SORTI STRNIH ZITA 0351-47810743005D

Stru~ni rad - Tech ni cal pa per

REZULTATI I DOMETI NOVOSADSKIH SORTI STRNIH @ITA

Den~i} Srbislav, Prùlj Novo, Mladenov Novica, Kobiljski Borislav, Hristov Nikola, Ron~evi} Petar, \uri} Veselinka

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvod: U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je stvoreno 350 sorti strnihìta. Veliki broj od ovih sorti je bio dominantan u poslednjih 30 godina udoma}oj proizvodnji. U 13 stranih zemalja je priznato 36 novosadskih sortistrnih ìta. U doma}oj proizvodnji p{enice, vi{e od jedne decenije dominirajusorte NSR 5, Pobeda, Evropa 90 i Renesansa. One u poslednjih 5 godinazauzimaju 70-80% povr{ina pod p{enicom. Iako se radi o veoma dobrimsortama one }e u naredne 2-3 godine biti zamenjene novim sortama. Od tihnovih sorti najve}u perspektivu imaju Rapsodija, Dragana, Arija, Simonida, NS 40S, Zvezdana i Teodora. Od pivski je~mova u narednom periodu najvi{e seo~ekuje od ozimih sorti Novosadski 525 i Novosadski 565, a od jarih odViktora, Novosadski 448 i Novosadski 456. Od sorti strnih ìta namenjenihspecifi~noj upotrebi, o~ekuje se da }e sorta tritikalea Odisej biti vrlo brzodominantna u doma}oj proizvodnji, {to se isto odnosi na ozimu sortu durump{enice Dolap. Sorta spelta p{enice Nirvana i kompaktum p{enice Bambi (zakeks), predstavljaju novinu u doma}oj proizvodnji i njihovo {irenje isklju~ivozavisi od potreba prera|iva~ke industrije.

Klju~ne re~i: p{enica, oplemenjivanje, sorta, prinos, tehnolo{ki kvalitet.

Uvod

Od postanka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo (1938) pa do danas, stva -ranje novih sorti p{enice je bio primaran posao. Kako su zahtevi u poljoprivredidiktirali, tako se i rad u Institutu kasnije u Zavodu za strna ìta kao organi zaci -onoj celini, pro{irivao i na druge biljne vrste. Danas se, pored ozime i jare p{e -nice, intenzivno radi na genetici i oplemenjivanju ozimog i jarog je~ma, durum,spelta i kompaktum p{enice, ozimom tritikaleu jarom obi~nom i golozrnomovsu, kao i na jarom golozrnom je~mu. Od prve sorte ozime p{enice, Novo -sadska 1439/3 priznate 1953. godine do 2007. godine, savezna ili republi~kaKomisija za priznavanje sorti je registrovala 350 sorti strnih ìta u na{oj zemlji(Tab. 1). Koliko je rad na stvaranju sorti strnih ìta bio uspe{an, svedo~i i~injenica da su novosadske sorte priznavane i gajene {irom sveta. U 13 zemaljaEvrope, Azije i Amerike priznato je 36 sorti novosadskih strnih ìta (Tab. 14).

Osnovni kriterijumi u programima oplemenjivanja, kod svih vrsta strnihìta, su bili visok potencijal rodnosti, dobar kvalitet i visoka adaptabilnost narazli~ite agroekolo{ke uslove. Kao rezultat ovako koncipiranog rada, pojedinesorte kao {to su, u ranijem periodu bile Sava i Drina a kasnije Jugoslavija iNovosadska rana 2, potom Evropa 90 i Pesma, u proizvodnji su ostvarivaleprinose i preko 10 t/ha. S druge strane pojedine sorte kao {to su Partizanka,Pesma, Rusija, FTHP Redimer itd., su bile (a neke su i sada) "sinonimi" za kvalitetfinalnih proizvoda (Den~i} i sar., 2006). O velikoj adaptabilnosti novosadskih

5

sorti strnih ̀ ita, govori ~injenica da su novosadske sorte bile ili na nivou, ili boljeu prinosu i kvalitetu od lokalnih standardnih sorti, u Komisijama za priznavanjesorti na prostoru od Rusije do Kanade.

Materijal i metod

Kao materijal kori{}eni su rezultati i analize raznih ogleda iz na{e i drugihzemalja u svetu. Me|u njima su ogledi zvani~nih Komisija za priznavanje sorti,mreè mikroogleda, makroogleda, kao i statisti~ki podaci iz proizvodnje. U svimtim ogledima, razumljivo, da su kao objekat ispitivanja kori{}ene sorte strnihìta stvorene u Zavodu za strna ìta, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tako|esu kori{}eni podaci iz nekoliko doma}ih i inostranih laboratorija za ispitivanjetehnolo{kog kvaliteta p{enice i mikrosladovanja za kvalitet je~ma.

Rezultati i diskusija

P{enica

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je jo{ od ranih 50-tih godina pro{loga veka pa do danas bio nosilac progresa dràvne poljoprivrede. Aktiv no -sti kao {to su: stvaranje novih sorti mnogih poljoprivrednih biljnih vrsta, odre -|ivanje optimalne tehnologije gajenja, analize zemlji{ta, konsalting i trans ferznanja iz svih poljoprivrednih disciplina, su u velikoj meri doprinele perma -nentnom unapre|enju poljoprivrede u Jugoslaviji, a odskora u Srbiji. Poznato je, da je Zavod za strna ìta, bio jedan od perjanica i prvih organizacionih celina,kasnije veoma "razu|enog" Instituta sa ve}im brojem zavoda.

Zavod za strna ìta je bio (i sada je) izuzetno plodan i uspe{an u stvaranjunovih sorti koje su priznavane kako u na{oj zemlji (Tab. 1), tako i u drugimzemljama (Tab. 14).

Tab. 1. Sorte strnih ìta priznate u na{oj zemljiTab. 1. Small grain varieties released in our country

Vrsta/podvrstaSpe cies/sub spe cies

BrojNo.

P{enica ozima - Win ter wheat 227

P{enica jara - Spring wheat 31

P{enica durum jara - Spring durum wheat 2

P{enica durum ozima - Win ter durum wheat 1

P{enica spelta - Spelt wheat 1

P{enica Commpactum - Compactum wheat 1

Je~am ozimi - Win ter bar ley 39

Je~am jari - Spring bar ley 36

Je~am jari golozrni - Spring na ked bar ley 1

Tritikale ozimi - Win ter triticale 10

Ovas jari golozrni - Spring na ked oat 1

Ponekad veliki broj priznatih sorti ne mora da zna~i i automatskisuperiornost u proizvodnji, ali u ovom na{em slu~aju to jeste tako. Novosadskesorte su ve} duì niz godina dominantne u proizvodnji i to ne samo kod nas nego

6 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

i u susednim zemljama Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a na manjim povr -{inama su zastupljene u Ma|arskoj, ̂ e{koj, Rumuniji, Ukrajini, Sloveniji, [panijii Kanadi. Novosadske sorte u Srbiji, zauzimaju permanentno vi{e od 95% odukupnih povr{ina pod p{enicom (Tab. 2) i ne{to manje pod je~mom. Sigurno, da se o~ekuje da se ovakav trend zadrì i u budu}nosti, bez obzira {to je kon -kurencija svakim danom sve ve}a i ja~a.

Tab. 2. Zastupljenost sorti p{enice u % u Srbiji po oplemenjiva~kim centrima

Tab. 2. Wheat cultivars distribution (%) in Serbia according to breeding center

InstitutCen ter

Godina /Year

2002 2003 2004 2005 2006

NIRP* Novi Sad 96,9 95,8 96,0 96,1 95,5

CS@** Kragujevac 1,2 1,7 2,2 1,8 2,1

CPTI*** Zaje~ar 0,9 1,0 0,3 0,4 0,5

PKB Beograd 1,0 1,5 1,5 1,7 1,9

* IRP - Institut za ratarstvo i povrtarstvo, ** CS@ - Centar za strna ìta*** CPTI - Centar za poljoprivredna i tehnolo{ka istraìvanja

Ve} vi{e od 10-tak godina, nekoliko sorti ozime p{enice kao {to su Evropa90, Pobeda i Renesansa dominiraju u proizvodnji zauzimaju}i 60-70% povr{ina(Tab. 3). Bez obzira {to su ovo veoma dobre sorte, koje su pokazale odli~nerezultate, ne samo na ìtnim poljima Srbije, ve} i u okolnim zemljama, u nared -ne 2-3 godine one bi trebalo da budu zamenjene novim sortama.

Tab. 3. Zastupljenost (%) novosadskih sorti ozime p{enice u Srbiji u periodu 2002-2006.

Tab. 3. Distribution (%) of Novi Sads winter wheat cultivars in Serbia in the period2002-2006

SortaCultivar

Godina/ Year

2002 2003 2004 2005 2006

Lasta 2,3 2,4 0,8 - -

Bal kan 1,3 0,8 0,6 1,3 0,2

Novosadska rana 5 16,3 13,9 10,4 7,9 4,3

Pobeda 24,2 22,6 24,6 26,4 26,3

Evropa 90 27,2 25,0 19,8 21,0 21,6

Renesansa 16,8 21,3 22,8 16,5 18,2

Pesma 3,8 7,2 9,2 12,5 14,2

Rusija 1,8 1,7 3,4 5,7 5,0

Ljiljana - - 0,2 1,9 3,7

Sofija - - 0,2 1,5 0,4

So nata - - 0,2 1,6 0,3

Nove sorte. Prob lem uvo|enja novih sorti je veoma osetljiv, na samo kodnas ve} i u drugim zemljama. Jedan od glavnih razloga je taj, {to se proizvo|a~i,kada steknu poverenje i sigurnost u jednu sortu, te{ko odlu~uju za promenusortimenta. Primera gajenja starih sorti imamo skoro u svakoj zemlji. U Ma|ar -skoj je sorta Jubilajnaja 50 priznata 1970. godine, zna~i stara 36 godina (Bodis,2004), u 2006. godini je bila zastupljena na oko 18% povr{ina pod p{enicom. UFrancuskoj, zemlji koja je mo`da najbolje organizovala svoju poljoprivredu,

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 7

sorta Soissons je priznata 1986. godine (Lupton, 1992) a i danas je prisutna uproizvodnji. U Kanadi, sorta Glenlea je priznata 1972. godine ( DePauw, 2001) idanas je jedna od vode}ih sorti. I kada ovo imamo u vidu, kod nas situacija i nijetako lo{a s obzirom da su dve vode}e i najstarije sorte Pobeda i Evropa 90priznate 1990. godine. Me|utim i pored toga, pred nama je generacija novihsorti koje su po preliminarnim rezultatima bolje od sorti koje sada dominiraju uproizvodnji. Te nove sorte moèmo podeliti u 2 grupe.

Tab. 4. God. priznavanja, prinosi u makroogledima u odnosu na Pobedu i semenskaproizvodnja

Tab. 4. Year of release, average yield in small-plot trials as compared with cv. Pobeda and seed production

SortaCultivar

God.priznav.Year of ap proval

Prinos u t/haYield

Proiz. semena (ha) u 2006/07Seed pro duc tion in 2006/07

SortaCultivar

Pobeda %*Pred.os.Prebasic

Osnov.Ba sic

C1

Ljiljana 2000 5,50 5,41 2 10 55 1,220

Cipovka 2002 5,60 5,67 - 1,2 6 25 467

Dragana 2002 5,79 5,52 4,7 15 54 1,067

Arija 2003 6,35 5,99 5,7 5 - 167

Rapsodija 2003 6,30 5,99 5,0 19 45 493

Simonida 2003 6,41 5,99 6,6 10 21 247

* % u odnosu na Pobedu* % in relation to Pobeda

Tab. 5. Vi{egodi{nji prosek parametara tehnolo{kog kvaliteta novih sorti

Tab. 5. Long-term averages of bread making quality traits for new wheat cultivars

SortaCultivar

Hektolit.masaBulk

weight

SadràjproteinaPro teincon tent

SadràjglutenaGlu tencon tent

Far. br.Klasa

Qual ityclass

EnergijaEkstenz.

En ergy in extens.

BrojpadanjaFallingnum ber

Walveogr.

VBS*Crumbvalue

LjiljanaPobeda% na Pobedu

82,383,3- 1,2

12,913,3- 3,0

28,030,1- 7,0

63,0 B175,6 A2

101114

- 11,4

3162976,0

168241

-30,0

5,65,43,6

CipovkaPobeda% na Pobedu

83,783,20,6

13,113,3-1,5

29,829,9-0,3

78,1 A275,3 A2

14311321

33127915,7

211227-7,0

6,45,415,6

DraganaPobeda% na Pobedu

84,083,80,2

13,413,30,7

29,829,9-0,3

54,9 B275,3 A2

69112

-38,4

32728722,2

172237

-27,4

3,65,4

-33,3

ArijaPobeda% na Pobedu

84,383,31,2

12,613,0- 3,1

27,729,8- 7,1

54,6 B274,5 A2

99110

- 10,0

36331712,7

152236

- 35,6

3,45,3

- 35,9

RapsodijaPobeda% na Pobedu

84,883,71,3

13,313,11,5

26,028,5- 8,8

73,1 A273,7 A2

14210923,2

53423356,4

2542347,9

5,15,3

- 3,8

SimonidaPobeda% na Pobedu

84,583,71,0

12,913,4- 3,7

29,930,1- 0,7

63,6 B175,6 A2

1141130,9

36332111,6

192239

-19,7

5,75,45,3

*VBS - Vrednosni broj sredine hleba (ocene od 0 - 7)*Crumb value on the scale 0-7


Prvoj grupi pripadaju sorte, koje su bile u mreì makroogleda na teritorijiSrbije, od kojih postoje sve kategorije semena i kojih ima na malim povr{inamau proizvodnji. To su sorte: Ljiljana, Dragana, Rapsodija, Cipovka, Arija i Simo -nida. Ove sorte su testirane u mreì makroogleda u Srbiji u 3 godine na 30lokalitet. Sve osim Cipovke su ostvarile u proseku ve}e prinose od Pobede (Tab.4). Sorte Arija, Rapsodija i Simonida koje su ostvarile u proseku 5% ili ve}iprocenat prinosa u odnosu na Pobedu na tako velikom broju lokaliteta, zaista sugarancija i hipoteka koja osigurava proizvo|a~u da sa ovim sortama mogunapraviti korak dalje u poroizvodnji. [to se ti~e kvaliteta, me|u ovim sortamanema onih koje su izrazito lo{eg kvaliteta. Po kvalitetu se isti~e sorta Cipovkakoja je po nekim parametrima ista, a po nekim, kao {to je VBS, znatno bolja odPobede (Tab. 5). Ona je "pravi" pobolj{iva~. Uzev{i u obzir sve parametre kao injihov udeo u vrednovanju kvaliteta, sorte Rapsodija i Simonida su za nijansuslabije od sorte Pobeda, sorte Ljiljana i Dragana malo lo{ije, dok je Arija me|uovim sortama najlo{ija, mada je i ona solidna hlebna sorta (Tab. 5).

Od ovih sorti se, ve} nekoliko poslednjih godima, vodi intenzivno seme -narstvo tako da se u narednim godinama o~ekuje njihova ve}a zastupljenost uproizvodnji (Tab. 5).

Druga grupa, su najnovije sorte, koje su se po vi{egodi{njim rezultatima uogledima u Institutu u Novom Sadu i Komisiji za priznavanje sorti (8 lokaliteta u 2godine), pokazale izuzetno dobrim. To su sorte: Zvezdana, Janja, NS 40S, Teo do -ra i Etida (Tab. 6). Od ovih sorti svojim izuzetnim potencijalom rodnosti se isti~esorta NS 40S. U celokupnoj istoriji priznavanja sorti na na{im prostorima, ni jednalinija u priznavanju, nije u vi{egodi{njem proseku nadma{ivala stan dard u prinosu za vi{e od 1 t/ha, pogotovo ne takve sorte kao {to je Pobeda. Ovo je sorta sa kojom je napravljen novi zna~ajan korak napred u pove}anju genet skog potencijala zaprinos zrna. Sasvim je logi~no da je to i{lo na u{trb kvaliteta (Tab. 7). Ova sorta, }eu bliskoj budu}nosti imati veoma svetlu perspektivu, jer pred stavlja idealnu sortuza dobijanje bioetanola. Naime kod proizvodnje bioetanola je va`no da sorta imavisok prinos, {to manje proteina, a {to vi{e skroba ~ijom se hidrolizom dobijaju{e}eri, a daljom fermentacijom etanol. Ali, pri~a o bioetanolu i potencijalimakori{}enja p{enice i tritikalea u tu svrhu, je tek u svom za~etku!

Tab. 6. Godina priznavanja, prose~ni prinosi u mikroogledima u Novom Sadu (3-god.) iKomisiji za priznavanje sorti (2 godine na 8 lokaliteta) najnovijih sorti u odnosu naPobedu

Tab. 6. Year of release, average yields in small-plot trials in Novi Sad (3-year) and inCommission for Varietal Approval (2 years at 8 locations) of new cultivars ascompared with cv. Pobeda

SortaCultivar

God.priznav.

Year of ap -proval

Prinos u N. Sadu (t/ha)Yield in Novi Sad

Prinos u Komisiji (t/ha)Yeld in the Com mis sion

SortaCultivar

Pobeda %*Sorta

CultivarPobeda %*

Zvezdana 2005 9,64 9,34 3,1 8,86 8,41 5,1

Janja 2005 9,80 9,21 6,0 8,65 8,48 2,0

NS 40S 2006 10,38 9,14 12,0 9,32 8,00 14,2

Teodora 2006 9,34 8,96 4,1 8,03 8,00 0,4

Etida 2006 9.37 8.55 8.8 8.08 8.00 1.0

* % u odnosu na Pobedu*% in relation to Pobeda


Pored sorte NS 40S u ovoj grupi najnovijih sorata, imamo i drugi ekstrem,to je sorta Teodora. Radi se o sorti koja poseduje najbolji tehnolo{ki kvalitet,kakav do sada ni jedna sorta na ovim prostorima nije imala (Tab. 7). U3-godi{njem proseku Teodora je imala preko 15% proteina, 32% vla`nogglutena, konstantno A1 klasu (farinograf), energiju (u ekstenzogramu) preko140, snagu u aleografu (W) preko 250 J, ocenu hleba 6,7 (maksimalna teoretskaocena 7), (Tab. 7). Ovakve rezultate nije posedovao ni jedan genotip p{enice koji je analiziran u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta, Instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, od po~etka rada 1939. godine.

Tab. 7. Vi{egodi{nji prosek parametara tehnolo{kog kvaliteta najnovijih sorti

Tab. 7. Long term average of bread making quality traits in new wheat cultivars

SortaCultivar

Hektolit.masaBulk

weight


SadràjglutenaGlu tencon tent

Far. br.Klasa

Qual ityclass

Energijaekstenz.

En ergy in extens.

BrojpadanjaFallingnum ber

Walveogr.

VBSCrumbvalue

ZvezdanaPobeda% na Pobedu

83,483,30,1

13,513,13,0

32,029,86,9

63,1 B174,5 A2

103110-6,4

35731711,2

2462364,1

4,65,3

-13,2

JanjaPobeda% na Pobedu

82.784,3-1,9

13.913.52,9

30,330,01,0

65,6 B178.5 A2

1211136,6

174331

- 47,4

213233-8,6

6,65.418.2

NS 40SPobeda% na Pobedu

78,982,8- 4,7

13,013,4- 3,0

24,630,2

- 18,5

58,8 B178.5 A2

79112

-29,5

299337

- 11,3

202240

- 15,8

3,55,2

- 32,7

TeodoraPobeda% na Pobedu

81,082,5-1,8

15,113,79,3

32,029,77,2

98,7 A177,3 A2

14311023,1

3453178,1

2572349,0

6,75,419,4

EtidaPobeda% na Pobedu

84,282,52,0

15,013,78,7

29,629,7-0,3

73,3 A277,3 A2

103110-6,4

315317-0,6

210234

-10,3

5,45,40,0

I ostale 3 sorte iz ove najnovije generacije Janja, Zvezdana i Etida tako|e su veoma vredne sorte i po dosada{njim rezultatima predstavljaju izuzetnu per -spek tivu (Tab. 6 i 7), s tim {to im predstoji testiranje u mreì makrooglada nave}em broju lokaliteta (30) u Srbiji.

Fakultativne i jare sorte p{enice

Program stvaranja jare p{enice zapo~et je pre 25 godina i do sada je stvo -rena 31 sorta (Tab. 1). S obzirom da u na{oj zemlji nije nikada bila izraènapotreba za gajenjem ovog tipa p{enice to je i ovaj program bio mali, ali usvakom slu~aju veoma uspe{an, na {ta ukazuje i ~injenica da su neke na{e jaresorte priznate i u stranim zemljama (Tab. 14).

Od fakultativnih sorti na raspolaganju proizvo|a~ima stoji ve} 15 godinasorta Nevesinjka. U pojedinim godinama, kada se iz bilo kojih razloga u jesen neposeje dovoljno ozime p{enice, izraèna je potra`nja za ovom sortom. Ina~e,Nevesinjka je takva sorta, koja se moè sejati od po~etka oktobra do po~etkamarta i dati solidne prinose (Tab. 8).

Pored fakultativne sorte Nevesinjka i jare sorte Venera i Nata{a su namanjim povr{inama uklju~ene u proizvodnju. Posebno je interesantna nova


sorta Nata{a koja je vrlo adaptabilna, {to joj omogu}ava da se sa uspehom moè gajiti u svim (ravni~arskim i brdsko-planinskim) podru~jima gde se gaji p{enica.Kao takva ima dobru perspektivu za {irenje, kako u na{oj zemlji tako i u ino -stranstvu. Najbolji prinosi sa ovom sortom postiù se u ranoj prole}noj setvi.Pored niza dobrih osobina, isti~e se i tolerantno{}u prema su{i. Tako|e pose -duje odre|eni stepen otpornosti na niske temperature pa se moè sejati i ukasnim jesenjim rokovima u podru~jima gde minimalne temperature nisu ispod-10°C. Rana je sorta (ranija od Venere) i tolerantna je na glavne patogenep{enice (Tab. 8).

Tab. 8. Osobine novosadskih fakultativnih i jarih sorti p{enice

Tab. 8. Characteristics of Novi Sads facultative and spring wheat cultivars

SortaCultivar

Rok setveSowing

date

Otpornost nabolesti

Dis ease re sis -tance

Tole -rantnostna su{uDroughttol e r ance

Tehnolo{ki kvalitetTewchnological quality

Prinos t/haYield

Lisnar|a

Leaf rust

Pepel -nica

Pow dery mil dew

Sedim.vred.

Sedim.value

Sadràjprot. %Pro teincon tent

VBSCrumbvalue

Brdskopodr.High -lands

Ravn~.podr.Low -lands

Nevesinjka 10.X-1.IIIdobragood

dobragood

dobragood

42 13,9 3,45-6*3-4**

6-8*4-5**

Venerarano uprole}e

odli~.ex cel lent

vrlodobraverygood

vrlodobraverygood

38 13,5 4,7 3-4 5-6

Nata{arano uprole}e

odli~.ex cel lent

vrlodobraverygood

odli~naex cel lent

40 13,3 5,5 3-4 5-6

* Setva u jesen-ozima setva Fall planting** Setva u prole}e-jara setva Spring planting

Je~am

Povr{ine pod je~mom u svetu zadnjih desetak godina variraju od 65 do 57miliona hektara, koliko se seje poslednjih godina. Ukupna svetska proizvodnjaje~ma u navedenom periodu varirala je od 130 do 155 miliona tona. U istomperiodu povr{ine u Srbiji pod je~mom iznosile su od 131 do 104 hiljade hektara,koliko je bilo 2005. godine.

U odnosu na kori{}enje, sorte je~ma su podeljene u tri grupe: pivski je~am,sto~ni je~am i je~am namenjen za ljudsku ishranu. Iako ne postoji striktnoodre|ena granica izme|u ove tri kategorije, sorte svake grupe trebaju daposeduju odre|ene osobine, na osnovu kojih se i svrstavaju u odre|enu grupu.Od ukupne svetske proizvodnje 68% je~ma koristi se u ishrani stoke, 28% upivarstvu i 5% u ishrani ljudi.

Bez obzira na procentualno manje kori{}enje je~ma u pivarstvu, u odnosuna sto~arstvo, nau~ne i oplemenjiva~ke ustanove, koje se bave je~mom, ve}inusvojih aktivnosti usmerile su na pobolj{anje kvaliteta pivskog je~ma. Upore|enju sa pivskim je~mom, istraìvanja na sto~nom i prehrambenom je~musu uglavnom minorna u svim regionima sveta. Ustvari, donedavno nije postojao


zna~ajniji interes industrije sto~ne hrane, sto~ara i peradara, za pobolj{anjekvaliteta sto~nog je~ma. êsto su samo fizi~ke osobine zrna, kao {to su zapre -minska masa i oblik zrna, odre|ivale cenu sto~nog je~ma. I kod same katego -rizacije, kao sorte pivskog je~ma ozna~ene su samo one koje su pro{le rigo -rozne sladarske testove, dok su kao sorte sto~nog je~ma deklarisane one sortekoje ne odgovaraju industriji slada, a ne na osnovu njihovog kvaliteta kaosirovine za proizvodnju sto~nog je~ma.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, skoro 50 godina radi se na stvaranju novih sorti pivskog i sto~nog je~ma. Novosadske sorte je~mapriznate su i u drugim zemljama jugoisto~ne Evrope, {to potvr|uje njihovudobru adaptabilnost i kvalitet zrna.

Period od sedamdesetih do danas karakteri{e puna afirmacija sorti je~makoje su stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kao i u drugiminstitutima u Srbiji. U ovom periodu stvoreno je preko pedeset sorti ozimog ijarog je~ma koje nose znak NS semena. Od sorti ozimog sto~nog je~ma naj -poznatiji su {estoredi Novosadski 27, Novosadski 150, Novosadski 313 i Nonius,a od dvoredih Novosadski 529. Iz grupe ozimog pivskog je~ma najpoznatije susorte Novosadski 183, Novosadski 293, Novosadski 331, Novosadski 519 iNovosadski 525. Potencijal za prinos sorti ozimog je~ma iznosi od 8 do 10 t/ha.

Jari je~am se gaji isklju~ivo kao pivski, a u proizvodnji su bile, ili su jo{ uveknajzastupljenije, sorte Novosadski 294, Pek i Viktor.

Tab. 9. Osobine novosadskih sorti pivskog je~ma (mikroogledi, R. [an. 2004-06)

Tab. 9. Characteristics of Novi Sads malting barley cultivars (small-plot trials, R. [an.2004-06)

SortaCultivar

DuìnavegetacijeGrowingsea son

Prinoszrna

(kg/ha)Grainyield

Hekt.masa(kg/hl)Bulk

weight

Masa1000 zrna

(g)1000-grain weight


Sad. finog ekstr.

Fine ex -tract con -

tent

Viskoz.(mpas,8.6%e)

Vis cos ity

Ozimi je~am - Win ter bar ley

Novosadski 525sred. ranasemi early

9480 73 48 12,2 77,6 1,690


10540 74 45 12,5 78,5 1,604

Jari je~am - Spring bar ley

Viktorsred. kasnasemi late

8056 76 48 12,0 81,4 1,363

Pekranaearly

6883 76 52 10,7 80,0 1,456

Novosadski 448kasnalate

7682 76 50 11,0 81,7 1,402

Novosadski 456sred. kasnasemi late

7546 75 50 11,2 80,7 1,406

Od sorti ozimog pivskog je~ma poslednjih nekoliko godina u proizvodnji su bile najzastupljenije Novosadski 519 i Novosadski 525. Trenutno vode}a sortaozimog pivskog je~ma u Srbiji je Novosadski 525. Ova sorta ima dobro izba -lansirane agronomske i tehnolo{ke osobine, pored visokog i stabilnog prinosa,


ima dobru otpornost prema ekonomski va`nijim bolestima, odlikuje se niskimsadràjem proteina i visokim sadràjem finog ekstrakta (Tab. 9).

Najprinosnija sorta ozimog dvoredog je~ma u makroogledima Srbije iBosne i Hercegovine u poslednje dve godine bila je Novosadski 565. U ogledimaDràvne komisije za priznavanje sorti, na {est lokaliteta u dvogodi{njem periodu 2002-03, Novosadski 565 je imao prinos 7059 kg/ha, a sorta standard 6032kg/ha. Novosadski 565 je srednje rana sorta, sa duìnom vegetacije kao Novo -sadski 525. U {estogodi{njem ispitivanju na Rimskim [an~evima, Novosadski565 je imao za 6,8% ve}i prinos od Novosadskog 525, dok su masa 1000 zrna ihektolitarska masa bile na nivou Novosadskog 525. Osobine koje odre|ujukvalitet bile su na nivou standarda. Sadràj proteina u zrnu bio je od 10,5 do12,0%, a sadràj finog ekstrakta u sladu od 77 do 80% (Tab. 9).

Jari sortiment pivskog je~ma sadrì rane i srednje rane/kasne genotipove,te se za svako podru~je mogu izabrati sorte ~ija dinamika razvoja odgovaradatim ekolo{kim uslovima. Od sorti jarog pivskog je~ma poslednjih nekolikogodina najvi{e su se gajile Novosadski 294 i Pek. Iako je standard za agro -nomske osobine i kvalitet u Dràvnoj komisiji za priznavanje sorti, sorta jarogpivskog je~ma Viktor nikako da se uklju~i u komercijalnu proizvodnju. Viktor jesrednje rana sorta, odli~nih agronomskih osobina i kvaliteta slada. Ima dobruotpornost prema ekonomski zna~ajnijim bolestima i poleganju. Dobro podnosiumeren deficit vlage tokom nalivanja zrna. Masa hiljadu zrna je oko 48g,hektolitarska masa oko 76kg/hl. Sadràj proteina je do 12%, a finog ekstrakta usladu 79-80%, a u povoljnim godinama i preko 81% (Tab. 9).

Pored Viktora u sortimentu jarog pivskog je~ma nalaze se i sorte Novo -sadski 448 i Novosadski 456. Novosadski 448 je kasna sorta izuzetnog kvalitetaslada - sadràj finog ekstrakta iznosi i preko 83%. Tolerantna je na ekonomskiva`nije bolesti, a srednje je otpornosti na poleganje. Zbog duè vegetacije zah -teva ranu setvu, a preporu~uje se za gajenje na zemlji{tima umerene plodnosti,uz uobi~ajenu primenu agrotehnike za jari pivski je~am. Novosadski 456 jesrednje rana sorta dobrog kvaliteta slada - sadràj finog ekstrakta iznosi preko80%. Dobre je otpornosti na bolesti, a srednje je otpornosti na poleganje.Preporu~uje se za tipi~na podru~ja i zemlji{ta za jari pivski je~am (Tab. 9).

Tab. 10. Osobine novosadskih sorti sto~nog je~ma (Mikroogledi, R. [an. 2004-06)Tab. 10. Characteristics of Novi Sads forage barley cultivars (small-plot trials, R. [an.

2004-06)

SortaCultivar

Duìnavegetac.Growingsea son

Otpor.poleg. (%)Lodging

Prinos zrna(kg/ha)

Grain yield

Hekt. masa(kg/hl)

Bulk weight

Masa 1000zrna

1000-grainweight

Sad. prot.Pro tein con -

tent


45 8250 69 43 12.5

Noniussred. ranasemi early

27 8871 71 42 12.6

Sorta je~ma Novosadski 313, koja je vi{e od jedne decenije bila vode}asorta ozimog sto~nog je~ma, povu~ena je iz proizvodnje. Zajedno sa njom izproizvodnje je povu~ena i sorta ozimog dvoredog je~ma Novosadski 529,prvenstveno zbog navike na{ih proizvo|a~a da u proizvodnji sto~nog je~makoriste samo vi{erede sorte, bez obzira na ve}i proizvodni potencijal dvoredih


sorti. Od sorti ozimog sto~nog je~ma u proizvodnji se nalaze Nonius i Novo sad -ski 737 (Tab. 10). Nonius je rana sorta, {estoredog klasa, dobre otpornosti napoleganje i visokih prinosa na plodnijim zemlji{tima. U odnosu na Novosadski313 ima ne{to krupnije zrno i ve}u hektolitarsku masu.

Novosadski 737 je rana sorta, rastresitog, ~etvororedog klasa, ne{to oset lji -vija na poleganje od Novosadskog 313. Namenjen je za proizvodnju na zemlji -{tima umerene plodnosti. Sadràj proteina je oko 12,5%.

Nove NS sorte je~ma priznate u periodu 2003-2006. godina

U poslednjih tri godine u Srbiji priznato je pet sorti ozimog vi{eredog je -~ma, dve sorte ozimog dvoredog i dve sorte jarog dvoredog je~ma, koje su stvo -rene u Institutu. Po~ev od 2007. godine ove sorte bi}e uklju~ene u makroogledekako bi se odabrale najbolje i uklju~ile u semensku proizvodnju.

Tab. 11. Osobine novopriznatih novosadskih sorti je~ma (Mikroogledi, R. [an. 2004-06)Tab. 11. Characteristics of new Novi Sads barley cultivars (small-plot trials, R. [an.

2004-06)

SortaCultivar

DuìnavegetacijeGrowingsea son

Poleg. (%)Lodging

Prinos zrna(kg/ha)

Grain yield

Masa 1000zrna

1000-grainweight

Hekt. masaBulk weight

Sadr`. prot.Pro tein con -

tent

SORTE OZIMOG [ESTOREDOG JE^MAWin ter six-row bar ley

Somborac rana - early 20 9030 44 71 12,5

Ozren rana - early 10 9402 38 72 12,7

Javor rana - early 14 9441 40 72 12,3

Atlas rana - early 10 9291 37 72 12,6

Novosadski 773 rana - early

Stan dardsred. ranasemi early

55 8288 43 68 12,9

SORTE OZIMOG DVOREDOG JE^MAWin ter two-row bar ley


25 9302 52 74 12.3


0 9936 47 75 12.4


10 8914 46 74 11.0

SORTE JAROG DVOREDOG JE^MASpring two-row bar ley

Aleksa rana - early 15 6203 45 74 12,1


15 6951 45 72 11,9


0 6471 45 73 12,0

Sorte strnih ìta za specifi~ne potrebe

P{enica, je~am, ra` i ovas su strna ìta koja ~ovek ve} hiljadama godinakoristi kao osnovne resurse sopstvene ishrane, te kao zna~ajne izvore hrane za


stoku. Me|utim, u poslednjih 100-tinak godina u ovoj grupi va`nih poljopri vred -nih biljaka do{lo je do velikih promena.

Prvo, ~ovek je stvorio novu vrstu strnog ìta i nazvao je Triticale, {to jeskra}enica od imena rodova iz kojih su vrste od kojih je nastao, p{enice (iz rodaTriticum) i raì (iz roda Secale). Odmah nakon stvaranja i prvih analiza pokazalose da tritikale ne}e mo}i da se koristi direktno u ishrani ljudi, jer hleb napravljenod tritikalea nije imao takav kvalitet kao hleb napravljen od p{enice. S obziromda je tritikale bio veoma adaptabilan, a za njegovo uspe{no gajenje su bili pot -reb ni mali inputi, to je tritikale postao veoma ekonomi~na, nutritivno veomavredna sto~na hrana.

Tab. 12. Rezultati prinosa sorte tritikalea Odisej i standarda Pobede (makroogledi u Srbiji2005. godina)

Tab. 12. Yield of triticale cultivar Odisej and wheat check Pobeda (large-plot trials inSerbia, 2005)

SortaCultivar

LOKALITET - Lo ca tion ProsekAv er ageR. [an. Zrenj. Vrbas S. Mitr. Somb. Valje. [ab. Sme.

ODISEJ 7,88 7,23 7,42 7,00 8,01 6,12 6,60 9,04 7,41

POBEDA 7,54 6,90 6,52 6,94 6,41 5,80 7,00 7,80 6,86

U Institutu je do sada svoreno 10 sorti ozimog tritikale, a 2 su priznate ustranima zemljama (Tab. 14). Pokazalo se da su pojedine sorte kao {to je Odisejpo prinosu bolje, ~ak i od takve sorte kakva je Pobeda (Tab. 12). U recentnimistraìvanjima efikasnost dobijanja bioetanola iz razli~itih sorti tritikala, sortePanter Orion i Odisej su pokazale najbolje rezultate (Krnjaji}, 2006), (Tab. 13).

Od tritikala se s pravom o~ekuje da bude najiskori{}enija poljoprivrednabiljna vrsta, sobzirom da se ve} uveliko koristi kao sto~na hrana i to na raznena~ine, s druge strane prema preliminarnim istraìvanjma tritikale }e biti i domi -nantna biljna vrsta za dobijanje bioetanola, a ne treba zanemariti ni ~injenicu, da}e mo`da u bliskoj budu}nosti tritikle biti kori{}en za spravljanje hleba.

Tab. 13. Sadràj fermentabilnog skroba i prinos etanola kod razli~itih sorti tritikalea(Krnjaji},2006)

Tab. 13. Content of fermentative starch and ethanol yield in different triticale varieties(Krnjaji},2006)

Sorta - Cultivar Mfs (g/100g SM)* Me (g/100gSM)**

Pegaz 60,80 35,53

Panter 65,63 37,27

NS tritikale 63,88 36,28

Odisej 64,39 36,57

Jutro 63,44 35,46

umOrion 64,69 36,73

Orao 60,22 34,20

* Mfg - masa fermentabilnog skroba; ** Me - masa etanola* Mfg -fermentative starch weight; ** Me -ethanol weight

Pored tritikalea, zahvaljuju}i svojim specifi~nim morfolo{kim ili biohemij -skim svojstvima, izdiferenciralo se nekoliko podvrsta ili formi, koje su na{le ispecifi~nu upotrebu.


U okviru p{enice jo{ davno je poznato da jedna tetraploidna forma, nazvana po svojoj tvrdo}i zrna "tvrda p{enica", poseduje odli~na svojstva za spravljanjetestenina, koje pri kuvanju ostaju konzistentne i prijatne pri konzumiranju. Re~je o tzv. durum p{enici ~iji je latinski naziv Triticum turgidum ssp. durum. Onaima 7 hromozoma, manje od obi~ne hlebne p{enice, a karakteri{e se po ve}spomenutom tvrdom zrnu, dobrom otporno{}u na raskuvavanje i ùtom pig -mentu. U Institutu je stvoreno 3 sorte durum p{enice, 2 jare i 1 ozima. Jedna odjarih sorti, Durumko, je putem reselekcije "transformisan" u fakultativan tip, tese uglavnom seje u jesen kao tipi~na ozima sorta. Jara sorta Du{an odlikuje suodli~nim kvalitetom. Nova ozima sorta Dolap je priznata 2004. godine i od nje se o~ekuje da zameni sortu Durumko jer je znatno boljeg kvaliteta.

Tako|e, u okviru p{enice postoji heksaploidna forma (isti broj hromozoma) pod imenom Spelta. Dugo se mislilo da je razlika izme|u spelte i obi~ne p{enice samo duì, lako lomljiv klas i ve}a visina stabljike, me|utima, detaljnim anali za -ma 80-tih godina dokazano je da su kod spelte u glutenu predominantni mono -merni glijadini u odnosu na polimerne glutenine. Kao rezultat ovakvih odnosa,hleb napravljen od spelta p{enice bez dodataka aditiva, je vizuelno lo{ (ne nara -ste), ali je nutriciono veoma koristan jer se mnogo bolje vari od hleba obi~nep{enice. U Institutu je stvorena jedna sorta spelta p{enice pod imenom Nir vana.

Po svojim funkcionalnim svojstvima postoji jo{ jedna specifi~na formatako|e heksaploidne p{enice, koja jo{ nema doma}i srpski naziv, a namenjena jespravljanju keksa. Mi je nazivamo kompaktum p{enica iz dva razloga, prvo {to jojje klas jako sabijen, kompaktan, a drugo, to je i latinski naziv (Triticum aesti vumssp.compactum). U Institutu je priznata sorta koja pripada ovoj podvrsti i nazvana je Bambi. Poseduje odli~na svojstva za spravljanje i tvrdog i ~ajnog peciva.

Kod je~mova iskori{}eno je postojanje golozrnih formi i stvorena je sortapod imenom Golijat. Ova sorta je namenjena ljudskoj ishrani jer se ovakvomformom zrna bez plevica, mogu napraviti znatne u{tede u energiji lju{tenja. Sdruge strane ishrana je~mom sve vi{e dobija na zna~aju zbog svojih nutritivnihvrednosti.

Golozrni ovas je tako|e poznata forma ovsa i koristi se u svetu. Kod nas jestvorena sorta ove forma i nazvana je Novosadski golozrni ovas. Razumljivo,namenjena je ljudskoj ishrani. Ali, ovde treba ista}i da se nikada ne moè posti}ida sva zrna budu gola.

Novosadske sorte strnih ìta u stranim zemljama

Ve} je napred napomenuto da su novosadske sorte strnih ìta priznavane igajene van granica na{e zemlje. Do sada je u 13 zemalja priznato 36 novo sad -skih sorti strnih ìta (Tab. 14). U zadnjih nekoliko godina postignuti su zavidnirezultati u pogledu priznavanja i {irenja novosadskih sorti.

U Kanadi je priznata novosadska sorta ozime p{enice, nazvana FTHP Re -deemer (F fuzarium, T tolerantna, H visok, P proteini, Re deemer - oslobodioc).Rezutati iz tamo{njih laboratorija su pokazali da se radi o sorti sa izuzetnimtehnolo{kim kvalitetom, te je data preporuka nacionalnog Komiteta Kanade dase ta sorta {to vi{e {iri na teritoriji isto~ne Kanade, jer ostvaruje ve}i prinos odjarih sorti, a kvalitet joj je na nivou ili ~ak bolji od najkvalitetnije jare sorte Karat(Tab. 15). O~ekuje se da }e ova na{a sorta ubrzo zauzeti znatne povr{ine uKanadi, a potom i u SAD s obzirom da je uvr{}ena i na listu SAD-a.


Tab. 14. Novosadske sorte strnih ìta priznate u stranim zemljama

Tab. 14. Novi Sads small grain cultivars released in foreign countries

Zemljapriznavanja

Coun try

Vrsta/podvrsta - Specias/sub spe cies

Ozima p{en.Win ter wheat

Jara p{en.Spring wheat

Ozimi je~amWin ter bar ley

Jari je~amSpring bar ley

Ozimi Tritik.Win ter triticale

Ma|arska 14 1 1 1

êhoslova~ka 1

Rumunija 11 1

Austrija 1

Rusija 1

[panija 2

[vajcarska 1

Gr~ka 2

Turska 3

Makedonija 4 3 1 3

Hrvatska 1 1

Kanada 1

Ukrajina 1

Tab. 15. Karakteristike kvaliteta sorte FTHP Re deemer i kanadskog standarda za kvalitetsorte Karat (2-god. prosek)

Tab. 15. Bread making quality parameters of cv. FTHP Redeemer and Canadian check forquality cv. Karat (2-year average)

Karakteristika - Pa ram e ter FTHP Redeemer Karat

Hektolit. masa - Bulk weight 82,3 82,4

Masa 1000 zrna - 1000/grain mass 37,7 30,7

Tvrdo}a zrna - Grain firm ness 57,3 53,1

Sadr`. pepela - Ash con tent 0,43 0,45

MUV* (Farinog.) - MUV* (Farinog.) 57,3 57,7

Razvoj (Farinog.) - De vel op ment (Farinog.) 5,6 4,2

Stabilitet (Farinog.) - Sta bil ity (Farinog.) 9,0 8,7

Sadr`. proteini u zrnu - Grain pro tein con tent 13,9 12,7

Sadr`. proteini u bra{nu - Flour pro tein con tent 12,8 11,9

Prinos bra{na - Flour yield 78,3 76,6

Zapremina hleba - Bread vol ume 779 755

Broj padanja - Falling num ber 348 421

Alveograf (W) - Alveograph (W) 331 293

Pored FTHP Re deemer, u poslednjih 5 godina na listi sorti strnih ̀ ita Evrop -ske Unije na{lo se 8 novosadskih sorti: Pobeda, Jarebica, Renesansa, Rusija,Fantazia (ozimi je~am), Zlatka, Pannonia i Vojvodina. Najve}u perspektivu me|uovim sortama ima Pannonia (kod nas priznata pod imenom Rapsodija), koja je usamo 2 godine nakon priznavanja, zahvaljuju}i svojima izvanrednim agronom -skim performansama (Tab. 16), postala jedna od najtraènijih sorti u Evropi. U2006. godini Rapsodija je priznata i u Hrvatskoj, a nalazi se u priznavanju u Ukra -


jini, Rusiji, Turskoj i Kazahstanu. Semenska proizvodnja ove sorte je zasnovanau Ma|arskoj, ê{koj Republici, Slova~koj, [paniji, Sloveniji i Hrvat skoj.

Tab. 16. Karakteristike sorte Rapsodija i sorti standarda u Komisijama za priznavanjesorti Srbije, Ma|arske i Hrvatske (3-god. prosek)

Tab. 16. Characteristics of cv. Rapsodija (Pannonia) and check varieties in the comisionsfor varietal approval in Serbia, Hungary and Croatia (3-years average)

DràvaCoun try

Rapsodija istan dard

Rapsodija andstan dard

PrinosYield

SadràjproteinaPro tein con tent

Sedim. vred.Sedim. value

t/ha (+,-) %

Srbija(2001/03)

Rapsodija 6,97 + 11,7 13,4 43

Pobeda 6,16 13,3 44

Ma|arska(2003/05)

Rapsodija 7,37 + 10,3 14,7 53

GK Othalom 6,61 14,1 49

Hrvatska(2002/04)

Rapsodija 8,73 + 19,8 15,4 63

@itarka 7,00 15,2 60

ProsekRapsodija 7,69 + 14,3 14,5 53

3 standarda 6,59 14,2 51

Pored navedenih primera FTHP Re deemer i Pannonie, o~ekuje se da }e idruge sorte koje su ve} priznate i nove koje se nalaze u priznavanju, ubrzozauzeti znatne povr{ine ne samo u susednim zemljama ve} i u drugim zamljamaEvrope i drugih kontinenata.

Literatura

Bodis, L., 2004: Kalaszos gabonak cereals. Allamilag elismert fajtak kiserleti eredmenyei.Orszagos mezogazdasagi minositi intezet. Budapest, Hubngary. pp 130.

Den~i}, S., Mladenov, N., Kobiljski, B., Hristov, N., Ron~evi}, P., \uri}. V., 2006: Rezultati65-go di{njeg rada na oplemenjivanju p{enice u Nau~nom institutu za ratarstvo i po -vr tarstvo, Novi Sad. Zbornik rad. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sv. 42, 339-361.

DePauw, R., Hunt, T., 2001: Canadian wheat pool. In: Bonjean, A, and Angus, W (eds.) TheWorld Wheat Book. A History of Wheat Breeding. Lavoisier pub. Paris, France,478-515.

Krnjaji}, A., 2006. Proizvodnja etanola iz Tritikalea - hibrida p{enice i raì. Diplomski rad,odbranjen na Tehnolo{kom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu.

Lupton, F.G.H., 1992: Changes in varietal distribution of cereals in central and westernEurope. Pudoc Wageningen, Netherland, pp 161.


RESULTS AND PROSPECTS OF NS SMALL GRAINS CULTIVARS

Den~i} Srbislav, Prùlj Novo, Mladenov Novica, Kobiljski Borislav, Hristov Nikola, Ron~evi} Petar, \uri} Veselinka

Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad

Summary: A total of 350 varieties of small grains have been developed thus far atthe Institute of Field and Vegetable Crops. A large number of them have been dominant in the domestic production in the last 30 years. Thirty-six NS cultivars of small grains havebeen released on the markets of 13 foreign countries in to tal. The NS cultivars NSR 5,Pobeda, Evropa 90 and Renesansa have been dominant in domestic wheat production formore than a decade now. In the last five years, they have been grown on 70-80% of thecountry’s total area in wheat. Although they are all very good cultivars, they will bereplaced with new ones within the next two to three years. Among these new cultivars,showing the most promise are Rapsodija, Dragana, Arija, Simonida, NS 40S, Zvezdanaand Teodora. Among the NS malting barleys, the most promising for the next period arethe winter varieties Novosadski 525 and Novosadski 565 and the spring ones Viktor,Novosadski 448 and Novosadski 456. Of the special-purpose NS cultivars, the triticalecultivar Odisej is expected to become dominant in the domestic production very soon,and the same is true of the durum wheat cultivar Dolap. The spelt wheat cultivar Nirvanaand the compact wheat variety Bambi (for buiscuit products) are new introductions todomestic wheat production whose commercial expansion depends solely on the needs ofthe processing industry.

Key words: wheat, breeding, cultivar, yield, technological quality.


Documents

SORTI STRNIH ZITA 0351-47810743005D