Akademija za diplomatiju i bezbednost

Akademija za diplomatiju i bezbednostPredmet: Spoljna politika Srbije

Spoljopoliticki odnosi Srbije i Slovenije

Seminarski radMentor: Student:

Prof. Dr Vladimir Vugdelic Stefan Miljkovic

Beograd, 2014

Sadrzaj:1. Slovenija.........................................................................................................................32. Istorija Slovenije.............................................................................................................33. Slovenija u Kraljevini SHS.............................................................................................34. Slovenija i SFRJ..............................................................................................................45. Slovenija i raspad SFRJ..................................................................................................56. Novi pocetak odnosa Srbije i Slovenije..........................................................................77. Savremeni odnosi............................................................................................................98. Naucno tehnoloska saradnja.......................................................................................109. Vojnoekonomska saradnja............................................................................................11Zakljucak.......................................................................................................................12 Literatura.......................................................................................................................131. Slovenija

Republika Slovenija je primorska i podalpska drava na jugu srednje Evrope, koja se na zapadu granii sa Italijom, na severu s Austrijom, na severoistoku s Maarskom, na istoku i jugu s Hrvatskom, a na jugozapadu, u Piranskom zalivu, ima izlaz na Jadransko more .

U razliitim periodima istorije Slovenije, drava je bila deo Rimskog carstva, Karantanije (samo moderni deo severne Slovenije), Svetog rimskog carstva, Austo-Ugarske, Drave Slovenaca, Hrvata i Srba, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1929. preimenovana u Kraljevina Jugoslavija ) izmeu dva svetska rata, i SFR Jugoslavije od 1945. do sticanja nezavisnosti 1991. godine.

Slovenija je lanica Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza. 2. Istorija Slovenije

Dananja Slovenija je bila naseljena u praistorijska vremena, i postoje dokazi ljudskog prisustva od oko 250.000 godina. Izbuene kosti pecinskog medveda, koje datiraju iz vremena od praistorijskih godina od danas, su pronaene 1995. u pecini Divlje Bave kod Cerkna, su moda najstariji muziki instrument pronaen na svetu.

Slovenski preci dananjih Slovenaca verovatno su se doselili na podruje Slovenije u 6. veku. U 7. veku je nastala Karantanija, prva drava Slovenaca i jedna od prvih slovenskih drava. 745. godine Karantanija gubi nezavisnost i pada pod vlast Bavarske, koja opet postaje deo franake drave. Stanovnitvo se pokrtava.

Oko 1000. godine napisani su Briinski spomenici, prvi pisani dokument na staroslovenskom jeziku. U 14. veku veci deo dananje Slovenije pada pod vlast Habzburgovaca, koji kasnije postaju Austrougarska. Slovenija se tada deli na tri pokrajine: Kranjsku, Koruku i tajersku.

Godine 1848. brojne narode zahvata narodni preporod, pa i Slovenci imaju politiki program koji trai ujedinjenu Sloveniju.3. Slovenija u Kraljevini SHS

Po zavretku Prvog svetskog rata stvorili su se uslovi za stvaranje drave koja bi okupila June Slovene koji su iveli na podruju Srbije, Crne Gore i slovenskih delova Austrougarske. Kraljevina Srbija je na poetku Prvog svetskog rata za svoje ratne ciljeve postavila ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca, donoenjem Nike deklaracije 7. decembra 1914. godine. Ubrzo je usledilo formiranje Jugoslovenskog odbora u Londonu 1915. godine i Crnogorskog odbora za narodno ujedinjenje 1917. godine. Konkretni pregovori o ureenju buduce drave voeni su neposredno u dva navrata - na Krfu 1917. godine kada je doneta Krfska deklaracija i u enevi 1918. godine kada je potpisan enevski sporazum. Nakon rata, pod vostvom Jugoslovenskog odbora u Zagrebu je formirana Drava Slovenaca, Hrvata i Srba, dok su istovremeno crnogorski delegati na spornoj Podgorikoj skuptini doneli odluku o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji. Pritom, i delegati Velike narodne skuptine Vojvodine su 25. novembra doneli odluku da se direktno pripoje Kraljevini Srbiji. Ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca proglasio je regent Aleksandar I Karaorevic, u ime svog oca, kralja Petra I Karaorevica, 1. decembra 1918. godine.Nakon ujedinjenja reavalo se pitanje spoljnih granica zemlje, koje su na mnogim mestima bile sporne. Tako je Koruko pitanje reavano referendumom na kojem je odlueno da Koruka ostane u sastavu Austrije. Dalmatinska luka Zadar i nekoliko dalmatinskih ostrva su pripali Italiji, koja je pokuala da okupira i anektira Crnu Goru. Grad Rijeka je proglaen Slobodnom Dravom Rijekom, ali ju je uskoro okupirala i 1924. anektirala Italija. Napetosti oko granice sa Italijom su se nastavile, poto je Italija traila jo dalmatinske obale, a Kraljevina SHS je traila Istru, deo biveg Austrijskog primorja, koji je anektirala Italija, ali koji je imao veliki broj slovenakog i hrvatskog stanovnitva.

Predsednik prve vlade, formirane 20. decembra 1918. godine, bio je Stojan Protic. Do izbora za Ustavotvornu skuptinu, Privremeno narodno predstavnitvo je sluilo kao parlament koji su formirali delegati iz raznih izabranih tela koja su postojala na jugoslovenskom prostoru pre stvaranja drave. Sporovi i nesporazumi oko unutranjeg ureenja zemlje poeli su odmah nakon ujedinjenja. Dok su srpski politiari jugoslovensku dravu smatrali za prirodni nastavak Kraljevine Srbije, za hrvatske i slovenake stranke je nova drava bila samo okvir u kojem ce nastaviti nacionalno okupljanje i jaanje nacionalnih pozicija. Nakon izbora za Ustavotvornu skuptinu odranih 28. novembra 1920, nesporazumi su se produbili, a Hrvatska republikanska seljaka stranka je bojkotovala rad skuptine. Komunistika partija Jugoslavije, koja je na izborima osvojila 12,4% glasova, krajem godine je bila zabranjena. Prvi ustav Kraljevine SHS je usvojen na Vidovdan 28. juna 1921, a njegovim usvajanjem je uspostavljena unitarna monarhija, utemeljen je parlamentarizam i lokalna samouprava. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, a naredne godine se oenio princezom Marijom od Rumunije.4. Slovenija i SFRJ

SociJalistika Federativna Republika JugoslaviJa (skraeno SFRJ) je biva Jugoslovenska drava koja je postoJala od kraja Drugog svetskog rata, sve dok se nije raspala tokom graanskog rata poetkom devedesetih godina dvadesetog veka. Ona je bila sociJalistika drava koja je obuhvatala teritorije dananjih nezavisnih drava Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, MakedoniJe, Slovenije i Crne Gore.

Formirana je 1945. godine kao naslednica Kraljevine Jugoslavije pod imenom Demokratska Federativna Jugoslavija. 29. novembra 1945. godine menja ime u Federativna Narodna Republika Jugoslavija, dok je 1963. godine konano promenila ime u Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija. Glavni grad SFRJ bio je Beograd. SFRJ se graniila sa Italijom i Austrijom na severozapadu, Maarskom i Rumunijom na severu, Bugarskom na istoku i Grkom i Albanijom na Jugu. Zapadni deo republike je izlazio na Jadransko more.

Za razliku od ostalih evropskih socijalistikih zemalja, SFRJ nikada nije bila lanica Varavskog ugovora, i odravala je bliske veze sa zapadnim vladama. SFRJ je bila osniva i Jedan od najvaniJih lanova Pokreta nesvrstanih. SFRJ Je bila zemlja "samoupravnog socijalizma", sa Jednopartijskim delegatskim sistemom predstavljanja, planskom privredom i specifinim sistemom tzv. radnikog samoupravljanja.

Posle Titove smrti (1980), tenzije izmeu naroda Jugoslavije su porasle.

Od 1980. do 1991. godine, vlast Jugoslavije je bila kolektivna, svake godine je voa bio iz razliitog predsednitva jedne od est republika nekadanje JugoslaviJe.

Nemiri u Socijalistikoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo 1981. godine podrazumevaju niz masovnih protesta, poev od marta 1981, na koJima su kosmetski Albanci zahtevali da Kosovo postane sedma republika.5. Slovenija i raspad SFRJ

Jugoslavija se je raspadala od 1991. do 1992. godine. Posle smrti Josipa Broza Tita, kosovski Albanci poeli su zahtevati status republike za Kosovo. Srbijanski je dravni vrh tijekom 1989./90. smenjivao vlast u Crnoj Gori, Vojvodini i na Kosovu ljudima lojalnim Miloeviu, dobivajui tako kontrolu nad 4 od 8 glasova u predsednitvu Jugoslavije. Razdor je nastao 1990. kada nije postignut dogovor oko sastava federalne vlade: Srbija je htela centralizovanu federaciju kako bi zadrala dominantnu ulogu u Jugoslaviji, dok su Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina htele labavu konfederaciju kako bi mogle uivati u veoj autonomiji. Hrvatska, Slovenija i Makedonija nakon toga proglaavaju neovisnost 1991., a godinu poslije to e uiniti i Bosna i Hercegovina.

JNA je preoblikovana u srpsku vojsku i stavljena u funkciju stvaranja Velike Srbije, u obliku centralizovane Jugoslavije, krnje Jugoslavije ili proirene Srbije. Srpski politiki i vojni vrh (JNA) nastojao je savezne drave zadrati silom u Jugoslaviji: ubrzo nakon proglaenja nezavisnosti poeo je desetodnevni rat u Sloveniji, a zatim rat u Hrvatskoj (1991.-1995). Rat u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.) je sukob Hrvata, Srba i Bonjaka. Ipak, i Slovenija i Hrvatska i Bosna su stekle nezavisnost i priznanje od meunarodne zajednice. Vojni vrh delovao je u tim sukobima bez saglasnosti vrhovnog zapovednika, predsednika SFRJ, Stjepana Mesia: najkasnije 3. septembra 1991., nakon odlaska etvoro od osam predstavnika predsednitva SFRJ - Janez Drnovek (Slovenija), Mesi (Hrvatska), Vasil Tupurkovski (Makedonija) i Bogi Bogievi (Bosna i Hercegovina) - krnje predsjednitvo, tzv. "srpski blok" - Borisav Jovi (Srbija), Branko Kosti (Crna Gora), Jugoslav Kosti (Vojvodina) i Sejdo Bajramovi (Kosovo) - pod de facto kontrolom Slobodana Miloevia, preuzelo je potpunu vojnu i finansijsku kontrolu nad vojskom Jugoslavije. Kada je Srbija krenula sa svojim agresivnim nacionalnim programom, i Slovenija je oblikovala svoj nacionalni program, ali u potpuno suprotnom smeru. U Sloveniji je sredinom osamdesetih nastao pokret za smenu komunistikoga reima i za stvaranje slobodnoga civilnog drustva. Slovenci su nali pravu meru i pravi odgovor na krizu Jugoslavije. Naime, u duhu Kardeljeve koncepcije zalagali su se za konfederaciju ili izlazak iz Jugoslavije, ali su takoer odbacili Kardeljev "model socijalizma" i "pluralizam samoupravnih interesa" te prihvatili pluralizam kako u politikom zivotu (viestranaje) tako i privatno vlasnitvo.

Geopolitiki najblii zapadnim zemljama, s veoma razvijenim kulturnim identitetom, ponosni na svoj antifaistiki rat u kojemu su stvorili nacionalnu dravu, neoptereeni nacionalnim manjinama, posebno srpskom, Slovenci su i umom i srcem teili izlasku iz Jugoslavije i ukljuenju u Europsku zajednicu. U takvoj duhovnoj i politikoj atmosferi u Sloveniji su sredinom osamdesetih nastupile plime graanskih inicijativa. koje su traile da komunisti provere svoj legitimitet na slobodnim parlamentarnim izborima. Poetkom 1987. skupina slovenskih intelektualaca je u "Novoj reviji 57" izala s platformom slovenskoga nacionalnog programa, u kojemu autori smatraju da je razvoj Slovenije u Jugoslaviji blokiran i da Slovenija zato civilizacijski u svemu zaostaje.

Komunistiko vodstvo Slovenije zapravo je podravalo takve ideje svoje inteligencije i samo forsiralo sveoptu demokratizaciju tadanjega reima. Raalo se novo "slovensko proljece" ugueno tokom 1972. i 1973. Civilni pokret u Sloveniji sredinom osamdesetih bio je jedini u tzv. komunistikom svijetu. To je navelo ameriki tjednik Newsweek da 1987. Socijalistiku Republiku Sloveniju "proglasi" jedinim "otokom slobode" u Istonoj Europi. Sve u svemu, bilo je oigledno da Slovenci nee ni Jugoslaviju ni komunizam. Budno pratei procese u Sloveniji, vojni vrh, kojemu su Jugoslavija i njezin tadanji reim bili najvia drutvena vrednost, ocenio je da se, uz "kontrarevoluciju" na Kosovu, razvio jo jedan antijugoslovenski pokret, to e armiju usmeriti na to da se postupno okree Srbiji, koja e se boriti za opstanak Jugoslavije.

Slovenci su prvi shvatili opasnost od saveza Srbije i JNA. Zato se u Sloveniji snano razvilo antiarmijsko raspoloenje. Graani su traili sluenje vojnoga roka u svojoj republici, optuivali JNA da izvozi naoruanje, da se stavlja na stranu konzervativnih politikih snaga itd. JNA je i inae ulivala strah od vojnog udara, ali je takodje mnogima bila i nada spasa. Izmeu JNA i Slovenije izbio je pravi "hladni rat". Na stranu JNA stala je Srbija i poneki politiari iz Hrvatske kao, npr., Stipe uvar, koji je 8. i 10. mart 1988. na sednici Predsjednitva SKJ otro osudio Slovence za antiarmijsku kampanju. Odbrani JNA prikljuile su se sve tri nerazvijene republike: Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. ef slovenske partije Milan Kuan odbio je zahteve SKJ za osudu SK Slovenije, rekavi da e za uzvrat odrati protestnu sednicu Centralnog komiteta i na "optuenicku klupu" staviti politiku Srbije.

U povodu slovenske kritike JNA kao i napetosti na Kosovu, vojni vrh je reima ministra odbrane Branka Mamule upozorio: "Krajnji ciljevi i domaaji napada na armiju i na obrambeni sistem jesu uklanjanje vrlo snanih, homogenih i stabilnih optejugoslovenskih prepreka, koje stoje na putu antikomunistikim i antijugoslovenskim snagama da razaraju zemlju, sahranjuju tekovine revolucije i otvaraju putove tzv. treoj Jugoslaviji". Ministar upozorava da u jedinicama TO ima 2 miliona ljudi i da ta komponenta oruanih snaga dolazi u pitanje ako se nastavi jugoslavenska kriza.

Vojni organi su poetkom juna 1988. uhapsili grupu Slovenaca na elu s Janezom Janom zbog "odavanja vojne tajne". Vojno suenje i osuda te trojice na kazne zavora izazvali su u Sloveniji velike proteste tokom 1988. i 1989. Slovenska je javnost bila uverena da se radilo o politikom sudjenju, kojim je trebalo zaustaviti demokratske reforme u toj republici i u celoj Jugoslaviji. Slovensko partijsko rukovodstvo doputalo je da se u medijima u Sloveniji prvi put jave disidenti, opozicionari i smijenjeni politiari iz drugih republika. U slovenskim listovima prvi su se put pojavili i lideri Hrvatskog proljea Mika Tripalo, Ivan Zvomir iak i drugi. Sve u svemu, od sredine osamdesetih politiki zivot u Sloveniji bio je manje-vie slobodan, tanije, neusporedivo slobodniji nego u bilo kojoj drugoj republici. Savez komunista nastupao je kao partner, a ne neprijatelj svojih opozicijskih snaga. Slovenija se pokazala najzrelijom za izlazak iz komunistikoga sistema i za uvoenje graanskoga drustva.

Odnos Srbijanaca prema Slovencima bio je protivrean: bolno su prihvaali slovensko antijugoslovenstvo, ali su takoe na Slovence gledali kao na mali i nemoan narod, uklijeten izmeu visetruko jaih naroda, nemakoga, italijanskoga, maarskoga i zato e morati u odlucnom asu biti odan Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Dok se srpska predstava o Sloveniji, stvorena od 1918. do 1941. nije mijenjala, Slovenija se promijenila.

Slovenci su sami stvorili svoju dravu, a prestala je i opasnost od asimilacije velikih suseda. U ljutitosti i nemoi, srpski politiar vabi s mitinga im je poruio: "Moete se iseliti u Austriju ili Kaliforniju, ali zemlja vaa ostaje u Jugoslaviji". Od poetka kosovske krize, Slovenija je stala na stranu Albanaca. U povodu trajka rudara poetkom 1989., Slovenci su drali mitinge solidarnosti s Albancima, to je Srbija vrlo teko doivela, pitajui Slovence je li to zahvalnost za prihvat prognanih Slovenaca, koji su iz svoje okupirane zemlje 1941. nali utoite u Srbiji.

Rat u Sloveniji ili Desetodnevni rat bio je rat izmeu Slovenije i JNA 1991. godine posle proglaenja Slovenije kao nezavisne drave.

Redovitu rotaciju na elu predsednitva SFRJ, u kojoj je mesto predsednika trebao preuzeti hrvatski kandidat Stjepan Mesi, sprijeio je srpsko-crnogorski blok predvoen Miloeviem, ime je uzurpiran jugoslovenski ustav. Dva dana nakon proglaenja nezavisnosti u Sloveniji je izbio kratkotrajni rat (od 27. juna do 6. jula) u kojem su lokalne jedinice JNA, popunjene uglavnom ronim vojnicima, poraene u sukobu s malom slovenskom vojskom kojom je zapovijedao Janez Jana.

Vojna akcija koncentrirala se na Sloveniju kako bi odsekla odmetnute republike od pomoi iz inostanstva: JNA je nasrnula na granine prielaze s Austrijom i Italijom, ali bez uspeha. Austrija je poveala broj vojnika du granice sa Slovenijom te optuila Jugoslaviju da su njeni borbeni avioni povredili njen zrani prostor. U ratu se izdvaja, izmeu ostalog, jugoslovensko bombardovanje ljubljanskog aerodroma Brnika 28. juna u kojem su poginula dva austrijska novinara (Norbert Werner i Nikolas Vogel) te Incident u Holmcu, u kojem je slovenska policija ubila tri vojnika koja su drala bijelu zastavu.Ronici JNA bili su nemotivirani a velik deo nesrpskih vojnika dobrovoljno se predao i odbio napadati Slovence. Desetodnevni sukobi prekinuti su 7. jula sprazumom na Brijunima, uz posredovanje evropske "trojke", a JNA se kroz tri meseca povukla iz Slovenije. Uprkos sukobu, Srbija i Crna Gora se nisu protivili odlasku Slovenije iz Jugoslavije, jer bi to ostavilo kolektivno predsednitvo sa sedam lanova, od kojih bi etiri bili pod srbijansko-crnogorskom kontrolom, ime bi time de facto imali i kontrolu nad JNA.

6. Novi pocetak

Potpisivanjem izjave o uspostavljanju diplomatskih odnosa u Ljubljani 9. decembra i formalno je okonan desetogodinji period loih odnosa izmeu Ljubljane i Beograda. Tokom tog razdoblja su Slovenija i SR Jugoslavija uglavnom ignorisale jedna drugu. Bilo je nekoliko pokuaja da se jaz premosti, ali su svi odreda propali. Miloeviev reim je osamostaljenje Slovenije ocenio kao jednostrano i nezakonito otcepljenje.

Nekadanji jugoslovenski premijer Milan Pani je bio prvi koji je jo 1992. godine pokuao da izgladi odnose tako to je njegov kabinet usvojio akt o priznanju Slovenije. Na ovu ponudu je slovenaki MIP tri godine pripremao zvanian odgovor, uz sporadine izjave domaih politiara da ih "priznanje Beograda ne zanima", da se isto odbija i slino. Istrao se i predsednik Slovenije Milan Kuan tonom da se priznanje ne prihvata. Potom se slubena Ljubljana nala u slinom poloaju krajem 1995. godine, kada se uoi potpisivanja Dejtonskog sporazuma setila Panievog priznanja i odluila da na njega odgovori. Tako je na brzinu priznala SRJ, ali iz Beograda nije stigao nikakav odgovor. Zamrznuti odnosi potrajali su narednih pet godina, do smene reima u Beogradu.

Jugoslovenska vlada je 20. novembra prihvatila zakljuak o uspostavljanju diplomatskih odnosa; Slovenija je usvojila (kao odgovor) isti zakljuak na sednici Bajukove vlade 8. decembra.

Dok se ekalo na ustolienje nove Drnovekove vlade i inauguraciju Dimitrija Rupela na mesto ministra spoljnih poslova, slovenaki mediji su s tekom mukom pokuavali da koriguju ton prilikom izvetavanja o Beogradu i Srbima uopte. Uz to su u javnost curela nova, sitna iznuivanja tik do Svilanovievog dolaska i potpisa dokumenta izmeu dve zemlje. Slovenija je, naime, jo u vreme Miloevieve vladavine kao minimalnu polaznu taku za ikakve dogovore nudila izjavu o potpisivanju diplomatskih odnosa, bez bilo kakvih dodataka. Tadanja jugoslovenska diplomatija na to nije pristala, tvrdei kako Slovenija mora da prizna kontinuitet Jugoslaviji.

U trenutku kada je Jugoslavija odustala od teze o sebi kao jedinoj naslednici, slovenaki politiari poeli su da pokazuju zanimanje za novu tvorevinu na Balkanu. A onda su ljubljanski elektronski mediji vee uoi dolaska jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovia u Ljubljanu objavili izjavu Dimitrija Rupela, da od uspostavljanja diplomatskih odnosa nee biti nita ukoliko Jugoslavija ne pristane da potpie procentualno razraen klju o podeli imovine bive drave. Takav pritisak su nezavisni komentatori ocenili kao ucenu, i dan kasnije je Rupelova verbalna pirueta pala u zaborav. I Jugoslavija i Slovenija su potpisale izjavu o uspostavljanju diplomatskih odnosa i nameri o otvaranju diplomatskih predstavnitava. Za sada je precizirano da e biti otvoreno konzularno predstavnitvo u Podgorici, dok su se u vezi sa kljuem o podeli "porodinog blaga" bive SFRJ slovenake diplomate zadovoljile izjavom jugoslovenskog ministra spoljnih poslova.

Potom je usledila donekle neobina vizita Svilanovia po centru Ljubljane; mediji su zatekli nekako kiselog Rupela kako uz Svilanovia pozira pored Preernovog spomenika. Svilanovi se sreo i sa predsednikom vlade Janezom Drnovekom i predsednikom drave Milanom Kuanom.

to se tie medijskih reakcija na sam in uspostavljanja diplomatskih odnosa, one su bile veinom pozitivne. Ako izuzmemo Dimitrija Rupela, koji se drao kao da ga je via sila naterala da roaka iz provincije pokazuje gradom, analitiari naglaavaju korist koja bi se mogla uiariti od bolje saradnje, a bilo je i sporadinih miljenja da bi se sporna pitanja iz prolosti mogla sada sa Jugoslavijom reiti ak i bre nego sa susednom Hrvatskom. Reju, u medijima nije falilo uobiajenih, nadmenih tonova poput komentara u "Delu" da je poslednji sporazum izmeu Jugoslavije i Slovenije zaista "istorijski", poto su odnosi izmeu Beograda i Ljubljane sada prvi put u istoriji ureeni na "potpuno ravnopravnoj osnovi". Jer, svi dosadanji sporazumi "u proteklih sto godina" bili su "optereeni ili srpskom vojnom nadmoi, svetskim i politikim odnosima ili ideolokim opredeljenjima". Sledi i zakljuak da je Slovenija zbog zastupanja ravnopravnosti nasledstva "moralni pobednik", dok je Jugoslavija sada bila prisiljena da pristane na sporazum zato to je to jedna "siromana drava kojoj treba pomo", a "pre svega novac".

7. Savremeni odnosi

Ministri spoljnih poslova Srbije i Slovenije Ivan Mrki i Karel Erjavec ocenili su u Ljubljani meudravne odnose kao uzorne. Ministar Mrki, tokom radne posete Sloveniji, razgovarae i sa predsednikom parlamenta Gregorom Virantom o bilateralnim odnosima i privrednoj saradnji.

ef diplomatije Srbije Ivan Mrki ocenio je, nakon razgovora sa efom slovenake diplomatije Karelom Erjavecom u Ljubljani, da su meudravni odnosi prijateljski i uzorni.

Njegov slovenaki kolega je dodao da su "odnosi izmeu dve zemlje otvoreni, iako ima jo nekih nereenih pitanja kao to je pitanje nasledstva SFRJ".

Ministar Mrki doputovao je danas u prvu radnu posetu jednoj bivoj jugoslovenskoj republici od formiranja nove vlade u Beogradu. ef srpske diplomatije je razgovarao i sa predsednikom slovenakog parlamenta Gregorom Virantom.

Mrki je razgovor s Erjavecom ocenio kao "zaista prijateljski" i istakao podrku Slovenije Srbije na putu u evropske integracije.

"Danas sam naglasio ta su prioriteti nove vlade, a to je da idemo na snaniju regionalnu saradnju i da stvaramo odnose u kojima e Srbija sa svim zemljama imati vrstu regionalnu saradnju i imati odnose kakvi su sada na nivou Srbije i Slovenije", rekao je Mrki.

"Objasnio sam stav Beograda u razgovorima koji su otpoeli sa Pritinom. Razmenili smo sve informacije u tom smislu i mislim da se slaemo u pristupu i o tome ta treba da bude rezultat tih pregovora, a to je neto to je uravnoteeno, neto to moe zadovoljavati podjednako obe strane ili ih podjednako ne zadovoljavati", rekao je srpski ministar.

Pritom je Mrki naglasio da Srbija nee priznati Kosovo kao dravu jer se to kosi i sa Ustavom.

Mrki je istakao i da je sagovornicima u Ljubljani preneo da Srbija oekuje konstruktivan uticaj Slovenije na vlasti u Pritini kada je re o predstojeem dijalogu.

ef srpske diplomatije je naveo da je Slovencima preneo da "bismo oekivali njihov konstruktivan uticaj, koji imaju u Pritini, s obzirom na vojnike i civilne slubenike koji su tamo prisutni", prenosi Tanjug.

Taj bi uticaj, po reima Mrkia, trebalo da bude usmeren na to da "predstavnici Pritine budu racionalniji u svemu to zamiljaju kao sadraj pregovora sa nama".

Veliki ekonomski partneri

Srbija je po veliini deseti ekonomski partner Slovenije, robna razmenu je u visini jedne milijarde evra, a slovenake investicije u Srbiji iznose 1,1 milijardu evra.Slovenaki ministar je naglasio da dve zemlje uestvuju i u zajednikim projektima kakav je gasovod "Juni tok", a srpski ministar ukazao je na potrebu zajednikog nastupa na treim tritima gde je Srbija ve prisutna i gde ima meudravne sporazume.

Na pitanje novinara o otvorenim pitanjima slovenake imovine u Srbiji i sudbine "Agrobanke", slovenaki ministar je rekao da to nije u njihovoj nadlenosti, ve u nadlenosti ministara unutranjih poslova, odnosno privrede.Poseta ministra spoljnih poslova Sloviniji je ujedno i priprema za dolazak predsednika Vlade Srbije Ivice Daia Sloveniji, koju je Mrki najavio za 14. novembar.

Prema pisanju lista Dnevnik, na sastanku ministra spoljnih poslova Srbije i slovenakih zvaninika bie rei i o propaloj srpskoj "Agrobanci" u kojoj su vlasnici iz Slovenije i nekih drugih evropskih drava izgubili svoje uee.Narodna banka Srbije je ove godine "Agrobanci" oduzela licencu i zdravu svojinu prenela na "Novu Agrobanku", koja je iskljuivo u vlasti Srbije.

Krajem nedelje istie i estomeseni rok koji su strani vlasnici "Agrobanke" dali vladi Srbije za dogovor o povratu imovine, a "Dnevnik" navodi da e, poto dogovor nije ni na vidiku, ulagai moda protiv Srbije uskoro pokrenuti postupak pred meunarodnom arbitraom u Vaingtonu.

8. Naucno- tehnoloska saradnjaNa osnovu Sporazuma o nauno-tehnolokoj saradnji izmeu Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Slovenije potpisanog 31. maja 2002. godine odrana su etiri zasedanja Meovite komisije za naunu i tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije Republike Slovenije.

Na Prvom zasedanju meovite komisije za naunu i tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije i Crne Gore i Republike Slovenije Protokolom je usvojeno za sufinansiranje u 2004-2005. godine 35 projekata. Oblasti istraivanja su: matematika-1, fizika-4, biologija-2, geonauke-3, hemija-7, informatika-3, drutveno-humanistike nauke-5, poljoprivreda-1, materijalo-4, medicina-4, energetska efikasnost-1.

Protokolom sa drugog zasedanja Meovite komisije za naunu i tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije i Crne Gore i Republike Slovenije od 15. marta 2005. godine za period 2005-2006. godine usvojeno je 29 projekatav iz sledeih oblasti: fizika-3, hemija-3, medicina-5, druteno-humanistike nauke-3, matematika-1, informatika-5, biologija-3, materijali -2.

Na Treem zasedanju Meovite komisije za naunu i tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije i Crne Gore i Republike Slovenije odranom od 29. do 30. marta 2006. godine u Ljubljani Protokolom je za period 2006-2007. godinu. usvojeno je 31 predlog projekata. Oblasti su: fizika-7, hemija-5, medicina-2, biologija-4, materijali-2, poljoprivreda- 2, informatika-3, ekologija-3 i drutveno-humanistike nauke-3.

Na etvrtom zasedanju Meovite komisije izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije za naunu i tehnoloku saradnju u Beogradu od 18. do 19. oktobra 2007. godine Meovita komisija je za period 2008-2009. godinu usvojila 47 projekata za finansiranje iz sledeih oblasti: fizika8, hemija8, biologija2, medicina6, matematika3, informatika4, transport1, drutveno-humanistike nauke8 i ekologija7.

Peto zasedanje Meovite komisije za meunarodnu nauno-tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije odrano je 7. i 8. decembra u Ljubljani. Meovita komisija je usvojila za finansiranje 41 predlog projekta za period 2010-2011. godine iz sledeih oblasti: biotehnologije-7, medicina-6, hemija-1, drutveno-humanistike nauke-11, zatita ivotne sredine-2, informacione tehnologije-5, matematika-2 i fizika-7.

Ukupno je do sada 183 projekta odobreno za finansiranje bilateralne saradnje sa Slovenijom.

esto zasedanje Meovite komisije odrae se poetkom marta 2012.godine u Beogradu gde e odoabrani projekti biti finansirani u periodu 2012-2013. godine.

Razmenjuju se informacije o nauno-tehnolokoj politici, programima i prioritetima meunarodne saradnje izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije pre svega o aktivnostima u sedmom okvirnom programu EU, COST, EUREKA, TEMPUS i drugim programima EU kao i stavovi o Akcionom planu EU za Zapadni Balkan u kome obe drave aktivno uestvuju.

Na osnovu Sporazuma o naunoj i tehnolokoj saradnji izmeu Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Slovenije, potpisanog 31. maja 2002. godine u Beogradu je 13. i 14. marta 2012. godine odrano esto zasedanje Meovite komisije za naunu i tehnoloku saradnju izmeu Republike Srbije i Republike Slovenije.

Na sastanku je izvren izbor naunih projekata koji su prijavljeni u okviru estog poziva. Meoviti komisija je za period 2012-2013. godinu ustanovio listu od 50 projekata prema njihovom naunom kvalitetu i prioritetima bilateralne naune saradnje izmeu dve zemlje.

9. Vojnoekonomska saradnja

Na sastanku ministara odbrane Srbije i Slovenije zakljueno da je neophodno da se povea vojnoekonomska saradnja dve zemlje. U uslovima restriktivnog budeta potrebno paljivo planirati aktivnosti vojno-vojne saradnje, saopteno iz ministarstva.

Ministri odbrane Srbije i Slovenije Neboja Rodi i Roman Jaki razgovarali su u Beogradu o mogunostima za unapreenje saradnje u oblasti odbrane, saoptilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

"Ministri su konstatovali da je regionalna saradnja od izuzetnog znaaja za obe drave. Sloili su se da je u uslovima restriktivnog budeta potrebno paljivo planirati aktivnosti vojno-vojne saradnje. Istaknuta je zainteresovanost da se intenzivira vojnoekonomska saradnja dve zemlje", navodi se u saoptenju.

Rodi je upoznao Jakia sa prioritetima saradnje Ministarstva odbrane Srbije sa EU kada u oblasti bezbednosti i odbrani.

"Iskazana je zahvalnost na zalaganju Slovenije za to bre napredovanje Srbije ka EU i profesionalno angaovanje pripadnika slovenakih oruanih snaga u sastavu Kfora", navodi se u saoptenju.

U toku 2013. godine sprovedeno je vie zajednikih aktivnosti meu kojima su uspostavljanje saradnje u oblasti vojne psihologije, saradnja dva inspektorata odbrane, poseta radne grupe Ministarstva odbrane Slovenije Centru ABHO u Kruevcu, kao i koncerti Umetnikog ansambla "Stanislav Biniki" u Sloveniji.

"Saradnju karakteriu i razmena iskustava iz oblasti podoficirskog kora, vojnih arhiva i vojnoobrazovnih institucija. Jedan pripadnik Vojske Srbije zavrio je Komandno-tabno usavravnje u Sloveniji u kolskoj 2012/2013. godini, dok je pripadnica Oruanih snaga Slovenije zavrila Visoke studije bezbednosti i odbrane ove godine u Srbiji", navodi se u saoptenju.

Dogovoreno je i zajedniko uee pripadnika oruanih snaga dveju zemalja u mirovnim misijama pod okriljem EU i UN,Zakljucak

Odnosi Srbije i Slovenije su tokom istorije bili promenljivi ali su sada dobri. Slovenija je pokazala interes da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu. Slovenija je i trazila da Srbiji ne bude vracen vizni rezim.

Takodje Slovenija podrzava Srbiju na evropskom puta. Saradnja se razvija u svim oblastima, slovenacki privrednici dolaze u Srbiju a srpski u sloveniji.

Bilateralna ekonomska saradnja je, veoma dobra, Slovenija je osmi spoljnotrgovinski partner Srbije i bilateralna razmena dostie oko 800 miliona evra godinje, a procenjuje se da moe biti i vea. Literatura:

www.wikipedia.rswww.privrednakomora.rsPAGE 13