Soc. Naselja.1

8/9/2019 Soc. Naselja.1

1/28

49

aleksej kijuhasUniverzitet u Novom SaduFilozofski fakultetOdsek za sociologiju, apsolvent [email protected]:316.42

Dinamika drutva kao

urbana dinamika: kaobnovi urbane sociologijeSaetak

Kljune rijei

U tekstu se analizira ideja prema kojoj je dinamika savremenogdrutva zapravo urbana dinamika, to je prva teza programskog

rada Miela Basana. Iz ovakvog meuodnosa izvode se zakljuci ourbanoj sociologiji kao ispravnom i nunom analitikom okviruza razumevanje ovih dinamikih procesa. Ovakav kontekstsavremenog drutva nesumnjivo vodi obnovi urbane sociologijei novom impulsu unutar te tradicionalne socioloke discipline.

drutvena dimanika, urbana dinamika, globalizacija, urbanasociologija, savremeni svet.

Uvod

U dva programski pisana rada Miel Basan bavi se mogunostimaurbane sociologije u kontekstu dinamike savremenog drutva

aleksej kijuhas Dinamika drutva kaourbana dinamika: kaobnovi urbane sociologije

diskrepancija

sijeanj 2007.svezak 8 | 12 broj


2/28

Sam Basan otpoinje svoju tezu time to skicira nekolicinu procesa kojima demonstrira zavretak industrijskog doba: procesmondijalizacije, pojavutehnonauke, individualizaciju,krizu ovekove okoline i drugaiju meuklasnu kon iktnost(Basan et al., 2005:229-230). Svakako, Basanova promiljanja na

tu temu nipoto nisu usamljena jer ove paradigme nesumnjivo postaju vodee i najpropulzivnije kada je re o savremenomnaunom promiljanju pozne moderne.1 Na delu je konvergencijamarksista, teoretiara svetskog sistema, funkcionalista,1 R. Robertson navodi kako su jo Sen-Simon, Kont i Marks za centralnutemu svog teorijskog i politikog rada uzeli ono to je kasnije nazvano globalizacijom, kao i da u radovima Dirkema, Vebera i Zimela imamnogointeresovanja za globalizaciju (Robertson, 2003:192 i dr; up. Pui, 2000:174-175). Iako se teza o jedinstvenom svetu nesumnjivo javlja relativno rano meusociolozima (npr. Moore, 1966), pitanje je koliko je metodoloki ispravnonavoditi socioloke klasike kao anticipatore fenomena globalizacije, uzevi uobzir paljive preporuke i zahteve Roberta K. Mertona o fenomenu kontinu-iteta u sociolokoj teoriji (Merton, 1999:56-76). Najverovatnije je prva pravaanticipacija (savremene) globalizacije dola od strane M. Mekluana i njego- vog konceptaglobalnog sela (Mekluan, 1973).

aleksej kijuhas Dinamika drutva kao

urbana dinamika: kaobnovi urbane sociologije

50

(Basan, 2001; Basan et al., 2005). Prva teza jednog od ovihradova direktno (po)vezuje savremene drutvene promene sa promenama u gradu:[u]rbana dinamika je tesno povezana sdinamikom drutva (Basan et al. 2005:229). Ovaj rad nastoji da problematizuje tu tezu. Ukratko e biti opisani procesi dinamikesavremenog drutva, a potom e se ilustrovati njihovoitanje(Lin, 1974:3-8) u urbanom. Bie pokazano kako se savremenidrutveni fenomeni zaista odlino reflektuju u urbanomfenomenu i kako je iz ovih razloga urbana sociologija adekvatani potreban analitiki okvir za razumevanje tih procesa. Otudovojtradicionalnoj sociolokoj disciplini ne predstoji nitadoli teorijska i metodoloka obnova.

Diskrepancija



3/28

Kada je o Basanovojmondijalizaciji odnosno globalizaciji re,(pod)razumevaju se globalno nametanje neoliberalne ekonomijei ideologije, odnosno intenzi kovana meuzavisnost te krizanacionalne drave. Uprkos postojeem rivalitetu teorijskihkoncepata o ovom procesu1, tema globalizacije uveliko je poznata, te e ovde biti skicirani samo osnovni segmenti ovedinamike savremenog drutva.

2 L. Skler navodi etiri osnovna rivalska shvatanja globalizacije: svetsko-sistemski pris-tup, model globalne kulture, model globalnog drutva i model globalnog kapitalizma(Skler, 2003). Poznata je i podela debatera o globalizaciji na hiperglobaliste, skeptikei transformacioniste iznesena od strane D. Helda (Held, 2003). Izmeu ostalog, globalizacija se interpretira i kao intenzi kacija procesa modernizacije (Gidens, 1998: 69;Robertson, 2003: 186-188), puka internacionalizacija (Skler, 2003: 32), prerueni kolonijalizam ili postmoderna tendencija (Hardt i Negri, 2003: 105-122), odnosno tek ideolokamisaona konstrukcija u funkciji maskiranja stvarne dinamike savremenog drutva(Volerstin, 2003; Kellner, 2002: 286).

veberijanaca i drugih savremenih teoretiara oko pozicijeglobalizacije kao determiniueg trenda savremenog doba(Kellner, 2002: 285).

Dinamika savremenog drutva

Postoje valjani, objektivni razlozi za miljenje da proivljavamoveliku povijesnu tranziciju

[Giddens 2005: 25]

Jedan od vodeih svetskih ekonomista, ali i direktnih uesnika

u ovim procesima, nobelovac D. E. Stiglic vrlo fokusiranonavodi kako se iza ovog lepljivog termina krije banalan i predvidiv proces uklanjanja barijera slobodnoj trgovini i vroj


51

Diskrepancija


3 Kritiari globalizacije neretko nastupaju sa politiki konzervativnih inacionalistikih pozicija antiamerikanizma. O svoj pogrenosti reenja krizemodernosti kroz povratak naciji i nacionalizmu vidi (Hardt i Negri, 2003:95-104), a za uporednu i taksativnu analizu ideologijaglobalista iizolacionista vidi (Tripkovi, 2000:69-71).


4/28



52

integraciji nacionalnih ekonomija (Stiglic, 2004: 9) dok Heldnavodi irok stav kako je posredi produbljivanje i ubrzavanjesvetske meuzavisnosti u svim drutvenim aspektima (Held,2003: 48). Koliko god uski ili iroki ugao posmatranja usvojili1,ovaj dinamiki proces fundamentalno menja mnoge drutveneodnose: smanjuje trokove i ubrzava komunikaciju i transportrobe, usluga, kapitala i znanja, vre integrie zemlje i stvaranove globalne institucije. Ova dinamika savremenog drutva bitno i nedvosmisleno utie na svakodnevne egzistencije velikog broja ljudi, iji je tipian indikator injenica ulinih bitaka isnanih demonstracija kao reakcija na skupove koji usmeravaju pravac globalne ekonomije. Svet koji nastaje svet je radikalnediskrepancije izmeu bogatih i siromanih2, i ovo (p)ostajefundamentalna injenica drutvene strukture savremenog sveta.Ni Gidens, bez obzira to globalizaciju ne smatra odvojivomod jednog ireg procesa modernizacije, ne proputa da navedekako dinamika savremenog drutva po svojoj irini i snazi

preobraaja ipak prevazilazi sve ranije dinamike (Gidens, 1998:16; Giddens, 2005: 25, 32 i dr). Ono to je upitno zapravo je pitanje(dis)kontinuiteta ovih procesa. 3

4 Prema zvaninim statistikim podacima Svetske banke, tokom poslednjedecenije 20. veka stvarni broj ljudi koji ive u siromatvu porastao je za skoro100 miliona, simultano sa prosenim godinjim rastom svetskog dohotka od2,5% (nav. prema Stiglic, 2002:19). Raspon u prihodima izmeu 20% popu-

lacije na vrhu po primanjima i 20% koje se nalazi na dnu tabele bio je 30:1 u1960, 60:1 u 1990. i 74:1 u 1997. godini (nav. prema Dokmanovi, 2002 :31).5 Uz kontinuitet ranijih drutvenih oblika u (post)modernom dobu, mogu selocirati i diskontinualne pojave u odnosu na svet oblikovan prema prohtevi-ma manesterskih fabrika. Volerstin navodi kako su posredi procesi kojiradije imaju svoje vremenske prekretnice u 1450. i 1945. godini (godinama poetka i ekspanzije kapitalizma), a ne (toliko) u kolapsu SSSR devedesetih

Diskrepancija


Kao to i sam Basan napominje (Basanet al., 2005:230), klasinaklasna struktura doivljava transformacije (up. Gorc, 1982),


5/28

Fundamentalni procesi koji determiniu dinamiku savremenogdrutva mogu se skicirati kroz fenomene odvajanja vremena i prostora, iskorenjivanja drutvenih sistema i re eksivnogureivanja i preureivanja drutvenih odnosa (Gidens, 1998: 26i dr.). Ovaj (veoma izraeni) dinamizam modernosti vodi dooslobaanja od lokalnih obiaja i postupaka, prenosa racionalneorganizacije svuda po globusu i stvaranja jedinstvene globalneistorije i u samom je temelju procesa koji nazivamo globalizacijom,

te stvaranja nove drutvene forme individualizovanog drutvanesamostalnih (Bek, 2001: 162). Paradigmatski trendovi dinamikesavremenog drutva (vidi Bredo i Valas, 2003: 283-296) moguse locirati u fenomenima veeg povezivanja i konsolidacijeglobalne ekonomije, fragmentacije formalnih politikih struktura,globalnog rasta stanovnitva i rasta ekoloke svesti, odnosno


53

Diskrepancija


(Volerstin, 2003:92-93). Pojedini autori (npr. Kotlica, 2002; Volf, 2003:304-306) povezuju savremenu globalizaciju sa periodom evropske istorije od 1870-1913. godine, a Volerstin je paradigmatski vezuje za kraj petnaestog i poetakesnaestog veka (Wallerstein, 1986:21-269). Ovom gleditu suprotstavlja seKastels, navodei kako kapitalistika ekonomija u 16. veku nije bila globalna ikako onatek sada postaje takva (Kastels, 2005:184).

7

ime i kon ikti izmeu drutvenih grupa sve ee gube klasnikarakter1 i fokusiraju se na identitete druge vrste, poput religijskih(Hantington, 2000). Istovremeno, strukturalno se potkopavaorganizovanje radnike klase i transformie osnova potencijalneklasne borbe, menjajui subjekt rada i pobune (Hardt i Negri, 2003:56-62). Moe se braniti teza prema kojoj se savremena drutvenadinamika vie ne moe shvatati u kategorijama klasa (Bek, 2001:59) poto mnoge tradicionalne privredne delatnosti (i radna mesta)doivljavaju radikalnu transformaciju ili iezavaju.2

J Jer beda je hijerarhijska, smog je demokratski kako to ilustrativno navodi(Bek, 2001:54).7

Vidi npr. Rifkin (2003); Boli (2000); Klajn (2003: 281-328).

6


6/28

Dinamika savremenog drutva ili globalizacija nije neto tose tie (samo) velikih sistema, ve ona utie na na svakodnevni iintimni ivot1, kao i na svakodnevne interakcije i ponaanje premadrugima. Javljaju se globalna homogenizacija kolstva (Barloui Robertson, 2003), globalna kontrola hrane (Lejman i Krebs,2003), globalna kontrola bolesti i leenja (Harvardska radnagrupa za nove i vaskrsle bolesti, 2003), a diskursi o globalnojkulturi odavno su postali opte mesto savremene sociologije.

Niantiglobalizacijski terorizam nije mogu bez onoga to semisli pod globalizacijom (Giddens, 2005:11).

8 Vidi Giddens (2005: 33); (2003: 65-71); Bek (2001: 173-234). Posebno inspi-tivna je Gidensova opaska kako su norme i vrednosti savremene liberalnedemokratije postale norme, nain ponaanja i idealne vrednosti unutar emo-

tivne veze izmeu dva partnera vidi Giddens (2005: 72-73).

Globalizacija se, u kontekstu zemalja u razvoju neretko smatrasamo novom fazom eksploatacije, odnosno kolonijalizma(Goldsmit, 2003).1 Savremeni kolonijalistiki mehanizmi



54

Diskrepancija


sve vee polarizacije ivotnih izgleda i uveanja problemaetniciteta.Dve glave imperijalnog orla globalizacijskih procesasu pravna struktura/konstituisana mo (red i mir) i pluralnomnotvo proizvodnih stvaralakih subjektivnosti globalizacije,kako smatraju (Hardt i Negri, 2003:62). Kastels pie kako imamo posla sanovim drutvom koje jesainjeno od mrea ijudinamiku karakteriu nova tehnoloka paradigma, globalizacija,hypertext(odnosno Internet) kao kima nove kulture, kriza drave i porodice, kao i progres naunog znanja (Castells, 2000:693-695).

9 Ovu tezu paradigmatski osporavaju Hart i Negri navodei kako se kapitalistikahijerarhija, odnosno potinjavanje formalno suverenih nacionalnih dravatemeljno razlikuje od kolonijalnog tipa vlasti, jer upravo kraj kolonijalizmaznai ustolienje novih oblika vladavine iprijelaz [imperijalizma] prema Imper-iju (Hardt i Negri, 2003: 121), kao novog tipa moi shvaene u bitno fukoovskomkljuu. Za ove je autore ameriki rat u Vijetnamu bio poslednji imperijalistiki


7/28

usmereni prema zemljama u razvoju mogu se sintetisati unekoliko procesa: uspostavljanja lokalne elite, unitavanjadomae privrede, i stvaranja visokih zajmova kao preduslova(neo)kolonijalnog statusa.2 Imajui na umu marksovski shvaenu prvobitnu akumulaciju kapitala, globalizaciju je moguesmatrati ovakvimprvobitnim procesom (vidi Sites, 2000). Van svake sumnje, iz analize dinamike savremenog drutva nesme biti izostavljena ni idejna/ideoloka sfera, odnosno analizafenomena neoliberalizma. 3

Kao to je poznato, dinamika savremenog drutva iglobalnodezorganizovanog kapitalizma (Bek, 2003: 142), neretko se nazivaneizvesnom, hirovitom, iaenom1, odnosno odbeglom(Giddens, 2005: 23). U kritici ovakvog sveta, niti sreenog,niti sigurnog, esto se (ne)voljno udruuju i socijalisti ikonzervativci, i postmodernisti i fundamentalisti, i nacionalistii feministi (Vuleti, 2003: 24), neretko prenebreui injenicukako im zapravo smetaju razliite stvari. Dinamika savremenog

drutva takva je da i kada (nauno validne) analize te dinamikezazvue orvelijansko pesimistiki, ove distopijske pretpostavke


55

diskrepancija


10 Za saet pregled pogubnih uticaja dinamike savremenog drutva na zemljeu razvoju vidi Kor, 2003.11 Volerstin navodi kako je zapravo re o agresivnom konzervativizmukakavse nije javio jo od 1848. koji nastoji promeniti restributivnu politiku drave blagostanja na nain da vei deo odlazi viim a ne niim klasama. (Volerstin,2003: 99). Stiglic ovaj program naziva udnom meavinom ideologije i loeekonomije (Stiglic, 2004: 13) i trinim fundamentalizmom (Stiglic, 2004:144), a Kelnerhegemonijskom ideologijom i praksom (Kellner, 2002: 289).A. Skot neoliberalizam smatra intrinzino globalizujuim projektom (Skot,2003:85). Kao to je poznato, ovu karakteristiku Gidens pripisuje modernosti(Gidens, 1998:68), a Bek raspodeli rizika (Bek, 2001:55).

rat, a Zalivski rat prviimperijalni (Hardt i Negri, 2003: 155-156).

12 Up.[u]rbana stvarnost se danas javlja pre kao haos i nered . . . nego kao predmet. (Lefevr, 1974: 70).


8/28

neretko bivaju ostvarene i ranije nego to je to bilo oekivano.Globalizacija, globalno umnoavajui debate o samoj sebiostvaruje se poput samoobistinjujueg proroanstva: dinamikasavremenog drutva dinamika je globalizacije i ona jeste nainna koji sada ivimo.2

Pozornica dinamike savremenog drutva o kojoj je ukratko bilo rei pozornica je koja se nalazi u gradu. Prvobitni saveznikovoj ideji svakako je demografske prirode1 : populacija ljudi ugradovima se izmeu 1960. i 1992. godine uveala za 1,4 milijarde(Gidens, 2003: 584). Takoe, gradovi su u istorijskom smislukao antisistemske enklave bili iskljuivi nosioci i preanjenovonastajue dinamike drutva: raspada feudalizma i nastajanjanovog industrijskog doba.2 Grad e nositi istu ulogu i u nastanku

postindustrijske ere iji se obrisi mogu nazreti. Kako bi to rekaoMamford,megamaina jeponovno sastavljena (Mumford,1986: 14), a toposmegamaine (od)uvek je bio grad. 3

14 Ali, analiza ne sme (o)stati samo na demografskim pokazateljima, jer jo je L. Virt naveo kako se stepen urbanosti ne moe precizno odrediti pomoudemografskog udela gradskog u celokupnom stanovnitvu (Virt, 2005: 111)15 Opirnije u: Antoni (1995: 230-236); Blok (1969: 376-377); Mumford (198 318-347, 414-451); Wallerstein (1986: 21-57); Benevolo (2004: 61-62 i dr). -nevolo navodi kako je i kriza sistema gradova u antici bila jedan od osnovnihinilaca raspada ove epohe (Benevolo, 2004:15).16 Luis Mamford (Mumford, 1988) anticipira znaajan deo procesa koje suovde nazvane dinamikom savremenog drutva, bavei se njima upravo u

Urbana dinamika: ka obnovi urbane sociologije

Istorija sveta je istorija grada[pengler, 1937: 111] Celo drutvo postaje urbano[Lefevr, 2005: 168]



56

diskrepancija


13 Vidi (Giddens, 2005:39). Istovremeno i iz ovih razloga globalizacija se po-kazuje kao jedan od kljunih procesa zarazumevanje vremena u kojem ivimo(Tripkovi, 2000:63).


9/28

Ovu injenicu ponajpre prepoznaju M. Kastels1 i S. Sasen,koji su sa pozicijetransformacionista (Held, 2003: 55-60)

Bilo da se posledice globalizacije i/ili irenja neoliberalizmaitaju kao odline (npr. Fukujama, 2002; fon Hajek, 2002; 1998)ili katastrofalne (npr. Burdije, 1999; omski, 1999; Hardt i Negri,2003; Klajn, 2003)1, one se itaju u urbanom. Sredinja takau kojoj se ukrtaju svi bitni aspekti modernizacije i (kasnog)

kapitalizma je grad kaoreprezentativni prostor moderniteta(Marinkovi, 1999: 245).

18

Za iscrpniji pregled a rmatora i kritiara globalizacije vidi Kellner (2002:285-286, 288-289 i dr).

Lefevrovska teza o gradu kao otisku drutva u prostoruzapravo je temelj ideje o uzajamnosti dinamike drutva idinamike gradova.1 Iz ovih razloga, deluje inspirativno teza prema kojoj je globalizacija stara koliko i gradska drutva (Pui,2000: 168), upravo u lefevrovskom kljuu nastajueg doba kao jednostavno urbanog (Lefevr, 2005: 166)

17Lefevr dinamiku savremenog drutva nije ni odvajao od urbane, nazivajui je urbanom revolucijom (Lefevr, 1974).

Iz ovih razloga, nakon dekade nove urbane sociologije (Zukin,1980) odnosno uspona urbane sociologije sedamdesetih godina, poslednju deceniju razvoja te discipline odreuje potreba zanovim vidovima sintetizacije nataloene empirijske grae, preispitivanjem svojih teorijskih izvora (Marinkovi, 1999: 243-244) i obnova u pravom smislu te rei.


57

diskrepancija


kontekstu grada: centralizaciju i koncentraciju moi, brisanje granica, urbanigigantizam, ponitavanje prostora odnosno Kastelsov(sk)o umreavanje, ak iFukujaminogpostistorijskog oveka.

19 Kastels paradigmatski preispituje nauni status tradicionalne urbanesociologije tragajui za njenim izgubljenim predmetom vidi Vujovi (1982:132-145) ime nesporno doprinosi njenoj obnovi. O potrazi za predmetomurbane sociologije vidi Zukin (1980: 579-583).


10/28

najbolje ita u gradu/prostoru kao njegovoj projekciji, a iji je tipini proponent Lefevr, vidi Soja (1980: 209-213). Pokazateljirasprostiranja savremeno-drutvenog po savremeno-gradskomi njihove konvergencije shvaene u kljuu ovog Marksa za naedoba (Gottdiener, 1993) brojni su i raznorodni. U daljem tekstu bie naznaeni neki od njih.

U (zapadnim) predmodernim drutvima gradovi su bilisamostalni, nezavisni entiteti na nain koji je paradigmatski prikazao Veber (Veber, 1976: 297-317; vidi i Mumford, 1988: 283-3Blok, 1969). Dinamika industrijskog drutva uinila je da takav(istorijski) grad nestane, dok savremeni trendovi - oznaenizbirnim pojmom globalizacije na jednako fundamentalan nainnanovo menjaju strukturu, funkcije i izgled tih gradova. Od dobau kome je komunikacija izmeu gradova bila ograniena nanekolicinu trgovaca do dananjeg umreenog drutva (Castells,2000) iji su reprezent isti ti gradovi - raskorak je ogroman, iakone tako vremenski dalek (up. Pui, 1991: 113-125).

Centralizacija meunarodnih nansija neodvojivo je vezana zagradove poput Tokija, Londona i Njujorka.Posao globalizacijeusmerava se upravo iz punktova na globusu koji predstavljaju velike gradove. Paradigmatska je analiza meuzavisnosti noveekonomije i grada od strane Saskije Sasen (Sassen, 1990) u kojojse ova autorka bavi speci nim gradskim formama kao odrazomtransformacija u privredi, prvenstveno usmerenoj ka dominacijiuslunih delatnosti.1 Privredno restrukturisanje u kontekstuizuavanja gradova pojavljuje se kao centralno i gorue pitanje



58

Diskrepancija


20 Restrukturisanje privrede o kojem govori Sasen ima kvantitativnu dimenziju(gubitak poslova u proizvodnji i rast poslova u uslugama), prostornu dimenziju(geografska distribucija poslova na nacionalnom i globalnom nivou) i kvalita-tivnu dimenziju (uveanje slabo plaenih, nisko kvali kovanih i veoma visoko profesionalnih poslova) (Sassen, 1990:467).


11/28

sociologije. Istovremeno, prostori ulinih bitaka1 koje sueksplodirale kao reakcija na dinamiku savremenog sveta gradskisu prostori: Sijetl, enova, Davos. Gradovi su i prostori u kojima sekoncentrie najvei udeo emigranata i etnikih manjina, ime oni postaju (potencijalna) pozornica (neo)nacionalizama i traganjemza kolektivnim identitetima tog tipa. Zaista, za analizu globalneekonomije i savremenog drutva uopte - neophodno je otkritimesto/prostor (Sasen, 2005: 196), odnosno veliki grad.

21Opirnije o urbanim socijalnim pokretima, nemirima i sukobima vidi Pui(1997: 350-354); aldarovi (1987: 138-150); Vujovi (1997).


59

Diskrepancija


subnacionalna jedinica (Sasen, 2005: 203) i teorije proizaleiz ovog okvira eksplicitni su indikatori neodvojivosti grada iglobalizacije. Indikativno je to i Hart i Negri nastajue drutvo posmatraju u analogiji sa gradom imperijalnim Rimom1

Korisni indikatori povezanosti globalnog i urbanog fenomena su i pojam globalnog grada, pojam rizika i ruralno intonirana reakcijana globalne procese. Prvo, termin globalni grad1 kao strateka

22Za karakteristike globalnog grada vidi Sassen and Portes (1993) gde se na primeru Majamija analizira prisustvo ili odsustvo indikatoraglobalnosti u gra-du. U jednom od najpoznatijih savremenih udbenika sociologije,globalnom

gradu Saskije Sasen posveeno je itavo poglavlje (Gidens, 2003: 605-608).Meutim, verovatnije je kako nijedan konkretan grad ne postoji kaoglobalani da je pre re o analitikoj, nego realnoj kategoriji. Re je, dakle, o teritorijamakoje u razliitim gradovima obezbeuju upravljanje globalnom ekonomijom.Otuda je samo nekoliko blokova na Menhetnu deo globalnog grada, nipotoceo Njujork koji je zapravo veomalokalan (vidi Castells, 2000: 697).23Up. Mumford (1988: 206-245); Pui (1995: 101-152).

Na drugom mestu, poznate su teorije o riziku kaodifferentiaspeci ca savremenog sveta (2003). (Bek, 2001). Upravo je pojam

rizika novijeg datuma (16. i 17. vek) i nedvosmisleno je vezan zaindustrijsko i urbano drutvo. U agrarnim/ruralnim drutvima,koncept rizika ne postoji (Giddens, 2005: 42-43)i ovakva se zimelovskaintenzi kacija nervne stimulacije javlja tek u urbanom


12/28

fenomenu. Konano, kritiari dinamike savremenog drutva1 neretko zagovaraju povratak zajednici i mestu, odnosnotradicionalnom agrarnom i ruralnom drutvu, nedvosmisleno potvrujui tezu o neodvojivosti savremenih globalizujuihtrendova od urbanih prostora.2 ak i kada se na(ra)stajuedrutvo smatra/nazove informacionim i interpretira sekao bitno diskontinualno i revolucionarno u poreenju saindustrijskim (Kastels, 2005:183), insistira se na gradu kao prostoru ovih promena.

24 Na primer Beri (2003); Norberg-Hod, (2003); Imhof (2003).25 U kontekstu urbano/ruralno inspirativno je analizirati i ustanak meksikihseljaka (tzv.zapatista) u japasu kao potonjeg simbola otpora globalizaciji/neoliberalizmu, vidi omski (1999: 142-151).

Vraajui se na teren globalnih ekonomskih transformacija,odnosno stvaranja nove meunarodne podele rada u viduizmetanja fabrika u zemlje tzv. Treeg sveta - kao rezultat se pojavljuje galopirajua urbanizacija ovih drutava. Ipak, ostajedilema da li ovi gradovi ostaju bez uloge aktera u globalnoj pozornici savremenog drutva ili ne (up. Robinson, 2005).Primetan je i uspon novih i preporoda starih oblika industrijskogorganizovanja, a pozornica ovog novog dinamizma je nanovo

grad: nove imigrantske grupe poput Filipinaca, Vijetnamaca iTajvanaca u Los Anelesu, odnosno migranata iz Bangladea,Indije i Pakistana u istonom Londonu, neki su od primera.

Upravo su globalni kapital i nova iseljenika radna snaga dvaglavna suprotstavljena aktera u globalizacijskim procesima(Sasen, 2005: 197). Topos njihovog sukoba je globalni grad.Dakle, primetno je kako kapitalisti irom sveta ograniavaju politiki pritisak radne snage tako to odreene sektore proizvodnje premetaju u druge zone svetske ekonomije,



60

Diskrepancija



13/28


61

Diskrepancija


Globalizacija direktno pojaava i ubrzava urbanizaciju iekspanzijom globalizacije, populacije korisnika grada nastavie

sa rastom. Iz ovih razloga, fenomen nove globalne ekonomije kaoneodvojiv od prekomerne urbanizacije postaje tipino mestou (urbano)sociolokim analizama, posebno u kontekstu (tzv.)zemalja u razvoju. Prekomerna urbanizacija jeste u direktnoj vezi sa zavisnou od stranog kapitala kako dokazuju pojedinestudije (Timberlake and Kentor, 1983).

Dinamika savremenog drutva odlino se ita i u Dinamikasavremenog drutva odlino se ita i u urbanosociolokomfenomenu stambenih politika, jer se iz uporedne analize jasno vidikoliko se globalne promene u usmerenju ekonomije poklapaju sa promenama u stambenoj politici. Naime, u kontekstu promeneekonomske politike oddrave blagostanja ka neoliberalizmu uzapadnim kapitalistikim zemljama, mogu se jasno locirati kako

odnosno, koriste se migrantima iz ruralnih predela koji po prvi put ulaze na trite rada. Ovi ljudi prihvataju ponuene uslove jer je i takva zarada via od one koju primaju za poljoprivredne poslove. Istovremeno, u ovoj su novoj urbanoj sredini socijalnoiskorenjeni i nesposobni da odbrane svoje interese. Otuda sedeava ono to Volerstin nazivaubrzanom deruralizacijom(Volerstin, 2003:105), koju lociraju svi globalni demografski pokazatelji. Veza izmeu ove faze kapitalizma i urbano/ruralnogfenomena oigledna je. Ne sme se zaboraviti kako i gradovi kaotakvi povratno utiu na (novu) globalnu ekonomiju. Prikupljen jeimpresivan empirijski materijal (Mitchelson and Wheeler, 1994)o uticaju razmene informacija izmeu amerikih gradova nakarakter savremene privrede i njen transfer ka informacijskoj pode niciji. Informacija, naime, postaje roba, a ne samo statistikarezidua, dok je supermarket ovih (novih) roba - grad.


14/28

Poznati su i diskursi prema kojima dinamici savremenogdrutva biti sada i ovde nije od znaaja u meri u kojoj je

Eksplozija radikalne podeljenosti onih koji imajuionih koji nemaju odlino se ita i u sledeem tipinourbanosociolokom fenomenu: socijalnoj segregaciji i prostor-noj diferencijaciji.1 U kontekstu drutva narastajue povezanosti,ali i prenaseljenosti, razumno je oekivati kako e kontrola nad prostorom biti izvor i merilo borbe za mo i resurse. Upravo izovih razloga, mogue je pretpostaviti orijentaciju budue kon-

iktne sociologije kao sociologije vezane za prostor i prostornunejednakost, kao to se u diskursima o socioprostornim nejedna-kostima (i pokretljivosti) moe anticipirati mogunost obnoveurbane sociologije.2 Socioloki je znaajno imati na umu kakosu pozornice globalne nejednakosti gradske pozornice 3 i kako jenova dinamika nejednakosti posebno evidentna u gradovima.4

26

Opirnije u (Pui, 1997: 283-305; Vujovi, 1990; Gidens, 2003: 598-599; oa i uler, 2005: 256-259). D. Marinkovi navodi kako je socijalnasegregacijapostavljeni ideal teorijskog objekta urbane sociologije: univer-zalno podruje problema u gotovo svim razliitim i raznovrsnim stanovitimaunutar ove socioloke discipline (Marinkovi, 1999: 246).27 Vidi (Tickamyer, 2000; oa i uler, 2005).28 Paradigmatini primeri gradskih prostora u kojima u speci nim mikro-kosmosima jedni do drugih ive veoma bogati i veoma siromani slojevi suGreni Vilid u Njujorku (Gidens, 2003: 582), Doklends u Londonu (Gidens,2003: 598-599), Sao Paolo i Rio de aneiro (Pui, 1997: 130, 132). Kao to je ran pokazano, postojanje ovako otrih suprotnosti i nejednakosti nije incidentna, ve bitno odreujua karakteristika dinamike sveta koji nastaje.29 Up.[n]ova globalna ekonomija donosi mnotvo razliitih problema. Nigdese to bolje ne odslikava nego u novoj dinamici nejednakosti, koja najvie dolazido izraaja u gradu. (Gidens, 2003: 607). Isto navodi i Saskija Sasen u (Sasen,2005: 198).



62

Diskrepancija


se ovaj proces odrazio na stambene politike na makro, mezzo imikro nivou (vidi Petrovi, 2004).


15/28

to bilo ranije, poto posredstvom sredstava masovne komuni-kacije ljudi bivaju uvek i svuda (up. Vuleti, 2003: 6). Zimelovmetropolis kome je egzaktan vremenski sled bio kljuni kon-stituent (Simmel, 2004: 455) prestaje da postoji i pretvara seupostmetropolis kako ga naziva Soja (2005). O ovom razdva- janju prostora i vremena u kontekstu urbanog paradigmatski pie Kastels kada uvodi pojamprostor toka(space of ows) udiskurs o rede niciji drutvenog znaenja pripisanog prostoru.1 Kao socioloka disciplina sa fundamentalnim interesovanjemza fenomen prostora2 i izgraenim analitikim i metodolokiminstrumentarijem za uspeno bavljenje istim, urbana sociologija je pozvana da se u kontekstu savremenog drutva aktivno intere-suje za ovu injenicu. Poto se mesto ponitava i/ili rede nie 3,nuna je rede nicija i konsekventna obnova sociologije grada.4

U kontekstu savremenog grada u poznom kapitalizmu, gradovi postaju ti koji preuzimaju ulogu aktera iupravljanja globalnim.Nacionalne drave postaju inertni i preglomazni entiteti koji ne

uspevaju da na zadovoljavaju nain odgovore na dinamike savre-


63

Diskrepancija


30 Vidi (Castells, 1989; vidi i Castells, 2000:696; Kastels, 2005:192) 31O mestu koje problematika prostora zauzima u sociologiji vidi (Tickamyer,2000:807-808). O lefevrskojproizvodnji prostora u kontekstu globalizacije vidi (Brenner, 1999:42-45, 49-50 i dr). 32 Neretko, ova rede nicija prostora smatra se prostornim ukidanjem/uki-danjem prostora (Bauman, 2003), odnosno univerzalnim otvaranjem pros-tora kao toposa novog tipa suverenosti (Hardt i Negri, 2003:146). O procesu ponitavanjamesta (u svetlu nove ekonomije) kao varijable od znaaja govorii Hejing (2004:153).33 I povratno, diskursi o prostoru i teritorijalnosti od znaaja su i za naunediskurse o globalizaciji kako svedoi (Brenner, 1999). Diskurs o global-izaciji ispunjen je terminima poputprostor tokova,kompresija prostor- vreme,mesto prostora,deteritorijalizacija,glokalizacija,global-lokalosovina,subteritorijalnost,dijaspore,translokalnosti, upotrebljavajuii niz drugih bitno geografskih pre ksa. Metodoloka veza ovihreorijentacija


16/28

Konano, veoma inspirativno pitanje unutarglobalizujuedinamike savremenog drutva svakako je pitanje oko participacije graana u (urbanom) politikom i ekonomskom ivotu.Inspirativan odgovor nudi analiza pet amerikih gradova sanajboljim sistemima graanske participacije u SjedinjenimDravama organizovanim preko susedskih udruenja (Portni i

Beri, 2004). Udruenja suseda u ovim gradovima1

zvanian sudeo gradske vlade sa znaajnim i autonomnim ovlaenjima i ona



64

Diskrepancija


34 Inspirativno je analizirati ulogu gradova kao aktera u Evropskoj Uniji poto jenesumnjivo re o entitetu u kome se uloga nacionalnih drava svesno smanjuje(vidi Kastels, 2005:186).

u savremenim drutvenim naukama predstavlja reorijentaciju ka prostornom(Brenner, 1999:39-40).

menog drutva.1 Gradovi i regioni eksibilniji su u adaptacijina nove ekonomske forme, to e nesumnjivo odvesti njihovojrenesansi odnosno povratku u budunost (Kastels, 2005: 193-195), na nain kako se to (ve) odigralo u procesu kao stvaranjasvetske privrede u 14-16. veku. I u ovom su dobu ulogu aktera unovim globalni(ji)m ekonomskim procesima preuzeli gradovikao naj eksibilnije politike ustanove (Castells, 1989: 353-354).Danas ulogu aktera mogu preuzeti tzv.tehnopoli[si]2 urbani prostori koji su temelj novog infomatikog doba, odnosno din-amike savremenog drutva, kako smatraju Castells i Hall (1994:1-2), vezujui novu ekonomiju i urbano.

35 Pod ovim terminom Kastels i Hol podrazumevaju urbane prostore koji su planirani pokuaji koncentracije novih inovativnih tehnologija (Castells and

Hall, 1994: 8) poput Silikonske doline (SAD), Tsukube (Japan), So je-Anti- polisa (Francuska) i dr. Zanimljivo, ali autori zakljuuju kako primarni (urba-ni) akteri u tehnolokim inovacijama jo uvek ostaju gradovi poput Londona,Pariza i Tokija, bez obzira na uspehtehnopola (Castells and Hall, 1994: 12).O industrijskim zonama visoke tehnologije kao direktnim akterima savre-menog drutva vidi i (Sasen, 2005: 197).


17/28

zaista funkcioniu na zadivljujue uspean nain. Slino tome,analizira se i sluaj graanskih udruenja u Birmingemu u VelikojBritaniji (Meloniet al., 2004), grad Kanapolis iju je porodinufabriku (preanjeg ekonomskog motora itavog grada) zamenilaintegracija u korporaciju (ulman i Anderson, 2004), odnosno primer San Antonija gde dva dobrovoljna susedska udruenjaod gradskih i saveznih vlasti uspevaju izdejstvovati dobijanje(poprilinih!) fondova za obrazovanje na radnom mestu u ciljuuveanja sopstvene konkurentnosti upravo u kontekstu promen-ljive prirode ekonomije savremenog drutva (Voren, 2004). Izovog niza empirijskih radova jasno se zapaa kako ekonomskorestrukturisanje i nove politike paradigme imaju fundamental-nog uticaja na grad i na interakcije u gradu. Zapaa se i kako je od-govor na savremene promene u ekonomiji i politici i na kontekstdinamike savremenog drutva uopte - tipino urbani odgovor.Globalizujua ekonomija radikalno transformie drutvene kon-tekste mnogih sredina, ali je formula koja se uspeno nosi sa ovim

tendencijama zapravo formula koja za svoju jedinicu ima grad igradska ili susedska udruenja.


65

Diskrepancija


36 Re je o Birmingemu, Dejtonu, Portlandu, Sent Polu i San Antoniju. Ilus-tracije radi, u Dejtonu je 1991. godine velika korporacija preuzela znaajnu lo-kalnu kompaniju to je imalo katastrofalne posledice i neizvesnu budunostza ovu zajednicu. Poslovi koji su zamenili prethodne bili su manje plaeni,manje bezbedni i manje vezani za mesto (vidi Hejing, 2004: 150). Meutim,ovaj grad razvija jedan od najuspenijih sistema graanske participacije,odnosno grass-roots komijska udruenja sa sutinskim (a ne samo saveto-davnim) ovlaenjima (vidi Portni i Beri, 2004: 101-102).


18/28

Zakljuak

injenicu prema kojoj se globalizacija pravilno re ektuje u urbanom fenomenu prepoznaju mnogi sociolozi. Ovo je jasno i nakonuvida u metodologije niza istraivanja sa temom dinamike savre-menog drutva. Naime, jedinica analize ovih istraivanja veomaesto je grad, ime se vodi rauna o mertonovskom metodolokomzahtevu zasrednjim obimom teorije, odnosno kontekstualizaci- jom. Primera radi, jedan opti fenomen kulturne globalizacijeanalizira se u kontekstu Meksiko Sitija (Garcia Canclini, 1995) ili sefenomen projekcije globalnih drutvenih kon ikata u urbano(m)analizira na primeru jednog trga u Madridu, novonastalog mestaokupljanja imigranata (Nieto and Franze, 1997).

Inkorporiranjem paradigme globalizacije (vidi Pui, 2000)u urbanu sociologiju ne dolazi dosmene paradigmi unutarnauke ili naune discipline, ali ono ipak dovodi do novog us-merenja ili barem obnove urbane sociologije kao disciplineu korpusu sociolokih nauka. I sama sociologija iznikla je iz

krize koja je umnogome bila urbana kriza: od Engelsove poseteLondonu do ikaga kaosocijalne laboratorije. I svaka nova(urbana) kriza, pre su izazov i impuls nego zastoj za sociologijui njene discipline (up. Portes and Kincaid, 1989).Vie negoikad, drutvu je potrebna sociologija, ali ne bilo koja vrstasociologije, napisae Kastels (Castells, 2000: 693).1



66

I gladni i gojazni kao polovi ka kojima se savremeni svetsve vie i vie pomera danas se nalaze u gradovima. Pritiskaju ihtipini i klasini urbanosocioloki problemi, samo u novomkontekstu dinamike savremenog drutva. Sociologija poseduje

Diskrepancija


37 Valja imati u vidu kako je Alen Turen, Kastelsov duhovni mentor, takoe bio autor koji je zahtevao novu sociologiju imajui u vidu novo drutvo kojenastaje (vidi Touraine, 1998: 29-32, 197-224 i dr.).


19/28

Bavei se paradigmom o ivotu u savremenom drutvu kaorizinim ivotomna vulkanu civilizacije (Bek, 2001:29 i dr.),odnosno ivotom koji pre podsea navonju koijama koje vuezmaj u kasu (Gidens, 1998:58) nego na vonju automobilom po autoputu - nemogue je ne primetiti kako i vulkan i zmaj okojima je re obitavaju u gradu. Otud se malo toga moe prigov -oriti Basanovom jednaenju drutvene i urbane dinamike, koja je inicirala ovu analizu. Postindustrijsko (Touraine, 1998) ili postideoloko (Fukujama, 2002), drutvo rizika (Bek, 2001) ili poverenja (Gidens, 1998) savremeno drutvo je nedvosmislenourbano.1 Urbana sociologija je vie nego pozvana da o tome kaesvoju naunu re.

38 Up.[u]rbanim drutvom nazvaemo ono drutvo koje je ishod potpuneurbanizacije, danas virtuelne, sutra stvarne. (Lefevr, 1974).


67

Diskrepancija


sjajne i snane operacionalizujue koncepte objanjenja ovognovog konteksta, a urbana sociologija ih moe pribliiti (urbanoj) stvarnosti, inei ih upotrebljivim za pretvaranje u kon-cepte reavanja problema (up. Eades, 1994) i ak upravljanja(policy) tom novom urbanom stvarnou.


20/28


21/28


69

Beograd; Zavod za udbenike i nastavna sredstvacastells, m. ( 2000) Toward a Sociology of the Network Society Contemporary Sociology 29 (5), str. 693-699.castells, m. & p. hall ( 1994) Technopoles: Mines and Foundries of the

Informational Economy fromTechnopoles of the World. The Making of21st Century Industrial Complexes London & New York; Routledge, pp: 1-12.

castells, m. (1989) The Reconstruction of Social Meaning in the Space of FlowsfromThe Informational City: Information Technology, Economic Restructuring and the Urban Regional Process

Oxford (UK)/Cambridge (MA); Blackwell, pp. 348-354

aldarovi, o. ( 1987) Suvremeno drutvo i urbanizacija Zagreb; kolska knjigaomski, n. ( 1999) Pro t iznad ljudi: neoliberalizam i globalni poredak Novi Sad; Svetovidokmanovi, m. (2002) New World Order: Uticaj globalizacije na ekonomska i

socijalna prava ena Subotica; enski centar za demokratiju i ljudska pravaeades, j. (1994) Mega-Cities, Mega-Problems and Shared Solutions

Anthropology Today 10 (1): 18-19fukujama, f. (2002) Kraj istorije i poslednji ovek Podgorica: CIDgarcia canclini, n. (1995) Mexico: Cultural Globalization in a DisintegratingCity

American Ethnologist 22 (4): 743-755giddens, a. (2005) Odbjegli svijet: Kako globalizacija oblikuje nae ivote

Zagreb: Klub studenata sociologije Diskrepancija iNaklada Jesenski i Turk

gidens, e . (2003) Sociologija Beograd: Ekonomski fakultet

gidens, e. (1998) Posledice modernosti Beograd: Filip Vinji

goldsmit, e. (2003) Razvoj kao kolonijalizam U:d. mander & e. goldsmit (prir.),Globalizacija: argumenti protiv.Beograd: Clio, str. 256-273.

gorc, a. (1982) Zbogom proletarijatu Beograd: Radnika tampa

gottdiener, m. (1993) A Marx for Our Time: Henri Lefebvre and the Productionof Space

Diskrepancija



22/28



70

Sociological Theory 11 (1): 129-134fon hajek, f. a. (2002) Principi liberalnog drutvenog poretka U:

f. a. fon hajek Studije iz lozo je, politike i ekonomije Beograd: Paideia, str. 80-99.

fon hajek, f. a. (1998) Poredak slobode Novi Sad: Global Book.

hantington, s. (2000) Sukob civilizacija Podgorica: CID

hardt, m. & negri, a. (2003) Imperij Zagreb: Multimedijalni Institut i Arkzin

harvardska radna grupa za nove i vaskrsle bolesti (2003)

Globalizacija, razvoj i irenje bolesti U:Mander, d. & Goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti pro-tiv. Beograd: Clio, str. 177-191.

hejing, . h. (2004) Graanske elite i korporativna delokalizacija: alternativnoobjanjenje opadanja graanskog angamana U:edvards, b., foli, m. & dajani, m. Posle Tokvila: Debata o graanskom drutvu i drutvenom kapitalu u uporednoj perspektivi Sremski Karlovci i Novi Sad: IK Zorana Stojanovia, str. 140-153.

held, d. (2003) Debate o globalizaciji U:v. vuleti (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 48-60

imhof, d. (2003) Poljoprivreda sa podrkom zajednice: zemljoradnja sa ljudskimlikom U:mander, d. & goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti protiv Beograd: Clio, str. 429-441

kastels, m. (2005) Evropski gradovi, informaciono drutvo i globalna ekonomija U knjizi:vujovi, s. i petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 181-195

kellner, d. (2002) Theorizing Globalization Sociological Theory 20 (3): 285-305

klajn, n. (2003) Ne logo Beograd: Samizdat B92

kor, m. (2003) Globalna privreda i Trei svet U:mander, d. & goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti pro-tiv Beograd: Clio, str. 63-80

kotlica, s. (2002) Globalizacija i meunarodna razmena

Diskrepancija



23/28


71

Zbornik Matice srpske za drutvene nauke 112-113: 245-276kuhn, t. s. (2002) Struktura znanstvenih revolucija

Zagreb: Naklada Jesenski i Turk lefevr, a. (2005) Grad i urbano U:

vujovi, s. i petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 165-170

lefevr, a. (1974) Urbana revolucija Beograd: Nolit

lejman, k. & krebs, a. (2003) Kontrola nad svetskim zalihama hrane U:mander, d. & goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti protiv

Beograd: Clio, str. 145-156lin, k. (1974) Slika jednog grada. Beograd: IP Graevinska knjiga.marinkovi, d. (1999) Poloaj i perspektive savremene urbane sociologije.

Zbornik Matice srpske za drutvene nauke 106-107: 243-250.mekluan, m. (1973) Gutenbergova galaksija: nastajanje tipografskog oveka.

Beograd: Nolit.meloni, v., smit, g. & stoker, d. (2004) Drutveni kapital i grad U:

edvards, b., foli, m. & dajani, m. Posle Tokvila: Debata o graanskom drutvu i drutvenom kapitalu u uporednoj perspektivi Sremski Karlovci i Novi Sad: IK Zorana Stojanovia, str.115-133.

merton, r. k. (1999) O istoriji i sistematici socioloke teorije U:a. mimica Tekst i kontekst: ogledi o istoriji sociologije Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 49-88

mitchelson, r. l. & j. o. wheeler (1994) The Flow of Information in a Global Economy: The Role of the American Urban System in 1990 Annals of the Association of American Geographers 84 (1): 87-107

moore, w. e. (1966) Global Sociology: The World as a Singular System The American Journal of Sociology 71 (5): 475-482

mumford, l. (1988) Grad u historiji: njegov postanak, njegovo mijenjanje, njegoviizgledi Zagreb: Naprijed

mumford, l. (1986) Mit o maini: Tehnika i razvoj ovjeka (I) Zagreb: Gra ki zavod Hrvatske

nieto, g. & franze, a. (1997) The Projection of Social Con ict through UrbanSpace: The Plaza de la Corona Boreal Current Anthropology 38 (3): 461-466

norberg-hod, h. (2003) Promena pravca: od globalne zavisnosti ka lokalnoj

Diskrepancija



24/28



72

meuzavisnosti U:mander, d. & goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti protiv Beograd: Clio, str. 385-404

petrovi, m. (2004) Sociologija stanovanja, stambena politika: izazovi imogunosti Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta uBeogradu

portes, a. & kincaid, a.d. (1989) Sociology and Development in the 1990s:Critical Challenges and Empirical Trends Sociological Forum 4 (4): 479-503

portni, k. e. & d. m. beri (2004) Mobilisanje manjinskih zajednica: drutveni

kapital i participacija u urbanom susedstvu U:edvards, b., foli, m. & dajani, m. Posle Tokvila: Debata o graanskom drutvu i drutvenom kapitalu u uporednoj perspektivi Sremski Karlovci i Novi Sad:ik Zorana Stojanovia, str. 99-114

pui, lj. (2000) Globalizacija: nova svetska paradigma Zbornik Matice srpske za drutvene nauke 108: 167-186

pui, lj. (1997) Grad, drutvo, prostor: sociologija grada Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva

pui, lj. (1995) itanje grada: izmeu duha i materije Novi Sad: Prometej

pui, lj. (1991) Grad: znaci vremena Novi Sad: Matica srpska iika Prometej

rifkin, d. (2003) Nova tehnologija i kraj radnim mestima U:mander, d. & goldsmit, e. (prir.) Globalizacija: argumenti pro-tiv Beograd: Clio, str. 125-144

robertson, r. (2003) Globalizacija kao problem U:vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 182-213

robinson, d. (2005) Globalni i svetski gradovi: pogled izvan mape U:vujovi, s. & petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 302-317

sasen, s (2005) O globalizaciji i formiranju novih prava na grad U:vujovi, s. ipetrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 196-207

sassen, s. (1993) Miami: A New Global City? Contemporary Sociology 22 (4): 471-477

sassen, s. (1990) Economic Restructuring and The American City

Diskrepancija



25/28


73

Annual Review of Sociology 16: 465-490simmel, g. (2004) Metropolis i duhovni ivot U:

kuvai, i. Uvod u sociologiju Zagreb: Golden Marketing i Tehnika knjiga, str. 453-458

sites, w. (2000) Primitive Globalization? State and Locale in Neoliberal Global Engagement Sociological Theory 18 (1): 121-144

skler, l. (2003) Rivalska shvatanja globalizacije U:vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnostBeograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 31-47

skot, a. (2003) Globalizacija: Drutveni proces ili politika retorika? U:

vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 73-91soja, e. v. (2005) est diskursa o postmetropolisu U:

vujovi, s. i petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 239-247

soja, e. w. (1980) The Socio-Spatial Dialectic Annals of the Association of American Geographers 70 (2): 207-225

stiglic, d. e. (2004) Protivrenosti globalizacije Beograd: SBM-x imlea, d. (2000) Snaga utopije: anarhistike ideje i akcije u drugoj polovici

dvadesetog stoljea Zagreb: Z.A.P.

pengler, o. (1937) Propast Zapada: nacrti za morfologiju istorije sveta (II) Beograd: Geca Kon

ulman, m. d. & s. Anderson (2004) Tamna strana sile: ekonomskorestrukturisanje i drutveni kapital u gradu kompanije U:edvards, b., foli, m. & dajani, m. Posle Tokvila: Debata o graanskom drutvu i drutvenom kapitalu u uporednoj perspektivi Sremski Karlovci i Novi Sad: IK Zorana Stojanovia, str. 154-170

tickamyer, a. r. (2000) Space Matters! Spatial Inequality in Future Sociology.Contemporary Sociology 29 (6): 805-813

timberlake m. & kentor, j. (1983) Economic Dependence, Overurbanization

and Economic Growth: A Study of Less Developed Countries The Sociological Quarterly 24 (4): 489-507touraine, a. (1998) Postindustrijsko drutvo

Beograd: Platotripkovi, m. (2000) Globalizacija i Srbija

Socioloki pregled 34 (3-4): 61-74

Diskrepancija



26/28

veber, m. (1976) Nelegitimna vlast (tipologija gradova) U:m. veber Privreda i drutvo (II) Beograd: Prosveta, str. 297-422

virt, l. (2005) Urbanizam kao nain ivota U:vujovi, s. i petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 111-127

volerstin, i. (2003) Globalizacija ili period tranzicije? Pogled na dugoronokretanje svetskog sistema U:vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str.92-111

volf, m. (2003) Da li e nacionalne drave preiveti globalizaciju? U:

vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 303-315voren, m. r. (2004) Mo i sukob u drutvenom kapitalu: organizovanje zajednica

i urbana politika U:edvards, b., foli, m. & dajani, m. Posle Tokvila: Debata o graanskom drutvu i drutvenom kapitalu u uporednoj perspektivi Sremski Karlovci i Novi Sad: IK Zorana Stojanovia, str. 227-245

vujovi, s. (1997) Urbani socijalni pokreti i sukobi. U:vujovi , s. Grad u senci rata: ogledi o gradu, siromatvu i sukobima.Novi Sad: Prometej i Beograd: ISFF, str. 143-166

Vujovi, S. (1990)Socijalna diferencijacija i segregacija u naim gradovima. U:S. Vujovi , Ljudi i gradovi. Budva: Mediteran i Beograd: Filozofskifakultet, str. 46-61.

vujovi, s . (1982) Grad i drutvo: marksistika misao o gradu Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije

vuleti, v. (2003) Globalizacija pro et contra U:vuleti, v. (prir.) Globalizacija mit ili stvarnost Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 5-28

wallerstein, i. (1986) Suvremeni svjetski sistem Zagreb: Cekade

zukin, s. (1980) A Decade of the New Urban Sociology

Theory and Society 9 (4): 575-601oa, d. i uler, m. (2005) Nejednakosti, teritorije i pokretljivosti: obnovljena perspektiva urbane sociologije U:vujovi, s. i petrovi, m. (prir.) Urbana sociologija Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 248-262

74aleksej kijuhas

Dinamika drutva kaourbana dinamika: ka

obnovi urbane sociologije

Diskrepancija



27/28

Social Dynamics as Urban Dynamic Towards the Renewal of Urban Sociology

Summary The paper analyzes the idea that the dynamics of contemporarysociety can be considered equivalent to urban dynamics, whichis the rst thesis of Michel Bassands programmatic work. Thisinterrelation provides the background for understanding urbansociology as the right and necessary analytical frame for grasp-ing these dynamic processes. Such context of the contemporarysociety undoubtedly leads to urban sociology renewal and tothe new impulse within this old sociological discipline.

Key words

Social dynamics, urban dynamics, globalization, urban sociol-ogy, contemporary world

75aleksej kijuhas Dinamika drutva kaourbana dinamika: kaobnovi urbane sociologije

Diskrepancija



28/28

Documents

Soc. Naselja.1