Socijalni razvoj u ranom detinjstvuSticanje socijalnog i ličnog identiteta• Polni identitet• Etnički i rasni identitet Razvijanje sposobnosti upravljanja sobom• Internalizacija• Samo-kontrola Agresivnost i prosocijalno ponašanje• Razvoj i faktori agresivnosti• Kontrola agresivnosti• Razvoj prosocijalnog ponašanja Pojava novih emocija Sticanje pozicije u socijalnoj grupi  

Socijalni razvoj Frojd- egoizam i zadovoljstvo vs. altruizam i

pripadanje zajednici

Dvostrani proces u okviru kog deca postaju integrisana u svoju zajednicu i istovremeno razvijaju svoje osobenosti kao zasebne individue.

Socijalizacija- proces putem koga deca usvajaju standarde, vrednosti i znanja svog društva.

Formiranje ličnosti- proces putem koga deca dolaze do osobenih i doslednih načina doživljavanja i ponašanja u raznovrsnim kontekstima.

Ličnost = temperament + karakter + sposobnosti; socijalno iskustvo- emocionalna i kognitivna obradasticanje svesti o sebi u odnosu na druge

Socijalni i lični identitet Identifikacija- proces oblikovanja ponašanja osobe

prema osobi kojoj se divi

svesti o sebi kao zasebnoj ličnosti, istovremeno i kao pripadniku određene socijalne kategorije- lični i socijalni identitet.

izgledati, ponašati se, osećati se, biti kao druga značajna osoba - selektivno usvajanje njenih karakteristika (+/–), pozitivna i negativna identifikacija

Polni/rodni identitet- određuje druge brojne uloge- biološko i kulturološko određenje -kako shvataju i tumače?

Mehanizmi identifikacije: diferencijacija, solidarisanje, imitacija i socijalno učenje, kognitivne šeme

Primarna (primarma sličnost, biti blizu, 2. god.) i sekundarna identifikacija (biti „kao“, 3.god.);Frojd- mehanizam odbrane i razvoja Super ega

Mehanizmi identifikacije- Frojd Identifikacija kao proces diferencijacije -

razrešavanje Edipovog konflikta kod dečaka, prevazilaženje straha (identifikacijom) i krivice (potiskivanjem) okretanjem od majke kao ocu

Identifikacija kao proces empatije i solidarisanja- razrešavanje konflikta devojčica sa majkom, prevazilaženje straha i krivice vraćanjem njoj. Isti objekat primarne i sekundarne identifikacije

Implikacije bioloških razlika i razlika razvojnih dinamičkih procesa na vrednovanje razlika - manja diferencijacija - manji stepen nezavisnosti i manja razvijenost ličnosti (anatomska inferiornost = racionalnost, osećaj pravde, spremnost na izazove)

Mehanizmi identifikacije-ČodorovaKritika:

Odbrane nisu jedini izvor identifikacije

Diferencijacije nije isto što i razvoj

Dva razičita puta, ali ne i različite vrednosti razvojnih ishoda

Dvosmeran proces - roditeljski doživljaj sličnosti i različitosti u odnosu na sinove i ćerke

Muškarci -identitet kroz odvajanje; kao rezultat toga oni doživljavaju intimnost ugrožavajućom.

Žene- postižu identitet kroz afektivnu vezanost, doživljavaju da su ugrožene odvajanjem; empatija, potrebe drugih

Razlike su komplementarne

Kritike Frojdovog shvatanja razvoj žena nije inferioran razvoju muškaraca-

biološko prvenstvo ženskog pola. Polni organi i mozak svih ljudskih embriona u početku prolaze ženski put razvoja; muški pol modifikovan delovanjem muških hormona. Manja diferencijacija nije i manji razvoj (K.Giligen)

Polni/ rodni identitet nije posledica razrešenja Edipovog kompleksa, jer se aspekti formiranja identiteta mogu utvrditi dosta pre uzrasta na kome Frojd pretpostavlja da se on razrešava

roditelji su primarni nosioci seksualnih fantazija. Poremećaji u formiranju identiteta su rezultat psiholoških trauma koje izazivaju roditelji koji seksualno zloupotrebljavaju ili zavode svoju decu, a ne dečije nesposobnosti da razreše infantilne seksualne želje

Polni identitet- posmatranje i imitiranje Identifikacija nije rezultat konflikta želja i

strahova i krivice- već rezultat posmatranja i imitiranja moćnih odraslih i nagrađivanja za polno prikladno ponašanje (i bez nagrade).

Uslovi – dostupnost (direkna i indirekna), pažnja, pamćenje i jezik, motorička reprodukcija, motivacija (nagrada) - Bandura,

selektivnost potkrepljivanja prema polu;

Øpolno određena preferencija nagrade;

Polni identitet- kognitvna šema Kolberg- Identifikacija kao rezultat kognitivne sposobnosti prepoznavanja sebe kao člana socijalne kategorije

Dete aktivno sebe konstruiše i strukturiše vlastito iskustvo- pojmovni razvoj, kategorizacija

Polna šema (Sandra Bem), mreža asocijacija vezana za kulturna shvatanja polnih uloga koja se primenjuju u ponašanju; Skript za upravljanje vlastitim ponašanjem i strukturisanje opažanja sredine

Polni identitet- kognitvna šema Nagrada- intrinzička vrednost ponašanja – ne

postaje se dačak da bi dobio nagradu, već zato što je dečak, radi stvari prikladne za dečake, a samo ponašanje je nagrađujuće; u prilog tome ide i sposobnost kontrole sredine i odobravanje

Polna uloga- razlike u preferencijama igre i igračaka, načina ponašanja u sukobu (2.5 god.); kada se razvija? -prepoznavanje pola na slikama (26-36 m.)- igra sa decom istog pola, manja agresivnost devojčica- postepeno izgrađivanje konstrukta pola i pre uočavanja anatomskih razlika (nošenje beretke)

Stereotipi o maskulinosti i femininosti i polni egalitarizam; kako se razvija?- priroda vs. iskustvo

Etnički i rasni identitet Deca stiču svest o etničkom identitetu oko

četvrte godine. Njihovi stavovi prema rasi ili naciji u velikoj

meri zavise od toga kako je njihova socijalna grupa opažena u društvu kao celini.

Negativno samovrednovanje pripadnika manjinske grupe (internalizovana opresija) - izbor belih i crnih lutaka (Klarkovi); uticaj porodice; nagrađivanje izbora crnih lutaka dovodi do opadanje preferencije belih lutaka;

https://www.youtube.com/watch?v=tkpUyB2xgTM

Clark doll experiment

Sposobnost upravljanja sobom Socijalni standardi koje prezentuju odrasli modeli sa

kojima se deca identifikuju postaju osnova za dečije početno suđenje o dobrom i lošem ponašanju i osnov za samoprocenu (kada mama viče na mene, ne volim sebe)

Pridržavanje pravila i bez nadzora

Heteronomna moralnost -suđenje prema autoritetu, zakonu i ishodu (mrlje od mastila). Moralnost prisile- Pijaže

Autonomna moralnost- razumevanje arbitrarnosti pravila, njihovo preispitivanje i menjanje

Internalizacija socijalnih uloga i standarda ponašanja obezbeđuju deci okvir za postizanje kontrole nad vlastitim impulsima i bez nadzora

Savest i osećanje krivice- unutrašnji rascep -posmatrač i posmatrani; želja i zabrana; Super ego

Kultura oblikuje sadržaj savesti i određuje proces razvoja savesti (interakcija sa zamišljenim autoritetom- Vigotski)

Sposobnost upravljanja sobomSamokontrola zahteva odolevanje i inhibiciju aktivnosti. Ponašanje u skladu sa očekivanjima sredine i bez nadzora.

Četiri vrste inhibicije (Maccoby):

inhibicija pokreta- lakše inicirati, nego zaustaviti se (leti, leti...)

inhibicuja emocija- emocionalna kontrola, kontekst (odsustvo majke)

inhibicija zaključaka- promišljanje odgovora (kognitivno procesiranje- medijacija)

inhibicija izbora- kratkoročni i dugoročni hedonizam (mala i velika čokolada- do 12g.)

3 faze razvoja samokontrole- od spolja ka unutra- zrelost, kognicija (planiranje, razmišljenje); zadatak lavirinta- samoregulacija

Faze razvoja identiteta- EriksonUticaj sredinskih faktora na razvoj. Svaka faza ima specifičan zadatak i potencijal za krizu. Razvoj tokom celog života

1) Poverenje – nepoverenje- prva godina

2) Autonomija- stid, sumnja – druga godina

3) Inicijativa- krivica – 3- 6 godina

4) Odgovornost – inferiornost -6 -12 godina

Faze razvoja identiteta- Erikson5) Identitet- konfuzija- adolescencija; odnos sa

vršnjacima, šta i kakav/va želim da budem

6) Intimnosti – izolacija- mladi odrasli (22-30 g.);partnerski odnos

7) (Re)produkcija – stagnacija- srednje odraslo doba (30-50 g.); roditeljski i profesionalni odnos

8) Integritet- očaj -starije odraslo doba (50 – 65 g.), životni smisao, odnos prema dotadašnjem iskustvu i ostvarenost ciljeva

Agresivnost Deca ispoljavaju začetke agresivnosti / besa odmah

nakon rođenja- udaranje, besni plač- reakcija na frustraciju

Agresivnost u smislu postupka s namerom da se povrede drugi, ne javlja se do druge godine života- pseudo-agresija.

Instrumentalna agresija je usmerena na dobijanje željenih sredstava.

Neprijateljska agresija -njen direktni cilj nanošenje bola drugoj osobi- osveta, dominacija. Emocionalna povreda već sa 18 m- svest o tuđim osećanjima (zadirkivanje, uništi tuđu igrački, pauk,..)Faze- pojava sukoba interesa (posedovanje)- fizički sukob opada, a povećava se verbalna agresija; sukob bez interesa- neprijateljska agresija; Polne razlike- dominacija agresivnosti dečaka- rodne uloge

AgresivnostObjašnjenja

Evoluciona perspektiva- agresija je viđena kao prirodna posledica borbe za preživljavanje i produžetak vrste- kompeticija.

Sredinski podsticaji- agresivnost može porasti kod dece ako su direktno nagrađivana za to (uspešni ishodi- pažnja, pobeda, povlačenje žrtve, prinuda- koersivni model)

Tendencija imitacije agresivnog ponašanja drugih (Bandutara – Bobo lutka)- vrsta modela; kros-kulturalna istraživanja

Kontrola agresije Evoluciona perspektiva- razvoj socijalne

hijerarhijske dominacije koja kontroliše agresiju.

Mitovi o katarzi i kažnjavanju kao sredstvima kontrole agresije:katarza- isprazniti agresivni nagon na bezbedan način- bez efekta -exp. frustacija i davanja „šokova“ posle i bez katarze, efekat interpretacije, potkrepljujući efekat pražnjenjakazna- ne smanjuje, već povećava agresiju, negativni efekti, situaciono dejstvo- pomeranje; efikasnija kazna uz doslednost i pozitivnu identifikaciju, primerena, ne sadrži agresiju

Kontrola agresije Efikasna sredstva za kontrolu agresije: Ø nagrade za neagresivno ponašanje Øignorisanje agresije – izostanak nagrade pažnjomØ pažnja usmerena ka žrtvi- ne postiže efekat kod

žrtveØ kognitivni trening koji podstiče decu da:§ razmotre negativne posledice agresivnog ponašanja na

sebe (da ne rešava, već uvećava problem, kontraagresija)

§ razmotre negativne posledice na druge ljude (empatija sa povređenom žrtvom)

§ razviju druge načine rešavanja problema.

Prosocijalno ponašanje Ponašanja za dobro grupe, ne za ličnu dobrobit Altruizam, saradnja, pomaganje, deljenje i drugi

prosocijalni postupci mogu se videti već u prve tri godine života.

Evoluciona perspektiva- sredstvo produženja vrste, suprotno jedinki, ali uzajamnost ima efekat opstanka, više od srodstva

Empatija – sposobnost da se oseti šta druga osoba oseća –osnova za razvoj prosocijalnog ponašanja

Prosocijalno ponašanje Empatija- 4 stupnja (Hofman)- Stadijumi u

razvoju empatije prate razvoj jezika i smanjenje egocentrizma

Ørani fenomen “emocionalne zaraze”‘-prvi meseci

Øtešenje prisutne osobe - često neadekvatno – početak samosvesti, 2.god.

Ørazumevanje stanja drugih i bez prisustva- uloga jezika- predškolski uzrast

Øbriga o opštem stanju drugih- ne samo emocije; stanje i položaj druge grupe- od 6-9 god.

razumevanje osećanja, a suprotni efekat- razumevanje nije isto što i saosećanje (radost zbog patnje).

Prosocijalno ponašanjePodsticanje razvoja

eksplicitno modelovanje -ponašanje odraslih uz ljubav;

indukovanje-verbalno objašnjenje (ponos, želja da budu odrasli, briga za druge); za stariju decu, manje efikasno

negativni efekti nagrađivanja – motiv dobiti

Nove emocije Povećane kognitivne sposobnosti u kombinaciji sa

uvećanim socijalnim znanjima vode pojavi sekundarnih emocija, povezanih sa procenom Selfa u odnosu na druge:

stid (kad smo predmet nepoželjne pažnje),

krivica (neuspeh ispunjenja standarda ili nanošenje štete)

zavist (kad drugi ima ono što želimo za sebe),

ponos (prevazilaženje standarda i nagrađivanje od drugih)

Uslov- svest o sebi (ogledalo)

Postepeno prepoznavanje tuđih osećanja

Socijalni statusPozicija u socijalnog grupi

zadovoljiti lične interese i biti prihvaćen („ptica sa zlatnim krilima“- dilema težnje ka savršenstvu i konformiranja drugima; „ko se hvali, taj se kvari“).

deca stiču i svest o sebi i svojoj ličnosti u ostvarivanju osobenog načina odnošenja sa ljudima, kako prosocijalnog, tako i antisocijalnog.