� Specijalni dodatak � Novembar � 2009.

�Шта је свињски грип? � Када треба отићи лекару �Зашто вирусудара на плућа �Савети за родитеље, ученике, наставнике, фирме...�Вакцина најбоља заштита �Баријере за вирус �Када ће почетиимунизација �Препоруке и превенција за путнике

Удар грипаУдар грипа

3

Грип подлупомОд првих

случајева до пандемије

H1N1 je novi virus u cirkulaciji, dovoqno sna`an

i brz da izazove novu svetsku pandemiju. Od 2.

aprila, kada je u Meksiku potvr|en prvi slu~aj

infekcije, u{ao je u 195 zemaqa. Od posledica

infekcije umrlo je vi{e od 5.000 qudi u svetu,

~ak petina u SAD. Inficirani se odavno ne broje.

Svetska zdravstvena organizacija je jo{ sredinom

leta zakqu~ila da evidentirawe svakog

zara`enog i testirawe svakog za koga se sumwa da

je oboleo od novog gripa, vi{e nema svrhe.

H1N1 ne mo`e da se zaustavi. To je

epidemiolozima i imunolozima bilo jasno ve} na

samom po~etku epidemije u Meksiku. Do kraja

aprila virus je stigao i u SAD, registrovan je i

prvi slu~aj na teritoriji Evrope - u [paniji, a 29.

aprila je registrovan i prvi smrtni slu~aj od

posledica novog gripa u SAD. Za SZO je to bio

razlog da stepen opasnosti od pandemije podigne

na nivo pet, {to je ve} bila sigurna najava nove

svetske pandemije, prve posle 41 godine „pauze“.

Sve mere koje od pojave novog virusa u

cirkulaciji preduzimaju dr`ave i

epidemiolo{ke slu`be usmerene su na

usporavawe {irewa virusa, pravovremeno

otkrivawe obolelih i wihovo adekvatno le~ewe.

Novi virus je, sre}om, mawe smrtonosan nego {to

se na po~etku epidemije u Meksiku mislilo. Ali

jo{ je nedovoqno poznat i nepredvidiv.

Epidemilozi, ipak, poru~uju - „grip je grip“, samo

{to }e ovaj novi, izazvan virusom A (H1N1)

izazvati masovnije obolevawe nego sezonski. Za

zdravstvene sisteme to je i najve}i problem. Jer, u

kratkom vremenskom periodu, za dva-tri meseca,

mora}e da zbrinu veliki broj obolelih.

4

Грип подлупом

H1N1 je mawe smrtonosan od „pti~jeg“ gripa, ali se

mnogo br`e {iri. On je brzo zauzeo mesto u

cirkulaciji i sada je dominantan soj virusa u

ve}em delu sveta. Mre`a laboratorija SZO prati

kretawe ovog virusa i dosada{we studije ukazuju

da, bar zasad, nije do{lo do mutacije H1N1 od koje

se strahuje. Najopasnije bi bilo ukoliko bi se

rekombinovali virusi pti~jeg i sviwskog gripa. Taj

novi virus mogao bi da nasledi brzinu od

„sviwskog“ i visoku smrtnost od pti~jeg, i da

izazove mnogo ozbiqniju pandemiju u kojoj bi i

obolelo i umrlo vi{e qudi nego od virusa H1N1.

[TA NAS O^EKUJE?

Nema dobrog pandemijskog „scenarija“. Postoje samo

„lo{„ i „lo{iji“. Svetska zdravstvena organizacija

procewuje da bi od novog gripa mogla da oboli

tre}ina svetske populacije, ili oko - dve

milijarde qudi! A, vakcine }e ove sezone biti tek

za {estinu populacije! Niko, me|utim, ne mo`e

pouzdano da zna koliko }e qudi zapravo oboleti i

umreti, jer masovno obolevawe tek po~iwe.

U na{oj radnoj grupi za odbranu od pandemije

izra~unali su da bi u Srbiji moglo da oboli

izme|u dva i dva i po miliona qudi.

- Procena od dva ili tri miliona obolelih je

„horor scenario“ - ka`e profesor dr Branislav

Tiodorovi} iz Radne grupe za odbranu od

pandemije. - U tu procenu ura~unati su svi koji bi

mogli da obole od novog gripa, bilo da imaju

lak{i oblik bolesti, toliko blag da ne}e ni znati

da su oboleli, bilo da se grip kod wih ispoqi u

te{kom obliku. Ali, ne}e se svi razboleti

odjednom. Postoji prirodan proces, inkubacija,

vreme komplikacija. Prvi vrh epidemije

o~ekujemo krajem godine, drugi u februaru,

eventualno martu, a tre}i mo`da krajem marta.

Pandemiju niko ne mo`e da zaustavi, ali mo`emo

da je usporavamo preduzimaju}i mere za{tite.

Tako, prakti~no, kupujemo vreme.

Kod obolelih u najve}em broju dominira blaga

klini~ka slika, ali virus mo`e da uzrokuje te{ku

i fatalnu bolest, ~ak i kod mladih i zdravih

qudi. Procewuje se da }e za oko 10 odsto obolelih

biti neophodno bolni~ko le~ewe. To iziskuje i

velike zdravstvene tro{kove. Prema ra~unici do

koje je do{lo Ministarstvo zdravqa, le~ewe

bla`eg oblika novog gripa mo`e da ko{ta do 1.000,

a te`eg i do 10.000 evra po pacijentu.

Prvi slu~aj novog gripa u Srbiji je potvr|en 24. juna.

Bili smo 101. zemqa u koju je u{ao novi virus. Sa

izuzetkom dva `ari{ta, „Univerzijada“ i „Egzit“,

tokom leta, kao {to su stru~waci i o~ekivali,

registrovani su samo pojedina~ni slu~ajevi. Ali, u

drugom „naletu“ virusa o~ekuje se ve}i broj obolelih.

Prvi talas obolevawa je po~eo. Za epidemiologe je

to bilo o~ekivano. Zahla|ewe i visoka vla`nost

vazduha pogoduju virusu H1N1, pa se on sada br`e

{iri. Epidemiolozi do kraja godine predvi|aju

barem jo{ dva mawa talasa, a pravi pandemijski

udar o~ekuju u januaru. Dr Predrag Kon, predsednik

Radne grupe za odbranu od gripa, procewuje da }e

epidemija ove sezone trajati od osam do 12

nedeqa.

5

Грип подлупом

- Ne treba da se pla{imo, ali ne smemo ni da

budemo neodgovorni prema svom zdravqu - ka`e dr

Predrag Kon, predsednik Radne grupe za grip. - Iz

iskustva znamo da je kod nas obolevawe od

sezonskog gripa najmasovnije u februaru i martu,

ali }e ove sezone zbog pandemije udarni talas

najverovatnije biti u januaru.

SZO procewuje da bi pandemija mogla da traje od

12 do 18 meseci. Neki imunolozi veruju da bi ve} u

februaru, kada se utvr|uje sastav vakcine za

slede}u sezonu gripa, SZO, mogla da uvrsti H1N1 u

sezonsku vakcinu protiv influence.

ISKUSTVO JU@NE

HEMISFERE

� Kretawe na ju`noj hemisferi pokazaje da je

pandemija na severnoj hemisferi neizbe`na .

�Mawe ozbiqna od sve tri pandemije iz

prethodnog veka.

�Najve}i pritisak bi}e izvr{en na jedinice

intenzivne nege.

� U Australiji se pokazalo da pandemija nije bila

toliko stra{na, ali na severnoj hemisferi

stvari mogu da se poka`u te`im nego u

Australiji i da je mno{tvo slu~ajeva te{ke

respiratorne insuficijencije registrovano kod

mladih.

[TA ZNAMO

O VIRUSU H1N1

� prenosi se na poznat, kapqi~ni na~in -

ka{qawem i kijawem,

neposrednim ili posrednim dodirom sa

zara`enim predmetom

� ima malo druga~iji period inkubacije nego

sezonski grip i prenosiv je sve dok se potpuno ne

povuku simptomi

� napada}e mno{tvo qudi i izaziva}e konkretne

simptome

� najefikasnije mere za{tite su mere li~ne

higijene - ~esto i dobro prawe ruku, pravilna

upotreba papirnih maramica i ostajawe u ku}i u

slu~aju obolevawa

�wegova prenosivost je ve}a u jesen i zimu nego u

prole}e i leto

[TA SMO SAZNALI

NAKNADNO?

1. - koje grupe }e biti vi{e podlo`ne oboqevawu:

sada je poznato da su pogo|eni uglavnom qudi

mla|i od 65 godina, a ve}ina obolelih ima „ispod“

45 godina

2. - koje grupe stanovni{tva su bile u visokom

nivou opasnosti od ozbiqnog obolevawa: sada je

poznato da su u visokom riziku trudnice, hroni~ni

bolesnici, gojazne osobe i pu{a~i

3. - koliko bi virus bio osetqiv na antivirusne

lekove: sada je poznato da je osim malih izuzetaka,

i u slu~aju da ne do|e do mutacije, H1N1 osetqiv na

oseltamivir - „tamiflu“, i na zanamivir -

„relenca“

4. - da li }e preovladavati novi virus: sada je

poznato da je ovaj virus taj koji }e preovladavati

ove zime s obzirom na to da je ve} dominantan u

ve}ini zemaqa sveta �

Епидемијаће трајатиод осам до 12 недеља

6

Грип подлупом

1. - Koliko }e qudi ta~no oboleti?

2. - Koliko }e qudi umreti od posledica

infekcije novim virusom gripa?

3. - Koliko }e ozbiqna biti pandemija?

Zasada se ~ini da je blaga, ali wen prvi pravi

talas tek sada po~iwe. Dobre novosti

su da se na osnovu svih obavqenih studija do

sada ~ini nemogu}im da se novi virus

pretvori u „supervirus“, koji }e masovno

ubijati stotine hiqada qudi.

4. - Koliko }e ukupno trajati pandemija?

Niko sa sigurno{}u ne zna da li }e do}i do

drugog talasa, niti da li }e zaista trajati od

12 do 18 meseci, kao {to su bile po~etne

procene, ili }e nas pratiti jo{ nekoliko

godina.

5. - Koliko slu~ajeva }e biti asimptomati~no?

Neki qudi }e oboleti od novog gripa, ali }e

simptomi biti toliko blagi da ne}e ni znati

da su inficirani virusom H1N1. �

[TA OSTAJE NEPOZNATO?

Професор Бранислав

Тиодоровић: Процена да ће оболети

два или три милиона

људи је „хорор

сценарио“

TRI SCENARIJAPostoje tri mogu}a scenarija {irewa virusa

H1N1. Prvi je da }emo imati porast broja

registrovanih te`ih slu~ajeva. Druga mogu}nost

je da se grip postepeno {iri, ali da dominira

blaga klini~ka slika obolelih. Tre}a mogu}nost

je da se ovaj talas „ugasi“ sada i da se ponovo

javi pred kraj godine ili u prvim mesecima

naredne godine. Sve varijante su mogu}e, ali

najverovatnija je da }e se nastaviti postepeno

{irewe.

Реч стручњака др Предраг Кон

7

Напад на плућаШта је

свињски грип?Sviwski grip je akutno, infektivno, veoma zarazno

oboqewe disajnih organa, izazvano virusom influ-

ence A H1N1. Virus sviwskog gripa pripada tipu A.

Ovaj tip gripa poznat je po tome da veoma lako

mutira i tako mewa svoju antigenu strukturu. Virus

sviwskog gripa je poznat odranije. ^est je me|u svi-

wama, a mutacijom je dobio sposobnost da se {iri

sa ~oveka na ~oveka. To se prvi put desilo u

Meksiku, ali nema podataka da su oboleli u Meksiku

bili u kontaktu sa sviwama. Upravo tom mutacijom

je dobio zamah da se {iri veoma brzo, izazivaju}i

mawe ili ve}e epidemije, a sposoban je i da iza-

zove pandemiju globalnih razmera.

Grip je, ina~e, najrasprostrawenija infektivna

bolest, a novi virus H1N1 prenosi se sa ~oveka na

~oveka, kao i obi~ni sezonski grip - kapqi~nim

putem, uglavnom putem ka{qawa i kijawa. Ponekad

se qudi mogu zaraziti kada diraju zara`ene stvari

ili povr{ine, a potom diraju svoja usta ili nos.

Nova influenca, me|utim, nije isto {to i sezons-

ka.Evidentiraju se zna~ajne razlike izme|u

slu~ajeva obolevawa od gripa prijavqenih tokom

pandemije, i onih koji se registruju tokom „obi~ne“,

sezonske influence.

Novi grip „napada“ uglavnom mla|e stanovni{tvo.

Oni se ~e{}e inficiraju virusom H1N1, i posebno

sekod wih opisuju slu~ajevi te{ke ili fatalne

bolesti.

Kao i drugi virusi gripa i ovaj novi neotporan je

na visoku temperaturu. Na 40 stepeni Celzijusa je

„umrtvqen“, ali sa zahla|ewem dobija zamah.

Virusu gripa ne prija samo niska temperatura, ve} i

visoka vla`nost vazduha. Najbr`e se {iri tamo gde

je velika koncentracija stanovni{tva.

Времеинкубацијеје три доседам дана,али можебити и краће

8

Напад на плућа

Pretpostavqa se da bi mogao da „napadne“ izme|u

30 i 40 odsto gradskog stanovni{tva ili - duplo

vi{e nego obi~an sezonski grip, od kojeg godi{we

oboli izme|u 10 i 20 odsto stanovni{tva u

gradovima.

OD INFEKCIJE

DO BOLESTI

Virus sviwskog gripa izaziva zapaqewe svih dis-

ajnih organa. To se doga|a brzo posle ulaska H1N1 u

organizam. Vreme inkubacije je od tri do sedam

dana, ali mo`e biti i kra}e. Bolest zapo~iwe

naglo, sa drhtavicom i skokom temperature. Prve

tegobe koje pacijent

oseti su fizi~ka i

psihi~ka iscr-

pqenost, glavoboqa,

bol u o~nim dupqa-

ma, bol u mi{i}ima

i zglobovima,

vrtoglavica i zno-

jewe. Kao i kod gripa

izazvanog drugim

virusima influence

bolesnik ima utisak

da ga sve boli. Sve to

prati zapu{enost

nosa, kijavica i,

obi~no, suv ka{aq,

ali i ote`ano disawe. Sekrecija iz nosa se

pove}ava i javqa se iska{qavawe.

Pretpostavqa se da je inficirana osoba zarazna

jedan dan pre pojave povi{ene temperature i od

pet do sedam dana posle pojave prvih simptoma

bolesti. Mala deca mogu i du`e da budu zarazna, pa

se pretpostavqa da ona mogu da budu prenosioci

virusa i do 10 dana od pojave prvih simptoma

infekcije.

Iako je u po~etku proceweno da ~im pro|e od 24 do

48 sati bez temperature bolesnik nije infektivan,

novi podaci saop{teni 14. septembra na godi{wem

kongresu Ameri~kog udru`ewa mikrobiologa, pokazu-

ju da to i nije ba{ toliko sigurno. Naime, podaci

koji poti~u od tri razli~ite istra`iva~ke grupe,

nagove{tavaju da oboleli mo`e da {iri pandemijs-

ki virus sve dok ka{qe. Analize otorinolaringo-

lo{kih (ORL) uzoraka sa desetina bolesnika i

wihovih porodica pokazuju da su ~ak i sedam-osam

dana posle prve pojave simptoma bar dva od 10

bolesnika i daqe bili nosioci virusa u nosu i grlu.

Dakle, i daqe su infektivni ~ak i do dve nedeqe

nakon pojave simptoma bolesti. U jednoj od studija se

pokazalo da to va`i prvenstveno za gojazne

bolesnike, {to nije jo{ potvr|eno u drugim

istra`iva~kim studijama.

SIMPTOMI

NOVOG GRIPA

Simptomi virusa gripa H1N1 kod qudi su sli~ni

simptomima koje izaziva obi~an, sezonski grip.

Ukoliko se ose}ate bolesnim ostanite u ku}i, izbe-

gavajte posao ili {kolu, jer zara`en mo`e da pre-

nese infekciju 24 ~asa pre i do sedam dana nakon

pojave prvih simptoma bolesti. U slu~aju da imate

simptome i mislite da ste zara`eni pozovite

va{eg lekara, pre toga kontaktirajte sa wim,

slede}i savete wegove {ta da radite. Simptomi su

slede}i:

� povi{ena temperatura

� ka{aq

� bol u grlu

� bolovi u telu

� glavoboqa

� drhtavica

� zamor

Kod nekih qudi javqaju se i proliv i povra}awe u

vezi sa sviwskim gripom. Kao i sezonski, i novi

grip mo`e dovesti do pogor{awa osnovne,

hroni~ne bolesti.

Niko nije imun na novi virus, iako se smatra da su

ro|eni pre 1957. godine ne{to za{ti}eniji, jer je

tada bio u cirkulaciji virus koji se po svojim

karakteristikama smatra „bratom blizancem“

virusa H1N1.

TESTIRAWE

Idealno je da se uzorak za testirawe na H1N1 virus

uzme u prva tri dana bolesti, a svakako pre

zapo~iwawa terapije. Posle sedam dana od pojave

prvih simptoma testirawe nema svrhe.Uzimaju se

Вирус новог грипа

1.000 путабоље живи у

плућима него

сезонски

Нови вирус Х1Н1

преноси се са човека

на човека, као и

обични сезонски

грип

9

Напад на плућа

brisevi iz `drela i nosa.

Testovi se rade u Nacionalnoj laboratoriji za respi-

ratorne viruse Instituta za imunologiju i virusologi-

ju „Torlak“. Tu se laboratorijski ispituju i uzorci iz

susednih zemaqa - Crne Gore i Republike Srpske.

Dr Ranko Daki}, direktor, ka`e da „Torlak“ ima

dovoqno reagenasa, ali da oni, ipak, moraju

racionalno da se tro{e. To je i preporuka Svetske

zdravstvene organizacije.

UDAR NA ORGANE

ZA DISAWE

Naj~e{}e komplikacije novog gripa su bakterijske

infekcije plu}a, ali i zapaqewa uva i sinusa. Do

sada su obolevale mla|e osobe. Ina~e, su kod

razli~itih tipova gripa ranije komplikacije bile

te`e kod dece, starijih i hroni~nih bolesnika.

Virus novog gripa 1.000 puta boqe `ivi i repro-

dukuje se u plu}ima nego sezonski virusi. On mo`e

da prodre s kraja na kraj plu}a izazivaju}i

zapaqewe (pneumoniju) i ozbiqnu respiratornu

slabost (insuficijenciju). Pneumonija se ~esto ne

pripisuje zarazi od nekog drugog mikroba, kao {to

je pneumokokus, ve} direktno novom virusu.

Nau~nici u Americi su otkrili {ta izaziva pan-

demijski virus kod mno{tva bolesnika. Patolozi

Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti

(CDC) u SAD obavili su obdukciju umrlih i prema

saznawima do kojih su do{li ~ini se da novi virus

napada plu}a na potpuno druga~iji na~in nego

sezonski grip. Uprkos tome {to je wegova smrtnost,

do sada, sli~na smrtnosti od sezonskog gripa.

Obdukcije su pokazale da virus izaziva

o{te}ewa ~ak i na najmawim delovima plu}nog

tkiva, koji prenose kiseonik u krv. Ova

o{te}ewa potom dovode do takozvanog inten-

zivnog o{trog sindroma - respirnog sindroma

ote`anog disawa, veoma ozbiqne i dosta ~este

smrtne komplikacije novog gripa, koja su{tinski

ozna~ava po~etak ozbiqne respiratorne insufi-

cijencije. Stru~waci veoma retko mogu da vide

takvu vrstu o{te}ewa.

Grip obi~ni mo`e da izazove bronhitis i oboqewe

gorweg respiratornog sistema, ali novi virus

prodire s kraja na kraj plu}a 90 `rtava nad kojima

je obavqena obdukcija. Patolozi su ustanovili da su

imali u krvi neshvatqivo visoke nivoe

virusa.Skoro isto se vidi kod zara`enih pti~jim

gripom, ali „pti~ji“ grip ima dve su{tinske

razli~itosti od „novog“: ne prenosi se sa ~oveka na

~oveka, i visoko je smrtonosan - ubija oko 60 odsto

zara`enih. �

10

Два лицановоггрипа

Iako je epidemija u Meksiku bila dramati~na,

novi grip u Evropi ima mnogo bla`u klini~ku

sliku. Jo{ nije obja{weno za{to je to tako, ali

~iwenica je da u Evropi dominiraju blagi

oblici novog gripa.

Epidemiolozi ka`u da je virusom H1N1

inficirano nekoliko puta vi{e qudi nego {to je

zvani~no registrovano, izme|u ostalog i zbog

toga {to novi grip kod mnogih prolazi

neprimetno.

Procewuje se da svaki peti ~ovek koji bude dobio

novi grip ne}e imati nikakve simptome, ali -

prenosi}e virus drugima. To prakti~no zna~i da

}e izme|u 15 i 20 odsto qudi biti zara`eno

novim gripom H1N1, a da uop{te ne}e znati da je

bolesno, zbog ~ega je i pove}an rizik {irewa

zaraze u jednoj sezoni.

U ovom trenutku se sa sigurno{}u ne zna prognoza

sviwskog gripa. U principu, ona je dobra kod

obolelih bez komplikacija. Me|utim, prvo u u

Meksiku, zatim u SAD, i mnogim drugim zemqama

zabele`eni su smrtni ishodi usled komplikacija

gripa, ali u zna~ajno mawem broju nego u jeku

epidemije u Meksiku. Svetska zdravstvena

organizacija isti~e da nema mesta za paniku, jer

se sviwski grip uspe{no le~i.

Najve}i broj slu~ajeva infekcije virusom H1N1 i

smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod

50 godina. Za razliku od novog, kod sezonskog

gripa se oko 90 odsto te{kih i fatalnih

slu~ajeva bolesti javqa kod starijih od 65

godina.

Klini~ari {irom sveta prijavquju veoma te{ke

forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, {to

se retko vi|a tokom sezonskih infekcija

influencom. Kod ovih pacijenata, virus direktno

inficira plu}a, uzrokuju}i te{ke respiratorne

poreme}aje. Spasavawe `ivota ovih slu~ajeva

zavisi od visoko specijalizovanih jedinica

intenzivne nege, u kojima se obi~no du`e boravi.

Tokom zimske sezone na ju`noj hemisferi

nekoliko zemaqa je registrovalo veliki pritisak

na jedinice intenzivne nege, ~ime je ukazano na

slabost/optere}enost tog segmenta u zdravstvenom

sistemu. U nekim gradovima u ovim zemqama

registrovano je da je gotovo 15 odsto

hospitalizovanih pacijenata zahtevalo

intenzivnu negu.

UPOZORAVAJU]I

SIMPTOMI

Ipak, u najve}em broju slu~ajeva, novi grip se

le~i u ku}nim uslovma. Neophodno je da

klini~ari, pacijenti i oni koji obezebe|uju

ku}nu negu budu upoznati sa simptomima/znacima

koji ukazuju na pogor{awe i progresiju sa te{kom

formom bolesti. Kako progresija mo`e biti

veoma brza, medicinska pa`wa mora biti

Драматично мексичко искуство

ukqu~ena kada se neki od slede}ih

simptoma/znakova pojavquje kod osoba sa

potvr|enim ili suspektnim A (H1N1):

� povr{no/plitko disawe tokom fizi~ke

aktivnosti ili tokom odmora

� ote`ano disawe

� plavetnilo/cijanoza

� krvav ili obojen sputum (ispquvak)

� bol u grudima

� pogor{awe mentalnog statusa

� visoka temperatura koja traje tokom tri dana

� nizak krvni pritisak.

Kod dece, to su brzo ili ote`ano disawe, ne

postoji zainteresovanost za igru ili je ona mala,

gubitak `ivahnosti, ote`ano ustajawe.

KO JE U OPASNOSTI?

Trudnice: Dosta studija svedo~i o tome da virus

„vi{e voli“ mlade qude. Studija objavqena 8.

avgusta u jednom od najpoznatijih ~asopisa u svetu

pokazuje da su trudnice inficirane virusom

H1N1 ~ak od tri do pet puta u ve}oj opasnosti za

bolni~ko le~ewe u pore|ewu sa trudnicama koje

nisu inficirane. Prema me|unarodnim

podacima izme|u {est i 13 odsto onih koji su

umirali od komplikacija novog gripa su

trudnice, mada procenti variraju od zemqe do

zemqe. Trudnice koje obole od te`e forme novog

gripa obi~no dobijaju pneumoniju, a zatim jak

sindrom ote`anog disawa, zbog ~ega moraju da

budu prikqu~ene na aparate za ve{ta~ko disawe

- respiratore. Ve}ina trudnica koje su se u svetu

dosad ozbiqno razbolele od novog gripa bile su

u poodmakloj trudno}i. Wihove bebe su u ve}ini

slu~ajeva spasene. Kod trudnica se upala plu}a

mnogo brzo razvija, vrlo ~esto u prvih 24 sata od

trenutka zaraze, ~ak pre nego {to se pove}a

telesna temperatura i pre pojave ka{qa i

ote`anog disawa.

Pu{a~i: Iako nema mnogo podataka, hroni~na

opstruktivna bolest plu}a predstavqa glavni faktor

opasnosti za te{ko oboqewe i smrt od novog gripa.

Oko 90 odstro obolelih od hroni~ne opstruktivne

bolesti plu}a (HOB) su pu{a~i. ^ak i mali broj

godina sistematskog pu{ewa dovoqan je da se kod

nekoga razvije takozvani pu{a~ki bronhitis.

11

Два лицановоггрипа

12

Два лицановоггрипа

Hroni~ni bolesnici i gojazni: Sve vi{e podataka

pokazauje da pojedini zdravstveni problemi

pove}avaju opasnost od ozbiqne i fatalne

bolesti izazvane virusom H1N1. Me|u ovim

bolestima su plu}ne bolesti - prvensteveno astma

i HOB, kardiovaskularne bolesti, ali ne i obi~na

hipertenzija, zatim dijabetes, smawen imunitet,

hroni~na bubre`na insuficijencija i bolesti

nervnomi{i}nog sistema - mi{i}na dstrofija,

encefalna paraliza.

Studije su pokazale da je gojaznost ozbiqan

faktor rizika s obzirom na to da je mnogo

slu~ajeva te{kog i smrtonosnog oblika novog

gripa zabele`eno kod gojaznih. SZO koja je

gojaznost odavno svrstala u hroni~ne bolesti,

procewuje da je u svetu bar 300 miliona qudi

klini~ki gojazno, a da 700 miliona ima vi{ak

kilograma. Broj obolelih od astme prevazilazi

230 miliona qudi u svetu, a dijabeti~ara je vi{e

od 220 miliona.

Astma i dijabetes nisu bolesti koje su ~esto uzrok

smrti, posebno kod dece i mla|ih odraslih.

Smrtni ishodi kod dece i mladih sa ovim

poreme}ajima, udru`eni sa infekcijom novim

virusom gripa A (H1N1), me|utim, imaju drugu

dimenziju, i to je negativan efekat pandemije.

Ukupno, oko 60 odsto qudi koji umiru od

komplikacija novog gripa, suo~eni su sa nekim od

ovih zdravstvenih problema.

Marginalizovano stanovni{tvo: Nekoliko studija

je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i

smrtne ishode me|u

migratornim/marginalizovanim stanovni{tvom,

koje `ivi u lo{im socioekonomskim uslovima.

Taj rizik je i do pet puta ve}i u odnosu na op{tu

populaciju, jer je uslovqen i lo{im `ivotnim

standardom i zdravstvenim stawem ovih osoba.

TERAPIJA

U ve}ini slu~ajeva novi grip le~i se kao i

sezonski - mirovawem i uno{ewem vitamina i

dosta te~nosti. U te`im slu~ajevima koriste se

antivirusni lekovi: „tamiflu“ (oseltamavir) i

„relenca“ (zanamivir). U le~ewu bakterijskih

komplikacija koriste se antibiotici. Zatim

antipiretici (sni`avaju povi{enu telesnu

temperaturu), kapi za nos i antitusici

(ubla`avaju suvi ka{aq). Veoma je va`na

nadoknada te~nosti (borba protiv dehidratacije)

toplim ~ajevima i supama. Osim toga koristi se i

utopqavawe i peznojavawe ili tu{irawe

mlakom vodom sa ciqem skidawa povi{ene

temperature.

Na osnovu studija o efektivnosti i bezbednosti

lekova, oseltamivir i zanamivir se koriste za

prevenirawe te{kih formi bolesti, smrtnih

ishoda, smawivawe potrebe hospitalizacije i

skra}ivawa trajawa bolni~kog le~ewa.

[irom sveta, mnogi pacijenti inficirani

pandemijskim virusom pokazuju tipi~ne

13

Два лицановоггрипа

simptome gripa i oporavqaju se unutar nedequ

dana, ~ak i bez bilo kakve primene lekova.

Pacijenti sa nekomplikovanom formom bolesti

ne zahtevaju le~ewe antivirusnom terapijom.

Odluka o le~ewu se bazira na klini~kim

procenama i spoznaji o cirkulaciji virusa u

populaciji. U oblastima gde virus cirkuli{e u

populaciji, zadono{ewe odluke za le~ewe ne

treba ~ekati laboratorijsku potvrdu A (H1N1)

infekcije. Podaci ukazuju da oseltamivir, kada

je pravovremeno primewen, mo`e zna~ajno da

smawi rizik od pneumonije (vode}i uzrok

smrtnog ishoda kod pandemijskog i sezonskog

gripa) i potrebe za bolni~kim le~ewem.

Kod pacijenata koji inicijalno razvijaju te{ku

formu bolesti ili imaju faktore rizika koji

mogu dovesti do pogor{awa, SZO preporu~uje

tretman sa oseltamivirom {to je pre mogu}e.

Studije pokazuju da se ranim tretmanom unutar 48

sati od po~etka simptoma registruje boqi

klini~ki ishod. Za pacijente sa te{kom i

pogor{anom klini~kom slikom, tretman treba

obezbediti ~ak i ako je zapo~et kasnije. Tamo gde

nije dostupan oseltamivir ili ga nije mogu}e

koristiti iz nekog razloga, mo`e se dati

zanamivir.

Ove preporuke mogu}e je primeniti na sve grupe

pacijenata, ukqu~uju}i i trudnice, kao i sve

uzrasne grupe, ukqu~uju}i odoj~ad i malu decu.

Za pacijente u pove}anom riziku od te{ke forme

bolesti, SZO preporu~uje tretman sa oseltamivirom

ili zanamivirom. Ovi pacijenti treba da prime

terapiju {to je pre mogu}e nakon po~etka

simptoma, bez ~ekawa na testove laboratorije.

Ukoliko su trudnice u pove}anom riziku, SZO

preporu~uje da one prime antivirusnu terapiju

{to je pre mogu}e posle po~etka simptoma.

Podaci ukazuju na to da se oko 40 odsto te{kih

slu~ajeva de{ava kod prethodno zdrave dece i

odraslih, naj~e{}e starosti ispod 50 godina.

Neki od ovih pacijenata iznenada i veoma

brzo razvijaju brzo pogor{awe klini~ke

slike, obi~no pet-{est dana od po~etka

simptoma. Klini~ko pogor{awe se

karakteri{e primarnom virusnom

pneumonijom, koja izaziva uni{tavawe tkiva

plu}a i ne reaguje na antibiotike, gubitkom

funkcije vi{e organa, ukqu~uju}i srce,

bubrege i jetru. Ovi pacijenti zahtevaju

primenu intenzivne nege sa le~ewem uz

primenu antivirusnih lekova. �

NAPAD NA

MLADE I ZDRAVE

Oko 40 odsto qudi koji su se ozbiqno

razboleli ili umrli od komplikacija novog

gripa su mladi i ina~e zdravi. Na kongresu

Evropskog udru`ewa pneumologa u odr`anom u

Be~u re~eno je da je vi{e od 50 odsto dosad

obolelih bilo mla|e od 20 godina. Deci je

~e{}e bilo potrebno bolni~ko le~ewe, bar

prema podacima iz SAD i Australije. Smrtnost

je bila najve}a u kategoriji od 25 do 49 godina.

� VIRUS JE REZISTENTAN

(OTPORAN) NA

AMANTADIN I

RIMANTADIN

� ZANAMIVIR I

OSELTAMIVIR

(INFIBITORI

NEURAMINIDAZE)

DELUJU I NA H1N1

14

Аларм за помоћ

Simptomi novog gripa sli~ni su kao kod

sezonskog, temperatura iznad 38 stepeni

Celzijusa, ka{aq, kijavica, gu{oboqa, bolovi u

mi{i}ima, glavoboqa, groznica, umor i,

prvenstveno kod dece - proliv i ponekad

povra}awe. Ako imate neke od ovih simptoma

tra`ite hitnu lekarsku pomo}.

Za decu

� prvi simptom ubrzano ili ote`ano disawe,

� plavi~asta boja ko`e

� nesposobnost konzumirawa ve}e koli~ine

te~nosti, nedostatak `e|i

� ote`ano bu|ewe ili nedostatak reagovawa

� izraziti bes, u stepenu da dete ne mo`e da

trpi da ga dr`ite

� povla~ewe simptoma gripa, a zatim

pogor{avawe bolesti sa temperaturom i jo{

gorim ka{qem

� temperatura sa osipom

Za odrasle

� te{ko}e u disawu

� bol ili ose}aj pritiska u grudima ili stomaku

� nagla vrtoglavica ili mu~nina

� dezorijentacija

� ozbiqno ili uporno povra}awe

ZA[TITA

Postoje svakodnevne aktivnosti koje mogu da

pomognu u prevenciji {irewa klica koje uzrokuju

oboqewa disajnih organa kao {to je grip.

Preduzmite ove svakodnevne korake kako biste

za{titili svoje zdravqe:

� Perite ruke ~esto sapunom i vodom, pogotovo

nakon ka{qawa ili kijawa. ^esto prawe ruku

}e vam pomo}i da se za{titite od klica. Ruke

perite sapunom i toplom vodom 15 do 20

sekundi ili o~istite ruke sredstvom za

dezinfekciju na bazi alkohola

� Kijajte i ka{qite u rukav.

� Izbegavajte dodirivawe o~iju, nosa ili usta.

Tako se prenose klice.

� Ako se razbolite od gripa, ostanite kod ku}e

umesto da idete na posao ili u {kolu, i

ograni~ite svoje kontakte sa drugima.

MASKA ^UVA OD

VIRUSA

Svaka osoba koja je u bliskom kontaktu (na oko

jedan metar udaqenosti) sa osobom koja ima

simptome sli~ne influenci (povi{ena

temperatura, kijawe, ka{aq, curewe nosa, jeza,

bol u mi{i}ima itd.) u riziku je da bude

izlo`ena potencijalno zaraznim respiratornim

kapqicama.

No{ewe maski na otvorenom prostoru nema takav

zna~aj, za razliku od zatvorenih prostora

prilikom bliskog kontakta sa osobom koja ima

simptome sli~ne influenci (npr. tokom

Када треба отићи код лекара

MASKE nisu samo za{tita od raznih respiratornih

infekcija, ve} nas {tite i od gripa, umawuju}i faktore

rizika za pojavu bolesti. Svaka maska i ona „obi~na

hirur{ka“, jednoslojna ili troslojna, mo`e biti dobra

za{tita. Ali, treba ih mewati na dva sata, kao {to to rade

zdravstveni radnici. To je logi~no, jer di{emo na usta i

nos i time vla`imo masku, ~ime se pove}ava opasnost da

„zaka~imo“ virus. Ne treba, ina~e, svi da nose masku po ceo

dan. Dovoqno je da se stavi prilikom previjawa bebe ili

ako bolesna osoba ulazi u prostoriju gde borave zdrave

osobe. Ako se maska stavqa po potrebi i ne nosi dugo,

dovoqna je jedna dnevno. Epidemiolo{ke maske su mnogo

boqa za{tita i wih koriste zaposleni u infektivnim

klinikama. ^vr{}e su, kompaktne i ne vla`e.

Реч стручњака професор Бранислав Тиодоровић

Сезонскимвирусима

грипа инфицира

се од пет до 15 одстопопулације,

а вирусомАХ1Н1, од 22 до 33

одстостановништва.

15

Аларм за помоћ

negovawa obolelog ~lana porodice).

Treba znati da nepravilna upotreba maske mo`e

pove}ati rizik od transmisije virusa. Ako se

nosi maska, najva`nije su pravilna upotreba i

odlagawe maske. Pravilna upotreba maske

podrazumeva slede}e:

� stavite masku pa`qivo tako da prekrije usta i

nos i ve`ite je sigurno tako da se

minimalizuje svaki prostor izme|u lica i

maske

� izbegavajte dodirivawe maske koju koristite

� kad god dodirnete upotrebqenu masku

(npr. prilikom skidawa ili prawa maske)

operite ruke sapunom i vodom ili ih

obri{ite vla`nim maramicama na bazi

alkohola

� zamenite masku novom, ~istom, suvom maskom

~im kori{}ena maska postane vla`na

� ne upotrebqavajte ve} kori{}enu masku za

jednokratnu upotrebu

� uni{tite jednokratne maske posle svake

upotrebe i bacite ih odmah posle skidawa.

Вакцина најбоља заштитаPrema najnovijim objavqenim podacima

priznatim od Setske zdravstvene organizacije i

dva centra za kontrolu i prevenciju bolesti -

ameri~kog i evropskog, imunizacija jednom

dozom vakcine pru`a zadovoqavaju}i nivo

imuniteta, s tim da Evropska agencija za lekove i

daqe preporu~uje vakcinaciju sa dve doze. I to u

razmaku od tri nedeqe. Vakcinu mogu da prime

svi stariji od {est meseci, izuzev osoba koje

imaju trajne kontraindikacije za vakcinaciju

protiv gripa.

Vakcinacija protiv virusa H1N1 je ve} po~ela u

mnogim zemqama. Evropa je od proizvo|a~a, koji

ve} ra~unaju na zna~ajno ve}i profit od vakcine,

nego {to su prvobitno o~ekivali, tra`ila

pre~i{}eniju vakcinu nego Amerika. SAD tra`i

vakcinu sa 15 mikrograma antigena, a Evropa je

stavila „grani~nik“ na 3,8 mikrograma antigena u

dozi.

Za{tita koju nude antigripske vakcine je u

visini od 70 do 90 procenata. Prakti~no to zna~i

da }e neki i pored vakcinisawa oboleti, ali }e

simptomi biti bla`i jer su vakcinisani.

Crvenilo prva reakcija

Vakcine ne bi trebalo da se daju onima kod kojih

se pojavila alergija na prethodno antigripsko

vakcinisawe, niti onima sa @ilijen-Barovim

sindromom (to je ozbiqna neurolo{ka bolest).

Vakcine koje se proizvode na jajima ne treba da

se daju alergi~nima na jaja.

Ako onaj ko treba da se vakcini{e ima neku

zarazu ili simptome poput temperature,

vakcinisawe treba odlo`iti dok se ne oporavi.

Posle vakcinisawa organizmu je potrebno 15-20

dana da po~ne da proizvodi antitela protiv

virusa gripa, a imunitet se sti~e za tri-~etiri

nedeqe.

Antigripske vakcine {tite samo protiv virusa

gripa koje sadr`e i obi~no se daju u jednoj dozi,

sa izuzetkom male dece koja nikad ranije nisu

vakcinisana, kod koje je potrebna i druga doza u

razmaku od mesec dana.

Ostaje jo{ da se pojasni da li }e se davati jedna,

ili ipak dve doze, s obzirom na to da su

dosada{we studije pokazale da je efikasna ~ak i

samo jedna doza.

Me|u nepo`eqne efekte vakcine koji su naj~e{}e

blagog ili umerenog intenziteta spadaju

crvenilo i upaqenost na mestu vakcinacije,

povi{ena temperatura, slabost i bolovi u

mi{i}ima. U retkim slu~ajevima mo`e do}i do

op{teg alergijskog reagovawa, a jo{ re|e - kod

jednog na milion vakcinisanih mo`e da se javi

@ilijen-Barov sindrom.

nastavak na strani 18.�

1716

AMERI^KI

“HOROR

SCENARIO“

U SAD je zbog sviwskog gripa ve}

progla{eno „zdravstveno vanredno

stawe“, jer je epidemija zahvatila

46 dr`ava, oboleli se mere

milionima, a vi{e hiqada je ve}

umrlo. Vakcina nije stigla na

vreme, sada se ve} ozbiqno

postavqa pitawe i u kolikoj meri

}e uspeti da pomogne (izme|u

ostalog zato {to ne treba ni da se

primi ako je organizam ve}

„naselio“ neki virus). Zato se, kako

otkriva „Wujork tajms“, ve}

razmi{qa o scenariju kakav se

dogodio 1918. godine, kada je svet

pogodio {panski grip, ina~e vrlo

bliski ro|ak sada{weg novog gripa.

Kada broj zara`enih pre|e

odre|enu granicu, zdravstvene

strukture vi{e nisu u stawu da

pomognu svima i moraju da prave

izbor. Kako }e to raditi - ve} su

odredile ameri~ke dr`ave. Prve

}e biti na udaru tri kategorije:

stari, pacijenti na dijalizi i

pacijenti sa te{kim

neurolo{kim poreme}ajima.

Wima }e zdravstvene institucije

mo}i da uskrate le~ewe u

bolnici, respiratore i

o`ivqavawe. Dr`ava Juta

napravila je i vrlo precizan

spisak kriterijuma za

„uskra}ivawe o`ivqavawa“, kako

je nazvana mera do koje se svi

nadaju da nikada ne}e do}i. Tu su

stari koji ne mogu da brinu o

sebi, zatvorenici,

hendikepirani... I dr`ava Wujork

ima uputstva za pona{awe na

devedeset strana, koje su ponu|ene

na uvid javnosti.

Mere koje di`u kosu na glavi

neophodne su, tvrde odgovorni, jer

bi u „scenariju 1918.“ bilo

licemerno „pretvarati se da

mo`emo da pomognemo svima“. -

Perspektiva se mewa kada se

umesto razmi{qawa o

pacijentima-pojedincima uzme u

obzir dobrobit cele nacije -

objasnila je doktorka En Knebel, iz

Ministarstva zdravqa. - Neki

lekari su, me|utim, otvoreno

ustali protiv takvih mera. „Iz

uputstva (dr`ave Wujork) nije jasno

u kom trenutku }e bolnice po~eti

da oduzimaju maske za disawe

pojedinim pacijentima. Niti kako

}e rodbini objasniti da wihovi

najmiliji nemaju pravo da se le~e“

- ka`e lekarka Meri Bakli-Dejvis.

Вирус баш ухватио залетS

vetska zdravstvena orgranizacija

sada meri samo nivo aktivnosti

virusa H1N1. Prema posledwem

izve{taju, u svetu je zakqu~no sa 25.

oktobrom, laboratorijski potvr|eno vi{e

od 440.000 slu~ajeva infekcije. Od

komplikacija novog gripa umrlo je 5.700

qudi. Stru~waci, me|utim, tvrde da je

stvaran broj i obolelih, i umrlih, vi{e

desetina puta ve}i, jer zvani~na

statistika bele`i samo laboratorijski

potvr|ene slu~ajeve, a takvih je malo u

odnosu na stvarnu situaciju na terenu.

Situacija u Evropi je trenutno najgora u

Ukrajini, gde je broj umrlih od gripa i

akutne respiratorne infekcije dostigao

67, prema saop{tewu tamo{weg

ministarstva zdravqa. Od wih je 22 bilo

zara`eno virusom novog gripa. U toj

zemqi je registrovano vi{e od 255.000

obolelih, od kojih skoro polovinu tog

broja ~ine deca. Na bolni~kom le~ewu je

vi{e od 15.000 qudi, od kojih je 170 na

intenzivnoj nezi. Svetska zdravstvena

organizacija je obe}ala je da }e da

obezbedi vakcinu za najugro`enije zemqe.

I dok se u svetu stru~waka lome kopqa oko

toga koliko je ta vakcina efikasna, ali i

bezopasna, ~ak gotovo tri ~etvrtine

anketiranih stanovnika Ma|arske je

izjavilo da ne `eli da se vakcini{e. Od

500 gra|ana, koje je telefonom anketirala

agencija „Sonda ipsos“, 73 odsto je reklo

da ne `eli da primi vakcinu iz

razli~itih razloga. Polemika oko

vakcinisawa zhuktana je i u Nema~koj. U

[vedskoj je pre tri nedeqe po~ela

vakcinacija vakcinom koja se sada koristi

i u Nema~koj. Svetski mediji pi{u da je

registrovano 600 do 700 slu~ajeva

propratnih posledica, ukqu~uju}i ~etiri

smrtna slu~aja. Imaju li smrtni slu~ajevi

veze sa vakcinom?

Da li virus vakcinacijom mutira u jo{

opasniji oblik? U {umi ~iwenica, pitawa

i mi{qewa obi~an gra|anin sada mora

sam da procewuje korist, rizike i

posledice eventualne vakcinacije. �

KOMPLIKACIJE

GRIPA

� PNEUMONIJA

(ZAPAQEWE

PLU]A)

� sekundarna

bakterijska

� primarna

uzrokovana

virusom gripa

� REU-EV SINDROM

� MIOKARDITIS

� SMRTNI ISHOD

OD 0,5 DO

1 NA 1.000

SLU^AJEVA

18

Аларм за помоћ

IMUNITET

ZA TRI NEDEQE

� Postoje tri grupe prioriteta za vakcinaciju -

hroni~ni bolsnici stariji od {est meseci,

zdrave trudnice (posle prvog trimestra

trudno}e) i deca po preporuci svog

ginekologa, odnosno pedijatra, i zaposleni u

javnim slu`bama.

� Profesor dr Branislav Tiodorovi}, ~lan

radne grupe za odbranu od pandemije, ka`e da

je za imunizaciju najugro`enijih dovoqno

milion doza vakcine.

� Vakcina se daje u rame.

� Imunitet se razvija sporije nego posle

sezonske vakcine protiv gripa, za tri-~etiri

nedeqe.

� Profesor dr Tomica Milosavqevi}, ministar

zdravqa, ka`e da }e svi, i oni koji se budu

vakcinisali, i oni koji odbiju da se

vakcini{u, morati da potpi{u saglasnost.

� Stav epidemiologa je da bi protiv novog

gripa, zapravo, trebalo da se vakcini{u svi

(izuzev onih koji ne smeju da prime za{titu), a

da se odre|ivawem prioriteta zapravo

raspodequju vakcine kojih u ~itavom svetu

ne}e biti dovoqno. �

100 милонаљуди на северној

хемисферизарази

се свакегодине

вирусомсезонског

грипа

nastavak sa strane 18.�

19

Лечење и негаИзолација

за оболелеVe}ina obolelih le~i}e se u ku}nim uslovima, a

procewuje se da }e za oko 10 odsto biti

neophodno bolni~ko le~ewe, zbog te`ine

klini~ke slike. Osobama obolelim od gripa

izazvanog novim sojem virusa influence treba

obezbediti odgovaraju}u negu.

� Obolele osobe sa blagom simptomatologijom

treba uputiti na ku}no le~ewe i izolaciju, uz

sprovo|ewe higijene disajnih puteva i

higijene ruku i maksimalno ograni~avawe svih

ku}nih i drugih kontakata.

� Po`eqno je odrediti jednu osobu, najboqe

~lana porodice, da neguje obolelu osobu kod

ku}e, kako bi se mogu}nost daqeg {irewa

novog virusa gripa svela na najmawu meru.

� Obolele osobe i osobe koje neguju obolele treba

obu~iti kako da nose i da odla`u za{titne

maske tokom perioda kada je bolesnik zarazan

za okolinu. Ukoliko maske nisu dostupne u

dovoqnoj koli~ini, va`nije je da za{titnu

masku nosi obolela osoba. Za{titnu masku

treba nositi samo u slu~aju bliskog kontakta sa

osobom koja pru`a negu. Za{titne maske treba

bezbedno odlo`iti, baciti ukoliko se ovla`e.

� Osobe koje neguju obolele od gripa izazvanog

novim virusom influence treba da peru ruke

posle svakog kontakta sa wima.

� Osobama koje neguju obolele treba dati

instrukcije kako postupiti u slu~aju

pogor{awa klini~ke slike pacijenta.

� Sedam dana posle pojave simptoma obolele

osobe nisu vi{e zarazne za svoju okolinu.

� Svi ~lanovi doma}instva moraju da sprovode

higijenu disajnih puteva i higijenu ruku.

� Redovno provetravati prostorije.

� Redovno ~istiti prostorije vodom i

sredstvima za ~i{}ewe ili

dezinfekciju.

DOSADA[WAISKUSTVA U LE^EWUStudija sprovedena u SAD zabele`ila je da je 71

odsto bolni~ki le~enih od novog gripa imalo

jedan ili vi{e subjektivnih propratnih

problema, a 29 odsto nije imalo nijedan od

zdravstvenih problema koji se udru`eni sa H1N1

infekcijom dodatno komplikuju.

problemi:

Многи пацијентиопорављају се за недељу дана, чак и без лекова

20

Лечење и нега

astma ili HOB - 32 odsto

dijabetes -16 odsto

smawen imunitet - 12 odsto

hroni~na kardiovaskularna bolest - 11odsto

nervnomentalni poreme}eji - 8 odsto

nervno-mi{i}ni problem - 8 odsto

aktivni pu{a~i - 10 odsto

trudnice - 7 odsto

hroni~na bubre`na bolest - 8 odsto

epilepsija - 6 odsto

karcinom - 3 odsto

(Podaci CDC)

Deca su u pove}anoj opasnosti da se ozbiqno

razbole i moraju u bolnicu, ali za ve}inu je

le~ewe kratko a oporavak potpun. U riziku su

deca mla|a od pet godina.

Za ostarele je ve} utvr|eno da re|e obolevaju od

pandemijskog nego od sezonskog gripa. Indikativno

je da u SAD stariji od 65 godina ~esto ~ine vi{e od

50 odsto sme{tenih u bolnice zbog sezonskog gripa,

a sada sa pandemijskim ne dosti`u ~ak ni pet odsto

sme{taja u bolnice. To se pripisuje u velikoj meri

~iwenici da je skoro 50 odsto stanovnika ro|enih

pre 1950. godine za{ti}eno od novog gripa, koji kao

patogeni mikroorganizam li~i mnogo na virus koji

je izazvao pandemiju 1918. godine. �

OD 277.017 AMERIKANACA OBOLELIH DO 18. JUNA

2009, 3.065 - OKO 11 ODSTO, MORALO JE U BOLNICU.

PREMA PODACIMA CENTRA ZA KONTROLU I

PREVENCIJU BOLESTI (CDC), KOD WIH SU SE

ISPOQILI SLEDE]I SIMPTOMI:

temperatura - 93 odsto

ka{aq - 83 odsto

ote`ano disawe - 54 odsto

umor i slabost - 40 odsto

groznica - 37 odsto

bolovi u mi{i}ima - 36 odsto

kijavica - 36 odsto

bol u grlu - 31 odsto

glavoboqa - 31 odsto

povra}awe- 29 odsto

dijareja - 24 odsto

ASIMPTOMATI^NI SLU^AJEVI

Izme|u 10 i 15 odsto inficiranih

novim virusom, a prema nekim podacima

~ak i izme|u 33 i 50 odsto, ne}e

imati simptome novog gripa.

Ve} postoje asimptomati~ni slu~ajevi, ali treba

vremena za ta~nu procenu o broju

onih koji }e biti inficirani, ali se

bolest ne}e razviti i ne}e imati simptome

gripa.

Нови грип је четврта пандемија

у последњих100 година

MO@E I PREVENTIVNO

Dva antivirusna leka smawuju intenzitet simptoma, ali i

trajawe novog gripa

za 1-1,5 dana. „Tamiflu“ se daje oralno, „relenca“ se inhalira.

Mogu da se daju i preventivno. Antivirusni lekovi daju se onima

koji su vi{e u opasnosti od ozbiqnih komplikacija.

21

Савети зародитеље

требатребада знате

[TA MOGU

DA U^INIM

DA ZA[TITIM

SVOJU BEBU?

[TA MOGU

DA U^INIM

DA ZA[TITIM

SVOJU BEBU?

Svakodnevno sprovoditi osnovne higijenske mere - prawe ruku sapunom

i vodom ili kori{}ewe dezinfekcionog sredstva za ruke na bazi alkohola,

naro~ito pre hrawewa bebe. Ne ka{qati i ne kijati bebi u lice.

Ne ka{qati i ne kijati u blizini bebe. Ukoliko je mogu}e, bebu treba da

neguju samo osobe koje su zdrave. Ako ste bolesni, a nema nikoga drugog da

preuzme brigu o bebi, nosite masku za lice, a prilikom kijawa

i ka{qawa pokrijte nos i usta papirnom maramicom i odmah je bacite.

Prostorije moraju biti dobro provetrene.

ШтаШтатреба

знатеда да

22

� Tra`iti pomo} od nekoga ko nije

bolestan, da preuzme negu i

hrawewe bebe, ako je mogu}e.

� Ukoliko niste u mogu}nosti da

na|ete zdravu osobu koja bi

preuzela negu dok ste bolesni,

nosite masku za lice (pokriti nos

i usta). Posebnu pa`wu obratite

na higijenu ruku.

� Ukoliko dojite bebu, preporu~uje

se da neko od zdravih osoba

preuzme ishranu bebe mlekom

dobijenim izmlazawem. Idealno

je da sve bebe uzrasta do {est

meseci dobijaju maj~ino mleko.

Uzimawe lekova nije

kontraindikovano dok dojite bebu

(terapiju mora propisati lekar).

Da li dojewe

{titi bebu

od novog virusa gripa?

Dokazano je dosta na~ina kako

maj~ino mleko {titi bebino

zdravqe. Bebe koje se ne doje ~e{}e

obolevaju od oboqewa sli~nih gripu,

a i klini~ka slika je ~esto mnogo

ozbiqnija. Imaju}i u vidu da se radi

o novom virusu, specifi~ne mere

za{tite nisu jo{ uvek dokazane.

Maj~ina za{titna antitela, putem

dojewa, prenose se na bebu. Iz tog

razloga se preporu~uje, da ukoliko

ste bolesni, neko drugi hrani bebu

ali va{im mlekom.

Da li mogu

da hranim

bebu ukoliko sam

bolesna/bolestan?

Bebe su zbog uzrasta

u ve}em riziku da

ukoliko obole od gripa

do|e i do komplikacija.

S obzirom nato da su

saznawa o za{titi

beba od gripa vrlo

skromna, treba se

dr`ati slede}ih

preporuka:

23

Da li bi trebalo da prestanem sadojewem ukoliko sam bila u kontaktusa novim virusom gripa?

NE. Zato {to se u organizmu majke stvaraju

za{titna antitela ukoliko su bile u kontaktu sa

virusom, a dojewem majka antitela prenosi na

bebu. Ovo je veoma va`no imaju}i u vidu

~iwenicu da je odbrambeni sitem male bebe

jo{ u razvoju. Opravdano je da majka uzima

lekove u ciqu za{tite od obolevawa (u

dogovoru sa svojim lekarom).

Ipak, ukoliko obolite, zatra`ite pomo} zdrave

osobe koja }e bebu hraniti va{im mlekom.

Da li je opravdano uzimati lekoveza le~ewe ili spre~avaweobolevawa od novog gripa H1N1ukoliko dojimo?

DA. Majka koja doji, a uzima lekove, trebalo bi

da izmlaza svoje mleko u bo~ice i nastoji da

na|e zdravu osobu koja }e bebu nahraniti. Majka

koja pretpostavqa da je bila u kontaktu sa

virusom gripa i uzima lekove u ciqu

spre~avawa obolevawa, treba da doji bebu sve

do onog trenutka dok ne prepozna simptome da

je i pored prevencije i sama obolela

(temperatura, ka{aq, bol u grlu).

Ukoliko se beba razbolela, da li jetreba dojiti?DA. Jedna od najboqih stvari koju mo`ete

u~initi za bolesnu bebu je nastaviti sa

dojewem.

- Ne prekidajte dojewe bolesne

bebe i dozvolite joj da doji kad god po`eli. Bebe

koje su bolesne tra`e vi{e te~nosti nego

kada su zdrave. Maj~ino mleko je najboqa

nadoknada te~nosti, boqa i od vode, jer {titi

bebin imuni sistem.

- Ukoliko je beba toliko bolesna da ne mo`e da

doji, ponuditi joj sakupqeno maj~ino mleko

(izmlazawe), na neki drugi na~in.

Савети зародитеље

24

Превенција Баријере за вирусOboqewe sli~no gripu (OSG) je ono kod kojeg

postoji iznenadnapojavatemperature

(iznad 38C), pra}ena bolovima u mi{i}ima i

zglobovima, suvim ka{qem

i simptomima infekcije gorwih disajnih

puteva.

Op{te mere prevencije su:

� dr`awe odstojawa od najmawe metar od drugih

osoba

� higijena disajnih puteva (pokrivawe nosa i

usta prilikom ka{qawa i kijawa papirnatom

maramicom koju odmah treba nakon upotrebe

baciti, a ruke oprati teku}om vodom i

sapunom)

� higijena ruku i provetravawe prostorija u

kojima se boravi, najefikasnije su mere

prevencije i suzbijawa gripa izazvanog novim

tipom virusa A (H1N1).

PREPORUKE ZA

DIREKTORE I

KOLEGIJUME

1. Da upozna sve zaposlene:

� sa zna~ajem pra}ewa zdravstvenog stawa svih

~lanova kolektiva

� sa sprovo|ewem op{tih mera prevencije u

spre~avawu {irewa respiratornih

infekcija (higijena ruku, higijena disajnih

puteva...)

� sa postupkom u slu~aju da se registruje

nastavak na strani 27.�

25

ПревенцијаSUZBIJAWE [IREWA

VIRUSA U [KOLAMA

SAVETI ZA

U^ITEQE,

NASTAVNIKE,

PROFESORE

� Ukoliko imate simptome i

znake bolesti potrebno je da

ostanete kod ku}e i javite se

telefonom svom lekaru i

obavestite kolegijum

direktora ustanove

� Obavestite o svojoj bolesti i

sve osobe koje su bile u

kontaktu sa vama unutar sedam

dana (kolege na poslu,

odeqewe - u~enike)

� Uz savet lekara boravite u

ku}i do prestanka simptoma,

odnosno do kraja perioda

zaraznosti (oko sedamdana),

idistancirajte se od

socijalnih kontakata

� Uredno uzimajte preporu~enu

terapiju, u slu~aju pogor{awa

zdravstvenog stawa odmah se

javite svom lekaru

� Ukoliko ste bili u kontaktu sa

osobama obolelim od ove

bolestipratite svoje

zdravstveno stawetokom sedam

dana od kontakta. U slu~aju

pojave simptoma ostati kod

ku}e, javiti se svom lekaru i

obavestite kolegijum

direktora ustanove

� Svako odsustvo |aka u

odeqewu ~iji

steu~iteq/razredni stare{ina

prijavite radniku {kole koji

}e biti od strane

kolegijuma/direktora odre|en

da vodi evidenciju o

odsustvovawu sa nastave pre

svih |aka i nastavnog osobqa,

a potom i drugih zaposlenih u

ustanovi

� ^esto tokom dana

provetravati prostorije u

kojima se sprovodi nastava.

Три групе приоритета завакцинацију:Хроничниболесници,труднице идеца,запослени ујавнимстручњацима

26

Превенција

Posledwa ispitivawa u mre`i laboratorija

Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da

virus H1N1 nije mutirao, iako se ne

iskqu~uje mogu}nost da bi i to moglo da se dogodi.

H1N1 je postao dominantni virus gripa u svetu. U

nekim zemqama virus novog gripa predstavqa 70

odsto od svih ispitanih virusa gripa.

SZO {aqe tim stru~waka da provere da li je novi

virus mutirao u Ukrajini, gde je epidemiolo{ka

situacija trenutno najgora.

Glavni stru~wak zadu`en za novi grip u Svetskoj

zdravstvenoj organizaciji Kiexi Fukuda rekao je

da virus H1N1 izgleda dosta stabilan i da uzorci

uzeti {irom sveta pokazuju da su skoro

nepromeweni u odnosu na uzorke uzete kada je

virus prvi put identifikovan u aprilu.

I sama SZO je iznena|ena da je protiv H1N1

efikasna ve} samo jedna doza vakcine. To zapravo

zna~i da bi protiv novog gripa moglo da se

za{titi dvaput vi{e qudi nego {to je na po~etku,

kada se mislilo da su neophodne dve doze,

planirano.

Prema najnovijim podacima SZO od 30. oktobra, od

virusa tipa H1N1, za sedam meseci umrlo je

najmawe 5.700 qudi u svetu.

Вирус није мутирао

Вирус није мутирао

27

Превенцијаu~enik/student/zaposleni u kolektivu.

2. Da obezbede {tampawe bro{ura i postera sa

zdravstvenovaspitnim porukama i preporukama

u vezi bolesti izazvane novim virusom gripa A

(H1N1)

3. Da obezbede kontinuirano informisawe

~lanova kolektivao aktuelnoj epidemiolo{koj

situaciji novog gripa A (H1N1) u Srbiji i

merama koje se preduzimaju i koje }e se kada i

na koji na~in preduzimati.

4. U saradwi sa nadle`nom zdravstvenom i

epidemiolo{kom slu`bomda obezbede

kontinuiranu saradwu i povratno

informisawe,uz nalagawe primene

odre|enih mera kako za spre~avawe, tako i za

suzbijawe {irewa oboqewa (npr. li~na

za{titna oprema, dezinfekciona

sredstva, re`im zatvarawa

{kola itd).

5. Zajedno sa op{tinskim, gradskim, okru`nim

vlastima pre i tokom zapo~iwawa {kolske

2009/2010. potrebno je da sprovedu radwe kako bi

zajedni~ki postupali po preporukama.

6. Komunikacija ka svim segmentima dru{tva u

realizaciji akcionog plana pre i tokom

pandemije, ukqu~uju}i i re`im zatvarawa {kola.

7. Organizacijaaktivnosti koja zadovoqava

minimum procesa rada.

8. Alternativni na~ini sprovo|ewa nastavnih

aktivnosti.

9. Reorganizacija radnih mesta

osoba u riziku (trudnice, osobe

za hroni~nim poreme}ajima zdravqa -

dijabetes,

astma, sr~ane smetwe, bubre`na

oboqewa itd). �

KROZ PANDEMIJE

U posledwih 100 godina sviwski grip

H1N1 je ~etvrta pandemija. Pandemija

{panske groznice 1918. godine po~ela

je blago i vratila se za {est meseci

slu~ajevima sa te`om klini~kom

slikom i smrtnim ishodima. Umrlo je

oko 50 miliona qudi {irom sveta.

Pandemija azijskog gripa H1N2 1957.

godine po~ela je blago i vratila se u

te`oj formi, ali ipak zna~ajno bla`oj

od one vi|ene 1918. Azijski grip je

ubio oko milion qudi. Planetom se

1968. godine pro{irio hongkon{ki

grip. Pandemija je bila relativno

blaga, sa sporadi~nim javqawima

obolevawa pre prvog talasa i ostala je

blaga i u drugom talasu, izuzev u

nekim zemqama. Средства захигијену руку и опреме пребало би да садрже70 одсто алкохола

nastavak sa strane 24.�

28

Центри залечење Три форме болести

Prijemno odeqewe trpi veliki pritisak.

Otvoreni smo 24 sata i ne vra}amo

nijednog pacijenta bez pregleda, ali to ne

zna~i da treba da budemo prva adresa.

Naj~e{}e nam dolaze qudi sa simptomima

bilo kakve respiratorne infekcije, poput

ka{qa i kijavice, koje su i ina~e ~este u

ovo doba godine. Pacijenti bi trebalo

prvo da se jave svom lekaru u domu

zdravqa ili pozovu kol-centar, a ne da

odmah dolaze na Infektivnu. Ne mogu i ne

moraju svi da se le~e u bolnici, a razloga

za bilo kakav strah ili paniku jednostavno

nema!

Реч стручњака професор Мијомир Пелемиш

Grip je bolest koju kao blagu ili sredwe te{ku le~i

izabrani lekar uglavnom u ku}nim uslovima. Te`a

i te{ka klini~ka slika gripa le~i se u bolnicama.

Blagu formu bolesti karakteri{e grebawe u gu{i,

suv nadra`ajni ka{aq, curewe iz nosa, kijavica,

lako do umereno povi{ena temperatura,

malaksalost, {to je te{ko razlikuje od drugih

akutnih respiratornih infekcija.

Sredwe te{ku formu bolesti karakteri{u slede}i

simptomi i znaci:

� tempertura iznad 38 stepeni Celzijusa, suv

nadra`ajni ka{aq, gu{oboqa, malaksalost,

glavoboqa, kijavica, bolovi u mi{i}ima i

zglobovima, dijareja itd.

Napomena: Svim obolelima koji se jave zdravstvenoj

slu`bi treba dati:

�informaciju o znacima i simptomima koji

ukazuju na pogor{awe bolesti ili nastanak

komplikacija,

�informaciju o mogu}im ne`eqenim dejstvima

ordiniranih lekova, uputstvo da se, ukoliko i

pored primqene terapije ne do|e do

poboq{awa, jave telefonom izabranom lekaru,

� uputstvo da se ODMAH jave telefonom nadle`nom

lekaru ukoliko do|e do pogor{awa zdravstvenog

stawa, uputstvo da ODMAH prijavi nadle`nom

lekaru svaku ne`eqenu reakciju nastalu kao

posledica primene antivirusne terapije.

Te{ka forma bolesti: Oboleli koji imaju te`u

klini~ku sliku le~e se u bolni~kim uslovima. Lekar iz

primarne zdravstvene za{tite {aqe pacijenta na

sekundarni nivo zdravstvne za{tite (u bolnice)

ukoliko je prisutno bilo koje od navedenih stawa:

1. Respiratorna ugro`enost - ote`ano disawe:

� ako pacijent ne mo`e da izgovori re~enicu bez

zastajkivawa

� upotrebqava pomo}nu respiratornu muskulaturu

�i ako se kod odraslih primeti uvla~ewe

kqu~wa~kih jama ili kod dece uvla~ewe

me|urebarnih prostora

� ako pacijent ima ose}aj nedostatka vazduha

2. Ubrzano disawe mereno tokom pola minuta:

� odrasli vi{e od 30 udisaja u minutu

�deca starija od 1 god. vi{e od 40 udisaja u

minutu

�deca mla|a od 1 god. vi{e od 50 udisaja u minutu

3. Znaci te{ke dehidratacije ili {oka:

� odrasli - sistolni pritisak (gorwi) 90 mmHg,

dijastolni (dowi)60 mmHg,

�deca - sni`en elasticitetko`e, upale o~i,

uvu~ena fontanela(udubqewe izmewu tri kosti

glave)

4. Izmeweno stawe svesti:

� konfuznost i dubqe izmene svesti

� uznemirenost

� gr~evi sa poreme}ajem svesti

5. Brza progresija bolesti:

� poreme}aji rada srca

� odr`avawe simptoma i pored primqene

terapije

29

Центри залечење

импресум�Генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“ Манојло ; Мањо Вукотић � Уредник додатка: Биљана Радивојевић �Припрема за штампу: Живков Ненад�Илустрације: Урош Смилевски и Никола Цветковић �Извор информација: Светска здравствена организација, Амерички и Европски центри за контролу болести,Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут“ и радна група Министарства здравља за одбрану од пандемије

Препорукеза путникеVirus vreba i na putovawu

Virus novog gripa je u cirkulaciji u ve}em delu

sveta. Imajte na umu da mo`ete da se inficirate i

da obolite tokom putovawa i pripremite se i za tu

mogu}nost. Pre polaska na put:

�pripremite sve {to vam mo`e zatrebati za prvu

pomo}: termometar, sredstvo za dezinfekciju,

za{titne maske za jednokratnu upotrebu, vla`ne

maramice sa alkoholom za dezinfekciju ruku,

papirne za jednokratnu upotrebu maramice za

higijenu nosa

�informi{ite se o novom gripu

�raspitajte se u ambasadi ili konzularnom

odeqewu za zdravstvenu slu`bu kojoj se mo`ete

obratiti u slu~aju da vam u stranoj zemqi zatreba

medicinska pomo}

Dok boravite u inostranstvu:

� redovno odr`avajte higijenu ruku

� koliko god je mogu}e izbegavajte bliske kontakte

sa qudima,

�dr`ite odstojawe od jednog metra

�izbegavajte boravak u slabo provetrenim

prostorijama sa mnogo qudi, kao i masovne

skupove

� ukoliko na put vodite decu redovno odr`avajte

higijenu wihovih ruku sapunom i teku}om vodom,

kao i higijenu wihovih igra~aka,

Ukoliko mislite da imate simptome novog

gripa(temperaturu iznad 38 stepeni Celzijusovih,

probleme sa disawem-plitko ili ote`ano disawe)

obavezno potra`ite pomo} lekara. Prvo uspostavite

kontakt telefonom.

Сваки десети мораће у болницу

Помоћ

31

СамолечењеБиљем противпрехладе и грипаBroj prehla|enih je naglo porastao. Jedan od

prvih simtoma prehlade je ka{aq. Mo`e da bude

akutni i hroni~an, ako vam se su{e usta i ose}ate

grebawe u grlu, najverovatnije se radi o

infekciji gorwih disajnih puteva i uskoro

mo`ete o~ekivati i ka{aq. Najboqi na~in da ga

ubla`ite je inhalacija, ka`e farmaceut Veroqub

Markovi} iz Kragujevca, koji se godinama bavi

samole~ewem.

- Ako po~nete na vreme da se inhalirate sedam do

deset puta dnevno, skrati}ete trajawe bolesti -

navodi na{ sagovornik. - Na po~etku je

najva`nije da ovla`ite suvu i upaqenu sluzoko`u

grla i sinusa. Mo`ete da se inhalirate i

etarskim uqima. Ka{aq sam po sebi nije bolest,

ve} pratilac prehlade i gripa. ^im osetite prve

simptome po~nite le~ewe. Pre svega jedite {to

vi{e rena, crnog i belog luka, jer prirodni

fitancidi iz tih namirnica poma`u da se bolest

zaustavi u korenu. Ako nemate temperaturu, ~im

do|ete s posla potopite noge u lavor sa toplom

vodom i bra{nom od sla~ice koju ste stavili u

platnenu vre}icu.

Najve}u korist bolesnik }e imati od ispirawa

grla ~ajevima od lekovitih trava, pre svega

`alfije, bosiqka i kamilice.

- Dok je ka{aq suv, preporu~uju se sirupi protiv

suvog ka{qa koji se kupuju u apoteci - napomiwe

Veroqub Stevanovi}. Samo pazite da ih ne

pome{ate sa preparatima za iska{qavawe jer se

oni uzimaju tek kroz tri do ~etiri dana otkako se

pojavio sekret. Ukoliko ka{aq ne prolazi ni

posle dve sedmice, to zna~i da je pre{ao u

hroni~ni.

RASTVORI

ZA ISPIRAWE

* Prelijte supenu ka{iku listova `alfije (ili

neke druge trave) ~a{om kipu}e vode, ostavite da

odstoji petnaestak minuta, procedite i ispirajte

grlo time ~etiri do pet puta na dan. Mo`ete i da

sipate u ~a{u vode sobne temperature tri

ka{i~ice jabukovog sir}eta i dve ka{i~ice meda

i time ispirate grlo tri puta dnevno. Svaki put

spremite sve` rastvor.

* ^a{u sve`e isce|enog soka od “zimske” crne

rotkve razredite sa 1/2 ~a{e vode i time {to

~e{}e ispirajte grlo. Ukoliko je ka{aq veoma

jak, dobro je piti sok od rotkve, po{to smiruje

upaqenu sluzoko`u i ka{aq.

* Sok od rotkve - jedan deo soka od rotkve

pome{ati sa dva dela meda i uzimati po jednu

supenu ka{iku tri do ~etiri puta na dan.

* [est do osam kri{ki crne rotkve iseckajte,

pospite ih gustim slojem {e}era i ostavite u

zatvorenoj posudi. Kroz 10-12 sati napravi}e se

sladak sok. Uzimajte po jednu supenu ka{iku na

sat tokom celog dana.

PREPARATI

PROTIV GRIPA

Tradicionalni recept: ispirawe nosnih kanala.

Prokuvati ka{iku soli u osmini litra vode.

Ostaviti da se ohladi i pipetom ukapati u

nozdrve.

Alternativna medicina: inhalacija. Sipati pet

kapi uqa eukaliptusa u dva litra kqu~ale vode.

Pe{kirom pokriti glavu i 15 minuta udisati

paru na usta i nos.

Savet slu`bene medicine: sprej za nos. Ne bi

trebalo koristiti vi{e od nekoliko dana jer

isu{uje sluzoko`u i mo`e da izazove reaktivni

rinitis.

Ако се разболите,останите кодкуће, уколикоимате проблеме садисањемодмахпотражитепомоћ лекара