Softversko Inzinjerstvo - PRIMER UML

7/23/2019 Softversko Inzinjerstvo - PRIMER UML

http://slidepdf.com/reader/full/softversko-inzinjerstvo-primer-uml 1/14

UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

KOMJUTERSKE NAUKE

Predmet: SOFTVERSKO INŽINJERSTVO

Tema:MODELIRANJE IS DOMA ZDRAVLjA

Profesor:

Prof.dr. Muzafer Saračević

Student:

Amel Mulić br. index. 4-5/13



2

Uvod

Softversko inženjerstvo je disciplina koja se bavi razvojem i održavanjem pouzdanih i efikasnihsoftverskih sistema. Značaj softverskog inženjerstva je porastao sa rastućim zahtevima zarazvojem bezbednih aplikacija, tj. bezbednih softverskih sistema i sa većim značajem velikih i

skupih softverskih sistema. Softversko inženjerstvo se razlikuje od svih drugih inženjerskih disciplina, zbog nefizičke prirode softvera (ne postoji u prostoru i nije opipljiv). Softverskoinženjerstvo pokušava da integriše računarske nauke i inženjerske principe koji se primenjuju kodrazvoja opipljivih tvorevina sa jasnim fizičkim osobinama. Softversko inženjerstvo se vezuje zaupravljanje procesom i kvalitetom, za kreativnost i inovacije, za standarde, za individualne veštine pojedinaca, ali i za sposobnost timskog rada i primenu pravila i iskustva iz profesionalne prakse.

Ovaj predmet se bavi teorijom i praksom velikih softverskih sistema, njihovim dizajnom,

razvojem, i razmeštanjem. Upravljanje projektima, napredni UML, reverzibilno inženjerstvo,inspekcija softverskih zahteva, verifikacija i validacija, softverska arhitektura, modelovanje ianaliza performansi ovakvih sistema. Takodje, niz primera velikih softverskih sistema, i izgradnja,

refaktorisanje, koncepti i tehnike koje se koriste kod ovakvih sistema.

OSNOVE UML-A

UML (Unified Modeling Language) predstavlja standardan jezik za specificiranje, vizualizaciju,

konstruisanje i dokumentovanje delova softverskog sistema, kao i za poslovno modelovanje i

druge sisteme. UML predstavlja kolekciju najboljih inženjerskih znanja koja su se uspešno pokazala u modelovanju velikih i kompleksnih sistema. UML (Unified Modeling Language) je

jezik koji uključuje standardizovanu grafičku notaciju koja se koristi za kreiranje abstraktnogmodela sistema, koja se naziva UML model [1]. Sačinjen je od integrisanog skupa dijagrama.

Primena UML-a pomaže u ostvarivanju sledećih zadataka:

specifikaciji

vizualizaciji projektovanju arhitekture

razvoju

simulaciji i testiranju

izradi dokumentacije

Jedan od primarnih ciljeva u projektovanju samog UML-a je bio da se korisnicima obezbedi

vizuelni jezik za modelovanje tako da oni mogu da razvijaju i razmenjuju značajne modele, kao ida se integrišu najbolja znanja.

Da bi UML projekat bio kompletan (po zahtevima ovog predmeta), potrebno je ukljucitisva tri pogleda na IS:

Staticki model sistema (kroz dijagram slucajeva koriscenja, dijagram klasa i objekata),

Dinamicki model sistema (kroz dijagrame stanja, aktivnosti, sekvenci i

kolaboracije/saradnje),

Fizicki model sistema (kroz dijagram komponenata i dijagram rasporedjivanja).



3

Hijerarhijska podela UML dijagrama

Slika 1.1 Dijagram Aktivnosti – dodavanje kartona

Slika 1.2 Dijagram Aktivnosti – Brisanje

kartona

Slika 1.3 Dijagram Aktivnosti – Izmena

kartona

Slika 1.4 Dijagram Aktivnosti – Postavljanje dijagnoze



Dijagram aktivnosti ima izvesne sličnosti sa dijagramom stanja, ali stanja kod dijagrama aktivnosti se menjaju

automatski tj. čim se završi jedno stanje prelazi se na drugo (nije nephodan događaj kao sto je to slučaj kod dijagrama

stanja). Stanja kod dijagrama aktivnosti zovu se stanja aktivnosti, ili još jednostavnije, aktivnosti. Aktivnosti mogu da

se podele na podaktivnosti. Podaktivnosti se dalje mogu deliti na akcije, koje se ne mogu dalje deliti.

Slika 1.5 Dijagram Slučaja korišćenja – Proces Poslovanja

Slika 1.6 Dijagram Slučaja Korišćenja – Rad sa kartonima



5

Slika 1.7 Dijagram Slučaja Korišćenja – Komunikacija sa aplikacijom

Upotrebljeni alat je prikaz ponašanja sistema sa stanovišta korisnika. Za razvijače sistema ovo je vredan alat

: to je isprobana i tačna tehnika za prikupljanje sistemskih potreba sa korisnikove tačke gledišta. To je važnoako je cilj izgraditi sistem koji mogu koristiti i ljudi (ne samo fajlovi kompjutera).



6

Slika 1.8 Dijagram Klasa

Dijagram klasa sastoji se od broja pravougaonika povezanih linijama koje pokazuju vezu u kakvoj su

klase. Zašto bismo se zamarali klasama stvari i njihovim osobinama? U redu međusobnog djelovanja sa našimsloženim svetom najmoderniji software simulira neke aspekte svijeta. Iskustvo sugeriše da je najlakše razvitisoftware koji radi ovo kada software prezentira klase realnih stvari. Klasni dijagram osigurava prezentaciju

koja razvija radnu formu.

Dijagrami klase takođe pomažu i sa analitičke strane, te omogućuju analitičaru komuniciranje s klijentom u

njegovoj terminologiji i na taj način potiče korisnika na otkrivanje važnih detalja o problemu koji želi rešiti.



7

Slika 1.9 Dijagram Objekata – Postavljanje dijagnoze

Slika 2.0 Dijagram Objekata – Terapije

Slika 2.1 Dijagram sekvenci – Dodavanje kartona



8

Slika 2.2 Dijagram sekvenci – Izmena kartona

Slika 2.3 Dijagram sekvenci – Brisanje kartona

Slika 2.4 Dijagram sekvenci – Postavljanje dijagnoze



9

Sekvencijalni dijagrami se koriste da bi se istražili i prikazale sekvence u kojima objekti međusobno deluju. Objekti pri

tom mogu da budu: organizacione jedinice, kompanije, računari, ljudi, procesi ili pak neke mehaničke stvari.

Slika 2.5 Dijagram sekvenci – Izmena dijagnoze

Slika 2.6 Dijagram sekvenci – Brisanje dijagnoze

Slika 2.7 Dijagram sekvenci – Logovanje na sistem



10

Slika 2.8 Dijagram Saradnje – Doktor – Medicinska sestra

Slika 2.9 Dijagram Saradnje – Pacijant – Doktor



11

Slika 3.0 Dijagram Saradnje – Pacijent – Medicinska sestra

Dijagram stanja

Dijagrami stanja se koriste da bi se opisalo ponašanje sistema. Dijagrami stanja opisuju sva moguća stanjaobjekta kako se dese događaji. Svaki dijagram obično predstavlja objekte jedne klase i prate se različita stanjaobjekata kroz sistem. Ovi dijagrami pokazuju koja stanja objekat može da ima i kako različiti događaji mogu

da utiču na ta stanja tokom vremena. Dijagrame stanja treba koristiti za klase gde je neophodno da se razume ponašanje objekta kroz sistem. Ne zahtevaju sve klase dijagrame stanja. Ovi dijagrami se kombinuju sadijagramima aktivnosti i dijagramima interakcije.

Slika 3.1 Dijagram stanja – Dodavanje kartona



12

Slika 3.2 Dijagram Stanja – Izmena Kartona

Slika 3.3 Dijagram Stanja – Brisanje Kartona

Slika 3.4 Dijagram Stanja – Postavnjanje dijagnoze



13

Slika 3.5 Dijagram Stanja – Tretman

Slika 3.6 Dijagram Komponenata

Slika 3.7 Dijagram Raspoređivanja



14

Zaključak:

Sadržavajući skup dijagrama, UML pruža standard koji omogućuje da sistemski analitičar izgradikonstrukciju sistema pristupačnog klijentima, programerima i svima uključenim u proces razvoja. Neophodno

je imati sve ove dijagrame jer svaki je u vezi s drugim, ulagaće u sistemu. UML model govori ŠTO sistemtreba činiti a ne KAKO treba raditi.

Analiza i rešavanje problema pomoću UML-aima mnoge prednosti. UML standard koji se primenjuje

kod objektno orijentisanog pristupa predviđa odgovarajuće poglede na sistem, s tim što se u svakom pogledusistem može opisati sa statičkog (strukturnog) i dinamičkog aspekta. Koristi se za konstrukcija software-a kod

koga treba odraditi plan ,nudi mogućnost vizualizacije u više dimenzija i nivoa deta lja i prikladan je za

nadogradnju nasleđenih, starih sistema.

Prednosti UML-a su: otvoren standard, obuhvata celi životni ciklus oblikovanja programske potpore,temeljen je na iskustvu i potrebama zajednice oblikovatelja i korisnika programske potpore, podržavaju gamnogi alati. UML notacija nudi različite dijagrame za razli čine svrhe, on je moćan i bogat opcijama.UMLdijagrami imaju jasno definisanu semantiku, podržava apstrakcije, i ima široku primenu.UML predstavlja

budućnost - trend njegovog razvoja i upotrebe će se nastaviti.

Documents

Softversko Inzinjerstvo - PRIMER UML