Copyright 2013, Dragana Jovanovi

Copyright ovog izdanja 2013, LAGUNA

Photo Copyright Adria Media, magazin Sensa

Napomena: Delovi tekstova i fotografi je preuzeti su iz magazina Sensa.

Mojim najveim uiteljima - mami i erkama Hani i Vanji

SadrajUvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kako srea ivi u nama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Verujte svojoj intuiciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Anatomija aure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Unutranja i slobodna energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ivite u sadanjosti, a ne u prolosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Opratanje lei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zbogom kajanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Srene ene same stvaraju anse za sreu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Kako promeniti navike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strah od promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Vizualizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Potencijalni uzroci neuspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Srea prati hrabre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Idite svojim putem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Hrabro srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nauite da kaete ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Srea ima vie lica ili srea je u nama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Srea ne postoji bez zdravlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako odabrati pravi trening . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mi smo ono to jedemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Detoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Oslobodite se stresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Meditacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .San . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Uivajte u voenju ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Povratak prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Manifest sree zadovoljite sve potrebe due . . . . . . . . . . . . . . . . Umesto zakljuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadraj CD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O autorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

81014 16 2831343437 424346 4748 50 50 5355 58 666778 8284

100 104105107110123 124126 127

8

Uvod

U svakome postoji neprocenjivo blago jedinstvena dua. Svaki ovek ve ima u depu klju uspeha, ali ga ne koristi. Neka razum uzme duu za ruku, odvede je u prodavnicu igraaka i dozvoli joj da po svom izboru odabere igraku.

Vadim Zeland

Dugo sam verovala da je srea sudbina. Kada sam shvatila da sam sama odgovorna za to kako se oseam, krenula sam da traim sreu u nekim ljudima, u stranim gradovima, u novcu, u novim poslovima Srea koju sam nalazila bila je kratkotrajna i nestalna. Traga-la sam, ne znajui tano ta je to to traim. Upoznala sam mnogo uitelja, dobila sam odgovore na mnoga pitanja. Ali i dalje nisam znala ta je srea i gde se nalazi. Saznanje je dolo kao uvid u Indiji, u razgovoru sa Menakom, velikom joginom, kada mi je rekla na asu joga terapije: Prvo mora da pronae sebe, da otkrije ko si! Odgovor je u tebi.

Na mom putu pronalaenja sree, joga mi je pomogla da promenim nain na koji posmatram ivot. Zahvaljujui njoj, nauila sam kako da prihvatim i zavolim sebe. Sve druge kole, tehnike i svi uitelji koje sam upoznavala pomogli su mi da to putovanje bude po mojoj meri. Nisam elela da se vezujem samo za jednu ivotnu fi lozofi ju, i od svega to sam nauila usvojila sam ono to je prijalo mojoj dui, ono u ta sam verovala, i nastavljala sam da tragam dalje.

Znaenje rei dalaj-lame: Ljudi ive kao da nikada nee umreti, a umiru kao da nikad nisu iveli shvatila sam onog trenutka kada sam mogla da umrem. Tada sam odluila da ivim drugaije da postanem arobnjak svoje sree i da irim to oseanje na druge kroz asove joge, kroz pisanje, kroz rad sa ljudima. Kada sam pre petnaest godina iza-brala svoj ivot, nisam ni pretpostavljala da e biti tako teko i tako lepo. Od tada do danas ivim interesantnije i intenzivnije nego svih prethodnih godina. Moji dani su puni boja, muzike, smeha, i to onog iz stomaka, iz dubine due. Imam vie ivotne energi-je sada, u pedeset i nekoj, nego kada sam bila duplo mlaa. Kao da se uveavala sa svakom potvrdom moje intuicije da sam bila u pravu to sam dozvolila sebi da ivim onako kako sam izabrala. Smatram da je najvei izazov bio u tome da sve to sam nau-ila uskladim sa porodinim ivotom, poslom, obavezom da plaam raune i da se ose-am dobro sama sa sobom na kraju dana. Da ono to priam ivim.

Ova knjiga je rezultat traganja za sobom, traganja za delovima due koje sam izgubi-la u elji da budem dobra, u elji da se dopadnem, da odgovorim na oekivanja Sve

9

to sam nauila traei sebe davalo mi je klju kojim sam mogla da otvorim neka nova vrata, da pristanem na to to sam nala, shvatajui da to nije ni bolje ni gore to je tako. Svi smo razliiti i dok ne prihvatimo injenicu da treba da potujemo svoju i tuu indi-vidualnost stalno emo misliti da srea lei negde izvan nas Jedini nain da saznamo ko smo jeste da prigrlimo i zavolimo to to jesmo! Sve ostaje isto, ali e perspektiva iz koje posmatramo ivot postati drugaija.

Na mnogo naina sam unitavala svoju sreu. Nisam bila usamljena u tome. Dugogo-dinji rad sa enama me je uverio da nama ne treba kritiar, jer mi najbolje kritikujemo same sebe. Nismo dovoljno lepe, dovoljno vitke, oseamo se krivima to ne moemo pored posla, kuvanja, roditeljskih sastanaka, nabavke da ubacimo jo jednu obave-zu. Spisak obaveza je sve dui i ima dana kada ne stiemo da zastanemo i zapitamo se da li sve ovo treba da radimo? Ko to trai od nas? Nekada oseamo da smo se izgubile u sopstvenom ivotu. Kako bi bilo da zastanemo i razmislimo o prioritetima na duga-koj listi obaveza? Da li na toj listi ima nas? Da li neke stvari radimo zato to mislimo da neemo biti voljene ovakve kakve jesmo? Dozvolite sebi da budete svoje, savrene, ba takve kakve jeste! Kada budete pristale da budete ono to jeste, a ne ono to drugi oekuju od vas oslobodiete ogromnu energiju koju ste troile da biste zadovoljava-le druge. Biti svoja nastaje iz potrebe due da se oseamo dobro! Ona ne pravi razliku izmeu ja i svi drugi. Dua je deo onoga to nazivamo Bog, Stvaralac, Univerzalna ener-gija, i ona zna da ne postoje jednina i mnoina mi smo jedno. Podjednako je vano da shvatimo da volimo sebe kao to je vano i oslobaajue da volimo Boga i svoje dete. Prihvatimo i volimo sebe, jer jedino tako moemo da volimo druge. Moemo da damo samo ono to imamo!

9

10

Kako srea ivi u nama

Jedan veliki uitelj je uporedio sreu sa leptirom on moe da nam sleti na dlan, ali ako pokuamo da ga uhvati-mo i zadrimo, pobei e ili emo ga povrediti. Umesto da uhvatimo sreu, moemo da pronaemo nain kako da je privuemo. Postoje tehnike koje nam pomau da promenimo nain na koji posmatramo svet oko sebe. Verovanje u to da se srea nalazi u nama jedna je od njih. Kada prihvatimo ovu istinu, postepeno emo otkrivati podsvesne obrasce koji upravljaju naim ivotom i stvarati uslove da zaplovimo na tala-su sree.

Kao to je sluaj sa svim velikim istina-ma, nae shvatanje tvrdnje da je srea u nama od presudnog je znaaja. Ako je ne shvatimo na pravi nain, mogue je da emo promaiti i povezati sreu sa stvarima koje je trenutno izaziva-ju, poput alkohola, hrane, kupovine, klaenja Tada postajemo zavisni od nekih situacija ili ljudi uz koje se osea-mo sreno, ne moemo bez stimulan-sa koji nam podiu raspoloenje i ine da se oseamo dobro. Dodue, samo za trenutak. Sreu esto vezujemo za novac. Sigurno je da nas siromatvo ne ini srenim, ali je isto tako poznato da je 39 odsto najbogatijih ljudi sa Forbso-ve liste manje sreno od proseno sre-nog oveka. To govori mnogo u pri-log injenici da novac daje samo veu mogunost izbora, a da ono na ta ga

11

troimo ukazuje na sfere interesovanja za koje mislimo da nas mogu uiniti srenim obrazovanje, investiranje u sopstveni, po mogustvu, kreativni biznis, ili pak oping Istraivanja pokazuju da ivotne okolnosti, u odnosu na sve druge faktore, utiu sa naj-vie 15 odsto na to da li smo zadovoljni. Ljudi su stvorenja navika ve posle godinu dana otkako se promena desi (preseljenje u vei stan, nova kola ili unapreenje) ose-amo isto ono zadovoljstvo ili nezadovoljstvo kao pre tog dogaaja. Britanski psiholog Riard Vajzman pokrenuo je 1994. godine projekat Srea. U projekat je bilo ukljueno 400 ljudi koji su sebe smatrali izuzetno srenim ili nesrenim. Rezultati ovog istraivanja pokazali su da su srene osobe oputene, otvorene, pune samopouzdanja, ne plae se promena. Veruju sebi i svojim instinktima, ali prihvataju i tue miljenje. Oni nesreni brinu unapred, odbijaju rizike, nepoverljivi su i vie okrenuti ka detaljima, za razliku od srenih, koji imaju optu sliku. Svi razliito reagujemo kada se suoimo sa problemima i velikim ivotnim krizama, ali sreni ljudi teke situacije prihvataju kao ivotno isku-stvo, a nesreni ih posmatraju sa najcrnje strane. Na osnovu onoga to razlikuje srene osobe od onih koje su nezadovoljne, nesrene, sklone kritici i prebacivanju moemo nauiti kako da postanemo i ostanemo sreni, zakljuio je Vajzman, nakon decenijskog projekta koji je vodio.

Dakle, srea se ui. Proces stvaranja sree poinje jednostavnim prihvatanjem toga da srea postoji.

Savremeni aparati za merenje rada naeg mozga nedvosmisleno su pokazali da je leva hemisfera naeg mozga (racionalan mozak) aktivna kada doivljavamo oseanje sree, prijatnosti, kada imamo pozitivne misli. Ako se rad ovog dela mozga umiri, ulazimo u stanje depresije. To znai da na racionalan um eli da bude srean. Desna hemisfera mozga je aktivna kada se bavimo unutranjim govorom i samokritikom. Rezultati istra-ivanja su takoe pokazali da je nedostatak samokritike izazivao oseanje ushienja kod osoba koje su podvrgnute ispitivanju. ta nam to ukazuje? Ve samim tim to emo prestati da budemo svoj najvei kritiar stvaramo uslove za sreu. Zar to nije jedno-stavno?

Na putu dostizanja sree i duhovno ispunjenijeg ivota moe nam pomoi joga. Kroz joga poloaje um i telo se povezuju. Osveujui disanje mi ivimo u sadanjem tre-nutku, a meditacija nas povezuje sa energijom Stvaraoca. Izuavajui joga sutre na koji-ma se zasniva fi lozofi ja svih joga, shvatila sam da ovaj stari tekst sadri sutinske savete o tome kako da ivimo sreniji i duhovno ispunjeniji ivot! Mudrosti koje je otac joge Patanali sakupio pre mnogo vekova osnova su mnogim kolama pozitivne psiholo-gije, koje na moderniji nain prezentuju venu istinu: sve je manifestacija naeg nivoa svesnosti, ukljuujui i sreu.

12

Srea je subjektivno oseanje radosti, lakoe, ispunjenosti, zadovoljstva, stanje u kom su nae misli, rei i ono to radimo u skladu sa onim to elimo, stanje u kom smo u harmoniji sa energijom Stvaraoca. Manje-vie sline stvari deavaju se svim ljudima, a ipak neki sebe smatraju srenima, a neki ne. Zato je tako i kako to moemo promeni-ti? Traei odgovor, pronalazila sam naine kako da budemo zadovoljni i ispunjeni, bez obzira na svakodnevne izazove koji su sastavni deo ivota. Ukoliko smatrate da je srea sudbina, tako e i biti: uvek ete biti u vlasti nekog drugog.

Preuzimanje odgovornosti za sreu poinje donoenjem odlu-ke da elite da budete sreni i otkrivanjem uzroka koji vas ine

nezadovoljnim. Tek tada postajete arobnjak svoje sree.

Prepustite se i verujte svojim ulima, svojoj intuiciji. to pre shvatite da je energija nain komunikacije koji vaa dua razume, pre ete progovoriti svojim maternjim jezi-kom.

Srea postoji samo u sadanjem trenutku. Da biste iveli sreno danas, treba da se oslobodite svega onoga to vam truje sadanjost i dri vas vezane za prolost. Bez opratanja, sebi i drugima, svega onoga to vie ne moete da promenite, nema srene budunosti.

Sreni ljudi stvaraju prilike za sreu. Ukoliko stalno idete istim putem, uvek ete stizati na isto mesto, ako radite iste stvari, dobijaete isti rezultat. Ako se druite sa istim lju-dima, kako ete pronai srodnu duu? Oslobodite se navika i poveajte anse za sreu.

Srea prati hrabre! Iskorak iz komfora poznatog trebalo bi napraviti zbog onoga to je vama vano, a ne vaim roditeljima, deci, okolini To vam daje hrabrost da istrajete u susretu s tekoama.

Nema sree bez zdravlja! Pria o srei poinje brigom o zdravoj ishrani, kretanju, dovoljnom odmoru, brigom o sebi. Preispitajte sebe da biste proverili da li ivite u pogrenom uverenju da moete da se oseate dobro i mislite pozitivno a da zanema-rujete svoje telo.

Da bi srea bila stalno stanje, potrebno je da radite na tome. Srea je kretanje prema cilju. Da biste uivali u tom putovanju, treba da znate gde idete. U joga tradiciji postoje etiri cilja koja treba da ispunite: da se sa puno panje posvetite vaim obavezama, da steknete materijalno blagostanje, da uivate i da se oslobodite. Ovi ciljevi smatraju se obrascem za srean i uspean ivot i u doslovnom prevodu znae ono to koristi naoj

13

dui. U Rigvedama, iz kojih potiu, kae se da su to principi nasleeni od univerzuma. Kosmos se smatra ivim biem, i principi zakona, prosperiteta, elja i slobode pripa-daju njemu. Kada se trudimo da ostvarimo te ciljeve, usklaujemo mikrokosmos sa kosmosom. To je prefi njen nain za ostvarivanje dugoronog ivljenja srenim ivotom. Jednostavno reeno, obraajui panju na ova etiri aspekta ivota, moi ete da vred-nujete svoj ivot, da donosite dobre odluke i da svakodnevno ostvarujete ravnoteu u svom ivotu. Antropolog Gregori Betson je rekao: Uvek postoji optimalna vrednost preko koje sve postaje toksino, ta god to bilo: kiseonik, san, psihoterapija, fi lozofi ja Zato je potrebno da sastavite lini manifest sree koji e vam pomoi da ivite svesno, a da pritom ne zanemarite nijedan deo sebe. Na kraju knjige nalazi se vodi za sastav-ljanje ovog manifesta, a pitanja koja ete tu nai pomoi e vam da se vratite vaim vrednostima, ulozi koju imate i strastima koje vas pokreu.

14

Verujte svojoj intuiciji

Mi smo ista energija

Sve je energija, i to je sve to postoji. Uskladi se sa frekvencijom realnosti koju eli i nita te nee spreiti da je ostvari. Ne moe postojati drugi nain. Ovo nije fi lozofi ja, ovo je fi zika.

Albert Ajntajn

Intuicija vas povezuje sa energijom Stvaraoca. Ona vam alje poruke kroz snove, kroz rei ljudi oko vas, nju prepoznajete kroz tajne signale u telu kojima vam kae da ili ne! Progovorite svojim maternjim jezikom, jezikom energije, i nauite da sluate svoju intuiciju.

Zato je vano da prepoznamo energiju?

Sve je energija, a fi ziko telo je samo jedan od naina na koji se energija manifestuje. Nae zdravlje zavisi od nae energije, energije mesta na kome boravimo i energije ljudi

15

koji nas okruuju. Ukoliko je naa energija zdrava, biemo fi ziki, mentalno i emotivno zdravi i u dubokoj vezi sa sobom. ivot e biti putovanje kome se radujemo jer smo povezani sa svrhom, sa onim zbog ega smo krenuli na put. Ako prepoznamo ta je to to utie dobro na nau energiju a ta loe, otkriemo ko uzima nau ivotnu energi-ju i hrani se njome. Tek kada to otkrijemo, moemo da nauimo kako da se zatitimo!

Sve to radimo zahteva energiju, kao i svaka naa misao i oseanje. Veina ljudi smatra da ne moe da utie na energiju. Samim tim to smatraju da je van njihove kontrole, dali su joj mo za pogubne posledice po njihov ivot.

Sami smo odgovorni za to koliko imamo energije, kakav je njen kvalitet i na ta je troimo!

Energija je potencijalna. Zamislite na trenutak da je vae telo taksi. Ukoliko elite da stignete negde, morate rei vozau gde da vas vozi! Ukoliko priate sa kolima (koja su nae telo), neete stii nigde. Zato se esto dogaa da ne postiemo ono to elimo ne obraamo se onom delu sebe koji je gazda. Osim toga, ljudi prenebregavaju inje-nicu da se energija nadovezuje: ljutita energija kao odgovor dobija istu, ljutitu ener-giju. Ukoliko nam je raspoloenje pozitivno, na odgovor na kritine situacije potpuno je drugaiji nego kada smo iscrpljeni i ljuti. Pokuajte da testirate ovaj energetski princip nasmeite se ljudima sa kojima komunicirate i posmatrajte. Zahvaljujui ogledalnim neuronima koji postoje u naem mozgu osmeh e vam biti uzvraen. To e se desiti i ako ste neprijatni i grubi dobiete nazad ono to ste poslali.

Kroz vrlo praktine, kratke vebe u ovom delu knjige nauiete kako da obnovite svoju energiju i dovedete sebe u stanje koje ini da privlaimo samo dobro. Da biste znali zato je potrebno da radite odreene vebe, treba da znate da nae bie ima vie nivoa postojanja: fi ziko telo, nae misli, oseanja, naa uverenja, intuiciju, nivo na kome se povezujemo sa kosmikom energijom. Gde se oni nalaze i ta je njihova funkcija?

Prema istonjakom uenju ljudsko bie ima fi ziko telo i sedam suptilnih ener-getskih tela. Tih sedam energetskih tela, koja su zapravo naa aura, mogu se zamisliti kao lutke babuke to su slojevi omotaa koji obavijaju nae fi ziko telo. Veina ljudi nije nikada osetila energetsko polje, to nije neobino jer je naa kultura vrlo materi-jalistika. Videti energiju nije neto to uimo i to podravamo kod dece. Kada deca vide neto to mi odrasli ne razumemo iIi to nas plai jer nam je nepoznato, rei emo im da to ne postoji i da je to plod njihove mate. A neosporno je da smo se vie puta u ivotu oslonili na esto ulo, osetili hemiju kada smo se zaljubili, shvatili da se sa nekim ljudima uvek dobro oseamo ili pak da nas neki ljudi ine nervoznim ili ljutim

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False /CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice