SPŽ - Forenzička lingvistika - Uporedno pravni i kriminalistički aspekti

109 Doc. dr Dragan Manojlovi docent kriminalistike na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Pazaru Lidija Nikoli-Novakovi asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Pazaru

Primljeno 15.06.2009.

FORENZIKA LINGVISTIKA -UPOREDN0 PRAVNI I KRIMINALISTIKI ASPEKTIU ovom radu prikazan je nastanak i razvoj forenzike lingvistike koja se u svetu ve etrdeset godina primenjuje u kriminalistikim istragama i sudskim postupcima u cilju reavanja raznih krivinih dela i graanskih sporova. Navedene su oblasti u kojima se primenjuje ova disciplina, vodei svetski eksperti i dve studije sluaja u kojima je forenzika lingvistika imala presudnu ulogu. Kljune rei: forenzika lingvistika, identifikacija govornika, pripisivanje autorstva, identifikacija autora, analiza izjava, jeziki dokaz, audio zapis, pisani tekst, krivini sluaj, graanski spor.

1. Istorijski razvoj i uporedni aspekti forenzike lingvistike u nekim zemljama Nastanak i pojava forenzike lingvistike u pravu (sudu) i kriminalistici (policiji) vezuje se za briljantnog vedskog lingvistu Jana Svartvika koji je, kao ekspert odbrane, vetaio sporne iskaze u uvenom sluaju iz 1966. godine. Pria poinje 1949. godine u Rilington Pleisu broj 10 u Londonu u kui serijkog ubice Dona Kristija (John Christy), u kojoj je Timoti Evans sa svojom suprugom i jednogodinjom erkom iveo kao podstanar. Timoti Evans je bio nepismen, povodljiv, i patoloki laov. Za njega je laganje bilo igra, i to ga je kotalo glave.1 U novembru 1949. godine Evans je1

Vie o ovom sluaju: www.wikipedia.com/Timothy Evans/

110

Strani pravni ivot 3/2009

otiao u policiju i izjavio da je ubio svoju enu i dete, ali je prilikom drugog sasluanja sve to porekao i optuio Kristija, glavnog svedoka na njegovom suenju. Taj drugi Evansov iskaz pruie dokaz koji e doprineti njegovom posthumnom pomilovanju 1966. godine. Evans je na suenju ostao pri svojoj tvrdnji da je ubica Kristi i da neki delovi njegovog prvog iskaza ne odgovaraju istini. Evans je proglaen krivim za ubistvo svoje ene i deteta i obeen u zatvoru Pentonvil u Londonu 1953. godine. Tri godine kasnije u Kristijevu kuu se uselio novi podstanar koji je pronaao nekoliko leeva ena meu kojima je bilo i telo Kristijeve ene. Kristi je uhapen i u toku sasluanja priznao je da je poinio sva ta ubistva i da je ubio i Evansovu enu. Kristijevo priznanje izazvalo je veliku polemiku u britanskoj javnosti. Posle velikog pritiska sluaj je ponovo otvoren i 1966. godine sprovedena je javna istraga. Tada je poznati vedski forenziar lingvista Jan Svartvik pozvan, kao ekspert odbrane, da ispita sporne Evansove iskaze. Svartvik je odmah primetio da su te dve izjave pisane razliitim stilom. Jedan iskaz je sadravao obeleja govornog jezik a drugi obeleja pisanog jezika- administrativnog stila. Svartvikova anliza Evansovih iskaza je pokazala da su neki delovi njegovog iskaza prepravljani. To je pokazalo da je Evans govorio istinu (Svartvik, 1968). Svartvikov nalaz i mnogi drugi novi dokazi doprineli su da Evans bude posthumno pomilovan. Svartvik je 1968. godine objavio rad pod nazivom The Evans Statements: A Case for Forensic Linguistics2 u kojem je opisao svoju, danas ve uvenu, analizu Evansovih iskaza. Te godine je roena nova disciplina- forenzika lingvistika. Meutim, ovaj sluaj nije bio utvrivanje autora, ve njegova vanost lei u Svartvikovoj pionirskoj tehnici analiziranja prepravljenog teksta i nazivu za novu disciplinu, forenziku3 lingvistiku. Na alost, posle Svartvika malo toga se radilo na razvijanju ove nove discipline u okviru pravnih i kriminalistikih otkrivanja ili dokazivanjaPrim. prev. Evansovi iskazi: Sluaj za forenziku lingvistiku Pridev forensic (forenzika) izveden je od latinske konstrukcije forum + ensis, koja znai javno mesto ili trg na kojem su Rimljani reavali pravne sporove i donosili presude. Danas se termin forensic (forenziki) upotrebljava da oznai svaku javnu istragu i odnosi se na dokaz. Na primer, ako svedok tvrdi da je tog dana padala kia, dolazi forenziki meteorolog da to istrai. S druge strane, ako postoji sumnja u autora, na primer, oprotajne poruke, iskaza, testamenta ili priznanja, dolazi forenziki lingvista da to utvrdi. Termin forensic se takoe upotrebljava da3 2

Doc. dr Dragan Manojlovi Lidija Nikoli-Novakovi: FORENZIKA LINGVISTIKA...

111

kriminalne delatnosti. Na neoekivanim mestima pojavljivao se po neki lanak u kojem je autor, najee neki istaknuti lingvista, analizirao sporna priznanja ili komentarisao autentinost zabeleenog razgovora u policijskim zapisnicima. Tih godina nije bilo nijednog pokuaja da se utemelji nova disciplina ili barem metodologija za forenziku lingvistiku. Posao je prihvatan uglavnom kao izazov i uvek je zahtevao stvaranje a ne primenjivanje nekog metoda analiziranja . Meutim, vremenom je postalo jasno da forenziki lingvisti mogu da slue zakonu i kriminalistima, pomaui onima prema kojima je zakon postupao nepravedno ili dokazujui da su oni kojima je oproteno bili krivci.. Poetkom 90-ih Malkom Kutard, istaknuti britanski forenziar lingvista i profesor na Univerzitetu u Birmingenu4, poeo je da analizira druge sporne iskaze i priznanja. Tako je na videlo izaao jo jedan primer pogrene presude. Malkom Kultard je 1994. godine izveo revolucionarno lingvistiko istraivanje spornih iskaza Dereka Bentlija5 koji je, kao i Evans, obeen poetkom pedesetih godina (Coulthard, 1992). Sa pravnog i kriminalistikog aspekta, zadraemo se na sluaju Dereka Bentlija jer je on osuen na smrtnu kaznu samo na osnovu dve reenice. Studija sluaja: Derek Bentli i Kris Krejg Jedne novembarske veeri 1952. godine dva tinejdera, Derek Bentli i Kris Krejg, krenuli su da provale u jedno skladite slatkia. ena, koja je u tom trenutku stavljala svoju bebu u krevet, videla ih je kako se penju na krov i pozvala policiju koja je odmah stigla. Policajci su opkolili zgradu i popeli se na krov da uhapse deake. Bentli se odmah predao, a Krejg je, opirui se hapenju, pucao i ubio jednog od policajaca. Obojici deaka se sudilo za ubistvo. Suenje je trajalo dva dana. Krejg, koji je bio maloletan u vreme tog dogaaja, osuen je na doivotnu kaznu zatvora, a Bentli, tada star 19 godina, je obeen. Bentlijeva porodica se uporno borila da se ispravi uinjenu nepravdu i konano posle 46. godina u leto 1998. su uspeli, i to zahvaljujui profesoru Kutardu. Kao podrka toj borbi, 1991. godine snimljen je film Let him Have It, Chris, koji je veran opis ovog dogaaja.Malkom Kultard je u meuvremenu postao prvi profesor forenzike lingvistike na svetu i sada predaje na Univerzitetu Aston u Velikoj Britaniji. 5 Vie o ovom sluaju: www.wikipedia.com/Derek Bentley/4

112


Kako je mogue da Bentli bude osuen i obeen za ubistvo koje je poinio njegov prijatelj Kris Krejg? Poto je Krejg bio maloletan, neko je verovatno morao da odgovara. Tuilac je na Bentlijevom suenju nastojao da dokae da je Bentli bio sauesnik. Bentlijev branilac je naglasio poroti dva neophodna preduslova koja treba da se uzmu u obzir da bi ga osudili: moraju biti potpuno sigurni a) da je Bentli znao da je Krejg imao pitolj i b) da je Bentli podstrekao ili podstakao Krejga da ga upotrebi. Tuilac je kao dokaz za taku (a) citirao reenicu iz Bentlijevog iskaza: I did not know he was going to use the gun6 (Nisam znao da e da upotrebi taj pitolj). Tuilac je tvrdio da mesto ove reenicu u narativu dogaaja, pre nego to se pojavio prvi policajac na krovu, i upotreba odreenog lana the gun (a ne a gun, to znai neki nepoznati pitolj) potvruju da je Bentli sigurno znao da je Krejg imao pitolj. Upotreba zamenice taj (odnosno odreenog lana the) implicira da je Bentli znao da je Krejg imao pitolj pre nego to je upotrebljen. Drugim reima the gun na osnovu njegove pozicije u izjavi mora da se protumaiti kao _-"pitolj za koji sam ve znao da ga Krejg ima." Dokaz za taku (b) pruili su policajci. U svojim pisanim izjavama i usmenom izlaganju oni su tvrdili da je Bentli izgovorio sledee: Let him have it, Chris to moe da se protumai na dva naina: pucaj u njega (kako su tumaili i sudija i tuilac) ili predaj mu pitolj (kako je tumaio Bentlijev branilac). Bentli je poricao da je to izgovorio, a to je potvrdio i Krejg. Bentli je uporno tvrdio da policija nije zapisala njegovu priu redosledom kojim je opisivao dogaaj. Kultardova analiza Bentlijevog iskaza pokazala je da njegova izjava nije veran zapis Bentlijeve prie (monologa) kako je tvrdila policija i da je njegov iskaz jednim delom fabrikovan. Profesor Kultard forenziar lingvista je poznat po analizi govornog i pisanog diskursa. Pisao je nalaze kao svedok ekspert za vie od 150 sluajeva i izneo dokaze u predmetu teroristikih akata u Severnoj Irskoj. Kao ekspert pojavljivao se vie puta na apelacionom sudu ukljuujui i reviziju ve pomenutog sluaja Dereka Bentlija, kada je 1998. godine presuda kriv preinaena posle 46 godina. Konano pravda je i tehniki zadovoljena mada prekasno za Bentlija.Ovo je samo jedan segment onoga to je bilo sporno u Bentlijevom iskazu. Detaljna anliza iskaza Dereka Bentlija objavljena je u Kultardovom lanku ... and then... Language Description and Author Attribution. .6


113

Drugi poznati britanski strunjak-forenziar lingvista je Don Olson (John Olsson) 7, direktor Instituta za forenziku lingvistiku (Forensic Linguistics Institute). Njegovo istraivanje usmereno je na pronalaenje najpouzdanijeg metoda za utvrivanje autorstva.8 Konsultovan je u vie od dvesta (200) sluajeva utvrivanja autorstva raznih tekstova , kao sto su pretea pisma, iznude, oprotajne pruke, SMS poruke... Autor je prvog udbenika za forenziku lingvistiku (Olsson, 2004). U Sjedinjenim Dravama lingvista, praktiar i svedok ekspert, koji je sistematski razvio forenziku analizu diskursa za razliite vrste sluajeva je Roder aj (Roger Shuy). Sluajevi na kojima je radio datiraju s poetka osamdesetih i svi su dokumentovani u njegovim istraivanjima. Njegov posao ukjuuje lingvistiku analizu razgovora na audio trakama (podmiivanje, pretnje, iznuivanje, navoenje), pisanih dokumenata kao to su policijski zapisnici, svedoenja, priznanja, ugovori i drugo. U toku svog tridesetogodinjeg rada aj je konsultovan u vie od 500 sluajeva. Svedoio je kao ekspert za forenziku lingvistiku 52 puta u krivinim i graanskim postupcima, kao i pred amerikim Senatom i Predstavnikim domom u postupku impimenta amerikih senatora i vrhovnih sudija 1982. godine (Shuy, 2005, Shuy, 1993). U Australiji forenziki lingvisti, meu kojima su najpoznatiji Dajana Ids (Diana Eades) i Don Gibbons (John Gibbons), poeli su da se okupljaju poetkom osamdesetih i uglavnom su bili zaokupljeni pitanjem prava graana u pravnim postupcima, naroito problemima sa kojima se suoavaju Aboridini u postupku sasluavanja, jer oni govore jednim dijalektom engleskog jezika koji se znatno razlikuje od australijskog englekog (Eades, 2000). U Nemakoj poznati praktiar forenzike lingvistike je Hannes Kniffka. Poeci forenzike lingvistike u Nemakoj uglavnom su bili usredsreNa poziv autorke ovog rada Don Olson je doao u Srbiju 2007. godine i odrao predavanje na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru i potpisao protokol o saradnji sa pomenutim Univerzitetom. U skladu sa protokolom, svake godine u julu mesecu organizuje se Letnja kola forenzike lingvistike i fonetike na departmanu u Panevu. Pored Dona Olsona, predavanja na Letnjoj koli dri i dr Kejt Stori-Vajt (Kate Storey-Whyte), direktor AudioLex-a i jedan od osnivaa Meunarodnog udruenja forenzikih lingvista (International Association of Forensic Linguists- IALF). Dr StoriVajt je autor mnogih strunih radova i strunjak za identifikaciju govornika. 8 Forensic Linguistics Institute: www.thetext.co.uk7

114


eni na pripisivanje autorstva i razvijanje metodologije za taj postupak (Kniffka, 1996). Iz svega navedenog vidimo da je forenzika lingvistika prilino razvijena grana primenjene lingvistike. Meutim, najvei pomak u razvijanju forenzike lingvistike kao discipline tokom protekle decenije jesu International Association of Forensic Linguists9 (Meunarodno udruenje forenzikih lingvista) i asopis Forensic Linguistics: The International Journal of Speech, Language, and the Law10 koji su osnovani na inicijativu Univerziteta u Birmingenu 1994. godine. Pomenuti asopis i IAFL su ozbiljna mesta na kojima se predstavljaju istraivanja iz oblasti forenzike lingvistike iz celog sveta. Danas na mnogim univerzitetima postoje ili se tek osnivaju katedre za forenziku lingvistiku. 2. Definisanje pojma Dosadanja istraivanja stoje na stanovitu da je forenzika lingvistika grana primenjene lingvistike (McMenamin, 2002). Moda je bolje da se prvo zapitamo ta je lingvistika. Lingvistika je nauka o ljudskom jeziku. Lingvisti istrauju strukturu i funkciju jezika, usvajanje jezika (kako deca usvajaju jezik, gramatiku, vokabular), uzroke jezikog hendikepa (afazija, disleksija), odnos jezika sa ostalim sistemima komunikacije, razlike izmeu pisanog i govornog jezika, jezik kao sredstvo komunikacije i drugo. Saznanja do kojih dolaze lingvisti u toku svojih istraivanja esto imaju uticaja izvan lingvistike. Rezultati lingvistikih istraivanja nali su svoju primenu u nastavi i uenju stranih jezika, jezikom planiranju, leenju poremeaja govora i sluha (Bugarski, 1996), a u poslednjih 40 godina neki forenziki lingvisti su otili korak dalje i poeli da primenjuju svoje znanje o jeziku u svrhu reavanja raznih kriminalnih radnji i sudskih sporova. Iz ovih aktivnosti, dakle, nastala je nova grana primenjene lingvistike, forenzika lingvistika. Pre nego to kaemo bilo ta o forenzikoj lingvistici, neophodno je da istaknemo ta ova disciplina nije. Lingvisti ne ispituju fizike osobine papira ili starost dokumenta, vrste mastila kojim je napisan dokument, gde je proizveden papir, ne analiziraj rukopis (grafologija), niti rade psi9 10

http://www.iafl.org www. english.bham.ac.uk


115

holoki profil linosti na osnovu rukopisa. ta je onda forenzika lingvistika? Forenzika lingvistika je analiza uzoraka govornog i pisanog jezika u krivinim sluajevima i graanskim sporovima u kojima je jezik koji je neko upotrebio deo dokaza, a neretko i jedini dokaz. Meutim, zbog uskog tumaenja pojma forenzike,11 nastale su neke zablude u vezi znaenja i primene forenzike lingvistike. Termin forenzika uglavnom se odnosi (naroito u Americi) na nauna dostignua koja pomau u reavanju krivinih dela. Verovatno zato to kriminalistike laboratorije uglavnom vode policijske slube. Na primer, jedna od najveih laboratorija na svetu, laboratorija FBI-a,12 prua forenzike i tehnike usluge federalnim, dravnim i lokalnim policijskim slubama bez novane naknade. Forenzika obrada fizikog dokaza obuhvata analizu krvi i drugih biolokih materija, narkotika, eksploziva i vatrenog oruja. Forenziari se pojavljuju na sudu u svojstvu vetaka (svedoka eksperta) i svedoe o rezultatima forenzikog ispitivanja. Meutim, forenzike nauke, po miljenju mnogih pravnika (Tierisma, 1999), ne mogu se ograniiti samo na reavanje krivinih dela, zato to forenzikom ekspertizom moe da se koristiti i odbrana u krivinim sluajevima. U anglosaksonskim pravnim sistemina odbrana moe da ponudi svog eksperta da pobije dokaze. Takve dokaze esto nude nezavisne laboratorije ili nezavisni eksperti13. U tom sluaju dokaz obino ne reava sluaj ve je ponuen da pokae da je reenje koje predlae policija pogreno. Forenzika lingvistika se ne odnosi samo na krivine sluajeve i pretkrivini postupak. Ona obuhvata mnogo iri dijapazon tema ukljuujui upotrebu jezika u sudnici (jezik koji upotrebljavaju sudije, branioci, tuioci i svedoci u sudskim postupcima), jezik samih zakona, jezik u graanRazni filmovi i televizijske serije kao to su Tihi svedok i Mesto zloina kreirali su miljenje da jedino prirodne nauke (medicina, hemija, fizika) mogu da pomognu u reavanju krivinih dela. To je pogreno. Svaka nauka ije medote i saznanja mogu da se upotrebe za utvrivanje pravno relevantnih injenica i razreenje nekog predmetnog sluaja, moe da postane forenzika nauka. Vie o tome: American Academy of Forensic Sciences: www.aafs..org. 12 www.fbi.gov/hq/lab/labhome.htm 13 Dve najpoznatije nezavisne laboratorije u Velikoj Britaniji za forenziku analizu audio snimaka i govora su AudioLex: www.audiolex-forensic.com. i JP French Associates: www.jpfrench.com.11

116


skim parnicama, jezik manjina, forenziko tumaenje i pisano prevoenje i, naravno, jezik upotrebljen u krivinim sluajevima, o emu u ovom radu neemo govoriti detaljnije jer bi smo izali iz predmeta istraivanja. Forenziki lingvisti14 su vetaili u skoro svim vrstama krivinih i graanskih parnica. Graanski sporovi ukljuuju sporove o zatitnom znaku, upozorenja o tetnim posledicama na proizvodima (cigarete), poslovne prevare, rasna, polna i starosna diskriminacija kao i diskriminacija na poslu , klevete, sporni ugovori i krenje autorskog prava (Solan, 1998). Krivini sluajevi na kojima su radili lingvisti ukljuuju priznanja, policijska sasluanja, razgovore u sluajevima zlostavljanja dece i odraslih, krivokletstvo, nametanje cena, pranje novca, nelegalne kupoprodaje, mito i dr. Neki sluajevi mogu da pripadaju i krivinoj i graanskoj kategoriji, a to su analiza autorstva i identifikacija govornika. Od forenzikog lingviste se esto trai da utvrdi ko je napisao zahtev za otkup ili pretee pismo, iji glas je na audio traci, da li re u nekom ugovoru znai X, Y ili neto sasvim drugo, ta je govornik nameravao da kae, da li tekst sadri pretnju, da li su tekst pisala dva autora, da li je tekst napisan ili izgovoren, da li je priznanje iznueno, da li je priznanje falsifikovano, da li osumnjieni govori istinu i tako dalje. Da bi reio navedene probleme, odnosno, pronaao odgovore na sporna pitanja, forenziar lingvista crpi znanje i tehnike iz odgovarajuih lingvistikih disciplina kao to su fonetika (kako se proizvode i primaju glasovi), morfologija (graenje rei), sintaksa (graenje sintagmi i reenica, semantike (znaenje rei), pragmatike (znaenje rei sa stanovita govornika), teorija govornih inova (kako delamo reima), analiza diskursa (kako nastaju vee komunikacijske celine od reenice), dijalektologija i sociolingvistika. Koje e analize i tehnike biti upotrebljene, uslovljeno je prirodom sudskog sluaja. 3. Uporedni prikaz forenzike lingvistike u pravu i kriminalistici Kao to smo istakli, forenzika lingvistika istrauje upotrebu jezika u sudnici, jezik optih pravnih akata, upotrebljen jezik koji se koristi kao dokaz u graanskim sporovima i kada je upotrebljen jezik u krivinimU svetu se upotrebljava naziv forenziki lingvista (forensic linguist) za lingviste koji se bave forenzikom lingvistikom. U daljem tekstu bie korien termin lingvista sa znaenjem forenziki lingvista.14


117

sluajima dokaz. Zadraemo se na poslednje dve oblasti, ne zato to su jezik u sudnici i pravni akti manje vani, ve zato to su krivine i graanske parnice predmet istraivanja u radu. 3. 1. Graanski sporovi Veina graanskih sporova zapravo su bitke koje se vode povodom znaenja rei. Glavno pitanje za forenzikog lingvistu u nekom sporu nije da pobolja jezik ugovora ve da protumai znaenje spornih delova ili reenica u ugovoru (Shuy, 2007). U sporovima koji se vode povodom ugovora primenjuje se znanje semantike, gramatika referencija i struktura diskursa. Polise osiguranja su tipian primer problema koji se javljaju u ovoj oblasti. Pisci ovih polisa mogu da se trude da ih napiu jasno i precizno, ali ponekad nemaju uspeha, esto zato to pokuavaju da uklope ceo tekst u nekoliko rei za ta bi dui tekst vie odgovarao. Ugovori, meutim, nisu jedina oblast graanskog prava gde lingvistika moe da ima vanu ulogu. U sporovima koji se vode povodom upozorenja na raznim proizvodima takoe ima mesta za lingvistiku ekspertizu. Takva upozorenja esto nisu dovoljno jasna o opasnosti proizvoda, ve sadre indirektnost ili zakljuivanje na osnovu konteksta. Advokati koji rade na sluajevima zatitnih znakova kompanija, esto trae od forenziara lingvista da utvrde da li naziv proizvoda koji je prva kompanija upotrebila i naziv koji je neka druga kompanija kasnije upotrebila, zvue isto, izgledaju isto i prenose isto znaenje. U ovakvim sluajevima forenziar lingvista primenjuje svoje znanje iz morfologije, sintakse, semantike i pragmatike (Shuy, 2002). 3. 2. Krivini i kriminalistiki sluajevi Pre nego to su razgovori sa osumnjienima, svedocima i razgovori u kriminalistikim operacijama poeli da se snimaju na magnetofonsku traku, za sudove, u skoro svim zemljama, bilo je izuzetno teko da dokau izvesne kriminalne radnje ukoliko slubenik policije nije bio lino prisutan kada se taj delikt dogodio ili ukoliko oevici ne bi svedoili o tom dogaaju. Snimanje razgovora je sve to promenilo. Presretanje i snimanje razgovora u Americi poinje 1968. godine donoenjem zakona Standards Relating To Electronic Surveillance (Shuy, 1993), prvo na federalnom nivou (Shuy, 1993), da bi mnogo godina ka-

118


snije i lokalna policija poela da izvodi tajne operacije u kojima su prikriveni islednik (undercover agent) i svedok saradnik nosili skrivene mikrofone i bili ukljueni u razgovore sa osumnjienim osobama. Autor Shuy u svom radu Linguistics in the American Coutroom navodi da su prve osumnjiene osobe u tim razgovorima bili potencijalni kriminalci nazvani "white collar" (u naunoj teoriji i strunoj praksi ovaj termin se prevodi kao kriminal bele kragne ili belog okovratnika), odnosno, dravni slubenici za koje se pretpostavljalo da uestvuju u raznim zaverama, nude ili primaju mito, iznuuju novac i u mnogim drugim krivinim delima koja ovek ini upotrebom jezika (language crimes)15, a ne fizikim nasiljem. Ubrzo je policija na lokalnom nivou poela da snima razgovore sa osumnjienima na magnetofonsku traku. Policijska sasluanja, ispitivanja i navodna priznanja poela su da se koriste kao dokaz u sudskim postupcima. Ovakva praksa otvorila je vrata lingvistikoj analizi tih dogaaja. U Engleskoj su razgovori sa osumnjienima poeli da se snimaju na magnetofonsku traku tek 1984. godine kada je donet nov zakon Police and Criminal Evidence Act (PACE)16. Kultard (Coulthard, 2002) navodi da je pre donoenja tog zakona policija u Engleskoj standardno beleila jeziki dokaz zapisivanjem. Slubenici policije morali su da zapisuju sve to osumnjieni kae od rei do rei i mogli su da belee dve vrste dokaza: razgovor sa osumnjienim, kada su morali da zapisuju i svoja pitanja i odgovore osumnjienog, i iskaz, kada je osumnjieni diktirao svoju verziju dogaaja tokom ega slubenicima policije nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja. Meutim, ovaj nain uzimanja iskaza vodio je raznim zloupotrebama. Osumnjieni su neretko tvrdili da su im slubenici policije postavljali pitanja i potom taj dijalog beleili kao monolog. Snimanje razgovora sa osumnjienima je sve to promenilo i danas je mogue proveriti istinitost raznih tvrdnji, na primer, kada okrivljeni tvrdi da je njegovo priznanje iznueno. U krivinim sluajevima jeziki materijal koji se analizira ukljuuje audio i video zapise razgovora u tajnim operacijama, transkripte tih razgovora koje pravi policija, optunice, naloge za pretres, policijske izvetaRoder aj je prvi upotrebio naziv language crimes da oznai kriminalne radnje koje ljudi ine iskljuivo upotrebom jezika (podmiivanje, navoenje na ubistvo, preenje, iznuivanje) i detaljno ih opisao u svojoj knjizi Language Crimes (1993). 16 http://police.homeoffice.gov.uk15


119

je o kontaktima sa okrivljenima, pisane izvetaje o svedocima (svedoenja), audio i video zapise informativnih razgovora i sasluanja u policiji i transkripte tih razgovora, pisane poruke koje se odnose na krivina dela kao to su pretea pisma, zahtevi za otkup u sluajevima kidnapovanja, oprotajna pisma u sluajevima samoubistava i dr. U sluajima koji se odnose na utvrivanje profila autora preteih pisama i poruka u sluajevima otmice, rezultati sociolingvistikih istraivanja mogu da pomognu da se utvrdi pievo regionalno poreklo, nacionalna pripadnost, socioekonomski status, godite, pol, nivo obrazovanja, zanimanje... Kada je u pitanju podmiivanje, lingvisti primenjuju teoriju govornih inova da utvrde da li je ponuen, odnosno, prihvaen mito. Ukratko, forenzika lingvistika je primena lingvistikih saznanja i tehnika u rasvetljavanju onih kriminalnih radnji koje ovek ini iskjuivo upotrebom jezika. Forenziari lingvisti mogu da pomognu u reavanju svih onih sluajeva gde je sporno znaenje rei, reenice ili teksta, autor teksta ili govornik, bez obzira na vrstu spora (krivini ili graanski), sudski postupak (pretkrivini, krivini ili albeni), ili stranu koja ga angauje (tuilac ili odbrana). 4. Neki domeni forenzike lingvistike U poetku su forenziari lingvisti proveravali autentinost zabeleenih razgovora u policijskim zapisnicima. Meutim, u poslednjih dvadeset godina forenzika lingvistika se vidno razvila kako u pogledu broja ljudi koji se njom bave tako i u pogledu broja disciplina i poddisciplina u okviru njenog domena. Podruja na kojima su rezultati forenzikih lingvistikih istraivanja nali svoju primenu su sledea: 4. 1. Forenzika fonetika: Identifikacija govornika Forenzika fonetika je deo fonetike, nauke o fizikim i fizolokim svojstvima glasova, koja se primenjuje u sluajevima u kojima je identifikacija govornika (npr. na osnovu telefonskih poziva) znaajna za razreenje odreenog krivinog dela. Identifikacija govornika se primenjuje od trenutka kada su izmiljeni ureaji za snimanje. Fonetiari su otkrili neke akustike karakteristike koje mogu da pomognu u identifikovanju individualnih obeleja govornika. Identifikacija govornika je naroito korisna u postupku eliminacije osumnjienih. Neki znaajni sluajevi ukljuuju lane telefonske dojave inter-

120


ventnim slubama, seksualno uznemiravanje telefonskim putem, pljake banaka u kojima su pljakai maskirani ali snimljeni, telefonski pozivi otmiara, krivina dela u mraku (npr. silovanje) kada rtva ne moe da vidi, ali moe da uje poinioca i drugo. 4. 2. Utvrivanje autorstva Poveana upotreba elektronskog pisanog medija ukljuujui e-mail, SMS poruke i upotreba ink jet tampaa na raun pisae maine i sve rea upotreba olovke smanjuje mogunost utvrivanja autorstva pomou tradicionalnih tehnika analiziranja dokumenata i poveava potrebu za forenzikom lingvistikom ekspertizom u ovoj oblasti. Analiza autorstva se u poetku odnosila samo na knjievne tekstove. Meutim, u poslednjih nekoliko decenija ova analiza se upotrebljava kao pomona tehnika u policijskim istragama u svrhu otkrivanja autora raznih preteih pisama, zahteva za otkup u sluajevima kidnapovanja, oprotajna pisma i drugo. Kao to je ve pomenuto, istraivanja sociolingvistike mogu da pomognu da se otkriju izrazi koji ukazuju na autorovo regionalno poreklo, pol, godine starosti i nivo obrazovanja i drugi demografski podaci. Meutim, u veini sluajeva, ti tekstovi su vrlo kratki, a to oteava postupak identifikacije. Ponekad je jedino mogue utvrditi pievo regionalno poreklo. Ova praksa se pokazala od velike pomoi policijskim slubama u postupku eliminacije osumnjienih. Meutim, kada je re o autorstvu, vano je istai da postoji razlika izmeu fizikog stvaranja teksta i kreiranja njegove sadrine. Ima sluajeva gde ne postoji dilema da li je tekst napisala odreena ruka ili izgovorio odgeeni glas, ve se postavlja pitanja ko je stvarni autor te poruke. Najoigledniji primeri takvih sumnji su oprotajna pisma samoubica - da li je samoubistvo ili je u pitanju ubistvo. Identifikovanje autora teksta podrazumeva i utvrivanje da li je tekst nastao pod prinudom (da li je nekom nareeno ta da napie ili izgovori, na primer: da li osumnjieni spontano priznaje ili naglas ita priznanje koji je slubenik policije unapred pripremio). 4. 3. Forenziko tumaenje Telefonski pozivi, tekstovi, video snimci na You-tube, web stranice i e-mailovi koji mogu biti poslati bilo kuda, brzi razvoj tehnologije, naroito telekomunikacija i internet mree govore da se stopa kriminala pove-


121

ava, planira, organizuje i deava na globalnom nivou. Drugim reima, za vei deo ovog kriminala, tradicionalne politike, jezike, kulturne i geografske granice vie ne postoje. To predstavlja tekou pri identifikaciji govornika i autora, analiziranju diskursa, transkribovanju i prevoenju dokaza. Dalje, lagodna turistika putovanja, potrebe onih koji putuju zbog nekih drugih razloga (npr., zahtev za azil), postojanje velike populacije imigranata i izgnanika utie na mogunost incidenata koji zahtevaju angaovanje tumaa.17 Ovakvi izazovi za lokalnu i globalnu policiju tek su poeli. Na primer, ne tako lak zadatak utvrivanja jezika kojim neko govori i pretpostavke (esto pogrene) o autentinosti transkribovanih i prevedenih podataka ili dokaza predstavljaju probleme kako policiji i sudovima tako i osumnjienima, rtvama i svedocima. Uloga forenzikih prevodilaca u pravosudnom sistemu postaje sve vanija, a njihova pomo sve neophodnija. 4. 4. Forenzika transkripcija U nekim pravosudnim sistemima davanje iskaza se snima audio i video ureajima. Da bi se taj iskaz mogao upotrebiti na sudu, neophodno je govoreni materijal preneti u pisanu formu. Poto slubena lica nisu obuena za pravilno formiranje transkripcije razgovornog jezika, esto se dogaa da pripiu nameru ili radnju pogrenom govorniku, izostave rei ili sintagme koje su na traci ili dodaju rei koje se ne pojavljuju na traci. Ovakve greke esto dovode do pogrenog tumaenja znaenja. Ispravljane transkripata je deo analize diskursa.18 Policjske slube esto angauju forenziare lingviste da rade transkripciju snimljenih razgovora jer su snimci esto loeg kvaliteta.Na inicijativu dr Kate Storey-Whyte osnovano je udruenje Forensic Linguistics Interpreting Translation Executive, FLITE u januaru 2009. godine, koje okuplja praktiare forenzike lingvistike i forenzikog prevoenja iz celog sveta. Sveukupno pitanje ljudskih prava koja se tiu jezika (ukljuujui i pravo na poteno suenje) je osnovni princip ovog udruenja. Autor ovog rada je jedan od lanova-osnivaa FLITE i predstavnica za Balkan. Vie o ovom udruenju: http://flite.giving.officelive.com/ default.aspx. 18 Diskurs je komunikacijska celina vea od nivoa reenice. Razlikujemo govoreni i pisani diskurs. Govoreni diskurs se deli na monolog (npr., politiki govor), i dijalog, dok se pisani duskurs odnosi na razne vrste pisanog i tampanog materijala (Savi, 1993).17

122


4. 5. Forenzika analiza diskursa "Izmeu onog to sam uo na audio traci i proitao u transkriptu postoji sto dvadesetpet razlika". Ovo je izjavio forenziar lingvista (Shuy, 2005) dok je svedoio kao svedok ekspert odbrane. Ovom izjavom forenziar je zapoeo svoju analizu i ukazao na pet glavnih propusta koje je napravila policija, a to je dovelo do oslobaajue presude. Analiza diskursa, u kontekstu svedoenja na sudu, predstavlja analizu razgovora snimljenih na audio i video trakama koje se koriste kao sudski dokaz. Preciznim sluanjem i tumaenjem onoga to je reeno na snimcima, analitiar (forenziar lingvista) diskursa moe da pokae ko vodi glavnu re, odnosno, kontrolie ono o emu se govori, ko uvodi novu temu u razgovor, ko potencira istu temu, ta je govornik nameravao da kae i tako dalje. U pretkrivinom postupku policiji je potrebno/nuno miljenje specijaliste za razgovore snimljene na audio traci (na primer, da li se to to je reeno moe protumaiti na vie naina) ili pomo pri odabiru tehnika voenja razgovora sa osumnjienima: kojim pitanjima dobiti validno priznanje, odnosno, priznanje koje odbrana ne moe da obori na sudu. S druge strane, analiza diskursa moe lako da otkrije kako policija upotrebljava ili zloupotrebljava razne konverzacijske strategije (Shuy, 2005) poput postavljanja dvosmislenih pitanja, netano preformulisavanje injenica, namerno ubacivanje irelevantnih informacija, navoenje osumnjienog, okrivljenog ta da kae, i drugo. 4. 6. Jezik obmane Posmatrano kroz istoriju, veina istraivanja koja su se bavila pitanjima obmane bila su usredsreena na otkrivanje obmane na osnovu neverbalnog ponaanja. Meutim, ak i kada su uesnici u tim istraivanjima mogli da identifikuju verbalne naznake, oni su se skoro uvek oslanjali na neverbalno ponaanje kada su ocenjivali obmanu. Poto su psiholozi meu prvima poeli da istrauju ovaj fenomen, sasvim je prirodno to su se istraivanja usredsredila na psiholoka obeleja koja prate obmanjivo ponaanje, a ne na sam jezik. Pored istraivanja koja su ispitivala neverbalne indikatore obmane, izvedeni su brojni eksperimenti koji su testirali sposobnost ljudi da otkriju obmanu. Rezultati eksperimenata koji su do sada izvedeni, nisu optimistini po pitanju sposobnosti ljudi da otkriju lai i obmanu. Jedan ta-


123

kav eksperiment izveli su uveni ameriki psiholozi Ekman i O'Sullivan. Testirani su pripadnici amerike tajne slube (American Secret Service), agenti FBI i CIA, slubenici dravne bezbednosti, pripadnici DEA (Drug Enforcement Administration), kalifornijska policija i sudije, psihijatri i studenti. Sem pripadnika tajne policije (Secret Service), nijedna druga profesija nije postigla znaajne rezultate (Ekman i O'Sullivan, 1991). Prema svim dosadanjim istraivanjima ljudi su se pokazali kao vrlo loi detektori lai Da li forenzika lingvistika analiza moe da identifikuje lai i obmanu? Forenziki lingvista (kao ni bilo ko drugi) ne moe da prodre u ljudske misli i namere, ali kada jezik koji je neka osoba upotrebila postane dokaz protiv nje ili njega, mogue je proveriti da li u tom jeziku ima nedoslednosti. Veina laljivaca nije sposobna da dri sve pod kontrolom naroito tokom sloenih i dugih ispitivanja u policijskoj stanici. Negde se okliznu i postanu nedosledni u svojim tvrdnjama. A kada to uine, mogu biti uhvaeni u iznoenju kontradiktornih informacija (Shuy, 1998). Forenziar lingvista moe da ukae, putem analitikih kategorija i pristupa koji su nepoznati policiji, kada je govornik dosledan ili nedosledan. 5. Forenzika lingvistika u pravnoj i kriminalistikoj teoriji i praksi u Srbiji U pravnoj i kriminalistikoj teoriji u Srbiji, ova oblast za sada, nema svoje mesto u otkrivanju, istraivanju i ekspertskom tumaenju tragova, iskaza svedoka, osumnjienih, optuenih i osudjenih osoba, za uee u dogaajima, bilo da su oni iz krivinopravne, prekrajne ili graanskopravne oblasti. Naime, ona se u naoj pravnoj i kriminalistikoj teoriji i praksi ne izuava, odnosno ne postoje strune ili akademske kao ni specijalistike studije koje bi omoguile razvoj kadrova i znanja, ove tako potrebne oblasti. U vremenu razvoja i primene sve sofisticiranijih prikrivenih kriminalistikih operacija, tehnologija i kriminalistikih metoda za prikupljanje obavetenja (podataka i informacija), obezbeenje tragova ili dokaza za pokretanje krivinih postupaka, protivu osoba za koje se sumnja da pripremaju, uestvuju ili da su uestvovala u kriminalinim deliktima, ne poznavanje metoda i tehnika forenzike lingvistike, kako sa aspekta dokazivanja tako i sa aspekta odbrane, sa jedne strane, bitno utie na validnost samih dokaza kojima se dokazuje krivica osobe u krivinom postupku, a sa druge strane, umanjuje mogunosti i

124


pravo korienja svih znanja kako bi se dokazla nevinost osobe kojoj se stavlja na teret injenje odreenog kriminalnog delikta. U ovom radu panju emo posvetiti krivinopravnom i kriminalistikom aspektu, koji zahteva, rekli bismo, hitnu primenu znanja forenzike lingvistike. Naime, lanom 232 Zakonika o krivinom postupku Republike Srbije,19 zakonodavac je propisao primenu mere elektronskog nadzora telekomunikacija, kojom prilikom nastaju elektronski zapisi presretnutih razgovora. Ovu meru mnogi smatraju revolucijom u otkrivanju i dokazivanju krivinih dela i krivinom progonu, s obzirom na tehnike mogunosti i na obim njene primene. Takoe, sa druge strane stoji se na stnovitu da je ova mera najplodnije tle za nerazumevanje stvarnih injenica u pogledu razgovora koji se presree. Razume se, sama po sebi ova mera nema nita sporno, ali je u lanu 233 istog Zakonika u stavu 2 propisano: istrani sudija moe odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehnikih sredstava u celini ili delimino prepiu i opiu. Ovo je kljuna vododelnica gde znanja forenzike lingvistike imaju nuno mesto kako u pravu tako i u kriminalistici. Prenoenje (prepisivanje i opisivanje) elektronskih ili audio i video zapisa sa trake u pisani oblik, moe bitno da utie kako na oteavajue, tako i na olakavajue okolnosti, odnosno na dokaze optube i dokaze odbrane. Time se namee ono to je od kljune vanosti za potovanje ljudskih prava osoba protivu kojih se ili prema kojima se ova mera primenjuje, ko to treba/moe da uini? Naime, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i slobodama propisano je da pojednici (graani) mogu biti podloni jedino zakonima, ne i drugim ljudima.? Takoe, Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama nedvosmisleno ukazuje na potrebu ...., nepristrasnog odnosa slubenih aktera krivinog postupka...., da sa jednakom panjom ispituju i utvruju kako injenice koje terete, tako i one koje idu u korist osumnjenog, optuenog ili okrivljenog. Ako u naoj pravnoj i kriminalistikoj praksi provejava stanovite da ..., zvuni, snimci sprovedenih mera uvek mogu imati naelni dokazni kredibilitet, bilo da se radi o odreenim prilozima klasinim zapisnicima o sprovedenim merama, bilo da je to jedini nain registrovanja tih dokaza, to po Zakoniku ne bi bilo mogue. Onda se nuno namee pitanje koji je znaaj i u koju kategoriju ?dokaza? ulazi prepisani i opisani razgovor sa nosaa elektronskog zapisa, koji je nastao primenom mere iz lana 232 navedenog Zakonika, a to je uinilo slubeno lice koje nema znanja ni legitimaciju19

Slubeni list SRJ, broj 70., od 28. 12. 2001. godine.


125

(sertifikat legitimiteta i legaliteta) kojim se dokazuje profesionalna ?specijalizacija ili ekspertnost? za preduzimanje navedene mere? Da li je to za istranog sudiju i javnog tuioca isprava, tj. specifini materijalni dokaz, koji im omoguava stavljanje zahteva za sprovoenje istrage, razume se pre toga preduzimanje mera lienja slobode osobe ili osoba prema kojima je mera preduzeta/doneta, dakle odreivanje zadravanja, a ne retko i pritvora? Mi bismo rekli, da u ovakvim pristupima, na osnovu mnogih primera iz svetske pravne (sudske) i kriminalistike (policijske) prakse, kada slubeno lice preduzima prepisivanje i opisivanje elektronskog zapisa presretnutog razgovora na osnovu naredbe suda, u najboljoj veri usled neznanja, moe doi do povrede osnovnih prava lica prema kojima se ta mera preduzima, a svetska praksa kako pravna tako i kriminalistika, na to upozoravaju, osnovano. Mi ovde govorimo o opasnosti koja se moe uoiti mnogo kasnije u postupku, i posledici koje iz toga mogu proizai i tekoa sa kojima se moe suoiti, ne samo osoba (graanin) prema kom se procesne mere primenjuju, ve i krivini postupak koji se pokree i vodi. U svom radu istraiva (Marx, 1992.)20 Law and Social Change: kau da su tajna sredstva i metode koji su neophodni procesni, kriminalistiki i policijsko-taktiki instrument za suzbijanje kriminala i dokazivanje uea u kriminalnom deliktu: dinamit u demokratiji. Oni dalje nastavljaju, dinamit ima velike prednosti i stvara pozitivne efekte, ali se mora koristiti krajnje oprezno, i samo u granicama zakonskih normi.? Tenja da se u Srbiji izgradi delotvorniji pravni sistem proizilazi iz nastojanja da se kazni svaki izvrilac kriminalnog delikta, odnosno da mu se onemogui da izbegne krivini progon za uinjeni kriminalni delikt. To je, svakako u interesu zatite osnovnih vrednosti pojedinca, drutva, drave i meunarodne zajednice. Meutim, to zahteva i potovanje prava osoba kojima se stavlja na teret izvrenje kriminalnog delikta, da mogu koristiti sva dostignua nauke u cilju dokazivanja svoje nevinosti, gde forenzika lingvistika ima svoje mesto. Dunost je na strani onoga koji tereti, da obezbedi struna lica koja su prema zakononom propisanom postupku stekli legitimitet i legalitet, da prepiu i opiu elektronski zapis sa nosaa, prenosei ga u pisani oblik na papir ve u fazi kada tu meru sprovodi organ unutranjih poslova, po naredbi suda.Marx, G: Law Social Change, 1992., p. 11, navedeno prema- Jumbart, C.: National and international aspects of undercover policing, The Police Journal, 4/95., p. 314.20

126 Zakljuno razmatranje


Ogroman korpus istraivakih radova u oblasti forenzike lingvistike i brojni sudski postupci pruaju dokaz o vrednosti forenzike lingvistike i ligvistikog znanja u pravnoj i kriminalistikoj areni. Interdisciplinarna istraivanja i saradnja izmeu forenzikih lingvista, pravnih i kriminalistikih srunjaka mogu da pomognu u utvrivanju nevinosti ili krivice i doprinesu sveukupnom poboljanju kriminalistikih znanja i pravosudnih presuda. Forenzika lingvistika je, kao to smo videli u ovom radu, vana i korisna za kriminaliste, pravnike i sveukupni pravosudni sistem i pravdu u jednoj dravi. Kako za one koji prikupljaju dokaze kojima terete, tako i za one koji imaju ulogu da brane. U razvijenim dravama ona je odavno inkorporirana u pravosudni i policijski sistem. injenica da forenzika lingvistika jo uvek nema svoje mesto u pravnoj i naroito u kriminalistikoj i policijskoj teoriji i praksi u Srbiji, govori sama za sebe. Nepostojanje specijalista iz ove oblasti u policiji, je posledica nemogunosti da se spozna ta se podrazumeva pod otvorenom problemskom sistematizacijom za napredak savremene policijske delatnosti. Uvoenje savremenih metoda za borbu protiv kriminala, nuno zahteva i zapoljavanje specijalista iz ove oblasti. Prepisivanje ili opisivanje presretnutog razgovora iz elektronskog oblika u pisani- na papir od strane slubenika drugih profila, a ne forenziara lingvista, ne doprinosi efikasnosti ni kriminalistikog ni krivinopravnog postupka.

Lidija Nikoli-Novakovi Dragan Manojlovi, PhD

FORENSIC LINGUISTICS -COMPARATIVE LEGAL AND CRIMINALISTIC ASPECTSThis paper gives an overview of the history and development of Forensic Linguistics, which, in the last 40 years, has been applied in police investigation and legal disputes for the purpose of solving criminal and


127

civil cases. It outlines main areas of application, world leading experts and two famous cases in which Forensic Linguistics played an important role. Key words: forensic linguistics, speaker indentification, authorship attribution, author identification, statement analysis, linguistic evidence, audio recordins, criminal case, civil case.

LITERATURABugarski, Ranko (1996). Lingvistika u primeni. Beograd, igoja. Coulthard, Malkolm (1992). Forensic Discourse Analysis, in Advances in Spoken Discourse Analysis. UK: Routledge. Coulthard, Malkolm (2002). Whose voice is it? Invented and concealed dialogue in written records of verbal evidence produced by the police, in J. Cotterill (ed), 1934. Eades, Diana (2000). I don't think it's an answer to the question: Silencing Aboriginal Witnesses in Court. Language in Society, 2000, 5, 2, 161-195. Ekman, Paul, & O'Sullivan, M., (1991). Who can catch a lier. American Psycologist, 46, 913-920. Gibbons, John (2003). Forensic Linguistics: An Introduction to the Language in the Justice System. Oxford: Blackwell. Jumbart, Cristian (1995). National and international aspects of undercover policing, The Police Journal, 4/95. Kniffka, Hannes (ed.). (1996). Recent developments in Forensic Linguistics. Frankfurt: Peter Lang. McMenamin, Gerald R. (2002). Forensic Linguistics: Advances in Forensic Stylistics. CRC Press. Olsson, John (2004). Forensic Linguistics: An Introduction To Language, Crime and the Law. London: Continuum. Solan, Lawrence M. (1998). Lingustic experts as semantic tour guides. Forensic Linguistics: The International Journal of Speech, Language and the Law 5 (2) 1998, 1350-1771. University of Birmingam Press. Shuy, Roger W. (1993). Language crimes. Oxford: Blackwell.Ltd. Shuy, R. (1998). The Language of Confession, Interogation and Deception. London: Sage. Shuy, Roger. (2002). Linguistic Battles in Trademark Disputes. Houndmills, UK: Palgrave

128


Shuy, R. (2005). Creating Language Crimes: How Law Enforcement Uses and Misuses Language. Oxford University Press. Shuy, R. (2006). Linguistics in the Courtroom. Oxford University Press. Macmillan. Shuy, R. Linguistics in the American Coutroom. Language and Linguistics Compass, 1/1-2 (2007): 100-114, 10.1111/j, Blackwell Publishing Ltd. Svartvik, Jan (1968). The Evans Statements: A Case for Forensic Linguistics. Gteborg: University of Gothenborg Press. Tiersma, Peter (1999). Legal Lagnguage. Chicago: University of Chicago Press. Zakonik o krivinom postupku Republike Srbije Slubeni list SRJ, broj 70., od 28. 12. 2001. god.

Documents

SPŽ - Forenzička lingvistika - Uporedno pravni i kriminalistički aspekti