DRUTVENI SISTEM I DRUTVENE PROMENE U SRBIJI1. Razliita tumacenja uzroka nastanka socijalizma (Lenjin, Skopol, Rici, modernizacija)

2. Stanovita o prirodi soc. sistema (soc. kao specif. ist. sistem Markus, Lazic)

3. Stanovita o prirodi soc. sistema (Trocki, Betelhajm, Baro)

4. Stanovita o prirodi soc. sistema (desna kritika oblik modernizacijskih promena, totalitarni poredak, Linc i Stepan)

5. Shvatanja o karakteru osnovnih drutvenih odnosa u socijalizmu 6. Drustveni sukobi u socijalizmu (klasni, nacionalni, kulturni)

7. Osnovne drustvene grupe u socijalizmu

8. Uzroci sloma socijalizma strukturni i akterski inioci

9. Uzroci sloma socijalizma ekonomski, politiki, legitimacijski

10. Tumacenja postsocijalisticke transformacije

11. Osnovne karakteristike postsoc. transformacije u ist. i srednjoj Evropi

12. Specifinost jugoslovenskog modela socijalizma

13. Prouavanje vertikalne pokretljivosti u SFRJ

14. Istrazivanje drutvene strukture u SFRJ

15. Istrazivanje klasne strukture u SFRJ

16. Drutveni sukobi u SFRJ (ekonomski, politiki, kulturni, nacionalni), Golubovic

17. Tumaenje uzrokadrzavnog raspada SFRJ

18. Postsocijalisticka transformacija u Srbiji devedesetih; specifinosti u odnosu na druge evropske zemlje (blokirana postsocijalistika transformacija, konverzija kapitala)19. Postsoc. transf. u Srbiji; razliita tumaenja karaktera promena

20. Stratifikacijske promene tokom poslesoc. transf. u Srbiji do 2000. godine

21. Postsoc. transform. u Srbiji; uloga i promene poloaja elita

22. Postsoc. transform. u Srbiji; promene u vrednosnim orijentacijama

23. Stratifikacijske promene tokom postsoc. transform. u Srbiji posle 2000. godine, materijalni poloaj, pokretljivost (Lazi, ekajui kapitalizam)

24. Perspektiva postsoc. transform. u Srbiji prepreke i podsticaji1. Razlicita tumacenja uzroka nastanka socijalizma (Lenjin, Skocpol, Rici, modernizacija)

Postojalo je vie stanovita o prirodi tog poretka:

1. stanovite o tome da je to bilo drutvo u kome su klasni odnosi ukinuti (to je znaenje starije od 1918. i zastupao ga je i sam Marks);

2. stanovite su zastupali protagonisti unutar samog sistema. Socijalizam je drutvo u kome su ukinute neke bazine karakteristike klasnog tipa drutva (ali nisu sve ukinute, neke su se zadrale). Postepeno se ukidaju klasne razlike, ali je osnovni uslov ispunjen: ukinuto je privatno vlasnitvo;

3. zapadna ideoloka perspektiva: ono to postoji u SSSR i istonoj Evropi da se radi o nedemokratskom poretku u kome je ukinuta trina ekonomija i pluralistiki politiki sistem, i na osnovu toga uspostavljen totalitaran poredak, sistem line vlasti;4. poredak koji se razlikuje od svega navedenog: nema mnogo veze ni sa marksistikom teorijom, ni sa ideologijom samih protagonista, ni sa ideologijom zapada: sistem se kvalifikuje kao realni socijalizam kako bi se razlikovao od teorijskog socijalizma. Rana interpretacija socijalizma javila se od strane boljevika. Epohalna kriza kapitalizma se ispoljava nakon I. sv. rata i dolazi do nunosti uspostavljanja novog tipa besklasnog drutva. Marks je smatrao da vlada istorijska nunost koja dovodi do sloma kapitalizma, i da e se on uruiti tamo gde je najjai, gde su se njegove protivrenosti najvie razvile (Velika Britanija). Pucanje se deava u dravama gde je kapitalizam razvio sve svoje potencijale i postao preuzak za dalji razvoj. Ova oekivanja su bila neopravdana.Lenjin: iako je slom kapitalizma nuan, novina je u tome da ne mora iskonski slom da se desi kako bi se razvio komunizam. Dosta je da se desi politiki slom. Kada je I sv. rat izbio, on je za Lenjina bio signal epohalne krize kapitalizma. On se slama tamo gde je najslabiji, gde su protivrenosti najzastupljenije u Rusiji. Jer tamo gde je kapitalizam najrazvijeniji on se najbolje brani jer potkupljuje radniku klasu. Kako je Rusija bila nerazvijena kapitalistika zemlja bilo je potrebno postojanje politikog aktera koji e radniku klasu preobraziti i povesti revoluciju, a to je bila Partija. Radnici su stali na stranu buroazije, a Rusija je bila nesposobna da odri unutranji mir ili vodi rat, pa boljevika partija treba da mobilie nezadovoljstvo, slomi kapitalizam u toj zemlji, to e se proiriti dalje. Ideja je bila uspena: carski poredak je pao, boljevici doli na vlast, ali ih nisu sledili proleteri drugih zemalja, taj deo je pao u vodu.Socijalizam je samo faza u postizanju komunistikog drutva. Umesto vlasnitva privatnih lica imovinom upravlja partija. Ljudi jesu donekle ekonomski jednaki, ali kada bude postignut vii ekonomski razvoj i razvoj svesti, ljudi e biti u potpunosti jednaki. Diktatura proleterijata bez vremenskog ogranienja, sve dok partija spolja ne unese svest o raspadu kapitalizma i dok ne osvesti i ne mobilie sve snage u zemlji.

Staljin - je zastupao ideju o socijalizmu u jednoj zemlji - dok ne doe do svetske revolucije mogue je zamrznuti socijalistike odnose (nedovrene), dok se ne dogodi preokret, a oni e sluiti kao inspiracija. On preuzima je od Lenjina ideju o partiji kao revolucionarnom subjektu. Dok je Lenjin mislio da e to biti u poetku revolucije, Staljin je mislio da to treba da bude trajno stanje, jer proleteri nikako da stignu do samosvesti. Socijalizam je prelazni period iz kapitalizma u besklasno drutvo, i trajae dok se ne izvri svetska revolucija. Ukinute su bazine pretpostavke kapitalizma.Teda Skopol socijalizam vidi kao element seljake revolucije i borbe za ovladavanjem drutvom. Ona komparativno ispituje Francusku, Rusku i Kinesku revoluciju. Polazna pretpostavka je teza o relativnoj autonomiji drave koja sprovodi kontrolu nad teritorijom i stanovnitvom, a to joj je omogueno kontrolom fiskalnog sistema. Uzima se porez, odravaju se aparati prisile i birokratije. Drava predstavlja samostalno polje vlasnikih odnosa i relativno je nezavisna od klasnih odnosa. Drava moe biti instrument vladajue klase, ali ona moe biti i nezavisna od onih koji kontroliu ekonomske resurse. Npr. Napoleon se odrava na vlasti uz pomo parcijalnih seljaka, a ne buroazije.

Kontrola nad dravom je ono to motivie ljude da se za nju bore. Ne mora da postoji nuna veza izmeu kontrole ekonomskih i politikih rasursa. U Rusiji politiku vlast kontrolie car, a konkurenti su bili veliki zemljoposednici. U februarskoj revoluciji zemljoposednici su pokuali da preuzmu dravni aparat. Konkurenti su im bili seljaci (koji su isto bili nezadovoljni), koji su izveli revoluciju (mobilisali su ih boljevici). Boljevici su pobedili i uspostavili novi poredak, slian prethodnom, ali uspeniji. Od protobirokratije karakteristine za carsku Rusiju, formiraju birokratski aparat, i uspevaju da od SSSR naprave svetsku velesilu, rivalsku SAD-u. Uspostavljen je poredak u kome je drava jo vie centralizovana (aparat vre kontrolie ekonomske resurse).Bruno Rici - se oblikovao u Italiji u vreme faizma, u vreme kad je na istoku Italije konstituisan slian sistem i New Deal u SAD. Zakljuio je da se nalazi u epohalnom preokretu, koji se formira na globalnom nivou (ali ne socijalistikog tipa) svetska birokratska revolucija, a to je novi oblik klasnog poretka, na ruevinama kapitalizma, bez obzira kako je do tih ruevina dolo (bilo revolucijom kao u SSSR; bilo demokratski na izborima, pa eliminisanjem politike konkurencije kao u Nemakoj i Italiji; bilo potpuno demokratski kao u SAD).SSSR vidi kao najveu birokratsku mainu koja vodi novom tipu klasnog drutva birokratskom kolektivizmu. Ekonomski resursi postaju vlasnitvo jedne grupe, kolektiva koji kontrolie dravni aparat.

Modernistiko stanovite sovjetski poredak vidi kao odgovor na zakasnelu modernizaciju, jer im je ona bila onemoguena. Umesto da pristiu razvijene zemlje, one su sve vie zaostajale, pa su formirale novi tip poretka (sa centralizovanim upravljanjem resursima) sa dravnom kontrolom nad ekonomijom, da bi se postigao najbolji efekat. 60ih, 70ih, 80ih (kada su oni pisali) ovaj alternativni put se pokazao kao uspean (primer im je najee SSSR).

Osnovna istorijska logika vai i za SSSR je nemogue da se modernizacija vri na kapitalistiki nain. Zemlja koja eli da bude uspena ne moe da sledi isti put onih koji su to i zapoeli (Engleska) jer ih nee stii. Treba stvoriti alternativni oblik puta u modernizaciju, tj. nekapitalistiki oblik modernizacije centralno plansku kontrolu resursa i omoguiti mobilizaciju stanovnitva kako bi se sve ubrzalo. 2. Stanovita o prirodi socijalistikog sistema (Trocki, Betelhajm, Baro)

Trocki je formulisao ideju o izdanoj revoluciji. On je bio jedan od najveih kritiara Staljina, a njegova kritika se menjala vremenom. SSSR je zaista izvrila pretpostavku socijalistikog drutva ukinula je privatno vlasnitvo to je bio znak da su izvrene radikalne promene i da predstoji kraj klasnih odnosa. Revolucija odvija samo ekonomskom polju jer sredstva za proizvodnju jesu podravljena. Promene se nisu odrazile i na politike odnose, ve je grupa ljudi zadrala kontrolu nad politikim sistemom i zavela diktaturu. SSSR je samo prelazno drutvo ka stvarnom socijalizmu, ali ona ovako nee napredovati.

Potrebno je izvriti i politiku revoluciju, jer onaj ko uzurpira politiku mo to koristi i za prisvajanje ekonomskih resursa, zato i nema pravde u sferi raspodele, iako nema privatnog vlasnitva. Uzimaju za sebe vie i tako imamo nejednakost u potronji za razliku od proizvodnje. arl Betelhajm za definisanje drutva, kljuan je odnos izmeu proizvoaa i sredstava za proizvodnju. SSSR je poseban oblik dravnog kapitalizma, jer je to sistem koji ima najamni karakter rada. Potpuno je nebitno da li je vlasnik SZP pojedinac, korporacija, grupa ili drava. Da bi preiveo radnik mora da stupi u radni odnos. Nema novog, vieg oblika klasnog drutva jer je kapitalizam poslednje klasno drutvo. Dolazi do promena vlasnika SZP ali ne i forme. Drava kontrolie akumulaciju i to nije planski kako se misli, to bi trebalo da rade udrueni ljudi, a ovo je monopol jedne grupe i to naravno, prema interesima te grupacije. Planiranje je lano. Planiranje u SSSR je potpuno razliito od pravog socijalitikog planiranja. Socijalizam je jedna od formi kapitalizma (bar u SSSR), zato to se tokom 20-ih drava dokopala kontrole na SZP i spreila dalju revoluciju radnika. Zbog kontrolisanja ekonomije pojavila se nova buroaska klasa koja vodi dravni aparat, isto kao nekad privatna klasa. Kapitalizam je ilav i nastavlja da se reprodukuje, ne moe se uspostaviti drugi sistem, dok on ne ode u istoriju, pa su sve ostalo alternativni oblici kapitalizma.Rudol Baro - u SSSR se dogodilo ukidanje privatnog vlasnitva (nema autonomnih seljaka) i zemlja je modernizovana. Sistem autoritarne vlasti je ovo uspeo da ostvari. Drava koja je pod kontrolom birokratije je i dalje vlasnik. SSSR je drutvo nejednakosti i u politici i u ekonomiji.

Hijerarhija se svrstava na dve kategorije: distribucija moi i obrazovanje. Ona nije razliita od zapadne jer obe poivaju na industrijskoj osnovi. Ipak, razlika je u tome to uz potpuno vladanje ljudi ne mogu da se organizuju, oni su podanici. Ostaje problem, ako nema politike slobode - onda to nije socijalizam.

Ovo moe prerasti u pravi socijalizam pomou kulturne revolucije, a to e se desiti tek kad se te zemlje modernizuju, obrazuju. Socijalistike drave e prelaziti u socijalizam bez ulaska u kapitalizam. Dakle, SSSR nije izvrio politiku i kulturnu revoluciju, ve samo ekonomsku. Baro SSSR zove protosocijalistiki sistem.Karl Vitfogel - govori o socijalizmu kao obliku azijskog naina proizvodnje. Poredak u SSSR svoja osnovna obeleja preuzima od prethodnih poredaka koji su postojali na tom prostoru, predstavlja istorijski kontinuitet.

Hidrauline civilizacije za korienje rasursa je bio potreban masovni organizovan rad (zemljite sa plodnim muljem poplave su morale biti kontrolisane). Snaan vladar sa snanim dravnim aparatom uspostavlja velike civilizacije mobilizacijom ljudi (silom, primer Egipat) gde je velika suprotnost izmeu vladara (poseduje vojsku i dravni aparat) i seoskih zajednica (koje su samodovoljne zajednice) - to je sistem autoritarnog vladara i relativno autonomnih seljaka - formirao se u Rusiji posredno, jer nisu imali uslove za neposredno, ve preko mongolske vladavine - Rusi su to preuzeli nakon osloboenja od Mongola - taj sistem se slomio u I sv. ratu, pa se obnovio nakon rata. Prednost ovog sistema je mogunost centralizacije resursa i distribucija vikova tamo gde donose najvee efekte. Don Kenet Galbrajt je tvrdio da karakteristian proces na Zapadu je planska ekonomija. Nuno je da u savremenoj ekonomiji drava ima sve veu ulogu. U SSSR se deava rana primena tog modela, ali je Zapad doprineo da to ne bude ropski odnos, ve da pored planirane ekonomije postoje i politike slobode. Jedan element je razvijen na Istoku, a drugi na Zapadu. Kapitalizam i socijalizam e se susresti, to je teorija konvergencije. Kapitalizam nestaje jer privatno vlasnitvo nestaje usled pojave korporacija, a u SSSR nema politike slobode. Ekonomska nuda tera SAD na planiranje, a politika nuda SSSR, narod vie nee da bude orue kojim se vlada. Tada dolazi do planiranog drutva. U SSSR industrijski razvoj sledi modernizacija, deruralizacija, urbanizacija, on sve vie lii na zapad, ali je falila politika kultura i kulturna modernizacija. 3. Stanovita o prirodi socijalistikog sistema (Marku, Lazi)

Lazi socijalizam je poseban nain proizvodnje - sovjetska drutva su posledica posebnog oblika porizvodnog drutvenog ivota. Proizvodnja drutvenog ivota obuhvata sve dimenzije drutva a ne samo proizvodnju u ekonomskom smislu. Proizvodnja je u svakoj dimenziji.

Marku - socijalizam nije varijacija kapitalizma, niti sistem u kome ni tendencijski ne postoji ukidanje klasnih odnosa. To je drutvo samo po sebi, ono ne vodi ni komunizmu ni kapitalizmu, to je komandno-planski ekonomski sistem. U socijalizmu je ponovo ukinuto ono to je u kapitalizmu uvedeno relativno razdvajanje tri sistema: ekonomskog, kulturnog i politikog u kapitalizmu svaki od njih moe da funkcionie relativno odvojeno, ima vlastita pravila reprodukovanja, iako su povezani. Sistem nije totalitaran, ve je totalizacijski dolazi do prisilnog stapanja sistema. U sferi raspodele socijalizam je bio manje nepravedno drutvo, zbog ideologije egalitarizma, ali politiki toga nije bilo.

Osnovnu kategoriju ovog sistema ini komandna planska proizvodnja. Kaemo komandna, a ne ekonomska, jer u ovim sistemima nema ekonomije bez politike. To znai da se osnovni ciljevi proizvodnje odreuju unutar jedne posebne drutvene grupacije -kolektivne vlasnike klase. Ciljevi se odreuju izvan samog procesa proizvodnje, dok je u kapitalizmu, unutar. Planiranje je izvan i sredstvo da bi se ti ciljevi isptunili tj. monopol te grupe. Plan je objektivizacija interesa te grupe, a predstavljaju se kao opti interesi. Proizvodnja je planirana tako da proizvodi ekonomske i druge neravnotee - to uzrokuje neophodnost novog planiranja.Po Markuu osnovnu kategoriju ovog sistema ini uveanje moi. Lazi je miljenja ako je to tano, onda se socijalizam ne razlikuje od ostalih tipova dravnog ureenja. Ciljna funkcija je proizvodnja uslova u kojima je posredovanje vladajuih grupa neminovno, tj. gde je komandno-planska ekonomija neminovna. Ako kapitalizmu uzmete privatnu svojinu, onda ekonomija tj. robna proizvodnja moe da funkcionie. Socijalizam ne moe da funkcionie bez posrednikog sistema zato to planski proces proizvodnje stvara nestaicu. Marku to naziva ekonomijom nestaice. Na svakom nivou centralni organ e pokuati da obezbedi rezerve za nepredviene situacije. Preduzea se od nestaice mogu obezbediti polulegalnim nagomilavanjem pa moe doi da je nekom preduzeu veoma potrebno neto to drugo preduzee ima a ne koristi. Zato je bitna mrea linih odnosa da bi jedni osigurali pomo drugih.

Lazi smatra da planski proizvod ima dva svojstva: plansku i upotrebnu vrednost. Proces planiranja je proimao celokupnu drutvenu stvarnost. Da bi proizvod mogao da se koristi on mora imati upotrebnu vrednost. Sa druge strane, da bi se proizvodilo mora da se isplanira koliina, vrsta, distribucija, tj. mora da ima plansku vrednost. U kapitalizmu imamo trinu vrednost koja poiva na upotrebnoj, dok u socijalizmu moemo imati plansku, a da nema upotrebne. Svi proizvode sve, a niko nema nita, svega puno al nema ono to treba. Upotrebna vrednost je monopol tih planera.Postoje dva tipa rada: sistemski rad i potrebni rad. Prvi je konstantno dominirao nad drugim. Rad policajaca, rudara i sociologa ima plansku vrednost jer se njime reprodukuje sistem. Ali samo jedan deo potrebnog rada je sistemski rad. Mnogi oblici rada nisu potrebni. Npr. obrazovanje je potreban rad, ali nain obrazovanja koji je lo je nepoeljan. Isto je i sa rudarskim ili bilo kojim drugim poslom.

Racionalnost rada u kapitalizmu je onolika koliko je u stanju da omogui uslove za stvaranje profita, a ne sam profit. Racionalnost u socijalizmu je proizvoenje uslova u kojima je planiranje neophodno. Sistem ne moe da se reprodukuje ako nema agenciju koja proizvodi planiranje u naem interesu. To je bajka socijalizma, a kapitalizam ima bajku samoregulacije trita. Tu imamo priu o ienju bolji opstaju, slabiji otpadaju. S druge strane, u socijalizmu se proizvodila neravnotea, jer samo tad moemo i imamo ta da planiramo, inae ta bi radila ta grupa planera. Neravnotea se proizvodila npr. ako elite proizvesti penicilin, morate imati eline hidrocentrale, jer je to neophodno kako bi se dolo do penicilina. Ali dalje od sektora teke industrije nikada nisu ni otili. Taj sektor je u osnovi svakog planiranja. Racionalizam socijalizma je u svojoj postavci neracionalan, a to je i dovelo do sloma. Proizvodei sopstvenu racionalnost socijalizam je stvarao uslove za sopstveni kraj. Na slom socijalizma uticalo je i samo svojstvo tog sistema, a to je statinost. Taj pojam za Lazia ima specifino znaenje koji je suprotnost dinaminog sistema. Dinamini sistem je onaj koji ne moe da se reprodukuje ako se ne menja kapitalizam. Usavravaju se ili tehnologije ili nain rada, rast produktivnosti. Jedno dinamiko drutvo je kapitalistiko, u njemu se odvija reprodukcija drutva i sa tom reprodukcijom ono se menja. Kapitalizam kao ekonomski sistem, moe da se reprodukije, jer je trina utakmica bazirana na tome. Statian sistem moe da se reprodukuje, a da se pritom ne menja. I kada ima promene, ona dolazi spolja, promena nije imanentno svojstvo tog sistema. Dakle, nije tano da se opte ne menja. Sistem se moe menjati ali i ne mora. Ima novina ali periodi nepokretnosti dugo traju, u pitanju su decenije. Iz vee daljine izgleda da su se ta drutva menjala, ali izbliza se vide samo male promene. Primer Egipta, piramide traju vie hiljada godina, ali se tehnologija ne menja (drljanje ralicom). Zato se ta drutva zaustavljaju i vraaju unatrag. Osnovni pokreta socijalizma je postojanje kapitalizma i takmienje sa njim. Kad je SSSR postao jak vie nije bilo promena.4. Stanovnita o prirodi socijalistikog sistema (desna kritika, totalitarni poredak Linc i Stepan)

Parsons i Turen tumae socijalizam kao sredstvo ubrzanog razvoja (teorija nekapitalistike modernizacije).Pretpostavka je da je moderno industrijsko drutvo obrazac koji moraju da slede sve zemlje. Put razvoja preko konkurentskog do monopolitiskog kapitalizma je teko pristupaan nekim drutvima zbog jaza koji se formirao izmeu modernih i nerazvijenih drutava. Zato se razvoj nerazvijenih moe ubrzati i ovaj jaz smanjiti. Zemlje istone Evrope i Rusija imaju velike resurse, ali su zaostale u razvoju zbog istorijskih uslova i klasinim oblikom modernizacije ne bi stigle da se izjednae sa Zapadnom Evropom. Socijalizam se javlja kao odgovor na taj oblik zaostalosti tako to pomou drave (aparatom prisile i ideologije) uspeva da mobilie prirodne i ljudske resurse ime se prevazilazi nerazvijenost. Nastanak socijalizma je nuan oblik nekapitalistike modernizacije. Dakle, socijalizam kao pokuaj alternativne i ubrzane modernizacije u Rusiji je bio relativno uspean (barem do II svetskog rata).

Neko nemarksistiki teoretiari su 70-ih i 80-ih drutvo SSSR svrstali kao alternativni nain modernizacije (ona vodi kapitalizmu) Kao i Marks i oni smatraju da se svet neprestano usavrava, ali je najsavreniji na zapadu, a ne na istoku. Galbrajt je dao teoriju konvergencije kapitalizam i socijalizam e se susresti. Ekonomska nuda tera SAD na planiranje, a politika nuda SSSR. Iza industrijskog razvoja sledi masovna modernizacija (urbanizacija). SSSR je sve vie liio na zapad, ali je falila politika i kulturna modernizacija. Rusija nudi plan, a SAD trite. Mehanizmi su isti: planska privreda, mobilizacija resursa, centralizacija. Lazieva primedna: nije mogue primeniti trinu privredu na planski sistema SSSR jer e se raspasti.Jedno od najrairenijih stanovita jeste ono koje socijalizam vidi kao oblik totalitarnog poretka Linc . Na Zapadu je ono i danas dominantno, i to je stanovite veine sociologa. Ipak, ono nema naunog osnova, moglo je da objasni neke delove tog sistema zatvore, diktature, ali ono osnovno u emu se taj poredak razlikovao od drugih, nije. Sve ovo je vie deskriptivno i neanalitiki, ideoloka i politika teza koja ne pojanjava kako ta drutva funkcioniu.Linc i Stepan zastupaju stanovite o totalitarnoj diktaturi. 5. Shvatanja o karakteru osnovnih drutvenih odnosa u socijalizmu

Tumaenja drutvenih odnosa u socijalizmu:1. jednoklasno shvatanje drutvenih odnosa radnici, seljaci i potena inteligencija su prijateljske klase;

2. konfliktni model drutvenih odnosa birokratija i proleterijat;

3. stratifikacijske interpretacije odnosa u socijalizmu politokratija, radnici i seljaci.Legitimacijsko stanovite dominantno u SSSR - ako je ukinuta osnova reprodukcije klasnih odnosa (privatno vlasnitvo), ukinute su i osnovne klase. Sovjetsko drutvo je drutvo bez klasa. Postoje dve podvarijante:1. Analizira stvarne drutvene odnose u SSSR (tokom 20ih) - pojavljivali su se seljaci privatni vlasnici, sitni trgovci, ostali su da postoje i neki stari vlasnici (buroazija iz carskog perioda). Konstatovano je da ima klasnih elemenata, ali to su ostatci klasa iz prethodnog sistema (to je privremeno);2. Iako je ukinuto privatno vlasnitvo, postoje drugi oblici klasnog raslojavanja. Strunjaci su, zbog drutvenih potreba, plaani vie od radnika. Osim radnika, postoje druge grupacije (seljaci, intelektualci) koje imaju prijateljske odnose sa proleterijatom.Trocki Teorija prelaznog drutva - polazi od toga da se klase formiraju na osnovu vlasnitva, a da je ta osnova ukinuta. Ali u SSSR je izrazito nejednaka raspodela politike moi (monopol birokratije nad politikom moi - birokratiju naziva i kastom). On ekonomiju odvaja od objektivnih potreba i uloge stanovnitva. Narod prepoznaje da centralizam ne radi za njih i da bi uvoenje trinih mehanizama postojee nejednakosti izvelo na povrinu. Radnika klasa je nemona u odnosu na birokratiju koja donosi politike i ekonomske odluke ali radnika klasa ipak posredno sprovodi vladavinu. Razlika izmeu kapitalizma i socijalizma je to u socijalizmu upravljai preduzeima nisu kao kapitalisti naspram radnika, nisu u privremenom odnosu koji mogu prekinuti kad hoe. Socijalizam je jedina alternativa kapitalizmu. arl Betlhajm Teorija dravnog kapitalizma - SSSR je zastao pred odluujuim korakom o kom je govorio Trocki i da ga nije ni napravio tj. njegova temeljna kategorija je i dalje najamni odnos. Postoji monopol jedne grupe u ekonomskim odnosima, sledi da druga grupa mora biti u najamnom odnosu. Kapitalizam je najvii oblik klasnog drutva ako postoji najamni odnos, onda se to drutvo cepa na dve grupacije kao i ranije drutvo. Jedna grupacija ista kao i u kapitalizmu (proleterijat), dok sada postoji dravna buroazija (razlika je to klasina buroazija ima privatni pojedinani monopol nad resursima, a ovde cela klasa zajedno ini dravnog kapitalistu). Mo birokratije je izraena u ekonomiji u injenici da su SZP monopolizovana i kontrolisana od dravne moi.Bruno Rici - postoji celokupna klasna struktura, re je o novom klasnom drutvu koje se razvilo iz buroaskog drutva (dravna birokratija nasuprot inteligencije, radnika).Rudolf Baro - Izmeu Trockog i Ricija. Ponavlja da je temeljna promena izvrena u ekonomiji i da je zadran politiki monopol. Ali bitno je da moderno drutvo ne moe da funkcionie na toj jednostavnoj podeli, ve da socijalistiko drutvo mora da razvija sloj eksperata, koji e da obavljaju neophodne drutvene uloge. Temeljne kategorije: 1. birokratija, 2. srednji slojevi (inteligencija - nune intelektualne uloge obavljaju, pravi revolucionarni sloj, kad naraste dovoljno odigrae ulogu koju Lenjin pridaje partiji - da osvesti radnike u pogledu njihovih interesa i zajedno sa njima, ini revolucionarnu snagu) i 3. radnici. 50-60ih godina, drutveni odnosi u socijalistikim drutvima su stratifikovani, postoje nejednakosti u raspodeli resursa, pa postoji podela na drutvene slojeve. Drutveni slojevi se na razliit nain nazivaju. Po dominantnom stanovitu u ovoj grupaciji, sovjetsko drutvo se stratifikuje na osnovu politikog monopola, i ono je politiki naddeterminisano. Birokratija ili politokratija su nazivi koji se koriste za grupu koja kontrolie mo u drutvu, i na osnovu toga njime upravlja. Ekstremna varijanta ovog stanovita govori o SSSR kao totalitarnom poretku, kao sistemu line vlasti (diktatura) ili vlasti politike elite. Relativno kasna varijanta ovog stanovita: osnovna ideja je da u sovjetskom drutvu se formira specifian tip klasnih odnosa gde vlast birokratije koja je bila privremen oblik smenjivanja kapitalizma, preuzima vlast obrazovanih ljudi. Grupacija koja raspolae znanjem (intelektualci) je grupacija koja moe da odri drutvo. Taj proces nije zavren.

Postoje: vii, srednji i nii slojevi - ovo drutvo je bilo drutvo slojnog karaktera, bez ulaenja u stvarne odnose izmeu slojeva, koji mogu biti komplementarni ili suprotstavljeni. Po upanovu, postojala je interesna saradnja birokratije i radnike klase, kako bi se srednji slojevi drali u loijem poloaju nego to zasluuju.

Stanovite o socijalizmu kao posebnom tipu drutvenih odnosa koje je predodreeno idejom o nainu reprodukcije drutva. 1. kljuno je da se radi o totalizacijskom sistemu, i da se vladajua grupacija ne moe deliti na ekonomsku, politiku, kulturnu. 2. njegova reprodukcija se vri na osnovu komandno-planskog sistema. U tom drutvu se temeljno proizvodi planski proizvod (materijalna i nematerijalna dobra). Ima dva svojstva: ukinuto dvojstvo upotrebna vrednost prometna vrednost (koja postoji u kapitalizmu), a uvedeno dvojstvo planska vrednost - upotrebna vrednost (to su dva svojstva planska i upotrebna vrednost). U socijalizmu planska vrednost dominira nad upotrebnom (jer se proizvodi proizvode i ako nemaju upotrebnu vrenost). 3. u osnovi ove vrednosti je razliit tip rada: drutveno potreban rad (upotrebna vrednost), dok u socijalizmu postoji sistemski rad: proizvodi sve to je neophodno za reprodukciju sistema. Vladajuu grupaciju ine pojedinci koji imaju ovlaenja da sprovode plan - to je nomenklatura. Njen temeljni planski zadatak je da planira sopstvenu reprodukciju, imenovanjem niih hijerarhijskih poloaja od strane viih. U svim zemljama je postojao spisak poloaja na koje se naimenuje. Dno piramide su poloaji na koje niko nije naimenovan. Dve kritine take u samokonstituisanju vladajue klase: poto je re o strogo hijerarhijskom sistemu, kriza je kada vrh sistema nestane, jer se menja logika sistema (imenovanje odozdo na gore), pa to dovodi sistem u krize, ali ga ne dovodi u pitanje; meugeneracijska reprodukcija, jer je svaki poloaj bio kontrolisan odozgo (osim vrhovnog poloaja), pa nije bilo nasleivanja poloaja, pa je ovo dovodilo sistem u pitanje, ruilo ga. U Evropi, potomstvo pripadnika nomenklature je imalo relativno male anse da se ubaci u nomenklaturu (ipak, imali su znaajne privilegije), to je emprijski dokazano. Kljuno svojstvo za pripadanje nomenklaturi je aktivno uestvovnje u komandno-planskom sistemu. Ovo je vladajua, jer je kontrolisala resurse za drutvenu reprodukciju (nasuprot onima koji nisu imali prava na raspolaganje resursima) - zato je ovo klasno drutvo. Kolektivna je jer nijedan pojedinac nije imao pravo na poloaj kao pojedinac van klase (nomenklature). Zato se nomenklatura naziva i kolektivno-vladajua klasa.Kljuno klasno obeleje je nain ivota. Ova grupacija nije mogla da privatizuju povlaene uslove ivota, ni da ih meugeneracijski prenose. Ovo znai da su drutvene nejednakosti ipak bile relativno manje u socijalizmu nego u kapitalizmu. Empirijski dokazano, ali i nakon sloma socijalizma (jer su porasle nejednakosti). Ideologija je (osim naina reprodukcije vladajue grupacije) inilac koji je doprinosio smanjivanju nejednakosti (ne odnosi se samo na ispoljavanje, ve i na koliinu privilegija). Vano je razlikovanje politikih i ekonomskih funkcionera oni koji poseduju resurse posredno u kapitalizmu utiu na politike funkcionere (ovo razlikovanje u socijalizmu je bilo samo relativno jer su lanovi komiteta odluivali o ekonomskim pitanjima, a direktori su imali operativnu ulogu; ili su i oni sami bili lanovi raznih centralnih komiteta). Ovo vai iz razloga to drutvo nije bilo izolovano, ve je bilo u dodiru sa kapitalistikim drutvima.

6. Drutveni sukobi u socijalizmu (klasni, nacionalni, kulturni)Vrste sukoba prema potrebama koje su u njima ispoljene:

1. najoptiji sukob je usmeren na neodgovarajuu racionalnost (onu protiv potrebe za slobodnijom potronjom). Ljudi su ustali protiv nedovoljne snabdevenosti trita najuobiajenom robom i oko ovoga su se slagali razliiti drutveni slojevi.2. potrebu za slobodnijim kulturnim delovanjem i slobodnijom kulturnom potronjom. Nije ogranien ni na jednu drutvenu grupu ali ne ukljuuje elitu.3. slobodno ravijajanje graanskog drutva. Ova potreba je transdrutvena izraavaju je mnogi pokreti.4. potrebu za kolektivnom autonomnou, borba za politiku, ekonomsku i kulturnu samostalnost drutvenih grupa. Za radniku kontrolu u fabrici, za slobodne sindikate, samoorganizovanjem. Dolazi do drutvene pobune.

Drutveni sukobi u SSSR su specifini jer se retko mogu odrediti kao klasini oblici klasnog sukoba jer tu nema direktnog suprostavljanja klasnoj vladavini vladajue klase, a za drutvene sukobe je karakteristino da se odvijaju na planu definisanja drutvenih ciljeva i drutvenih vrednosti. Ovde postoji sukob razliitih interesa. Zagorka Golubovi se zadrava na sukobima koji ne mogu svrstati u klasine klasne sukobi.

1. Krontatska pobuna mornara baltike flote. 1921. izbija sukob zbog nezadovoljstva politikom boljevike partije u pogledu ivotnih uslova radnitva i seljatva. Ustanak je voen od strane radnika i seljaka i mornara. Bore se za Sovjetsku Republiku radnitva u kojoj e sami proizvoai biti vlastiti gospodari koji e moi da raspolau svojim proizvodima. Parola sva vlast sovjetima a ne partijama. Guenjem ovog ustanka Boljevika partija je pokazala da ne dozvoljava kritiku svoje politike. Pobuna je suzbijena oruanim putem ime se partija opredelila za diktaturu nad proleterijatom. Ovo nije spreilo dalje otpore radnitva ali poetkom 30-ih Staljin je slomio svaki otvoreni klasni otpor reimu i narednih 20 godina je vladao pasivan otpor radnika, niska produktivnost rada, lo kvalitet proizvoda.2. Konfrontacije unutar Boljevike partije zbog puta kojim ide socijalizam. Leva opozicija 1918. na elu sa partijskim rukovodiocima, starim boljevicima, nastaju kao reakcija na guenje demokratske tradicije u partiji. Bili su protiv birokratizacije partije, guenja slobodne razmene ideja, monopolizacije tampe. Najradikalnija kritika vladajue grupe formulisala je radnika opozicija koja se zalagala za kolektivno upravljanje radnitva, koje e razviti kreativnu snagu masa i ostvariti radniku demokratiju. Oni su ukazali na to da ceo sistem paralie i umrtvljuje mase.

3. Sukobi u kulturi - su glavno poprite drutvenih sukoba. Boharin, Trocki, Lanaarski su zastupali stanovite o nezavisnosti literature jer to nije oblast gde partija moe da komanduje i sankcionie slobodu stvaralatva. Sa jaanjem drave literatura kao i ekonomija i politika postaje sektor partijskog rukovdstva i od pisaca se zahteva da propagiraju partijsku politiku, to oni nisu prihvatili ni do Staljinove smrti.1953. javlja se kritika protiv staljinizma, a 1954. partijsko rukovodstvo je shvatilo da im je literatura izmakla iz ruku.4. Nakon smrti Staljina 1953. dolazi do unutranjeg vrenja, do ulinih demonstracija i protesta, od intelektualaca do radnika. 60-ih radniki protesti jer je sistem odgovarao samo najuim slojevima privilegovanih klasa, a nezadovoljne klase, grupe i pojedinci su pruali pasivni otpor ili otvorenu pobunu.

Jovanov glavni razlog radnikih trajkova u SFRJ je raspodela drutvene moi i materijalnih i duhovnih dobara koji nisu odgovarali interesima radnike klase. Odvijali su se samo u okviru pojedinih jedinica unutar preduzea. U vie od polovine trajkova zahtevi su ostvareni. Nisu bili ni zabranjeni ni dozvoljeni, ve zakonski neregulisani. Uzroci su niske zarade i njihovo smanjenje, neredovne isplate, teki uslovi rada, duina radnog vremena. Duina trajkova je zavisila od brzine ispunjenja zahteva i obima akcije. Prvo su se javljali u Sloveniji pa onda u Hrvatskoj, Srbiji, BiH.Neboja Popov govori o drutvenim sukobima analizirajui studentski protest 1968. Dolazi do trajka BU kada se studentima pridruuju profesori i organizacije univerziteta. BU se naziva crveni univerzitet Karl Marks. Bunili su se protiv birokratizma, traili jednake plate za funkcionere i radnike, samoupravljanje na univerzitetu. Ovi sukobi su postojali i na drugim univerzitetima u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu. Radnitvo je prihvatalo neke njihove zahteve a protivilo se metodama to je shvaeno kao birokratska manipulacija usled neobavetenosti radnika i straha od posledica. Novinari su piui o sukobima uticali na ishod sukoba. Politiari su reagovali na neke zahteve poveali stipendije, poveali minimalac. Odbacili zahteve za smanjenje drutvene nejednakosti jer se u njima vidi odstupanje od podele prema radu. 7. Osnovne drutvene grupe u socijalizmu

Klasa kolektivnih vlasnika (rukovodioci, menaderi) - vladajua klasa ako je planirala ukupnu reprodukciju celokupnog naina drutvenog ivota, onda je morala planirati svoju vlastitu reprodukciju. Mehanizam kojim je radila bilo je naimenovanje. Poloaji unutar te klase su se popunjavali tako to su nadreeni kolektiviteti (komitet) imenovali na nie poloaje pojedince, odozgo na dole. Vrh je bio imenovan u revoluciji. Problem nastaje kada ljudi na vrhu umru, tada poinje problem reprodukcije cele grupacije, jer mora doi odozdo, a to je suprotno naimenovanju, odozgo na dole. Tada dolazi do borbi grupa i tako se popunjava vrh. Lazi - situacija na dnu je bila jednostavna. Onaj ko nije uestvovao u kolektivitetu tj. nije umenovao nikog ispod sebe, taj nije bio deo klase. A u praksi je to isto bilo jednostavno, spiskovi poloaja nomenklatura.

Vladajua klasa se razlikovala i po nainu ivota. U klasi se moglo biti samo ako se zauzimao poloaj unutar nomenklature. U kapitalizmu je drugaije, nain ivota se zadrava i nakog gubitka poloaja. U socijalizmu ak i penzionisanjem se gubilo na svom statusu. Kako je nain ivota bio privilegovan, ali i vezan za poloaj u datoj nomenklaturi, onda je nain ivota poivao na privilegijama kue, vile su mogle da budu bukvalno njihove tek kada je dolo do postsocijalistike transformacije, to su oni naravno i uinili. Gubljenjem poloaja gubilo se sve, kljuan nedostatak je bio to svoje privilegije nisu mogli da prenesu na potomstvo. Ovaj nain reprodukcije klase je kao posledicu imao to da je vladajua klasa u socijalizmu, istorijski izuzetak, jer je u jednakoj meri bila zainteresovana da odri socijalizam kao nain reprodukcije drutva, ali i da ga promeni kako bi omoguila sebi kljuni element koji joj je nedostajao meugeneracijsku reprodukciju. Ovde su privilegije vezane za poloaj tako da bez nasleivanja poloaja nema ni privilegija.Posredna klasa (strunjaci, nii rukovodioci) - posreduje izmeu upravljakog i izvrnog rada. Grupe koje se zasnivaju na takvim posredovanjima imaju neka zajednika obeleja koja ih ine relativno homogenom celinom. To zajedniko se uspostavlja na materijalnom poloaju, obrazovanju i ukupnom nainu ivota. Zbog dominacije sistemskog rada u drutvu se razvijaju mnoge delatnosti ija je svrha reprodukcija vladajueg odnosa a grupe koje ih obavljaju su van vladajue klase nemaju autonomiju u upravljanju ljudima a zbog karaktera svog rada ne pripadaju ni radnitvu. Unutar politike i ideoloke sfere to su vojni i policijski aparati, urednici, referenci, u privredi nii pravni kadar u preduzeima. Potreban rad zadobija karakter sistemskog. Podela rada zadobija hijerarhijsku dimenziju.

Dolazi do raspadanja na intelektualni i manuelni rad. Oni koji obavljaju intelektualni imaju veu zaradu i vei izbor naina rada, obrazovanja, bolji materijalni poloaj i ugled, proizvode razliit nain ivota i svesti. Potreban rad obavljaju inenjeri, lekari, umetnici. Struni karakter rada odreuje njihovu pripadnost sloju.Radnici (slubenici, KV, NKV) Karakter rada je osnova na kojoj se vri klasna diferencijacija. Pojam radnitva se ne moe proiriti na sve koji obavljaju potreban rad a ne moe se ni ograniiti na manuelne. Unutar potinjene klase ima puno grupa koje obavljaju poslove zaduene za opstanak vladajueg sistema odnosa. A po socijalnom poloaju, nainu ivota i rada su suprostavljeni vladajuoj klasi a ipak nii od posredne. Njih sistemski rad izdie iznad manjih slojeva, ali ih manuelni rad gura nadole. Fragmentacija po obrazovanju kojom se tehniki izdvajaju u obrazovni i statusni vrh radnitva. Njihov rad je odvojen od radnikog i vezan za strunjaki a opet je njihov rad manuelan. Sa radnitvom ih povezuje potinjen drutveni poloaj. Radnitvu pripadaju i slubenici sa niom strunom spremom po nainu ivota, obrazovanju, karakteru rada, interesima. Pol ene su deprivilegovane i pored dostignua u postizanju jednakosti. Manje su plaene, ak i kad su na istim poloajima kao mukarci. Privatnici (mali obrtnici zanatlije, trgovci; poljoprivrednici). Zajedniko svojstvo je bilo to da su one konstituisane na reproduktivnim osnovama koje nisu pripadala vladajuem sistemu odnosa tj. na privatnom vlasnitvu. One su se po Laziu konstituisale na kvazitrinim uslovima. Socijalizam kao nain reprodukcije iskljuuje trite, ali u praksi trite se pojavljuje. Seljaci koji su gubili zemlju krajem 40-ih bunili su se na pokuaj kolektivizacije i odgovorili ozbiljnim otporom. Vladajue grupacije u poloaju izmeu Istoka i Zapada nisu bile spremne da prihvate mogue borbe na unutranjem planu. Privatno vlasnitvo zemlje je vraeno i tako smo imali seljake koji su proizvodili robu i iznosili je na trite. Meutim, to nije bilo trite ve kvazi trite jer mehanizam kojim je ono uspostavljno je dirigovan. Akumulacija je bila ograniena (maksimalno 10ha zemlje) i par zaposlenih. Nije bilo konkurencije. Spoljanja razmena moralo se proizvoditi za inostranstvo jer su nam trebali njihovi proizvodi. Ipak da to nije prirodno stanje socijalizma vidi se u odnosima razmene unutar socijalistikog bloka, tu se nije trgovalo, ve se razmenjivalo u naturi. Lazi nigde ne pominje da je trite bolje, ve samo da je socijalizam bio bitno, sutinski razliit.Kvazi trite se najvie javljalo u sferi line potronje (hrana, frizer, zubar) i u meunarodnoj razmeni koja je bila diktirana. Nije ga bilo u sferi akumulacije. Banke su bile dravne, tako da je cela investiciona politika zavisila od komande tj. koga komitet odabere. Kvazi trite je bilo doputeno jer je moglo da ublaava razliite oblike krize sitema. Npr. nezadovoljstvo ljudi materijalnim poloajem, neadekvatna obua.8. Uzroci sloma socijalizma strukturni i akterski inioci

Po ovom pitanju, nije samo ekonomija zakazala, ve se smatra da je i drutvena nauka u celini bila iznenaena slomom socijalizma. 80e godine su period estokih rasprava o krizi socijalizma (o tekoama da se krize prevaziu). U Jugoslaviji Stipe uvat je sociologiju 80ih nazivao krizologijom (poto je to bio period bez rasta ili je on bio bar usporen). Postojao je itav niz kriza (Istona Nemaka 1953, Maarska 1956, ehoslovaka 1968). Preovlaivalo je stanovite o krizi unutar sistema (manje se govorilo o epohalnoj krizi, krizi socijalizma kao poretka). Socijalistiki orijentisani su tvrdili da je ovo faza ienja, kao u medicini, toksini su se nakupili i organizam ih odbacuje, isto se dogaa i u JU drutvu. Ne moe da se reprodukuje dugorono kao sistem (Laziev stav). Moe se desiti ili da sistem kolabira, ili da se reforma ukine.Postojali su STRUKTURALNI I AKTERSKI inioci za ovu nemogunost reprodukcije sistema.1. Strukturalni se odnose na nain konstituisanja sistema. U vezi sa tim, postoji dva tipa drutava: dinamiki tip poretka (kapitalizam) - sistem se obnavlja jer se menja, jer postoji mogunost akumulacije - konkurencija namee kapitalizmu stalne promene u sredstvima za proizvodnju i u nainu rada. statiki tip poretka - za njih ne vai da se ne menjaju, ali se menjaju jako sporo- mogu da se reprodukuju a da se na menjaju; mogu da se menjaju i jako brzo, ali tako da to ne utie na reprodukciju sistema; promena nije kljuna osobenost tog sistema iako je prisutna.Socijalistiki poredak se menjao iz dva razloga: 20ih i 30ih da bi uspostavio osnove reprodukcije (tip industrijskog drutva); nametanje promene spolja, u smislu da je morao da bude konkurentan, a postojao je sistem represivnog aparata koji ga je titio.Kada je napravio i jedno i drugo (konstituisao osnove reprodukcije i postao konkurentan), impusli za dinamiku su nestali. Svaki pokuaj unoenja dinamike spolja (npr. elemenata trita) je propao jer je suprotan sistemu. Autonomije preduzea je kljuni element slobodnog trita. Istoriju socijalizma karakteriu pokuaji uvoenja trinih mehanizama (NEP). To je temeljan strukturni razlog nunog sloma socijalizma (kao i to to je bio suprotstavljen dinaminom kapitalizmu). 2. Akterski elementi - jedino je vladajua klasa bila delatni inilac - imala je organizaciju (vladajua stranka), ideologiju (marksizam), mehanizme represije kojima je sebi omoguavala da bude delatni inilac. Istovremeno je ona i glavni akter, najodgovorniji za slom socijalizma. Njena delatnost je sutinski iracionalna (jer je delovala protiv vlastitog interesa). Radnik npr. nije mogao da dela racionalno, jer je racionalnost bila definisana preko vladajue klase, pa je zato samo ona mogla da dela racionalno. Lazi se pita ta je u kapitalizmu racionalno za radnike? Da imaju vee nadnice ali da budu vie eksploatisani. U kapitalizmu vlasnik diktira uslove rada i samo moe on da se ponaa racionalno. U socijalizmu je problem to ni klasa kolektivnih vlasnika ne moe delati racionalno.

U socijlizmu po Markuu kolektivno-vlasnika klasa ima svoje racionalne ciljeve: akumulacija mo. U kapitalizmu je to uveanje kapitala, a u socijalizmu uveanje moi. Lazi misli da je to pogreno jer ovo nije osobenost socijalizma, ve univerzalno svojstvo; paradoksalno zvui da je vlasnika klasa 70 godina akumulirala mo, a onda bila potpuno nemona da deluje poetkom 90ih. Vladajua klasa je imala apsolutnu mo koja je postojala, i nije je mogla uveavati. Kriza je pokazivala da oni nisu imali sve veu, ve sve manju mo. Lazi navodi da je ciljna funkcija bila obnavljanje uslova za klasno komandno rukovienje.Osnovna delatnost kolektivno - vladajue klase je da stvori takav poredak drutvenih odnosa, gde je njena komandno-planska regulacija neophodna (inae e nastati nered). Preterano su ulagali u teku industriju (energetika, metalurgija, mainogradnja), to je proizvelo sistem neravnotea, a koje je drava pokuavala ad hoc da rei. Stvarali su to vee proizvodne jedinice (gigante), za ta su mislili da e im olakati kontrolu. Te neravnotee su proizvodile stalne ekonomske krize. Sistem proizvodnje nereda je bio i izvan ekonomije (neredi u politikoj sferi - konstantna proizvodnja neprijatelja; u kulturi - proglaavanje nesocijalistikih dela).Sutinsko svojstvo vladajue klase je da je njeno delanje bilo i racionalno (ulaganje u sektor teke industrije) i iracionalno (proizvoenje kriza, apatije) istovremeno. Osnovni problemi su bili vojni (nemogunost odravanja vojske).

9. Uzroci sloma socijalizam ekonomski, politiki, legitimacijski

U ekonomiji, zbog ekonomske ravnotee glavni problem je:

1. usporavanje i na kraju gubitak ekonomskog rasta na unutranjem planu, 2. na spoljanjem dolo do slabljenja vojno-ekonomske moi. Vrena je stalna mobilizacija stanovnitva da radi intenzivno u loim uslovima. Razlozi za to su sledei: legitimacijski (ljudi su mislili da grade pravo drutvo), transferi poljoprivrednika u industriju (njihovih vikova), a postojala je i represivna mobilizacija. Ovo je dovelo do rasta drutvenog proizvoda u prvim decenijama u SSSRu. I centralizovano upravljanje resursima je doprinosilo ubrzanju rasta. Sve ovo je prestalo da funkcionie i poelo da daje loe rezultate. Resursi su poeli da budu sve tee dostupni, skuplji, pa se nisu mogle zadovoljiti drutvene potrebe. Mobilizacije su iscrpljene (i pozitivna i negativna) - radnici su pokuavali da rade manje nego to su bili plaeni. U sloenoj, diferenciranoj ekonomiji vie centralno-planski sistem nije bio efikasan. Ljubomir Madar se bavio ekonomskim izvorima krize:

1. veliina teritorije i stanovnitva koja je pored ljudskih osiguravala i prirodne resurse. Oni su u poetku ouvali reim od kolapsa jer su prodavali velike koliine tih bogatstava (zlato). 60-ih je taj sistem iscrpeo elemente na kojima je ekonomski rast poivao. 70-ih dostupnost tih resursa sve je tea, a njihova eksploatacija sve skuplja. Imali su naftu, a nisu imali tehnologiju da je izvade. SSSR je bio bogat prirodnim resursima, koji su imali visoku cenu na svetskom tritu. Uz to, imali su i velike obradive povrine. 2. mobilizacija jeftine radne snage veina je prihvatala taj sistem. Postojao je entuzijazam, rtvovanje zbog boljeg sutra, veliko zalaganje, niske najamnine, puno rada. Nad onima koji nisu bili oduevljeni ovim vrena je represija. Gulag logorski sistem u kome se radilo bez ikakve nadoknade (oko milion ljudi je bilo u njima). Ono to je jo omoguilo industriju bile su makaza cene gde su seljaci dobijali nesrazmerno manju cenu za svoje proizvode sve do 60-ih.Na politikom planu. Ljudi su prestali da se bore za sistem (seljaci u SSSRu). Osim u Jugoslaviji, socijalizam je svugde bio uspostavljen nasilno (pa je u tim zemljam bio nelegitiman) i bio nametnut spolja. Ideja o nacionalnom osloboenju bila je povezana sa antisocijalizmom. Antisocijalizam je bio izraen u pobunama Nemaka 1953, Maarska 1956, eka 1968, i 80-ih u celoj Avropi. Javio se antisovjetski bunt. Sistem se odravao i preko unutranjih represivnih aparata. Kada je SSSR dospeo u krizu (ogromni vojni trokovi) - Gorbaov je objavio politiku neintervencije (u drugim socijalistikim zemljama), pa je poelo povlaenje vojnih snaga (ime je sistem doveden u pitanje, jer je omogueno postojanje pokreta za osloboenje). Istona Nemaka je bila dvostruki pokreta: velike grupe ljudi su preko Maarske napustile zemlju, jer su otvorene granice i to je obesmislilo zid, odakle je skinuta kontrola, pa je sistem bio pred vratima sloma. Osim rane faze socijalizma u SSSRu (i nekih ostrva u Evropi - Poljske), Jugoslavije i Albanije gde su bile dominantne prosocijalistike snage, dolazi do legitimacijskog problema. Ideologija o tome da se ivi bolje nego siromani na zapadu i da socijalizam bre napreduje od kapitalizma (sledee generacije e moi da ive u blagostanju), je bila legitimacijski inilac dok je sistem bio zatvoren. Kada verujete da se ivi bolje nego na Zapada onda ete prihvatiti da radite za male nadnice jer imate besplatno zdravstvo, kolstvo.

Sa ekonomskom krizom i dolakom Gorbaova dolo je do politike glasnosti (javnosti). U interesu je socijalizma, po tom stanovitu, da se problemi javno registruju i reavaju. Nenameravana posledica je bila protok informacija kako se stvarno ivi na zapadu, pa je sistem izgubio legitimacijski oslonac. Svi su pohrlili ka surovom kapitalizmu.Ekonomski kolaps, nestanak represije i legitimacijski inilac su doprineli (sa izuzetkom Rumunije) da se osnivaju viestranaki sistemi, a to je znak definitivnog sloma socijalizma (zbog totalizacijskog karaktera). Uklonjen je nain reprodukcije sistema, ali se nita novo nije odmah izgradilo, uspostavilo.

10. Tumaenje postsocijalistike transformacije

Transformacija: pojam koji se razlikuje od tranzicije (ideoloka obojenost ovog drugog podrazumeva prelaz iz socijalizma u kapitalizam; korien skoro iskljuivo krajem 80ih i poetkom 90ih; korien i za politike promene u Grkoj, paniji, Junoj Americi). Tranzicija podrazumeva ideoloku obojenost, ideoloki optimizam da je trini kapitalizam drutveni model prema kome zemlje istone Evrope streme i u koji e se preobraziti (obeleava ga knjiga Frensisa Fukujame - kraj istorije). Argument je i da takvom brzom, ekstremnom preokretu tee drutvene elite (oni koji su doli na vlast nakon ruenja komunizma), pa je onda postalo opteprihvaeno od stanovnitva. Izgradnja kapitalizma je posedovala optu drutvenu legitimnost, a to je direktno stizalo sa zapada preko pruanja modela (institucionalnih, organizacioni), ali i materijalnih donacija, injekcija. inilo se na osnovu toga da e se to okonati za nekoliko godina.1989-1990. se uspostavlja viepartijski sistem, pa nove politike elite uz pomo zapada sprovode ekonomsku ok-terapiju (brza privatizacija, restrukturiranje ekonomije, izgradnja institucija neophodnih trinoj privredi) i postepeno menjanje vrednosnih obrazaca, orijentacija stanovnitva.

Ekonomisti koriste izraz tranzicija uvesti najpre trite, jer trina ekonomija osigurava stalni ekonomski rast (poveanje blagostanja stanovnitva, to je uzrokovalo smanjenje sukoba i prihvatanje poretka). On omoguava politiku stabilnost. To je preduslov za demokratiju. to se tie prakse potrebno je bilo ostvariti ok terapiju. Treba izgraditi institucije koje zakonski tite vlasnitvo i principe konkurencije.

Postojala su i druga obrazloenja o jednolinearnom prelazu u vii drutveni stepen:

1. nosioci tog procesa su bile elite koje su dole na vlast 90-ih i svesno su nastojale da uvedu kapitalistike obrasce u ekonomski, politiki i kulturni sistem,

2. pored elita, kapitalizam prihvata i celokupno stanovnitvo bila je postignuta opta legitimnost za uspostavljanje i reprodukciju sistema,

3. delovanje Zapada ekonomska pomo, investicije.

Darendorf smatra da se politike partije mogu osigurati za 6 meseci, osnovne institucije za 6 godina, a kulturne promene za 60 godina. Uvoenjem trine privrede stvaraju se pretpostavke za reprodukciju sistema. Ako privatizacija propadne, sve pada u vodu.

Don Elster je prvi posumnjao u ovu logiku (Teorija o nemogunosti). On je uoio injenicu: uvoenje trine ekonomije je poetkom 90-ih dovelo do pada. Sve ove zemlje su tada doivele dramatian pad drutvenog proizvoda. Po njemu, problem je to se time ugroava demokratski legitimitet ovog novog poretka (suoeni sa takvom situacijom osiromaenja (transformacijski gubitnici), graani e glasati za populistike partije socijalistikog tipa, koje bi dovele do revizije procesa, a samim tim i do njegovog sloma). Postoji inherentna suprotnost u tranziciji izmeu marketizacije (nuno vodi ka rastu nejednakosti) i demokratizacije. Jedan deo ove kritike ne stoji: tano je da raste siromatvo, i dolaze na vlast ponovo bivi komunisti, ali proces nije vraen nazad (ve su se legitimisali u novom poretku, pa su bili jo ei zastupnici promena). Javljaju se i nove ideje:

1. tekoe socijalistikog naslea: ljudi nemaju linu inicijativu (ljudi su odvojeni od odgovornosti), sistem komandne ekonomije je odvojio ljude bez upravljakih sposobnosti (nisu socijalizovani tako da bi mogli da se snau u novom sistemu), nepokretnost trita rada (jedan posao za ceo ivot), sistem vrednosti nespojiv sa kapitalizmom (egalitarizam nasuprot individualizmu). Zbog ovoga postoje ozbiljne prepreke u ovom procesu. U Poljskoj i Marskoj 80-ih imali manjak radne snage i uvozili sa strane. Problem nije bio u radnoj snazi ve u radnim navikama. Rad je bio nepokretan, nee da prihvataju poslove u drugim gradovima.

2. teorija zavisnosti od preenog puta (Dejvid Stark). On je smatrao da je vano naglasiti dve stvari kao bitne: postosocijalistiko drutvo ne nastaje u bezvazdunom prostoru, ve se gradi iz struktura koje su izgraene u socijalizmu (ne mogu se i ne treba ih ukinuti, ve se rekombinuju u nove oblike); mnoge od tih stvari nisu samo mane ve kapital koji olakava uspostavljenje novog poretka (npr. siva ekonomija koja je postojala u svim zemljama je mesto vebanja preduzetnitva; elementi koje je drava razvila takoe su veoma vani i moraju se ugraditi u sistem. To su elementi socijalne drave, socijalne zatite, besplatno i svima dostupno obrazovanje). Naglaava i znaaj mrea za funkcionisanje preduzea u socijalizmu pomae da se prelazna faza lake savlada. Svi ovi elementi su bili na razliite naine i razliito razvijeni u razliitim zemljama. Stoga, razliite zemlje e imati razliite putanje iz socijalizma u novi tip drutva, ne postoji jednolinearna putanja. Klaus Ofe govori da ne postoji samo komunistika prolost tih drutava, koja je konkretno razliita, ve treba uzeti u obzir itavu istoriju (ne samo 50 ve 500 godina, pa su razlike izmeu tih zemalja jo vee). Nema ni kapitalizma u konkretno-istorijskom smislu (postoji mnotvo kapitalizama). Velika je razlika bila 90-ih izmeu: anglosaksonskog kapitalizma (preduzetniki orijentisan, izrazito liberalan), nemakog kapitalizma (gde banke imaju znaajnu ulogu), francuskog tipa (drava igra znaajnu ulogu tradicionalno), japanski (korporacijske mree koje kontroliu itavo drutvo, pa ak i vlade). Ne samo da se kapitalizmi razlikuju, ve se oni i menjaju, pa ovo nisu modeli kojima tee postsocijalistike zemlje krajem 90-ih, jer su se i oni promenili.

Slinost preobraaja u PST:

1. sve te zemlje izlaze iz jednog tipa sistema,

2. postojalo je zajedniko nastojanje da se doe do preobraaja u kapitalistiko drutvo i to po obrascima EU,

3. proces globaliazcije (ne samo da mi liimo na Nemaku, ve i oni na SAD).

Nije re samo o tome da se nastoji podraavati zapadni sistem, ve postoje i nametanja od strane zapada (preko institucija poput MMFa, npr. ogranienje budetske potronje). Dolazi do trenda globalizacije (na krilima neoliberalne ekonomije). Kritika:

nema postora za velike varijacije kao to oni pretpostavljaju, zanemarili su uticaj zapada koji ukida mogunost velikih varijacija, kao i da je Stark prenaglasio inioce kratkog trajanja - mree su brzo prestale da budu potrebne. nije jasno ni koji delovi prolosti su vani za ta, a koji nisu,

problematino je insistiranje na individualnosti omeenoj dravnim granicama (teritorijalni okviri su u velikoj meri prevazieni, s tim da je ova kritika upuena pre ulaska u EU nekih od ovih drava).

Lazi - postsocijalistika transformacija je proces periferijalizacije istone Evrope oni koji su nekad bili deo evropske periferije, koji su se izdvojili iz svetskog kapitalistikog sistema, vraaju se na poluperiferiju svetskog kapitalistikog sistema, gde su i bili pre socijalizma. Mehanizmi koji funkcioniu u zemljama periferije, nisu isti i na poluperiferiji (industirjalizacija i dezindustrijalizacija). Pozitivni elementi ovoga su: moe da se izvede reindustrijalizacija ovih zemalja, zbog relativno obrazovane i jeftine radne snage.

11. Osnovne karakteristike postsocijalistike transformacije u Istonoj i Srednjoj Evropi

PST u Istonoj Evropi oznaava period prelaska iz komunizma u demokratski sistem odluivanja, gde ljudi ive bez straha od odmazde zbog razliitih politikih, kulturnih i drugih stavova, gde se stranke na slobodnim izborima bore za vlast. PST je prolazila kroz razliite tekoe. Transformacija kree padom Berlinskog zida 1989. u zemljama Istonog bloka koji je zaostao u prevrednom, vojnom i svakom drugom smislu. Najupeatljivija varijabla za transformaciju u SSSR, Poljskoj, ehoslovakoj, Rumuniji i Bugarskoj je meunarodni uticaj. Neki autori su pisali da su za pravac transformacije najbitnije unutranje snage, ali u nekim zemljama je do transformacije dolo i pre unutranjih promena.

Dogaaji u Nemakoj 1953, Maarskoj 1956, ekoj 1968, su pokazali da je prisustvo stranih borbenih trupa moglo osujetiti transformaciju u demokratski sistem. Istoni blok je slabljen svojom politikom. Ekonomija SSSR je odbacivala svaku novinu, insistirano je na postojanju Centralnog planera koji rukovodi proizvodnjom. Ovako je bilo dok Gorbaov nije doao na vlast i zahtevao hitne promene. 1987. zakon o dravnom preduzetnitvu po kome dravna preduzea mogu sama da definiu voj nivo proizvodnje, morala su da ispune nareenje drave, a ostatak su mogli da rasporede kako ele. Sama su se finansirala i pokrivala trokove plate, poreza. Preduzeem je upravljao radnik koji je izabran od strane kolektiva. Dozvoljeno je strancima da investiraju u SSSR ali pod uslovom da preduzeima upravljaju domai dravljani.

SSSR je poetkom 90-ih povukao vojsku iz zemalja Istonog bloka. SFRJ nije bila u tom bloku jer je Tito manervisao izmeu Istoka i Zapada i tako oslabio meunarodni pritisak za uvoenje demokratije u zemlji. 1989. mnoge grupe i pojedinci su se odupirale demokratizaciji zastupanju nacionalistiki stav prema susedima i domaim nacionalnim manjinama.

Ekonomija: Zemlje Istonog bloka mogle su da otputaju prekobrojne, gase neprofitabilna preduzea, privatizacija, ukidanje besplatnog kolstva za sve, trudnikih beneficija.

Organizacija koja je bila za uzajamnu ekonomsku pomo zemalja Istonog bloka svela se na jaanje SSSR, nije podsticala inovativnost i produktivnost. Poljska je preorijentisala trgovinsku strategiju. 1996. je 70% trgovine obavljala sa EU i Nemakom. Ulaskom u EU 2004. otvorilo joj se trite rada. U EU je veliki problem nezaposlenost koja se u Poljskoj kretala oko 13% a 2008. 9,8%. Oko 17% ivi ispod granice siromatva jer je drava zbog zahteva MMF smanjila socijalnu pomo i otputala prekobrojne.

Maarska je poetkom 90-ih zbog visokog duga odluila da prodaje imovinu (a ne da ue u vauersku privatizaciju podeli akcije bivim i sadanjim radnicima). Greenfield investicije izgradnja fabrika stranim novcem i zapoljavanje nove radne snage. Drava je morala da infrastrukturno opremi zemljite. Ogranien je rast plata, ukinuto besplatno kolovanje, smanjene porodine beneficije, poveanje starosne granice za odlazak u penziju to je otealo ivot stanovnitvu i podiglo poverenje stranih investitora. Nije ih obila svetska ekonomska kriza, pad uvoza, pad domae potranje, veliki spoljni dug.

Srbija prvi viestranaki izbori, pobeda SPS. Dolazi do stravinog osiromaenja zbog zajma za finansiranje privrede. Taj novac nije pravilno distribuiran, kreditirana samo neka preduzea po partijskoj liniji to je dovelo da veliki broj graana ostane bez uloenog novca. Prvi protesti opozicije su brzo ugueni policijom. Demonstracijama marta 1991. su prisustvovalo oko 50.000 ljudi. SFRJ se raspada. 1992. odrani su predsedniki izbori, a SRJ postaje pravna naslednica SFRJ.

Istraivanja iz druge polovine 90ih pokazuju da je dolo do pada drutvenog proizvoda do 1995. Bitna razlika izmeu planske i trine ekonomije je da ono to je bilo u planskoj ekonomiji, nije moglo da opstane u trinim uslovima. Od 1995. poinje da se obre proces (ipak, nivo drutvenog proizvoda se vratio na onaj iz 1989. tek 2001.-2002.)

Politika: demokratski poredak se stabilizovao, a izbori su normalno odravani. Drutvo - u ovim zemljama se pojavilo irenje jaza izmeu vrha piramide i dna, dakle dolo je do porasta nejednakosti (nejednake veliine nejednakosti po zemljama). U roku od nekoliko godina je dostignut nivo zapadnih zemalja po pitanju nejednakosti. Dobitnici u ovom procesu diferencijacije su pripadnici nemanuelnih zanimanja, a gubitnici pripadnici manuelnih zanimanja (primer: u ehoslovakoj dolo je do porasta u odnosu plata sa 1.5 na 2.4 od 1989. do 1996.). Glavni dobitnici su bili oni sa viim strunim spremama i elite. Javlja se i produbljena razlika izmeu poloaja privrednih grana - pogorao se poloaj onih koji su radili u industriji, a poboljao onih koji su radili u finansijama i osiguranju. Raste i broj siromanih. Raste nezaposlenost, a smanjuju se i dravna davanja. Druga kategorija gubitnika su poljoprivrednici. Gubitnici su i penzioneri - nije bilo sredstava za penzione fondove - kao i manuelni radnici.

Na suprotnoj strani drutvene piramide javljaju se nove politike elite. Istraivanje koje je obavljeno u istonoj Evropi je pokazalo da je znaajan broj nove elite potekao iz stare nomenklature. U Rusiji je taj procenat najvei (od onih koji su 1988. bili u nomenklaturi, 66 % ih je bilo u politikoj eliti 1993.), u Poljskoj se taj broj kree oko 2/5, u Maarskoj oko 1/5. Kada je re o ekonomskoj eliti, od elite iz 1988., u eliti ih je ostalo 4/5 u 1993., u Poljskoj oko 3/5, u Maarskoj oko 2/5. Nova elita, posebno ekonomska, se u rastuem stepenu samoreprodukuje. Umesto naimenovanja, sad je aktuelno politiko takmienje, stranaki angaman i borba za poloaj u dravnom aparatu. Danas je cela ova pria neto drugaija nego 90ih - tada je postojala ideja o nepostojanju alternative sistemu. Stvorena je svetska ekonomija, u kojoj je znatno umanjena uloga drave, odnosno dravna regulacija. 12. Specifinosti jugoslovenskog modela socijalizmaDva stanovita o karakteru socijalizma u Jugoslaviji:1. nema nita specifino tj da je identian sa sovjetskim socijalizmom - odnosno da je to totalitarni politiki sistem (na elu sa samodrcem Titom). Lazi - kod 1.stava je tano da Jugoslovensko drutvo jeste jedan oblik komandno-planskog sistema, u kom su takoe podsistemi spojeni. Postojala je i nomenklatura, koja kontrolie ukupan drutveni ivot, i gde nema alternativnih politikih organizacija. Vladala je kulturna ideoloka dominacija. Isti tip ideologije kao u SSSRu marksistika ideologija. Kod 1. stava je netano to to ne uvia specifinosti koje znaajno osenavaju ovaj model - uslovi ivota su razliiti.

1. da je dosta specifian - stanovite zastupano u okvirima tadanje vladajue ideologije - to je samoupravni i trini socijalizam, u kome postoji sistem linih i javnih sloboda (mogue je izraziti pluralizam interesa), partija iako jedna je demokratski ureena, granice su otvorene, sloboda umetnosti i nauke, pokretna radna snata, sloboda govora je bila razvijena, a represija zanemarljiva. Razlika je i u nesvrstanosti politike.Prva specifinost poretka je da je on autohtono uspostavljen (nije donet i odravan na sovjetskim tenkovima), donet je vlastitim snagama. To ne znai da bi, bez postojanja sovjetskog bloka, ovaj sistem mogao da se odri (ali i nastane). Snage SSSR su malo ule u Srbiju ali ne i u ostale republike.

Uspostavljen nakon trostrukog rata:1. borba protiv stranih okupatora (nacionalno oslobodilaki pokret, masovno u Srbiji i Crnoj Gori;

2. etniki-graanski rat otpor ustakom reimu. Brzo je poeo osvetniki genocid, pa su se u taj pokret poeli slivati i Hrvati i Muslimani;

3. rat protiv kapitalistikog reima nekadanje Jugoslavije.

Ishod: partizanski pokret, brojan, dobro organizovan, uspostavio je elemente represije i lokalne i centralne vlasti. Poto je bio uspean protiv sva tri neprijatelja (najuspeniji protiv JVO kao odbrane starog sistema), 1945. se pojavio kao veliki pobednik. Raspisao izbore (koji su jedva bili demokratski), i legitimno zauzeo vlast, pa je zato autohton. Uspostavio je bazine karakteristike sistema koje je preuzeo od SSSRa. Autohtonost je bila problem jer nisu bili deo meunarodne nomenklature. To je bio problem zbog Staljina, jer nije imao kontrolu nad nomenklaturom. Zato je eleo da naimenuje svoju nomenklaturu, ali nije mogao jer je sistem imao jaku unutranju podrku, ali i podrku zapada, koja je ponuena Jugoslovenskoj nomenklaturi. Druga specifinost - samoupravljanje. Ovoj ideji je teko ui u trag. Naeni su neki elementi kod Marksa, pa je tako i proklamovana ideja. 1957. godine je odran prvi kongres radnikih saveta, gde je stvorena i konsolidovana institucionalna mrea. Meutim, drugi kongres je odran tek poetkom 70ih. Sve nominalne odluke donosio radniki savet (npr. imenovanje direktora). Direktori nisu mogli biti lanovi radnikih saveta (eventualno su to mogli biti nii rukovodioci). Mrea radnikih saveta je bila univerzalna. Samoupravljanje ima i svoje granice: spoljanje drava je imala:

1. sutinsku kontrolu nad preduzeima putem kadrovske politike. 2. Finansijska kontrola se odvijala preko kontrole banaka koje su preko investicija kontrolisale ta preduzea. 3. Politika kontrola se vrila preko partijskih organa prisutnih u preduzeu.

unutranje iako su na formalnom planu odluke donosili radniki saveti, de facto su ih donosili direktori tj. uprava.

Distribucija moi u organizacijama je oligarhijska, a ne demokratska.

upanov - preko anketa zaposlenima (ko po vaem miljenju donosi odluke?). Zakljuio da je distribucija moi izrazito hijerarhijska.Obradovi je posmatrao proces donoenja odluka na sednicama radnikih saveta. Ispitivao je ko su lanovi, ko predlae odluke, ko diskutuje o njima i ije se odluke donose. Ogromnu veinu odluka predlau upravni odbori, oni o njima i raspravljaju i njihove odluke se na kraju donose. Radniki savet je samo da legalizuje odluke.Lazi - ispitivao zaposlene o stratekim odlukama u Hrvatskoj koje su ve donete - ni o jednoj odluci nijedan radnik nije znao (ak ni o odlukama o masovnom otputanju). A ako nisu bili informisani, nisu ni mogli uestvovati u donoenju odluka.

Ipak, nije samoupravljanje bilo potpuno beznaajno: u nekim domenima, oni su saodluivali - uprave su poele da poveavaju zarade zaposlenima. S druge strane, postojala je i raspodela stambenog fonda zaposlenima (upravnim strukturama i strunjacima, radnicima jako malo). Tree, poveana panja uslovima rada.Trea specifinost je uvoenje trita u socijalizam. Osnova za uvoenje trita u socijalizam je uspostavljena ranije, kada je vlasnika grupacija odustala od nasilne kolektivizacije. Partizani su bili seljaci, a Jugoslavija u ratu je bila seljako drutvo. 1947. je dolo do sukoba izmeu partije i seljatva. Ovi sukobi su postali masovni sa kolektivizacijom. Da nije bilo sukoba sa Staljinom, ovo bi se lako reilo. Meutim, opasnost sa dve strane je naterala da se odustane od kolektivizacije. To je znailo da je drava imala dominantno privatno vlasnitvo (koje je bilo umanjeno ogranienjem veliine poseda na 10 ha). Dodue, malo je bilo onih koji su i ranije imali vie od toga, pa su time i bili zadovoljni, praktino kupljeni. Privatno vlasnitvo se proirilo i na zanatstvo (i ovde je postojalo ogranienje u vidu broja zaposlenih - 3). Ipak, ni u jednom sluaju akumulacija nije mogua, pa nema kapitalizma. Trite se pojavilo kao ideja poetkom 60ih zbog ekonomske krize, jer nije naeno drugo reenje. Videlo se da se trine ekonomije brzo razvijaju. Ideja je bila preuzeti neke obrasce sa zapada, dok je problem bio spojiti trinu ekonomiju sa komandno-planskom. Pokuali su to da ublae prebacivanjem nekih nadlenosti na one koji upravljaju preduzeem. Ovaj sistem je unutranje kontradiktoran:1. trite potronih dobara - firme su mogle da same odluuju ta e i kako da proizvode.2. trite radne snage - ranije je bilo vika radne snage, pa je produktivnost opadala. Od 60ih je omogueno otputanje radnika. Istovremeno, dolo je do rastue potrebe za radnom snagom na zapadu, pa su ljudi masovno odlazili u inostranstvo. Ipak, broj nezaposlenih je bio jako visok, to je bilo legitimacijski nazamislivo. Zbog toga je poetkom 70ih, ovo slobodno trite radne snage ukinuto. Uprkos visokoj nezaposlenosti, nije bilo organizovanog nezadovoljstva nezaposlenih.

Ono je bilo kvazi-trite jer nije postojalo trite kapitala (koje je i osnovno trite), iz razloga to su banke bile pod dravnom kontrolom (a preduzea su zavisila od banaka). Postojala je intenzivna kontrola nad spoljnotrgovinskom razmenom (preduzea jesu vrila razmenu, ali su bila kontrolisana od strane nomenklature ili tajne policije). etvrta specifinost - liberalni karakter Jugoslovenskog socijalizmaOvde se naglaava razlika ovog poretka od demokratskog - sistem sloboda je uveden odozgo (kako je mogao biti i oduzet), a njegov stepen je bio razliit u razliitim momentima.Idejna pretpostavka za ovo je idejni obraun sa staljinizmom. Paradoksalno, ljudi koji su branili staljinizam su bili tretirani isto kao i Staljinovi politiki protivnici. Sistem je bio ugroen spolja, pa nisu ni imali drugog izlaza nego da se obraunaju sa staljinistima. Broj ljudi obuhvaenih ovim obraunom je bio manji nego u drugim zemljama istone Evrope, a i mrtvih je bilo malo. Pritom, goli otok je trajao relativno kratko.Postojalo je nekoliko tabu tema koje nisu smele biti kritikovane: lik i delo Josipa Broza Tita, narodno oslobodilaka borba, jednopartijski sistem, leve greke.

irenje liberalnog sistema je bilo potpomognuto od ljudi iznutra koji su eleli da obezbede vee slobode (intelektualci). 1953. su odrane studentske demonstracije za poboljanje uslova ivota.Nunost orijentisanja sistema na zapad zbog odbrane od sovjetske pretnje, je uzrokovalo otvorenost i komunikaciju, to je irilo prostore slobode iznutra. Studentski pokret 1968. je primer liberalnosti sistema.Liberalizam je bio najvidljiviji na podruju kulture, i u drutvenim naukama (PRAXIS asopis, Korulanska letnja kola). Liberalizacija je imala ciklini karakter. Od 1953. do 1968. je napredovala, studentski protesti su uzrokovali nemire u nomenklaturi, pa je manipulativno korien nacionalizam. Nakon toga, usledio je obraun sa liberalizmom i nacionalizmom, ali u relativnom smislu (otvorenost je ostala, pa je postojala komunikacija, ali npr. nisu finansirani kritiki orijentisani reiseri, pisci). Krajem 70ih opet dolazi do rasta, pa sa smru Tita opet ogranienje do 1985. kada slobode opet rastu.

13. Prouavanje vertikalne pokretljivosti u SFRJ

Pokretljivost se moe posmatrati meugeneracijski i unutargeneracijski. Lazi polazi od stanovita da osnovne drutvene grupe imaju klasna obeleja. Pripadnost grupi je strukturalno uslovljena iz ega sledi da status zavisi od porodice to znai da je meugeneracijsko kretanje primarno a unutargeneracijsko sekundarno. Meugeneracijska pokretljivost se ispituje poreenjem drutvenih poloaja roditelja sa drutvenim poloajem ispitanika. Istraivanje je pokazalo da je vladajua klasa relativno otvorena, regrutovala se iz radnike klase. Samoreprodukcija je prisutna u posrednjoj klasi, ona se i dosta iri pa je zato otvorena prema radnitvu. Sloj sa najveom samoreprodukcijom su seljaci. Ovo pokazuje da su slojevi formirani u uslovima relativno velike drutvene otvorenosti. Lazi ispituje trogeneracijsku pokretljivost ime pokriva sve glavne periode drutvenog razvoja (pre, za i posle revolucije) i strukturalne promene (iz agrarnog u industrijsko drutvo). Iz ovoga sledi da su seljaci glavna regrutaciona osnova za sve drutvene grupe, ali dvostruko manje nego generaciju pre. Kod poljoprivrednika je jedini oblik samoreprodukcija, kao i kod radnika zbog velikog broja. Uz pomo indeksa otvorenosti naena je drutvena izolacija privatnika, niko ne moe u nju, a ni potomci iz nje zato to se ta grupa konstituie na osnovama izvan dominantnog drutvenog odnosa. Postoji izvesnost da potomci radnitva naslede poloaj roditelja ali i da se uspnu u vie klase. Za posrednu klasu treba obrazovanje. Negativna tendencija vie klase se opiru da im potomci idu u radnitvo. Ta zatvorenost ka dole pokazuje izraenu drutvenu hijerarhiju. Na osnovu svega socijalizam se ne moe odrediti ni kao otvoreno, ni kao zatvoreno drutvo. Samoobnavljanje je osnovni oblik reprodukcije.Unutargeneracijska pokretljivost potrebna su saznanja o poreklu ispitanika i koje je poloaje zauzimao, to vie poloaja je zauzimao to je drutvo otvorenije. Tokom vremena slabi unutargeneracijska pokretljivost i pokretljivost izmeu klasa. Pretpostavke:1. privatnici: seljatvo mala pokretljivost. Oni definitivno naputaju svoj, a padanje u njega teko,

sloj obrtnika slaba unutargeneracijska pokretljivost, nestalan sloj (privatno vlasnitvo na ivici legalnosti);2. radnitvo vea unutargeneracijska pokretljivost, razni poloaji se prolaze na osnovu radnog staa i strune spreme. Nemaju ansu za uspon u sledeu klasu;3. posredna klasa velika unutargeneracijska pokretljivost. Stabilnost, a mali deo ide u vladajuu;4. vladajua klasa najotvorenija klasa.

Istraivanje meunacionalnih odnosa u Hrvatskoj 1989. da li su Srbi i Hrvati u Hrvatskoj imali iste anse za meugeneracijski uspon/pad. Hijerarhijski poloaj veine ispitanika je bio odreen njihovim roenjem. Za uspon na lestivici vai pravilo bliskih kontakata. ea je uzlazna pokretljivost Srba od Hrvata moda zbog niih poloaja i njihovih oeva i zbog naputanja poljoprivrede.

U svakom sloju je postojala tendencija da se zadri status roditelja i barijera protiv gubitka porodino dostignutog poloaja. Stimulisan je uspon za jedno mesto, NKV u KV, KV u slubenike. Poljoprivrednici nisu stimulisani uopte i da nije bilo prisilne industrijalizacije ne bi se ni pomerili na vie. Meu strunjacima Hrvatima je primetan pad potomaka na mesto slubenika moda zbog pada rasta nezaposlenosti na strunjakim poloajima.Kretanje u unutar klasnih granica je bilo oteano a isto i izmeu slojeva unutar jedne klase. Tek svaki osmi je mogao da pobolja svoj poloaj. Svaki deseti Srbin je nazadovao u Hrvatskoj. Znaajan regulator drutvene mobilnosti je vrsta kole bez kole 20% Srba i 9% Hrvata. Kao i lansvo u SK, ali nije dovoljno za sticanje privilegija. lanovi partije su bili prisutni unutar svij drutvenih slojeva.

14. Istraivanje drutvene strukture u SFRJ (Mili, Deni, Popovi)15. Istraivanje klasne strukture u SFRJ (Saksida, Petrovi, Lazi)Vojin Mili je u istraivanju koristio podatke saveznog statistikog zavoda i objavio je dva teksta:

1. 1959. bavio se drutvenom pokretljivou uenika srednjih kola i studenata. 2. 1960. se bavi promenom poloaja pojedinca na stratifikacijskoj lestvici i to s obzirom na poreklo (meugeneracijska) i karijeru (unutargeneracijska). Kljuna stvar za istraivanje pokretljivosti jeste da odredite ta ini drutvenu strukturu tj. koje grupe je ine. Npr. ako kaete da se socijalizam sastoji od elite i mase imaete dve grupe. Ako su razlike izmeu tih grupa nesistematske i male onda neete imati hijerarhiju, ve neku vrstu horizontalne drutvene pokretljivosti. Ako mislite da je drutvo klasno onda ete imati bar dve klase.

Mili je krenuo od tri grupe: nemanuelni radnici, manuelni radnici i poljoprivrednici. Ako imamo profesionalnu podelu rada, kao i drutvenu onda socijalizam nije klasno drutvo, ali postoje odreeni izvori iz kojih se sistematski reprodukuju neke razlike. Poetna pretpostavka: izmeu ove tri grupacije postoji neka vrsta hijerarhijskih odnosa. Tako su gimnazije i fakulteti mesto iz kog se regrutuju pripadnici nemanuelnih slojeva. Odakle oni dolaze? Meu gimnazijalcima i studentima mogu se nai deca sva tri sloja (po apsolutnim brojevima najbrojniji su poljoprivrednici, pa manuelni radnici pa nemanuelni). Iz ovoga se moe zakljuiti da je postojala otvorenost. Ipak, relativne anse potomaka ovih slojeva su bile nejednake (vee su bile anse viih slojeva). Zakljuak: drutvo je otvoreno, ali su anse jo uvek nejednake sa tendencijom njihovog izjednaavanja.Bogdan Deni (1968.) - istraivanje se bavilo elitama (politikim, ekonomskim i kulturnim). Elite: politiki i privredni rukovodioci i istaknuti intelektualci. Ovo istraivanje nije strogo metodoloki pravilno (uzorak nije bio najbolji). Razgovaralo se sa pripadnicima elita i izvlaili zakljuke. Zakljuak: elite su bile otvorene (sastojale se od pojedinaca koji potiu iz niih slojeva). Drutvo se deli na dve razliite grupe: elite (imaju drutvenu mo i oblikuju javno mnjenje) i ostale. Ovo istraivanje nije objavljeno kod nas, jer je to bilo vreme velikih turbulencija, tema je bila dosta osetljiva, a i autor je dolazio iz SAD (iako su saradnici bili iz JU npr. Vesna Pei).Mihajlo Popovi - tri istraivanja: Drutveni slojevi i drutvena svest 1975/77, Drutvene nejednakosti 1987. i Srbija krajem 80-ih. Polazi od teorijske pretpostavke da u Jugoslaviji ne postoje klase, da je karakter vladajuih drutvenih odnosa slojnog tipa. Klasno drutvo je drutvo neprijateljskih protivrenosti, organizovano zastupanje interesa od strane neke grupe. Ovde postoje nejednakosti, ali su one slojnog tipa (nema organizovanja klasa). Smatra da oblike nejednakosti treba traiti u materijalnom poloaju, politikoj moi i obrazovanju.

U drutvu se mogu prepoznati 4. bazine grupe koji se meusobno razlikuju:1. rukovodioci;

2. nemanuelci (strunjaci i slubenici);3. mauelci (radnici, NKV, KV);4. poljoprivrednici.

Po njemu, na osnovu empirije, mogu se identifikovati vii, srednji i nii slojevi. Problem je uklopiti ove slojeve i one grupe, da li se ono prethodno naputa, kako od slojeva se stie do klasa, ostaje nejasno. Lazi smatra da da je moglo biti reeno da se polo od slojne hipoteze, tj. da razlike nisu toliko velike, ali su nas rezultati ubedili u suprotno. To pokazuje da, ako uzmemo materijalni standard manje od 17% ima nizak, 36% srednji i oko 47% visok. Ili, kada je mo u pitanju (obrnuto), malu mo ima 87%, srednju 9%, a veliku oko 3 % (postoje velike protivrenosti kada se ukrste ove skale).Ove dve skale (tri sloja i etiri grupe) ne mogu da se pomire: zbog teorijskih problema (ne postoji teorijska povezanost), zbog indikatorskog problema (npr. indikatori za mo su bili lanstvo u partiji ili lanstvo u radnikom savetu, da li je pojedinac dobio neki orden). Privilegije su igrale veu ulogu nego primanja. Takoe lanstvo u radnikom savetu je problematian indikator. Problem je i sa ekonomskim indikatorima. Granica se odreuje tako kako bi dobili ono to smo eleli (pomera se za nivo srenje klase)

Obrazovanje je bilo tako rasporeeno da je visoko obrazovanje najee bilo kod rukovodilaca, neto manje kod srednje klase, a najmanje kod nie klase. Kada se spoje svi indikatori dobije se da je srpsko drutvo, drutvo srednje klase.

Stane Saksida i Kreo Petrovi 1970 vre stratifikacijsko istraivanje. Cilj je bio da se utvrdi da li postoje nejednakosti i koji je njihov izvor (da li su posledica nejednakog ekonomskog razvoja ili dominantnog sistema drutvenih odnosa, i u tom sluaju kakvih). Istraivanje je raeno u Sloveniji i Makedoniji. Istraivanje je moglo ii u dva smera:

1. to je vii nivo ekonomskog razvoja, nejednakosti su vee,

2. to je vii nivo ekonomskog razvoja, nejednakosti su manje.Kako nisu imali teorijski okvir, nije bilo ni poetnih hipoteza. Tada su poli od toga po emu se ljudi mogu razlikovati i ustavnovili da su to:- nejednakosti u materijalnom bogatstvu (potroni status faktor);

- nejednakosti u politikoj moi (politiki status faktor);

- nejednakosti u drutvenom ugledu.Kod ekonomskog faktora su kao indikatori uzeti prihodi i imovina. Kod politikog predsednik CK ima veliku mo, a seljak van partije malu. Kod drutvenog ugleda tip zanimanja.Nalaz:

1. nejednakosti ima u sve tri dimenzije,2. ima ih u obe republike, a razlike su proizvod socijalistikog sistema,

3. izmeu polja drutvene diferencijacije postoji samo delimino poklapanje tj. hijerarjije ekonomske nejednakosti, politike moi i drutvenog ugleda se ne poklapaju,

4. izmeu ove tri hijerarhije ne postoji veza.

Kritika: koristili su zapadni model gde nije mogue da neko ima veliku mo, a slab ekonomski standard primer Tita koji nije imao veliku linu imovinu.Lazi sprovodi dva istraivanja 80ih:

1. Hrvatska 1984. prikazano u U susret zatvorenom drutvu

2. Cela SFRJ 1989. prikazano u Sistem i slom.Njegova istraivanja imaju dva podruja kojima se bave: vertikalna pokretljivost i ukupne drutvene nejednakosti. Inae, vertikalna pokretljivost se definie kao promena poloaja pojedinca na stratifikacijskoj lestvici u drutvu. Lazi je poao od toga da se pokretljivost ne moe shvati kao kretanje pojedinca na lestvici, ve kao oblik reprodukcije klasnih poloaja.

U Jugoslaviji uz proces konstituisanja socijalistikog tipa drutva iao je izrazito ubrzan proces industrijalizacije, urbanizacije, koji neki nazivaju modernizacijom. Lazi misli da je to kvazimodernizacija. I u takvoj situaciji drutva moraju biti otvorena jer kategorija najniih nestaje. Za 20 godina broj seljaka se smanjio sa 50% na 30%. Do vertikalne pokretljivosti dolazi zbog strukturalnih promena, a ne otvorenosti. Raste broj industrijskih radnika, upranjavaju se mesta strunjaka, kao i nemanuelnih radnika koje treba popuniti.Lazi istie da postoje razlike u otvorenosti u razliitim periodima. Ukoliko apstrahujemo, kontroliemo strukturnu pokretljivost, vidimo da se vladajua klasa u socijalizmu sve vie zatvarala. Ona je u sve manjoj meri regrutovala pripadnike niih slojeva, a ve vie iz srednjih slojeva tj. strunjaka. Ona se meutim nije zatvarala unutar sebe npr. nisu mogli sinove da zaposle na svoja radna mesta. Do zatvaranja je dolazilo jer je drutvo postajalo sve vie hijerarhijsko, jaz je bio sve vei, pre svega u nainu ivota. Usled toga su se klase sve jasnije formirale i dolazilo je do sve vee samoreprodukcije svih klasa, tj. do zatvaranja svih. Drutvo se sve vie profesionalizovalo. Istraivanje iz 1989. bavilo se drutvenim poloajima kojima se definie kao sintetiki izraz globalne drutvene podele rada, koja se uspostavlja prisilno i relativno trajno, tako da suprostavlja velike grupe ljudi po osnovnim dimenzijama ljudske prakse. Govori o pet indikatora:1. Podela na komandno-planski i izvedbeni rad. Sa vrha se definiu osnovni pravci razvoja, distribucija resursa, kontrola aparata prinude; srednji nivoi operacionalizuju opte komande. Ovaka struktura u socijalizmu je institucionalizovana u tzv. nomenklaturnim listama. Prvi nivo republiki funkcioneri i direktori stratekih preduzea; drugi nivo optinski funkcioneri i direktori velikih preduzea; trei nivo direktori malih i srednjih preduzea (kraj planskog rada); etvrti nivo nii rukovodioci; peti nivo bez komandih ovlaenja (izvedbeni rad).2. Materijalni status Uslovi ivota se ne mogu izvoditi iz vlasnitva, ve iz poseda dobara. Uzeto je pet pokazatelja: ukupan novani prihod domainstva, povrina stana po lanu, posedovanje dodatnog stana, vlasnitvo automobila, vlasnitvo luksuznih dobara. Razlike ima ali ne drastine u vrhu su rukovodioci, a nemanuelni bolje stoje od manuelnih. Najvee razlike su u primanjima, a najmanje kod povrine stana.3. Obrazovanje u socijalizmu nema primarnu, ali ima izvedenu ulogu i javlja se kao inilac koji odvaja rutinske slubenike od povlaenih kategorija. Nivo i vrsta obrazovanja utiu na celokupan pogled na svet, oblikujui specifian nain ivota razliitih slojeva. Za istraivanje je korieno pet kategorija: univerzitet, gimnazija i srednje kole, osmogodinje, nepotpuno osmogodinje, bez kole.

4. Podela na manuelni i intelektualni rad. Slubenici su svrstani meu radnike, a ne u srednju klasu, jer danas nije bitno dal neko dri lopatu ili olovku. Nije u pitanju samo podela na sadraj zanimanja ne/intelektualnost ve je bitan i drutveni oblik ne/autonomnost. Postoje ljudi koji nisu na komandnim poloajima a imaju autonomnost. to sledi iz strunosti tj. diploma obezbeuje autonomnost. Kategorije: intelektualni rad (mentalni i autonomni, rad politikih rukovodilaca i direktora), preteno intelektualni rad (mentalni i delimino autonomni, nii rukovodioci i strunjaci), meoviti rad (delimino i mentalni i autonomni, privatni obrtnici i poljoprivrednici), preteno manuelni (nementalni i delimino autonomni, rad slubenika i kv radnika), manuelni rad (oba ne, rad nkv radnika).5. Podela na mesto ivljenja grad/selo. Graani imaju niz privilegija i zato imamo velike migracije. ivot u gradu je kljuan za drutveni poloaj, ivotne anse su vee u gradu. Kategorije: republiki centar, makroregionalni centar, regionalni centar, ostala gradska naselja, sela. Dananje drutvo nije drutvo vee jednakosti, ali to ne znai da je ono drutvo bilo drutvo jednakih.16. Drutveni sukobi u SFRJ

POLITIKI: 1. Sukobi vezani za konstituisanje (1941-1953.). Formira se akter koji igra dvostruku ulogu: pokuava da ponovo organizuje dravu koja je doivela slom, ali i da rekonstruie drutvene odnose u Jugoslaviji, tj. da uspostavi novi socijalistiki tip drutva.

- Sukob sa buroazijom (1941-1947.) nain drutvene reprodukcije, socijalizam protiv kapitalizma. Unitena drutvena struktura (aparati prisile biveg sistema), a i njeni lanovi, kao kapitalisti ne kao pojedinci oduzeta im je imovina. Ovaj sukob nije bio ozbiljan, jer je buroazija bila slaba i pre rata nije imao velike posledice tj. nije doprineo razlikovanju jugoslovenskog sistema.- Sukob sa seljatvom javio se prvo krajem 1941. kada su pokuali da oduzimaju zemlju i ubijaju bogatije seljake (ubrzo su shvatili da je to greka, jer su se svi seljaci uplaili, pa je poelo povlaenje iz partizanskog pokreta). To je uticalo da do 1943. partizanski pokret ima marginalnu ulogu u Srbiji. Ovaj sukob se razbuktao nakon 1948., kada je ubrzan proces kolektivizacije zbog sukoba sa Staljinom (kao dokaz nomenklature da se ne razlikujemo od njihove vrste socijalizma). Prisilno stvaranje zadruga je dovelo do otpora seljaka (pasivnog, aktivnog, ponegde i oruanog), to je bilo legitimizacijski nedopustivo u trenutku kada je celo drutvo bilo ugroeno, pa je ovaj proces naputen poetkom 50ih, nakon godinu-dve. Dozvoljeno je imati u vlasnitvu do 10 hektara zemlje, a poto ogromna veina nije ni imala vie ovo je bilo dovoljno za legitimaciju. Ovo je dovelo do rasta legitimiteta sistema i privatnog vlasnitva, to je dovelo do specifinosti sistema. - Sukob sa Informbiroom iz 1948. Radilo se o tome da li e nomenklatura biti meunarodnog karaktera, a njen vrh biti u Moskvi ili e njen vrh biti Jugoslovenski. Ovaj sukob je odredio oblik socijalizma u Jugoslaviji, ali i spoljni poloaj Jugoslavije (doveo do formiranja pokreta nesvrstanih). Imao je dve dimenzije: spoljanju i unutranju. Spoljanja dimenzija ovog sukoba je iskljuenje zemlje (politiko i ekonomsko) iz zajednice socijalistikih drava, kao i pretnja invazijom (koja ipak nije bila ostvarljiva jer je izgraen jak represivni aparat tj. vojska i sistem je imao legitimitet, ali i zbog mogunosti intervencije zapada. Ipak, ova pretnja je trajala nekoliko godina kao mogua). Unutranja dimenzija - zahvaljujui propagandi koja je ranije proklamovala SSSR kao predvodnika socijalizma, ljudi su sada bili u problemu za koga se opredeliti; neki su se neoportunistiki opredelili za Staljina (brz, surov i neselektivan obraun sa staljinistima Goli otok).

2. Sukobi vezani za reprodukciju sistema (1953.-1980.) proizilaze iz funkcionisanja sistema. Vezani su za uspostavu nomenklature kao jedinstvene hijerarhije, da se odri nadreenost nad niim poloajima, dok su nii poloaji teili da odre autonomiju u odnosu na vie. Tendencije ka autonomiji su vodile ka decentralizaciji kako teritorijalnoj tako i funkcionalnoj.- Sukob sa ilasom pokuao da kritikuje Jugoslovensko drutvo, uzimajui doslovno tekstove pisane za sovjetski savez. To je shvaeno kao nedostatak poslunosti prema viim u hijerarhiji (iako je bio 4-5 u hijerarhiji), pa je morao biti odstranjen. - Sukobi vezani za pokuaje za veu autonomiju republikih delova nomenklature - studentski protest je pretio da srui sistem, jer je i on po prirodi bio socijalistiki orijentisan. Reakcija je pokuaj oivljavanja nacionalizma kao mobilizatorskog principa koji je direktno neprijateljski bio ovim studentskim zahtevima (rast studentskog nacionalistikog pokreta koji je ohrabrivan odozgo u Hrvatskoj). Do toga je dolo jer je ve 1969. dolo do odluke o teritorijalnoj decentralizaciji (prethodno je tome doprineo obraun sa Rankoviem - eleo vrstu centralizaciju nomenklature). Okonano je tako to je republiko rukovodstvo uklonjeno, kako ne bi ugrozilo sistem svojom autonomijom, kako se ne bi otrglo kontroli (radi se o Hrvatskoj nomenklaturi). Ipak, nije ukinuta institucionalna osnova koja je omoguavala relativnu autonomiju republike od centralne uprave ustavni amandmani koji su dravu proglasili konfederacijom ugraeni su u ustav iz 1974.

- Sukob sa tehnokratijom kada su velika preduzea ojaala svoju samostalnost, pojavila su se kao akteri koji imaju mo iako ne pripadaju nomenklaturi (izgledalo je da mogu da donose odluke bez nomenklature, bez njenih pravila). Institucionalna osnova ranije (trinog socijalizma) je bila regulisana spolja preko banaka i kadrovski. Ovo prvo umanjeno bitno kada su preduzea postala jaka, pa nisu zavisila od banaka, a ljudi u njima su postali toliko moni (imali su javni ugled) da nije bilo lako upravljati njima preko kadrovskih procedura. Dakle, stvar je obavljena tako to je reeno da su drutveni problemi u Jugoslaviji rezultat jaanja tehnokratije kao negativne drutvene pojave, pa je u istom talasu kad je smenjeno hrvatsko politiko rukovodstvo smenjeno nekoliko hiljada direktora (najvie u Srbiji), jer su navodno porasli kao klasa (tehnokrata), a preduzea su decentralizovana preko udruenog rada, pa je postalo nemogue da se formira grupa ija bi mo poivala na upravljanju preduzeem. Tokom 60ih raste autonomija menadera, dok Ustavom 1974. dolazi do jaanja elemenata komandne ekonomije, a tokom 80ih ponovo jaaju menaderske strukture.- sukobi sa drugim drutvenim grupama. Sukob sa studentima 1966/68. a zavrava se 1971/72. drugi oblik su trajkovi. Iako ovo vie spada u ekonomske sukobe, zbog sastavljenost podsistema, svaki trajk je sadrao elemente i politikog sukoba.3. Sukobi vezani za raspad sistema (1980-1990.) institucionalna osnova ovog sukoba je postavljena ustavom iz 1974. koji je stvorio okolnosti u kojima temeljni problem reprodukovanja nomenklature - nestanak vrha nije mogao biti nadometen, nomenklatura se nije mogla rekonstruisati kao dosledna hijerarhija, niko nije imao ovlaenje da postavi vrhovnog vou. Predstavnici nomenklature na republikom nivou tada dobijaju pravno uporite za svoju autonomiju (neki vid dobija i KiM i