski domen na štetu prvog, a u prilog drugom.

Gorwi primer izrazite antagonizacije dva domena

(ekonomskog i politi~kog) ne vodi razumevawu od-

nosa ta dva sveta: sveta društvene mo}i i odlu~iva-

wa i sveta proizvodwe, raspodele, razmene i potro-

šwe. U realnom svetu privreda i politika su neodvo-

jivi. Osnovna teško}a u objašwewu prirode i na~ina

funkcionisawa veza ekonomske i politi~ke sfere leì u razli~itim po-

gledima na predmet ekonomske, odnosno politi~ke nauke, dok prva (wen

neoklasi~ni mainstream) u prvi plan stavqa trìšte, druga stavqa

naglasak na mo}. Logika neoklasi~ne ekonomike ne moè da iza|e na kraj s

fenomenom mo}i kao prinude (i zato ga jednostavno ignoriše, odnosno

naivno pretpostavqa da su svi privredni subjekti u savršenoj konkurenci-

ji jednako mo}ni, tj. da nema dominacije, oligopola, monopola), s obzirom

na to da ona po~iva na aksiomu individualnog slobodnog izbora (pro-

izvo|a~a i potroša~a). Politi~ka nauka, u na~elu ne moè lako prihvati-

ti deduktivne postupke ekonomike kojima se insistira na istraìvawu

zamišqenog sveta neograni~ene racionalnosti, umesto empirijski lako

uo~qivog sveta nerazumevawa, sukoba i prisile.

Hana Arent odska~e od svih mislilaca dubinom uvida u odnos privre|i-

vawa i mo}i, zahvataju}i u (zajedni~ki) koren: akumulaciju - akumulaciju

kapitala i alumulaciju mo}i. Ona kaè: "Hobs je insistirao na tome da

qude pokre}e mo} ... što proizlazi iz teorijski nesporne propozicije da

beskrajna akumulacija svojine (imovine) mora da bude zasnovana na

beskona~noj akumulaciji mo}i. Beskrajnom procesu akumulacije kapitala

potrebna je politi~ka struktura 'neograni~ene' Mo}i, koja moè da zašti-

ti rastu}u imovinu tako što }e i ta Mo} stalno rasti i biti sve mo}nija i

mo}nija." [Arendt 1962 (1951)]Ona tako locira i korene totalitarizma na nacionalnom (dràvnom) i

globalnom planu. Slede}i wenu logiku mogu}e je objasniti i unutrašwe

âslav Oci},

dopisni ~lan Akademije

nauka i umetnosti

Srbije

13

ekonomske ratove rada i kapitala (koji se manifestuju kao "gra|anski"

ratovi i/ili kao ekonomske krize), kao i prirodu imperijalne ekspanzije i

dominacije, kao i ekonomsku suštinu okupacija.

Ti ratovi (kao u doktrini revolucije Trockog) su permanentni. Primeri

wihovih ispoqavawa na globalnom planu su ekonomske sankcije i ekonom-

ski ratovi.

Sjediwene ameri~ke dràve,

Ruska federacija i Evropska unija

U naslovu su navedene dve supersile, stare drà-

ve, sa vekovnim statusom velikih sila i jedan jak

ekonomski savez evropskih dràva u kome domini-

raju dve zapadnoevropske (Francuska, Velika

Britanija) dràve i sredwoevropska sila - Nema-

~ka - privredno najmo}nija evropska dràva, ~iji

politi~ki uticaj je u usponu. Od politike (kratko-

ro~nih i dugoro~nih ciqeva) i me|usobnog odnosa

dve naslovqene supersile uglavnom zavisi trenutno

stawe u svetu, ako izuzmemo ogromne dràve Kinu i

Indiju.

U ~emu je ssuuššttiinnaa ddoobbaa u kome ìve ogromnom bro-

ju savremenika ponaj~eš}e nije poznato. Tako je bi-

lo u prošlosti, veoma je bilo izraèno u drugoj

polovini dvadesetog veka, a tako je i danas. Takvo

stawe stvoreno je, i odràva se, silom politike, ko-

ja ne bira sredstva u ciqu oblikovawa politi~ke

svesti i izgradwe slike sveta po sebi. Odatle i poti~e falsifikovawe

istorije (navodne revizije nau~nih rezultata) finansirawe publicistike,

ùrnalistike i organizacije (i rada) tušta i tma tzv. nevladinih organi-

zacija, tzv. civilnog sektora, interneta, društvenih mreà, koji jesu i nisu

svesni svog instrumentalizovawa. @eqena posledica wihove delatnosti je-

ste afirmacija la`nih vrednosti, favorizovawe potrošwe, izgradwa

potroša~kog mentaliteta (putem kredita, medija) kada šoping postaje i ra-

dost i bolest. U pitawu je moral; skaradno se relativizuje, pori~e postoja-

we univerzalnog morala. Re~ nauka zaglušuje re~ (i hor) kvazinauke.

Suština našeg vremena odre|ena je voqom i silom najmo}nije dràve na

svetu, koja vrlo uspešno zamagquje vlastito politi~ko bi}e i crta sliku

sveta iz svoje perspektive (~itaj: materijalnog interesa). Uzrok takvog sta-

wa krajwe je jednostavan: višedecenijska politika i praksa SAD jeste uspo-

stavqawe vlastite dominacije u svetu. Bilo koji potez, bilo koje prirode,

SAD, na bilo kom meridijanu Zemwine kugle proizvod je te politike domi-

nacije. To jeste uzrok hladnog rata, koji se vodio od kraja Drugog svetskog

rata, a vodi se i danas. Ogroman broj politi~ara, novinara, medijskih,

javnih radnika, nau~nika (?) širom sveta, SAD, tako govori i piše da je

hladni rat završen sa slomom Sovjetskog saveza 1991. godine. Ta "istina"

nekriti~ki se prihvata, ponavqa, populariše, te na zadovoqstvo svog tvor-

ca postaje istina.

14

Nikola B. Popovi},

dopisni ~lan Akademije

nauka i umjetnosti

Republike Srpske

Da li se zaboravqa da oni uzroci koji su doveli do hladnog rata i danas

odre|uju wegovo trajawe? Samo sa ovim saznawem mogu}e je razjasniti i ra-

zumeti celokupni smisao (i ciq) politike i ratnog anga`mana SAD po~ev

od Berlinske krize (1948), Korejskog rata, Vijetnamskog rata, Kubanske

krize (1962), udela u lomovima, bunama, revolucijama - kontrarevolucija-

ma u Aziji, Africi (P. Lumumba), Ju`noj Americi (S. Aqende, Sandino),

Bliskom istoku, arapskom i celokupnom muslimanskom svetu.

Konstanta politike SAD bila je permanentno antisovjetska i antiruska.

Ciq je bio, i ostao, da se Sovjetski Savez, a potom Ruska Federacija, oslabi

u svakom pogledu, smawi, potisne - da ne bude prepreka. Drugim re~im, bila

je to politika ugroàvawa Rusije. U tome verni ameri~ki saveznici bile su

neke evropske dràve, pojedina~no, kao i wihova Evropska unija, bez obzi-

ra na wenu politi~ku slabost, jer ona ne nastupa sa jednim glasom i iza we

ne stoji respektabilna vojna sila. Trenutno, uo~qivo je da nizu mo}nih (i

mawe mo}nih) ~lanica Evropske unije nema dovoqno voqe, razloga da

u~estvuju u hladnom ratu i na bilo koji na~in pomaù SAD da dostigne svoj

ciq br. 1. Ovo tim pre što novi privredni, trgova~ki, finansijski i vojni

xinovi (qudski potencijal) Kina, Indija, po prirodi stvari mogu biti samo

protivnici SAD. Tako, uz Rusiju u hladnom ratu kao novi (?) ozbiqni part-

neri SAD nastupaju zemqe grupacije BRIKS što }e u doglednom vremenu

imati samo tendenciju rasta.

Ameri~ka politika ugroàvawa Rusije instrumentalizovawem Ukrajine

i anga`man SAD u arapskom svetu (Irak, Libija, Egipat, Sirija), pokazali

su se kao kontraproduktivni i neinteligentni; najvidqivija posledica je

rast antiamerikanizma, koji tako|e ima samo tendenciju ja~awa.

Svetu se ne piše dobro, treba mu pameti Xona Kenedija iz doba Kuban-

ske krize. (2. juna 2015)

Posle sloma komunizma u Evropi je

posejano seme novog neprijateqstva

Širewe NATO na Istok doìvqava se kod nas ne

kao vojna nu`nost, ve} kao demonstracija nipoda-

štavawa Rusije, wenog mwewa. Rusko društvo vidi u

tome te`wu da se ponizi, da se uvredi naša zemqa.

Rezultat sli~nih akcija moè da bude samo gubitak u

Rusiji poverewa prema Zapadu, ube|enost u to da SAD

i EU ne mogu da budu za nas primer me|unarodne po-

litike, uzor izgradwe društvenog i ekonomskog ì-

vota. Zapad danas mnogi u Rusiji doìvqavaju kao

izvor nepravde, verolomstva, dvostrukih standarda,

špekulacija na idejama demokratije, qudskih prava,

slobode re~i... Takvi doga|aji, kao što su moralna

podrška Zapada teroristima u ê~eniji, NATO bom-

bardovawe mirnih stanovnika Beograda, smrt Milo-

ševi}a, pogubqewe Sadama Huseina, po~ast vojnicima SS na Baltiku, dez-

informacija zapadnih medija o ratu koji je poveo Sakašvili, bili su pravi

Aleksandar S. Zapjesocki,

dopisni ~lan

Ruske akademije nauka

15

šok za rusko društvo. Posle sloma komunizma u Evropi je posejano seme

novog neprijateqstva i sve nas to mora zabrinuti.

To ne zna~i, razume se, da u našoj zemqi nema doga|aja i akcija vlasti

koji ne zasluùju kritiku. I to ne zna~i da se u Rusiji ne prime}uju akcije

EU i lidera niza zemaqa usmerenih na poboqšawe odnosa s Rusijom i na

razvoj saradwe. Ipak ostaje ~iwenica da mnoge zna~ajne mogu}nosti koje su

se otvorile pred Evropom na razme|u 80-ih i 90-ih godina prošlog veka

nisu iskoriš}ene.

Proma{aji Versajskog mira vuku se

do dana{weg rata u Ukrajini

Uslovi sklapawa mira po završetku Prvog svetskog

rata bili su ustanovqeni "ugovorima iz pariskog

predgra|a" me|u kojima je, od pet wih, bio najzna~aj-

niji "Versajski". On je svojim imenom ovekove~io

uslove mirovnog Ugovora.

Sklapawe mira izme|u Nema~ke i Saveznika treba-

lo je da bude potpisano 28. juna (baš na srpski praz-

nik Vidovdan) 1919. godine, u "Galeriji ogledala" u

Versajskom dvorcu, a da bude promovisano 10. janu-

ara 1920. godine. Ovaj ugovor ucrtao je put stvara-

wu "Društva Naroda" (formiranog za rešavawe svih

budu}ih sukoba u svetu, a što je kasnije degenerisalo

u današwi ameri~ki globalni diktat), kao i "Me|u-

narodne organizacije rada". Tako|e, preduzete su

sankcije prema pobe|enoj Nema~koj i wenim

saveznicima.

Me|utim, ve} je tada postojala razlika u stavovima izme|u Engleske i

Francuske. U svojoj kwizi "Politi~ke posledice mira", štampanoj 1920. go-

dine, francuski istori~ar @ak Banvil u stavu Engleske prepoznaje wenu

istorijsku konstantu u skladu sa wenim pomorskim interesima i "Forin

Ofisom", zbog ~ega se, po završetku rata, Engleska udaquje od politike kon-

tinenta, utiru}i put današwoj agresivnoj ameri~koj politici.

Iako su doprineli da Nema~ka oslabi, Englezi (a kasnije Amerikanci)

nisu u Evropi èleli jaku Francusku.

Saveznici su, zapravo, ve} tada balkanizovali polovinu Evrope, bri`no

nastoje}i da ne balkanizuju Nema~ku. Post-versajska Evropa bila je sastav-

qena od 32 dràve. Dràve kao što su êho-Slova~ka, Rumunija, Jugosla-

vija ili Gr~ka, sada više nisu mogle da brane svoje teritorije. îtava is-

to~na i centralna Evropa imala je obode i pograni~ne delove sa "mnogo na-

cionalitarnosti, a malo nacija". To su sve bile "de~je dràvice", kaè u toj

kwizi Banvil, a danas ih Amerika, u strahu od sve ja~e nastaju}e Evroazije,

naziva "nova (kolonijalna) Evropa", tzv. proširena Evropska unija.

Za ovakvo stawe najviše je bio kriv Amerikanac Vilson kojn je èleo

da pakt Društva naroda prethodi i vodi Versajski ugovor kao i sve druge

mirovne ugovore u svetu.

16

Iv Bataj,

francuski istori~ar

i geopoliti~ar

Nezadovoqna zbog neispuwavawa obe}awa Londonskog pakta (1915), Ita-

lija }e pristupiti direktnim pregovorima sa Kraqevinom Srba, Hrvata i

Slovenaca (1919, budu}om Jugoslavijom) povodom me|usobnog obešte}ewa

teritorija, granica, kao i po pitawima periferije Jadranskog mora. "Pre-

varena i pokradena" (kako je pisao list Tribuna), Italija }e okrenuti le|a

Saveznicima.

Na daqem Istoku, kod moreuza Bosfora i Dardanela, "Konstantinopoq"

je trebalo ponovo da pripadne Rusiji, ali, kao i u slu~aju Italije, nije bi-

lo nimalo izvesno da }e anglosaksonci odràti svoja obe}awa. Isto~na

Evropa na obodima Azije (današwa Evroazija), ostavqena je u stawu potpune

neizvesnosti. U toj daqini nije bilo nikoga da pruì ruku Jermeniji.

Tvrdilo se da je suština bila u tome "da se izbegne centralno-evropski

blok koji bi i daqe vodila Nema~ka, kao i da se prese~e linija Berlin-Be~-

Budimpešta-Sofija, linija bliska pruzi Berlin-Bagdad i ideji velikog lu-

ka Pangermanija-Evro-Turska. To je upravo ono što se danas, pod ameri~-

kim vo|stvom, ponovo ostvaruje.

Istovremeno, Poqska je bila prepuna sukoba razli~itih nacionalital-

nosti (Poqaka, Jevreja, Litvanaca, Rutena i Nemaca), što }e mnogo kasnije,

reaktivirawem starih problema Galicije i borbe protiv isto~nog hriš-

}anstva, dovesti do današweg rata u ruskoj Ukrajini.

Sve ovo vodilo je generala De Gola ka stvarawu jedne originalne fran-

cuske spoqne politike, povla~ewu Francuske iz Nato-a, ja~anwe nukle-

arnog naoruàwa, otporu u odnosu na Vašington i dobrim odnosima sa sov-

jetskom Rusijom, za koju je general predvideo da }e jednog dana ponovo biti

Rusija i da }e biti sila.

Jedno je izvesno, da je general de Gol ìv, današwi rat Evrope protiv Ru-

sije u Ukrajini, bez obzira na promašaje Versajskog mira, ne bi uopšte bio

mogu}!

Planeta pedofila, travestita,

zoofila i nekrofila

U drevnoj Nemesijeovoj kategorizaciji strahova

iz 4. veka na: oknos, aidos, fobos, ekpleksis, kat-

apleksis i agoniju, sloènica "homofobos" ne

postoji. Ali, nedavno je u Briselu usvojena dvo-

smislena kovanica "homofob", koja je "strah od

brakova homoseksualaca" protuma~ila kao "strah

od ~oveka uopšte".

"Homofili", odnosno homoseksualni bra~ni pa-

rovi, danas u Evropi imaju svoje biblioteke, svoje

posebne restorane, svoje specijalne radwe, svoje

mati~are, svoja medija, svoje parkove, sve je to iz

društvene imovine prevedeno u "privatno vlasni-

štvo". U po~etku su hteli da ih društvo kao mawi-

nu prizna i primi, ali kapital ih je naterao da se

sami iz tog društva ograde bodqikavom finansijskom ìcom. Sada }e ih,

maltuzijanisti, mo`da naterati i na to da traè pravo na "samoopredeqe-

dr.Mila Ale~kovi} Nikoli}

profesor psihologije i

antropološke psihijatrije

17

we", nezavisnost i na sopstvenu dràvu. Homofile su zatvorili u novo rop-

stvo eksploatacije oni koji mani~no beè od prirodnog sklada Anime i

Animusa u sopstvenoj psihi i koji na qudskom neskladu i nezadovoqstvu

zara|uju ogroman novac. Kowe ubijaju, zar ne ?

Niko od nas koji se bavimo dušom ne negira da su "homofili" velikim

delom fiziološki determinisani i da wihovu razli~itost nemamo pravo

da osu|ujemo. Ali, gde u prozelitizmu osobenosti koju imaju, po~iwe gušewe

slobode drugih? U deontološkom smislu, mawina moè da bude u pravu, ako

je moralno ja~a. Uostalom, zar to nije naš zajedni~ki mit Hristovog raspe-

}a? Kada je od inferiornosti napravqena la`na superiornost, potvr|en

je drevni psihološki zakon koji su poznavali još Fridrih Ni~e i Alfred

Adler. Tzv. "bolesni organ" postao je osvetni~ko sredstvo zavo|ewa, borbe

i nadmo}i. Ali, i to je mogu}e samo pod uslovom da se dogodi sublimacija,

suštinski proces u sazrevawu i stvaralaštvu svakog ~oveka. Stranputica

današwe uli~ne "homofilije", u osnovi, ne podrazumeva više mogu}nost

bilo kakve psihološke sublimacije, ve} od svega ovoga samo ubira profit,

odnosno, finansijsku dobit. Nekada bi "homofil" ili "homofob" napisali

roman ili naslikali sliku, ili smislili neki filosofski sistem, kao do-

stojni sinovi i k}eri starih Grka. Danas oni idu i vi~u ulicama velegrada

o tome kakve su wihove intimne seksualne potrebe. Zar nije najve}a psi-

hološka povreda ~oveka upravo u tome terati ga da javno iznosi svoje in-

timne potrebe kao ideologiju!?

"Jednoga dana, kada veliki kapital shvati da i to moè da iskoristi,

verovatno }e i nekrofilija biti izbrisana iz domena poreme}aja i ima-

}emo parade nekrofila po svetu. Proces sublimacije (koji je, u dugoj filo-

genetskoj i psihološkoj istoriji stvorio ~oveka), kao da više ne postoji. U

kwigama "O Domu i Iskonu", i "Srbijo, laù te o Evropi", gowena morbid-

nom intuicijom, opisujem upravo svet qudi koji se, na kraju qudske odise-

je, tj. na kraju svega, zvani~no sparuju sa svojim ku}nim qubimcima,

o~ekuju}i jedan novi porod, koji više ne}e biti qudski.

U Evropi danas postoji nepisana norma da u svaku televizijsku emisiju

moraju da se pozivaju ekstremno gojazni qudi, kako bi se pokazalo da prema

wima nema diskriminacije! Ali, od te plemenite èqe, došlo se do toga da

ni lekar više javno ne sme ovim qudima da savetuje da mawe jedu, da le~e

hormone, da omršave kako ne bi dobili visok pritisak, ili infarkt srca

i mozga. Re~ju, neoliberalno trìšte ih je u potpunosti preuzelo i gurnulo

u pogon svoje zahuktale, utilitarne i licemerne zloupotrebe.

Naš qudski rod napravio je ~udesna otkri}a u nauci i u umetnosti. Ali,

mi, uprkos tome, ìvimo u besmislu "tog glupog 21. veka", kako je Leon Dode

zvao jednog obesnog i megalomanskog prethodnika našega doba koji je prvi

zapo~eo qudsku iracionalnu i beskrajno duga~ku samouništavaju}u, smrtnu

avanturu.

U kruèwima Neba kroz dvadeset vekova, rekao bi pesnik T.S. Eliot, mi

qudi, opet smo se, neslavno i jadno, spustili u samu Prašinu.

Zato }e ostatak XXI-og veka ili biti povratak moralu i duhovnosti, ili

ga izvesno, više uopšte ne}e biti, kako je još davno zakqu~io Andre

Malro.

18

Leonid Re{etwikov:

Vojna okupacija Evrope

pod "zgodnim" izgovorom*

Uo~i samita G7 u Nema~koj, na kojem je trebalo da kona~no bude rešena sud-

bina antiruskih sankcija, SAD su poja~avale informativni pritisak na

~lanice grupe.

U Nema~kom Štutgartu je odràna konferencija na kojoj su u~estvovali

ameri~ki ambasadori u zemqama EU i komandanti ameri~kih vojnih jedinica

iz celog sveta, gde je glavni govornik bio E{ton Karter. Kako se i moglo o~eki-

vati, govor ameri~kog ministra odbrane bio je izrazito mobilizacijski i

antiruski.

Po wegovim re~ima, ekonomske sankcije protiv Rusije opravdale su svoje

postojawe, uti~u}i na politiku Moskve prema Ukrajini. Me|utim, one ne

mogu da garantovano "odvrate Vladimira Putina od politike koja je bila

demonstrirana na Krimu prošle godine".

Druga figura u vojnoj vertikali Amerike (posle predsednika SAD kao vrhov-

nog komandanta) pozvala je zemqe NATO da daju "sveobuhvatan odgovor" na

ukrajinsku krizu, tj., mere za obuzdavawe rastu}e "pretwe sa Istoka", po

wegovom mišqewu, treba da budu ne samo politi~ke, ve} i vojne prirode.

Na završnoj konferenciji za medije, prvi ~ovek Pentagona je priznao da su

tokom konferencije razmotreni koraci koje bi ameri~ka vojska mogla da pre-

duzme radi rešavawa situacije u Ukrajini. Konkretno, pomenuto je

pokretawe programa obuke vojnika u još nekoliko evropskih zemaqa.

Osim toga, ministar odbrane SAD je izjavio da zemqe NATO treba aktiv-

nije da razmewuju obaveštajne podatke i sprovode vojne ve`be u Evropi radi

suprotstavqawa Rusiji.

Uperivši po ko zna koji put prst na bauk ruske agresije koga ve} prakti~no

godinu dana SAD "šetaju" po Evropi, Ešton Karter je pozvao ~lanice ali-

janse da zbiju redove pred potencijalnom vojnom opasnoš}u.

Pove}awe ameri~kog vojnog prisustva na kontinentu odvija se toliko brzo

da ponajviše podse}a na dovla~ewe snaga na liniju fronta. Dovoqno je re}i da

NATO ovih dana - ni~im isprovociran - "pokazuje miši}e" u rejonu Balti~kog

mora. U zajedni~kim vojnim ve`bama "Baltops 2015" i "Saber Strike 2015",

koje se odràvaju u neposrednoj blizini zapadnih granica Rusije, u~estvuju

avi-oni i 330 vojnika Ratnog vazduhoplovstva SAD.

U avio bazu "Ferford" u Velikoj Britaniji stigla su tri strateška bom-

bardera ameri~kog Ratnog vazduhoplovstva V-52. Kako je pojasnila strate-

ška komanda Oruànih snaga SAD, avioni }e tokom serije ve`bi "demonstri-

rati sposobnost SAD da projektuje svoje fleksibilne mogu}nosti za izvo|ewe

dalekih globalnih napada".

U svetlu nezabeleènih aktivnosti NATO pored ruskih granica i izjave

* Tekst objavqujemo uz qubaznu saglasnost redakcije e-glasila Srbski FBReporter, koja ga je

objavila13. juna ove godine . Naslov i oprema ovde: redakcija ~asopisa @rnov.

Kultura politike

19

ameri~kog ministra odbrane da je "Pentagon zabrinut šta bi moglo da se

dogodi" (usled pogoršawa situacije kod Marjinke), Karterov poziv ~lanica-

ma alijanse da preduzmu nove korake u vezi sa situacijom u Ukrajini zvu~ao je

kao proglašavawe pune borbene pripravnosti za upotrebu sile u konfliktu

sa Rusijom.

Govor šefa Pentagona u Štutgartu predstavqa nastavak pritiska ruko-

vodstva SAD kako na Rusiju, tako i na lidere evropskih zemaqa, tvrdi direk-

tor RISI, general-potpukovnik Spoqne obaveštajne slu`be Rusije u penziji

Leonid Rešetwikov.

- Što se ti~e Evropqana, SAD ih huškaju da pove-

}avaju sveobuhvatni pritisak na Rusku Federaciju: u

politi~koj, ekonomskoj i vojnoj sferi. Ciq je da se

Evropa natera da donosi oštrije odluke.

Kakve "oštrine odluke"?

- Izme|u ostalog, da se aktivnije bavi pridwestrov-

skim pitawem, da poja~a blokadu Krima i pove}a pris-

ustvo vojnika iz zemaqa NATO u Ukrajini.

U vidu mirovnog kontingenta ili vojnika NATO?

- Porošenko je potpisao ukaz koji dozvoqava pri-

sustvo stranih vojnika u Ukrajini. Ako govorimo o raz-

meštawu mirovnog kontingenta tamo, takva odluka

moè da se donese samo uz dozvolu UN. Ruske vlasti su

priznale Porošenkov legitimitet kao šefa dràve. On sada moè da pot-

piše bilo kakav sporazum sa SAD. Kao što su to u svoje vreme uradili

Rumuni, Poqaci, Bugari. To jest, u Ukrajini u svakom trenutku mogu da se

pojave baze SAD ili NATO.

Zar nije uslov za takav scenario ~lanstvo u alijansi?

- Uopšte nije. Na kraju krajeva, Kijev moè da sara|uje sa NATO po mo-

delu Gruzije iz vremena vladavine Sakašvilija. Što se ti~e pritiska na

Evropqane, to je zbog toga što se lideri Nema~ke, Italije, Ma|arske i niza

drugih zemaqa protive pokušajima SAD da napujdaju Evropsku uniju na

Rusiju. Oni traè mogu}nosti za vo|ewe dijaloga, a ne za vojne metode.

Postoji mišqewe da je konfrontaciona retorika Pentagona delo vojnog

lobija, koji, koriste}i kao izgovor "pretwu sa Istoka", banalno radi na pove-

}awju finansirawa programa NATO (izme|u ostalog, od strane Evropqana) i

prisustva ameri~kih oruànih snaga na evropskom kontinentu.

- Mi slušamo nešto sli~no ve} dvadeset, ako ne i više godina. Za to vre-

me se NATO aktivno širio, u~estvovao u vojnim operacijama. Ne treba se

tešiti time da je Rusija "prevelik zalogaj" za wih. Pre neki dan se pojavi-

la informacija da vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u Evropi i Aziji

razmeste kopnene rakete koje }e "nišaniti" strateški potencijal Ruske

Federacije. Ceo trend posledwih decenija, uprkos retkim trenucima "re-

laksirawa" odnosa, pokazuje da se natovsko rukovodstvo bavi postepenim

opkoqavawem Rusije po celom perimetru wenih granica. Li~no smatram da

Leonid Re{etwikov

20

se SAD u narednim godinama ne}e odlu~iti za veliki rat sa Rusijom. Ali,

zato su mogu}e varijante malog rata i "hibridni" konflikti. Dokaz za to je

dràvni prevrat u Ukrajini koji su izvršili SAD i wihovi natovski sa-

veznici. Posle wega su potpuno stali na stranu reìma koji je po~eo da

ubija stanovništvo u Donbasu. Treba biti krajwe naivan ~ovek pa misliti

da Porošenko i wegova ekipa deluju samostalno. O~igledno je da se tako-

zvana "antiteroristi~ka operacija" sprovodi uz aktivno u~eš}e stru~waka

iz Pentagona, CIA, FBI. To rade Amerikanci, oni potpuno upravqaju tom

vojnom kampawom, istina, rukama "nacionalno svesnih" Ukrajinaca. Ali,

"centralni mozak" gde se donose odluke je u Americi.

Da li Amerikanci koriste "strašilo" u vidu mogu}e ruske agresije za dr-

àwe svojih evropskih partnera na kratkom lancu?

- Naravno. Nije slu~ajno što je u Štutgartu razmatrano pitawe pokreta-

wa velikog programa obuke evropskih vojnika od strane ameri~kih instruk-

tora, kao i aktivirawa programa zajedni~kih vojnih ve`bi u svim forma-

tima. Ukqu~uju}i koordinaciju i saradwu u sferi koriš}ewa nuklearnog

oru`ja.

Uglavnom, u toku je gomilawe snaga i mobilizacija saveznika-marioneta.

To je fakti~ki vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom. To je po-

kušaj (i prili~no uspešan) da se stave pod kontrolu ogromne teritorije.

SAD postiù svoje ciqeve politi~kim, ekonomskim i vojnim sredstvima.

Šta mogu da preduzmu Amerikanci u slu~aju intenzivirawa ratnih dej-

stava u Donbasu? Karter je poznat kao pristalica isporuka smrtonosnog

naoruàwa Ukrajini.

- Ono ionako stiè tamo bez prevelike galame.

Radi li se o natovskoj tehnici i sovjetskom oru`ju iz zemaqa koje su neka-

da pripadale Varšavskom paktu?

- To je i sovjetsko oru`je i, u mawoj koli~ini, ameri~ko i zapadnoevrop-

sko. Ne treba zaboraviti da u Ministarstvu odbrane Ukrajine, u Spoqnoj

obaveštajnoj slu`bi, u Slu`bi bezbednosti Ukrajine i Grani~noj slu`bi

sede ameri~ki savetnici. Oni su bili tamo još pre svrgavawa Janukovi~a,

to su stotine qudi koji ~ine pravo rukovodstvo cele operacije - bez wih se

u Ukrajini ne radi ništa.

Najo~igledniji primer je (Valentin) Nalivaj~enko, šef SBU, a istovre-

meno je agent CIA u vojno-bezbednosnim strukturama Ukrajine. Mislim da

redovnih ameri~kih vojnika u svojstvu borbenih jedinica zasad nema u

Ukrajini. Ta~nije, oni su malo direktno ukqu~eni u takozvanu "antiterori-

sti~ku operaciju". Me|utim, u slu~aju zaoštravawa situacije, oni mogu da

se pojave kao pripadnici privatnih vojnih kompanija. Ko moè da dokaè

da su to pripadnici redovne vojske SAD?

Kako Rusija moè da odgovori na vojne pretwe, ~iji se spisak stalno po-

ve}ava?

- Odgovor mora da bude adekvatan i simetri~an. Treba delovati isto kao

Amerikanci. Oni isporu~uju oru`je, mi isporu~ujemo, vaši savetnici sede

21

u Kijevu, zna~i, naši }e pomagati da se izgradi odbrana DNR i LNR. SAD

šaqu specijalne jedinice, isto radimo i mi.

Ni SSSR ni Rusija nikada nisu prestali da budu ekonomski i geopoliti-

~ki suparnik SAD, isti~e vojni ekspert Vladimir Š}erbakov.

- U tom smislu se agresivna retorika zapadnih politi~ara i komande

NATO potpuno uklapa u paradigmu doìvqavawa Rusije kao neprijateqa.

Amerikanci nisu tek sada napravili bauk "ruske opasnosti"; to je propa-

gandisti~ki produkt još iz vremena hladnog rata. Jednostavno, oni ga danas

aktuelizuju radi rešavawa konkretnih zadataka u Ukrajini i Evropi.

Posle raspada SSSR wihova osnovna strateška linija je postala mekša.

Mada su 1990-tih godina SAD mogle uz pomo} naših unutrašwih "dobrovo-

qaca" (prostije re~eno, "pete kolone") da preduzmu korake da kona~no uni-

šte Rusiju.

Zašto se nisu odlu~ile za to?

- Dok je Rusija bila slaba, weno uništewe nije bilo u interesu SAD. Nije

im bio potreban potpuni haos na postsovjetskom prostoru.

Da li je teorija "kontrolisanog haosa" izmišqotina? îme se onda Ame-

rikanci bave na Bliskom istoku, u Iraku, Siriji, Avganistanu, Libiji, biv-

šoj Jugoslaviji?

- U Jugoslaviji je bilo mnogo unutrašwih nesuglasica koje su iskoristile

spoqne sile. Da se vratim na odnose zapadnog saveza sa Rusijom, oni sada

ulaze u napetiju i oštriju fazu.

Ešton Karter je pozvao Evropu na "nove korake" za obuzdavawe Rusije. O

~emu bi moglo da se radi?

- U prvom redu, o isporu~ivawu teškog naoruàwa Ukrajini. I to u

velikim koli~inama. To jest, ne po 10-20 komada tehnike (na primer, haubi-

ca), ve} o hiqadama. Još jedan korak je puštawe mirotvoraca u Ukrajinu,

pošto je Rada usvojila (a Porošenko potpisao) odgovaraju}i zakon.

Ali, za to je potrebna dozvola Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,

što je nemogu}e, uzimaju}i u obzir pravo veta koje ima Rusija.

- Kao alternativa je mogu}a policijska misija EU.

Koliko }e to biti legitimno?

- Policijske snage mogu da budu nenaoruàne. Poput vojnih posmatra~a

UN. Teško da }e takva varijanta zadovoqiti kijevske "jastrebove", kojima je

pre potrebno nešto nalik policijskoj misiji EU na Kosovu (Euleks), koja je

završila "posao" (proterivawa Srba iz pokrajine) koji nisu dovršili

albanski teroristi.

Za to je potrebna dozvola SB UN. Mislim da }e SAD nastojati da izbegnu

formalnosti. Na primer, podne}e tu inicijativu na Generalnoj skupštini

UN, kako bi je "progurali" ve}inom glasova.

Zar Generalna skupština ima ovlaš}ewa za takva pitawa?

22

- Presedan je stvoren tokom rata u Koreji po~etkom 1950-tih godina, kada

su na wenu teritoriju uvedene mirovne snage koje su ~inile zemqe Zapada,

uprkos tome što je SSSR bio protiv. Zna~i, Amerikanci su ipak pronašli

rupu.

To se dogodilo više zbog propusta sovjetske diplomatije - SSSR je bojko-

tovao odlu~uju}u sednicu…

- Slaèm se, bi}e teško "progurati" kroz UN odluku koja odgovara Kijevu.

Druga~ije }e biti ako glavni me|unarodni organ za odràvawe mira po na-

logu SAD i wihovih saveznika proglasi Rusiju "zemqom-agresorom". Nije

slu~ajno što zapadna propaganda taj kliše tako aktivno implementira u

javno mwewe. Tada }e naš glas u SB (iako }e to biti kršewe Poveqe UN)

biti ignorisan. A ostali wegovi ~lanovi }e doneti odluku da se pomogne

Ukrajini.

Treba biti svestan da }e Kina, koju mi smatramo svojim saveznikom, naj-

verovatnije, biti uzdràna prilikom glasawa.

Vlasti SAD razmatraju mogu}nost da u zemqama Evrope i Azije razmeste

kopnene rakete. Da li je to jedan od tih "novih koraka" o kojima govori šef

Pentagona?

- Po tom pitawu situacija nije najjasnija. Generalno, niko ne zna koga bi

"nišanile" te rakete. Druga stvar bi bila ako bi Amerikanci razmestili u

Isto~noj Evropi kopnene rakete dometa 500 kilometara, ~ime bi automat-

ski prekršili Sporazum o uništavawu raketa sredweg i malog dometa.

Pentagon tvrdi da ga je Rusija ve} prekršila, navode}i naše "Iskandere".

- Stvar je u tome što kod nas postoje "pametni" qudi na zvani~nim fun-

kcijama, koji na svakom mestu vi~u da rakete sistema "Iskander" mogu biti

modifikovane u kratkom roku. Da imaju domet ne 500, ve} 1.000 kilometara.

U tom slu~aju one bi zaista bile zabrawene prema Sporazumu o uništavawu

raketa sredweg i malog dometa. Amerikanci se, normalno, hvataju za takve

izjave, zato što se naši "glasnogovornici" smatraju zvani~nim funkcio-

nerima. Me|utim, SAD ne mogu da dokaù kršewe Sporazuma s naše strane.

Ako Amerikanci razmeste rakete, navedeni sporazum }e automatski pre-

stati da vaì. I tada mi moèmo da po~nemo da pove}avamo domet "Iskan-

dera" ili da pravimo nove raketne sisteme.

A ukoliko Pentagon nagovori evropske satelite SAD da po~nu sa razme-

štawem raketa dometa do 500 kilometara?

- Sve }e zavisiti od toga šta }e te rakete nositi. Ukoliko to ne bude

obi~no puwewe, ve} nuklearne bojeve glave, to }e biti kraj sporazuma

START-3. Pošto u wemu piše da se ne sme iznositi nacionalno nuklearno

naoruàwe van granica SAD ili Rusije (osim pomorske i vazdušne kompo-

nente nuklearne "trijade").

A kako moè da se utvrdi da postoji nuklearno puwewe?

- Jednostavno, postoje raketni sistemi koji fizi~ki ne mogu da nose nu-

klearnu bojevu glavu, a postoje oni koji mogu. Amerikanci imaju nešto

23

izme|u našeg "Iskandera" i višecevnog raketnog baca~a "Smer?". To, nar-

avno, nije klasi~ni višecevni baca~ raketa, više je takti~ka raketa.

Posle zakqu~ewa Sporazuma o uništavawu raketa sredweg i malog dometa

SAD su po~ele da stavqaju akcenat na pomorske i vazdušne nosioce nu-

klearnog naoruàwa. ~ak i ako su im preostale kopnene rakete, Pentagon o

tome ne govori. U tom kontekstu se moèmo prisetiti projekta "Tomahavk" za

delovawe sa zemqe. Vašington je od wega odustao, ali je zahvaquju}i tome

postigao uspešan pregovara~ki dil. Prema tom dogovoru, Gorba~ov je

naloìo da se "pusti pod no`" nekoliko sovjetskih sistema - operativno-

takti~ki raketni sistem "Oka" i raketne vozove.

Postoji mogu}nost da }e Pentagon razmestiti u Isto~noj Evropi sred-

stva PRO sa balisti~kim raketama. Ali, one mogu da se opreme nuklearnim

bojevim glavama i da se koriste za kopnene ciqeve.

- Ako Amerikanci prekrše postoje}e sporazume, mi nemamo ~ime da odgo-

vorimo. U tom smislu što naše strateške nuklearne snage ve} daju mo-

gu}ost za izvo|ewe uzvratnog napada. Pribliàvati "Topoq-M" na 200

kilometara od granice je besmisleno, jer }e on ionako doleteti do ciqa.

Prednost SAD je u tome što one imaju saveznike u Evropi. Zato one mogu

da razmeste svoje rakete blizu naših granica. Ruska Federacija nema takvu

mogu}nost (osim o Kaliwingradskoj oblasti). Ista ta Belorusija, ~iji dr-

àvni vrh sada koketira sa Zapadom, teško da }e dozvoliti da na wenoj te-

ritoriji razmestimo naše rakete kao ofanzivno oru`je. Za razliku od

sredstava PVO koja pruàju zaštitu woj samoj. Adekvatan odgovor Moskve

bi bio da se gra|anima Poqske, êške ili Rumunije na ubedqiv na~in obja-

sni da }e razmeštene ameri~ke rakete u tim zemqama u slu~aju rata biti me-

ta naših strateških snaga.

Kolika je u takvoj situaciji verovatno}a da }e konflikt izme|u Ruske

Federacije i Zapada pre}i u otvorenu fazu uz koriš}ewe "posledweg argumen-

ta" u vodu nuklearnog naoruàwa?

- Putin je u intervjuu italijanskom listu Corriere della Sera izjavio da

"samo nezdrav ~ovek, i to u snu, moè da zamisli da Rusija odjednom napa-

da NATO".

A obrnuto?

- Na Zapadu tako|e nema ludaka. Zato što bi rat sa Rusijom neizbe`no

prerastao u uzajamne nuklearne napade. Prvo takti~ke. A zatim bi se ume-

šale strateške snage, ukoliko bi ne~iji gubici postali preveliki. Zato mi-

slim da je retorika šefa Pentagona ~isto mobilizacione prirode, da

motiviše Evropqane da se finansijski ukqu~e u zajedni~ki natovski pro-

jekat, pove}aju ameri~ki kontingent u Evropi, poboqšaju saradwu, da ~vr-

š}e vojno "stisnu" Rusiju.

Uostalom, po mom mišqewu, od isto~noevropskih ~lanica alijanse niko-

ga i ne treba nagovarati - one same "tr~e pred rudu". Ciqna grupa celog tog

antiruskog militaristi~kog zanosa više su oni iz "teške kategorije", kao

što su Nema~ka, Francuska, mo`da i Italija.

24

Šta se to dešava

u Srbskoj pravoslavnoj

crkvi?

UMESTO UVODA

^lanak koji ~itate nije "originalan". Sa-

stavqen je od autocitata potpisnika ovih redova.

Iz wih se jasno vidi da su "procesi dugog trajawa"

našu Crkvu uveli u krizu nebivalu u wenoj novijoj

istoriji, koja je, izme|u ostalog, dovela do

uklawawa s katedri ~ak petorice episkopa od

2010. naovamo. Kraj krize se ne nazire, a bliì se

2019, kada bi trebalo da slavimo osam vekova sve-

tosavske autokefalije.

Autocitati ne dokazuju da je potpisnik ovih

redova "prorok", "vra~ poga|a~" i tome sli~no.

Oni samo pokazuju da neprijateqima, za sada,

polazi za rukom da rovare, mada wihove metode

nije bilo teško "pro~itati", ako se ima elemen-

tarno poznavawe crkvene istorije.

Situacija je zaista teška. Ipak, ne smemo zabo-

raviti da se zbog popa Nikole ne mrzi Sveti Nikola. Srbi su pretrpeli i

teè stvari, pa su ostali i opstali.

Koji ~ita, da razume.

BORBA PROTIV "PASIONIRANIH"

Još 2003, u tekstu "La`ni ziloti protiv Crkve Hristove", pisao sam: "Ru-

ski teolog, |akon Andrej Kurajev, tvrdi da je u svakom narodu svega desetak

posto qudi dubinski religiozno; oni èle da ìve ozbiqnim li~nim

duhovnim ìvotom, da redovno poha|aju bogosluèwa svoje vere i da ispu-

wavaju sve što im vera nalaè (naravno, po meri svojih snaga). Ostali su,

kako on kaè, "religiozno vo|eni", to jest povode se za ponašawem svojih

religiozno najozbiqnijih sunarodnika. Kada je broj hriš}ana u Rimskoj

imperiji porastao na deset posto, hriš}anstvo je dobilo slobodu ispo-

vedawa (za vreme Svetog cara Konstantina), a zatim postalo i zvani~na vera

Istoka i Zapada Evrope. Zbog toga se borba za dušu jednog naroda vodi pre

svega za tih desetak posto najrevnosnijih. Ostali }e ve} i}i za onima koji

su odlu~ni vernici.

Kultura verovawa

Piše:

Vladimir Dimitrijevi}

25

Neprijateqi našeg naroda su odavno svesni da Srbe, koji se duhovno bu-

de, treba pocepati i razbiti na mnoštvo uzajamno suprotstavqenih grupa-

cija. Nipošto se ne sme dozvoliti da postoji deset posto ucrkvewenih pra-

voslavnih vernika, jer, kao što smo rekli, za wima }e i}i i svi ostali. Taj

procenat bogotraìteqa treba razbiti na mawe grupe, na sekte i sektice, da

se potomci Svetog Save nikada više ne okupe oko najva`nijeg ciqa - ispu-

wavawa voqe Bo`je u ìvotu. Novi svetski poredak, taj kompjuterski tota-

litarizam posledwih vremena, sve je izra~unao i prora~unao, jer su wegove

prete~e tako vekovima radile: prevodile Srbe u rimokatolicizam, tur~ile,

otu|ivale od nacionalnog stabla. Prvi pokušaj razgradwe duhovne celovi-

tosti našeg naroda izveden je putem sekti, od adventista do satanista.

Me|utim, devedesetih godina XX veka, zahvaquju}i radu na obaveštavawu

javnosti i prevenciji duhovnih bolesti, qudi su saznali šta su sekte i po-

~eli da ih se klone. Zato je iz zapadnih centrala stiglo novo nare|ewe:

ponudite im "drugo Pravoslavqe".

DUH RASKOLA I OMRAZE

Godine 2010. pisao sam, u tekstu "Raskol ili pomirewe", slede}e: "Raskol

je, u jednom pravoslavnom narodu, najstrašnija mogu}a pojava, jer razbija

wegovo duhovno jedinstvo. Tehnologija izazivawa raskola isprobana je u

20. veku: tako je, da bi se pribiliìo Zapadu i dobio pomo} u borbi protiv

Turaka, gr~ki predsednik, Elevterije Venizelos, dvadesetih godina pro-

šlog veka na carigradski presto doveo avanturistu Meletija (Metaksa-

kisa), koji je u bogoslu`benu upotrebu uveo rimokatoli~ki (tzv. "novi")

kalendar, ranije usvojen kao gra|anski u dràvnoj praksi. To je u Gr~koj do-

velo do crkvenih podela koje traju do danas. U Sovjetskom Savezu, raskol je

izazivala politi~ka policija (ÊKA, kasnije NKVD), i za wih je dvadese-

tih godina 20. veka bio zaduèn izvesni Jevgenije Tu~kov. Prvo je stvoren

tzv. "obnovqenski" raskol (ekstremno modernisti~ki) i zatim su produbqi-

vane "desne" (katakombne) tendencije. Došlo je i do prekida opštewa Mo-

skve sa "beloemigrantskom" Ruskom Zagrani~nom Crkvom (taj raskol je,

po~etkom 21. veka, zale|en, izme|u ostalog zahvaquju}i li~nom angaòvawu

Vladimira Putina.) /…/

Naši neprijateqi, naravno, znaju zašto je ne samo misti~ki, nego i poli-

ti~ki, potrebno raskoliti Srbsku Pravoslavnu Crkvu. Ona je posledwa spo-

na izme|u Srba, ma gde god da ìve. Razoriti wihovo osnovno jedinstvo nije

bezna~ajan ciq u geopoliti~koj igri koju je crni mag Saveta za inostrane

odnose, Zbigwev Bèìnski, nazvao "Velika šahovska tabla". U SPC treba

spre~iti svaki nezavisni oblik mišqewa i delawa, odvojiti "pravoslavno"

od "nacionalnog" i, na kraju krajeva, Srbe od Rusa. Naravno, zato su zain-

teresovani mnogi - premnogi, a naro~ito "namjesnik Kristov"/…/. Pošto je,

baš me|u Srbima, šef dràve Vatikan najneèqeniji gost, iz Crkve se mo-

raju ukloniti svi oni koji se protive wegovom dolasku. A raskol je oproban

metod: iz igre izbacuje qude koji "preozbiqno", "zilotski" shvataju svoju

veru, i nisu rešeni na ekumenisti~ki kvazi-dijalog. To su oni koje je ruski

istoriosof, Lav Gumiqov, zvao "pasioniranima". A "pasionirani", spre-

26

mni na `rtvu i odlu~ni u stavu, su, po Gumiqovu, pokreta~i istorije. Pošto

je, po Fukujami, ideologu neoliberalne imperije, istorija završena, onda

su pasionirani - (qudi koji svoja uverewa ne mewaju kao rubqe, to jest - sva-

kidan) više nego IZLIŠNI.

To vide politi~ki tehnolozi u redovima NATO okupatora i wihovih

kvislinga u Srbiji. Ali, to bi trebalo da vide i episkopi naše Crkve. Jer,

"episkop" zna~i "onaj koji nadgleda" - videlac, straàr, osmatra~".

IZ ISTORIJE NAŠIH RASKOLA

Te, 2010, u istom tekstu, objašwavao sam suštinu raskola: "Re~ raskol

zna~i podelu u Crkvi koja nije zasnovana na dogmatskim razlikama (dog-

matsko zastrawivawe zove se "jeres" od gr~ke re~i "ajreo", što zna~i "bi-

ram"; jeretik je izabrao veru suprotnu veri Crkve). Raskoli su uglavnom

po~iwali crkveno-politi~kim razlozima. U istoriji Srba, nije ih bilo do

19. veka, kada je kraq Milan, austrofil i "evrointegrativac", proterao

mitropolita Mihaila, rusofila i slovenofila, i uveo nezakonitu jerar-

hiju, na ~elu sa mitropolitom Teodosijem. Razum je, na kraju, prevladao, i,

posle povla~ewa Milanovog

s prestola, red i poredak u

Crkvi su obnovqeni. Za dva

raskola posle Drugog svet-

skog rata kriva je srbofob-

na politika Josipa Broza -

to su raskoli u SAD, vezan

za vladiku ameri~kog Dio-

nisija, i nekanonsko pro-

glašavawe "autokefalije"

"Makedonske pravoslavne

crkve". Prvi je rešen mu-

drom i pomirqivom poli-

tikom patrijarha Pavla, a

drugi još traje. Sekta "dede-

ji}evaca", crnogorskih au-

tokefalista, nastala je zahvaquju}i separatisti~kim tendencijama crno-

gorske kvazi elite, koja je montenegrinskim antisrbstvom nastojala da od

"srbske Sparte" napravi "Crvenu Hrvatsku". I crnogorski raskol zdušno su

podràle, javno i tajno, odre|ene rimokatoli~ke strukture (setimo se

nezanemarqive uloge po~ivšeg don Branka Zbutege u pruàwu ruke ‘dede-

ji}evcima’)".

IZ ISTORIJE

Opet autocitat iz 2010, iz ~lanka "Vaseqenski antinacionalni sabor":

"Ne zaboravimo: ~im je pala slobodna Despotovina \ur|a Brankovi}a 1459.

godine, srbske crkvene oblasti našle su se pod vlaš}u gr~ke Ohridske

arhiepiskopije (1459-1557). Godine 1531, mitropolit smederevski Pavle

27

odmetnuo se od Ohrida i, oslawaju}i se na ugledne Srbe, a podmi}uju}i

mo}ne Turke, sebe proglasio Pe}kim patrijarhom. Ohridski arhiepiskop

ga je prokleo, a carigradski patrijarh svrgao i kona~no ukinuo Pe}ku pa-

trijaršiju. Tek 1557. godine, kada je najmo}niji ~ovek na sultanovom dvoru

bio Srbin Mehmed paša Sokolovi}, Pe}ka patrijaršija je obnovqena, a na

weno ~elo je došao Mehmedpašin brat Makarije. Veliki vezir srbske krvi

je razmišqao ne toliko krvqu, koliko mozgom: u borbi protiv Habzburga i

Mletaka, iza kojih je stajao Vatikan, wemu je bio potreban, bar delimi~no

zadovoqan statusom, mnogobrojni srbski narod, od Mar~e i Gomirja do

Vidina i Ohrida. Logika je prosta: ne treba ih duhovno tla~iti, da ne bi

ratovali na strani Zapada.

Me|utim, SPC se kasnije ipak ukqu~ila u ratovawe Srba za slobodu, i

podstakla svoj narod da se s Austrijancima bori protiv sve nazadnije tur-

ske vlasti. Kao što je carigradski patrijarh priznao obnavqawe Pe}ke

patrijaršije 1557. godine pod pritiskom turske dràvne vlasti, tako su

Turci i Fanar (naziv istambulske ~etvrti u kojoj se nalazi sedište

Patrijaršije) dogovorili da smire nesmirene Srbe, i 1776. Pe}ka patri-

jaršija je opet ukinuta. Period fanariotske uprave nad Srbima (u Staroj

Srbiji, Bosni i Hercegovini, centralnoj Srbiji i drugde) ~uveni istori~ar

naše Crkve Radoslav Gruji}, opisuje ovako: "Još su fanarioti nastojali da

pogr~e Srpsku Crkvu, a onda postepeno i narod. Stoga se u svima ju`nim

krajevima našim istisli slovensko bogosluèwe i uveli gr~ko; a vladike

su i po drugim krajevima sluìli samo gr~ki. Stare rukopise i kwige,

slovenski i srbuqski pisane i štampane, palili su i uništavali. A da

ubiju narodnu svest i ponos zabrawivali su proslavqawe Krsnog Imena i

srpskih svetiteqa!"

Srbi koji nisu bili pod vlaš}u fanariota nalazili su se u raznim

crkvenim oblastima i pod razli~itim jurisdikcijama, i tek je sa nastankom

Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i zalagawem kraqa Aleksandra,

Pe}ka patrijaršija obnovqena ne samo kao crkvena autokefalija, nego i

kao nacionalna institucija.

I Srbi i wihovi neprijateqi znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska

pravoslavna crkva, dotle komadawe srbskog nacionalnog bi}a nije zavr-

šeno". Tako sam pisao pre pet godina. îtaocu ostavqam da zakqu~i koliko

su analize bile ta~ne. A voleo bih, Gospod zna, da nisu bile ta~ne.

Ostaje nam da se molimo i budemo budni. Ma šta se dešavalo, Bog }e

pomo}i - ako, kako re~e patrijarh Pavle, bude imao kome.

(4. juna 2015)

28

Premnogo je pitawa

bez odgovora

Bilo bi zaista lepo, i Bogu i qudima milo, kad

bi ovoprole}no, redovno majsko zasedawe Svetog

arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (od

14. do 29.), ostalo upam}eno po najva`nijoj odluci,

po odluci o ustanovqewu novih praznika u kalenda-

ru SPC: sveti mu~enici prebilova~ki (spomen

24.7/6.8), sv. Mardarije (Uskokovi}), episkop ame-

ri~ko-kanadski (29.11/12.12) i prepodobni Seva-

stijan Xeksonski (Dabovi}, 17/30.11), ali sude}i

po novinskim izve{tajima i svemu {to se u narodu

moglo ~uti, nije nemogu}e da ne ostane upam}en po

tome, pa ni po prihvatawu izveštaja o u~eš}u dele-

gacije Srpske Pravoslavne Crkve “ u radu svepra-

voslavnih predsaborskih konferencija i svepra-

voslavne komisije za reviziju tekstova pripremqenih za Sveti i Veliki Sa-

bor Pravoslavne Crkve, koji se planira za idu}u godinu” (u Konstantino-

poqu, u Fanaru?), a ni po tome {to je “kao i svake godine”, posebna pa`wa

posve}ena nevoqama “naše Crkve i našeg naroda na Kosovu i Metohiji”

ili {to je “ne mawe pa`we posve}eno”, pitawima crkvene prosvete i škol-

stva, verske nastave, nau~no-prosvetnih ustanova, a naro~ito ne po tome

{to je “izraèna zahvalnost” Vladi Srbije i “svim nadle`nim dràvnim

nadleštvima u Srbiji”, nego - na àlost - samo po tome {to je Sabor odlu-

~io da smeni jo{ dva episkopa, mile{evskog i kanadskog, kao i da se na-

stavi “dijalog” sa kanonski nepriznatom "Makedonskom Pravoslavnom Cr-

kvom" i otvori dijalog sa “Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom

biskupskom konferencijom, povodom namere Rimo-katoli~ke Crkve da ka-

nonizuje kontroverznoga kardinala Alojzija Stepinca”.

Naime, te{ko je, pa sve teè, oteti se utisku da su i smena jo{ dva epi-

skopa (ukupno ih je pet do sada), i nastavqawe jednog, pa otvarawe drugog

dijaloga bili pod pritiskom politike, {to ove u Srbiji, {to one u EU, a na-

ro~ito one nama najdaqe, u SAD (kao i do sad).

Ovom utisku se moè {to{ta prigovoriti, pa i potpuno ga osporavati,

ali je skoro nemogu}e ne priznati mu da dolazi u zaista logi~nom sledu

vi{egodi{we zapitanosti pred tvrdokornim }utawem arhijereja Srpske

pravoslavne crkve o pitawima koja se sve ~e{}e i sve glasnije postavqaju u

i oko crkava i manastira u Srbiji, Srpskoj, Crnoj Gori i rasejawu, a tek {to

se tim pitawima, posle ovog saborskog zasedawa moraju dodati i nova, No,

prvo da se podsetimo tih starih, citiranih u pro{lom broju ovog ~asopisa:

Zašto na zvani~nom sajtu Srpske pravoslavne crkve u jednoj od najva`nijih

odrednica, Identitet crkve, ne stoji tekst srpskog teologa, nego mitro-

polita pergamskog Zizjulasa? Kako SPC gleda na odluku Prvog vatikanskog

Pi{e:

Du{ko M. Petrovi}

29

Podse}awa

koncila (1870) o nepogrešivosti pape i ne misle li srpski arhijereji da

je bogohulno i samo pomisliti, a kamoli i poèleti, a tek zaiskati i dobiti

odluku da si nepogrešiv, odluku da si “kao Bog“, te koje bi obrazloèwe

vernicima mogao dati Sveti arhijerejski sabor SPC, Sinod, pa i svaki srp-

ski arhijerej koji u~estvuje u nekakvim “zajedni~kim bogosluèwima” sa

slu`benicima tog “kao Boga“, a posebno da li tada oni odustaju od Svete

liturgije ili rimokatoli~ki vele~asni odustaju od mise i pristaju na

priziv Svetog duha? U ~emu je zna~aj “Ekumenske deklaracije“ koju su papa i

vaseqenski patrijah potpisali 24. maja pro{le godine i da li ta “dekla-

racija“, u ~emu, kako i koliko, obavezuje i SPC? Koliko je i u ~emu sve ne-

ta~na pri~a da se mnogo najavqivan Svepravoslavni Sabor priprema i

planira za 2016. godinu u Konstantinopoqu kao najve}i korak u pokušaju da

se vaseqenski patrijarh proglasi nekakvim “isto~nim papom“, te da bi se u

zgodnom trenutku (kad se “steknu uslovi”) i on, i sve pravoslavne crkve pod-

veli pod papinu papu~u?

Moglo bi se, naravno, i tim pitawima, glasnim, sve glasnijim, tako|e

{to{ta prigovoriti, pa i s kakve goleme visine vre|ati i nipoda{tavati

svako ko i{ta sli~no primeti, kaè, zapita... i onda ozbiqno, najozbiqni-

je zakqu~iti da su svi koji i{ta sli~no prozbore neozbiqni qudi ili ~ak i

budalasti (svi sve mogu, rode na{), ali se ne moè negirati da je sve vi{e

onih koji ta pitawa postavqaju i ponavaqaju, me|u vernicima SPC najvi{e

ih ima, i da ta pitawa iz dana u dan narastaju - toliko da se ne bi trebalo

~uditi ako uskoro budu ve}a od mnogih drugih pitawa i u ovoj crkvi, i ovom

narodu.

Ovoprole}ni Sabor SPC dodao je tim pitawima jo{ i ova: Kako je mogu-

}e da ba{ ni jedan od ~ak pet smewenih vladika nije smewen zbog ogre{ewa

o neki kanon Pravoslavqa, o Svete Oce, o Svetosavqe, nego se oko svakog

slu~aja govorilo najvi{e o novcu, o novcu i opet o novcu?! Ako u nekom

slu~aju i jeste bilo govora i o ~em drugom, za{to su Sinod i Sabor izbe-

gavali da nam to kaù, pa i naglase, nego se - o, jadu i ~emeru! - smewenovla-

di~anskom ogre{ewu o pare ponekad pridodavalo samo kakvo nepristojno

pomiwawe neprirodnog bluda, a u jednom slu~aju i kupovina prezervativa?

Ako nije ta~no da se srpske vladike ne smewuju zbog protivqewa novotari-

jama u bogosluèwu, kao {to se moè tu i tamo ~uti od zvani~nika, kako to

30

da ne samo da nije smewen ni jedan koji se ogre{io o svetoota~ke re~i, pa

~ak i o Simvol vere (na internetu se jo{ vrti snimak srpskog vladike koji

u “slu`bi” uglas s rimokatolicima kaza “Filioque”), nego se (naprotiv!)

svuda i od svih, osim od zvani~nika SPC, moè ~uti da se smewuju samo oni

koji se tome protive!? Da li je ikom igde mogu}e objasniti da se nikad ni ne

postavi pitawe odgovornosti srpskih arhijereja (a gde je tek to da budu i

smeweni!) koji sve ~e{}e i sve revnosnije “sluè” po tu|im, nepravoslav-

nim hramovima, ogre{uju}i se tako o sveto Pravoslavqe, {to je na{ pre-

podobni Justin ]elijski ovako opisao: “Tu nema bitne razlike izme|u papi-

zma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih sekti, ~ije je ime legeon. Pravo-

slavni dogmat, ustvari svedogmat o Crkvi je odba~en i zamewen latinskim

jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepogre{ivosti pape, ~oveka”?*

Nisu ni{ta mawe bolna ni druga pitawa otvorena ovoprole}nim sabo-

rom: Da li je ba{ samo pu{tawem na slobodu arhiepiskopa ohridskog i mi-

tropolita skopskog g. Jovana “ispuwen uslov za nastavak dijaloga sa kanon-

ski nepriznatom Makedonskom Pravoslavnom Crkvom" ili u tome ima i ma-

lo neprijavqenog politi~kog kusura? Da li je iko u Saboru bar pomislio, a

ako jeste da li je i kazao da je interes Amerike i wenih evropskih satelita

da se Pravoslavqe, kao jedan od najopasnijih protivnika globalizma, ra-

zbije u {to sitnije delove, te da je znano da se to najlak{e uradi zahtevom

poslu{nicima (politi~kim i inim) da se samostalnost pravoslavnih crka-

va prilagodi ve} usitwenim dràvama? Pade li ikom naum da se glasno

zapita {ta bi i kako s tim istim g. Jovanom i wegovom i na{om Ohridskom

arhiepiskopijom i Skopskom mitropolijom, ako bi se dijalog s nekakonskom

“Makedonskom pravoslavnom crkvom” zavr{io onako kako èle i èqno

o~ekuju Vatikan i Va{ington, a tek ono daqe: da li bi se iko jo{ ~udio ako

bi posle toga samostalnost od SPC zaiskale i SPC mitropolije - Crno-

gorsko-primorska i skenderijska, Zagreba~ko-qubqanska i Dabrobosan-

ska? Da li bi, mo`da, i za koga jo{ i koliko bilo iznena|ewe ako bi, posle

svega toga, u na{ prestoni Beograd do{ao {esnaesti pomo}nik sedmog sa-

vetnika ameri~kog dràvnog sekretara, koji bi nam obe}ao skoro (sve~ano)

otvarawe prvog (i jedinog) poglavqa, ako skliznemo jo{ i u stvarawe Vojvo-

|anske pravoslavne crkve i ako uspemo da na|emo neki zgodan oblik i za

stvarawe Sanxa~kog pravoslavnog autonomstva?

Ako nisu i tragi~nija, jednako su te{ka i pitawa otvorena odlukom Sve-

tog arhijerejskog sabora SPC da se “prihvati još jedan dijalog - dijalog sa

Rimokatoli~kom Crkvom, odnosno sa Hrvatskom biskupskom konferenci-

jom, povodom namere Rimokatoli~ke Crkve da kanonizuje kontroverznoga

kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagreba~kog za vreme Drugog svet-

skog rata i zvani~nog vikara oruànih snaga takozvane NDH” i odlukom da

}e “u tu svrhu” Sveti Sinod, po nalogu Sabora, obrazovati odgovaraju}u

komisiju i onda: “razgovara}e se o Stepin~evoj ulozi u tom tragi~nom raz-

dobqu, i to u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku”. Prvo, nije li

taj dijalog ve} po~eo pismom na{eg patrijarha rimokatoli~kom poglavaru,

onim pismom za koje smo 2. jula pro{le godine iz Politike saznali da je

* Arhimandrit Justin (Popovi}): Humanisti~ki ekumenizam, Pravoslavna crkva i ekumenizam, Hilandar

1995.

31

kao stav SPC prema kanonizaciji Stepinca predato nadbiskupu Dominiku

Mambertiju, ministru spoqnih poslova Vatikana? Ako je tako, a jeste, onda

je samo pitawe: da li je papa odlu~io da nivo dijaloga SPC s Rimokato-

licima spusti na nivo Hrvatske biskupske konferencije ili je papa samo

ve{to i dugo }utao, pa su na{i arhijereji zakqu~ili da se sami srozaju, tj.

da o promixbi Stepinca u sveca razgovaraju u Hrv. biskupiji? Da li se bar

neko me|u tolikim arhijerejima srpskim uvredio zbog toga i, ako jeste,

za{to se nije glasnuo? Da li je mogu}e da je ekumenizam toliko maha uzeo,

da ih ni{ta, ni{ta vi{e ne moè pokolebati

A sad malo da odmorimo od pitawa i poku{amo da se podsetimo da li je

ba{ sve po~elo tek 2010. godine, kao {to bi moglo da se shvati iz Obra-

zloèwa jo{ jedne odluke Svetog arhijereskog sabora SPC na ovogodi{wem

majskom zasedawu, ili je bilo ne~eg spornog i pre te godine. Citiram zato

ceo Podsetnik koji sam za Fond istine o Srbima, oslawaju}i se na izve{taje

beogradske {tampe i tekst Vuka Ne{i}a iz "Srpskih novina", SAD, pripremio

za konferenciju za {tampu u Pres centru Udruèwa novinara Srbije (Beograd,

Knez Mihailova 6/IV) u sredu, 29. septembra ba{ te, 2010. godine:

Podsetnik

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve podrào je (aktom Sinbr.

1404/zap. 1009 od 9. jula 2004) odluku vladike Artemija da Me|unarodnom sudu

u Strazburu podnese tu`bu protiv ~etiri evropske dràve (Velike Britanije,

Italije, Francuske i Nema~ke) za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve

i manastire i drugu crkvenu imovinu od dolaska me|unarodne misije na Kosovo i

Metohiju.

Vladika Artemije je (aktom Ebr.605 od 13. 9. 2004) povukao svoj potpis sa

Memoranduma o razumevawu za obnovu crkava i manastira (od 28. juna te, 2004.

godine), obnovu kojom je trebalo da rukovodi me{ovita komisija od pet ~lanova.

Razlozi za povla~ewe potpisa su: a) po~etak rada komisije je veoma kasnio; b) is-

postavilo se da se ne po{tuju dogovoreni principi i preporuke ranijih komisija

Saveta Evrope; v) pokazalo se da odlu~uju}u ulogu u celom procesu treba da vode

privremene albanske institucije, da je stru~na slu`ba za{tite iz Beograda, pa

i SPC, iako vlasnik te kulturne ba{tine, samo puki dekor u celom poduhvatu,

te da }e na obnovi crkava i manastira raditi [iptari, dakle oni koji ih pet

godina sestematski uni{tavaju.

Krajem septembra iste godine (2004) vladika Artemije je podneo tu`bu Me-

|unarodnom sudu u Strazburu protiv Velike Britanije, Italije, Francuske i

Nema~ke za naknadu {tete za uni{tene i o{te}ene crkve i manastire i drugu

crkvenu imovinu od dolaska me|unarodne misije na Kosovo i Metohiju.

Sveti arhijerejski sinod je 6. oktobra 2004. godine doneo odluku (Sinbr.

1890/zap. 1344) koja glasi: "Obavestiti Wegovo Preosve{tenstvo Episkopa ra-

{koprizrenskog G. Artemija da Sveti arhijerejski sinod u potpunosti podràva

sve wegove napore koji se odnose na obnavqawe svetiwa na Kosovu i Metohiji".

15. i 23. decembra 2004. godine na sednicama Kosovsko-metohijskog odbora

SPC dolazi do naglog zaokreta u stavu SA Sinoda SPC po pitawu tu`be Sudu u

Strazburu i po~iwe jak, sve ja~i pritisak na vladiku Artemija da povu~e tu`bu

protiv ~etiri evropske dràve, na {ta on ne pristaje, pa se posle pet dana (28.

decembra), na zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC

odlu~uje da se"umoqava episkop Artemije" da povu~e tu`bu.

32

24.januara 2005. godine, na narednoj zajedni~koj sednici SA Sinoda i Kosov-

sko-metohijskog odbora SPC, kad i pored svih pritisaka vladika Artemije nije

dao saglasnost na tu odluku smatraju}i je {tetnom po interese SPC na KiM*,

ponovqena je odluka o umoqavawu vladike Artemija, ali joj je dodata i ova

re~enica: "Ovu odluku dostaviti Preosve}enoj G.G. eparhijskim arhijerejima

Srpske Pravoslavne Crkve i ambasadama doti~nih zemaqa u Beogradu".

2.februara 2005. godine, sekretar Kosovsko-metohijskog odbora, jeromonah

Irinej (Dobrijevi}), sada episkop australijsko-novozelandski, u okviru posete

Va{ingtonu, Klivlendu i Wujorku, gde je oti{ao sa zadatkom da pripremi pose-

tu delegacije SA Sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora SPC ameri~kom predsed-

niku Xorxu Bu{u i generalnom sekretaru UN Kofi Ananu, susre}e se sa direk-

torom kancelarije Nacionalnog saveta bezbednosti za Jugoisto~nu Evropu, g.

Bertranom Braunom, koji mu sugeri{e da bi "po{to je komunikacija izme|u pred-

stavnika me|unarodne zajednice i Eparhije ra{ko-prizrenske gotovo propala",

bilo dobro da SA Sinod zajedno sa Odborom za KiM delegira predstavnike koji bi

direktno odràvali vezu sa Lerijem Rosinom, Petersenovim zamenikom u

UNMIK-u i Filipom Goldbergom iz Kancelarije SAD u Pri{tini. Na kraju je

re~eno da }e delegaciju verovatno primiti neko iz kabineta predsednika (SAD)

i da bi tada predsednik Bu{ "navratio" da se pozdravi, porazgovara i da se

zajedno slika za javnost sa delegacijom.

3.februara 2005. godine jeromonaha Irineja (Dobrijevi}a) prima Xorx Vojno-

vi}, visoki funkcioner NATO i vatreni zagovornik nezavisnosti Kosova, poznat

(pored ostalog) po zalagawu za prekid bombardovawa i invaziju NATO trupa na

Srbiju 1999. ("da bi proterale srpske snage sa Kosova"), i kaè mu da je "veoma

zahvalan Sinodu za wihov odlu~an stav da se povu~e tu`ba i predlaè da se De-

legacija sastane sa Kondolizom Rajs. Istog dana, Irineja (Dobrijevi}a) u Stejt

Dipartmentu prima i Troj Pederson, direktor kancelarije za SCG, koji mu pre-

nosi primedbe Va{ingtona u vezi s pomenutom tu`bom i "pozdravqa odluku

Sinoda da se ona povu~e"!

18.februara 2005. godine kampawa protiv episkopa Artemija u vezi sa tu`-

bom Sudu u Strazburu pro{iruje se na pitawa obnove srpskih crkava i manasti-

ra na Kosovu i Metohiji, prihvataju se principi koje su nametnuli SE, UNESKO,

UNMIK i uspostavqa se direktna saradwa g. Bijale (UNMIK) i Sinoda, preko

mitropolita Amfilohija.

24.marta 2005. novi tekst Memoranduma o razumevawu o dogovorenim op{tim

principima za obnovu objekata SPC na Kosovu i Metohiji, koga je na sednici

Sinoda potpisao Wegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, potpisuje "mi-

nistar za kulturu u Vladi Kosova" Astrit Hara}i** i predstavnik UNMIK-a

Rao Bijala.

26.marta 2005, imaju}i u vidu da su aktom potpisivawa Memoranduma bez

znawa i saglasnosti nadle`nog eparhijskog arhijereja grubo naru{eni kanonski

principi i ustrojstvo Pravoslavne Crkve, vladika Artemije je o svom neslagawu

s tim uputio pismo Patrijarhu Pavlu, li~no mu ga predao i o celoj stvari s wim

razgovarao. Posle toga Patrijarh Pavle je povukao svoj potpis sa Memoranduma

i oglasio ga nevaè}im, {to je istog dana i objavila Info slu`ba Patrijar{ije.

* Jedno od kqu~nih mesta u odluci "me|unarodne zajednice" da u toku 2005. godine Kosovo postane nezavisno je

poku{aj da se ogromna imovina u vlasni{tvu Srpske pravoslavne crkve oduzme od pravog vlasnika i preda u ruke

kosovskim Albancima. Titular te imovine je Eparhija ra{ko-prizrenska, a episkom ra{ko-prizrenski g.

Artemije je tada jedini ovla{}eni zastupnik.

** Hara}i je sada optuèn u Hagu za zastra{ivawe svedoka u procesu protiv Ramu{a Haradinaja.

33

27.marta 2005. u Patrijar{iji se odràva vanredna sednica SA Sinoda i

Kosovsko-metohijskog odbora SPC, bez prisustva epsikopa Artemija i monaha

wegove eparhije koji su ~lanovi Odbora, i donosi se odluka da "Memorandum osta-

je na snazi". Odluka se odmah objavquje u medijima, a saop{tewe o povla~ewu pot-

pisa Wegove Svetosti Patrijarha Pavla se skida sa interneta.

5.aprila 2005, posle vi{e negativnih ocena Memoranduma u javnosti, pa i u

Ministarstvu kulture Republike Srbije i Republi~kog zavoda za za{titu spo-

menika kulture u Beogradu, svih pet ~lanova Radne grupe za obnovu i za{titu

srpske kulturne ba{tine na KiM, koju je formirala Vlada Republike Srbije,

potpisuje pismo neslagawa i {aqe ga predsedniku Vlade.

18.aprila 2005, kao uprkos i episkopu Artemiju, i Patrijarhu Pavlu, i Mi-

nistarstvu kulture Republike Srbije, i Republi~kom zavodu za za{titu spome-

nika kulture, i svim ~lanovima Radne grupe za obnovu i za{titu srpske kulturne

ba{tine na KiM, Sveti arhijerejski Sinod je izdao saop{tewe u kome, pod ta~-

kom 5, javnost (pa i nadle`nog episkopa!?) obave{tava da je otpo~eo realizaci-

ju Memoranduma, te da je za crkvenog ~lana me{ovite komisije imenovao vikarnog

episkopa (Artemijevog pomo}noka) Teodosija, igumana manastira Visoki De~ani.

Na redovnom zasedawu od 15. do 26. maja 2005. godine Sveti arhijerejski sabor

je odlu~io "da povu~e tu`bu koju je episkop ra{ko-prizrenski G. Artemije podneo

Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu protiv ~etiri evropske dràve i da

o svojoj odluci obavesti doma}u javnost i relevantne me|unarodne ~inioce" i

"verifikovao Memorandum o razumevawu o dogovorenim op{tim na~elima za ob-

novu objekata Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, potpisan u ime

SA Sinoda od strane Wegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla". Ni tri da-

na potom u Sreda~koj @upi pojavquje se izvesni Ismet Konba{li iz "Op{tinskog

zavoda za za{titu spomenika kulture grada Prizrena" i traì da vidi crkve go-

vore}i: "Mi smo sada nadle`ni da vodimo brigu o svim objektima od kulturnog

zna~aja za op{tinu Prizren".

13.jula 2006. godine ~etiri srpska verska spomenika na Kosovu i Metohiji:

De~ani, Gra~anica, Pe}ka Patrijar{ija i Bogorodica Qevi{ka upisani su na za-

jedni~ku listu ugroène svetske ba{tine kao "sredwevekovni spomenici na Koso-

vu" (Medieval monuments in Kosovo); izbegnut je pridev srpski, iako je uobi~ajen

na~in imenovawa po narodu kome ba{tina pripada.

21.maja 2008. godine u saop{tewu za javnost posle redovnog zasedawa Svetog

arhijerejskog sabora, pored ostalog, stoji: "Razmatrani su tokovi obnove sveti-

wa na Kosovu i Metohiji, poru{enih u martovskom pogromu 2004. godine, i

odlu~eno je da se ista nastavi u saradwi sa Ministarstvom kulture Republike

Srbije, me|unarodnim institucijama i predstavnicima UNMIK-a, kao jedinog

me|unarodnog autoriteta i zakonitog faktora prema Rezoluciji 1244..."

5.maja 2010. godine beogradski dnevni list "Pres" objavquje: "Sveti arhije-

rejski sabor SPC odlu~io je sino} ve}inom glasova da penzioni{e episkopa

ra{ko-prizrenskog Artemija! Za razre{ewe Artemija glasao je 21 vladika, wih

devet bilo je protiv, ~etvorica uzdràna, dok su dva glasa bila nevaè}a". U

istom broju "Pres" donosi:’Eparhija ra{ko-prizrenska bi}e podeqena na dve

eparhije. Na ~elu prizrenske eparhije bi}e sada{wi vladika lipqanski Tedosije;

za vladiku ra{kog bi}e imenovan Tihon, sada{wi iguman Studenice".

[ta je daqe bilo i kako je bilo uglavnom je poznato. Znano je i da je raz-

re{eni vladika Artemije, ne priznavaju}i odluku Sabora, jedno vreme bo-

ravio u manastiru [i{atovc, pa potom poku{avao da bude i sluì na Koso-

34

vu i Metohiji, pa kad mu ni to nije dozvoqeno, osnovao je Eparhiju ra{ko-

prizrensku u egzilu. Nisam do sada video ni jedan hram eparhije u egzilu, u

novinama retko kad pi{e ne{to o woj, na internetu je ima, ali kako tom ele-

ktronskom novinarstvu malo ko i{ta veruje, ne{to vi{e znaju uglavnom sa-

mo oni koji su ostali ili postali Artemijevi sledbenici. Bilo kako bilo,

~etiri dana pred zavr{etak ovogodi{weg prole}nog zasedawa Svetog arhi-

jerejskog sabora SPC narod je obave{ten da je patrijarh srpski poslao ovo

pismo:

SVETI ARHIJEREJSKI SABOR

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Br. 82

25. 05. 2015. u Beogradu

Gospodinu Artemiju Radosavqevi}u,

bivšem Episkopu raško-prizrenskom

Beograd

Predmet: poziv na jedinstvo

Uvaèni brate Artemije,

Svesni svespasonosne istine da se raskol ne moè oprati ni mu~eni~kom krvqu,

koju ste i sami, ne jedanput, ispovedili;

podstaknuti pashalnim pozivom: Sve oprostimo Vaskrsewem Hristovim!

i u brizi za sadašwe i budu}e jedinstvo naše svete Crkve, Pravoslavne i

Svetosavske, kao i za spasewe Vaše i Vaših pristalica,

pozivamo Vas da krenete putem mira i jedinstva sa Crkvom, van koje nikome,

dakle ni Vama ni nama, nema spasewa.

Svoj odgovor na ovaj iskreni poziv moète ili saopštiti Svetom

Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve usmeno ili ga dostaviti

pismeno u roku od tri dana, odnosno pre završetka ovogodišnjeg redovnog

zasedawa Sabora.

Pritom ose}amo za svoju obavezu da Vas obavestimo da smo voqni, ukoliko

zaista krenete putem predloènog mira i jedinstva sa Crkvom, da rešavamo

i na zadovoqavaju}i na~in rešimo pitawe Vašeg kanonskog statusa u Crkvi,

a da }e Sveti Arhijerejski Sabor, ukoliko se, ne daj Boè, oglušite o ovaj

poziv, biti primoran, Vašom krivicom, da, umesto jedino spasonosnog

rešewa, preduzme daqe i kona~ne kanonske mere.

AEM i Patrijarh srpski Irinej,

Predsednik Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve

Na pismo je stigao ovaj odgovor razre{enog vladike Artemija:

AEM I PATRIJARHU SRPSKOM

G. G. I R I N E J U

Patrijaršija

11000 Beograd

Na Vaše bratoqubivo pismo odgovaramo bratoqubivije ukoliko ste spremni da

se na|emo na istom, a to je: da nam ispovedawe nepatvorene vere, kakvu su nam

od Spasiteqa predali bogomudri Oci i Svetiteqi, bude vodiqa sve do Carstva

nebeskog.

35

U crkvenom raskolu moè biti samo neko ko je izneverio pravoverje.

Ne bi danas izme|u nas nikakve provalije bilo da niste nekanonski i neustavno

proizveli stawe u kojem se Srpska crkva danas nalazi. A proizveli ste ga da bi

ste neometanije srpsko svetosavsko pravoslavqe odenuli u ruho koje mu ne

pristoji.

Pokazalo se, po promislu Bo`jem i u skladu sa u~ewem apostola Pavla, da

podelom me|u nama svedo~imo da je Crkva samo tamo gde se ~uva istinska i

neiskvarena vera.

Da biste nas boqe i svestranije shvatili, kad je re~ o ispovedanju ~iste vere,

šaqemo Vam poslanice sa crkvenoduhovnih Sabora odrànih u Loznici kod

â~ka.

Sadrìna Vašeg pisma ne govori da je ono plod Duha Svetoga, nego plod duha

qudskog radi pravdawa pred svetom; da bi se reklo: Eto, mi bratoqubivo

ho}emo da pomognemo bivšem episkopu raško-prizrenskom Artemiju, a on nas

odbija. Ume}e narod Bo`ji da prepozna i razlu~i iskrenost od neiskrenosti, jer

pamti sve prethodne doga|aje.

Ovo nije "oglušivawe o Vaš poziv" nego svojevrsno svedo~ewe o pravoverju. Sve

dok nepokolebqivo ostajemo u svetoota~koj veri, ništa zajedni~ko nemamo sa

raskolom; gledano, me|utim, Vašim o~ima, Artemije je u "raskolu". I dok

mislite da ste Nas administrativno odvojili od Srpske pravoslavne crkve,

znajte da Nas, dogmatski gledano, od Hrista niste odvojili niti moète, a

to zna~i ni od Srpske pravoslavne crkve kakvu nam je osnovao i predao Sveti

Sava. Svedo~imo Vam da ~vrst ose}aj imamo da smo bili i, uistinu, ostajemo u

pravoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi koju vernici najboqe prepoznaju i prihvataju.

Zahvaqujemo Vam na pismu.

+ARTEMIJE,

episkop raško-prizrenski*

u izgnanstvu

U Beogradu 14/27. Maja 2015.

Dva dana potom (29. maja 2015) Sveti arhijerejski sabor Srpske pra-

voslavne crkve “doneo je slede}u odluku:

Budu}i da se Marko Radosavqevi}, bivši monah Artemije i bivši episkop

raško-prizrenski, oglušio o sva nastojawa Srpske Pravoslavne Crkve da se vra-

ti sa puta raskola u jedinstvo sa Majkom Crkvom, to, na osnovu ~lana 69. ta~ka

29. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, a shodno ~lanu 15. Odredaba o crkvenim

krivicama, wega i Negoslava Nikoli}a, bivšeg jeromonaha Nikolaja, Artemijem

"rukopoloènog" za pseudo-horepiskopa izmišqene staroraške i lozni~ke

eparhije, trajno iskqu~iti iz Crkvene Zajednice, sa nadom i molitvom Gospodu

da im podari pokajawe kao jedini put spasewa i povratka Crkvi Bo`joj, koja sa

radoš}u uvek prima svakog pokajnika (...)”

Da li je to kraj? Verujem da nije. Verujem da }e i Artemijev slu~aj jo{

da traje, i da }e biti jo{ novih i novih slu~ajeva - mawe ili vi{e sli~nih

wegovom - i da }e iza svakog i uvek ostajati mnogo, mnogo pitawa bez odgo-

vora. Verujem da, naàlost, niko nema snage da to na pravi na~in re{ava.

No, ne gubimo nadu. Sve je, naravno, u Bo`jim rukama.

U Beogradu, 1/14. juna 2015.

36

Ko~i}ev kwièvni

i narodni zbor

Skoro celu deceniju u Bawoj Luci posle Drugog

svetskog rata niko nije ni u kom kontekstu podse-

}ao na lik i delo velikana Petra Ko~i}a, kwi-

èvnika i narodnog tribuna, posigurno najve}eg

me|u Srbima ne samo u Bosanskoj krajine, nego i

daleko šire. A onda je grupa studenata i sredwo-

školaca, okupqenih u Dramskoj sekciji Omladin-

skog KUD "Veselin Masleša", godine 1954, ostvar-

ila amatersku pozorišnu predstavu "Sudanija".

Zna~ilo je to, na neki na~in, povratak Ko~i}a u

zavi~aj. U predstavi su igrali ili u~estvovali u

pripremama qudi koji }e kasnije zna~iti mnogo u

oìvqavawu bawalu~kog mrtvila u kulturnom ì-

votu i stvaralaštvu, poput Uroša Kova~evi}a, Mi-

lana Bilbije, Fuada Bali}a, Dobrote Loši}a, Saltage Saltagi}a i drugih.

Naredne godine Ko~i} je ve} uveliko prisutan, ne samo svojim delima, a

godine 1956. organizovana je Sve~ana akademija i pomen o 4o-godišwici

smrti velikog kwièvnika. Na akademiji, odrànoj 1o. novembra u koncert-

noj sali Doma kulture u Bawoj Luci, glavni govornik bio je budu}i nobelo-

vac, Ko~i}ev poštovalac, Ivo Andri}. Po{to je ve} bio pokrenut ~asopis

za kwièvnost i kulturu "Korijen", dvobroj ~asopisa (8-9, 1956.) posve}en

je piscu i narodnom tribunu Petru Ko~i}u. U posvetnom broju ~asopisa

objavqeni su tekstovi samog Ko~i}a, potom Veselina Masleše, pa Todora

Kruševca, êdomira Petrovi}a, Ilije Kecmanovi}a, Koste Milutinovi}a,

Predraga Lazarevi}a, Dobrote Loši}a, Miroslava Draški}a, Martina

Zreleca i Dušana Bursa}a.

Stvarala se atmosfera potpunog saìvqavawa kwièvnog djela i zna~e-

wa velikana Petra Ko~i}a s wegovim Zmijawcima, ali i u najširem smislu

- zavi~ajcima. Wegovo delo vaqano je tretirano u školskim uxbenicima i

lektiri, od osnovne, preko sredwe škole, pa do viših škola i fakulteta u

Bosni i Hercegovini, Srbiji, ali i u drugim republikama i pokrajinama

onomadne Jugoslavije. Me|utim, Ko~i}evi rodni Stri~i}i, plato Mawa~e,

pa i celo Zmijawe, trpe}i anatemu "~etni~kih krajeva", zna~ajno su razvoj-

no zaostajali u odnosu na druge naše krajeve i okrajke. Za pedesetu godiš-

wicu od Ko~i}eve smrti (1966) u Bawoj Luci je odlu~eno da se pokrene ak-

cija trajnijeg oduìvawa duga svom velikanu, ali i da se da podstreka mogu-

}em brèm kulturnom, privrednom i opštem razvoju i obrazovnom osveš-

}ivawu Zmijawa i Zmijawaca; u politi~kim strukturama opštine Bawa Luka

doneta je odluka o odràvawu prvog Ko~i}evog zbora. Po uzoru na Vukov sa-

Pedeseti, jubilarni

Pi{e:

Ranko Preradovi}

37

bor, a pod vo|stvom qudi iz politike i kulture, prvenstveno Fuada Bali}a,

direktora Doma kulture, koji je zborovawu nadenuo ime, pa akademika, mu-

zikologa Vlade Miloševi}a, predsjednika opštine Milorada Miše Popo-

vi}a, muzi~ara Milana Bokana, novinara i pisaca Dobrote Loši}a, Hami-

da Husexinovi}a, Jaroslava Koleške, Miloša Milojevi}a, Nikole Vukoli-

}a i profesora Miodraga Miše Vulina, Jove Mar~ete i mnogi drugih...

Da bi Ko~i}ev zbor istovremeno pomogao i "umirewu" Zmijawaca, kojima

je JNA oduzela zemqu i naselila svoju kasarnu u Dobrwi, odlu~eno je da se

zborovawe organizuje posledwe nedeqe u avustu, pa je tako prvi zbor odr-

àn na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1966. godine. Program zbora bio je

izuzetno bogat i raznovrstan,

sa~iwen od umjetni~kog kolaà,

preko politi~kih govora, do

besjede o Ko~i}u, wegovom liku

i delu, do borbe bakova za na-

gradu "Jablan". Za prvi zbor u

Bawu Luku i Stri~i}e došla mu

je bliska svojta, supruga Milka,

wihova k}erka Dušica sa su-

prugom Borislavom Borom Pa-

vi}em i unukom, Petrom. Pri-

se}aju}i se prvog zborovawa u

Stri~i}ima, Petar Pavi} je

svedo~io:

- îni se da do tada ja, dete

beogradskog asfalta, nigde i

nikada nisam video prven-

stveno toliko šarenila i ~uo

raznolike glasove, kao na prvom Ko~i}evom zboru, ali i kasnije na zbo-

rovawima. Isto tako, toliko qudi i vozila, mahom "fi}a", nikada nisam

sreo na jednom mestu, kao tada u dedovim rodnim Stri~i}ima, gde su me

doveli baka Milka, i mama i tata. Uvek kad sam ovamo dolazio, sve mi se to

iznova javqalo i u tome sam baš qudski uìvao…

Na prvom zboru su nastupali zmijawski stvaraoci, izme|u ostalih, pjes-

nik Miloš Milojevi}, narodni guslar i pisac Vaso Karlaš, svira~ na tam-

burici Sla|an Sla|o Ma~ki}, a program je vodio izvanredni Branislav Su-

rutka, radio i tv spiker, ~ovek krajiških krajolika.

Samo temeqewe velike kulturne i narodne manifestacije, opredeqiva-

lo je zborovawe u pravcu oìvqavawa kulturnog, naro~ito izvornog stvara-

laštva, ali i podsticaja razvoja Zmijawa. Za prvi Ko~i}ev zbor okupilo se,

tvrde hroni~ari, blizu 50.000 posjetilaca što ni vjerski zbor o Gospojini,

kod crkve na Klisini, nikad nije uspijevao okupiti.

- Bio sam dje~ak i otac me je poveo na prvi Ko~i}ev zbor. Dje~ije vi|ewe

doga|aja ostalo mi je u vje~nom sje}awu. Nešto sli~no prije nigdje nisam

vidio, niti mogao spoznati. To je bio doìvqaj koji sam uvijek s rado{}u

prepri~avao, pa i do danas, kada i sam, godinama, u~estvujem u pripremama

i organizaciji zborovawa Ko~i}u u ~ast; nešto najqepše što mi se moglo

dogoditi za pam}ewe jesu ta zborovawa, mada sam se namu~io pješa~e}i po

Milka Ko~i} na prvom Ko~i}evom zboru 1966.godine

38

vazdan po suncu u Stri~i}ima - pri~a sa sjetom predsednik Narodne skupš-

tine Republike Srpske Nedeqko ûbrilovi}, predsednik i Organizacionog

odbora ovogodi{weg, jubilarnog, pedesetog Ko~i}evog zbora.

Zbor je s po~etka ispuwavao sve svoje zada}e: narodno izvorno stvara-

laštvo je na svoj na~in oìvqavalo ne samo na Zmijawu i u bawalu~koj op-

štini, nego i celoj Bosansko krajini, a osetio se i brì razvoj Mawa~e i

Zmijawa. Za peti Ko~i}ev zbor na upotrebu je data novosagra|ena Osnovna

škola "Petar Ko~i}" u Stri~i}i-

ma, otvorena je ambulanta, podi-

gnut prodajno-prometni centar, a

Zemqoradni~ka zadruga je posta-

la me|u vode}im u regionu. Iz-

lo`be rukotvorina zmijawskih

èna su bile (a i ostale) ba{ na

glasu, kao i pokazivawa nošwi

prigodom zborovawa... Krenuo je

tada i konkurs za nagradu "Niko-

la Pavli}" za kratku pri~u, koji

su raspisivali redakcija lista

"Glas" i Odbor Ko~i}evog zbora, a

nagrade su, izme|u ostalih, pone-

li Tatjana Arambaši}, Dragoqub

Jekni}, Nijaz Alispahi}, Ranko Pavlovi}, Stevka Kozi}-Preradovi}, Mi-

lenko Stoji~i}, Dejan Tadi}, Miloš Jamnicki, Rado Dimitrijevi}, Mirko

Vukovi} i mnogi drugi potom. Dvadeset pet Ko~i}evih zborova ostvarilo je,

bez obzira na mnoge probleme koji su pratili organizaciju, osnovne zadatke

i intencije, a za ~etvrt veka delo i lik Petra Ko~i}a, uz sve promene na

Zmijawu, ne samo da su o~uvani, nego su permanentno osveàvani.

Višestrana~ka politi~ka konstitutivnost s po~etka posledwe decenije

prošlog veka, a uo~i i tokom ratnih sukoba na našim prostorima, pokrenu-

la je mlade Zmijawce, poznavaoce prošlosti svoga kraja, ali i veli~ine i

zna~ewa lika i dela Petra Ko~i}a, da obnove Društvo "Zmijawe" koje je u

Bawoj Luci osnovano 1929. godine sa zadatkom da radi na podizawu spome-

nika Ko~i}u u ovom gradu. Spomenik je podignut u centralnom parku, a Dru-

{tvo "Zmijawe" je odmah potom prestalo raditi 1938. godine. Obnovqeno je

pod kraj 1991. i odmah sa SKPD "Prosvjeta" po~iwe da organizuje Ko~i}ev

zbor za šta su posebno zaslu`ni Vladimir Vulin, profesor, Duško M.

Mili}evi}, dr Miodrag M. Vulin, Pane Petkovi}, Dušan B. Rakovi}, Mile

Berendika, Milutin Vukeli} i drugi. Mada je izgledalo da je opasno u ve}

ratnim sukobima zahva}enim krajiškim krajevima na jednom mestu

okupqati toliko qudi, koliko ih zmijawski zborovi okupe na Veliku Gospo-

jinu u Stri~i}ima, 1992. za procenu situacije bio je "zaduèn" potpukovnik

Milutin Vukeli}, pomo}nik komandanta za moral Prvog korpusa Vojske

Republike Srpske, ina~e predsednik organizacionih odbora ve}ine "rat-

nih" zborova. Na tom 27. Ko~i}evom zboru, kojeg organizuje samo Društvo

"Zmijawe", javqa se mnoštvo sadràjnih novina. Nema više politi~kih go-

vora, narodu se obra}aju wegovi tribuni, me|u wima dr Jovan Raškovi}, a

umetnici svih fela i zna~ewa doprinose da kulturni sadràji budu što

39

bogatiji, nacionalno osveš}eniji i narodskiji. Po prvi put je dodeqena

Kwièvna nagrada "Petar Ko~i}", današwa Ko~i}eva nagrada, a primio ju

40

KKo~i}ev ruko~i}ev rukopisopis

je zmijawski kwièvnik, Nikola Vukoli}. Do danas su tu nagradu dobili dr

Miodrag M. Vulin (1993), Milorad Pavi} (1994), \uro Damjanovi} (1995),

Nikola Koqevi} (1996),

Dobrica ]osi} (1997),

Sreten Vujkovi} (1998),

Radoslav Brati} (1999),

Branko Milanovi} (2000),

Jovan Radulovi} (2001),

Duško M. Petrovi} (2002),

Ranko Preradovi} (2003),

Milorad Ekme~i} (2004),

Milovan Vitezovi} (2005),

Ranko Risojevi} (2006),

Ranko Pavlovi} (2007),

Predrag Gugo Lazarevi}

(2008), Stevan Tonti} (2009), Milenko Stoj~i} (2010), Dragoslav Mihajlo-

vi} (2011), Jovan Babi} (2012), Miqko Šindi} (2013) i Slobodan Jankovi}

(2014).

- Nastojimo da Ko~i}eva nagrada bude me|u vode}im u Republici Srpskoj,

ali i šire, o ~emu vodi ra~una svake godine iznova imenovani ìri, ~ime

se bavi Organizacioni odbor Ko~i}evog zbora. Mislim da }emo za ovaj,

pedeseti zbor, izme|u ostalog, pokazati da smo dio te naše Evrope i da ne-

mamo potrebe i}i tamo, kada je ona odavno ovdje. Program }e, dakle, biti

takav da }emo na umješan na~in pomiriti izvorno, doma}e stvaralaštvo, sa

kwièvnim dosezima Evrope - veli akademik Vitomir Popovi}, predsjed-

nik Dru{tva "Zmijawe" i potpredsjednik Organizacionog odbora pedesetog

zborovawa.

Godine 1993. Ko~i}ev zbor je, programski, imao me|unarodni zna~aj; po-

red srpskih pisaca, u~estvovali su gosti iz Rumunije, Gr~ke i jo{ nekih

zemaqa. Profesorica isto-

rije iz Atine, Marija Madu-

vale, u ime kwièvnika koji

su te godine u~estvovali na

Ko~i}evom zboru, Zmijawce i

wihove goste toplo je pozdra-

vila, izraàvaju}i divqewe

prema nepokolebqivoj borbi

Srba za slobodu. Pisci Sla-

vomir Gvozdenovi}, u ime

svojih sunarodnika, 40 hiqa-

da Srba koliko ih ìvi u

Rumuniji, i Jorgos Kiteotris

sa Kipra, u ime svojih sunar-

odnika, tako|e su pozdravili

okupqene posjetioce u porti

crkve na Klisini, gdje je prvi put nakon Drugog svjetskog rata odràn kul-

turno-umjetni~ki, kwièvni program u slavu Petru Ko~i}u.

41

Novo vreme je, tako|e, donelo naro~ite razvojne pomake na Zmijawu i Ma-

wa~i: pretprošle godine sagra|en je kompleks objekata etno-sela "Ko~i-

}evo ogwište", gde je i veliki Ko~i}ev spomenik pored prekrasnog amfite-

atra. Na~iwena su, nai-

me, dva odlivka istog

spomenika autora Dra-

goquba Dimitrijevi}a,

pa je jedan postavqen u

Beogradu, u ûburskom

parku (za koji verujemo

da }e se kad-tad nazvati

Ko~i}evim), a jedan u

Stri~i}ima. U Beogradu

se, u okviru Ko~i}evog

zbora - kwièvnog i na-

rodnog zbora - ve} vi{e

od decenije, u saradwi

sa Predstavni{tvom Re-

publike Srpske u Srbiji

i, naravno, Udruèwem

kwièvnika Srbije or-

ganizuje Ko~i}ev dan u

Beogradu: polagawe cve-

}a i prisluèwe sve}a

na Ko~i}evom grobu, u

Aleji velikana na No-

vom grobqu, pa Re~ pes-

nika Srpske i Srbije

kod Ko~i}evog spomeni-

ka i uve~e tradicional-

no kwièvno ve~e "Zmi-

jawe u Beogradu - Srpska

u Srbiji".

Pored ovog beogradskog

dela, tu je i Likovno sa-

borovawe "Zmijawe", pa

kwièvna revija "Zmi-

jawe", koja prati svako

Ko~i}evo zborovawe.

Pola veka zborovawa Ko~i}u u slavu izdr`qivost je dostojna divqewa,

ali je istovremeno i radost, jer, bez sumwe, pokazuje veli~anstvena ostvare-

wa. Uz Vukov sabor, ovo je manifestacija koja okupqa ponajve}i broj ne

samo posetilaca, nego i u~esnika na našim prostorima, a za pedeseti zbor

}e, vele organizatori, "Ko~i}evi dani" trajati tri sedmnice u Beogradu,

Bawoj Luci i Stri~i}ima, ali i još nekim drugim našim mestima u Kraji-

ni. Zemqa-gost pedesetog Ko~i}evog zbora je Francuska.

Iz porodi~nog albuma Ko~i}evih

42

Privredna saradwa

>>Aktivnosti na realizaciji pro-

jekta "Podriwe"

>>Projekat "Podsticaj me|usobne

saradwe i promocija privrednih

subjekata iz Republike Srpske i

Srbije"

>>Promocija prirodnih i

privrednih potencijala i

podrška preduze}ima

>>Organizovawe nastupa

predstavnika iz Republike

Srpske na Beogradskom

sajmu

>>Podrška izlaga~ima iz

Republike Srpske na sajmo-

vima u Beogradu i Novom

Sadu

>>Obrazovawe poslovnog

kluba Republike Srpske u

Srbiji

>Skup na temu rješavawa

problema sa kojima se

susre}u privrednici iz

Srbije prilikom poslovawa

u Republici Srpskoj

Nau~no-tehni~ka

saradwa

>Obiqeàvawe godišwica

>Objavqivwe Zbornika

radova sa nau~nih skupova

Kulturna saradwa

>Projekat "Dani Srpske u

Srbiji"

>U~eš}e u kulturnim doga-

|ajima i manifestacijama

koje se odràvaju u Srbiji

Me|unarodni dje~iji

festival folklora "Li-

cidersko srce"

"Aprilski susreti"

Dani ]irila i Metodija

Ko~i}ev dan u Beogradu

Me|unarodni konkurs

"Slovenske pismenosti"

Svesrpski sabor kod

manastira Krušedol

>Obiqeàvawe stgodišwi-

ce smrti Stevana Stojano-

vi}a Mokrawca

Prosvjetna saradwa

>Projekat "Stru~na praksa

i usavršavawe studenata"

>Svetosavski kwièvni

konkurs i Svetosavski

likovni konkurs

>U~enici i studenti muzike

na Internacionalnom

"Belgrade Chopin Festu"

>Studijska posjeta mladih

iz Republike Srpske Beo-

gradu

Sportska saradwa

>Podrška aktivnostima u

oblasti sporta

>Rafting regata Bawaluka-

Beograd

Saradwa u oblasti

zdravstva i socijal-

ne zaštite

>Poslovi u oblasti bora-

~ko-invalidske zaštite

>Tematski skupovi - rješa-

vawe problema ostvariva-

wa prava na zdravstvenu

zaštitu

Ja~awe i razvijawe

institucionalne

saradwe

>Podrška u imple-

mentaciji sporazuma,

protokola i

memoranduma o saradwi izme|u

organa i institucija Republike

Srpske i Srbije

>Obavqawe poslova za potrebe

Koordinacionog tijela za

sprovo|ewe Sporazuma o specijal-

nim paralelnim odnosima izme|u

Srbije i Republike Srpske

>Organizovawe radionica za zapos-

lene iz resornih ministarstava

Repubike Srpske i Srbije

>Saradwa sa Ambasadom Bosne i

Hercegovine u Beogradu i drugim

organizacijama

>Poslovi za potrebe Kabineta pred-

sjednika Republike Srpske i Senata

RS

>Organizacija posjeta i u~eš}a

predstavnika Republike Srpske na

skupovima u Srbiji, kao i posjeta iz

Srbije Republici Srpskoj

>Projekat "Zavi~ajna okupqawa" -

koordinacija aktivnosti zavi~ajnih

udruèwa

Informativna saradwa

>Odràvawe i aùrirawe veb

prezentacije Predstavništva

Republike Srpske u Srbiji

>Saradwa s medijima i najave

aktuelnih aktivnosti i doga|aja

www.predstavnistvorsbg.rse-po{ta:

[email protected]: +381 11 324 66 33

43

Se~om knezova svaka srpska glava je po-

stala nesigurna.

Na jednom mestu u prepisci, Vuk kaè da

su se qudi tada morali ~esto pipati za glavu

da bi bili sigurni sasvim da im je još na

ramenima i na vratu.

Na glas da Turci seku knezove i vi|enije

Srbe, qudi su se osetili i po~eli se

sklawati, kriti i beàti.

Svaki vi|eniji Srbin postao je sebi i

hajduk i jatak.

Dahijske namere su preokrenule qude.

Turci poslati u Topolu da ugrabe glavu

Crnog \or|a, od Turaka nazvanog Kara|or-

|e, nisu svoj opaki posao oposlili.

KAKO JE POÊLO VREME KARA\OR\A

Da li je u Topoli došlo do prvog boja Srba sa Turcima, tom prilikom?

Istorija je taj boj priznala, na osnovu nekolika svedo~ewa.

Sam Vuk taj boj nije zabeleìo u prvoj godini i svog vojevawa na dahi-

44

Milovan Vitezovi}

Podvig

je. U ovom spisu, pisanom dvadeset i ~etiri godine kasnije 1828, Vuk piše

o daqem sledu doga|aja:

"Tako se sastanu Crni \or|ije i Janko Kati} (bivši buqubaša za vreme-

na "Axi-mustajpašina, iz naije Bijogradske, iz sela Roga~a) i Vaso âra-

pi} (kome su i brata ubili) sa mlo-

gim drugim bjeguncima: pak još

stanu istraìvati i pribirati k

sebi i ajduke, koji su u ovo doba

bili u jatacima, i stanu se dogo-

varati, šta }e sad raditi: Turci

(vele) sve zulume izmišqaše, pak

sad najposlije naumiše da nas sve

isjeku i pobiju.

Tu sad drugoga suda ni spasenija

nema, nego da se branimo, i da bije-

mo i mi wi: kad }emo vezani ènski

mrijeti od wiovi xelata i seiza,

boqe da mremo juna~ki kao qudi,

barem da zamijenimo svoje glave i

da pokajemo svoju bra}u; a ène i

djeca i ku}e ako nam propadnu, ni

onako nijesmo gospodari od wi.

Ovakovi razgovor nikome nije bio

tako po voqi, kao ajducima i rod-

bini onije, što su ji Turci pobili,

a i ostali nijesu mogli ništa re}i

protiv wega. Sad dakle ništa više

nije trebalo, nego ubiti na vidiku

samo jednog Tur~ina, da qudi vide. I taj po~etak se desi u naiji bijograd-

skoj u selu Sibnici."

ÔVEK NARODNOG SE]AWA

Tako svedo~i ~etdesetogodišwi Vuk, kao ve} zakleti svedok istorije, o

doga|ajima koji su se zbili u godini kad je on imao sedamnaest godina. Vuk

je do tada ve} upio sva narodna svedo~ewa o tim doga|ajima, kojima sam nije

bio o~evidac, ali tako sigurno svedo~i kao da je bio na svakom mestu te go-

dine vojevawa i da piše o ìvom se}awu.

Vuk je o~ito imao taj dar da do|e do narodnog svedo~ewa da ga sloì u

sebe i da ga potom zapisuje celovito i sveobuhvatno kao se}awe samog na-

roda na velike doga|aje u kojima je pokazao ~ast i ponos, u kojima je stekao

slavu i slobodu.

Zato nam ovaj Vukov spis i druga wegova pisawa o srpskim ustanicima i

nisu samo pogled istori~ara savremenika doga|aja, ve} pogled samog naro-

da na ono što je oposlio.

Detaq iz navedenog: "Sad dakle više ništa nije trebalo, nego ubiti na

v i d i k u samo jednog Tur~ina, da qudi vide", neverovatno mnogo govori o

prilikama.

45

Monografija

“Vuk na{ nasu{ni”

objavqena je po~etkom ovoga juna

u izdawu “Pravoslavne re~i”.

Ube|eni da }e, pre svega zbog

Vitezovi}evog znawa,

odli~nog stila i lepog jezika,

a onda i grafi~kom opremom

i vrhunskom {tampom,

ovo delo biti mo`da i

izdava~ki poduhvat godine,

a sigurno najmilija kwiga

gde god se

srpski misli, govori i pi{e,

ùrimo da ~itaocima @rnova

predstavimo bar jedan wen deo.

Za tu divnu mogu}nost

zahvaqujemo se autoru

i izdava~u

46

To je detaq koji nas upu}uje koliko Vuk ima smisla za svoj narod, koliko

mu poznaje dušu, koliko ga istorijski poima. To je detaq koji razrešava ce-

lo epsko pitawe narodnog straha "Al'

se Srbi di}i ne smedoše". Ovaj ovako

dat detaq razrešava i pitawe usta-

ni~kog uputstva: da se pale hanovi i da

svaki svoga ubije subašu; kao i pitawe

zašto je Kara|or|e za po~etak, sigur-

nosti radi, poslao svoje momke da raz-

glase ustanak, ubijaju}i subaše i

pale}i hanove, jer je na taj na~in na-

rodu stavqao mrtvog Tur~ina na vidi-

ku, a paqewem hana je spalio mogu}-

nost svakog odstupawa od ustajawa,

pošto }e Turci u osveti paliti sela

redom. Svedo~e}i o izboru Kara|or|a

za vrhovnog vo`da ustanika, Vuk

svedo~i i o putu koji je narod izabrao.

Vuk, daqe, nije samo video bojeve,

ve} je bio onaj koji vidi i daqe i

dubqe, iza bojeva narod, iza junaštava

sudbine junaka.

PRVO DAHIJE

Pošto je uzeo Poàrevac i

Smederevo, Kara|or|e je zapo~eo op-

sedawe Beograda, prikupivši pod Be-

ograd i vaqevsku vojsku vojvode Jakova

Nenadovi}a koja je ve} oslobodila Va-

qevo i Šabac. U èqi da pokaè kako

srpski ustanak nije protiv samog

turskog cara i carske vlasti, nego pro-

tiv dahija, wihovog zla i zlikovništ-

va, Kara|or|e se starao da ne izaziva borbe sa Turcima iz okolnih pašalu-

ka, pogotovu što se javqalo da iz Bosne ide Be}ir paša sa carskom vojskom

i carskim ovlaš}ewima kako postupiti sa dahijama, kako sa ustalim naro-

dom.

U isti mah ustanici su pokušali da do|u u dodir sa svetom, da me|u

hriš}anskim dràvama na|u saveznika, savetnika, pa i pokroviteqa. Pro-

ta Mateja Nenadovi} zapu}uje se u Rusiju.

HAJDUK ]URÎJA

U vaqevskoj vojsci vojvode Jakova Nenadovi}a, kao jedan od ~etovo|a

nalazio se i starešina hajduka iz Jadra \or}e Obradovi} ]ur~ija. Pusto-

pašan kao hajdu~ki harambaša naviknut da nad sobom nema nikoga do Boga,

KARA\OR\E PETROVI]

(1766. Viševac - 1817. Radovawe)

Bio je onaj Srbin koji je ~ekan

vekovima. Legenda o wegovom ro|ewu

govori da je iz legende za~et.

Ni knez, ni hajduk, ve} vi|eni

doma}in. Ponikao je iz naroda koji

ga je u Orašcu 1804. izabrao za vo|u

ustanka, da kao stoletni hrast

granama Srbiju zakrili.

Wime vo|eni, Srbi su spoznali

slobodu od koje se ne odustaje. Gde je

on od 1804. do 1813. na bojište

stao, niko više nije uzmicao,

jer se wegova hrabrost pretvarala

u hrabrost celog naroda.

Sa dignutim Srbima dizao je dràvu

iz pepela narodnih ogwišta.

U vreme najve}ih Napoleonovih

pohoda, iznenadio je svet svojim

ratovawem i zadivio uspesima.

Traìo je za Srbe

mo}nog hriš}anskog saveznika,

a ostali su sami

spram sve turske carske sile.

Sudbina mu je pripremila

veliku slavu

i tragi~an kraj.

Kara|or|e je ime srpske slobode.

Zauvek!

a i sa Bogom je bio na psovci, ]ur~ija je teško pristao da se povinuje na-

redbama samog Kara|or|a, a sa svojim vojvodom Jakovom bio je u ~estim

~arkama, koje su se završavale èstokim sva|ama iz kojih je mogla pasti krv

ili kroz razra~un novo mirewe.

U wihovom sukobu snurao se jedan davni ra~un iz boja na ôkešini, gde

je Jakov `rtvovao ]ur~iju i wegove hajduke, a ]ur~ija, pak, napustio boji-

šte, tako da su juna~ki tu izginula bra}a Nedi}i. ]ur~ija je èleo po svaku

cenu da digne Jadar u ustanak i nije umeo, a ni èleo, da shvati Kara|or-

|eve razloge da se ne muti turska vojska iz Travni~kog pašaluka. Kara|or|e

je uspeo da za izvesno vreme smiri ]ur~iju, imenovavši ga svojim megdan-

xijom (kad Turci izazivaju samog Kara|or|a na megdan, na dvoboj izlazi

]ur~ija).

PO@AREVA^KI NO@EVI

U deobi nekih srebrnih noèva iz ustani~kog plena zadobijenog pri

osvajawu Poàrevca, vojvoda Jakov je podelio tri noà svojim ~etobašama,

ostavivši ]ur~iju bez noà, stavivši mu time još jednom do znawa da je on

wegov svemo}ni starešina. ]ur~ija je to, pak sa svoje strane, shvatio kao

veliku i tešku uvredu. To mu je bio razlog da se sa Jakovom još jednom svadi,

ovoga puta u crkvi, pred Bogom, zaklevši se na kraju da mira sa Jakovom

više ne}e biti.

U isto vreme desi se da je jedan od ]ur~ijinih momaka prekršio Ka-

ra|or|evu naredbu o

štedwi municije, puca-

ju}i na patke. U svoj

svojoj prekosti, a i iz

èqe da na ovom slu-

~aju svoju naredbu svi-

ma dobro u pamet utuvi,

Kara|or|e je ovog ne-

poslušnika kaznio na

svoj na~in, skresavši

mu kubure u ra~ve.

Tako je, po Vuku,

Kara|or|e i oglašavao

svoje starešinstvo: "I

tako se Kara - \or|ije

primi starješinstva i

po~evši odmah gospo-

darski suditi i zapovi-

jedati i mjesto prijetwe

iz pištoqa ga|ati,

oglasi starješinstvo

svoje po svoj Srbiji."

]ur~iji su noèvi bi-

li razlog da napusti Jakova, a time što mu je Kara|or|e ubio hajduka sam,

bez wegovog suda, shvati da je razrešen i moralne obaveze da bude

47

JAKOV NENADOVI]

(oko 1765. Brankovina - 1836. Brankovina)

Digavši u ustanak Vaqevsku, Šaba~ku, Uì~ku

i Sokosku nahiju, on je kao srpski vojvoda

ostvarivao ono što je hteo wegov stariji brat,

knez Aleksa. Ako je Aleksu krasila mudrost, wega je

krasila odlu~nost. Bio je u senci brata i sinuo je

posle wegovog tragi~nog kraja. Bio je hrabar

vojskovo|a, ali su i sve pobede knezova wegovih nahi-

ja

bile wegove. Voleo je da ga slave. A imali su i za

šta. Wegovu slavu oglasio je prvi ustani~ki

liveni top, koji je nabavio s tvrdog Varadina.

@eleo je da bude ve}i i od Kara|or|a, ali je

na kraju pristao da bude prvi do wega.

Oli~ewe srpskog ustani~kog gospodstva, kada

je postao pope~iteq unutrašwih dela, brijali

su ga pred dva ogledala. Sam je Vuku zapisao pesmu

o svom Boju za Uìce.

Kara|or|ev megdanxija. Tako je ]ur~ija skupio svoje hajduke i napustio

ustani~ku vojsku pod Beogradom.

USTALAC JADRA

Od Beograda je ]ur~ija otišao pravac u Jadar. U Jadru je kod Trši}ke

vodenice, takore}i nadomak Loznice, okupio sve vi|enije Srbe Jadrane,

izgrdio ih na pasje obojke što ga sramote i što još nisu u ustanku, podelio

ih u tri ~ete i napravio planove o uzimawu gradova: Loznice, Lešnice i

Krupwa. Me|u brojnim Trši}anima koje je poveo u bunu, ]ur~ija je uzeo i

mladog Vuka Stefanovog, sedamnaestogodišweg mladi}a za svoga pisara.

Zalud je Stefan sve ~inio da ga zakloni, da ga me|u ustanicima zameni.

Ni o~nski saveti nisu Vuka zadràli da ne krene sa hajducima.

Vuk je i od ranije bio zadivqen ]ur~ijom, wegovom silinom i wegovim

junaštvom.

Tako je Vuk, takore}i iz detiwstva, prekora~io najve}u planinu - ku}ni

prag zakora~ivši u ustanak, sa perom u desnoj ruci kao ustani~ki pisar i

sa kuburom za pojasom, na dohvatu leve ruke.

PRVO PISMO PISARA USTANKA

Prvo pismo koje je Vuk napisao ]ur~iji bilo je pismo - poziv Turcima

iz Loznice da se predaju bez boja.

To pismo je Vuk pamtio kao O~enaš da ga je po se}awu dvadeset ~etiri

godine kasnije naizust zapisao:

"Lozni~kome kadiji i svemu xematu od raje Jadranske pozdravqe. I mi

smo na zulum ustali, to jest: na ~itluksahibije i na subaše, i na ostale

zulum}are, koji cara i wegova suda ne slušaju, a svi ostali Turci, koji su

do sada me|u nama mirno i pošteno ìvili, neka se ne boje ništa, ve} neka

sjede svaki na svojoj ku}i, i gledaju svaki svoj posao. Koji pak ne}e s nama

pristati na ovo, oni danas neka izi|u iza varoši pred nas, da ne palimo

ku}e pravim qudima."

KWIGONOŠA

Me|utim, uz pismo vaqalo je pokazati i junaštvo.

Pismo je u Loznicu trebao poneti onaj koji ga moè i Turcima protu-

ma~iti, to jest onaj koji ga je i pisao.

Vuk se pod starost se}ao svoga de~a~kog straha i ponosa dok je u Loznicu

ulazio. Ujahao je u onu Loznicu koju je pre skoro deset godina napustio isto

sa strahom, od kuge.

U spisu Prva godina srpskoga vojevawa na dahije, Vuk sebe ne pomiwe,

ni kao pisca, ni kao kwigonošu. On zna da istorija ne voli prvo lice, pri-

vatnost, hvalisavost i uvek }e sebe samog prevesti u nekog tamo kome se ni

ime ne zna. Pogledajmo kako je Vuk samog sebe obezli~io, opisuju}i svoj

ulazak i povratak iz Loznice (i kolika je to razlika u odnosu na priznawe

u razgovoru da je u Loznicu ujahao i da u strahu nije gledao ni levo, ni de-

48

sno, pa nije ni primetio da je Loznica pusta):

"Kad kwigonoša do|e s ovom kwigom u Loznicu, a to Loznica pusta, niti

u woj ima kadije ni muselima: nego svi, kako su ~uli, šta je bilo u Šuruci-

ma, pobjegli preko Drine, dok nije ]ur~ija udario Gu~evom i zatvorio im

put. Pošto se kwigonoša vrati i donese taj glas, Sari} se podigne sa

Jadranima, i u pustu Loznicu u|e bez puške i, poaravši je, ostave u woj

Tronoškoga igumana Melentiju, kao mjesto kadije i arambašu Mitra Tu-

fek~iju s nekoliko hajduka mjesto muselima, ostala vojska sva ode na

Smrdan i iznajprije se ulogori na dnu Koviqa~e..."

VUK PIŠE KARA\OR\U

Oslobodivši Jadar ]ur~ija je postao starešinom celog kraja. Postavio

je straè na Drini i izvestio Kara|or|a šta je uradio. Ovo izveš}e Ka-

ra|or|u bilo je drugo Vukovo ustani~ko pismo.

Vuk je sa ponosom kitio kwigu Kara|or|u o oslobo|ewu još jednog kraja

Srbije.

Kara|or|u baš i nije bilo pravo što se otvorila još jedna ratna kra-

jina spram Turaka drugog pašaluka. Ipak je bio zadovoqan što je još jedan

kraj Srbije slobodan. Zato se Kara|or|e i nije sloìo sa Jakovom koji je

smatrao da treba di}i vojsku i s wom oti}i u Jadar te ]ur~iju kazniti za

neposlušnost. I kada je Jakov ustvrdio da ]ur~ija se ne}e na ovome ustavi-

ti, Kara|or|e nije popustio, ne zbog ]ur~ije, ve} da ne pravi rastur vojske

ispod Beograda, sada kad je u grad propustio Be}ir pašu, pa i wega drì

opkoqenog, ište}i da Srbima izru~i dahije.

MITROVA^KA SKELA

]ur~iji nije bilo dosta što je postao gospodar Jadra, nego je zaposeo i

neke vaqevske i ma~vanske krajeve koji su bili pod komandom vojvode Jakova

Nenadovi}a, najmo}nijeg ~oveka me|u ustanicima, naravno posle Kara|or-

|a.

Sa skela na Savi, preko kojih se obavqala sva trgovina sa Austrijom, pa

i municijom, ]ur~ija je prognao Jakovqeve qude, koji su i skelarinu napla-

}ivali i postavio svoje qude, koji }e je u budu}e za wega napla}ivati.

Na mitrova~koj skeli mladi Vuk prvi put prelazi Savu zajedno sa ]ur-

~ijom gde u Sremu prodaju Austrijancima zarobqena turska goveda i kupuju

barut.

U potpunoj op~iwenosti ]ur~ijinim junaštvom Vuk od wega traì da i

on ide u bojeve. @eqa mu je da bude junak.

Besan što mu je ]ur~ija oterao qude sa skela, što je zaposeo krajeve koje

je on drào i što smewuje starešine, postavlqaju}i svoje, Jakov Nenadovi}

traì od Kara|or|a da mu dopusti razra~un sa ]ur~ijom. Kara|or|e je i za

Jadar traìo autonomiju, koju od Be}ir paše ište za Beogradski pašaluk.

Zvorni~ki Turci i oni koji su izbegli u Zvornik iz Loznice, Lešnice i

Krupwa ne mire se sa gubitkom svojih spahijskih i drugih imawa u Jadru.

Dok se Mehmed paša koleba i ~eka carske odluke o ustanicima, dotle grupe

49

Turaka vo|ene Jadarskim spahijom i velikom ukoqicom Ali-begom Vida-

ji}em prodiru u Jadar i po~iwu da pale sela. Tuci su ovde i brojniji i

nadmo}niji.

TRŠI]KI BE@AW

Vuk sa knezom Antom Bogi}evi}em okupqa narod i vodi ga u beàniju

preko Cera.

Narod nastavqa beàniju prema Vaqevu, a Vuk se vra}a ]ur~iji da mu

piše o~ajna pisma Kara|or|u i Jakovu, u kojima moli za pomo}.

]ur~ija se hrabro bori, ali sa malo pušaka, mala je i snaga.

Dok on sa hajducima jednu grupu Turaka suzbije, dotle im druga grupa za-

pali selo iza le|a. Trši} je spaqen. Zapaqeno je i grobqe. Mus-aga Fo~i},

jedan od u Bosni izbeglih dahija, vodi jednu grupu Turaka, sa kojom uspeva

da se tajno probije do Šapca.

U Šapcu je ubio oko dvesta qudi i iskopao svoje skriveno blago sa oko

dvesta kilograma zlata i srebra.

Sa blagom se slavodobitno povukao u Bosnu. Saznavši za ovo Jakov Ne-

nadovi} izveštava Kara|or|a da je ]ur~ija proveo Turke kroz Jadar i kroz

Ma~vu, sve izme|u Srba, u Šabac. Kara|or|e razqu}en što su Turci toliko

upušteni u Srbiju, šaqe vojsku da ih uzbije i spase narod, a ]ur~iju pre-

pušta komandantu ove vojske vojvodi Jakovu Nenadovi}u.

JAKOV SE SVETI

Jakov sa vojskom stiè u Jadar i naizgled se miri sa ]ur~ijom kome po-

klawa onaj srebrni no` u znak priznawa svoje pogreške.

Slavodobitni ]ur~ija, ne shvata da je upao u zamku i da je u zamku uveo i

momke iz svoje pratwe, me|u kojima je i wegov pisar Vuk Stefanov. U jednom

trenu Jakovqevi qudi savladaju, razoruàju i pobiju ]ur~ijinu pratwu.

Kasno otkrivši prevaru ]ur~ija je pokušao beg, brane}i se kao zver. A

kada je pao u ranama, Jakovqevi qudi su ga dotukli puškama kao motkama.

Vuk je bio svedok strašne ]ur~ijine smrti.

Malo je nedostajalo da i sam izgubi ìvot. I wega bi zadesila ista sudbi-

na koja je zadesila potom sve ]ur~ijine hajduke, da se uz Jakova nije nalazio

kao pisar wegov ro|ak Jefto Savi} ôtri}.

Jefto je oteo Vuka iz ruku Jakovqevih qudi i izmolio od Jakova wegov

ìvot.

Tako se završilo Vukovo vojevawe.

Jefto ôtri} je vratio Vuka u Trši}. Tu je Vuk zatekao ìve roditeqe i

mla|eg brata, nesre}ne na zgarištu ku}e. Tako je mladi Vuk osetio i ushit

narodnog ustanka, ali i svoj veliki qudski poraz. Video je i junaštvo i

stradawe. Upoznao je vojvode u boju slavne, ali razmetne u sjaju i slavi.

KAD JE QUBIO RUKU MITROPOLITU STRATIMIROVI]U

Onim istim kundacima pušaka, onim istim udarcima kojima su momci

Jakova Nenadovi}a dokraj~ili \or|a ]ur~iju, ustalca Jadra u ustanak, zatu-

50

caju}i ga kija~ki, onako kako ~obani vukove zatucaju, u dušu je zatu~en i Vuk

Stefanov, pismena ruka Jadra u buni. Ona ista radost s kojom je pisao iz-

veš}e Kara|or|u da je Jadar slobodan, pretvorila se u veliku moru, kada se

vratio u Jadar, u Trši} opet pod vlaš}u Turaka, kada se našao na zgariš-

tu ku}e u kojoj se rodio.

Idu}i iz Ma~ve u Jadar, zajedno sa novim gospodarom Jadra trši}kim

knezom Jeftom Savi}em ôtri}em, video je da je Jakovqeva vojska u jabu~aru

u Klubcima, na bivku pobila šezdeset

]ur~ijinih hajduka.

Spoznao je tada svu dubinu one narodne

pitalice:

"Ko ti izvadi oko?"

"Brat!"

"Zato i jeste tako duboko!..."

Spoznao je usud srpskih deoba.

NIKAD VIŠE ME\U TURKE

Vukov otac Stefan, zajedno sa novim

gospodarom Jadra opet pod Turcima Jeftom

Savi}em ôtri}em, odlu~io je da Vuka

pošaqe iz Srbije.

I Stefan i Jefto su èleli da onog ko je kitio kwige Jadra u buni, uklo-

ne što daqe od turskog pogleda i od domašaja ruke s jataganom. Tako je

porodi~nim ve}em odlu~eno da Vuk po|e u Austriju, u Srem, u Karlovce, u

srpsku gimnaziju, ako bude primqen, gde jedino moè nad kwigom zaboravi-

ti i hajduke i ]ur~iju.

Odlaze}i iz Jadra, Vuk se osvrnuo, iza wega je ostalo spaqeno wegovo de-

tiwstvo i mladi}stvo u narodu, u ìškama koje peku dušu, koje }e celog ì-

vota iz duše raspretavati. Da li je odlaze}i zakleo se da više ne}e u Jadar

i Trši} pod Turcima stupiti?

Verovatno, mada za to nema pisanih tragova.

îwenica je da od tada nije više nikada stupio na tlo pod turskom vla-

š}u. Jadru i Trši}u }e se vra}ati samo slobodnim, 1809. kada ga je noga

zabolela i tek 1845. godine.

PREKO ISTE SKELE

Po~etkom 1805. godine, u kojoj su Srbi ustanici posekli dahije, a u Beo-

gradu dràli opsednutog Be}ir pašu sa carskom vojskom, u kojoj je Napo-

leon Bonaparta, ve} francuski car sa slavom osvaja~a, Poùnskim mirom

oduzeo od Austrije Dalmaciju i sa delovima Slovenije napravio Iliriju,

Vuk Stefanovi} je prešao reku Savu, na skeli kod Mitrovca, u Austriju, u

Srem. Prešao je onom istom skelom kojom je Savu prelazio s ]ur~ijom, te-

raju}i na prodaju turska goveda iz plena zauze}a Loznice i Lešnice. Pre-

vezao se onom istom skelom koja je ]ur~iji glave došla, prevoz je platio

Jakovqevom skelexiji.

51

KARLOVA^KA

GIMNAZIJA

Karlova~ka gimnazija je bila

veliki ponos wegovog

utemeqiteqa i zaštitnika

mitropolita

Stefana Stratimirovi}a.

Bila je to s pravom, jer su se

u woj dizali naraštaji za

dobrobit prosvete i

dràvnog vaspostavqawa

Srbije.

BE^KA KRUNA - SRPSKO PRAVOSLAVQE

Mada je prešao u srpske krajeve Austrije, koje je od krajeva iz kojih je

došao delila samo reka Sava, mada je došao i me|u Srbe preko reke dose-

qene u posledwih dvesta godina, neki i u seobi kojom su Karaxi}i u Trši}

došli, Vuk se odmah osetio kao stranac.

Osetio se ne samo kao stranac u drugoj dràvi, nego kao stranac i me|u

austrijskim Srbima, koji su ìveli u dvojstvu vlasti. Jednu vrstu vlasti je

propisivala austrijska dràva, sa vojskom, administracijom, zakonima i

carem iznad svega. Sa ovom vlaš}u se suo~io Vuk iskora~ivši sa skele -

morao je u obavezni petnaestodnevni karantin.

Druga vrsta vlasti ~ekala ga je u Karlovcima - vlast srpske pravoslavne

crkve, koja je crkvenim kanonima, gra|anskim i trgova~kim kodeksima i

karlova~kim mitropolitom iznad svega, sve ~inila da sa~uva nacionalnu

bit i celinu Srba u Austriji.

Qudi su u isto vreme bili odani i jednoj i drugoj vlasti. âk su i sami

Srbi bili ovde i u jednoj i u drugoj vlasti, jer je Austrija i naseqavala

Srbe na svojoj teritoriji kao grani~are zarad ~uvawa spram Turaka, daju}i

im izvesne ustupke, me|u kojima je bilo javno priznavawe jurisdikcije pra-

voslavne crkve, mada je tajno radila za priznavawe katoli~ke unije.

Ove dve vlasti su bile u nekom tajnom ratu, koji su vodile na sve mogu}e

na~ine, iako su javno pokazivale se kao saglasne. Dràva i car su pošto-

vali mitropolita (koga je ina~e dvor sam po izboru imenovao), srpsku

crkvu i Srbe, ali gde god su mogli da im šta kako uštrbe i uskrate, to su im

i uradili. Srbi i srpska crkva su bili zahvalni caru i dràvi za sve što

im je dala, ali su traìli stalno ono što im je uskra}eno ili uzeto. Car i

dràva su naizgled odustali od negda{weg administrativnog prisiqavawa

pravoslavnih Srba da priznaju katoli~kog papu i da se priklone vrhovnoj

vlasti katoli~ke unije. Naizgled, to su javno prepustili dogovoru dve crkve

i dragoj voqi Srba da li }e u veri ostati ortodoksni ili }e postati uni-

jati. Tajno su me|utim, i daqe radili nesmaweno na uniji, sa razli~itim

uspehom, kako bi vojnu granicu u~inili jednovernom - katoli~kom.

NEKI DRUGI SRBI

Mitropolit i srpska crkva su javno bili duboko odani i zahvalni caru

i dràvi, ali su i od dobijenih ustupaka podozrevali, traè}i u wima

drugi tajni i pravi smisao. Sve što je dolazilo od dràve primali su s

usiqenom radoš}u i sa velikim duševnim nepoverewem. U toj dvostrukoj

odanosti i dràvi i crkvi, qudi su i me|u sobom bili nepoverqivi. Tako je

Vuk Stefanovi} prešavši Savu sreo neke druge Srbe. To su qudi uvek sa dve

misli. Qudi sa bar dva nauma. Sa jednim ponašawem u ku}i, sa drugim u

dràvi.

S medom na usnama i gor~inom u duši.

Nau~en da govori ono što misli i da ~ini po onom što govori, Vuk je u

Karlovcima odmah upao u nesporazume i neprilike koje su ti nesporazumi

stvarali.

52

LUKIJANOV \AK

U Karlovcima je Vuka prihvatio Lukijan Mušicki, potomak srpskih

doseqenika iz vaqevskih Muši}a, srpski pesnik na glasu kao "miqenik

muza serbskih", profesor kliri~ke škole i arhi|akon kome se predvi|ala

mitropolitska budu}nost. Tu budu}nost mu je odavno ve} bio namenio sam

mitropolit Stefan Stratimirovi}. Ali ova budu}nost se nikada ne}e nas-

mešiti setnom pesniku Glasa narodnoqubca.

Lukijan, kome je ovo crkveno ime dato po filozofu Lukijanu iz Samose,

uzima Vuka, po svoj prilici po savetu samog preosveštewejšeg mitropoli-

ta Stefana Stratimirovi}a ("Pokroviteqa Muza Serbski") kome je Vuk

došavši u Karlovce poqubio desnicu i predao pismo jadarskog kneza Jefta

Savi}a ôtri}a. Lukijan uzima Vuka da mu pomaè u patrijaršijskoj bi-

blioteci, da pravi prepise pisama, da je za hranu ~isti i odràva. Za sve

ovo Vuk }e kasnije biti zahvalan samom mitropolitu Stratimirovi}u za

milost i blagodejanije - što nas i upu}uje da je Lu-kijan po wegovom savetu

postupao.

U isti mah Vuk je, po mitropolitovom odobre-wu poha|ao Lukijanovu

kliri~ku školu i u~io nema~ki jezik, sa nadom da }e se i potom upisati u

Srpsku gimnaziju na nema~kom jeziku.

Gimnazija je bila mitropolitov ponos za koju je prave}i u Karlovcima

"Serbski parnas" sam birao profesore i snivao da jednom postane

Akademija serbske slovesnosti.

EPSKI NESPORAZUM

Uz nesporazume sa trgovcem Radulovi}em koji je tajno kupovao barut za

ustanike u Srbiji i koji ga je tajno u Srbiju slao, ali i za dobre novce, koji

je hteo biti i rodoqubac, ali je bio i onaj koji zna da zaradi na rodoqubqu,

Vuk je imao i jedan usudni nesporazum sa svojim u~iteqem Lukijanom:

"Prije osam godina ja sam ~uo u Karlovcima Sremskim (u mjestu gdi sam

se ja onda, sa jošt nekoliko Serbijanaca, u blagodjejaniju Otca i Pokro-

viteqa Muza Serbski nahodio; i gdi sam na moju veliku i nezaboravnu à-

lost poznao da ima na svietu još više nauka, osim našega Psaltira i ~a-

slovca) gdi zahtevaše Gospodin, sadašwi Arhimandrit, Lukijan Mušicki,

da mu napišemo ako koi zna prosti pjesana Serbski.

Ja sam onda, istina, imao u pameti razli~noga roda pjesana, pet puta

više, a deset jasnije, nego sad; ali mu nijesam smio ni jedne dati; jerbo sam

cijelo mislio da se on ~rez to podsmijeva nama, kao mom~adima, koja su po

šumi kod sviwa, kod koza i ovaca odrasla."

Ovo je Vuk sam zapisao u predisloviju (predgovoru) za Malu prostona-

rodnu slaveno-serbsku pjesnaricu u Be~u 1814. godine, a to "pre osam godina"

jeste svedo~anstvo iz kliri{ke škole.

KOPITAR JE TO TRA@IO

Na osnovu sa~uvane prepiske toga vremena Jerneja Kopitara sa Lukija-

nom Mušickim i Stefanom Stratimirovi}em, uvi|amo da je po odobrewu

53

mitropolita Stratimirovi}a (sve što dolazi iz Be~a treba proveriti i

odobriti) Lukijan Mušicki i te pesme skupqao za uglednog be~kog slavistu

i kustosa dvorske biblioteke (hofbibliotek).

Te pesme, me|u kojima nije bilo Vukovih, koje je Lukijan i poslao Ko-

pitaru nisu imale osobite vrednosti i lepote. Kopitar je, me|utim, i posle

ovoga sve vreme verovao da kod Srba mora imati vrednih pesama. Onako

vrednih kakva je pesma o plemenitoj èni Hasan-age koju je Gete svojim pre-

pevom proslavio kod nema~kih ~italaca.

Sa tom verom Kopitar je do~ekao Vuka u Be~u, 1813. godine i uspeo je

odmah da ga ubedi u to što je èleo da mu ovaj put zapiše pesme sa toplih

usana naroda srpskog.

U CARSTVU DUHA

Posle niza nesporazuma, a uvidevši da još ima nauka sem ~aslovca i

psaltira, Vuk se u Karlovcima povukao u biblio-teku.

Usamqivao se sa retkim srpskim i dru-gim kwigama. ~itao je Brankovi}a

hroni-ke o srpskom plemstvu. Oduševqavao se Raji}evom ~etvorotomnom

istorijom.

Tu je bio u prilici da ~ita i one kwige koje je Mitropolit

Stratimirovi} zabra-nio.

Ono što nije bilo dostupno ni najboga-tijim |acima, potomcima srpskog

plemstva u Austriji, bilo je dostupno Vuku.

îtaju}i tajno, doduše sa pre}utnim znawem svoga mentora Lukijana, Vuk

se oduševqava kwigama i u~ewem Dositeja Obradovi}a. A zabrawene su

bile i kwige i misli Dositejeve.

U SRBIJU ZA DOSITEJEM

Zajedno sa ostalim karlova~kim |acima, me|u kojima su bili i budu}i

prijateqi za ceo ìvot Simeon Milutinovi} (Sima Sarajlija) i Dimitrije

Davidovi}, Vuk je klicao Dositeju, kada je u prole}e 1807. prošao kroz

Karlovce, idu}i u Srbiju, gde je trebao rodu i gde je wemu rod trebao.

Kli~u}i Dositeju, dive}i mu se i ~ude}i se što iz Evrope ide u Srbiju,

još za~u|en zagrqajem zabraniteqa i zabrawenog mitropolita Stratimiro-

vi}a i raskalu|era Dositeja, Vuk nije slutio da }e uskoro i on morati na-

trag za Dositejem.

ŠKOLA KAKVE SRBI PRE NIGDA NIGDE NISU IMALI

Ako se i do kliri~ke škole moglo tvrditi da je Vuk bio |ak samouk, od

kliri~ke škole se nije više to moglo tvrditi. U woj je redovnim školo-

vawem nau~io "serbski i nemecki dobro ~itati, slavensku gramatiku sovr-

šil, celu artimetiku i katihizis". Rade}i kao famulus patrijaršijske

biblioteke Vuk je spoznao sve dotadawe štampane srpske kwige, koje su se

tu na jednom mestu jedino tada sve mogle i na}i, u patrijaršijskoj bogoslov-

skoj biblioteci.

54

Uz ve} pomenuto tajno ~itawe dela Dositeja Obradovi}a, spoznao je dela

Zaharija Stefanovi}a Orfelina koji je i me|u prvima zapo~eo reformu

srpske }irilice, veliku ~etvorotomnu istoriju ju`nih Slovena Jovana Ra-

ji}a, višetomna zemqoopisanija Pavla Solari}a, Pri~te, sentence i re~e-

nija Jovana Muškatirovi}a, istoriju Pavla Julinca, prvu satiri~nu kwigu

u Srba - Maksimovi~ev Mali bukvar za veliku decu, zabrawenu Stemato-

grafiju @efarovi}evu, Vidakovi}evu istoriju o prekrasnome Josifu, troto-

mnu fisiku Atanasija Stojkovi}a, ~iji je i Serbskij sekretar, jednog Aran-

~anina na~ertanije Save Tekelije, Radovana i Qubosavu mitropolita Ste-

fana Statimirovi}a...

U Karlovcima je Vuk stekao vrednu osnovu u spoznaji dotadašweg srpskog

kwièstva.

PITAWE JEZIKA

U Karlovcima se Vuk prvi put susreo i sa pitawima jezika i ortografi-

je. Još deceniju pre Vukovog dolaska u Karlovce, na konferenciji okru`-

nih direktora srpskih škola Osijeka, Sombora, Temišvara, Velikog Vara-

dina i Karlovaca, mitropolit Stefan Stratimirovi} je dobio sva ovlaš-

}ewa za izjedna~ewe srpske ortografije.

PUSTI SAN O UÊNOM SVETU

Mitropolit Stratimirovi} se najviše pitao i kad su bili birani |aci

za gimnaziju, nakon pripremnih razreda. Ne znamo u ~ijoj se nemilosti

našao Vuk. Mo`da i u samoj nemilosti pre~estwejšeg oca.

A mo`da i nije bilo re~i o nemilosti ve} o uverewu da je za Srbiju

junoša dovoqno školovan.

Po završenoj Kliri~koj školi saopšteno mu je da se ne moè upisati u

srpsku gimnaziju na nema~kom je-ziku. Re~eno mu je da je za Srbiju dovoqno

školovan i da u woj sa tom školom moè biti sve.

O~ito da Vukovo školovawe nije bilo za Evropu, po procenama u~ene

gospode karlova~ke.

Ne mora da zna~i kako se Vuk u pripremn-

im razredima ve} zamerio profesorima,

kako je to naj~eš}e tuma~eno.

Oni, jednostavno, u wemu nisu nalazili

ono što su traìli, a nisu cenili ono što

je imao.

Vuka je, pak, mamio svet koji je prosijavao

iz Dositejevih kwiga, u~en i uzbudqiv.

Vuk je napustio Karlovce jadan i ogor~en;

posledwe slike koje je u se}awu poneo bile

su bi~evawe |aka Simeona Milutinovi}a

(Sarajlije) i Dimitrija Davidovi}a zbog

~itawa zabrawenih kwiga.

55

MOLEWE MILUTINU PRED GRAÂNICOM

Evo me Milutine pokoran i pust

Pose~enih ruku na kolenima

Pogledom umornim svetim

ovom prostranstvu nesagledivim

Glasnik nosim ti tapije nedovršene

zakone neosveštane

ìtija predaka da odgonetamo

S kopqem naopako okrenutim zapet ~ekam

Ogwem i ma~em tvoje vojske prosu}e pakao

premudri zapovest

Spasewe je u jurišu ili povijawu glave

Nau~i slavqeni i nepokoreni

Pojemo ti molitvu i gorimo

kalorom tvojih ogweva

Iz novih rukopisa srpskih pesnika

Ratko

Popovi}

56

razvejavaju nas vetrovi pomamni

Sa zida dozivamo te

Svetimo re~ zavetnu sa tvojih oltara

i kwigama evan|elim

kojima ven~ao si naše trajawe u vekov vekova

MOLEWE MILUTINU PRED BAWSKOM

Evo me Milutine pokoran i pust

Pose~enih ruku do lakata

Pogledom kome umor navališe

Kao posledwi tvoj telal

Okrenutim kopqem naopako

Znamewe barjaka ne znam ~ije nosim

Ogwem i ma~em okovan u adu pomamnih tragam za slovom

Dozivam iz blata

Evo nam èzlom u zenice

Glava nam na paw mo}niku pred otrovom se~iva

Velikodušno bri`no poturaju

Milutine dozivam

Da sretnemo se glasom na poqu ovom

Da tvoje Negori~ane Qeviška Bawska

Melemna Gra~anica

Vekuje dan pomra~eni

A`deri zvona mukom umorili

Pogubqenih pravaca i razorenih pragova

Bez grobaqa nadawa i

Od tvog zaveštawa ostala nam

Zvezda danica

Dva vrana gavrana i ona }e

Preostale kosti predaka u tu|inu

Tvoja zemqa Milutine pod sramotu

Bawska svetionik

Vapije re~ molitvenu

Milutine ne okre}i glavu od poganih roda manitoga

Fisni qutom muwom

Razbudi svetiteqe mu~enike

Sabraw u~inite

Rodu spasewem i nadom vratite

57

POSLEDWA VEST

Srce je kucalo nepokorno

Srce je kucalo pokorno

Udarala zvona i zvekiri

Bog se quto karao

Ilija gromovom kamxijom sevao

Ogwena Marija prosipala

prqavu vodu posle kupawa

Jovan maniti pred vodenicom

pokazivao dlanove

Mati moja argatima nosila poga~u

vodu bistru u kr~agu

Ja sedim pod orahom

kidam zvezdama naranxe

Svejedno je ocu mome da li }e kiša skoro

Znam da je srce ìvo

da je kucalo

odavde do ve~nosti

Mlad putujem mle~nim putem

Blago velikoj daqini

iz koje te~e sumwa

Da l san je ili nemir duše

Slobodan narod moj

sre}em putuju}i Srbijom

Poznajemo se i pozdravqamo

Gradove svetlih tmina obilazim

smejemo se ~ini nam se zdravo je naše ponašawe

Pa opet stvarnost

sirota majka moja

sa bosih nogu sazuva ~arape

nit konca nit igle

Traì danu ogledalo

trqa suve ruke

deli samnom suze i glad

Ponavqa molitvu

niko joj ne javqa šta je novo na zapadu

Nema vesti o sestrama mojim

ìvi jedno vreme u tajnom nevidu

58

SSvveett ppooeezziijjee,,poezija sveta

59

Olga Lali} Krovicka, Poqska

TEODORA

Teodora san mora,

an|eo u kutijici,

srce u ruci,

misao u okvir~i}u…

Teodora gleda vijesti.

Broji na ekranu `rtve.

Zaklane, iskrivqene, postreqane.

Teodora još uvijek mala,

ali napamet zna

masakrirana tijela.

60

Viktor [irokov, Rusija

U TOM SVETU OLIWALOM DAVNO

U tom svetu oliwalom davno

sve od ki{a ispirawem groznim,

nikad ìveo nisam ko stvarni

glumac, kockar, sa~initeq prozni.

Retko kao mlad molih se Bogu,

jo{ se re|e zaqubqivah u vo|u;

velim - na put bez amrela mogu -

~ak oluje i ki{e nek do|u.

I ostaja{e suvi ostatak

ose}aja {to s puta bi do{li;

ja deceniju devetu hvatam

da bi napred kud moè se pro{li.

I da vidi se slika sve ista

u ~as isteka biblijskog dana -

ko rjabina {to plotu je svita,

sli~no meni - samo}a joj znana.

Prevod sa ruskog Milivoje Ba}ovi}

61

Lara Dorin, Srbija

KARTA ZA NEGDE

Meni ne trebaju me|uqudski kontakti

Mo`da tek jedan dodir,

ali svemogu}i.

Meni ne trebaju dešavawa i premijere

Dovoqno je ovo što se doga|a u meni.

Meni ne treba televizija i dnevna štampa.

Listam sebe i mewam kanale.

Ja ne marim da palim i gasim svetlo

No} }e ionako pasti,

a sutra }e petlovi zvoniti u šest.

Ja ne moram da produbqujem razgovore.

Dubim misao, i bodem je u zemqu.

Ja ne sadim i ne okopavam cve}e.

Mu}kam neko vreme i gajim neka se}awa.

Ja ne}u da budem ~lan "Postoje}ih"

U~lani}u se u Levi pokret koji ništa ne zna

i nema ambicije.

Dok qudi pored mene prolaze,

pro}i }u i ja pored wih.

Od svih mesta slobodnih, zauze}u prazno.

Tamo gde ima mnogo, ne}u dodavati ništa.

U bioskopu sede}u u posledwem redu,

I ~itati poeziju.

A kada se završi ovo putovawe

od hiqadu kilometara za nigde,

kupi}u kartu za nemogu}u destinaciju,

i ukrcati se na prvi slobodan znak pitawa.

62

\or|e Vulturesku, Rumunija

TUGOVANKA REÎ

Ne,

ne,

ne!

Ne,

ne!

Ne ubijajte poeziju govore}i!

Ali da,

ali da,

govorite!

Govorite,

govorite,

govorite!

Govorite da ne ~ujete àmor kamena

kada se otkida od planinske stene.

Dole, u dolini, majstor ga sme{ta u zid tvr|ave

i urezuje slova sa imenima wegovih kraqeva.

Smeje se dleto smrti:

"Slova su isto re~i

ili su ona kameni prah?"

Vetar slu{a i budi se

duvaju}i ponad wih:

auuuh,

auuuhuh,

uuuuuhhh!

Nepro~itane re~i tuguju:

"Da li smo mi prah ili smo

ime wegovo?"

63

Neko }uti

i drì kamewe u planinskoj steni,

drì prah pod korom kamena,

slova drì u re~ima kojima nam

doziva ime

to jeste re~ kojom pri~a

zapo~iwe

opet i opet.

Sa rumunskog preveo Adam Pusloji}

64

[ang Xen, Kina

RODNI GRAD

Voz i ja napuštamo rodni grad

Ja nerado, ali moram

Pitam se koliko ima qudi sli~nih meni

Koji se jednom vra}aju u svakih nekoliko godina

U sebi nose}i na duè daleki rodni grad

Da bi preìveli, stranu zemqu nazivaju rodnim gradom

Sa velikim bolom

Rodni grad nije postao opravdawe

Rodni dijalekat nije teško promeniti

On je DNK unutar emocija

U stranoj zemqi

Ho}e li materwi dijalekat biti sre}an

Ho}e li misao o detiwstvu biti nevesela

Kada posti|eni jednom napusti grad

Da bi zaradio za ìvot

Ali bez mogu}nosti da se vrati ku}i

I kap suze tuge i àlosti

Preokrene u so

Qudi iznad pedesete godine ose}aju

Da sunce greje isto kao mesec

Samo u rodnom gradu da li ugqenik

~eka u zasedi crne vatre

Voz brzo juri

Okre}em lice nazad prema pre|enom putu

I smeštam se udobno

Napuštam rodni grad gledaju}i unazad.

Prevod sa engleskog Dragan Dragojlovi}

65

Stevka Kozi} Preradovi}, Republika Srpska

SLIKA

(Nenadu Radanovi}u)

Za brdima brda slika:

Sat navijan

pri~nom re~enicom

Golubovi i gospe

(krvavom cestom)

Opanci ~arobni

pripadaju majci

djetiwstvu

opomeni

a Vrata jeseni

mu~eniku i èni

(sa velikim @

malovremenog ìvota)

O, k}eri!

Tjesnac smijeha

vratio se meni

u vakuum ~isti

za brdima brda

od Bawaluke do Vele Luke

gdje }utke treperi

NA SVJETLOST OBJEŠENA

najskupqa

biografska slika

66

An|ela \aneli, Italija

QUBAV I/ILI SMRT

Baš u ostacima senki nebo cepa mutnu svetlost zore.

Glinena stopala ima novi dan i odoru od katrana.

Maestral šiba ledenim jezicima uspomena.

Na istoku more podse}a na krhotinu zore.

Ma~jim korakom tvoja suština smešta se u utrobu.

Prevazilaziš besmisao no}i i sobom je ispuwavaš.

Prizvana rana je svilasti pokret tvog tela od abonosa,

Strast mi neo~ekivano preseca put.

Pritajio se ponor tišine i preti fitiqima.

Blistaju mine, bqesci tvojih o~iju, i prete pobunom.

Tvoja odsutnost kopa pukotine na mojim usnama.

Dušu grizu oštri zubi nostalgije.

Na grebenu crvenda} odapiwe strele.

An|eo drhti, bri`qivo sklawa San i arhivira ga

u se}awe. Nikada više ne}e biti nove plovidbe nebom.

Niti varqivih izvesnosti, niti idolopokloni~ke osvete.

Da li Qubav i Smrt preokre}u istoriju?

Ho}e li Qubav ili Smrt ugasiti plamenove u ku}i mr`we?

Prevod sa italijanskog: Dragan Mraovi}

67

Renat Giqfanov, Rusija

Okrutan je Istok. Isto~nik je ipak.

Da, on je isto~nik, i stablo, i koren.

A Zapad je samo otkinuti listak,

premda misli da je druga~ije skrojen.

@agori pijaca, qudi tma i tušta.

U pakao gone Muju i Ahmeta

brkata, na crni luk bazde}a usta.

Raj tih jednokratnih i belih predmeta

tu| im je isto kao što je ~ista desan

kvarnom zubu; on je za wih poput boqke

u ~ijem `drelu su belina i bqesak

~iste, porcelanske u nu`niku škoqke.

U prašini ~almi protivni~kih krpe:

plot u kiselini rastopi im tiran,

a zatim - jer ovde pravila ne trpe -

od pristalica je i on likvidiran.

Teàk zadah. Mrtvi leè u hrpama.

Rojevi mušica. @ene liju jade.

Tabaju suniti, praše kaqa~ama...

Ovde više krvi zna~i - više pravde,

i ovde je ~ovek - slabi} ili junak -

tek par~ence mesa za sto qudo`derski,

a kada se teret muka ura~una,

svaki tiranin je skoro Dostojevski.

Zevaju na sofi Xoni i @an Pol.

U kravqe im o~i zija divqa smutwa.

Eto zašto tako zanosi ih bol,

i otkuda ta za krvqu ùdwa.

Savest im prepreke još nije ~inila.

A što se sjajne, crne krvi ti~e -

jeftinija do|e od šare mastila

ispod pesnikovog pera što isti~e.

(2005)

Sa ruskog preveo Dragan Bukovi~ki

68

Albertina Benedeto, Francuska

Qudi s tako malo

vidika bez boje

duvaju u nadu

àrko raspaqenu

Makovi ogromni

ba~eni vetrom

sa druge strane

kao zov ìvahan i treptav

Mamqewe prole}a

da se sve napusti

da se sve pokuša

Na izmaku snage

morem

nada je tek krhki brodi}.

In memoriam Lampedusa

69

Gègo` Val~ak, Poqska

UMRLA ZEMQA

Se}awe na pobijene mališane

21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu

Bio je september, lep, poqski.

Dobro znamo taj datum.

"êtvorkama su do neba išli

vojnici sa Vesterplatte"*

Pesnik je znao da vojska

i postoji da gine,

al' voditi male školarce

pred uperene karabine?!

21. oktobar

Kragujevac šokiran time.

Za~u|en je gledao, nemo,

dok vrele cevi se dime.

Smatrali su Germani

da wima nema premca:

Sto Srba treba sma}i

za ubijenog Nemca.

A kad nestade odraslih,

~etvorke ka nebu vrve.

pobiše podmladak Kragujevca

godine ~etr'es prve.

Svi koji ne veruju

u Desankinu "Krvavu bajku"

* Vesterplatte - u Gdawsku - po~etak II Svetskog rata, gde su Nemci udarili

na nas od mora. To je citat iz kod nas poznate pesme velikog poqskog pesni-

ka Konstantego Ildefonsa Gal~inskog.

70

neka izve~eri po|u

po Šumari~kom parku.

Tuda još, u sveloj travi,

cvile streqana deca.

Lutaju nevine senke.

Umrla zemqa jeca.

Prepevao na srpski Radomir Mi}unovi}

71

Kwiga za sve koji vole da ~itaju

dobro napisane istorijske studije

(M. Radojevi} i Q. Dimi}, Srbija u Velikom ratu 1914-1918)

Zbog sve u~estalijih nastojawa odre|enih sredina na Zapadu da izvrše

reviziju istorije koja se ti~e odgovornosti za izbijawe Prvog svetskog rata,

Srpska kwièvna zadruga i Beogradski fo-rum

za svet ravnopravnih poverili su zadatak na-

šim istori~arima, profesorima Miri Radoje-

vi} i Qubodragu Dimi}u da, ukratko, u saètom

obimu, napišu istoriju Srbije u Prvom svetskom

ratu i, izme|u ostalog, pokaù da li Srbija, zbog

Sarajevskog atentata snosi odgovornost za izbi-

jawe rata, kako je s raznih strana, u posledwe

vreme, optuùju neki revizionisti. Autori kwige

Srbija u velikom ratu 1914-1918. napisali su,

kako su i naglasili u podnaslovu, Kratku istori-

ju koja se ti~e rata i svih va`nijih ratnih zbi-

vawa koja se odnose na Srbiju. Oni nisu imali

zadatak niti su u ovaj posao ušli s namerom da

vrše nova i opširna arhivska istraìvawa.

Ciq im je bio da na osnovu obimne objavqene

arhivske gra|e na našem i stranim jezicima i

veoma bogate doma}e i strane literature napišu

kwigu kojom }e biti obuhva}eni najva`niji problemi koji se ti~u rata i

u~eš}a Srbije u tom ratu. Pro~itavši kwigu sa zadovoqstvom mogu da

kaèm da su autori postigli ciq kojem su teìli. Iako nije bilo lako ovla-

dati ogromnim brojem ~iwenica kojima obiluje nacionalna i svetska isto-

riografija o Prvom svetskom ratu, autori su u tome uspeli. Oni su pokaza-

li da je srpsko pitawe, shva}eno kao nu`nost oslobo|ewa delova srpskog

naroda i wi-hovog ujediwewa sa Srbijom, istovremeno bilo i va`no pitawe

evropske istorije. Kwigom je pokazano i dokazano da su oko srpskog pitawa

i na~ina wegovog rešewa bili su~eqeni interesi velikih sila zaintereso-

vanih da me|unarodne probleme rešavaju nagodbama unutar postoje}eg

"evropskog sistema".

Ve} u Predgovoru autori su decidirano naglasili, u istoriografiji

utvr|enu ~iwenicu, da je atentat u Sarajevu bio samo povod za rat, a da su

uzroci wegovog izbijawa bili mnogo sloèniji. Srbija rat nije èlela i u

wega je ušla vojni~ki, ekonomski i finansijski nepripremqena, ali sa

visokom nacionalnom sveš}u i zreloš}u da brani svoju dràvnu nezavi-

snost. Weni interesi podudarili su se s interesima sila Antatnte, koje ni-

su htele da dozvole Nema~koj da osvoji svetsku mo}.

Pored Predgovora i Zakqu~ka, kwiga sadrì šest poglavqa. Naslov pr-

vog poglavqa Od Berlinskog kongresa do Sarajevskog atentata predstavqa sa-

ètu istoriju razvoja Srbije u ozna~enom periodu s posebnim obzirom na

odnose s Austrougarskom, koja se sluìla svim raspoloìvim sredstvima

Biblioteka

Pi{e:

akademik Vasilije \. Kresti}

72

da Srbiju zadrì u potpunoj dràvnoj, politi~koj i ekonomskoj zavisnosti.

Srbija se odupirala takvim namerama Monarhije, što je, naro~ito posle

dinasti~ke smene 1903. iz godine u godinu sve više zaoštravalo odnose iz-

me|u dveju dràva. Iza Austrougarske i wenih sukoba sa Srbijom stajala je

Nema~ka sa svojim imperijalnim ciqevima i te`wama za ostvarivawem

svetske mo}i. Ve} tada, u tom periodu, te dve dràve bile su spremne i si-

lom da ostvare svoje ciqeve. One su ve} tada stvarale ratne planove kojima

je bio ciq potpuno pokoravawe i razbijawe Srbije. Austrougarska je zazi-

rala od svog ju`nog suseda slute}i da on, kao Pijemont Ju`nih Slovena,

predstavqa ozbiqnu opasnost po teritorijalni inegritet Monarhije.

U drugom poglavqu, koje nosi naslov Po~etak velikog rata, podrobno su

opisani doga|aji koji se ti~u Sarajevskog atentata, austrougarskog ultima-

tuma Srbiji, odgovora Srbije na ultimatum i Julske krize, koja je usledila

posle atentata, uo~i izbijawa rata. Du`nu pa`wu autori su posvetili ciqe-

vima zbog kojih je Austrougarska objavila rat Srbiji. Izraèni još pre

objave rata, ti ciqevi sastojali su se u tome, kako je napisano u jednom me-

morandumu, da Srbiju treba brutalno kazniti, potpuno je uništiti i uklo-

niti zato što predstavqa smetwu miru. Deo tog plana predvi|ao je weno

umawivawe, krwewe suvereniteta, izolaciju, podelu wene teritorije i pod-

vlaš}ivawe, do mere koja bi je onemogu}ila za samostalan ìvot. U plano-

vima je bilo re~i i o formirawu svojevrsnog saveza balkanskih dràva, u

kojem ne bi bilo smawene i podeqene Srbije, ali bi savez imao zadatak da

taj deo evropskog kontinenta štiti od panslavizma. Polaze}i od pomenutih

ciqeva autori su zakqu~ili da oni jasno ukazuju na to da je celokupna poli-

tika Austrougarske teìla ostvarivawu hegemomije na Balkanu, što su bili

i pravi razlozi za otpo~iwawe rata. Ka`wavawe Srbije, koje je trebalo iz-

vesti vojnom akcijom, prema predvi|enom planu moralo je da bude pro-

pra}eno ozbiqnim diplomatskim pripremama koje bi uklonile sumwu da je

Austrougarska vinovnik rata. I ma|arski ministar predsednik Ištvan Ti-

sa traìo je 8. jula 1914. od cara Frawe Josifa da se veštim povla~ewem

poteza krivica za rat prebaci na Srbiju. Uprkos tim i takvim veštim po-

vla~ewem poteza da se krivica prebaci na Srbiju, postoje brojni uverqivi

dokazi da je Austrougarska èlela rat. Jedan od takvih dokaza je i priznawe

na~elnika generalštaba generala Konrada fon Hecendorfa, koji je onog

dana kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, izme|u ostalog, rekao da je

prikqu~ewe Srbije ne samo od velike va`nosti za Monarhiju, ve} da je to

zapravo uslov za weno postojawe.

Za napad na Srbiju Austrougarska je odredila svoju balkansku vojsku pod

komandom generala Oskara Po}oreka. Tu vojsku ~inile su jedinice sastav-

qene prete`no od pripadnika jugoslovenskih naroda koje je Be~ namerno

suprotstavio vojsci Srbije, ~ime je èleo me|u wima da izazove razdor i

neprijateqstvo. U ovom poglavqu dosta prostora posve}eno je bitkama i po-

bedama koje je Srbija ostvarila u 1914. godini; odnosu sa saveznicima, koji

su, u vreme najèš}ih borbi, umesto da su Srbiji poslali pomo} u oru`ju

i municiji, na wu vršili politi~ki pritisak da ustupawem svojih terito-

rija doprinese ukqu~ivawu Bugarske u rat na strani Antante. Autori su

izneli potresne podatke o zlo~ina~kom ponašawu austrougarske vojske u

Ma~vi, Jadru i Posavini, po ~emu se videlo da rat nije vo|en samo protiv

Srbije kao dràve, nego i protiv celog srpskog naroda. Zvršni deo ovog

poglavqa odnosi se na razmatrawe dràvnog programa Srbije, koji je najpre

73

podrazumevao odbranu otaxbine i o~uvawe wene celovitosti, a zatim je

iskazan u te`wi za ostvarewem opštejugoslovenskog ujediwewa.

Ratne godine 1915. i 1916. na evropskim frontovima autori su prikaza-

li u tre}em i ~etvrtom poglavqu kwige. Tu su posebnu pa`wu posvetili od-

nosu snaga Centralnih sila i zemaqa Antante, kao i ratnim gubicima dveju

suprotstavqenih strana. Uporedo s prikazom doga|aja na frontovima opi-

sali su i stawe u Srbiji pre okupacije. Izneli su podatke o broju umrlih od

tifusa, ali i o velikoj pomo}i u sanitetskom materijalu, medicinskoj

opremi i obu~enom qudstvu koja je stizala iz Velike Britanije, Francuske

i Rusije, zatim iz Danske, Holandije, Švedske, SAD i Japana. Autori su sa-

opštili mnoge podatke o tome kako su se Srbija, wena vojska i weno sta-

novništvo viteški odnosili prema austrougarskim zarobqenicima na

osnovu ~ega je poznati ameri~ki novinar i kwièvnik Xon Rid zakqu~io da

je Srbija "jedna od najdemokratskijih zamaqa na svetu".

Više stranica kwige posve}eno je povla~ewu srpske vojske preko Alba-

nije, pri ~emu je, od posledica gladi, bolesti i iscrpqenosti, prema nekim

procenama, umrlo 249.965 vojnika i oficira i oko 140.000 civila. Posle

povla~ewa preko Albanije, na Krfu je umrlo oko 5.400 qudi a u Bizerti oko

1.000. Posle višemese~nog oporavka na Krfu, srpska vojska imala je

152.000 boraca. Reorganizovana, sa novim naoruàwem i vojnom opremom

ona je predstavqala zna~ajnu vojnu snagu koja }e biti potvr|ena na solun-

skom ratištu.

Stawe u okupiranoj Srbiji od austrougarske i bugarske vojske i na~in na

koji je bila organizovana uprava prikazani su u posebnom odeqku kwige.

Rad okupacionih vlasti zasnivao se na na~elu da Srbiju treba razoriti.

Wome nije upravqano zakonima ve} uredbama, koje su sprovo|ene bez-

obzirnom strogoš}u. Masovno su primewivane nov~ane globe, rekvizicije,

telesne pa i smrtne kazne. Sve nacionalne ustanove bile su ukinute. Mu-

škarce ime|u 17 i 55 godina starosti, sposobne za vojsku, koji su zate~eni

u Srbiji, na tlu Vojvodine, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, vlast je trpala

u posebne logore, kao što su oni u Aradu, Ašahu, Braunau, Ke~kemetu, Vacu,

Drozendorfu, Cegledu, Na|me|eru, Boldogasawu, Neìderu i drugim. @ivot

u logorima bio je izuzeno teàk, jer su internirci mu~eni, izlagani teškim

fizi~kim poslovima, oskudno hraweni, bez odgovaraju}e lekarske nege a ne

retko i ubijani zbog najmaweg prekršaja. Smrtnost interniranih, kojih je

bilo oko 150.000 do 200.000, bila je ogromna, pa se iz nekih logora, po

svršetku rata, vratilo samo oko 20% logoraša. Stoga što vlast nije brinu-

la o urednom snabdevawu stanovnika i u razorenoj i ekonomski iscrpqenoj

Srbiji po~ela je da hara glad. Po nekim procenama u Srbiji je do septembra

1917. umrlo od gladi više od 8.000 qudi. Još teà i surovija po posledica-

ma od austrougarske okupacije Srbije bila je bugarska okupacija, koja je,

suprotno me|unarodnom pravu, prisilno mobilisala srpsko stanovništvo

u bugarske vojne jedinice.

Autori su poklonili du`nu pa`wu pitawu ukqu~ivawa srpske vojske na

Solunskom frontu. S tim u vezi ukazali su i na ~iwenice koje svedo~e o

odsustvu bilo kakve sentimentalnosti velikih sila, posebno Velike Brita-

nije, prema nacionalnim i egzistencijalnim interesima wihovih balkan-

skih saveznika. Nepoverewe u Srbiju od strane Londona, ispoqeno u više

navrata, posebno je iskazano krajem 1915. kada je izneto mišqewe da bi sa-

veznici imali više koristi kad bi Srbija sklopila separatni mir s Au-

74

strougarskom nego ako wena vlada odbije ponude Be~a i Berlina i odlu~i se

za nastavak rata. I sredinom 1916. saveznici su ignorisali interese Srbi-

je kada su od we zahtevali da se odrekne celog Banata u korist Rumunije s

kojom su avgusta 1916. sklopili tajni ugovor. Oni nisu rado i bez natezawa

pristali da izjave da im je "nezavisnost Srbije jedan od glavnih ciqeva wi-

hove politike". Do pozitivnog zaokreta saveznika prema Srbiji i wenim

ratnim ciqevima došlo je tek kada više nije bilo sumwe u vojni~ku sposob-

nost i snagu srpske vojske. To potvr|uju re~i regenta Aleksandra koje je iz-

govorio u naredbi srpskoj vojsci po povratku iz Rima, Pariza i Londona. U

naredbi je istakao da se saveznici dive "neustrašivom i viteškom dràwu

Srbije", cene "nebrojene `rtve srpskog naroda", priznaju wegovu "zrelost i

sposobnost za dràvni ìvot i kulturni razvitak", te da su spremni da Sr-

biju i srpsku vojsku "u ovoj velikoj borbi sna`no pomognu".

U završnim poglavqima kwige naslovqenim kao Rat i revolucija i Po-

sledwa ratna godina prikazane su bitke izme|u saveznika i centralnih sila

na ratištima Zapadne Evrope sa broj~anim odnosom raspoloìve vojske,

brojem rawenih, poginulih i zarobqenih. Ukazano je i na to šta je za savez-

nike, odnosno centralne sile, pa i za Srbiju, zna~ila revolucija u Rusiji,

a šta ulazak u rat Sjediwenih ameri~kih dràva. Autori nisu propustili

da u ratna zbivawa, koja su se odnosila na Srbiju i Srbe, objasne i sporove

u srpskom vojnom i politi~kom rukovodstvu koje se ticalo uloge Crne ruke

i pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a Apisa. Izneli su broj~ane podatke o

demografskom gubitku Srbije i o tome koliko je Srba iz Srbije bilo

zarobqeno i internirano. Zna~ajno mesto dobio je i Topli~ki ustanak iz

1917. godine, a posebna pa`wa posve}ena je pitawu odnosa Srpske vlade i

Jugoslovenskog odbora, Majskoj i Krfskoj deklaraciji, dràvnom ure|ewu

budu}e dràve i stavu velikih sila, Rusije, Velike Britanije, Francuske,

Italije i Sjediwenih dràva Amerike prema novoj dràvi Ju`nih Slovena.

U posebnom odeqku izneti su najzna~ajniji podaci koji se ti~u proboja So-

lunskog fronta.

U zakqu~ku, kojem su autori dali naslov Jugoslovensko ujediwewe, dat je sa-

èt istorijski osvrt na vreme i doga|aje neposredno po svršetku rata, kada

je stvorena zajedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao rekapitu-

laciju ratnih zbivawa autori su saopštili da je Srbija izgubila 370.000

vojnika, da je imala 114.000 invalida, da je pod okupacijom od gladi, bole-

sti i internacije ìvot izgubilo 630.000 qudi, i da je preko pola miliona

dece ostalo bez hraniteqa. Ukupna ratna šteta na podru~ju Srbije, Makedo-

nije, Kosova i Metohije iznosila je, prema procenama, izme|u sedam i deset

milijardi zlatnih franaka.

U završnoj re~i autori su napisali da je Srbija u novu dràvu unela svo-

ju dràvnost, "za wu u ratu `rtvovala više od jedne ~etvrtine ukupnog

stanovništva, definisala i diplomatski iznela program jugoslovenskog

ujediwewa, vojskom sa~uvala jugoslovenski prostor od komadawa". Nalaze-

}i se na strani pobednika, Srbija je omogu}ila i ostalim jugoslovenskim

narodima da osnivawem "novonastale jugoslovenske dràve napuste stranu

poraènih i da, gotovo bez `rtava, pristupe pobednicima". Nova dràva

imala je zadatak da predstavqa "zid" koji spre~ava obnovu germanske opas-

nosti; imala je da sluì kao "sanitarni kordon" širewu "revolucionarnih

ideja Oktobarske revolucije, da bude eksponent pobedni~kih sila na Balka-

nu, braniteq mirovnog poretka uspostavqenog na kraju rata i jedan od stu-

75

76

bova sistema uspostavqenog na Konferenciji mira u Versaju". Najzad, nova

dràva nastala je i zato što je po svršetku rata postojao strah od socijal-

nih nemira, revolucionarnih ideologija i opasnosti od revizionizma i

revanšizma susednih dràva koje su izgubile rat.

Pored mnogih drugih dokaza da su krivci za rat Austrougarska i Nema-

~ka, Turska i Bugarska, autori su u svom zakqu~ku citirali izveštaj Speci-

jalne savezni~ke komisije koja je imala zadatak da utvrdi krivce za rat i da

odredi kazne. Ta Komisija je zakqu~ila "da odgovornost za rat leì u celi-

ni na Centralnim silama", koje "su planirale rat" i namerno odbijale "sve

predloge za pomirewe koje su iznosile sile Antante". Konferencija mira

je utvrdila da je rat vo|en na "surov i nequdski na~in, ~ime je Nema~ka

po~inila "najve}i zlo~in protiv ~ove~nosti i slobode qudi". Motivi za

zapo~iwawe rata vi|eni su u nastojawima Nema~ke da "zadovoqi svoju

pohlepu za teritorijom".

Na kraju, sa zadovoqstvom mogu da kaèm da je autorima kwige, profe-

sorima Miri Radojevi} i Qubodragu Dimi}u pošlo za rukom, što nije bilo

ni lako ni jednostavno, da u saètoj formi, na malom prostoru, izloè vrlo

sloènu materiju Prvog svetskog rata. Oni su pronašli pogodan metod kako

da zbivawa koja se ti~u Srbije i Srba na najboqi na~in uklope u evropske

tokove, da sve to tematski i logi~ki poveù i stvore jednu preglednu i lako

~itqivu istoriju. Napisana povodom stotinu godina od po~etka rata, ona

nema prigodan zna~aj i karakter. Po na~inu tuma~ewa doga|aja, po wihovom

povezivawu i ocewivawu, po bogatstvu ~iwenica, stilu i jeziku kako je

napisana, Kratka istorija Prvog svetskog rata ima sve odlike dobrog

nau~nog rada. Takva, ona }e dobro posluìti i poznavaocima istorije

Prvog svetskog rata, ali i onima koji nisu po obrazovawu istori~ari, ali

vole da ~itaju dobro napisane istorijske studije.

Gra~ani~ka pletenica i p~ele u woj

(Stojan D. Sekuli}, Gra~anica: istorijsko-dokumentarni osvrt

sa geneologijom porodica, Nikanor, Gra~anica, 2015)

Pre skoro 115 godina, znameniti srpski kwièv-

nik i vice konzul u Prištini Branislav Nuši}, po-

èleo je, za vremena konzulskih, u svom tekstu o Gra-

~anici objavqenom u kwizi "Kosovo, opis zemqe i

naroda", da se pojavi neko ko }e mnogo više pisati o

Gra~anici, jer "ona zasluùje naro~itog svog istori-

~ara i mi opširniji opis i bliè objašwewe podata-

ka ostavqamo wemu".

Kona~no se taj "naro~iti istori~ar" pojavio u li-

~nosti dr Stojana Sekuli}a, koji istini za voqu nije

istori~ar, ve} hirurg, nau~ni radnik, univerzitetski

profesor, intelektualac, erudita, koji nam je ovih

dana darivao ovu draguq-kwigu.

Mada, svoje delo ne smatra stru~nom monografijom, ve} pisanim svedo-

~anstvom o današwici, autor je vešto primenio metodološke zahteve koji

Pi{e:

Qubi{a Crvenkovi}

77

vaè za pisawe monografija, primewuju}i i vertikalni (analiza problema

tokom niza hronoloških etapa) i u znatno ve}oj meri horizontalni pri-

stup (analiza izabranih aspekata u istom vremenskom razdobqu), što ovu

kkwigu svrstava u ànr monografske literature, ~ija je monografska gra|a

oplemewena li~nim reminiscencijama, daju}i joj spcifi~an diskurs.

Kwiga se sastoji iz dva dela. Prvi je istorijsko dokumentarni osvrt, a

drugi geneologija, odnosno rodoslov Gra~anice.

Prvi deo ima ~etiri poglavqa: Gra~anica, reka Gra~anka, manastir i in-

frastruktura; kulturno-prosvetno-zdravstveni razvoj; privreda i sport i

društveno politi~ki doga|aji.

Pozivaju}i se na brojne izvore, autor nam strpqivo i zanimqivo pripo-

veda o Gra~anici, po~ev od wenog prvog pisanog pomiwawa 1303. godine;

preko izgradwe zadu`bine kraqa Milutina u woj (1311-1321), oblakolikog

hrama, ro|enog iz sna; zlatnog doba Gra~anice; nebrojanih kalvarija srp-

skog pravoslavnog ìvqa i samog manastira posle Kosovskog boja; zuluma do

istrebqewa od strane agarjana, zbog koga je 1655. godine Gra~anica opuste-

la i ~itav jedan vek bila bez Srba, koji se vra}aju izme|u 1750-1760. godi-

ne; stradawa u XVIII i XIX veku, osloba|awa 1912. godine, kada su snovi po-

stali java; u~eš~e Gra~an~ana u I i II svetskom ratu, odricawa od Boga, iz-

liva davnašwe i genetske mr`we Arnauta prema Srbima; pa sve do NATO

agresije 1999. godine, protektorijalnog i post protektorijalnog doba na

Kosovu i Metohiji u kome se nastavqa martirij kosmetskih Srba.

Poseban zna~aj i smisao ima odnos Gra~an~ana i Srba uopšte prema ma-

nastiru, što veoma lepo definiše jedan od recenzenata kwige Ratko Popo-

vi}: "Kao da je obi~an ~ovek pred monumentom Gra~anice sebi traìo mir

u pobo`nom prilaèwu i prinošewu sebe pred oltar sa molitvenom jekom

i tihim dozivawem svevišweg u svoj dom, u poqe, u beri}etu, za sofrom da

zajedno podele poga~u i vino krsno".

Autor nam pruà impresivan broj imena, doga|aja, informacija i poda-

taka o infrastrukturi Gra~anice, dobitnicima presti`nih nagrada Vidov-

danskog pesni~kog pri~eš}a, dobitnicima nagrade "Longin", dobitnicima

nagrade "Dimitrije Popovi}", ~lanovima ìrija za dodelu ovih nagrada,

Vidovdanskom glasniku, spomeniku srpskim vojnicima, spomeniku Jani}iju

Popovi}u, spomen mermernoj plo~i, spomen crkvi-kapeli, spomen-freski

"Simonida", spomen Krstu, Milošu Obili}u, tvr|avi Veletin, Domu kultu-

re, Narodnoj biblioteci, Radio Gra~anici, Radio 038, arheološkom nala-

zištu u Gra~anici, Gra~an~anima, obi~ajima (Boì}u, Vodici-Bogojavqawu,

Pro~ki, Cvetnici, Lazarevoj suboti, Vrbici, Velikdanu-Uskrsu, \ur|evda-

nu, Svetoj Trojici, svadbama, slavama, krštewima, Gospo|indanu, ispra}a-

jima u vojsku, sahranama, zadušnicama), kao i zabavnim igrama. Saznajemo

mnogo toga o školstvu, koji su u~iteqi, nastavnici i profesori, kao i

ostali radnici, radili u školi, o promenama naziva škole, ko su bili

direktori škole i o u~enicima koji su završili osnovnu školu u Gra~a-

nici, a potom završili fakultete i postali akademci i o nagradama, po-

hvalama, zahvalnicama i drugim priznawima koja je škola dobila. Znatan

deo monografije je posve}en zdravstvu, navo|ewem imena lekara i drugog

medicinskog i tehni~kog osobqa, koje je radilo na pojedinim klinikama,

što je razumqivo, jer je zdavstvo pored školstva odigralo odlu~uju}u ulogu

u ostanku i opstanku Srba na Kosovu i Metohiji, nakon 10. juna1999. Po-

klowena je du`na pa`wa privredi Gra~anice, pre svega zemqoradwi, vi-

78

nogradarstvu, vo}arstvu, sto~arstvu, rudarstvu, zemqoradni~koj zadruzi,

vodeni~ko-mlinskoj industriji, proizvodwi tekstila, trgovini, ugostiteq-

stvu, prèwu kafe, zanatskim uslugama, kao i sportu kroz prikaz rada OFK

Gra~anica, školi fudbala, odbojkaškog, košakaškog i šahovskog kluba u

Gra~anici, @FK Gra~anica i otvarawu bazena.

Posebno je zanimqivo poglavqe o društveno politi~kim doga|ajima do

NATO agresije 1999. godine i nakon toga u protektotorijalnom i post pro-

tektorijalnom dobu, za koje autor smatra da }e izazvati "burne" reakcije i

komentare, jer se iz wega mo`da moè videti ko je Prokrust, Juda ili Janus

na stradalnom Kosovu, za šta nema bojazni, jer ni za koga to nije eksplicit-

no kazano; doga|aji su prikazani verodostojno, nepristrasno i bez etiketi-

rawa, a sud o wima prepušten vremenu.

Drugi deo monografije sadrì geneologiju rodoslova Gra~anice u kome

su po azbu~nom redu navedene samo one porodice koje su utemeqene u Gra-

~anici, ili ~iji su izdanci iz Gra~anice, što predstavqa posebnu vrednost

ove kwige, kao i objašwewe mawe poznatih re~i, lokalizama i turcizama.

Kwiga je luksuzno opremqena sa mnoštvom fotografija u crno beloj teh-

nici i onih u boji, koje imaju pripoveda~ku funkciju: "I ne samo pisani

tekst, ve} i kroz slike pisao sam i tim pisawem pri~ao o Gra~anici".

I pored beznade`ne situacije u kojoj se nalaze kosmetski Srbi, dr Seku-

li} ne gubi nadu, jer veruje da Gra~anica ne}e biti Novo Brdo, veruje da

Kosovo nije zauvek izgubqeno. Wegov optimizam prepoznao je Milovan

Vitezovi}, koji u recenziji ove kwige kaè: "I da se Kosovo svede na samu

Gra~anicu, ono }e biti uvek srpsko".

Pišu}i monografiju o Gra~anici, na kojoj je radio skoro pet godina, dr

Stojan Sekuli} je ispleo dugu i prekrasnu gra~ani~ku pletenicu sastavqenu

od: stvarawa i rušewa, padawa i uzdizawa, progona i povratka, duhovnog

uzdizawa i duhovne pustoši, tuga i radosti, stradawa i oporavaka, nesloga

i sloga, smrti i ra|awa, àlosti i veseqa, mukotrpnog rada i predaha,

ratova i mireva, rajetinstva i slobode, samo}a i velikih narodnih svetko-

vina u manastirskoj porti, qubavi i mr`wi, poraza i pobeda, bezna|a i

nadawa, u koju je udenuo raznovrsno poqsko i šumsko cve}e i pozvao p~ele

da se napiju nektara, kako bi medom darivali pravednike, bogougodnike, bo-

goqupce, ~ovekoqupce, istinoqupce, sve one koji rade najpre na polzu sop-

stvenog naroda, zadu`binare, dobrotvore i srpske mu~enike, a da na silni-

ke, osvaja~e, otima~e, zlotvore, krvnike, zulum}are, la`ne milosrdnike i

trmkorušiteqe, èstoko kidušu.

Najboqa preporuka za ovu kwigu, što se neodoqivo name}e su stihovi

despota Stefana Lazarevi}a, uklesani na Kosovskom stubu, koga više nema:

"ôve~e,/ ti koji Srpskom zemqom hodiš.../ nemoj da pro|eš, nemoj da pre-

vidiš.../ ve} te molim pri|i, pribliì se meni.../ jer istinu ti govorim/

ne gore od ìvog stvora".

Kwiga se pojavila u vreme kada nam otimaju rodno mesto naše dràvno-

sti, nište vekove, zatiru tragove, kradu kulturno-istorijsku baštinu i tra-

è od nas da promenimo svest, protivu ~ega se ovi zapisi re~ju i slikom

bore, a ujedno: oni vra}aju samopouzdawe, osnaùju ponos, bude nadu, pod-

se}aju na veli~inu našeg nasle|a, ja~aju otpornost na iskušewa, utvr|uju

pam}ewe, vidaju rane kosmetskih Srba i svih Srba kojima je Kosovo u srcu,

hrabre posustale da izdrè, jer ni~ija nije gorela do zore.

U Lipqanu, 2. aprila 2015. godine

79

Travijata

Sneàne Savi~i} Sekuli}

Operska umetnica Sneàna Savi~i} Sekuli},

sopran, ve} duè vreme je aktivno prisutna na

doma}oj muzi~koj sceni. Pa`wu na sebe skrenula

je ulogom Lu~ije od Lamermura u istoimenoj ope-

ri Gaetana Donicetija, kojom je debitovala na

sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, 2010. go-

dine, predstavqaju}i se prvi put publici jednom

od najzahtevnijih uloga sopranskog faha. Time je

na najboqi na~in pokazala da je umetnica velikog

vokalnog potencijala i sa perspektivom uspešne

karijere.

Ono što je nagovestila svojim debijem potvrdi-

la je krajem prošle godine ulogom Violete Va-

leri u operi Travijata \uzepa Verdija, koju je

otpevala tako|e na sceni Narodnog pozorišta u

Beogradu. Sugestivna, lirski odmerena, otmena i

koketna u situacijama kada to nalaè dramska

radwa ona je potvrdila da spada u red najzna-

~ajnijih umetnika svoje generacije, a veliki

uspeh doìvela je i po~etkom juna meseca ove godine, kada se istom ulogom

predstavila i publici u teatru u Ekaterinburgu u Rusiji. Wenu Violetu ta-

mošwa kritika je ocenila vrhunskim pohvalama, kojima su prethodile ova-

cije na otvorenoj sceni.

Kroz ~etiri predstave, koliko ih je odigrala na sceni nacionalnog tea-

tra, moè se pratiti nadgradwa lika koji u Travijati tuma~i Sneàna

Savi~i} Sekuli}. Ova uloga došla je u trenutku wene karijere kada je ve}

otpevala mnoge zna~ajne uloge Mocartovih i Donicetijevih opera, koje su

joj profesionalno pomogle da izgradi svoj vokalni aparat. êkaju}i pravi

trenutak da se oproba u ~uvenom Verdijevom delu, ova umetnica je sazrevala

zajedno sa svojim ulogama: od naivne \ilde u Rigoletu, koja je bila wena

prva operska uloga, preko Pamine, Suzane i Bastijene u Mocartovim opera-

ma, i Norine i Adine kod Donicetija, da bi došla do Travijate koja pred-

stavà sadašwi vrhunac wenog izvo|aštva.

U izgradwi lika koji tuma~i, ova umetnica vrlo uspešno prolazi kroz

~etiri transformacije. One su uslovqene dramskom radwom koja od izvo-

|a~a zahteva ne samo sugestivno vladawe vokalnom tehnikom, ve} i mo}

udubqivawa u suštinu svakog karaktera. Violeta Valeri je izuzetno kom-

pleksna uloga koja zahteva veliku peva~ku koncentraciju, a tako|e i svest

umetnice koja je tuma~i da niko nije do te mere savršen da mu po tempera-

mentu leè sva ~etiri tipa ène. Prvi lik je koloraturna uloga, izuzetno

visoka sa velikim brojem bravuroznih fraza, kroz koje je Sneàna Savi~i}

Sekuli} uspešno do~arala koketnu mladu devojku. Drugi je dramski, emo-

tivno dubok, interpretativno veoma zahtevan za izvo|ewe posle prvog ~ina.

Pi{e:

Aleksandra Paladin

Opera

80

Melodika tre}eg lika podrazumeva gustu lirsku frazu, a ~etvrti ne`nu,

smirenu, na trenutke zvu~no tananu, naro~ito pred scenu Violetine smrti.

Ovako kompleksna stawa kroz koja prolazi glavna ènska uloga zahteva i

vrhunsku glumu, koja ne nedostaje ovoj umetnici. No, ~ini se da joj je po sen-

zibilitetu li~nosti najblià Violeta na samom kraju opere, lik kroz koji

je publici sugestiv-

no prenela ~itavu pa-

letu emocionalnih

stawa, za šta audito-

rijum ~esto biva

uskra}en ukoliko vo-

kalni aparat nije

mudro koriš}en kroz

celu predstavu.

Sude}i po inter-

pretaciji, Violeta

Valeri u izvo|ewu

Sneàne Savi~i}

Sekuli} doìvqena

je kroz dominantnu

emocionalnu stranu

wene li~nosti, u

okviru koje dramski

trenuci jesu slika

nametnutih karakte-

ra. U tom smewivawu

tipova li~nosti i

leì sva kompleks-

nost ove uloge, koja je

po svojoj tenziji kom-

pleksnija od mnogih

dramskih uloga so-

pranskog faha. Zato

je za o~ekivati da

}emo veoma brzo

imati prilike da ovu

umetnicu ~ujemo, na

primer, u ulozi Ane

Bolen u istorimenoj

operi Gaetana Doni-

cetija, velikoj, kom-

pleksnoj, vokalno

izuzetno zahtevnoj,

ali dramskijoj od

svih koje je do sada

pevala. Tako|e, wen

glas joj otvara pro-

stor i ka belkantisti~kim operama Vin}enca Belinija, Šarla Gunoa, Am-

broa Toma i ranog \uzepa Verdija.

81

Pomenimo da Sneàna Savi~i} Sekuli} ~esto nastupa i kao koncertni

umetnik, i da paralelno gradi koncertnu i opersku karijeru. Dok joj oper-

ska scena daje mogu}nost da se ostvari i kao peva~ i kao glumac, koncertno

pevawe, u okviru koga se, tako|e, pozicionirala kao vode}a peva~ica kod

nas, potvrdilo je wene izuzetne

umetni~ke kvalitete. Bogati i veoma

uspešno otpevani opus ovog ànra

broji oko pedeset vokalno-instru-

mentalnih dela, što pored brojnih

operskih uloga govori da se radi o

umetnici istan~anog senzibiliteta,

osmišqene interpretacije i vrhun-

skih vokalnih kapaciteta koji je

usmeravaju u pravcu novih umetni-

~kih izazova.

Do sada je nastupala sa mnogim

zna~ajnim umetnicima, me|u kojima

se izdvaja ime jedne od najve}ih

operskih diva, soprana Monserat

Kabaqe, na wenom koncertu u Areni.

Komplimenti koje je od we dobila za

izvo|ewe arije Luiz iz istoimene

opere Gustava Šarpentijea, potvr-

|uju da je re~ u vokalnoj umetnici

koja }e svoje vrhunce tek dosti}i u

ulogama koje predstoje u wenoj kari-

jeri.

Posve}ena svakom detaqu u po-

slu, o ~emu svedo~e weni nastupi i

na~in kako osmišqava uloge, govore

o umetni~kom strpqewu, koje uz mar-

qivi rad i veru u sebe dovodi do

vrhunskih rezultata. Svakim novim

nastupom pokazuje da uìva u svakom

trenutku na sceni, prevazilaze}i

sve ono što ~ini nezaobilazni svet

svakog umetnika.

Svaki umetnik ima svoj put. Na

putu Sneàne Savi~i} Sekuli} sada

se upisala i opera Travijata, ne samo kao nova savladana opera, ve} kao

putokaz koji usmerava ka novim umetni~kim izazovima. Wena umetni~ka

lepota i vokalna energija usmeravaju je u novim pravcima, koji se kao

"znakovi pored puta" prepoznaju ili ne. U tome neùrewu, verovawu, tra-

gawu i prepoznavawu u pravo vreme gradi se i umetni~ka veli~ina ove

vokalne umetnice, koja }e nam tek u vremenu koje dolazi pokazati svu snagu

i kreativnost svoje li~nosti.

Monodrama

Nade`da Petrovi}

Produkcija - Festival monodrame i pantomime Zemun

Adaptacija teksta - Biqana \urovi}

Uloga Nade`de Petrovi} - Biqana \urovi}

Reìja - Boìdar \urovi}

Kostim i scenografija - Marina Vukasovi} Medenica

Muzika - Svetislav Boì}

Dizajn tona - Zoran Jerkovi}

Grafi~ki dizajn - Zoran Blaìna

Muški glas - Miloš \or|evi}

- Nije bilo lako monodramski prikazati jednu tako svestranu li~nost,

koja je svoju umetnost, kao i ~itavo svoje bi}e, podredila opštem interesu

svoga naroda i afirmaciji wegovih osobina, pre svega, slobodarstva, baš

kao što je u svojstvu umetnice, umela da naslika

qude i predele svoje domovine. U tom smislu weni

(Nade`dini) brojni radovi u kojima naj~eš}e pri-

kazuje srpske ruralne predele, vo}wake, stara

grobqa, manastire, seoske plotove i ograde, radove

u poqu, likove seqana - slike kao što su "@etva",

"Resnik", "Dereglije na Savi", "ôbanin", "Pri-

zren", "Šedrvan u Prizrenu", "Gra~anica" i dr.

predstavqaju antologijske vrednosti našega

slikarstva 20. veka. Biqana \urovi} prikazuje

umetnicu u posledwem razdobqu ìvota, kada kao

bolni~arka, vidaju}i rane nebrojenih heroja rat-

nika u Vaqevskoj bolnici, sagledava tragediju

svoga naroda, ali i izraàva veru u pobedu, pa tako

i u ispravnost wenoga anga`mana, koji }e je ipak odvesti u smrt - napisao

je i odmah potom ope~atio (objavio u Pe~atu) Ra{ko V. Jovanovi} o pred-

stavi Biqane \urovi}, monodrami “Nade`da Petro-

vi}”.

- Veliki je teatarski izazov scenski oìveti slo-

jevitu li~nost slikarke i dobrovoqne bolni~arke

Nade`de Petrovi}, naro~ito u vreme obeleàvawa

stogodi{wice Velikog rata. Radwa monodrame se

doga|a posledweg dana wenog, ne ba{ dugog, ìvota u

sobi Vaqevske bolnice 3.aprila 1915. godine, u

vreme kada Srbijom haraju ratni vihor i epidemija

pegavog tifusa. Uprkos potpunoj iznemoglosti od

epidemije, koja je nije mimoi{la, ova znamenita,

hrabra, rodoqubiva i ~ovekoqubiva èna do posled-

weg trenutka - preispituju}i (ne)mo} umetnosti u

dr Ra{ko V. Jovanovi}

82

Drama

Boìdar \urovi}

ratu i razmi{qaju}i o “~udu ì-

vota i smrti” - bezuspe{no poku-

{ava da se pridigne i vrati ra-

wenicima i bolesnicima - zapi-

sao je u Programu monodrame

“Nade`da Petrovi}” rediteq

Boìdar \urovi}.

- Li~nost Nade`de Petrovi} je

toliko slojevita da se u sat vre-

mena ne moè obuhvatiti. Kako

sam otkrivala sloj po sloj ove da-

rovite, silovite, pravdoqubive,

~ovekoqubive, po`rtvovane, dos-

tojanstvene, duboko odane, odlu-

~ne, istrajne ène… nacionalno

utemeqene a kosmopolite, pro-

duhovqene a evropski savreme-

ne… u svim tim osobinama, ôvek u toj èni

je isplivavao na površinu. To ~ove~no i

nadli~no u Woj, izdvojilo se samo po sebi i

pretvorilo u vertikalu koja ima po~etak

ali ne i kraj, koja se pruà do u nedogled,

do u beskona~no - kaè Biqana \urovi} u

jednom poduèm intervjuu (u Avantart ma-

gazinu) i nastavqa: - Istorijski podaci go-

vore da je Nade`da Petrovi} svega sedam

dana bila u posteqi. Pokušavala sam da joj

pri|em na razli~ite na~ine, ali sve mi je

bilo lakše kada mi je divni naš infekto-

log, doktor Buca Pavlovi} do detaqa poja-

snio kroz kakve faze prolazi takav bole-

snik. Jedna od faza pegavog tifusa mani-

festuje se i halucinacijama usled visoke

temperature. Te halucinacije idu dotle da

se bolesniku pri~iwavaju razna bi}a, ~ak i

predmeti koji se kre}u i idu ka wemu. Opi-

suju}i dane kada invazija vašiju kosi više

od neprijateqskog zrna, setila sam se po-

tresne pesme "Vaške" uvaènog akademika,

gospodina Qubomira Simovi}a i došla na

ideju da kroz te stihove prikaèm tu fazu

bolesti. Radiofonski snimak mi je omo-

gu}io da upe~atqivije i slikovitije do~a-

ram invaziju nadolaze}ih vašiju, inter-

pretiraju}i je kao kora~nicu. A onda se,

nekako prirodno, pojavio Rastko i wegova

poetska re~. I ta veza je zanimqiva. Ne

samo izme|u Nade`de i Rastka, ve} izme|u

ûvena slikarka

Nade`da Petrovi} je

bila bolni~arka srpske

vojske u tri rata. U Velikom

ratu, posle pobede srpske

vojske u Cerskoj i

Kolubarskoj bici, tokom

zatišja 1915. godine,

otišla je u Skopqe, gde joj

se bila sklonila rodbina.

Iako je porodica

prekliwala da se ne vra}a

na bojište, hrabra

slikarka, me|utim, izabrala

je da ode u bolnicu u

Vaqevu, u kom se zbog

epidemije pegavca nije

znalo ko je ìv, ko mrtav.

Nade`da, koja je bila

bolni~arka Infektivne

vojne bolnice, dobila je

pegavi tifus. Pre no što je

izdahnula, 3. aprila 1915.

godine, bolovala je sedam

dana. Po~iva na Novom

grobqu u Beogradu. U wenu

~ast, u rodnom â~ku,

od 1960. godine odràva se

likovna smotra

"Memorijal

Nade`de Petrovi}".

Posledwe delo koje je

naslikala je -

"Vaqevska bolnica".

Vaqevska bolnica

83

84

Rastkove poezije i "moje" Nade`de. Odabiraju}i stihove Rastka Petrovi}a,

pesma "Posledwa posmrtna lista" inspirisala me je da ispišem zasigurno,

Nade`da Petrovi} u Prizrenu 1913.

Glumica

tananog nerva

i sjajne dikcije,

sposobna

da emanira

najdubqe

emocije

dr R.V.Jovanovi}

Nagrade:Na pozorišnom

festivalu "Zlatni vitez" u Moskvi, decembra 2014. predstava"Nade`da Petrovi}" osvojila je priznawe Zlatna diploma -

Zlatni vitez

Na Petom festivalu kratkih pozorišnih formi Nove evropske teatarskeakcije - NETA, u Vraci,Bugarska, maja 2015. Biqana \urovi} osvojila je nagradu za najboqu ènsku ulogu

Na 12. Me|unarodnom festivalu monodrame"ALBAMONO 2015" u Kor~i, Albanija,maja 2015. godine, Biqana \urovi} je osvojila nagradu za najboqu èensku ulogu

najpotresniji deo predstave. Naime, ovu pesmu sam po~ela stihovima "Ope-

lo…crkva Svetog Marka… kakav je danas divan sinuo dan….ìvot Jovana

neki je daleki san…" i u tom trenutku sam poèlela da Nade`da Petrovi}

odrì neko samo Woj znano, inti-

mno opelo svim onim rawenicima

koji su joj na rukama izdahnuli. I

krenula u pretraìvawe muških

imena koja su bila u upotrebi na

ovim prostorima pre sto godina. U

predstavi, u najve}em bolu, nabra-

jam 25 muških imena, izgovaraju}i

posledwe ime Jovan, na koje se na-

dovezuju ovi stihovi Rastka Petro-

vi}a. I to je taj dramaturški put

kojim sam išla kao po kaldrmi i

kocku po kocku slagala.

I, kao {to uvek i svugde biva,

kriti~arska je posledwa. Wihova je

bez pogovora.

Dr. Ra{ko V. Jovanovi} opet:

- Rediteq Boìdar \urovi}

ostao je u strogo ome|enom kamer-

nom okviru monodrame, što je, pot-

puno odgovaralo Biqani \urovi}

da ostvari ulogu koja je u suštini

jedna meditacija o sudbini slikar-

ke koja se identifikovala sa svojim

narodom: glumica tananog nerva i sjajne dikcije, sposobna da emanira naj-

dubqe emocije, ona je lik velike umetnice na sceni ostvarila bez patetike,

smireno, ali i sa fi-

no doziranim izrazom

prkosa, što je u ovom

slu~aju zna~ilo i veru

u pobedu. Upravo to je

wenu kreaciju ozari-

lo humanim smislom i

uznelo u uzvišene

sfere umetni~ke vi-

zije mogu}ne ratne po-

bede, što }e re}i i

opstanka wenog naro-

da. Nade`da Petrovi}

u interpretaciji Bi-

qane \urovi} ìvela

je na sceni kao iskre-

ni odraz wenog ìvot-

noga anga`mana.

85

Specifi~an u programskom, organiza-

cionom, tehnološkom smislu, zasnovan

na komercijalno-umetni~kim principi-

ma, bez stalno angaòvanog umetni~kog

ansambla, koncipiran da prezentuje

praizvo|ewa dela savremenih srpskih

pisaca i pisaca sa prostora bivše Jugo-

slavije, “Zvezdara teatar” je zapo~eo

svoj ìvot 8. oktobra 1984. godine pred-

stavom “Mreš}ewe šarana” Aleksandra

Popovi}a u reìji Dejana Mija~a.

Od tada neguje taj put i tokom godina igrani su komadi mnogih veli-

kana naše kwièvnosti. Eminentni rediteqi, ostavili su neizbrisiv

trag u rediteqskom pozorišnom postupku.

Najslavnija imena našeg glumišta odigrala su nezaboravne uloge, a

u~estvovawe na gotovo svim festivalima, smotrama, pozorišnim

sve~anostima u zemqi, donela su mnogo-

brojne nagrade predstavama, piscima,

rediteqima, glumcima, scenografima,

kostimografima. ”Zvezdara teatar” je

gostovao u gotovo svim gradovima Srbije

i bivše Jugoslavije, a u posledwih neko-

liko godina sve su u~estalija gostovawa

u inostranstvu.

29. maja 2001. godine, završena je iz-

gradwa Nove scene. Namewena prven-

stveno izvodewu stranog teksta, otvorila je vrata i druga~ijim

umetni~kim rešewima.

Namera nam je, da u slede}oj fazi izgradwe izvršimo rekonstrukci-

ju celog objekta, namera nam je da se na mestu postoje}eg izgradi Kul-

turni centar nalik na savremene centre u Evropi.

CENE KARATA 700, 800 i 1000 din

Specijalan popust od 20% na organizovanu posetu.

Prodaja ulaznica: "Zvezdara teatar", Milana Raki}a 38.

Radnim danom 9-15, subotom i nedeqom 11-15 i dva sata pre po~etka predstave.

Telefoni za rezervacije i organizovanu prodaju: 2419-664, 2414-527.

86

87

Isceliteq

Nikada nisam verovao u ~uda. Od kada znam za sebe mnogi su pri~ali da su

videli vile kako igraju kolo na proplancima ili kako pevaju zavodni~ke pesme

kraj izvora u dubini šuma, ali tako nešto ja nikada nisam doìveo. Dok su

drugi vi|ali veštice koje se pretvaraju u ma~ku i preska~u ~ak i najvišu ka-

maru sena, nikada sli~no tome nisam video. Bilo je

i takvih, koji su se krstili sa svoja tri reumta~ina

prsta i zakliwali se da su videli i susretali ~ove-

~uqke koji su traìli par~e hleba, gutqaj kiselog

mleka i zamolili za konak u šupi na slami da bi

ujutro blagoslovili doma}ina i savetovali da istu

slamu prostre pod krma~u. Po uùrbanom i dahta-

vom kazivawu tih sre}nika, zaista se desilo ~udo.

Krma~a im je te godine podarila dvostruko više

prasadi od onoga što su ikada imali. I nijedno

prase te godine nije bilo fali~no.

Sve sam to slušao sa velikom sumwom, ali nikako

sa nipodaštavawem, jer šta mi znamo o ovom ili

onom svetu? Mnogo je toga o ~emu jedva i da naga-

|amo, a kamoli da bilo šta izistinski znamo.

Iako nisam verovao u ~uda, dugo sam tragao za ta-

kvom misterijom koja bi me uverila u mogu}nost da

~udesne stvari ipak postoje. Lutao sam po šumama i

danima sedeo kraj izvora, naàlost, bez ikakvog

uspeha. Ništa se nije doga|alo. Ostao sam bez ijednog neobi~nog doìvqaja.

Leào sam u travi po proplancima gde je sve mirisalo na sveè pokošenu

travu i netremice gledao u nebo. Me|utim, ništa se nije dogodilo. Ni jedna

slu~ajna vila, neki zalutali ~ove~uqak, ili bar veštica… Ništa, ama baš

ništa.

Obilazio sam grobqa i ~itao epitafe, zamišqao ìvote i sudbine onih ko-

jih više nema. U jevrejskom grobqu nisam mogao da doku~im ~ak ni imena, dok

su me nema~ki nadgrobni spomenici, veli~inom i stamenitoš}u odista zadivi-

li. Na crnim mermernim spomenicima prime}ivao sam zlatnim slovima kit-

waste gotice ispisana švapska imena i godine ro|ewa i prolaznosti, ali ~uda

ni ovde nisam zaticao. Iza wih su sledili skromniji buweva~ki, ma|arski i

poneki zalutali slova~ki grobovi. No, ni oni mi ništa neobi~no nisu kazi-

vali.

U našem srpskom grobqu, bilo je mo`da najviše korova. U pogledu zapušte-

nosti, teško se moglo odlu~iti koje je više zaraslo u korov, jevrejsko ili na-

še. Tu su bili sahraweni i moji, me|utim, ni oni nisu kazivali ništa o stvari-

ma "odonud". Nisu odavali nikakvu ovozemaqsku ili vanzemaqsku tajnu, mo`da

i zbog toga što se "odande", bar u ovu našu prašwavu varošicu na samoj obali

Dunava, niko nije vratio. U protestantskom ma|arskom grobqu nisam našao ni

jedan jedini znak krsta, tek neka ~udna izrezbarena debla koja su podse}ala na

lepo ukrašene umetni~ke tvorevine. Što se ti~e ~uda, na wih ni ovde, na moje

najve}e razo~arewe, nisam nailazio.

Dragomir Dujmov

Pri~a

Zaiskri misao o mogu}em ~udu na vodi. Uzeo sam o~ev ~amac u nadi da }u mo-

`da ovde doìveti bilo kakav dokaz da ~uda ipak postoje. Reka Šugavica bila

je mirna i pomalo uspavana, kao i cela Austrougarska monarhija tih posled-

wih godina devetnaestoga veka. Polako sam veslao i osluškivao šumove talasa

i liš}a, pa nisam ni uo~io crne oblake, koji su se odjednom nagomilali. Nena-

dano: olujni vetar, bqesak muwa i sna`na grmqavina. Bio sam blizu obale, i

nekako sam uspeo da se domognem visoke topole, da se sklonim od hladnih kapi

letweg pquska. Beše ogromna oluja kakva se retko pamti, mada je do Ilindana

bilo još nekoliko nedeqa. Dok sam posmatrao kišu, udubio sam se u misli. U

tom momentu najviše sam èleo da budem kod svoje ku}e i da kroz prozor po-

smatram ovaj kijamet dok pijem ~aj od ovogodišweg cvata lipe. Prosto sam

ose}ao ukus i miris ~aja sa medom kada je iznenada udario grom. Leào sam

pod topolom i nisam bio svestan da se više ne nalazim u ovom svetu.

Ni tada, a ni zadugo posle toga, ni~ega se nisam se}ao.

Kada sam se osvestio, za~udio sam se. Leào sam kod ku}e u toploj posteqi

i samo sam }utao na veliko zaprepaš}ewe mojih roditeqa. Moje }utawe je po-

trajalo ta~no ~etrdeset dana. Dolazio nam je lekar Vu~i} i klimao glavom koja

me je zaista podse}ala na omatorelog kurjaka. Preplašenoj majci savetovao je

da mi kuva ~aj od karamfili}a. To je, kaè, dobro za sve. Moje stawe se ništa

nije popravqalo. Ma koliko da sam pokušavao da izustim bilo kakav glas, slog

ili zvuk, grlo je ostajalo nemo, a jezik se vaqao, jadan, bez ikakvog uspeha.

O~ajni roditeqi posumwali su u ume}e i znawe lekara Vu~i}a. Lepo je pojao

za pevnicom u našoj crkvi, ali kao lekar bio je potpuno nepouzdan. Komšije i

ro|aci su odmah zamerili: "Gde ste wega uzeli? On nikako ne moè da bude do-

bar lekar. Ko je ~uo da je Srbin boqi doktor od îvutina?"

Moji su odmah poslušali te zamerke i posumwali u sposobnosti lekara koji

je proistekao iz našega naroda. "Jeste, nema boqeg lekara od îvutina!" - re~e

moja mati i brzo se prekrsti.

Doktor Goldberg je bio mali i suvowav, gotovo ~ove~uqak sa sitnim nao~ari-

ma kojima je ostavqao utisak da opaà sve, pa i najmawu mrvicu hleba ispod

stola. I kao da se ni sa ~ime nije bavio što je bilo veliko i uo~qivo, kao da je

ceo wegov svet bio opredeqen za sitno, slabo vidqivo i jedva primetno. On mi

je prepisao neke lekove koji su mnogo koštali i savetovao roditeqima da ih

kupe iskqu~ivo u apoteci wegovog zeta Arona Švarca. Tako i bi. Ali, iskreno

re~eno, ni wegovi lekovi nisu pomogli.

Otac je besneo i huktao: "Gde, bre, nekrst da mi spašava dete?"

Tako se moji roditeqi opredeliše da me povedu u drugi, nema~ki deo grada

kod doktora Vebera. U wega beše nevi|ena ~isto}a. Moji su se prosto nelago-

dno ose}ali u tom svetu, a ja sam zinuo od nevi|ene pedanterije i bolesnog re-

da. Posle preciznog pregleda doktor Veber strogo i bez ikakvog obilaèwa

suštine re~e mojim roditeqima, koji su sasvim dobro razumeli nema~ki:

"Ovom detetu ne fali ništa. Ono jednostavno ne èli da pri~a. Pro}i }e."

Tek tada se moji roditeqi zaprepastiše. Na veliko negodovawe i kukwavu

majke, otac je po~eo da preti i ka`wava, ali ja nikako nisam uspeo da izgovo-

rim ni jednu jedinu re~.

Dugo sam razmišqao i najzad poverovao da je to, u stvari, upravo ono ~udo

o kome sam oduvek sawario. Isprva, neobi~no me je oduševqavalo, prosto sam

uìvao u svojoj zate~enosti }utawa, a vremenom mi je bilo sve teè i mu~nije

zbog toga. Beše to potpuno nepoznat svet tišine koji se sve ja~e javqao u meni.

88

89

Na Preobraèwe smo otišli na Vodicu, blizu našeg grada. Posle liturgi-

je i osve}ewa gro`|a, popih gutqaj vode sa drevnog izvora i ni sam nisam pri-

metio da mi se vratila sposobnost govora. Jednostavno, bio sam navikao da

}utim, a moji roditeqi su svakoga dana pomno palili kandilo pred našom

slavskom ikonom svetoga Jovana Krstiteqa, koji je u desnoj ruci drào sopstve-

nu glavu odse~enu, a u levoj pergament ispisan starim ukrasnim slovima - Po-

kaitesja!

Oduvek sam se ~udio kako je to mogu}e da neko drì sopstvenu odse~enu glavu,

a umesto we da ima na vratu drugu, savršeno istovetnu sa onom koja je leàla

na srebrnoj tacni. Ništa nisam shvatao, samo sam se zapitkivao da li je to

uopšte mogu}e. Na pitawe koje sam postavqao svakoga petka od svoje tre}e go-

dine, odgovor mi je davao moj krezubi deda u nedequ sa ve~ito upaqenom duga-

~kom lulom u ustima: "Sine, sa verom sve je mogu}e!" I nikada ništa više nije

dodavao ili objašwavao, mada sam ja stalno traìo neko obrazloèwe ili

objašwewe. Uzalud. Svakoga petka samo bi rekao: "Re}i }u ti u nedequ". A u ne-

dequ mi je vazda davao isti odgovor: "Sine, sa verom sve je mogu}e!"

Majka nije ni primetila da se uqe u kandilu potpuno potrošilo, pa se usko-

ro u sobi oseti rezak miris ugašenog ìška. Zaprepaš}ena, krste}i se po ne-

koliko puta, prosto ridaju}i molila je za oproštaj Hrista i svetoga Jovana.

Smatrala je da taj wen nehaj nagoveštava dolazak velike nesre}e. Na weno još

ve}e iznena|ewe, odjednom sam ja neo~ekivano progovorio.

"ûdo! ûdo!"- vikala je mati tr~e}i po komšiluku. Nisam znao šta se deša-

va. Dolazili su nam susedi, me|u kojima je ve}ina smrdela na luk i rakiju i qu-

bili me po obrazima, što nikako nisam mogao da podnesem. Nazivali su me ju-

nakom, srpskim sokolom, a neki su se usudili da pomiwu Kraqevi}a Marka, pa

~ak i Miloša Obili}a. Otac je odmah dotr~ao sa burencetom rakije iz podru-

ma i ~aš}avao svakoga ko je došao da se uveri u ~udo koje je zateklo wegovog

jedinca.

Nije prošlo mnogo vremena a ve} se i naš paroh našao ovde za postavqenom

trpezom, sve je to odmah protuma~io kao delo svetog Ilije i samoga Hrista koji

se preobrazio na Gori. "Jerbo, glas je izgubio na svetoga Iliju, a on mu se, kao

što to i sami vidite, povratio tre}eg dana posle Preobraèwa". Moj otac, po-

malo pripit, samo je odmahivao teškom, paorskom rukom i pokušavao da ga

ispravi, jer glas nisam izgubio o svetoga Iliju, nego nekoliko nedeqa ranije.

Nisam znao da dam odgovor na sva tuma~ewa koja, u suštini, behu samo pusta

naga|awa.

Ipak, moram nešto da vam priznam. Iako nisam završio medicinu, slede}ih

godina sam obilazio mnoge gradove Monarhije i uspešno le~io sve mogu}e

boleštine i zaraze. Ni sam ne znam kako mi je to uspevalo. Zanimqivo, uspevao

sam samo decu da izle~im. Osim kamena nisam upotrebqavao nikakve lekove.

Ulazio sam u ku}e siromašnih i bogatih i svi su bili o~arani mojom ~ude-

snom mo}i koja je i mene iznena|ivala. Ništa nisam radio u tajnosti. Ulazio

sam u odaju obolelog deteta i zatraìo da se zapali sve}a. Poneki su se zbog

toga i uplašili, jer su pomislili da nagoveštavam i prizivam smrt. Me|utim,

ja sam samo stavqao svoju ruku na ~elo deteta i dodirivao deo obolelog tela

šapu}u}i bolesniku na uvo: "Sa verom sve je mogu}e."

Sve ostalo je zavisilo od bolesnika. Da bih umirio uku}ane, davao sam im

neku nadu, koja se istoga trenutka preobrazila u podršku, u vidu kamena i ~aja

od lipe. Iznenadio ih je moj recepat: "Donesite bilo kakav kamen, bilo koje

veli~ine i skuvajte ~aj od lipe." Zatim sam zatraìo od wih da oni sami stave

taj kamen~i} pod glavu obolelog deteta. I ništa više.

"A lekovi?" - pitali su zadihano roditeqi sa oznojenim ~elom i strahom u

nedrima. "Ništa drugo ne treba, jer sa verom sve je mogu}e" - citirao sam svoga

upokojenoga dedu Damjana. Novac nisam prihvatao. Bio sam nagra|ivan svim

ostalim dobrim i korisnim stvarima i potrepštinama. Niu~emu nisam oskude-

vao.

Dešavale su mi se ponekada i smešne stvari. Kada sam usred ravnice zatra-

ìo da mi donesu bilo kakav kamen, jadni roditeqi su se zabrinuli, poplaveli

i zamuckivali: "Izvinite, gospodine, ali gde u ovoj ubogoj ravnici da na|emo

kamen? Osim blata i prašine, ovde ni~ega drugog nema. A pogotovo kamewa.

Wega nema ni nekoliko stotina miqa udaqeno od nas!"

Da ste ih samo videli! Gledali su zabezeknutim pogledom gube}i nadu da }e

moj isceliteqski poduhvat biti mogu}. Tad sam ih smirivao. "Donesite mi par-

~e crepa, a ako wega nema, bi}e dovoqan i tvrdi grumen zemqe."

Oni su sa nepoverewem gledali sve to i nisu shvatali suštinu. Kamen je bio

potreban da imaju nešto opipqivo, nešto što moè da se uhvati, stavi pod ja-

stuk i posle oporavka da se baci preko strehe ili zavali u najudaqeninji deo

bašte.

Posle nekoliko dana, bez obzira da li je ispod jastuka bolesnika bilo par~e

zemqe, crepa ili kamena, dete bi poslušalo moje re~i i bolest predavalo tim

neìvim stvarima koje su se posle toga udaqavale iz ku}e.

U mom rodnom mestu nikada niko nije poverovao u moju sposobnost iscelewa

pomo}u nekog bednog kamena ili crepa. Mnogi su me nazivali varalicom i šar-

latanom.

"Znamo mi wega, a i wegovu famiju, tako|e!"- govorili su za mnom pquju}i u

stranu i odmahuju}i teškim crnim šakama.

Tako sam se odlu~io da odem u Peštu, a potom i u druge mawe ili ve}e grado-

ve našega carstva, da le~im decu pred ~udom zenemele.

Uspevao sam. Moji mali bolesnici su se bez izuzetka oporavqali, a mene je

pratio blagoslov roditeqa. Ni sam ne znam kako sam u tome uspevao, ali jedno

je sigurno: wihovo ozdravqewe nikako nisam pripisivao sebi i nekoj svojoj

tajnoj mo}i.

I sada sam ve} ušao u sedamdesetu godinu. Dok posmatram svoje unu~i}e kako

se u julskoj èzi igraju po prašini, verujem da nešto ipak postoji. Verovatno

sam uspevao da izle~im svu tu ma|arsku, švapsku, jevrejsku, srpsku, buweva~ku

i slova~ku decu jedino zbog toga da bi najzad poverovao u ~uda koja nam se pone-

kad daju, a da ne znamo zašto nas zati~u. Mo`da je i boqe tako. Jer slutiti mo-

èmo, a znati mo`da i èlimo. Ne treba se mnogo zanimati tim stvarima. Naj-

boqe je kada sve to prihvatimo bez suvišnog pitawa.

U levom xepu uvek imam po nekoliko kamen~i}a. Za svaki slu~aj, ili, kako

naš narod veli: "Za ne daj Boè!"

90

91

Iako se posve prorijedi{e sijela i prela, i daqe nekako

negdje nastaju pri~e kojima se ne zna autor, te postaju narodne.

Evo jedne:

Mladi student na jednom univerzitetu po|e u šetwu sa svo-

jim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored

puta par starih cipela koje su, po svemu sude}i, pripadale siro-

mašnom seqaku koji je u blizini radio u poqu i koji je upravo

zavr{avao svoj posao.

Student re~e profesoru: "Hajde da se našalimo sa seqakom,

da mu sakrijemo cipele, pa se sklonimo iza onog grmqa i posma-

tramo wegove reakcije dok ih bude traìo."

Profesor mu odgovori: "Mladi}u, nikada se nemoj šaliti na

ra|un tu|e nevoqe, muke i bede. Budu}i da si bogat, moèš sebi

priuštiti ve}e zadovoqstvo od ovog siromaha. Stavi po jedan

zlatni nov~i} u svaku wegovu cipelu, pa da se sakrijemo i posma-

tramo wegovu reakciju."

Student u~ini tako i obojica se skloniše iza onog grmqa.

Seqak je završio svoj posao i ubrzo preko poqa stigao do me-

sta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele.

Dok je obla~io kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da

ima je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamen~i}, ali

ubrzo shvati da je to zlatni nov~i}.

Sav u ~udu pogleda u nov~i}, osvrnu se oko sebe, pa se zagleda u

nov~i~; gleda, gleda, ponovo se osvrnu na sve strane, ali nikog, ni-

kog nije video. Stavio je nov~i} u svoj xep i nastavio da se obla-

~i i obuva, ali: novo iznena|ewe! I u drugoj cipeli je prona{ao

novi}. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na kolena, po-

digao glavu prema nebu i glasno po~eo da izgovara molitvu u znak

zahvalnosti. U woj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomo}noj èni

i svojoj deci koja su bez hleba, a zahvaquju}i nevidqivoj ruci koja

mu je poslala novac, oni }e biti spa{eni.

Student je ostao duboko ganut, sa suzama u o~ima. Profesor

ga upita: "Da li bi bio sre}niji da si se našalio sa ovim seqa-

kom nego što si sada?" Mladi} mu odgovori: "Nau~ili ste me

lekciji koju nikada ne}u zaboraviti. Sada stvarno razumem ono

re~i koje sam ~esto slu{ao: 'Više je blagosloven onaj koji daruje,

nego onaj koji prima!'"

Srpska narodna pri~a

Kwiga solidarnosti Radio Beograda

Kwiga solidarnosti, programska akcija Radio Beogra-

da, od osnivawa, 6. oktobra 1972. godine, sakupila je

oko tri miliona kwiga, mnogo školskog pribora, teh-

ni~kih pomagala i sportskih rekvizita, koje su dariva-

li brojni slušaoci, izdava~i i institucije. Zahvaqu-

ju}i tome, do sada je osnovano (ili dopuweno) 1.132

varoških, seoskih i školskih biblioteka ne samo u Sr-

biji, Srpskoj i regionu, nego i u Francuskoj, Nema~koj, Austriji, Švaj-

carskoj, Ma|arskoj, Rumuniji... Obnovqene su i dopuwene biblioteke u srp-

skim manastirima: Studenica, Mileševa, \ur|evi stupovi, Bawska,

Kaleni}, Kumanica i Lipaw, a više od 2000 odabranih naslova stiglo je u

Hilandar i wegov metoh Kakovo.

Otkad je krenula u humanu, kulturnu i prosvetiteqsku misiju, Kwiga soli-

darnosti je nastojala da stigne svuda gde se govori, ~ita i piše na srpskom

jeziku. U~eš}e u wenim programima za vi{e od ~etiri decenije uzela su naj-

uglednija imena iz svih oblasti kulturnog, prosvetnog i umetni~kog stvara-

laštva.

Kwiga solidarnosti je nagra|ena Zlatnim i Srebrnim dukatom Vukove

zadu`bine, plaketom "Podvig godine" Ve~erwih novosti i mnogim drugim

priznawima, ~iju krunu predstavqa Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zaje-

dnice Srbije.Prilozi o wenim aktivnostima, razgovori sa u~esnicima akcije, daro-

davcima i doma}inima emituju se u uobi~ajenom terminu - nedeqom, u

Jutarwem programu Radio Beograda 1.

Telefon: 00.381.3212321.

Prvi broj PPeessnnii~~kkiihh nnoovviinnaa, lista za pevawe i mi-

šqewe, izašao je još davne 1972, a od 2006. godine

wihov izdava~ je Kulturno-prosvetna zajednica Beo-

grada koja nastavqa da sledi maksimu objavqenu u pr-

vom broju: "I ako je ve} proklamovan ideal genijalnih

sawara da }e poeziju svi pisati, onda treba omogu}iti

da poezija pripada svima".

PPeessnnii~~kkee nnoovviinnee nastoje da ne zaborave naše i svetske

klasike poezije, da objavquju najboqe ìve pesnike,

zatim one koji su na putu ka vrhu, kao i one koji su

daleko od otaxbine, ali im je srpski jezik kwièvni zavi~aj. Posebnu pa`wu posve}uju

mladim pesnicima, od objavqivawa prve pesme do predstavqawa wihovih prvih kwiga.

Neponovqivi dizajn, brojne fotografije i crteì, CD-i sa poezijom velikih pesnika

"uìvo", ~ine ih najlepšim izdawem za poeziju na svetu. Redakcija radi srcem, a PPeessnnii~~kkee

nnoovviinnee se mogu kupiti u Kwiàri Dereta u Knez Mihajlovoj 40, u Beogradu i u Kulturnom

centru Karom, Mitropolita Stratimirovi}a 2, u Sremskim Karlovcima.

Kwièvne priloge slati na adresu:

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda

(Dragan Mraovi}, gl. i odg. urednik)

11000 Beograd, Zmaj Jovina, 4.

Telefon: 011.2622557

E-po{ta: [email protected]

Za informacije o

oglašavawu u

PPeessnnii~~kkiimm nnoovviinnaammaa

obratiti se na adresu

KPZ Beograda.

92

irikonUre|uje Aleksandar ôtri}

Margarita Jan~eva, Bugarska

Pro~itao sam

uzbudqiv

postmodernisti~ki

roman.

Sve vreme sam

strepeo

da }e se nešto

dogoditi.

Pisac koji ubija

pri~u

ne}e se na tome

zaustaviti.

Udavi}e i ~itaoca.

Ja se tom piscu

stalno vra}am.

Ne sme ~ovek ni

pet minuta da ga

ostavi samog.

Naterao sam sebe

da tu zbrkanu

i neubedqivu kwigu

pro~itam do kraja.

Nisam dozvolio

autoru da se tek

tako izvu~e.

Ja sam pro~itao

lošu kwigu,

a pisac je obavio

lavovski deo

posla. On je sve to

morao da napiše.

Kako si uspeo da

napišeš kwigu

u kojoj ni~eg nema?

Odakle ti tolika

inspiracija?

On je zanimqiva

pojava na našoj

kwièvnoj sceni.

Niko pre wega nije

pisao tako

dosadne kwige.

- Šta traì pisac

velikog formata

u xepnom izdawu?

- Pare!

Me|u piscima je

uvek bilo puno

pacijenata,

ali je stawe

postalo kriti~no

kad su se i lekari

latiti pera.

->

Za{to kwièvni kriti~ari

ne nose uniforme?

93

@elim da objavim

svoju prvu kwigu.

Ne volim da me

~itaoci ~ekaju.

Aleksandar Baqak,

Srbija

Divim se

Crnogorcu koji

nije pisac.

Napisa}u

bestseler,

makar se ne prodao

nijedan primerak.

Najboqe kwige

naših

najpoznatijih

pisaca štampaju se

u 500 primeraka

i to se razgrabi za

nekoliko godina.

Ranko Guzina,

Srbija

- Zašto imamo

više pisaca nego

~italaca?

- Zato {to je to što

pisci pišu lakše

napisati nego

pro~itati.

Rastko Zaki},

Srbija

Potpisao sam jednu

nepoznatu izreku

svojim imenom.

Nije u redu da

narodni genije

ostane anoniman.

Sastavqa~

antologije se hvali

tempom prodaje

kwige.

A kako mu se i ne

bi prodavala kad je

u izbor pored

imena od

autoriteta,

uvrstio i mnoštvo

mediokriteta.

Rekli su mi da }e

me primiti u

društvo

kwièvnika

na izvjesno vrijeme

dok se ne sna|em.

Boò Mari},

Republika Srpska

Pisci u tu~ama

loše prolaze.

Oni su pero

kategorija.

Firmopiscima

nije mesto u

Udruèwu

kwièvnika.

Oni od pisawa

zara|uju.

Amerika brine o

razvoju naše epske

kwièvnosti.

Omogu}i}e nam da

pored kosovskog

ciklusa dobijemo i

vojvo|anski

ciklus.

\or|e Otaševi},

Srbija

U mojoj ku}i ja sam

94

jedini pisac.

Ali ~itaoce ima

samo strujomer!

Ja sam spojio posao

i zadovoqstvo.

Divim se svome

pisawu.

Zbog niskog

standarda gra|ani

nisu u mogu}nosti

da kupuju kwige.

Moraju sami da ih

pišu.

Slobodan Simi},

Srbija

Postoji sli~nost

izme|u dobrog

slikara i lošeg

pisca. Dobar

slikar jednom

slikom kaè

hiqadu re~i, a loš

pisac i sa hiqadu

re~i moè da se

slika.

Sr|an Din~i},

Srbija

Kada bismo

otvorili tajne

arhive, videli

bismo da u Srbiji

ima i ve}ih pisaca

od Kundere.

Nenad Vu~eti},

Srbija

^lanovi ìrija

nisu mogli

da mi daju uglednu

kwièvnu nagradu,

jer je ni oni još

nisu dobili.

I ja sam

namjeravao da

stanem uz rame sa

velikim

svjetskim piscima,

ali su oni

pokleknuli.

Jovo Nikoli},

Republika Srpska

Pro~itavši

kritiku svoje

kwige, pesnik je i

sam bio iznena|en

onim što je hteo

da kaè.

Goran Mraki},

Rumunija

Bez obzira na to

što srpski jezik

ima sedam padeà,

mi se trudimo da

ih racionalno

koristimo.

U tekstu nema ni

ta~ke ni zareza.

Vidi se da je

napisan u jednom

dahu.

Niko ne bi znao

šta je pisac hteo

da kaè, da ga

kwiga nije izdala.

Zoran T. Popovi},

Srbija

AFORIZMI

BALKANSKIH AUTORA

O KWI@EVNOSTI

I KWI@EVNICIMA

95

Svaki aforisti~ar

se pita: ako je Lec

prvi, ko je tre}i?

Milan R. Simi},

Srbija

Onoliko

crnogorsko

junaštvo nije se

moglo opisati sa

trideset slova!

Lako je danas

napisati kwigu,

nego hajd’ ti wu

pro~itaj.

Miladin Beri},

Republika Srpska

Bio je veoma

plodan pisac.

Imao je petoro

dece.

Franci ê~,

Slovenija

Pisac koji u

Srbiji nije dobio

nijednu kwièvnu

nagradu trebalo bi

da proveri

da nije umro!

Bojan Qubenovi},

Srbija

Odli~na vam je

kwiga. Imam

osje}aj da sam je

ve} negdje ~itao.

Ekrem Maci},

Federacija u BiH

Neki su pisci vrlo

indiskretni.

~itaju i tu|e kwige.

Naši se pisci

me|usobno bore za

besmrtnost.

To je totalni rat.

Nema preìvelih.

Naši pesnici su

pravi rodoqubi!

Nikada ne}e

prodati

ni zemqu, ni kwige!

Ose}am se kao

klasik.

Svi me znaju, niko

me ne ~ita.

îtav milenijum

pisalo se guš~ijim

perom. Guske imaju

velike zasluge

u promovisawu

kulture.

Valeriu Butulesku,

Rumunija

Za razliku od

~ovjeka kwiga ti

ostaje prijateq

i kad je pro~itaš.

Sre}ko Lazari,

Hrvatska

Nepismeni

ne vole Foknera.

AFORIZMI

BALKANSKIH

AUTORA

O KWI@EVNOSTI

I

KWI@EVNICIMA

<>

96

Za wih bi trebalo

štampati nešto

lakše.

Branislav Crn~evi},

Srbija

Homer mo`da i

nije postojao,

ali je ostavio

neizbrisiv trag!

Ho}ete li da vam

kaèm šta mislim

o vašoj kwizi

ili da ostanemo

prijateqi?!

Milovan Vitezovi},

Srbija

Ho}ete li da mi

objavite rukopis

ili da po~nem s

~itawem naglas?!

Odgajili smo

toliko slepaca i

nijedan da bude

Homer.

Petar Lazi},

Srbija

Zašto kwièvni

kriti~ari ne nose

uniforme?

Milan Bešti},

Srbija

Za objavqivawe

kwige nije

potreban rukopis

ukoliko je pisac

nepismen.

Milivoje Radovanovi},

Srbija

Razlika izme|u

pisaca i ~italaca

je u tome što svi

~itaoci znaju

da ~itaju.

Ismet Salihbegovi},

Federacija u BiH

U nas se neki pisci

boqe prodaju nego

wihove kwige!

Marko Grgi~evi},

Hrvatska

Na promociji

poznatog pjesnika

biblioteka je bila

puna - kwiga.

Muharem Omerovi},

Federacija u BiH

Jednima su kwige

besplatne,

drugima -

badava sve kwige.

Josip Sirovec,

Hrvatska

- Vi ste pisac!?

A kome pišete?

Nisus Nestorovi},

Srbija

Što se ti~e kwiga,

kod nas po glavi

stanovnika dolazi

po jedno poglavqe.

Petar Kova~evi} Duje,

Hrvatska

I ja sam napisao

Bra}u Karamazove.

Ali, Dostojevski je

bio brì.

Dušan Pua~a,

Srbija

Memoare o svom

vremenu pisat }e

zlopamtila.

Velimir Karabuva,

Hrvatska

97

@@rrnnoovv izlazi dva puta godi{we (leto i zima). Osniva~ i izdava~: Fondacija

Radost, Srbija, Beograd, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure|uje uredni~ki kolegi-

jum: Ratko Popovi} (Gra~anica), Jelena ]iri} (Prag), Dimitrije Jovanovi} (Kra-

qevo), Ranko Preradovi} (Bawa Luka), Aleksandar ôtri} (Satiri-

kon), Ogwen Petrovi} (fotografije); Mi}a Miloradovi} (crteì)

i Du{ko M. Petrovi} (glavni i odgovorni urednik) Telefon:

+381.63.360320. e-po{ta: [email protected]: Miroslava Petrovi} (063.360340). Oglasi: posledwa

strana korica (kolor) 30.000 dinara; pole|ina posledwe strane

korica (kolor) 25.000 dinara; crno-bela strana u kwi`nom bloku

10.000 dinara. âsopis je dostupan u svim boqim kwiàrama u Sr-

biji i u Republici Srpskoj; cena po primerku 300 dinara ili 5 KM. Ra~un kod: Ban-ca intesa, Beograd, broj 160-365947-81.Sav prihod namewen je akcijama Fondacije

Radost. [tampa“Premisgraf”, Beograd; slog, prelom i grafi~ka oprema

ISS

N2

33

5-0

39

3 - @

rn

ov

CO

BIS

S.S

R-ID

20

72

51

980

olela bih da se pokrene akcija "Obnovimo @rnov". Da se sa vrha Avale

ukloni nakazni mrva~ki kov~eg rad Ivana Meštrovi}a, da se izvrši pre-

traga okolnih sela u potrazi za kamenom koji je ugra|ivan u razne ku}e i

ale i da se sa malo originalnog, a više novog, ali prigodnog kamena izvrši obno-

va tog starog grada. Ovo ne bi bila akcija "sumasišavših", ve} normalna akci-

ja jedne sredine koja se bori da sa~uva svedoke svog trajawa, naro~ito u vreme

kad sve što je srpsko, okolni, od nas potekavši narodi pokušavaju da prisvoje

i imenuju svojim.(...)

Moja porodica ìvi u podno`ju Avale 12 godina. Kad smo se doselili, još uvek

je bio ìv jedan ~ovek koji je u detiwstvu sigurno skitao po tim kulama i uru-

šenim zidinama. Ništa nismo stigli da ga pitamo, zakasnili smo.

Kraq Aleksandar je nedopustivo narušio zakon koji je u Srbiji, u drugoj dece-

niji 20. veka vaìo ve} sedam decenija, "da se starine imaju ~uvati u zate~e-

nom stawu i ne dirati osim u smislu popravke delova koji prete da se uruše"…

Zašto se drznuo da poruši grad koji ni arheološki nije bio ispitan i da dozvo-

li da se podigne nakazni, hladni i bezdušni spomenik "Neznanom junaku"!? (...)

Konzervatorska praksa drugih naroda, ~ije su gra|evine mawe stradale od na-

ših tokom vremena, pokazuje da su mnogi pribegavali postupku "rekonstrukci-

je", ukoliko je gra|evina potpuno uništena. Primer je grad Drezden, do temeqa

srušen u bombardovawu 1944. godine, da bi posle bio obnovqen u potpunosti po

starim planovima. Primer je i Varšava. Ali taj postupak obnove se primewu-

je i na mnogo starije gra|evine i urbane celine, za koje postoje podaci (crteì,

tekstovi, istorijski izvori…), a ~iju obnovu bi umnogome pomogla savremena

kompjuterska i druga tehnika.

Kao što se borimo da odrìmo javnost u stawu budnosti kad je u pitawu o~u-

vawe }irilice, tako isto moramo da narod drìmo budnim po pitawu o~uvawa

prefiksa srpski nad mnogobrojnim materijalnim spomenicima kulture koji su

nedovoqno ili nikako zastupqeni u srpskim medijima. Drugi se kite našim per-

jem, a mi, zbog sopstvene lewosti i neodgovornosti, ali i zbog ve~itog nasrta-

ja germanskog elementa na slovenski ìvotni i kulturni prostor, zale|eni smo

u stawu bespomo}nog posmatrawa xelata koji se pribliàva sa sekirom.

Da ne bi bilo tako, "Obnovimo @rnov"! (...)

Umetnost nije umrla, ali štampa~i posmrtnica rade punom parom. Obmana

Srbije je ogromnih razmera. Jednom, kada po Voqi Boìjoj stanemo na svoje noge,

ukoliko se to desi, ne zaboravite: "Obnovimo @rnov"!

Branislava Stankovi} (Srpski kulturni klub, Novi Sad)

V

aarrttVra~ar

U ovom broju

> Srbija i Evropska unija - prof. dr Jovan B. Du{ani} ......................... strana 4

> Kada {oping postaje i radost i bolest, anketa - dopisni ~lanovi

akademija nauka i umetnosti Srbije, Srpske i Rusije: âslav Oci},

Nikola B. Popovi} i Aleksandar S. Zapjesocki, pa Iv Bataj, francuski

istori~ar i geopoliti~ar, i dr Mila Ale~kovi}, profesor psihologije

i antropolo{ke psihijatrije ......................................................................... 11

> Vojna okupacija Evrope pod "zgodnim" izgovorom, intervju Leonda

Re{etwikova ....................................................................................................19

> [ta se to de{ava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Vladimir Dimitrijevi} ............................................................................ 25

Du{ko M. Petrovi} ................................................................................... 29

> Ko~i}ev kwièvni i narodni zbor. Pi{e Ranko Preradovi}......................... 37

> Vuk na{ nasu{ni, Vitezovi}eva monografija

o Karaxi}u......................................................... 44

> Iz novih rukopisa srpskih pesnika: Ratko

Popovi}, Gra~anica.......................................... 56

> Svet poezije, poezija sveta: Olga Lali}

Krovicka (Poqska), Viktor [irokov (Rusija),

Lara Dorin (Srbija), \or|e Vulturesku

(Rumunija), [ang ên (Kina), Stevka Kozi}

Preradovi} (Republika Srpska), An|ela

\aneli (Italija), Renat Giqfanov (Rusija),

Albertina Benedeto (Francuska) i Gègo` Val~ak (Poqska)....................... 59

> Biblioteka / akademik Vasilije \. Kresti} o kwizi "Srbija u Velikom

ratu 1914-1918" (M.Radojevi} i Q.Dimi}) i Qubi{a Crvenkovi} o kwizi

"Gra~anica - istorijsko-dokumentarni osvrt sa geneologijom porodica"

(S.D.Sekuli}) ................................................................................................. 72

> Opera / Travijata Sneàne Savi~i} Sekuli}. Pi{e Aleksandra Paladin...79

> Drama / O monodrami "Nade`da

Petrovi}" govore kriti~ar dr Ra{ko

V. Jovanovi}, rediteq Boìdar \urovi}

i scenarista i glumica Biqana \urovi}.

Nagrade se kazuju same ........................... 82

> Pri~a: Isceliteq Dragomira Dojmova..87

> Satirikon / Aforizmi balkanskih

autora o kwièvnosti i karikature

Margarite Jan~eve ................................. 93

Sto godina od smrti Nade`de Petrovi}

Bolovala je sedam dana; umrla u Vaqevskoj bolnici

3.aprila 1915. Po~iva na Novom grobqu u Beogradu.

U wenu ~ast, u rodnom â~ku, od 1960. odràva se

likovna smotra "Memorijal Nade`de Petrovi}".

je posledwe delo slavne srpske slikarke."Vaqevska bolnica"

Redakcija ~asopisa @rnov se i ovom prilikom najsrda~nije zahvaquje

Predstavni{tvu Republike Srpske u Srbiji za nesebi~nu pomo}.

Zora u Jasenovcu 22.aprila 2015.Zora u Jasenovcu 22.aprila 2015.

Documents

^asopis za kulturu, nauku i umetnost - zrnov.rs · Srpska ~eta Patrijarhu Pavlu Kad nam uzeše strane sveta, nebo nad nama osta samo. Tad se postroji naša ~eta, rekosmo: "Nebo nikom