of 108 /108
Posledice z ø ivotnu sredinu civilna naselja i na na Kosovu Sukob UNCHS UNEP

Civilna naselja

  • Upload
    lythien

  • View
    286

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Civilna naselja

Page 1: Civilna naselja

Posledice

zùivotnu sredinu

civilna naseljai

na

na KosovuSukob

UNCHSU N E P

Rad

na g

rup

a z

a B

alk

an U

NE

P/U

NC

HS

-a (H

ab

itat)

Suko

b n

a K

oso

vu Ð P

osle

dic

e n

a zùiv

otn

u s

red

inu i c

iviln

a n

aselja

OkT

OB

AR

1999

UNCHS

U N E P

Mesùovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao

sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala,

rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu

sredinu i civilna naselja.

Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je

mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na

Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi

slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao

i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim

oblastima pod zasùtitom.

Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan.

Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja

koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim

delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne

sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja

(Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto

pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica

savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

UNCHSU N E P

Page 2: Civilna naselja

Prvi put objavljeno 1999. g. u Svajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zas titu z ivotne sredine (UNEP) i CentraUjedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat)

Copyright © 1999, United Nations Environment Programme i United Nations Centre for Human Settlements (Habitat)

ISBN 92-807-1801-1

Ova publikacija moz e se koristiti u bilo kom obliku, bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, u celini ili delimicno, u obra-zovne i nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede izvor. UNEP i UNCHS (Habitat) bi bili veoma zahvalni da im se posaljeprimerak svakog izdanja koje ovu publikaciju koristi kao izvor.

United Nations Environment ProgrammePO Box 30552NairobiKenyaTel: +254 2 621234Faks: +254 2 623927E-mail: [email protected]: http://www.unep.org

United Nations Centre for Human Settlements (Habitat)PO Box 30030NairobiKenyaTel: +254 2 621234Faks: +254 2 624266/624267E-mail: [email protected]: http://www.unchs.org

NAPOMENA:Sadrzaj ovog teksta ne odraz ava iskljuc ivo stavove UNEP-a, UNCHS-a (Habitat) niti organizacija sa kojima sarad–uju. Dateodrednice i prezentacija nisu ni u kom smislu izraz stava UNEP-a ili UNCHS-a (Habitat) ili organizacija sa kojima sarad–uju uodnosu na pravni status bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njene vlasti, ili demarkacija njenih granica.

Dizajn i priprema za S tampu: L’TV Communications, Morges, Svajcarska Urednik: Tim JonesPreveli: Borislava Sasic’ , Dr Mirjana Tosic’Mape: GRID Arendal i GRID Z enevaNaslovna ctrana foto: PancevacNaslovna ctrana: BTFFotolitografija: CityComp S.A., Morges, SvajcarskaStampa: SADAG, FrancuskaStampano na nehlorisanom papiru

Page 3: Civilna naselja

SUKOB

na Kosovu

Posledice

na zùivotnu sredinucivilna naseljai

UNCHSU N E P

Page 4: Civilna naselja

22 3

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z ùivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Sadzùaj1. Predgovor 3

Klaus Topfer

2. Uvod 4Pekka Haavisto

3. Hronologija sukoba na Kosovu 12-21

4. Stanje u zv

ivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslavijipre sukoba na Kosovu 22-27

5. Osnovni nalazi Tehnicv

kih misijai Studijske grupe RGB-a 28-71

6. Preporuke 72-81

7. AneksiI. Bibliografija 82-87II. Leksikon 88-100III. Spisak saradnika 101-104

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

Posledice

na zùivotnu sredinucivilna naseljai

Sukob

na KosovuUNCHSU N E P

Page 5: Civilna naselja

D vadeseta sednica Upravnog saveta Programa Ujedinjenihnacija za zasvtitu zvivotne sredine (UNEP) odrzvanoj 1999.godine, bila je znacvajni kamen medjasv po pitanju razvijan-ja i politicvkog fokusa ove organizacije. Na sastanku se

odlucvno podrzvala reorijentacija u sveukpunim ciljevima UNEP-a te je zaglavne aktivnosti UNEP-a odredjeno pet osnovnih oblasti rada.

Centralno u ovoj novoj racionalizaciji politicvkog fokusa je UNEP-ovaorijentacija da radi na pospesvivanju i jacvanju svojih sposobnosti u oblasti informisanja, kontrole, izrada studi-ja i blagovremenog upozoravanja. Ova odlucvujusva odluka predstavlja susvtinu uloge UNEP-a u okviru sistemaUjedinjenih nacija, tj. da deluje kao organizacija katalizator za pitanja zasvtite zvivotne sredine. Organziacijatime dobija poziciju sa koje mozve biti spremna za efikasnu i objektivnu, naucvno neutralnu izradu studija utakvim oblastima kao ssvto su prirodne katastrofe i ekolossvki problemi izazvani od strane cvoveka.

U skladu sa ovom odlukom Upravlnog saveta i uz jaku preporuku Misije Ujedinjenih nacija za medju-agencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je pred-vodio Generalni podsekratar UN-a, Serzvu Vijejra de Melu, oformljena je Messvovita radna grupa za BalkanUNEP/UNCHS-a (Habitat). Ova grupa je dobila za mandat hitnu izradu detaljne studije o posledicamasukoba na zvivotnu sredinu i civilna naselja.

RGB je bila zajednicvka inicijativa UNEP-a i UNCHS-a (Habitat) i u skladu sa mandatom UNCHS-akoja se bavi normativnim poslovima, Radna grupa je, radec’i uporedo sa Misijom Ujedinjenih nacija naKosovu (UNMIK), unela komponentu o civilnim naseljima.

Peka Havisto, bivcvi Ministar za zacvtitu zvivotne sredine i Ministar za razvojnu saradnju Finske, prih-vatio se uloge predsedavajussveg RGB-a. On je odmah pokrenuo formiranje medjunarodne grupe strucvnja-ka da radi zajedno sa timovima UNEP-a i UNCHS-a cvije se sedisvte nalazi u Najrobiju. Ovom prilikom bihzveleo da se zahvalim Peki Havistu na njegovom licvnom zalaganju i trudu u izvrcvavanju ove duzvnosti.

Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istrazvivacvkim misijama ucvestvovalo je oko ssvezdeset stucvnjaka.Okupljeni strucvnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz sessvt UN agencija i sektora, 19zemalja i 26 NVO-a i naucvnih institucija.

Jedan od osnovnih zahteva RGB projekta bio je da njene aktivnosti ne odvuku sredstva iz postojec’ihUNEP i UNCHS programa u drugim delovima sveta. U ovom smislu, mogu sa zadovoljstvom da kon-statujem da je RGB operacija u potpunosti bila finansirana od strane dodatnog dobrovoljnog ucvessvc’a, ssvto jeomoguc’ilo da ne dodje do razvodnjavanja postojec’ih prioritetnih aktivnosti i obaveza. Zahvaljujem sedonatorima koji su pruzvili finansijsku i materijalnu podrssvku.

Rezultati i preporuke RGB-a cvine zanimljivo ssvtivo. Oni ukazuju na vezu izmedju zagadjenja zvivotnesredine i humanitarne pomoc’i. Ovaj izvessvtaj takodje pokazuje da postoji potreba za planiranjem zassvtite zviv-otne sredine i civilnih naselja u vreme sukoba. Verujem da je ovakva jedna neutralna, objektivna i naucvnastudija stvarnog stanja na terenu u situaciji nakon sukoba neophodna. Ovakav pristup je neophodan i pouz-dan izvor informacija za ljude koji trpe posledice i sluzvi medjunarodnoj zajednici kao alatka za upravljanjestudijama za procenu potreba u sveukupnim humanitarnim naporima u ratom pogodjenim oblastima.

Klaus TopferGeneralni podsekretarIzvrssvni direktor Programa Ujedninjenih nacija za zassvtitu zvivotne sredineVrssvilac duzvnosti Izvrssvnog direktora Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja

1Predgovor

Page 6: Civilna naselja

44 5

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Uratnim vremenima je mozvda najugrozvenije prirodno bogatstvo istina.Ovo je bilo veoma ozvigledno za vreme Sukoba na Kosovu. Nakonneuspeha dogovora u Rambujeu i pocvetka vazdusvnih napada NATO-a24. marta 1999. godine, pocvele su da pristizvu alarmantne vesti o

ekolosv koj svteti kao posledici bombardovanja. Slike rafinerija nafte koje gore u Pancvevui Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav, i kratera bombi u zasvtic’enimoblastima, nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje subezv ale iz svojih domova.

Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenjeje bilo podeljeno o moguc’im negativnim posledicama na zvivotnu sredinu. S jednestrane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekolosvkoj svteti i unisvtenja u SaveznojRepublici Jugoslaviji i u susednim zemljama. S druge strane, NATO je tvrdio da c’eupotreba sofisticiranog naoruzvanja sa brizv ljivo odabranim ciljevima smanjiti ekolosvkui druge „kolaterlane” svtete. Ovo je dilema sa kojom se Mesvovita radna grupa za BalkanUNEP/UNCHS-a (Habitat) suocvila od svog osnivanja pocvetkom maja 1999. godine.

Sukob na Kosovu je imao svire regionalne posledice: Albanija i BivsvaJugoslovenska Republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica iakonepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje, posebno Bugarskai Rumunija, nizvodno duzv Dunava, strahovale su od posledica zagadjenja iz pogod-jenih industrijskih postrojenja preko granica. Pozvari u rafinerijama i skladisvtima naftesu ponekad trajali visve dana usled cega su se stvarali oblaci zagadjena koji su se nadvi-jali nad velikim povrsvinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve visve isti-cala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljisvte.

Srpske snage na Kosovu su sistematski praznile i unisvtavale veliki broj gradova isela. S

vteta pricvinjena stambenim cvetvrtima, infrastrukturi, cv istoj pijac’oj vodi i otpad-

nim sistemima bila je ocvigledna. Sa bezvanjem kosovksih Albanca iz svojih domova,veliki deo dokumentacije o pravnom vlasnisvtvu nad zemljom i imovinom je nestao ilije bio silom oduzet, svto komplikuje povratak izbeglica u krajeve gde su zviveli.

Iako su se druga tela UN-a velikim delom bavila problemima zvivotne sredinenastalim usled reke izbeglica, sanitarni uslovi i snabdevanje pijac’om vodom u pre-opterec’enim izbeglicvkim logorima su, pod ovim pritiskom, postali svojevrsniproblem.

2Uvod

Page 7: Civilna naselja

GROSS-GLOCKNER

3 798 m

2 925 m

2 544 m

TATRA2 663 m

Bucarest

Sofia

Sarajevo

Kyev

Praha

Rome

Budapest

Vienna

Berne

Ljubljana

Zagreb

Belgrade

Tirana

PodgoricaSkopje

Chisinau

Morava

PôSave

Rhi

n

Danube

Drave

Danube

HungarianPlain

Transylvania

Istrie

Moldova

Romania

Hungary

Bulgaria

Croatia

Bosnia-Herzegovina

Slovakia

Yugoslavia

Albania

Turkey

MONTENEGRO

CzechRepublic

Germany

Switzerland

Italy

Austria

Slovenia

Poland

Bratislava

SERBIA

Greece

FYROM

FranceUkraine

Kosovo

Vojvodine

M e d i t e r r a n e a n

S e a

Adriatic

Sea

Al p s

Dina r i c

A lps

Rhodope

C a r p a t hi a

nM

ou

nt

ai

ns

0 500 km

3 000 meters2 0001 0005002000

MAPA (1) Balkan i dunavski basen

Source: Atlas de Poche, Philippe Rekacewicz, Editions du Livre de Poche, Paris, 1996.

Oformljivanje medjunarodnih naucvnih timova

Nakon pazvljivog izucvvanja svih pristiglih vesti i informacija o moguc’im posledicamasukoba na zvivotnu sredinu i civilna naselja, RGB je donela odluku da se usredsredina pet oblasti, naime:

1) Ekolosvke posledice vazdusvnih napada na industrijske zone – terenska tehnicvkamisija

2) Ekolosvke posledice sukoba na reci Dunav – dopunska terenska misija3) Posledice sukoba po biolosvkoj raznovrsnosti u zasvtic’enim oblastima – terenska

misija4) Posledice sukoba na civilna naselja i zv iovtnu sredinu na Kosovu – terenska

studija i izrada projekata za razvoj/primenu5) Moguc’a upotreba oruzvja sa osiromasvenim uranijumom na Kosovu – studija.

2U

vod

Page 8: Civilna naselja

Knjazevacˇ

Nis

PresevoˇUrosevacˇ

Pec

Sarajevo

H u n g a r y

Romania

Albania

B u l g a r i a

F Y R O M

Skopje

.

M O N T E N E G R O

Croatia

Croatia

Bosnia andHerzegovina

S E R B I A

Mar ov i ca

Ko

pa

on

i k

Zl a

t i b o r

K O S O V O

V O J V O D I N A

Novi Sad

Topola

Bosilegrad

SokoBanja

Majdanpek

Sjenica

Ivanjica

Kladovo

Petrovac

Golubac

Smed. Palanka

GornjiMilanovac

Bujanovac

Bor

Dakovica

Berane

Leskovac

Negotin

Novi Pazar

Pirot

Prizren

Vranje

Pljevlja

Orahovac

Priboj

Gnjilane

KosovskaMitrovica

Cetinje

Bar

Ulcinj

AleksinacKraljevo

Valjevo

Prijepolje

Prokuplje

Velika-Plana

Loznica

Kragujevac

Svetozarevo

Bela Crkva

Kovin

Ada

Apatin

Bajmok

Kikinda

Kula

Senta

Sombor

Ruma

Smederevo

SremskaMitrovica

Subotica

Alibunar

Temerin

Srbobran

Palanka

Indija StaraPazova

Nova Pazova

Zrenjanin

Sivac

Crvenka

Mladenovac

Bijelo Polje

BelaPalanka

Rogacica

Ljubovija

Podgorica

Adriat ic

Sea

D r i n a

Dr i

na

D r i n

Z ap adn a M o r a v a

Vel i k a

Mo r av a

Sav a

Ti sa

KotorskiZaljev

SlanoKrupac

Ta r a

Si t n

i ca

JuznaM

orava

Bel i

Drim

Uv a c

Tam n av a

M

l av a

Danube

Ve

tern

i ca

D r a v a

LakeSkadar

VlasinskoJezero

Top l i ca

Jar ci n

a

ˇ

Kanal D TD

Ci k

Det i n j a

L i m

Lim

T i m ok

R asin a

Kom

a rn i ca I bar

Ras

kaˇ

S a v a

Begej ski kanal

Tam i s

Mal i

kan al

Vel i k i

Da n u b e

Beograd

Elemir

Kanjiza

Becejˇ

Backaˇ

Titov Vrbas

Backa

Sidˇ

Sabacˇ

Obrenovac

Zelenic

Pancevoˇ

BanatskoNovo Selo

Vrsacˇ

Pozarevacˇ

Zagubicaˇ

Zajecarˇ

Vucitrnˇ

Pristinaˇ

Niksicˇ ´

Herceg-Novi

Raskaˇ

PozegaˇUziceˇ Paracin´Cuprija´

Krusevacˇ

Cacakˇ

Iron GateDam

Danube

0 60 km20 40

National capitalAdministrative capitalOther citiesHighwayMain roadSecondary roadRailroadCanalAirport

66 7

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

MAPA (2) Savezna Republika Jugoslavija

Izvor: United Nations Department for Public Information, Cartographic Section, New York, 1999

Page 9: Civilna naselja

Pored saradnika UNEP-a i UNCHS-a, u radu misija je ucvestvovala i strucvna inezavisna grupa eskperata iz razlicv itih zemalja. Ovaj zavrsvni izvesvtaj RGB je, prematome, rezultat zajednicvkih nalaza i detaljnog naucvnog istrazvivanja misija. Odluka otome koje c’e zone misije da obidju donesvena je nakon sistematske analize informaci-ja iz raznih izvora i posvto je obavljen preliminarni obilazak terena od 17. do 21. juna.Iako RGB smatra da su, kao posledica sukoba, ovo ekolosvki najugrozvenije zone, trebanapomenuti da nije bilo moguc’e preduzeti sveobuhvatnu terensku studiju svakepogodjene lokacije.

Prva tehnicvka misija je obisvla sledec’e kljucvne oblasti (vidi mapu br. 5): Pancvevo,Novi Sad, Kragujevac, Bor, Prisvtinu, Nisv, Novi Beograd, Obrenovac, Kraljevo iPrahovo. U radu ove misije ucvestvovalo je 16 strucvnjaka koji su imali na raspolaganjudve mobilne laboratorije iz Danske i Nemacvke specijalizovane za analizu ekolosvke kon-taminacije. Uzorci zemljisvta, vazduha i podzemne vode su analizirani ili na licu mestaili u laboratorijama u Danskoj i Nemacvkoj. Istrazvivanje je vrsveno u bombardovanimindustrijskim zonama i njihovoj neposrednoj okolini. Posebna pazvnja je posvec’enamoguc’oj kontaminaciji poljprivrednog zemljisvta u blizini pogodjenih instalacija.

U radu Dunavske terenske misije ucvestvovalo je devet strucvnjaka. Ova misija jeorganizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za zasvtitu reke Dunava(ICPDR). Misija je obisvla sledec’e kljucvne oblasti: Novi Sad, Pancvevo, vesvtacvko jezero„Gvozdena kapija” i reke Lepenicu i Moravu, pritoke Dunava u blizini Kragujevca.Ova grupa je analizirala prvenstveno uzorke recvne vode, sedimentacije sa obale i dna,svkoljki i drugih bezkicvmenjaka. Radi poredjenja, uzimani su uzorci uzvodno i nizvod-no od indusrijskih zona. Ovi uzorci su analizirani u specijalizovanoj laboratoriji uMadjarskoj.

Misija za biolosvku raznovrsnost u cvijem sastavu je bilo pet naucvnika obisvla je:nacionalni park „Frusvka Gora”, nacionalni park „Kopaonik”, Zlatibor u Srbiji, iSkadarsko jezero u Crnoj Gori (vidi mapu br. 3).

Tokom terenskih misija RGB se sastala sa zainteresovanim stranama u Beogradu,Pancvevu, Novom Sadu, i Nisvu, tj. sa predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija,strucvnjacima za zasvtitu zvivotne sredine, i lokalnim vlastima (uglavnom politicvkaopozicija Beogradu).

Tim UNCHS-a (Habitat) je zapocveo svoj rad na Kosovu u julu mesecu. Sada jeusvao u odlucvujuc’u prvu fazu primene u sledec’im oblastima: gradska uprava, reg-ulisanje stambenih i imovinskih prava, i uvodjenje katastarskog informativnog sis-tema. Tim je takodje izradio analizu ekolosvke politike i okvir institucionalnog delo-vanja u Pokrajini Kosovo.

2U

vod

Page 10: Civilna naselja

88 9

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Bacanje oruzv ja u Jadransko more i pitanjeosiromasv enog uranijuma

Tokom vazdusvnih napada NATO-a, pitanja vezana za zvivotnu sredinu bila su direk-tno vezana za upotrebu odredjenog oruzvja. Kao prvo, recveno je da su NATO vojniavioni, vrac’ajuc’i se u svoje baze u Italiji, ispustili 100 bombi u Jadransko more. Toje izazvalo strah od moguc’eg zagadjenja medju zemljama koje izlaze na Jadran.Medjutim, prema informacijama koje je RGB primila u avgustu 1999. godine,NATO je locirao i detonirao 93 bombi sto znacvi da je u dubokoj vodi (ispod 250m) ostao josv mali broj bombi.

Prema izvesvtajima sredstava informisanja i nevladinih organizacija, u ratu naKosovu je upotrebljeno oruzvje sa osiromasvenim uranijumom. Uprkos naporima RGB,o ovome nismo uspeli da dobijemo zvanicvnu potvrdu – niti mapu sa oblastima kojesu mogle biti ciljane ovim oruzvjem – ni od NATO-a (ni njegovih zemalja cv lanica) nitiod jugoslovenskih vlasti.

Odlucveno je, prema tome, da se ovaj deo istrazvivanja obavi metodom izrade studijakoju je sprovela grupa strucvnjaka predstavnika Svetske zdravstvene organizacije (WHO),Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), svvedskog instituta za zasvtitu odzracvenja (Swedish Radiation Protection Institute), i UNEP-a. Da bi prikupila potrebnepodatake Studijska grupa je bila u jednom obilasku Kosova kada je izvrsvila osnovnamerenja radioaktivnostiu nasumice odabranim bombardovanim zonama. Najvec’i deorada ova grupe podrazumevao je medjutim donosvenje zakljucvaka i preporuka u vezi saonim oblastima u kojima je ili se sumnja da jeste korisvc’en osiromasveni uranijum.

Ekolosv ka ãzv arisv taÓ pronadjena u cvetiri grada

Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje cvetiri ekolosvka zvarisvta u cvetiri oblasti (uPancvevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. Uovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zasvtite sredine i cv isvc’enja ovihoblasti kako bi se izbegle svtetne posledice po ljudsko zdravlje kao i dugorocvna svteta nazviovtnu sredinu. U ovu akciju spadaju, izmedju ostalog, cvisvc’enje kanala u Pancvevu kojivodi do Dunava, otklanjanje zv ive koja lezvi na tlu u Pancvevu, dekontaminacija od dioksi-na i PHB zvarisvta u Kragujevcu, mere kojima c’e se obezbediti ispravnost pijac’e vode uNovom Sadu, i smanjenje oslobadjanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.

Pored ovih zvarisvta, RGB je ustanovila i druge alarmante momente u vezi sa zv ivot-nom sredinom. Neki od ovih problema su se medjutim nagomilali tokom duzve godi-na, te bi preduzimanje bilo kakve akcije zahtevalo podrobnija istrazvivanja. Ovi proble-mi nisu posledice ovoga rata, vec’ dugogodisvnjeg zanemarivanja kvaliteta zv ivotne sre-dine. Kao ilustracije evo dva primera: sediment na recvnom dnu reke Dunav je konta-miniran otrovnim zagadjivacvima iz 1960-ih, 70-ih i 80-ih godina, dok je zagadjenje

Page 11: Civilna naselja

0 100 km50

LakeScutari

Sava

Morava

Zapadna

JuzuaM

orava

Tisa

Veliki Kanal

FruskaGora

Kopaonik

Tara

Durmitor

Bio gradskaGora

Lovcen

Skadar skojezero

Sar-Planina

Djerdap

Danube

Danube

National Park

Ramsar Site

World Heritage Site

Protected Area: IUCN cat. I-VI

Protected Area: Ramsar Site

Protected Area: World Heritage Site

Protected Area: other category

Centre of Plant Diversity

Hungary

Romania

FYROM

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

M O N T E N E G R O

S E R B I A

K O S O V O

V O J V O D I N A

Beograd

Sarajevo

Skopje

Sophia

MAPA (3) Glavne prirodne karakteristike, bioloska raznovrsnost i oblasti pod zastitom u Jugoslaviji

Source: WCMC Web Site and Biodiversity Map Library; EUROPARC Federation Web Site, ESRI ArcWorld.

reke Timok (pritoka Dunava) kod Bora vec’ duzve godina tema rasprave izmedjuBugarske i Savezne Republike Jugoslavije.

Za RGB je u pojedinim slucvajevima uocvenih tokom istrazvivanja bilo tesvko odred-iti koji od uocvnih zdravstvenih i ekolosvkoih problema je nastalo pre ili kao posledicaskorasvnjeg sukoba. U ovakvim slucvajevima, RGB je odlucvila da zauzme „zdravorazum-ski” stav u odnosu na izradu preporuka cviji je osnovni cilj da se sprecve buduc’e

2U

vod

Page 12: Civilna naselja

11 00 11

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

negativne posledice na zdravlje i zv ivotnu sredinu a ne da donosi nepouzdane zakljucvkeo odgovornosti.

Sukob je ocvigledno doveo do fizicvkog razaranja velikih razmera. Napori kaosposobljavanju institucija i za fizicvku rekonstrukciju morac’e da uzmu u obzir pitan-ja zv ivotne sredine. Jacvanje institucija za zasvtitu zvivotne sredine bic’e od koristi i zaekonomiju, kao i za zv ivotnu sredinu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.Kada to budu dozvolili politicvki uslovi, od najvisveg prioriteta treba da bude punoucvesvc’e ovog regiona u medjunarodnim konvencijama (vidi str. 80-81).

U svom radu i pripremama preporuka, RGB nije preuzele na sebe da resvavapitanje zdravstvenih problema nastalih usled zagadjenja okoline kao posledice rata.Ovo je domen rada drugih tela. RGB ipak zveli da naglasi da je potrebno hitno delo-vati kako bi se umanjili negativni efekti najtezvih problema

Ekolosvka ãprva pomoc’Ó kao sastavni deohumanitarne pomoc’ i

Verujemo da su nasve preporuke u vezi sa Pokrajinom Kosovo i Republikom CrnomGorom takve da organizacije UN-a i zajednica za pruzvanje pomoc’i mogu da obezbe-de neposrednu lokalnu i regionalnu podrsvku. Politicvka situacija u Republici Srbijiogranicvava svaku nehumanitarnu pomoc’i sprecvava investicje za rekonstrukciju.

■ Nasi nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekolosku katastrofu u regionuBalkana kao celine.

■ Uprkos tome, utvrd–eno zagad–enje u nekim zonama je ozbiljno i predstavlja opasnostpo ljudsko zdravlje.

■ RGB je identifikovala ekoloska „zarista” a to su Pancevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gdeje neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama,identifikovan je zagad–enje zivotne sredine kao posledica sukoba na Kosovu.

■ Jasno je da je jedan deo identifikovanog zagad–enja u nekim od zona nastao pre sukobana Kosovu, a ima i dokaza o dugogodisnjim nedostacima u obradi i skladistenjuopasnih otpada.

■ Ukoliko se zele izbec’i dalja pogorsanja kada je u pitanju ljudsko zdravlje i zivotnasredina, bez obzira ne njihove uzroke, potrebno je da se odmah posveti paznjaidentifikovanim problemima.

Osnovni zakljucùci

Page 13: Civilna naselja

RGB preporucvuje da, u okviru humanitarne pomoc’i regionu, UN i drugi dona-tori pruzve odgovarajuc’im vlastima pomoc’ u resvavanju ovih kljucvnih ekolosvkih zvarisvtacvime bi se sprecvcv ilo dalje narusvavanje cvovekovog zdravlja i sredine u SRJ i svire u balka-nskom regionu. U sadasvnjim uslovima je jasno da iako srpske vlasti mogu da resvavajuneke od prioritetnih pitanja svojom strucvnosvc’u i samo-finansiranjem, postoje problemiza koje je neophodna pomoc’ medjunarodne zajednice.

Priznanje za doprinos

Mesvovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) je svestomesecvni speci-jalni projekat koji c’e se okoncvati posvto je postigao svoje zakljucvke. Prema svom man-datu, UNEP nije organizacija za primenu. Shodno tome, odgovornost za resvavanjeuocvenih problema u zasvtiti zv ivotne sredine bic’e prepusvteni vlastima zainteresovanihzemalja, medjunarodnoj zajednici donatora, odgovarajuc’im UN telima i drugimmedjunarodnim organizacijama. Duh podrsvke i saradnje koju je pokazala celokupnaporodica UN-a, naime OCHA, UNDP, UN-ECE, UNHCR i UNMIK, bila je dosada od odlucvujuc’eg znacvaja za projekat i u velikoj meri c’e olaksvati primenu nasvih pre-poruka.

Rad Radne grupe za Balkan je u potpunosti finansiran iz Fonda za projekat u kojisu se slili doprinosi sledec’ih evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Danske, Finske,Francuske, Holandije, Nemacvke, Norvesvke, svvedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Ostalapomoc’ u saradnicima dosvla je direktno od UNEP-a i UNCHS-a (Habitat).

Tokom trajanja ovog projekta, pruzvena nam je dragocena pomoc’ ne samo odstrane stalnih saradnika UNEP-a i UNCHS-a, vec’ i iz brojnih ministarstava za zasvtituzvivotne sredine i drugih tela koja su nam pruzvila svoje strucvno misvljenje. Posebno sezahvaljujemo DGI, DGXI i DGXII, Evropske komisije, i Evropskoj agencija za zasvtituzvivotne sredine u Kopenhagenu. Po pitanju reke Dunav, usko smo saradjivali saMedjunarodnom komisijom za zasvtitu reke Dunav.

Medjunarodni Greenpeace, Dunavsko-Karpatski program MedjunarodnogWWF-a, Regionalni centar za zasvtitu zvivotne sredine u Budimpesvt, kao i ProjekatFOCUS kojim rukovode vlade Z

vvajcarske, Austrije, Grcvke i Rusije, su svi doprineli

na svoj nacvin nasvem radu. Zvelimo da se zahvalimo svima na izvanrednom duhu sarad-

nje koji su pokazali prema RGB.

Pekka HaavistoPredsedavajuc’iMesvovita Radne grupe za Balkan UNEP/UNCHS-aZveneva, 5. oktobra 1999. g.

2U

vod

Page 14: Civilna naselja

11 22 13

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Uovom poglavlju je data hronologija kljucvnih dogad–aja tokom sukobana Kosovu izmedju snaga NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije.Podaci su prikupljeni sa zvanicvnih konferencija za svtampu, iz izvesvtajasredstava informisanja, sa vebsajtova, i iz drugih materijala koje je

sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su istaknuti dogadjaji odneposrednog znacvaja za mandat RGB (vidi mapu br. 4).

Na Konferenciji u Rambujeu, 19. marta 1999. godine, dogovoren je mirovnisporazum sa ciljem da se resvi oruzvani sukob izmedju Srba i etnicvkih Albanaca koji cv inevec’inu stanovnisvtva u Pokrajini Kosovo. Sporazum medjutim nije potpisala vladaSrbije.

Nakon neuspeha pregovora u Rambujeu, 24. marta 1999. godine NATO jepokrenuo vazdusvnu kampanju („Operacija udruzvena snaga”) protiv srpskih ciljeva.Kampanja je obustavljena 10. juna 1999. godine.

Mart 1999. g.

22 ¥ Specijalni izaslanik SAD, Ricvard Holbruk, boravi u Beogradu sa ciljem da ubediPredsednika SRJ Slobodana Milosvevic’a da prihvati Rambuje sporazum.

23 ¥ Skupsvtina Srbije odbija zahtev NATO-a da posvalje mirovne trupe na Kosovo.Holbruk zavrsvava svoju misiju. UN agencije za pomoc’ napusvtaju Kosovo.NATO autorizije vazdusvne napade.

24 ¥ Pocvetak NATO vazdusvnih napada na SRJ. Rusija obustavlja saradnju sa NATO-om. Procenjuje se da u i oko Kosova ima oko 40,000 trupa SRJ. UNHCR pro-cenjuje da je oko 475,000 Kosovara raseljeno usled srpske ofanzive. Pogodjenaje fabrika aviona „Lola Utva” u Pancvevu i proizvodni pogon je unisvten.

25 ¥ SRJ prekida diplomatske odnose sa Francuskom, Nemacvkom, SjedinjenimAmericvkim Drzvavama i Ujedinjenim Kraljevstvom.

26 ¥ OEBS kancelarija u Tirani izvesvtava o paljenju sela na Kosovu. Predlog rezolu-cije koju Rusija podnosi Savetu bezbednosti u kome se zahteva okoncvanjeNATO akcije na Kosovu je odbijen. Unisvteno skladicvte za gorivo u Lipovici svtoizaziva veliki pozvar u Lipovacvkoj svumi. Osvtec’en je dovod elektricvne energije uBatajnici.

3Hronologija sukoba na Kosovu

Page 15: Civilna naselja

PresevoˇUrosevacˇ

Pec

Sarajevo

H u n g a r y

Romania

Albania

B u l g a r i a

F Y R O MSkopje

.

M O N T E N E G R O

Croatia

Croatia

Bosnia andHerzegovina

S E R B I A

Zl a

t i b o r

K O S O V O

V O J V O D I N A

Novi Sad

Topola

Bosilegrad

SokoBanja

Majdanpek

Sjenica

Ivanjica

Kladovo

Petrovac

Golubac

Smed. Palanka

Bujanovac

Bor

Dakovica

Berane

Leskovac

Negotin

Novi Pazar

Pirot

Prizren

Vranje

Pljevlja

Orahovac

Priboj

Gnjilane

KosovskaMitrovica

Cetinje

Bar

Ulcinj

AleksinacKraljevo

Valjevo

Prijepolje

Prokuplje

Velika-Plana

Loznica

Kragujevac

Bela Crkva

Ada

Apatin

Bajmok

Kikinda

Kula

SentaSombor

Ruma

Smederevo

SremskaMitrovica

Subotica

Temerin

Srbobran

Palanka

Indija

Zrenjanin

Sivac

Crvenka

Bijelo Polje

BelaPalanka

Rogacica

Ljubovija

Podgorica

Adriat ic

Sea

D r i n a

Dr i

na

D r i n

Vel i k a

Mo r av a

Ti sa

KotorskiZaljev

SlanoKrupac

Ta r a

Si t n

i caBel i

Drim

Uv a c

T am n av a

M

l av a

Danube

Ve

tern

i ca

D r a v a

LakeSkadar

VlasinskoJezero

Top l i ca

Ci k

L i m

Lim

T i m ok

R asin a

Kom

a rn i ca I bar

Ras

kaˇ

S a v a

Mal i

kan al

Vel i k i

Da n u b e

Beograd

Elemir

Kanjiza

Becejˇ

Backaˇ

Titov Vrbas

Backa

Sidˇ

Sabacˇ

Obrenovac

Pancevoˇ

Vrsacˇ

Zagubicaˇ

Zajecarˇ

Vucitrnˇ

Pristinaˇ

Niksicˇ ´

Herceg-Novi

Raskaˇ

Pozegaˇ

Uziceˇ Paracin´Cuprija´

Krusevacˇ

Cacakˇ

Iron GateDam

Danube

Fruska Gora

Veliki Crljeni

LipovicaBaric

Batajnica

Padinska

Bezanijka Kosa

Novi BeogradCukarikaAda Ciganlija

Lestane

Prahovo

Gruza

Bogutovac

Lucani

Tara

Bajina

Kopaonik

Sar Planina

Nis

Doljevac

Knjazevacˇ

0 60 km20 40

Chemical industry

Fuel storage

Oil refinery

Industry

Electric power plant

National park

National capital

Administrative capital

Other cities

Highway

Main road

Secondary road

Railroad

Canal

Airport

Izvor: United Nations Department for Public Information; UNEP, GRID-Geneva, i banka podataka RGB izradjena no osnovu vise dokumenata

MAPA (4) Pogod–ene lokacije sa petencijalnim negativnim posledicama na z ivotnu sredinu

3H

ron

olo

gija

suko

ba

na

Ko

sovu

Page 16: Civilna naselja

11 44 15

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

27 ¥ U Albaniju i BJRM pocvinju da pristizvu u velikim brojevima ethnicvki Albancikoji bezve ili su prognani sa Kosova. Pocvetak izbeglicvke krize. Fabrika aviona„Lola Utva” u Pancvevu je ponovo pogodjena.

28 ¥ Na hiljade izbeglica sa Kosova pristizvu u Albaniju i BJRM. Pogodjen velikiproizvodjasv kuc’nih elektrisvnih aparata fabrika „Sloboda” u C

vasvku.

29 ¥ NATO izjavljuje da se vode intenzivni vazdusvni napadi kako bi seJugoslovenske vojne snage onesposobile za cvisvc’enje etnicvkih Albanaca saKosova. Fabrika aviona „Lola Utva” u Pancvevu je opet pogodjena.

30 ¥ Predsednik SRJ Slobodan Milosvevic’ nudi da povucve jedan broj trupa sa Kosovaukoliko bi NATO okoncvao rat iz vazduha. Ponuda je odbijena. Fabrika„Sloboda” u C

vacvku je pogodjena.

31 ¥ Prognani Albanci sa Kosova su prebacveni vozovima do Makedonske granice.Izjava UNHCR da je egzodus dostigao broj od 125,000 ljudi.

April 1999. g.

1 ¥ Na desetine hiljada izbeglica napusvta Kosovo. Pogodjen most koji spaja NoviSad i Petrovaradin. Ozbiljno osvtec’en glavni vodovod usled cvega najvec’i deograda ostaje bez vode.

2 ¥ Na hiljade izbeglica i dalje odlazi sa Kosova.

Oblak dima nad Pancevo, april 1999.g. Fotografija: Pancevac

Page 17: Civilna naselja

3 ¥ NATO pogadja vladine objekte u centru Beograda. BJRM najavljuje da c’edozvoliti ulaz izbeglica na svoju teritoriju samo ukoliko budu prebacveni u trec’ezemlje. Procenjuje se da izmedju 50,000 i 100,000 izbeglica cveka da predjugranicu.

4 ¥ NATO vazdusvni napadi rusve Generalsvtab Jugoslovenske Prve Armije u glavnomgradu. Osvtec’enoi skladisvte „Beopetrola” u Beogradu i Bogutovac (Kraljevo)Pogodjeno je skladisvte za gorivo toplane na Novom Beogradu („Beogradskeelektrane”). Napad na na rafineriju nafte u Pancevu i na aerodrom Slatinablizu Prisvtine. Pogodjen „NIS Jugopetrol” u Smederevu.

5 ¥ Broj izbeglica koji je iz Kosova presvao u susedne zemlje dostizve cifru od400,000. Pogod–ena je termoelektrana / toplana u Novom Sadu. Pogodjeno jeskladisvte bitumena rafinerija nafte u Novom Sadu. Osvtec’en je skladisvte goriva„Naftagas promet” koji se nalazi na 10 km od Sombora. Osvtec’en je vodovodnisistem u Zemunu. Napadnut je glavni Beogradski aerodrom. Pogodjen je „NISJugopetrol” u Prisvtini. Pogodjena je „DIN" fabrika duvana u Nisvu. Pogodjen jepogon hemijske industrije „Milan Blagojevic’” u Lucvanima.

6 ¥ Vlada Jugoslavije objavljuje unilateralni prekid vatre koji SAD i UK odbijaju.Pogodjeno skladisvte „Beopetrola” u selu Mala Krusva u prisvtinskoj opsvtini.Napadnut je pogon hemijsku industrije „Milan Blagojevic’” u Lucvanima.

7 ¥ Osvtec’eno je stovarisvte „NIS Jugopetrola” u Somboru. Centar Prisvtine je inten-zivno bombardovan: osvtec’en je stovarisvte za gorivo „Beopetrola”. Unisvtene sugarazve i skladisvta naftne rafinerije u Novom Sadu. Pogod–en je pogon hemijskeindustrije „Milan Blagojevic’” u Lucvanima.

8 ¥ SRJ zatvara granice cvime se pojacvava bojazan da se albanske izbeglice koriste kaoljudski svtiti. Pogod–eno je stovarisvte „Beopetrola” u Bogutovcu, opsvtinaKraljevo. Bombardovan je vojni objekat u centru Beograda. Napadnuti suKraljevo, Lad–evci, i skladisvte za gorivou Vitanovcima. Bombardovano je ski-jasko izletiste „Tornik” na Zlatiboru, juzvno od Beograda. Bombardovan jegrad C

vubrija.

9 ¥ Generalni sekretar UN-a Kofi Anan daje izjavu u kojoj navodi pet uslova zaprekid sukoba na Kosovu: obustava nasilja; povlacvenje jugoslovenske vojske;slanje mirovnih snaga; povratak izbeglica, i pokretanje pregovora za iznalazvenjepoliticvkog resvenja. Pogodjena je fabrika automobila „Zastava” u Kragujevcu.Pogod–ena je „NIS Jugopetrol” u Smederevu. Unisvten je RTS predajnik naGolesvu, u blizini Prisvtine. U Nemacvkoj se sastaju politicvki rukovodioci Grupe 8u cilju razgovora o Kosovu.

10 ¥ Osvtec’ena je elektrana u Bogutovcu. Bombardovanje Prisvtine i prisvtinskog aero-droma, Nisva i Kraljeva.

11 ¥ Osvtec’eno je planinsko izletisvte „Divcvibare” blizu planine Zlatibor. Pogod–ena jestambena cvetvrt u Novom Sadu.

3H

ron

olo

gija

suko

ba

na

Ko

sovu

Page 18: Civilna naselja

11 66 17

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

12 ¥ Ministri inostranih poslova NATO-a se sastaju u Briselu i potvrdjuju da Savezostaje odlucvan i jedinstven u svojoj akciji i u pogledu pet zahteva za obustavuvazdusvnih operacija. Voz sa pet vagona je pogod–en na zveljeznicvkom mostu prekoJuzvne Morave. Pogod–eno je stovarisvte „Jugopetrola” u Prisvtini. Osvtec’en je hotel„Bacisvte” na Kopaoniku. Osvtec’ena je elektrana u Prisvtini. Bombardovan jegrad Krusvevac: unisvtena je gradska elektrana i fabrika „14. oktobar” kojaproizvodi tesvku masvineriju. Pogod–ena je je rafinerija nafte „NIS” u novosad-skom predgradju. Pogod–ena je rafinerija nafte u Pancevu. Pogod–ena je fab-rika automobila „Zastava” u Kragujevcu.

13 ¥ Osvtec’ene su instalacije „Jugopetrola” u Smederevu. Pogodjena je benzinskapumpa „Jugopetrola” u Pristini. Ostec’ena je Meteoroloska stanica naKopaoniku. Osvtec’ena je hidroelektrana „Bistrica” u Polinjama. Ponovo jepogod–ena rafinerija nafte u Pancevu. Bombardovani su fabrika „Plastika” istovarisvte nafte „Jugopetrola” u Pristini.

14 ¥ Samit Evropske unije daje izjavu deklaraciji u kojoj se ponovo isticvu pet zahte-va med–unarodne zajednice. Pogodjene je izbeglicvka kolona. Nakon prvobitnognegiranja, NATO potvrd–uje da je izbeglicvku kolonu gresvkom zamenila zatenkovsku jedinicu. Pogodjene su petrohemijska industrija „DP HIPPetrohemija” u Pancevu – Fabrika djubriva „DP HIP Azotara” u Pancevu.Ponovo je bombardovana fabrika „Plastika” Prisvtini.

15 ¥ Ozbiljno je osvtec’ena petrohemijska industrija industrija „DP HIPPetrohemija” u Pancevu. Takodje ozbiljno osvtec’ena . fabrika vestackogd–ubriva „DP HIP Azotara” u Pancevu Pogodjena su postrojenja fabrike „14.oktobar” u Krusvevcu.

16 ¥ Nakon mnogobrojnih napada rafinerija nafte u Pancevu je tesvko osvtec’ena.Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu.

18 ¥ Pogodjene su „DP HIP Petrohemija” u Pancevu i fabrika vestackog djubri-va „DP HIP Azotara” u Pancevu. Intenzivno bombardovanje Prisvtine ukjucvu-juc’i oblizvnji aerodrom „Slatina”.

19 ¥ Napad na Suboticu, na severo-zapadu Srbije. Pogodjen je pogon hemijskeindustrije „Prva Iskra” u Baricu: unisvtena je proizvodna traka. Pogodjen jeradiokomunikacijski predajnik u blizini Prisvtine.

20 ¥ Pogodjeni su rudnici Belac’evac zapadno od Prisvtine. Javljeno da je pogodjenazgrada vlade u Prisvtini, i novosadska rafinerija nafte.

21 ¥ Ciljan je i pogodjen 23-spratni „Poslovni centar Usvc’e” (sedisvte SocijalisticvkePartije Srbije) u Beogradu.

22 ¥ Napadnuta je fabrika „Krusvik” u Valjevu. Bombardovana je jedna od rezidencijaPredsednika Slobodana Milosvevic’a. Poslepodnevni napadi na Prisvtinu i Novi Sad.

23 ¥ NATO objavljuje Vasvingtonsku Deklaraciju kojom se uvodi embargo na naftneproizvode za Saveznu Republiku Jugoslaviju (ali ne i za Republiku Crnu Goru).Bombardovan je studio Radio Televizije Srbije (RTS) u centru Beograda.Ponovo je gadjan novosadski most „Z

vezvelj”. Pogodjeni su svabac, Sremska

Mitrovica i Smederevo.

Page 19: Civilna naselja

24 ¥ Velika svteta je naneta fabrici „Milan Blagojevic” u Lucanima. Ponovo jepogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu.

25 ¥ Intenzivni napadi na industrijsku zonu u Nisvu. Napad na rafineriju nafte uNovom Sadu i na stovarisvte nafte blizu Prisvtine. Napadnut je grad VelikaDobrinja. Aerodrom „Slatina” opet bombardovan.

26 ¥ Evropska unija uvodi dodatne sankcije kojima se zabranjuje prodaja sirove naftei naftnih proizvoda SR Jugoslaviji. Zabrana stupa na snagu 30. aprila 1999. g.Bombardovani su Sombor (na severo-zapadu Srbije), Novi Sad, Nisv,Kragujevac, aerodrom „Slatina” i skladisvte za gorivo u Valjevu.

27 ¥ Intenzivno bombardovanje Beograda i ponovljeni napadi na „Poslovni centarUsvc’e” kojima je unisvten predajnik na vrhu zgrade. Napad na Lipljansku oblastjuzvno od Prisvtine. Napadnuti su takoe aerodrom „Slatina” blizu Prisvtine.Gadjani Decvani i Pec’. Ispaljene krstarec’e rakete na Surdulicu (mali grad u Srbijiblizu bugarske granice). NATO priznaje svoju gresvku. Napadnut je Golesv blizuLipljana na jugu Kosova. Tesvko je osvtec’en most „25. maj” koji povezuje Srem iIlok.

28 ¥ Po danu su pogoeni rafinerija nafte u Novom Sadu i TV predajnik naFruskoj Gori. Udari na otpad za gorivo drzvavnog preduzec’a za naftu„Jugopetrol” blizu Pozvege. Udari na Kosovsku Mitrovicu, Prisvtinu, planinuMokra, i na rudnike uglja „Stari Trg” rafinerija nafte u Novom Sadu. Jednakrstarec’a raketa je gresvkom pogodila Sofiju u Bugarskoj.

30 ¥ Tokom noc’i izmeu 29. i 30. aprila su ciljane i intenzivno bombardovane zgradeu Beogradu.

3H

ron

olo

gija

suko

ba

na

Ko

sovu

Pozar u industrijskom kompleksu, Pancevo, april 1999. g. Fotografija: Pancevac

Page 20: Civilna naselja

11 88 19

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Maj 1999. g.

1 ¥ SAD prosviruje sankcije na prodaju nafte SR Jugoslaviji i zamrzava imovinuvlade u Beogradu u Sjedinjenim Drzvavama. Putnicvki autobus „Nisv express” jepogodjen na mostu blizu sela Luzvane 12 milja severno od Prisvtine.

2 ¥ Tokom noc’i NATO bombarduje pet glavnih transformatorskih podstanicacvime, po proceni predstavnika za svtampu NATO-a, 70% stanovnisvtva ostaje bezstruje do njihove poravke sledec’eg dana. Na zapadu Kosova, u blizini grada Pec’,raketa NATO-a pogadja drugi autobus. Pogodjeni su skladisvte za gorivo uPrisvtini i u blizini Obrenovca. Ponovo su pogodjeni zgrada televizije „RTS” irafinerija nafte u Novom Sadu.

5 ¥ Osnovana Mesvovita Radna grupa za Balkan. Vodja kosovskih albanaca IbrahimRugova, za koga se pretpostavlja da je u kuc’nom pritvoru, napusvta SRJ i leti zaRim. Pogoena su postrojenja „Jugopetrola” u Nisvu.

6 ¥ Ministri inostranih poslova Grupe 8 se sastaju u Bonu i izdaju saopsvtenje kojesadrzvi sedam osnovnih principa politicvkog resvenja krize na Kosovu. Ovimsaopsvtenjem se mirovni proces vrac’a u nadlezvnost Saveta bezbednosti UN-a.Generalni sekretar UN-a Kofi Annan imenuje Karla Bilta, nekadasvnjeg cv lanaparlamenta svvedske, i Eduarda Kukana, Ministra za inostrane poslove Slovacvke,za Specijalne izaslanike Generalnog sekretara za Balkan.

7 ¥ NATO gresvkom bombarduje Kinesku Ambasadu u Beogradu. U napadu strada-ju tri kineska novinara. Intenzivno bombardovanje Nisva. Kasetne bombe kojesu ispusvtene na pijacvni trg usmrtile su 15 osoba. Glavna bolnica trpi kolateral-no osvtec’enje. Most prema Ruminiji je pogodjen i unisvten.

8 ¥ Dalje bombardovarje beograda. Prekid glavnog transformatora struje koji sluzvicelom gradu.

10 ¥ SRJ najavljuje da c’e povuc’i neke trupe sa Kosova. UK i USA odbacuju izjavu.Deset zemalja cv lanica NATO-a ucvestvuje u preliminarnom saslusvcanjuMeunarodnog suda za pravdu u Hagu povodom tuzvbe Vlade SRJ. Pogodjena jehemijska fabrika „Prva Iskra” u Baricu.

13 ¥ NATO bombarduje selo Korisva pri cvemu ginu ili su povreeni etnicvki Albanci.NATO tvrdi da je Korisva polozvaj srpske vojne komande i da su srpske snagedrzvale izbeglice kao ljudski svtit blizu cilja.

14 ¥ Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju 1239 kojom se pozivaju sve strane usukobu da omoguc’e protok humanitarne pomoc’i svim licima pogodjenimsukobom. Bombardovan je izbeglicvki logor na putu Prisvtina – Prizren, blizu selaKorisva.

15 ¥ NATO priznaje bombardovanje Korisve ali odbija da snosi odgovornost zacivilne zvrtve. Pogodjeno je skladiste za gorivo „Jugopetrola” u Boru. hit.Transformer station within the mining and smelting complex in Bor .Pogoeno je skladisvte za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu.

Page 21: Civilna naselja

16 ¥ Pocetak Inter-agencijske misija UN-a za procenu nastalih potreba za SRJ.17 ¥ Izvestaji o anti-vladinim protestima u srpskim gradovima, Aleksandrovcu i

Krusvevcu. Pogodjeno je skladiste za gorivo „Jugopetrola” u Boru.19 ¥ ‘Pogodjen je skladisvte za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu.20 ¥ U vazdusvnim napadima osvtec’ene su rezidencije ambasadora S

vvajcarske, S

vpanije,

Svvedske, Norvesvke i Madjarske. Prijavljeno je osvtec’enje diplomatskih pred-

stavnisvtava Libije i Izraela. Osvtec’ena je bolnica „Dragisva Misvovic’” u Beogradu.Pogodjen je „Naftagas promet” u Somboru.

21 ¥ Bombardovana je transformatorska stanica u Nisu. 22 ¥ Ponovo pogodjene transformatorske podstanice svto dovodi do prekida snabde-

vanja elektricvnom energijom u Beogradu i drugim krajevima Jugoslavije.Pogodjena je termocelektrana „Veliki Crljeni” u Velikim Crljenima.

23 ¥ NATO zapocvinje kampanju intenzivnog bombardovanja jugoslovenske elek-tricvne mrezve svto dovodi do ozbiljnih prekida u distribuciji elektericvne energije ivode. Bombardovana je transformatorska stanica u Nisu.

24 ¥ Tokom svoje posete Kosovu, Predsedavajuc’i Misije UN-a za procenu nastalih potre-ba Serzvu de Melu izvesvtava o jasnim dokazima organizovane kampanje etnicvkogcvisvc’enja na Kosovo. Jako je osvtec’ena fabrika „Milan Blagojevic’” u Lucvanima.

25 ¥ Dogovor cv lanica NATO-a da se ustanove mirovne snage za Kosovo sa 48,000 ljudi. 27 ¥ Zavrsava se Misija UN-a za procenu nastalih potreba. Meunarodni sud za

zlocvine za bivsvu Jugoslaviji optuzvuje Predsednika SRJ Milosvevic’a i cvetvoricu

Bombardovano skladiste nafte, Bor Fotografija: RGB

3H

ron

olo

gija

suko

ba

na

Ko

sovu

Page 22: Civilna naselja

22 00 21

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

visvih predstavnika za ubistvom, gonjenje, i deportaciju. Pogodjeno je skladisteza gorivo „Jugopetrola” u Boru. Osvtec’ene su elektricvne instalacije transfor-matorske stanice „Bezanijska Kosa” na Novom Beogradu.

28 ¥ Jugoslovenska zvanicvna novinska agencija „Tanjug” objavljuje da SRJ prihvata„opsvte principe” dogovorene na Grupi 8 kao osnovu za uspostavljanje mira naKosovu.

29 ¥ Beogradski sud osudjuje za svpijunazvu i kazvnjava zatvorom dvojicu australijiskihhumanitarnih radnika i njihovog jugoslovenskog kolegu.

30 ¥ NATO bombarder pogadja most na kome ima puno prometa u centralnojSrbiji. NATO osvtec’uje sanatorijum u Surdulici na jugoistoku Srbije.

31 ¥ Pogodjena je transformatorska stanica u Nisvu.

Juni 1999. g.

1 ¥ SRJ prihvata principe Grupe 8 za resvavanje krize na Kosovu.2 ¥ U Nemacvkoj ruski i evropski pregovaracvi donose mirovni plan za Kosovo kojim

bi se obustavilo NATO vazdusvni napadi i odmah odlaze za Beograd sa predlo-gom. Medjunorodni sud pravde u Hagu odbija jugoslovenski zahtev za obus-tavu NATO bombardovanja, ali izrazvava svoje sumnje u legalnu osnovu vaz-dusvnih napada.

3 ¥ Vlada SRJ i Skupsvtina Srbije prihvataju meunarodni mirovni plan koji uBeograd donose pregovaracvi za mir, Predsednik Finske Marti Ahtisari i bivsvi pre-mijer Rusije Viktor C

vernomirdin, i kojim se SRJ obavezuje da povucve sve svoje

trupe sa Kosova.

Rafinerija nafte u Pancevu, april 1999.g. Fotografija: Pancevac

Page 23: Civilna naselja

4 ¥ Severno atlantski savet ovlasvc’uje postojec’im Operacionim planom Generala SerMajkl Dzveksona, Komandanta medjunarodnih mirovnih snaga, KFOR, dapreuzme kontrolu nad operacijama snaga na terenu i da otpocvne sa priprema-ma za slanje trupa.

5 ¥ Tokom prve runde razgovora vojni predstavnici NATO-a izdaju jugoslovenskimpredstavnicima marsvevske zapovesti za povlacvenju sa Kosova.

6 ¥ U BJRM pocvinju pregovori izmedju vojnih predstavnika SRJ i NATO-a opovlacvenju srpskih trupa sa Kosova. Na sastanku ucvestvuju i ruski vojni posma-tracvi.

7 ¥ Neuspeh pregovaranja izmedju komandanata NATO-a i Jugoslavije o uslovimapovlacvenja sa Kosova svto dovodi do prekida razgovora. NATO intenzivira bom-bardovanje. Pokusvaj ministara inostranih poslova Grupe 8 u Bonu da finalizu-ju UN rezoluciju o sprovodjenju mirovnog plana na Kosovu. SRJ insistira daSavet bezbednosti UN-a donese rezoluciju pre ulaska bilo cvijih stranih trupa naKosovo. Intenzivni napadi na Beograd. Ponovo je pogodjena rafinerija nafte uPancevu.

8 ¥ Na sastanku u Bonu, ministri inostranih poslova Grupe 8 prihvataju predlogteksta rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Kako bi drzvali Kinu utoku razvoja dogadjaja i da bi dobili kinesku podrsvku za diplomatske pregovorekoji su u toku, Predsednik Finske i Specijalni izaslanik Evropske unije, MartiAhtisari, i Nemacvki politicvki direktor, Plejger, odlaze u Peking gde se sastaju saMinistrom inostranih poslova Tang C

vahuanom i Predsednikom C

vang

Zeminom. Ukupni broj izbegila u zemljama azila prelazi milion lica.9 ¥ Vojni komandanti NATO-a i Jugoslavije ugovaraju o rokovima i detaljima

povlacvcvenja jugoslovenskih trupa. Vojno tehnicvki sporazum potpisuju zaNATO General UK Ser Majkl Dzvekson i predstavnici SRJ i Republike Srbijesvto cvini osnovu za srspko povlacvenje, obustavu bombardovanja, i usvajanje pred-loga rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Specijalni izaslanici Generalnog sekre-tara UN-a Kofi Anana za Balkan, Karl Bilt i Eduard Kukan informisvu Savetbezbednosti o prioritetima civilne misije na Kosovu.

10 ¥ NATO obustavlja „Operaciju udruzvene snage”. Savet bezbednosti UN-a usvajarezoluciju 1244. Ovom Rezolucijom se medjunarodna civilna uprava naKosovu poverava Generalnom sekretaru. Srpske trupe se povlacve sa Kosova.Zamenik drzvavnog sekretara SAD Stroub Talbot putuje u Moskvu da bi seodredilo ucvesvc’e Rusije u KFOR-u. Trupe ruskog kontigenta u Bosni iHerzegovini ulaze u SRJ i krec’u prema Kosovu.

3H

ron

olo

gija

suko

ba

na

Ko

sovu

Page 24: Civilna naselja

22 22 23

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Generalno govorec’i, kada je u pitanju zvivotna sredina stanje u SaveznojRepublici Jugoslaviji se mozve porediti sa onim u drugim zemljamacentalne i istocvne Evrope svto je uglavnom uslovljeno ekonomskim ipoliticvkim prilikama. Opzervacija UNEP-a je da je: „Razvoj sa cen-

tralizovano planiranom ekonomijom u Centralnoj i Istocvnoj Evropi i CentralnojAziji, podrazumeva uglavnom fizicvku proizvodnju (posebno u industrijskom i ener-getskom sektoru) svto je u velikim razmerama dovelo do eksploatacije obnavljajuc’ih ineobnavljajuc’ih izvora” (vidi bibliografiju br. 37).

Nazvalost, u SRJ ni do danas ne postoji sistematicvan i medjunarodno standard-izovano izvesvtavanje o Stanju u zvivotnoj sredini (SoE). Ovo poglavlje se oslanja nazvanicvne i nezvanicvne isvesvtaje Ministarstva za nauku, razvoj i zasvtitu sredine SRJ(zvanicvni izvesvtaj iz 1994. godine, nezvanicvni izvesvtaj iz 1998. godine), na druge sta-tisticvke materijale koje su objavile vladine agencije SRJ, na izvesvtaje medjunarodnihorganizacija (UNDP, UNEP, UN/ECE, WHO, EEA i REC) kao i na naucvne pub-likacije. Informacije iz objavljenih izvora dopunjene su nalazima koje su BTF mis-ije sakupile na terenu. Sve susedne zemlje (sem Hrvatske) saraivale su na projektuizmeu EU „Phare” programa, EEA i UNEP-a kako bi se izradio jednostvan, aktue-lan i uporediv prikaz stanja u zvivotnoj sredini u tim zemljama koji bi bio dostupansviroj javnosti.

4Stanje u zùivotnoj sredinii civilnim naseljima uSaveznoj RepubliciJugoslaviji pre sukobana Kosovu

Page 25: Civilna naselja

Uvod

Pre Drugog svetskog rata, Jugoslavija je bila nerezavijena, prvenstveno poljoprivrednazemlja. U period od 1950-ih do 1970-ih godina zemlja je dozvivela nagli razvoj iekonomski napredak sa jednom od najvec’ih stopa industrijalizacije i urbanizacije nasvetu. Taj porast se uglavnom zasnivao na tradicionalnoj industrijskoj svemi kojapodrazumeva visoku eksploataciju energije i sirovina cvime je izvrsven veliki pritisak naprirodne izvore i zv ivotnu sredinu. Usled toga je dosvlo do smanjenja posvumljenih povrsv-

ina, do pogorsvanja kvaliteta vode u rekama i jezerima, i do povec’ane zagadjenosti vaz-duha u urbanim i industrijskim zonama. Nagli i samo delimicvno kontrolisani urbanirazvoj izazvao je takoe vec’i broj problema u zvivotnoj sredini. Tokom 1980-ih godinaJugoslavija se suocvila sa ekonomskim zastojem svto je dovelo do institucionalnih reformiu 1989. godini, i do osamostaljenja nekih od jugoslovenskih republika u 1991. i 1992.godini. Raspad zajednicvkog trzvisvta u bivsvoj SFRJ i uvoenje UN sankcija tokom 1990-ih godina dovelo je do dramaticvnog pada ekonomske aktivnosti, koje su se samo nez-natno povratile nakon stabilizacionog programa iz 1994. godine. Ekonmski pad i UNsankcije uvedene protiv Jugoslavije su uopsvteno gledano smanjile zagadjenost vazduhai vode. Meutim, takoe su uocvene negativne ekolosvke posledice usled povec’anogkorisvc’enja nisko kvalitetnih goriva i smanjenja investicija industrijskog sektora u zasvti-tu sredine (vidi bibliografiju br. 33 i 36). Prekid u meunarodnoj saradnji je neospornoimalo negativan uticaj na upravljanje i institucionalni razvoj zv ivotne sredine u SRJ.

Zv

ivotna sredina

■ Vazduh

U SRJ je zagadjenje vazduha prilicvno veliko i uglavnom je povec’ano u urbanim iindustrijskim zonama. Glavni izvori zagadjenja vazduha su termoelektrane i toplane,individualno grejanje, motorna vozila i industrijski procesi. Ono svto pogorsvava celusituaciju jeste neefikasno korisvc’enje energije, nekvalifikovano upravljanje sistemom iniska tehnicvka efikasnost opreme. Kvalitet vazduha se meri prac’enjem ispusvtaja gaso-va sumpor dioksida i azot dioksida. Merenja za celu zemlju i za urbane zone seredovno objavljuju.

■ Voda

Glavni izvori zagaenja vode su civilna naselja, industrija i poljoprivreda. Veliki deozagadjenja ulazi u zemlju putem recvnih tokova svto cvini da je za SRJ od vitalnog intere-sa da sarauje sa podunavskim zemljama (vidi mapu br. 1). Kvalitet povrsvinskih i

4S

tan

je u

zivotn

oj sre

din

i i civiln

im n

ase

ljima

u S

avezn

oj R

ep

ub

lici Ju

go

slaviji pre

suko

ba

na

Ko

sovu

Page 26: Civilna naselja

22 44 25

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

podzemnih voda kontrolisvu hidrometeorolosvki instituti (kontrola hidrolosvkog, fiziko-hemijskog, biolosvkog i bakteriolosvkog sastava vode) i instituti za zasvtitu zdravlja (kon-trola higijenske ispravnosti pijac’e vode). U poslednjih 30 godina kvalitet recvne vodeje drasticvno opao, svto znacvi da je vec’ina reka pala za jednu pa cvak i dve kategorije naskali sa 4, koja je usvojena 1968. godine. U skorije vreme zabelezveno je poboljsvanjekvaliteta svih voda u SRJ svto je najverovatnije rezultat UN sankcija koje su dovele dopada ekonomske aktivnosti.

■ Otpadi

Jugoslovenska industrija proizvodi znacvajne kolicvine otpada. Od ukupne kolicvineotpada, najvec’i deo proizvode hemijska industrija (37,6%) i primarna metalurgija(29,1%). Rudarski sektor takodje proizvodi veliki deo otpada (SoE 1998.). Ceni se dase godisvnje proizvodi oko 22,5 hiljada tona svtetnih otpada. Pored industrijskog otpa-da, u SRJ se dnevno proizvede oko 0,4 do 1,5 kg kuc’nog djubreta po osobi (vidi bib-liografiju br. 33). Mali broj depoa djubrisvta ispunjava stroga pravila o funkcionisanju,dok postoji i veoma veliki broj nezakonitih djubrisvta. Nigde u zemlji ne postojepostrojenja za adekvatnu obradu i skladisvtenje visoko toksicvnog otpada svto znacvi da sekolicvina svtetnih otpada stalno povec’ava.

■ Zemljisùte, sùume i poljoprivreda

Vec’ina degradacije zemljisvta i tla u SRJ prouzrokovana je poljoprivredom irudarstvom. Pritisak na obradivu zemlju je donekle smanjen usled drasticvnog sman-jena korisvc’enja djubriva 1990-ih godina. svume cvine 28% od ukupne povrsvine zemlje,svto je evropski prosek. Od 1960-ih godina na ovamo, posvumljeni deo je doneklepovec’an (za 4% u periodu od 1966. g. do 1993. g.). Prema zvanicvnim statistikama,nelegalna secva je opala tokom 1990-ih godina (vidi bibliograpfiju br. 28).

■ Biolosùka raznovrsnost

Kada je u pitanju prirodna raznolikost, SRJ je jedna od najznacvajnijih geografskihregiona u Evropi. Veoma mali broj drugih evropskih zemalja mozve da se meri sabogatstvom vrsta (biljaka, ribe, ptica, sisara) u SRJ. Ukupna teritorija zasvtic’enih iposebno vrednih prirodnih regiona dostizve do preko 400,000 hektara svto je oko 4%ukupne teritorije SRJ. Devet nacionalnih parkova (Frusvka Gora, Djerdap – Gvozdenekapije, Kopaonik, Tara, planina Sara, Biogradska Gora, Durmitor, Lovc’en i Skadarskojezero) rasporeeni su u tri geografske makro-regije: panonska, planinska i obalna.Jedan od glavnih evropskih regiona biolosvke raznovrsnosti se sviri u planinskom delu

Page 27: Civilna naselja

Bugarske (vidi mapu br. 3). Dok se opsvta situacija po pitanju zvivotne sredine u CrnojGori i Kosovu mozve porediti sa drugim krajevima u SRJ, tu ima i nekih specificvnoregionalnih pitanja koje ovde vredi napomenuti.

■ Republika Crna Gora

Samom cvinjenicom svto izlazi na jadransku obalu, Crna Gora mora da se bavi pitanji-ma zagadjenja mora (koje je uglavnom izazvano industrijom) i opasnostima od turiz-ma u obalnom pojasu i na usvc’ima slane vode. Na Konferenciji u Riu 1992. godine,Crna Gora se proglasila prvom „ekolosvkom drzvavom” na svetu i time se opredelila dazvivi u harmoniji sa prirodom.

■ Pokrajina Kosovo

Na Kosovu je posebno zabrinjavajuc’a intenzivna eksploatacija minerlanih nalazisvta.Nakon Drugog svetskog rata dosvlo je do nagle ekspanzije rudarstva svto je dovelo doisto tako naglog razvoja industrijskih sektora vezanih za iskopavanje ruda. Najvec’i deoovog razvoja u rudarstvu i industriji nije bilo prac’eno instalacijom odgovarajuc’eopreme za zasvtitu zvivotne niti odgovarajuc’im lociranjem industrijskih objekata, svto jedovelo do zabrinjavajuc’e degradacije zv ivotne sredine i do negativnih posledica nazdravlje lokalnog stanovnisvtva. Ekolosvla zvarisvta na Kosovu su: Kosovska Mitrovica

4S

tan

je u

zivotn

oj sre

din

i i civiln

im n

ase

ljima

u S

avezn

oj R

ep

ub

lici Ju

go

slaviji pre

suko

ba

na

Ko

sovu

Pogodjeni telekomunikacioni tornjevi u Nacionalnom parku “Fruska Gora” Fotografija: RGB

Page 28: Civilna naselja

22 66 27

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

(rudnici olova i cinka i pratec’a industrija), Obilic’ (povrsvinski rudnik lignita i pratec’aenergetska industrija), Glogovac (rudnici gvozv dja i nikla i metalurgija), Elez Han(krecvnjacvki kamenolomi cementara) (vidi bibliografiju br. 35).

Politka za zasvtitu zvivotne sredine,zakonodavstvo i institucije

U Jugoslaviji se pocvelo ozbiljno govoriti o zasvtiti zv ivotne sredine1970-ih godina. Kadasu u pitanju opsvta politika, zakoni i institucije mogu se nac’i znacvajne paralele sa sis-temima u drugim zemljama regiona. Na primer, u Saveznoj Republici Jugoslaviji pos-toje stavovi o politici za zasvtitu cvovekove sredine, ustavom priznato pravo na zdravuokolinu, okvirni zakon o zasvtiti zv ivotne sredine i zakon o proceni stanja u zvivotnoj.Postoje takoe ministarstva za zasvtitu zvivotne sredine na nivou federacije i na nivourepublika Srbije i Crne Gore. Izglasani su zakoni po sektorima: vazduh, voda,zemljizvte, prirodno / kulturno nasledje, prostorno / stambeno planiranje, hemikalije/ otpadi, koji su obuhvac’eni velikim brojem zakona (preko 150) i drugim aktima(preko 100) na svim nivoima.

Manje je jasno do koje mere se efikasno primenjuju i sprovode ovi politicvkiinstrumenti. Recveno je da su se uslovi rada u ministarstvima i drugim granama javnihsluzvbi pogorsvali usled pogorsvane ekonomske situacije i sve vec’e medjunarodne izo-lacije zemlje.

Ucvesvc’e javnosti u pogledu pitanja zasvtite zv ivotne sredine je veoma slabo cvak i udonosvenju odluka i proceni svteta po zvivotnu sredinu na lokalnom nivou. Postoji sviro-ki raspon nevladinih organizacija za zasvtitu zvivotne sredine. Veliki broj ima dostaveliko iskustvo i pretstavljaju znacvajan i strucvan izvor informacija. Meutim, isto tako,u poslednjih nekoliko godina veliki broj je suocveno sa ekonomskim potesvkoc’ama ismanjenjem broja cv lanova.

Uprkos obimnom i prilicvno naprednom zakonodavstvu, stvarni pristup informa-cijama vezanih za zasvtitu sredine nije basv tako jednostavan. Na nacionalnom nivou,postoji ocvigledni nedostatak lako dostupnih materijala sa informacijama o zasvtiti zv iv-otne sredine koje bi trebalo da pruzve zvanicvni organi. Na lokalnom nivou takoe se cvinida je pojedincima tesvko da dou do potrebnih informacija. SRJ nije josv potpisala ArhusKonvenciju o pristupu informacijama, javnom ucvesvc’u u donosvenju odluka i pristupupravnoj zasvtiti po pitanjima zasvtite zv ivotne sredine. Savezna vlada je, cv ini se, svesna svevec’eg znacvaja informacija o zvivotnoj sredini i javnog ucvesvc’a, te je odobrila projekat zaizradu i primenu „Integralnog ekolosvkog informativnog sistema za SaveznuRepubliku Jugoslaviju” (vidi bibliografiju br. 24).

Page 29: Civilna naselja

Vlada je ratifikovala veliki brojmeunarodnIH ugovora i konvencija(ukupno 52) koji se odnose na zasvti-tu zvivotne sredine. Dok su 1990-ihgodina druge zemlje centralne iistocvne Evrope imale velike koristi odmeunarodne saradnje, posebno uoblastim tehnicvke saradnje, to nijebio i slucvaj sa SRJ.

Civilna naselja

Prema popisu iz 1991. godine, ukup-ni broj stanovnika Srbije je oko 9,8miliona, od kojih su blizu 2 milionazviveli u Pokrajini Kosovo. Postojevelike razlike izmeu Srbije kao celinei Pokrajine Kosovo. Dok je stepenurbanizacije na Kosovu bio 32,5%pre sukoba, u Srbiji je procenat stanovnisvtva u urbanim sredinama u 1991. godiniiznosio 48%. Ukupni broj stambenih jedinica u Srbiji u istoj godini iznosio je 1,65miliona, dok je na Kosovu iznosio samo 230,000. Ovo stanje se ogleda i u podatkuda je stanovnik na Kosovu imao samo polovinu prosecvnog stambenog prostora odonog koji je imao stanovnik u Srbiji.

U pogledu infrastrukture i usluga situacija je prilicvno slicvna. U proseku, 88%stanovnika u Republici Srbiji je imalo usluge kao svto su sistem za odvod, vodovod istruja. Na Kosovu je ovakvim uslugama bilo pokriveno samo 40% stanovnisvtva.

Na osnovu ovih pokazatelja mozve da se vidi da su uslovi u civilnim naseljima uSrbiji u celini bili adekvatni, a da su u Pokrajini Kosovo stambeni standardi i kvalitetinfrastruktura naselja bili nizvi. Ima indikacija da su se ove razlike i sveukupnapogorsvanja u uslovima u naseljima pojacvali u deceniji koja je prethodila sukobu svto jei ucvinilo da Kosovo postane josv osetljivije na iznenadne promene kao svto se desilo predogaaja u periodu mart-juni 1999. godine.

Sta

nje

u zivo

tno

j sred

ini i c

ivilnim

na

seljim

a u

Save

zno

j Re

pu

blic

i Jug

oslaviji p

re su

kob

a n

a K

oso

vu

Izbeglicv

ki kamp u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji Fotografija: RGB

4

Page 30: Civilna naselja

22 88 29

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

5Osnovni nalaziTehnicùkih misija iStudijske grupe RGB-a

Mesvovita Radna grupa za Balkan (RGB) UNEP/UNCHS-a(Habitat) organizovala je pet Tehnicvkih misija za SaveznuRepubliku Jugoslaviju. Misije su saradjivale sa lokalnim vlastima iimale su pomoc’ Kancelarije za vezu UN-a u Beogradu i Misije

UN-a na Kosovu (UNMIK). Vremenski raspored rada misija i pitanja koja suobhuvc’ena su sledec’a:

U radu svake od misija ucvestvovala je po jedna grupa meunarodnih nezavis-nih tehnicvkih strucvnjaka koja je imala podrsvku RGB i UNEP/UNCHS (Habitat)saradnika. Uz ove misije, oformljena je Studijska grupa koja se bavila pitanjemosiromasvenog uranijuma na osnovu rada preliminarne misije za sakupljanjepodataka. Studijska grupa radila je tokom avgusta i septembra uglavnom putemprepiske a odrzvala je i dva sastanka u Z

venevi.

VREMENSKI RASPORED TEHNICKA PITANJA KOJA SU OBUHVAC’ENA

JULI - OKTOBAR Posledice sukoba na civilna naselja i zivotnu sredinu na Kosovu

19. - 27. JULA Ekoloske posledice vazdusnih napada na industrijske zone

16. - 19. AVGUSTA Moguc’a upotreba oruzanja sa osiromasenim uranijumom na Kosovu (preliminarna misija za sakupljanje podataka)

21. - 28. AVGUSTA Ekoloske posledice sukoba na reci Dunav (dopunska misija organizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za zastitu reke Dunav (ICPDR)

7. - 13. SEPTEMBRA Posledice sukoba na biolosku raznovrsnost u zastic’enim oblastima

Page 31: Civilna naselja

Izradjeno je visve „Izvesvtaja misija” koji se nalaze na vebsajtu Radne grupe zaBalkan (http://www.grid.unep.ch/btf/). Ovo poglavlje sadrzvi sazveti prikaz osnovnihzakljucvaka pojedinacvnih izvesvtaja misija ali, najvec’im delom, ne ulazi u naucvne detal-je. Nalazi su dati po temama svto znacvi da su rezultati pojedinacvnih misija dati naodgovarajuc’im mestima. Glavni teme su obradjene pod sledec’im podnaslovima:

■ Glavna ekolosvka zvarisvta koje su misije obisvle■ Druge specificvne lokacije koje su obisvle misije za industrijske zone i za reku

Dunav■ Ekolosvke posledice sukoba na rekui Dunav■ Osiromasveni uranijum: nalazi preliminarne misije za sakupljanje podataka i

Studijske grupe■ Posledice sukoba na bioraznovrsnost■ Posebna pitanja vezana za civilna naselja i Kosovo

Preporuke misija date su u poglavlju br. 6 (vidi str. 72)

Glavna ekolosvka Zv

arisvta koje su misije obisùle

■ Uvod

RGB Misije „Industrijske zone” i „Dunav” obisvle su dvanaest lokacija (u Srbiji i naKosovu) za koje se smatralo do su potencijalna ekolosvka „zvarisvta” usled svtetaprouzrokovanim vazdusvnim napadima NATO-a (vidi mapu 5). Na nekim lokacijama,obieno je i po visve pogodjenih postrojenja.

Zbog ogranicvenog vremena i sredstava timovi RGB nisu bili u moguc’nosti daobiu sve lokacije koje su pogodjene za vreme sukoba. RGB je sastavila svoju konacvnulistu lokacija na osnovu dostupnih informacija kao svto su NATO i jugoslovenski izvesv-

taji za svtampu, svedocvenja ocvevidaca kao svto su novinari i lokalno stanovnisvtvo, veb-sajtovi nevladinih organizacija, i nakon konsultacija sa tehnicvkim ekspertima unutar ivan SRJ. Pri obilasku zona uzimano je visve uzoraka zemljisvta, sedimentacije, vode, vaz-duha i biote. Ovi uzorci su dalje analizirani ili na licu mestu u mobilinim laboratori-jama ili u laboratorijama u Danskoj, Maarskoj i Nemacvkoj. Gde god je to bilomoguc’e voeni su razgovori sa direktorima objekata, lokalnim vlastima i drugim zain-teresovanim licima.

Ovaj deo izvesvtaja sadrzvi informaciju o cvetiri lokacije koje je, na osnovu obilaza-ka i laboratorijskih nalaza, RGB identifikovala kao „zvarisvta” od posebnog ekolosvkogznacvaja. S obzirom da je na ovim lokacijama (Pancvevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor),na osnovu sakupljenih dokaza, ustanovljeno da su bile izlozvene dugogodisvnjemzagaenju, bilo je ponekad tesvko da se sa preciznosvc’u ustanovi do koje su mere

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 32: Civilna naselja

33 00 31

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

PristinaOil depotPlastic factory

Prizren

Mitrovica

Zrenjanin

PancevoIndustrial complex:- fertilizer plant- petrochimical factory- oil refinery

KragujevacZastava car factory

Prokuplje

NisTransformer station

Pirot

Negotim

Sabac

Loznica

Podgorica

Kolasin

Novi Pazar

Pljevlja

Subotica

CetinjeDakovica

Sombor

Becej

BorOil depotCopper mine

Krusevac

KraljevoOil depot

Priboj

Sarajevo

Tirana

Leskovac

Cacak

Beograd

Novi SadOil refinery

PrahavoOil depot

Fruska GoraNational park

ObrenovacHeating plantTransformer station

LakeSkadar

Iron GateDam

ZlatiborMountains

BaricIndustrial complex

KopaonikNational Park

M O N T E N E G R O

S E R B I A

V o j vo

di

na

Ko

s o v o

A D R I AT I CS E A

S a va

D r a v a

Ti s

za

D an u b e

Bosna

D r i n a

Dr i

na

Tara

I b ar

S i t ni c

a

Mo

rav

a

Hungary

Romania

FYROM

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia and Herzegovina

50 100 km0

500

2 000

Elevation (in meters)

0

200

1 000

1 500

Missions

Industrial sites

Biodiversity

Danube (up streamand downstream)

NoviBeograd

Heating plant

MAPA (5) Lokacije koje je obisla RGB u Jugoslaviji

Izvor: United Nations Department of Public Information, Cartographic Section, New York, 1999. RGB; Times Atlas of the World,Bartholomew and Times Books, London, 1994, i Atlas Géographique du Monde, Institut géographique Agostini Novara, 1995.

Page 33: Civilna naselja

zabelezveno ekolosvko zagadjenje ili kontaminacija direktna posledica vazdusvnih napa-da. Bilo kako bilo, u svakom od navedenih mesta, postoje ozbiljni ekolosvki problemikoji zahtevaju trenutnu akciju. Identifikovani problemi imaju znacvajan negativni uti-caj na ljudsko zdravlje i opsvtu dobrobit te bi ih po okoncvanju sukoba trebalo resvavatiu okviru humanitarne pomoc’i. Predsedavajuc’i RGB je vec’ obavestio jugoslovenskevlasti o nalazima koji najvisve zabrinjavaju, naime o onima koje se odnose na Pancvevoi Kragujevac.

Pancvevo (vidi mapu br. 6)

Glavni problemi: odlivi velikih razmera 1,2-dihloroetana (EDC) i zv ive; sagorevan-je vinil hlorid monomera (VHM) i stvaranje dioksina; sagore-vanje 80,000 tona nafte i naftnih proizvoda pri cvemu dolazi dooslobadjanja sumpor dioksida i drugih otrovnih gasova; velikekoncentracije EDC-a u vodi kanala koji se uliva u Dunav; velikekoncentracije zv ive i petrolejskih proizvoda u sedimentu kanala.

■ Osnovni podaci

Pancvevo, grad sa oko 80,000 stanovnika, nalazi se na levoj (istocvnoj) obali rekeDunav, na oko 20 km severo-istocvno od Beograda. U juzvnom delu grada nalazi seznacvajni industrijski kompleks, sa fabrikom petrohemije, fabrikom vesvtacvkog djubri-va, i velikom rafinerijom nafte. Vesvtacvki kanal, dug 1,8 km, nosi otpadnu vodu i oti-caj atmosferske vode iz ovog kompleksdirektno u Dunav (vidi mapu br. 8).

U fabrici djubriva ne postojepostrojenja za obradu industrisjkihotpadnih i atmosferskih voda. Otpadi izfabrike odlazi direktno u sabirne cevi iodatle u otvoreni kanal. Otpadi iz fab-rike petrohemije i rafinerije nafte prvoodlaze u odvodne kanale, zatim upostrojenja za obradu otpadnih voda ipotom se izlivaju u kanal.

Ova industrijska zona je bila inten-zivno bombardovana za vreme sukoba,od cvega je sredinom aprila bilo dva vaz-dusvna napada na petrohemijski kom-pleks „HIP Petrohemija Pancvevo” i nafabriku ubriva „HIP Azotara”, i u perio-

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi SadPancevo

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAPA (6) Pozicija Panceva u SRJ

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 34: Civilna naselja

33 22 33

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

du izmeu aprila i juna sedam napada na rafineriju nafte „NIS”. Recveno je da je vec’i-na stanovnika grada bila privremeno evakuisana nakon napada 17./18. aprila.

Usled vazdusvnih napada, visve svtetnih supstanci izlilo se u zvivotnu sredinu bilodirektno iz osvtec’enih skladisvta ili usled pozvara cvije su se direktne posledice ispoljile uobliku gustih crnih oblaka dima koji su vidljivo izbijali iz zapaljenih instalacija.Nakon napada 17./18. aprila, u izvesvtajima jugoslovenskih sredstava za javnoinformisanje govorilo se o nastaloj ekolosvkoj nesrec’i, i „ekolosvkoj katastrofi”. Ovainformacija, koju su preuzele TV stanice, novine i vebsajtovi (kako u SRJ tako i vanzemlje), ukazivala je na strah stanovnika Pancveva o negativnim posledicama na zdravl-je usled udisanja otrovnog dima i na njihovu zabrinutost za ispravnost hrane i vode.Na oblast oko Pancveva je, kao posledica dima, pala „crna kisva” svto je pospesvilo zabrin-utost po pitanju zdravlja ljudi i dugorocvnih negativnih posledica na useve, zemljisvte ipodzemnu vodu.

U julu mesecu, list „New York Times” (vidi bibliografiju br. 11) je objavio izjavupredstavnika za svtampu NATO-a koja glasi: „NATO je imao dve vrste ciljeva: takticvkei stratesvke. Rafinerija nafte u Pancvevu je bila stratesvki cilj. To je bila kljucvna instalaci-ja koja je snabdevala jugoslavensku vojsku sa gorivom i drugim materijalom.Prekidanjem ovih isporuka sprecvili smo snabdevanje srpskih snaga na Kosovu sakljucvnim materijalom. Kada odlucvujemo o ciljevima, uzimamo u obzir svu moguc’ukolateralnu svtetu do koje mozve da doe, kao svto su zvivotna sredina, ljudske zvrtve i civil-na infrastruktura. Rafinerija u Pancvevu je bila odredjena kao veoma vazvan stratesvkicilj, isto toliko vazvan kao i takticvki ciljevi u samome Kosovu”.

Savezno ministarstvo inostranih poslova Jugoslavije (vidi bibliografiju br. 4)izvesvtava da je do „Najozbiljnijih ekolosvkih posledica” dosvlo nakon napada 17./18.aprila usled isparavanja otrovnih supstanci iz zapaljenih naftnih proizvoda u rafineri-ji i zapaljenih monomera vinil hlorida (VHM) u fabrici petrohemije.

U izjavi Generalnog direktora „HIPPetrohemija” od 21. aprila govori se o pozvari-ma, eksplozijama i izlivanju vec’eg broja opasnihmaterija, izmedju ostaloga EDC-a, PHB iamonijaka u vazduh, zemljisvte i Dunav. Takodjese navodi da su petrohemijske supstance josv

uvek gorele 21. aprila.Pancvevo su obisvle dve misije RGB,

naime Misija za industrijske zone i za Dunav.Prva Misija je u periodu od 20. do 25. julaobisvla fabriku petrohemije, fabriku vesvtacvkogdjubriva i rafineriju nafte. Vodjeni su razgovorisa direktorima objekata i drugim lokalnim zain-teresovanim licima (ukljucvujuc’i gradonacvelnikai predstavnika nevladine organizacije za zasvtitu

Danska mobilna laboratorija Fotografija: RGB

Page 35: Civilna naselja

zvivotne sredine i Institutom za zasvtitu zdravlje grada Beograda. Uzeti su uzorci vaz-duha, zemljisvta, sedimenta i vode. Druga Misija je obisvla isti kompleks 25. avgustakako bi uzela uzorke vode, sedimenta i zv ivih organizama iz kanala i okolinih delo-va Dunava, uzvodno i nizvodno od usvc’a kanala. Eksperti RBG su tokom ovog obi-laska razgovarali sa direktorom postrojenja za preradu otpadnih voda „HIPPetrohemije”.

Prema informacijama koje su sakupljene tokom ova dva obilaska, RGB je donelasledec’e zakljucvke o gore navedjenim glavnim problemima:

■ Iz fabrike petrohemije, izlilo se u zemljisvte i u kanal za otpadne vode 21,000 tonaetilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan i za kopnene i vodene organizme.

■ Iz fabrike petrohemije se takoe izlilo 8 tona metalne zvive od kojih je, po procena-ma, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB su nasvli oko 50-100 kg metalne zvivena betonskom podu jedne od fabrika. Kada se izlije u zvivotnu okolinu, metalna zvivase pretvara u organsku formu metil-zv iva, koja je toksicvna i koja se ugradjuje u lancuishrane.

■ 460 tona monomera vinil hlorida (VHM) je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakavpozvar bi imao kao posledicu oslobadjanje u vazduh dioksina, koji su veoma tok-sicvni, hlorovodonicvne kiseline, ugljen

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Sastanak RGB i Instituta za zdravstenu zastitu u Beogradu Fotorafija: RGB

Page 36: Civilna naselja

33 44 35

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

monoksida, PAH-ve, ai moguc’e ifosgena. Medjutim, sem jednog„zvarisvta” u neposrednoj blizini pozvaraVHM-a, tim RGB je u Pancvevuzabelezv io samo male kolicv inedioksina.

■ Vazdusvni napadi na rafineriju naftezapalili su po procenama oko 80,000tona nafte i naftnih proizvoda.Ovakav pozvar bi imao kao posledicuoslobadjenje u vazduh otrovnih sup-stanci kao svto su sumpor dioksid,azot dioksid, ugljen monoksid,poliaromaticvne ugljene hidrate (PAUH) i olovo.

■ Usled bojazni da bi direktni vazdusvni napadi na skladisvta amonijaka izazvalo smrtvelikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrikedjubriva 250 tona tecvnog amonijaka u otvoreni kanal. Ovo ispusvtanje jenajverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor ribe u Dunavu 30 km nizvodno. Prevazdusvnih napada proizvodnja djubriva bila je povec’ana kako bi se smanjila kolicv -

ina amonijaka u skladisvtu.■ U kompleksu su zabelezvene niske koncentracije PHB-a i nije bilo indikacija o kon-

taminaciji kao posledici osvtec’enja od vazdusvnih napada, ili od prethodnih slucvajnihizliva.

Smatra se da utvrena kontaminacija predstavlja opasnost za zdravlje radnika ukompleksu i za kopnenu i vodenu sredinu.

Tokom obilaska RGB tim je ustanovio da su fabrike primenjivale tehnologiju iz1960-ih i 1970-ih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o nivojima kontami-nacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina organizacija je dostavila spisakudesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni gradski sluzvbenici su izjavili da radnicidoticvnih fabrika podlezvu takozvanom „pancvevacvkom raku”. Strucvnjaci RGB smatrajuda je ovo oboljenje najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganjavisokim koncentracijama VHM-a.

■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 7)

Prema perliminornim analizama koje su obavili eksperti RGB, makro-bezkicvmenjacv -

ka fauna u Dunavu nesvto malo uzvodno od Pancveva slicvna je onoj visve uzvodno kodNovog Sada gde su uzimani uzorci. Identifikovano je 21 taksonomskih jedinica odkojih su vec’ina svkoljke i puzvevi. Broj taksonomskih jedinica se naglo smanjivao

Strucnjaci RGB su koristili mobilne laboratorije iz Danske iNemacke Fotorafija: RGB

Page 37: Civilna naselja

Samples BTF industrial mission

Samples BTF Danube mission

Building with Hg

Ponded Oil

EDC Spill

Danube River Petrochemical PlantOil Refinery

Fertiliser Plant

MAPA (7) Detaljna mapa Panceva sa RGB lokacijama uzimanja uzoraka

Izvor: opstina Pancevo, i RGB

nizvodno od Pancveva gde je pronadjeno samo osam zvivih taksona. Najmani broj tak-sonomskih jedinica ustanovljeno je na ispustu kanala gde su takodje uzeti uzorci.Pronadjeno je samo svest taksa taksona i to svaki od njih u veoma malom borju, svto jepokazatelj da je kanala ozbiljan izvor zagadjenja.

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 38: Civilna naselja

3 6 37

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

MAPA(8) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u

Legenda:oblasti koji su tamniji nakon bombardovanja (npr.zagadjenje, iscurela nafta, unisteni rezervoari zanaftu i zgrade)delovi koji su svetliji na snimku nakon bombardovanja (npr. posledice od bombi)

1. Promena kvaliteta vode u kanalu za otpadnu vodu2. Unistene zgrade u fabrici aviona “Lola Utva”3. Vidljivi trag unistenih “nepoznatih” zgrada4. Unisteni rezervoari nafte5. Promene koje su mozda nastale usled iscurivanja nafte6. “Unistene” zgrade u fabrikama vestackog djubriva ipetrohemije

Izvor: Snimak od 27. juna 1999. g.napravljen uz pomoc’Indian

Remote Sensing Satellite (IRS),panahromatski sensor sa

6m rezolucijom. Snimak izradili UNEP, GRID-Geneva koristec’i pre-ratni snimak od 14.

marta 1999.g.

Page 39: Civilna naselja

LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI

Dunav uzvodno voda, sedimenti dna Nema znacjnih zagadjivaca u vodenom stubu od Pancevo zivi svet <water column>; PHB u skoljkama (39,4 µg/kg)

Dunav - 4 km voda, sedimenti dna, Niska koncentracija EDC-a u povrsinskoj nizvodno obalski sedimenti, vodi (0,3 µg/l)od Pancevo zivi svet

Dunav - 100 m voda, sedimenti dna, Visoka koncentracija EDC-a <EDC> u nizvodno zivi svet povrsinskoj vodi (65 µg/l na 10 m i 37 µg/l od kanala <canal> na 40 m od obale)

U kanalu <canal> voda, uzorak sedimenta Veoma visoka koncentracija EDC-a u vodi (do 5960 µg/l) i sedimentu; visoka koncetracija zive u Veoma visoka koncentracija EDC-a u vodi (do 5960 µg/l) i sedimentu; visoka koncetracija zive u sedimentu, blizu povrsine i na 60-80 cm; visoka koncentracija petrolejskih ugljenih hidrata u sedimentu

Druge analize uzoraka vode i sedimenta uzetim iz kanala (vidi tabelu BR. 1) pokaza-le su veliki stepen kontaminacije EDC-om (na primer, u uzorku vode iz kanala pronad-jeno je zasic’enje od 5960 µg/l). Rezultati su takoe pokazali da se EDC josv uvek izliva izkanala u Dunav. Uzorci sa povrsvine vode nizvodno od mesta gde se kanal <canal’s con-fluence> uliva u reku pokazali su EDC koncentraciju od 65 µg/l i 37 µg/l. Smatra se dasu ovi nivoji koncentracije veoma visoki. Na primer, dozvoljena granica koncentracijeEDC u pijac’oj vodi po propisima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) je 10 µg/l.

Veoma visoka koncentracija hlorovanih rastvaracva, ukljucvujuc’i i EDC, pronadjenaje u uzorcima i plitke i duboke podzemne vode. Kontamicja na dubini odgovara kont-aminaciji pre sukoba i kao takva najverovatnije je imala polsedice na celokupnu vodenusredinu. Zagadjenje ovim hemikalijama je najverovatnije posledica proizvodnje PVC-au ovom kompleksu. Iako uzorci uzeti u mestima gde se crpi pijac’e vode nisu bili zagad-jeni, postoji moguc’nost da u buduc’nosti dodje do kontaminacije pancvevacvkog gradskogvodovoda. Potrebno je izvrsviti dalje istrazvivanje kako bi se utvrdio stepen rizika.

Na osnovu analize uzorka sedimenta uzetog iz kanala mozve se konstatovati da seod nafte koja se izlila kao posledica vazdusvnih napada stvorio josv jedan sloj akutnekontaminacije u delu koji je vec’ pogodjen hronicvnim petrohemijskim zagaenjem. Istotako, dok su vrednosti zv ive u povrsvinskim slojevima uzorka pokazale ne tako davniizliv zv ive u kanal, druga najvisva vrednost, koja je tri puta vec’a od one u povrsvinskomsloju, dobijena na dubini od 60-80 cm, i najverovatnije je posledica izliva zvive uprosvlosti. Hronicvno zagadjenje zv ivom i naftnim proizvodima potvreni su rezultatimadobijeni analizom svkoljki (Anodonta anatina) uzetih iz Dunava uzvodno i nizvodnood kanal. Vrednost zv ive se povec’ala od 0,15 do 0,22 mg/kg suve tezvine tkiva svkoljki,dok su PAUH-ovi <PAHs> (Borneff-6) povec’ani od 4,7 do 56,4 µg/kg suve tezvine.Sam benzo-piren se povec’ao od 0,9 do 23,0 µg/kg suve tezvine (poslednja cifra je okocvetiri puta vec’a od FAO propisanog standarda za bezbednost hrane.

Table 1: Pregled nalaza uzoraka RGB – Pancevo (Misija za Dunav)

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 40: Civilna naselja

33 88 39

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Kragujevac (vidi mapu br. 9)

Glavni problemi: fabrika „Zastava”: opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksinana podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a okotransformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode: nead-ekvatno skladisvtenje i obrada otrovnih otpada. Utvrdjeno pris-ustvo PHB-ova u reci Lepenica.

■ Osnovni podaci

Kragujevac, industrijski grad u centralnoj Srbiji sa 150,000 stanovnika, je sedisvte fab-rike automobila „Zastava” koja je bila jedna od najvec’ih industrijskih postrojenja u cvi-tavom balkanskom regionu. Veliki deo ljudi koji zv ivi u Kragujevcu ekonomski zavisi,neposredno ili posredno, od ove fabrike. Svojevremeno je „Zastava” zaposvljavala36,000 radnika u Kragujevcu i proizvodila preko 30,000 automobila godisvnje. U sko-rije vreme, usled gubitka trzvisvta i konkurencije, kao i zbog efekata ekonomskih sankci-ja, proizvodnja je opala za polovinu navedenoga. Fabrika obezbedjuje i druge sekun-darne proizvode i usluge, ukljucvujuc’i i grejanje za veliki deo grada. Fabrika se nalazina obalama reke Lepenice, manje pritoke Velike Morave koja se uliva u Dunav na 60km nizvodno od Beograda. U blizini fabrike nalazi se i reka Z

vdralica.

Kompleks „Zastava” je bombardovan dva puta za vreme sukoba, 9. i 12. aprila.Tesvko su osvtec’ene: elektricvna centrala, montazvna traka za automobile, farbarskaradionica, kompjuterski centar i fabrika kamiona. Neki delovi fabrike su potpunounisvteni te je proizvodnja stala.

Inspekcija ostecenih transformatora Fotografija: RGB

Page 41: Civilna naselja

Tvrdi se da su vazdusvni napadiprouzrokovali zagadjenje okoline velikihrazmera, da su zagadjeni zemljisvte, voda ivazduh. Najvec’i problemi koji su prijavljenisu izlivanje nekoliko tona PHB (koji senalaze u transformatorskom ulju) u rekuMoravu, i kontaminacija podzemne vodePHB i tesvkim metalima. Prema tvrdnjamaradnika „Zastave”, do 2500 kg ulja kojesadrzvi PHB se izlilo u okolinu kao direktnaposledica vazdusvnih napada, a podzemnirezervoari vode koji se nalaze ispod fabrikezagadjene su sa transformatorskim uljemkoje sadrzvi PHB.

RGB Misija za industrijske zone obisvlaje fabriku „Zastava” 22. jula. Voeni su raz-govori sa predstavnicima fabricvke uprave koji su podneli pisani izvesvtaj o pricvinjenojekolosvkoj svteti kao posledici NATO vazdusvnih napada. Dve lokacije su detaljnoistrazvene, a to su osvtec’eni transformator u elektricvnoj centrali i farbarska radionica (zakoju se tvrdilo da je dosvlo do izliva transformatorskog ulja koja sadrzvi PHB).

Upravnici fabrike su izjavili da je pre sukoba grupa „Zastava” sprovodila veomaaktivno program za zasvtitu zvivotne sredine, koji je utvren ISO 14000 standardom zaupravljanje kvalitetom ekolosvke zasvtite. Radovi cvisvc’enja su preduzeti odmah nakonvazdusvnih napada sa namerom da se krene sa proizvodnjom svto pre. Zacrtan jeproizvodni plan kojim se predvia da se do kraja 1999. godine proizvede 5,000 auto-mobila.

Dva transformatora u elektricvnoj centrali su osvtec’ena za vreme vazdusvnih napa-da. U vreme obilaska RGB, oba transformatora su se nalazila u betonskom skladisvtukoje je namenjeno za opasni otpad.

Prema tvrdnjama zaposlenih u fabrici, samo jedan od transformatora je sadrzvaoPHB ulje koje se izlilo na betonski pod a potom u kolektor za otpadnu vodu. Betonoko transformatora je ocvigleno vec’ bio pazvljivo ocvisvc’en jer nije bilo vidljivih tragovaulja. Recveno je da su radnici koji su preduzeli operaciju cvisvc’enja bili opremljeni zasvtit-nom odec’om. Pesak kojim se pokupilo izliveno ulje je uskladisvteno u cvetiri buradi odpo 200 kg u delu koji je odreen za opasni otpad.

Eksperti RGB su obavesvteni da u skladisvtima fabrike ima josv 5-6 tona otpradnogulja koje sadrzvi PHB, kao i 300 tona otpada farbe. Ovaj opasni otpad, koji je saku-pljen pre sukoba, takodje treba da se preradi, ali u Saveznoj Republici Jugoslaviji za tone postoje odgovarajac’u postrojenja. C

visvc’enje i proces reokstrukcije c’e povec’ati kolicv -

inu opasnih otpadaka. Farbarska radionica je veoma tesvko osvtec’ena za vreme vaz-dusvnih napada. Od nje su ostali samo spoljni zidovi i krovne grede. Sam krov i

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Kragujevac

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAPA (9) Polozaj Kragujevca u SRJ

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 42: Civilna naselja

44 00 41

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

unutrasvnji deo farbarske radionice su unisvteni a na nekim delovima ima znakovapozvara. U vreme posete RGB, zaposleni u fabrici su vec’ pocveli da rasvcv isvc’avaju rusvevineda bi mogli da zapocvnu rekonstrukciju. Dva transformatora u farbarskoj radionici suispustila ulje i taj deo josv nije u potpunosti ocvisvc’en. Iako su za vreme vazdusvnih napa-da goreli farba i rastvaracvi pozvar nije navodno zahvatio transformatore. Eksperti RGBsu uzeli uzorke sa betonskog poda oko transformatora, ali nisu mogli da dodju samihtransformatora zbog opasnosti od rusvevina.

Ispod farbarske radionice postoje pet betonskih rezervoara za vodu (sa kapacite-tom od oko 7,000 m3) od kojih su neki bili napunjeni vodom u vreme vazdusvnihnapada, dok su oni koji su bili prazni korisvc’eni kao skladisvta. Jedan od rezervoara senalazi blizu mesta na kome se izlilo ulje iz transformatora. Prema tvrdnjamazaposlenih, u rezervoare su se izlili rastvaracvi, farba, i PHB-ovi. Ovi vodeni rezervoarisu zatvoreni sistem bez ikakve komunikacije sa spoljnom sredinom. Radi utvrivanjaprisustva zagadjivacva u vodi i posebno PHB-ova iz ulja transformatora, eksperti RGB-a su uzeli dva uzorka za analizu. Ranije analize jugoslovenskih eksperata pokazale suda je nivo prisustva ulja transformatora bio 0,7 mg/l.

Prema tvrdnjama zaposlenih u „Zastavi”, za vreme vazdusvnih napada izgubiljenoje cvak do 2500 kg transformatorskog ulja tako svto je ili isparilo, ili se izlilo na zemljisvteili u sistem otpadnih voda. Recveno je da su se PHB-ovi i drugi zagadjivacvi ili u cevi zaotpadne vode i odatle u reku Lepenicu usled osvtec’enja centrale za preradu vode.Prema tvrdnjama lokalnih vlasti obe kragujevacvke reke su bile relativno cviste pre vaz-dusvnih napada. Pretpostavljaj se da su se PHB-ovi iz fabrike „Zastava” izlili u reke, anajvisve u Lepenicu iako se u analizama pijac’e vode nisu nadjeni tragovi PHB-ova.

■ Uzorci i rezultati RGB

Uzorci uzeti u elektricvnoj centrali sa betonskog zida oko transformatora i kod sliva zaotpadne vode u blizini su pokazali velike koncentracije PHB-ova (>1 g/kg), tj. u anal-iziranom materijalu je bilo 50% PHB ulja. Mozve se pretpostaviti da su se PHB-ovi izliliu sistem za otpadne vode. Ovaj deo fabrike bi dakle trebalo smatrati ekolosvkim„zvarisvtem” sa moguc’im svtetnim posledicama na ljudsko zdravlje kao i na sviru okolinu.U uzorku ulja zadrzvanom u pesku koji je stavljen u buradi nadjeni su tragovi PHB-ova.Testiranjem se pokazalo da je samo jedan od dva transformatora sadrzvao PHB ulje.

U uzorcima koji su uzeti u farbarskoj radionici (dva uzorka sa poda oko obatransformatora; jedan na rastojanju od 10 cm) pronadjene su visoke koncentracijePHB-ova i dioksina. Nemacvka mera za akciju u industrijskim zonama je premasvena zadeset puta kada je u pitanju dioksin/furan, dok je dozvoljeni nivo PHB-ova nadmasven1,000 puta. Ovi rezultati su potvrdili da je ovaj deo fabrike takodje ozbiljno ekolosvko„zvarisvte”. Procena eksperata RGB je da je kontaminirano oko 400-500 m2 betonskogpoda u farbarskoj radionici. Usled isparavanja isparljivih elemenata, toksicni talog je

Page 43: Civilna naselja

postao veoma gust, svto znacvi da treba ukloniti pod za koji je zalepljen. Uzimanje„hemijskih otisaka” pokazalo je da dioksini poticvu iz izlivenog ulja transformatora.

U uzorcima uzetih u gornjem delu vodenih rezervoara koji se nalaze ispod far-barske radionice nisu nadjeni tragovi PHB-va. U uzorcima vazduha, meutim, uzetimtacvno iznad vode nadjeno je prisustvo farbe i rastvacva. Moguc’e je da su delovi poje-dinih rezervoara kontaminirani sa PHB-ovima iz toksicvne farbe i fiksera punjenje kojisu se koristili ranije, ili usled ranijih izliva ulja iz transformatora. Bilo kako bilo,eksperti RGB-a su zakljucvili da su rezervoari najverovatnije vec’ bili zagadjeni u vremevazdusvnih napada.

Da bi se utvrdilo da li je dosvlo da PHB kontaminacije recvnih tokova Lepenice iVelike Morave, RHB Misija za industrijske zone uzela je uzorke sedimenta iz Lepenice4 km nizvodno od fabrike „Zastava”. Na ovoj lokaciji ustanovljena je prilicvno visokakoncetracija PHB-a (2,4 mg/kg svto treba uporediti sa dozvoljenom granicom zakvalitet vode reka u Nemacvkoj koja iznosi 0,06 mg/kg), ali uzimanje “hemijskih oti-saka” je pokazalo sasvim drugi sastav od PHB-ovih sadrzvanih u uljima transformato-ra u fabricvkom kompleksu „Zastava”. Takoe su nadjene koncentracije nikla i hromakoje su iznad nemacvke dozvoljene granice za kvalitet vode reka. Eksperti RGB verujuda su ovi metali i PHB-ovi najverovatnije dosvli iz fabrike automobila.

Unistena fabricka hala, Kragujevac Fotografija: RGB

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 44: Civilna naselja

44 22 43

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

RGB Misija za Dunav je, nakon ovoga, tj. 27. avgusta, uzela uzorke vode, sedi-menta i zv ivog sveta sa nekoliko lokacija. Jugoslovenski eksperti su prijavili velikupoplavu u junu kada je nivo vode oko usvc’a Lepenice u Veliku Moravu bio 2 metra visviod normalnog.

RGB Misija za Dunav je odabrala tri lokacije za uzimanje uzoraka: (a) usvc’eLepenice; (b) uzvodno od usvc’a Lepenice u Veliku Moravu; (c) nizvodno od usvc’aLepenice u Veliku Moravu.

Preliminarna analiza makro-bezkicvmenjacvke faune govori da je Lepenica ugrozve-na zagadjenjem iz Kragujevca, posvto je broj taksonomiskih jedinice daleko manji negou Velikoj Moravi. Broj taksona koji je pronadjen u Velikoj Moravi je visvi uzvodno odusvc’a Lepenice, nego nizvodno.

Rezultati analize uzoraka vode i sedimenta ukazuju na PHB zagadjenje na usvc’uLepenice i u Veliku Moravu nizvodno od ulivanja Lepenice. U Lepenici PCB sudostigli nivo od 18,7 ng/l, oko 10 ng/l iznad onog u Moravi. PHB (zbir sedam kon-gena, srodnih supstance) nisu otkriveni u sedimentu Morave uzvodno od usvc’aLepenice, ali je izmeren nivo od 22 µg/kg nizvodno i 52 µg/kg na izvoru Lepenice.

Uzorci lepenicvkog obalskog sedimenta pokazali su visoku koncentraciju zvive kojamozve da se uporedi sa rezultatima u Moravi uzvodno od ulivanja Lepenice.Koncentracija PHB u obalskom i sedimentu kod usvc’a Lepenice pokazali su da je PHBu Lepenici prisutan od skora. Ova detaljna analiza se podudara sa analizama Misije zaindustrijske zone koje govore da se sastav PHBs iz Lepenice razlikuje od onog iz uljatransformator, ali isto tako da je fabricvki kompleks „Zastava” najverovatniji izvor kon-taminacije.

Novi Sad (vidi mapu br. 10)

Glavni problemi: Rizik da podzemna voda zagadjena sa petrohemikalijama izrafinerije nafte prodre u bunare za pijac’u vodu; opsvti problem olokaciji bunara u blizini rafinerije.

■ Osnovni podaci

Sa 180,000 stanovnika, Novi Sad je drugi najvec’i grad u Saveznoj RepubliciJugoslaviji. Nalazi se na reci Dunav, oko 70 km severo-zapadno od Beogradu, uprovinciji Vojvodina. Novi Sad je intenzivno bombardovan za vreme sukoba, pricvemu su zveljeznicvki i putnicvki mostovi preko Dunava unisvteni (zajedno sa vodovod-nim cevima u mostovima), i osvtec’eni ili unisvteni fabricvke i vojne instalacije.Novosadska rafinerija nafte bila je jedan od glavnih ciljeva.

Page 45: Civilna naselja

Rafinerija se nalazi na levoj obalireke, 3 km severno od centra grada i samo2 km uzvodno od filtracionih bunara uobali reke koji snabdevaju grad vodom.Duzv juzvne obale rafinerije protezve se brod-ski kanal, koji se uliva direktno u Dunav,na kome se nalaze instalacije za utovar iistovar svlepera. U okviru rafinerije postojisistem vesvtacvkih sabirnih kanala za sakupl-janje povrsvinskog oticaja vode koja se, posv-

to prodje kroz centralu za precvisvc’avanjeotpadne vode opremljenoj sa ureajima zaizdvajanje plivajuc’a ulja, izliva u Dunav.

Izmedju nivoa podzemne vode, koji senalazi na 1-2 m ispod zemljine povrsvine, i fil-tracionih bunara u obali reke, ne postoji nikakva zasvtitna prepreka koja bi sprecvila da se unjih izlije kontaminirana podzemna voda u slucvaju da dodje do izliva nafte ili drugogzagadjenja. Recveno je da je izgradnja takve prepreke planirana ali se to nikada nije i sprov-elo. Strucvnjaci RGB, koji su obisvli Novi Sad 23./24. jula (Misija za industrijske zone) i 24.avgusta (Misija za Dunav), izrazile su zabrinutost vec’ zbog same cvinjenice da su bunari za

pijac’u vodu locirani tako blizurafinerije i svto nikakve posebne merezasvtite nisu bile primenjene.

U kompleksu rafinerije nalaze seproizvodna postrojenja i rezervoariza skladisvtenje sirove nafte i naftnihproizvoda (uglavnom benzina dizelgoriva). Vise od dve-trec’ine odukupno 150 rezervoara je bilo ilidirektno pogodjeno ili ozbiljnoosvtec’eno sa eksplodiranim materi-jalom za vreme najmanje dvanaestvazdusvnih napada NATO-a (u peri-odu od 5. aprila do 9. juna) svto jedovelo do pozvara i procurivanjanafte i naftnih proizvoda. Recveno jeda je tehnicvko osoblje ipak uspeloda prebaci jedan deo supstanci kojesu procurele u neosvtec’ene rezer-voare i time smanjili procurivanje uzemljisvte i podzemnu vodu. Pre

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi SadNovi Sad

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAP (10) Polozaj Novog Sada u SRJ

Unisteni rezervoar za naftu, Novi Sad Fotografija: RGB

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 46: Civilna naselja

44 44 45

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Refinery

SourceRatnoOstrvo

SourcePetrovaradinska Ada

SourceStrand

Samples BTF industrial mission

Samples BTF Danube mission

Drinking water

Raw water

Green line

Yellow line

MAPA (11) Detaljna mapa Novog Sada sa RGB mestima uzetih uzoraka

Izvor: Opstina Novi Sad, i RGB

Page 47: Civilna naselja

vazdusvnih napada, zaposleni u rafineriji su sklonili neke od naftnih proizvoda koji bimogli biti svtetni za ljudsko zdravlje ukoliko bi se izlili ili zapalili, kao svto je ulje iz trans-formatora koje sadrzvi PHB. Takodje je povec’ana proizvodnja kako bi se iskoristilo svto visvesirove nafte, meu-proizvodi i aditivi, a konacvni proizvodi su prebacveni na druge lokacije.Preostala nafta je pomesvana sa benzinom kako bi se rezervoari zapalili, u slucvaju da budupogodjeni, umesto da se izlije u zemljisvte i podzemnu vodu. (Vidi mape br. 12 i 13).

MAPA (12-13) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u Novom Sadu

Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na rafineriji nafte u Novom Sadu (zum)É

Legenda:vidljive posledice sa rizikom od zagadjenja

Narandzasti prravougaonik: vidljive posledice sarizikom za stanista, ali ne i rizik od zagadjenja

1. Rafinerija je bombardovana vise puta izmedju 5. aprilai 9. juna 1999.g. Unisteni su rezervoari za naftu

2. Sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu su unistena

Izvor:Pred-ratni snimak (pozadina) od 31. jula 1998.g.izradila: Landsat Thematic Mapper (TM) senzor sarezolucijom od 30m u tehnici “true-colour composite”

Post-ratni snimak od 19. avgusta 1999.g. izradila: LandsatThematic Mapper (TM) senzor sa rezolucijom od 30m utehnici “true-colour composite”

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 48: Civilna naselja

44 66 47

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Novosadski Institut za zdravstvenu zasvtitu rutinski prati zagadjenje vazduha svtoje nastavljeno tokom trajanja sukoba. Neki od ovih podataka podnesveni su strucvn-jacima RGB. Nakon pozvara izazvanim vazdusvnim napadima, u nekim delovima iokolini Novog Sada koncentracija i sumpor dioksida i cvestica koje odlec’u u vazduhisvla je do nekoliko stotina µg/m3 za vreme pozvara. Te visoke koncentracije verovatnonisu trajale duzve od nekoliko cvasova posvto su pozvari bili relativno kratkotrajni i posv-

to je vetar menjao pravac. Visoke koncentracije su u nekim momentima verovatnonadmasvile preporucvene standarde za kvalitet vazduha. Za vreme sukoba, zdravstvenesluzvbe su savetovale graanima Novog Sada da dobro isperu hranu i da ne uzimajuhranu sa talogom cvai.

Tvrdi se da je oko 73,000 tona sirove nafte i naftnih proizvoda ili izgorelo ili pro-curelo. Prema proceni lokalnih eksperata 90% je izgorelo a ostatak iscurelo u sabirnikanal za otpadnu vodu ili u zemlju.

Dunav je, prema izvesvtajima, bio ozbiljno zagadjen odmah nakon vazdusvnihnapada usled isticanja sirove nafte i naftnih proizvoda kroz rafinerijski sabirni kanalza otpadnu vodu. Glavni inzvinjer rafinerije je izjavio strucvnjacima RGB da je veomatesvko proceniti stvarnu kolicvinu sirove nafte i naftnih proizvoda koja je ispusvtena uDunav i da je oko 130 tona nafte sakupljeno u centrali za hladjenje ispumpane vodekoja se nalazi na kraju kanala za isticanje otpadne vode. Za vreme sukoba je biozabranjen ribolov u celoj Vojvodini.

Inspekcija na terenu RGB tokom jula meseca pokazala je da su rafinerijski kanaliza otpadne vode puni sirove nafte i naftnih proizvoda. U delu za skladisvtenje mogla sevideti sirova nafta na zemlji usled procurivanje iz osvtec’enih rezervoara, dok su neki odbetonskih plocva ispod rezervoara bili ili popucali ili prepolovljeni. U sredisvnjem delufabricvkog kruga videla se nafta u nekim od kratera od bombi u kojima je bilo

Sastanak sa direktorima rafinerije nafte u Novom Sadu Fotografija: RGB

Page 49: Civilna naselja

podzemne vode. Napravljena je ivizuelna inspekcija manje i plic’e bareu jednom nizvem delu koji se nalazi na30 m van kruga rafinerije u pravcufiltracionih bunara u obali rekeDunava. Na povrsvini bare se nijevideo tanak sloj nafte i vodjena flora ifauna su delovale netaknute. Istotako, nije bilo vidljivog zagaenjanaftom na obalama reke niti napovrsvini vode filtracionih bunara uobali reke.

Predstavnik gradskog vodovodaizjavio je strucvnjacima RGB da su, odpocvetka sukoba, osam filtracionihbunara u obali reke u blizini rafineri-je snabdelo Novi Sad sa 60% pijac’e vode. Presecanje vodovodnih cevi preko Dunavaznacvilo je da je desna obala bila odsecvena od centrala za precvisvc’avanje vode; voda izbunara na ovoj strani reke nije mogla da bude precvisvc’enja, a 50,000 gradjana visve nijebilo snabedeveno vodom iz gradskog vodovoda. Dva oblizvnja bunara bila su zatvorenaiz preventivnih mera odmah nakon bombardovanja rafinerije. Takodje su preduzetemere cvisvc’enja 13,000 m2 zemlje oko bunara, posle cvega je ponovo otvoren jedan odprethodno zatvorenih bunara. Gradski Institut za zdravstvenu zasvtitu je informisalo jeRGB Misiju koja je bila u obilasku u avgustu, da je jedan od bunara i dalje zatvorenusled „nesvto povec’ane” koncentracije mineralnih ulja.

BBC World Service je 23. avgusta preneo izvesvtaj jugoslovenske novinske agen-cije, u kome se kazve da je novosadska rafinerija otpocvela sa ogranicvenom proizvod-njom kerozina i dizela za svkole, bolnice i poljoprivredu.

■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 11)

Za vreme RGB Misije za industrijsku zonu, uzeti su uzorci zemljisvnog gasa i/ilipodzemne vode u osam razlicv itih lokacija, unutar i van kruga rafinerije za naftu.Analize su pokazale da dva uzorka podzemne vode, i jedan uzorak zemljisvnog gasaunutar kruga rafinerije, sadrzve visoke koncetracije isparljivih ugljeno hidrata, svto jeindikacija prisustva nafte u nevezanoj formi (najverovatnije benzin) na vrhupodzemne vode. Ostali uzorci koji su uzeti unutar i van kruga rafinerija pokazala suprisustvo niskih koncentracija isparljivih ugljenih hidrata.

Uzorci podzemne vode su takoe uzeti na ulazu u galeriju za infiltraciju koja jenajblizva rafinerijskoj centrali za precvisvc’acanje otpadne vode, i kod odvodne cevi koja

Uzimanje uzoraka zemljista u Novom Sadu Fotografija: RGB

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 50: Civilna naselja

44 88 49

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

nosi vodu iz galerija za infiltraciju do gradskog vodovoda na precvisvc’acanje. Analizaovih uzoraka je pokazala nisku ili veoma nisku koncentraciju isparljivih ugljenihhidratau podzemnoj vodi.

RGB Misija koja je bila u obilasku u avgustu, uzela je uzorke sa pet lokacija: (a)sa leve obale Dunava uzvodno od Novog Sada (koja je planirana kao kontrolna lokaci-ja za druge uzorke, posvto se smatra da sukob nije doveo do bilo kakvog zagadjenja napotezu izmedju madjarske granice i Novog Sada); (b) sa leve obale Dunava malouzvodno od kanala; (c) sa leve obale Dunava nizvodno od Novog Sada; (d) u kanalublizu usvc’a u Dunav; (e) u krugu rafinerije. Rezultati su rezimirani u Tabeli br. 2 kojasledi.

Jedna zanimljiva cvinjenica je bila ta svto su u sedimentu dna uzvodno od NovogSada pronaene jake koncentracije PHB-a i PAUH-a. Ovo je bilo neocvekivano jer je zaovaj deo Dunava recveno da je relativno nezagadjen i da nije bilo posledica od vaz-dusvnih napada na rafineriju. Najverovatnije je da rezultati ukazuju na starije, hronicvnozagadjenje reke. Nije bilo bitne razlike u koncentracijama zvive u sedimentu Dunavauzvodno i nizvodno od Novog Sada (u oba slucvaja nizak nivo), ali je meutim reg-istrovana znatno visva vrednost u sedimentu kanala. Uzorci vode iz Dunava nizvodnood Novog Sada i od canala pokazali su prisustvo neznacvajne koncentracije zv ive, isveukupnih naftnih ugljenih hidrata.

Table 2: Pregled nalaza uzoraka RGB – Novi Sad (Misija za Dunav)Prema preliminarnim analizama strucvnjaka RGB, analizirani uzorci makro-bez-

kicvmenjcvke faune uzvodno od Novog Sada su podjednako karakteristicvni za srednji inizvi tok Dunava. Identifikovano je 13 taksonmskih jedinica. Nizvodno od rafinerije,identifikovano je 17 takasonomskih jedinica svto govori da nije bilo znacvajnih nega-tivnih biolosvkih posledica (barem ne kratkorocvnih) od zagadjenja vazduha nakon vaz-

LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI

Dunav uzvodno od Vrsta uzorka Uzeta za kontrolnu lokaciju; relativno visokaNovog Sada voda, sedimenti dna, koncentracija PAUH-a i PHB-a u sedimentu sto ukazuje

zivi svet na hronicno zagadjenje; relativno niska koncentracijazive u sedimentu

Dunav uzvodno od voda Nesignifikantne vrednosti za bilo koje parametrekanala

Dunav nizvodno od voda, sedimenti dna, Nesto povecana koncentracija zive u sedimentu u Novog Sada zivi svet poredjenju sa vrednostima uzvodno; relativno visoka

koncentracija PAUH-a

Kanal voda, sedimenti dna, Visoka koncentracija zive u sedimentu

Page 51: Civilna naselja

dusvnih napada. Strucvnjaci RGB pretopostavljaju da je prisilno zatvaranje rafinerijemozvda i dovelo da poboljsvanja u lokalnoj vodenoj sredini, usled moguc’eg smanjenjahronicvnog zagadjenja.

Na osnovu opservacija na terenu i rezultata dobijenih analizom uzoraka, RGB jezakljucvila da nema dokaza o znacvajnim negativnim posledicama na vodenu sredinu uDunavu kao posledica vazdusvnih napada na novosadsku rafineriju. Pretpostavlja se daje najvec’i deo iscurele nafte i naftnih proizvoda izgorelo i da do reke nisu stigleznacvajne kolicvine.

Bor (vidi mapu br. 14)

Glavni problemi: Izrazveno zagadjenje vazduha sa sumpor dioksidom; dokazi ohronicvnoj ekolosvkoj svteti izazvanoj rudnikom bakra; lokalnaPHB kontaminacija kod transformatorske centrale.

■ Osnovni podaci

RGB Misija za industrijske zone obisvla je dve lokacije 24. jula, naime rudnik bakra itopionicu van Bora (grad sa 40,000 stanovnika u istocvnoj Srbiji), i depo za naftu„Jugoperol-a” u blizini. Ove instalacije su pogodjene u vazdusvnim napadima NATO-a 15. i 17. maja.

Industriju bakra u Boru cvine jedan ogroman povrsvinski kop i uz njega vezanatopionica. Za vreme vazdusvnih napada bilaje osvtec’ena transformatorska centrala koja jesnabdevala instalacije elektricvnom energi-jom. U ovoj centrali su bila smesvtena 3 veli-ka transformatora i 160 kondenzatora, ali jepre vazdusvnih napada jedan od transforma-tora bio isprazvnjen i otklonjen. Svaki od pre-ostala dva transformatora je sadrzvao po 25tona ulja. Unisvteno je izmeu 80 i 100 kon-denzatora od kojih je svaki imao oko jednelitre ulja. Prema informacijama kombinata,u transformatorskom ulju nije bilo PHB-aali ga je bilo u ulju kondenzatora. Ovo je ipotvrdila RGB analiza. U vreme obilaskaRGB, jedan broj kondenzatora je josv uveklezvalo oko transformatorske centrale dok jevec’ina bila otklonjena i bacvena.

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Bor

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAPA (14) Polozaj Bora u SRJ

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 52: Civilna naselja

55 00 51

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Za druge delove kombinata je recveno da nisu bili ozbiljno osvtec’eni ali su vazdusvninapadi na elektricvnu centralu, svto je smanjilo snabdevanje elektricvnom energijom,dovelo do prekida u proizvodnji sumporne kiseline – uzgredni proizvod industrijebakra. Ovo je dovelo do hronicvnog ispusvtanja sumpor dioksida koji se normalnodobija <recovered> pri proizvodnji sumporne kiseline. RGB tim je osetio mirissumpor dioksida vec’ na nekoliko kilometara od fabrike, dok je nakon 15 minuta nasamoj lokaciji cela grupa pocvela da kasvlje. Na osnovu ogranicvenih informacija, tim jeprocenio da bi ispusvtanje gasa moglo da bude u vrednosti od 100,000 tona sumpor

dioksida godisvnje. Potrebno je ipakimati detaljnije informacije da bi semogao dati pouzdaniji proracvun.Predstavnici Beogradskog Univer-ziteta potvrdili su da je zagadjenjesumpor dioksidom i tesvkim metali-ma zabelezveno i ranije na ovoj lokaci-ji. Tvrdi se da je sediment reke Bor„betoniran” talozvenjem fero-piritom(FeS2), a da su zemljisvte i povrsvinskavoda tokom decenija kontaminiranitesvkim metalima usled rudarskeaktivnosti.

Iako nema detaljnih informacija,RGB eksperti smatraju da je hron-icvno ispusvtanje sumpor dioksida izrudnika bakra ozbiljan ekolosvkiproblem. Kako je Bor blizu granicesa Bugarskom, ova ispusvtanja moguimati i efekte preko granice u zavis-nosti od pravca duvanja vetra. Trebapreduzeti hitne mere kako bi se ovaispusvtanja smanjila. Izvesvtaji koji sudobiveni preko vebsajta Bugarskenovinske agencije ukazuju na cvin-jenicu da reka Timok, koja se protezve

preko ovih granica, ima dugu istoriju hronicvnog i akutnog zagadjenja iz rudnikabakra. Krajem juna 1999. godine dosvlo je do jednog od najvec’ih zagadjenja za koje severuje da je uslovljeno prazvnjenjem otpadne vode iz rudnika.

Skladisvte za naftu „Jugopetrol-a”, koji je uglavnom opsluzvivalo industriju Bakra uBoru, bilo je kompletno unisvteno za vreme vazdusvnih napada. Tvrdi se, medjutim, daje osam rezervoara isprazvnjeno nesvto malo pre nego svto su bili pogoeni. Posvto su depoiza naftu bili prazni, dosvlo je samo do manjih pozvara i nije bilo izlivanja nafte. Uprkostome, neki od transformatora u elektricvnoj centrali depoa bili su ili osvtec’eni ili unisvteni.

Inspekcija ostecenih rezervoara nafte Fotografija: RGB

Page 53: Civilna naselja

■ Uzorci i rezultati RGB

Da bi testirali prisustvo PHB-a u elektricvnoj centrali rudnika bakra, strucvnjaci RGBsu uzeli uzorak sa jednog od osvtec’enih transformatora, ali nisu nadjeni tragovi PHB-a. Drugi uzorak koji je uzet sa zemljisvta ispod jednog od kondenzatora koji je pro-cureo pokazao je prisustvo PHB-a koji su kontaminirani sa dioksinima i furanima.

Uzeti su uzorci zemljisvta (sa razlicv itih dubina) iz polja do samog skladisvta nafte iuzorak sedimenta iz recvice nizve od lokacije. Josv jedan uzorak je uzet iz zemljisvta ispodtransformatora u elektricvnoj centrali koji je bio osvtec’en i koji je procureo.

Uzorak uzet iz recvice radi odredjivanja praga merenja, pokazao je neuobicvajenovisoku koncentraciju tesvkih metala, prvenstveno bakra ali i kadmijuma, arsena, olovai cinka. Strucvnjaci RGB zakljucvili su da ove koncentracije nisu vezane za sukob vec’ dasu najverovatnije posledica dugogodisvnjeg industrijskog zagadjenja.

U uzorku zemljisvta uzetog u blizini osvtec’enog transformatora pokazao je visokukoncentraciju PHB-a (300 mg/kg) i nisku koncentraciju tesvkih metala.

Druge specificvne lokacije koje su obisvle Misijeza industrijske zone i za Dunav

Ovaj deo daje pregled osnovnih nalaza na drugim specificvnim lokacijama koje suobisvle Misije za industrijske zone i za Dunav.

Baric‘ (vidi mape br. 15 & 16)

Cvlanovi Misije za Dunav obisvli su 27. avgusta ovaj industrijski kompleks koji se

nalazi na obalama Save, zapadno od Beograda. Grupa se sastala sa Generlanim direktorom „Prve Iskre” Holding Kompanije, u

okviru koje postoje deset hemijskih i inzvinjerskih operacija pogona. Ova lokacija, nakojoj je zaposleno 2,500 radnika, bila je pogoena cvetiri puta (17. i 19. aprila, 10. i 20.

Livnica bakra i rafinerija u Boru Fotografija: NATO

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 54: Civilna naselja

55 22 53

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

maja). U izvesvtajima u sredstivma javnoginformisanja u vreme vazdusvnih napada segovorilo o znacvajnoj ekolosvkoj svteti. GrupiRGB je recveno da je najvec’i problem socio-ekonomske prirode.

Strucvnjaci RGB su obisvli ozbiljno osvtec’enedelove kompleksa, ukljucvujuc’i i administra-tivne zgrade, proizvodne linije PVH filma ipoliuretansko sunerastog materijala, elektricv -

na centrala, i fabrika ventila i spojnica. Tvrdise da u sukobu nisu osvtec’eni drugi deloviindustrijske oblasti u Baric’u. Proizvodneinstalacije koje je grupa obisvla su bila potpunounisvtene. Grupi je cvesto napominjano da suove instalacije proizvodile iskljucvivo u civilne

SavaRiver

500m0 250 N

MAPA (15) Polozaj Bari}a u SRJ

MAPA (16) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na Baric‘

Legenda:predmeti koji su svetliji u post-ratnom snimku, npr. posledicebombi Narandzasti predmeti koji su tamniji napost-ratnom snimku:

1. nove zgrade2. moguc’a izlivanja

Page 55: Civilna naselja

svrhe. Recveno je da je proizvodnja visoko toksicvne hemijske supstance TDI (koja sekoristi u proizvodnji PVH-a) obustavljena 1992. godine. Takodje je recveno da su 12velikih i nedavno renoviranih skladisvt TDI-a van upotrebe vec’ visve godina.

Grupa nije imala pristup na reku Savu niti na ispust cevi <channels> koji vode izkompleksa <complez> u Savu. Uzeti su jedan uzorak vode iz cevi <channel> u samomindustrijskom krugu <complex> i nekoliko uzoraka zemljisvta <soil>. Iz ovog kratkogobilaska, eksperti RGB nisu nasvli dokaza o ozbiljnoj ekolosvkoj kontaminaciju u Baric’u.

Brana i vesvtacv ko jezero ãGvozdena kapijaÓ (Djerdap) (vidi mapu br. 17)

Dve znacvajne brane na Dunavu (Djerdap I i Djerdap II, poznati takodje po nazivu„Gvozdena kapija” I i II), opkoracvuju granicu SRJ i Rumunije. Kako je Djerdap I prvabrana koja dolazi nizvodno od Gabcvikova u Republici Slovacvkoj, u njoj se zadrzvavajuzagadjivacvi velikog dela srednjeg toka Dunava.

Pretpostavlja se da su se neki od hemijskih zagadjivacva koji su iscureli za vremevazdusvnih napada na SRJ slili u Dunav bilo direktno bilo preko njegovih pritoka.Strucvnjaci RGB su zakljucvili da su rastvoriljivi zagadjivacvi vec’ stigli do Crnog Mora uvreme poseta RGB Misija za industrijske zone i za Dunav, cvak iako se uzme u obzirdvonedeljno zadrzvavanje u rezervoaru „Gvozdena kapija”. Visoki nivo vode u tokujunskih poplava je takoe najverovatnije potisnuo nerastvorljiva zagadjenja nizvodnoprema brani „Gvozdena kapija I”, gde se tok reke usporava i voda zadrzvava. Na ovommestu se sedimentacija naglo povec’ava te rezervoar licv i na skladisvte zagaivacva koji su

Steta u industrijskom kompleksu u Baric‘ Fotografija: RGB

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 56: Civilna naselja

55 44 55

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

se natalozvili u sedimentu (npr. organskimikrozagaivacvi, tesvki metali).

RGB Misija za Dunav je 26. avgustaobisvla dve lokacije u blizini Rama (u gorn-jem delu rezervoara „Gvozdena kapija” blizugranice SRJ i Rumunije). Uzeti su uzorcisedimenta, vode, i zv ivog sveta (svkoljki). Uuzorcima sedimenta i svkoljki nadjena je kon-centracija zv ive od 0,15-0,19 µg/kg, slicvnokao u lokacijama nesvto dalje uzvodno, iutvrdjena akumulacija organskih mikro-zagadjivacva (PAUH-a i PHB-a) kao posledi-ca hronicvnog zagaenja.

Dosadasvnja merenja cezijuma 137 (Cs-137) u slojevima sedimentnog stuba u odnosu na nesrec’u u ernobilu 1986. g. pokaza-la su da godisvnja sedimentacija na levoj obali iznosi od 3,0 do 3,5 cm a na desnoj obali2,0 do 2,5 cm. Analiza PAUH-a je pokazala da kod jedne komponente (US EPA 16PAUH) skala variranja ide od 400 do 1,400 µg/kg, a da je kod PHB-a (sedam pri-padnika istog roda) skala isvla od 1 do 7 µg/kg na obema stranama reke. Kako su ovizagadjivacvi prisutni u slojevima koji datiraju od pre-1986. godine, to pokazuje da pos-toji znacajno hronicvno zagadjenje. Uzorci svkoljki su pokazali koncetraciju PAUH-a odoko 350 µg/kg suve tezvine na obema recvnim obalama, dok je koncetracija PHB-a zalevu obalu bila 58 µg/kg, a za desnu 31 µg/kg.

Jugoslovenska strana vesvtacvkog jezera „Gvozdene kapije” ulazi u djerdapski parkprirode. Jedan naucvnik sa Beogradskog Univerziteta je potvrdio da, koliko je njemupoznato, vazdusvni napadi nismu imali direktne negativne posledice po ovoj park.

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Iron Gate

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAPA (17) Polozaj “Gvozdene kapije” u SRJ

Vestacko jezero “Gvozdena Kapija”se proteze preko dve granice SRJ i Rumunije Fotografija: RGB

Page 57: Civilna naselja

Kraljevo (vidi mapu br. 18)

„Beopetrolovo” skladisvte za naftu u Kraljevu (60,000 stanovnika) je, kako se tvrdi,pogodjeno sa 80 raketa i bombi za vreme sukoba. Podzemni rezervoari nafte nalazese u brdu a pumpna stanica je blizu puta i zveljeznicvke purge. Vec’ina rezervoara jebila prazna kada su pogodjeni; prijavljeno je da je ukupno 565 m3 dizel gorivaiscurilo.

Tim RGB je utvrdio da je zemljisvte blizurezervoara natopljeno dizelom. Kako jezemljisvte na lokaciji veoma porozno, postojivelika verovatnoc’a da c’e iscurela nafta dastigne do pozemne vode. Uzorci su pokazelivisoke koncentracije ugljenih hidrata kodjednog od rezervoara nafte. Nizbrdno oddepoa nalaze se par stambenih kuc’a, a ublizini je i reka Ibar. Postoji moguc’nost dadizel prodre i u bunare kod Ibra i u samureku. Mala je verovatnoc’a meutim da naftadodje do mesta na kojima se zahvata voda,10 km nizvodno duzv reke.

Nisv (vidi mapu 19)

Nisv je trec’i grad po velicv ini u SRJ (170,000)stanovnika) i veoma je industrijski razvijen.

Za vreme sukoba je intenzivno bombardovan.Tim RGB je obisvao transformatorsku stanicukoja se nalazi van grada.

U vazdusvnim napadima osvtec’ena su dvatransformatora; jedan je potpuno izgoreo.Predstavnici SRJ su izrazili bojazan da je usledpozvara dosvlo do ispusvtanja dioksina jer se pret-potavlja da je u tranfromatorskom ulju biloPHB-a. Uz to, osvtec’eni su neki od izolatora cvijeje ulje iscurelo u zemljisvte.

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Kraljevo

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Nis

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

MAPA (18) in the FRY Polozaj Kraljeva u SRJ

MAPA(19) Polozaj Nisa u SRJ

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 58: Civilna naselja

Analiza uzoraka koje je uzeo tim RGB pokazala je da ulja korisvc’ena u transfor-matorima i izolatori nisu sadrzvali PHB. Kontrolni uzorci podzemne vode i zemljisvtanisu pokazali prisusvto bilo kakvog zagadjenja od posledica bombardovanja transfor-matorske stanice. Isparljive organske supstance (IOS) koji su pronaeni u uzorcimapodzsemne vode su najverovatnije polsedica hronicvnog zagadjenja koje dolazi iz nisvk-ih fabrika.

Novi Beograd (vidi mapu br. 20)

Glavna toplana i elktro-centrala na Novom Beogradu snabdeva oko 1 milion ljudi upodrucvju grada Beograda sa grejanjem i strujom. Centrala se nalazi na samoj obalireke Save, blizu usvc’a Save u Dunav. Za vreme vazdusvnih napada NATO-a, unisvteno jeosam rezervoara za tesvko ulje i jedan sa benzinom. Rezervoar sa benzinom i sedam rez-ervoara sa naftom direktno su pogodjeni tako da je najvec’i deo izgoreo u kratkom vre-menskom periodu. Recveno je da se 2 do 3 tone tesvke nafte izlilo u Savu. Prema infor-macijama koje je RGB dobila za vreme posete 26. jula, u neposrednoj blizini centralenema ni mesta za crpljene vode niti bunara. Kako je do vazdusvnog napada dosvlo predkraj grejne sezone, vec’ina rezervoara je bila skoro prazna u trenutku bombardovanja.

Svi rezervoari su bili ugradjeni u betonski oblozvenim bazenima, tako da najvec’ideo sirove nafte i benzina nije mogao da prodre u zemljisvte. Neke od betonskih kosvul-ja su ili direktno probijeno raketom ili su popucale usled visoke temperature nastalihod pozvara. Na ovim mestima je moglo da dodje do curenje nafte i benzina u zemljisvteispod betonske kosvulje. Unutar i oko betonskih bazena moglo je da se vidi veomamalo sirove nafte svto je takoe bio slucvaj sazemljom unutar i oko prostora za skladis-vtenje. Znakova nafte nije bilo niti u vodireke ni na obali.

Sa jedne od lokacija izmedjupogoenog rezervoara sa bezinom i rekeSave uzeti su uzorci zemljisvnog gasa sadubine od 2,0 m i 3,8 m. Do nivoa vodese nije moglo doc’i, te prema tome nisuuzeti uzorci podzemne vode. Rezultatanalize zemljisvnog gasa pokazao jeizuzetno veliku koncentraciju pare benz-ina u zemljisvtu (vec’u od 240,000 mg/l),svto govori da su zemljisvte i podzemnavoda najverovatnije zagadjeni sa benzi-nom. Ova kontaminacija bi sigurno

55 66 57

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi SadNovi Beograd

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

Obrenovac

MAPA (20) Polozaj Novog Beograda i Obrenovca

Page 59: Civilna naselja

mogla da bude posledica vazdusvnog napada NATO-a. Jedan deo zagadjenja mozve dabude posledica dogaaja koji su prehodili sukobu na Kosovu. Kontaminirana voda (ibenzin u slobodnom stanju) c’e konacvno da stignu do reke Save. Na osnovu dostup-nih informacija izgleda da ova kontaminacija ne predstavlja direktni rizik za ljudskozdravlje ali c’e najverovatnije imati negativnih ekolosvkih posledica na Savu.

Obrenovacv ki region (vidi mapu br. 20)

Neposredno nakon sukoba, u SRJ jebilo tesvkih padavina i poplava. Trisela na opsvtini Obrenovac (Poljane,Konatice i Drazvevac) bila su delim-icvno poplavljena, i tom prilikom sumesvtani prijavili tanak sloj nafte navodi. Kako su termoelektrane itransformatorske centrale uUrovcima u blizini Obrenovca i uVelikoj Crljeni blizu Lazarevca bileosvtec’ene za vreme vazdusvnih napada,postojala je opasnost da se iscurelotransformatorsko ulje, koje je mozvdasadrzvalo PHB, raznelo vodom odplavljenja.

U vreme kada je tim RGBobisvao Poljane voda se vec’ bilapovukla ali na osnovu stanja kuc’a injiva bilo jasno da je region biopoplavljen. Tim RGB je uzeo uzorkezemljisvta, vode i sedimenta iz rekePesvtan. Rezultati su pokazali daPHB ulja jesu iscurela ali da nivozagadzvivacva nije zabrinjavajuc’a. BTF missions visited agricultural areas near targeted sites

Photo: BTF

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 60: Civilna naselja

55 88 59

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Prahovo (see map 21)

Tim RGB je obisvao skladisvte nafte„Jugopetrol-a” koji se nalazi do samogDunava, na granici izmeu SRJ i Rumunije.

Potpuno su unisvteni rezervoari nafte itransformatorska stanice koji se nalaze nasamom ulazu u ovu lokaciju. U vreme vaz-dusvnih napada, vec’ina od devet rezervoara zaskladisvtenje nafte je bila prazna, dok su unekim bilo samo male kolicv ine nafte.Zahvaljujuc’i visokom kvalitetu koncpecije iizgradnje, ispusti u sviru okolinu su minimal-izovani. Od ukupno 2,500 m3 nafte koja jeiscurela, jedan deo je izgoreo, drugi sezadrzvao na samoj lokaciji, a za jedan deo setvrdi da je iscureo u Dunav.

Rezultati uzoraka koje je obradila RGBpokazuju da ni jedno ulje nije sadrzvalo PHB,te da tokom gorenja nije dosvlo do ispusvtanjadioksina. Bilo kakvo zagadjenje vazduha izemljisvta bi se zadrzvalo u okolini.

Prisvtina (vidi mapu 22)

U glavnom gradu pokrajine obidjene su dvelokacije: fabrika plastike, koja je sada bazaKFOR-a, i depo za naftu „Jugopetrola”.

Na fabriku plastike je pala jedna bombakoja je probila krov i eksplodirala u fabricvkojhali. Nesvto plastike je izgorelo, medjutimpozvar je bio relaivno mali svto se vidi po tomesvto se vec’ina plasticvnih proizvoda u hali nijeistopilo.

U uzorcima koje je uzela RGB nisudetektovani bilo koji dioksini i, kako jeKFOR detaljno ocvistio fabriku, strucvnjaciiRGB nemaju nikakvih posebnih preporuka.

RGB nije mogao da pristupi skladisvtunafte „Jugopetrola” posvto josv uvek nisu bileuklonjene mine, te nije bilo moguc’e izraditi

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

Prahovo

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

PozarevacSmederevo

Vranje

Tuzla

Fruska GoraNational park

Poljane

Baric

NegotimBorOil depot

Zajecar

PrahavoFuel depot

Iron GateDam

KragujevacZastava car factory

KraljevoFuel depot

Cacak

ZlatiborMountains

Pljevlja

Priboj

Mitrovica

Prokuplje

NisTransformer factory

Pirot

Kolasin

Novi Pazar

Cetinje

Krusevac

Leskovac

KopaonikNational Park

Prizren

Dakovica

LakeSkadar

Sabac

Loznica

Stremska-Mitrovica

Obrenovac

Hungary

Romania

Macedonia

Bulgaria

Albania

Croatia

Bosnia andHerzegovina

Tirana

Sarajevo

PristinaPodgorica

Beograd

Novi Sad

MONTENEGRO

Kosovo

SERBIA

Vojvodina

Pristina

MAPA (21) Polozaj Prahova u SRJ

MAP (22) Polozaj Pristine u SRJ

Page 61: Civilna naselja

detaljnu studiju, mada se pretpostavlja da nije dosvlo do procurivanja velikih kolicvinanafte. Na osnovu vizuelne inspekcije spoljasvnosti skladisvta i razgovora sa zaposlenima,cvini se da su potpuno unisvteni skladisvte za naftu nad i pod zemljom. Kako nema znako-va da je nafte iscurela i posvto je pozvar bio mali, da se zakljucviti da su rezervoari nadzemljom verovatno bili potpuno ili skoro prazni. Uzorak zemljisvta koji je uzet poredputa nije pokazao da postoje bilo kakve velike koncentracije opasnim supstancama.

Negativne ekolosvke posledice sukoba na reku Dunav

Za vreme i neposredno nakon sukoba na Kosovu, sredstva informisanja i nevladineorganizacije su istakli zagadjenje Dunava kao jednu od glavnih razloga za ekolosvkuzabrinutosti.

Kako je vec’ina kljucvnih industrijskih instalacija kojei su pogodjene za vreme vaz-dusvnih napada locirano ili uz Dunav (npr. Novi Sad, Pancvevo), duzv vec’ih pritoka kaosvto je Sava (npr. Baric’), i manjih pritoka kao svto su Lepenica i Morava (npr.Kragujevac), strahovalo se da su se velike kolicvine opasnih supstanci mogle izliti u tokDunava, svto bi predstavljalo rizik za ljude u Jugoslaviji i, nizvodno, u Bugarskoj iRumuniji, usled unosvenja kontaminirane pijac’e vode i ribe. Dunav je takodje jedanod najznacvajnijih koridora biolosvke raznovrstnosti u Evropi, te bi bilo kakve negativneposledice na ljudsko zdravlje bilo sigurno prac’eno isto tako ozbiljnim posledicama nabiljke i zv ivotinje i stanisvta od koge zavise.

Kanal za otpadnu vodu u Pancevu koji se izliva u Dunav Fotografija: RGB

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 62: Civilna naselja

66 00 61

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Povrsvina dunavskog basena, kojise prostire kroz 17 centralno-evrop-skih zemalja, iznosi 817,000 km2

(vidi mapu br. 1) svto znacvi da se ureke stalno ili povremeno izlivajuhranljive materije i zagadjivacvi izogromnog broja industrijskih,poljoprivrednih i gradskih izvora.Konvencija o saradnji za zasvtitu iodrzv ivo korisvtenje Dunava (takoepoznata pod nazivom: Konvencija zazasvtitu reke Dunav, u daljem tekstu:DRPC) ustanovljena je upravo zbogopsvte zabrinutosti o nepovoljnomekolosvkom statusu Dunava. DRPCje stupila na snagu oktobra 1998.godine kada su je potpisale 11 ugov-ornih strana. Ona je pravna osnovaza meunarodnu saradnju za ekolosvkoupravljanje dunavskim basenom.

Primena DRPC osiguravaMeunarodna komisija za zasvtitu

Dunava (u daljem tekstu: ICPDR) kojupodrzvava Program za ekolosvku zasvtitu dunavskog recvnog basena (u daljem tekstu:EPDRB). Ovaj program su 1991. godine pokrenule podunavske zemlje, medjunaro-dne organizacije, finansijske institucije i nevladine organizacije. Jedna od inicijativakoju je pokrenuo EPDRB a koju je koordinirala ICPDR jeste Transnacionalnamrezva za kontrolu (u daljem tekstu: TNMN) koja utvrdjuje opsvte standarde u kon-troli kljucvnih parametara kvaliteta i kvantiteta vode u dunavskom basenu. Nazvalost,Savezna Republika Jugoslavija nije cv lanica DRPC-a i, iako je bilo kontakata natehnicvkom nivou izmedju ICPDR, SRJ ne ucvestvuje zvanicvno u radu ni ICPDR-a nitiTNMN-a (vidi stranu br. 81).

Vec’ina nalaza komplementarne RGB Misije za Dunav, radjene u uskoj saradnjisa ICPDR-om, date su na prethodnim stranicama ovog poglavlja (vidi nalaze za speci-ficvne lokacije: Pancvevo, Kragujevac, Novi Sad, Baric’ i rezervoar „Gvozdena kapija”).Neohodno je, medjutim, ovde podvuc’i opsvte zakljucvke Misije:■ Nema dokaza o ekolosvkoj katastrofi na reci Dunavu kao posledici vazdusvnih napa-

da za vreme sukoba na Kosovu. ■ Postoje, medjutim, ozbiljna zvarisvta u kojima kontaminacija opasnim supstanca-

ma koje su iscurele za vreme vazdusvnih napada predstavljaju rizik za ljudskozdravlje i vodenu sredinu. Preporuke RGB u vezi sa ovim zvarisvtima treba urgent-no primeniti.

Uzimanje uzoraka vode iz pancevackog kanalaFotografija: RGB

Page 63: Civilna naselja

■ Ima dokaza o dugogodisvnjem hronicvnom zagadjenju Dunava u Saveznoj RepubliciJugoslaviji. Deo ovog zagadjenja dolazi iz drugih podunavskih zemalja, ali su nead-ekvatno precvisvc’avanje i skladisvtenje opasnih materija u SRJ takoe znacvajan izvorkontaminacije.

■ Neophodno je potrebno da SRJ bude ukljucvena u meunarodna tela za kontrolukvaliteta vode, za smanjenje zagadjenja i za hitni odaziv na nesrec’e.

Osiromasveni uranijum: nalazi preliminarnemisije za utvrivanje cv injenica i Studijske grupe

■ Uvod

Osiromasveni uranijum (OU) je otpadni proizvod procesa u kome se prirodni urani-jum obogac’uje za radi upotrebe u nuklearnim reaktorima i nuklearnom naoruzvanju.U poredjenju sa prirodnim uranijumom koji sadrzvi 0,7% izotopa U-235, OU je zatrec’inu osiromasven u U-235 komponenti (do vrednosti od 0,2%).

OU je veoma cvvrst te se koristi u mecima za probijanje metalnih oklopo. Mozvese takodje koristiti u konicvnim glavama krstarec’ih raketa i korisvc’en je za tenkovskeoklope. Pored svoje cvvrstoc’e, OU se koristi u vojne svrhe i zato svto je relativno jeftin(npr. u poredjenju sa tungstenom) i svto ga ima u izobilju. Usled zapaljivosti metalauranijuma i visokih temperatura koja se oslobadja pri udaru, stvaraju se cvestice urani-jumskih oksida. Izucvavanja su pokazala da visoki postotak ovih cvestica mozve da bude„udisajne” velicv ine, tj. takve velicv ine da mogu biti unesvene duboko u pluc’a. Ono svtozabrinjava kada je u pitanju posledica na ljudsko zdravlje usled izlozvenosti OU jesupodjednako njegova radiolosvka i hemijska svojstva.

Za vreme i nakon sukoba na Kosovu, u sredstvima informisanja se redovno izvesv-

tavalo da je OU korisvc’en u vojnim operacijama NATO-a. Ovo je izazvalo zabrinutostljudi u Srbiji i na Kosovu u pogledu post-konfliktnog rizika za ljudsko zdravlje i sred-inu. Vazvno je da se na ovo pitanje nadje odgovor i u kontekstu bezbednosti terenskogosoblja UN-a i drugih medjunarodnih agencija.

Moglo bi se rec’i da je na konferenciji za svtampu Ministarstva odbrane SAD, 3.maja 1999. godine (vidi u bibliografiji br. 15), bilo potvrdjedno da su SAD vojnesnage na Balkanu upotrebile oruzvje sa osiromasvenim uranijumom. Tvrdi se da subombe sa OU ispaljivane iz aviona tipa A-10. Nije poznato, medjutim da li su SADsnage ispalile krstarec’e rakete sa OU. Takoe se ne zna da li su druge NATO snagekoristile na Balkanu oruzvje sa OU. svto se ticve dosadasvnjeg saznanja u vezi sa upotre-bom OU na Kosovu i eventualno u Srbiji, ne zna se niti koja kolicvina OU oruzvja jeupotrebljena, niti lokacije koje su pogodjene sa OU oruzvjem. Tokom izrade ovogizvesvtaja, RGB nije primila ni jedan zvanicvni dokument kojim bi se ili potvrdilo ilinegiralo korisvc’enje OU za vreme sukoba.

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 64: Civilna naselja

66 22 63

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

■ Studijska grupa

Kao deo rada RGB, naimenovana je specijalna grupa meunarodnih strucvnjaka –„Studijska grupa za osiromasveni uranijum” – kako bi se razmotrila navedena pitanja.svto se ljudskog zdravlja ticve, smatra se da bi to pitanje Svetska zdravstvena organizaci-ja daleko sveobuhvatnije istrazvila.

Grupa je takodje dosvla do zakljucvka da su naucvni dokazi u vezi sa debatom okoOU relativno slabi, ali je istakla da postoji spremnost medjunarodne naucvne zajedniceda vrsvi dalja istrazvivanja po ovom pitanju.

Kako o stvarnoj upotrebi osiromasvenog uranijuma u sukobu na Kosovu nije biloili je bilo veoma malo dostupnih informacija, grupa strucvnjaka je bila prinudjena dase osloni na dostupne publikacije. RGB je organizovala jednu terensku misiju kada suuzeta kontrolna radijaciona merenja sa unisvtenih vojnih vozila i oko tesvko osvtec’enepolicijske stanice i posvte u Prisvtini. Iako nije ustanovljena kontaminacija osiromasven-im uranijumom, ovo ne iskljucvuje moguc’nost da na Kosovu ima oblasti koje su kon-taminirane sa OU.

Obradom dostupnih informacija izradjen je hipoteticvni scenario na osnovu bro-jnih uslova i pretpostavki. Na osnovu ovoga, raspravljano je o svim moguc’im oblicimaizlozvenosti osiromasvenom uranijumu i o zakljucvcima koji su na osnovu ovoga doneti.

Rezultati se ne mogu smatrati konacvnim posvto pretpostavke nisu bile verifikovane.Zakljucvci i preporuke su prema tome date u jednoj konzervativnoj formi.

■ Zakljucùci

Na osnovu poznatih cvinjenica i rezultata studija, Studijska grupa je donela sledec’ezakljucvke:

Nedostatak zvanicvnih informacija NATO-a kojima bi se ili potvrdilo ili negiralokorisvc’enje OU za vreme sukoba na Kosovu znacvilo je da su osnovne pretpostavke zarad grupe bile izopacvene.

U okviru datih uslova i pretpostavki, vec’i rizici su ogranicveni na uske oblasti okocilja. Ukoliko se osiromasveni uranijum rasprsvi na veliku povrsvinu ovi rizici se smanju-ju.

Ukoliko se kontaminirana vozila i vidljive akumulacije delic’a uranijuma i nje-gove prasvine uklone iz pogodjene oblasti, rizik od velike izlozvenosti se odnosi na neko-liko specificvnih situacija koje bi se mogle izbec’i ukoliko bi se obezbedile adekvatneinformacije i uputstva.

Page 65: Civilna naselja

Moguc’a kontaminacija zemlje osiromasvenim uranijumom ne predstavlja smetnjuza vrac’anje u sela i regione koji su mozvda pogodjeni sa OU oruzvjem, pod uslovom dase uzmu u obzir neke od preporuka (vidi poglavlje 6. ovog Izvesvtaja).

Za vreme i odmah nakon napad a u kojima je korisvc’en osiromasveni uranijum,verovatno je da su ljudi koji su se nalazili u blizini bili ozbiljno izlozveni osiromasven-om uranijumu putem inhalacije. Kojih je razmera ovaj problem mozve da se utvrdispecijalnom zdravstvenom kontrolom. Ovo se odnosi i na pojedince koji su biliizlozveni a koji visve ne zvive u datom regionu.

Rezultati ovih analiza su po svojoj prirodi generalni i shodno tome primenljivi nesamo na Kosovo vec’ in na ostale oblasti koje su pogodjene za vreme sukoba.

Potrebno je uraditi daleko detaljniju sutdiju o efektima na zdravlje koje imaizlozvenost OU tokom srednjeg i duzveg vremenskog perioda.

Posledice sukoba na biolosvku raznovrsnost

■ Uvod

U evropskom kontekstu, region Balkana je odavno priznat kao region od izuzetnogznacvaja u pogledu ocvuvanja biolosvke raznovrsnosti. Bogatsvo flore i faune nastalo jeusled visve faktora, ukljucvujuc’i i samu lokaciju regiona u kome se ukrsvtaju visve bio-geografskih oblasti, zatim raznolikost klime, geologije, topografije, i josv uvek rasvirenogtradicionalnog neintenzivnog nacvina obrade zemlje. Terirtorija Savezne RepublikeJugoslavije je svakako znacvajna komponenta svekupunog bogatstva biolosvkeraznovrsnosti na Balkanu. Visve od jedne trec’ine cvetnica, oko jedna polovina vrstariba, i dve-trec’ine ptica i sisara su zabelezveni u SRJ. Oko 5% Srbije i 8% Crne Goresu zvanicvno registrovani kao oblasti po zasvtitom, kao svto su nacionalni parkovi,parkovi prirode i rezervati prirode (vidi mapu 3).

Za vreme i odmah nakon sukoba, sredstva javnog informisanja, vebsajtovi NVO-a i zvanicvne izjave jugoslovenskih vlasti redovno su izvesvtavali o ozbiljnim svtetama uzasvtic’enim oblastima usled vazdusvnih napada. Na primer, prema informacijijugoslovenske novinske agencije koju je prenela BBC 17. aprila, Ministarstvo za zviv-otnu sredinu Srbije izjavio je da je: „svteta pricvinjena ekosistemima i stanisvtimaugrozvenih vrsta (u Nacionalnom parku „Kopaonik”) nepovratna”. Brosvura podnaslovom „Prirodno nasledje pod bombama”, koju je u avgustu 1999. godine izdaoInstitut za zasvtitu prirode Srbije (vidi bibliografiju br. 114), sadrzvi tekst i fotografije ukome se daje spisak svtete uzrokovane bombardovanjem u zasvtic’enim oblastima. Doksu jugoslovenski izvori obicvno navodili ovo kao smisvljeno ciljanje prirodnog nasledja,NATO je izjavio da su u okviru zasvtic’enih oblasti ciljani samo vojna i strateska mesta(posebno telekomunikacioni tornjevi na isturenim kotama).

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 66: Civilna naselja

66 44 65

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Sobzirom na medjunarodni konzervacijski znacvaj regiona i o njima alarmantnimizvesvtajima, odlucveno je da jedna od tehnicvkih misija RGB-a treba da se posvetiproceni posledica sukoba na biolosvku raznovrsnost u zasvtic’enim oblastima. RGB jeodredio koje lokacije c’e se obic’i na osnovu informacija dobijenih od medjunarodnihtela za konzervaciju (npr. IUCN), iz razgovora sa jugoslovenskim vlastima (npr.Institut za zasvtitu prirode Srbije), izvesvtaja sredstava za informisanje i na osnovuprocene bezbednosne situacije na Kosovu. KFOR je savetovao da se ne ide u zasvtic’eneoblasti na Kosovu zbog neocvisvc’enih minskih polja i neeksplodiranih granata. MisijaRGB-a u cviji rad je bio ukljucven tim meunarodnih strucvnjaka za bioraznovrsnostobisvla je lokacije u Srbiji i Crnoj Gori izmeu 7. i 13. septembra.

Nacionalni park ãFrusvka GoraÓ (Srbija

Nacionalni park „Frusvka Gora”, ustanovljen kao takav 1960. godine, pokriva povrsvinuod 25,393 ha., od cvega je 90% pod svumama. Park je deo niskog planinskog venca(100-539 m nadmorske visine) koji je okruzven platoom koji se spusvta prema Dunavu.Najvazvniji tipovi ekosistema su mesvane svirokolisne svume, plavne svume vrba i topole,prostorno ogranicvene hrastove svume, pasvnjaci i livadsko-stepske oblasti. Flora jeizuzetno bogata i sadrzvi oko 900 vrsta vaskularnih biljaka. Frusvka Gora je izuztenoznacvajna po svojim orhidejama kojih ima 20 vrsta. U parku se takodje nalaze retki iugrozveni sisari (npr. glodarsko slepo kucve – Nanospalax leucoidon), i retke ptice sta-narice (npr. stepski soko – Falco cherrug, orao krstsv – Aquila heliaca, i belorepi orao,Haliaeetus albicilla).

Izgradnja vikendica, turizam, eksploatacija svume, i pretvaranje prirodnih livada upoljporivredne njive, su svi prijavljeni kao problemi za zasvtitu pre samog sukoba.Period od 1997. do 2006. godine je pokriven planom o upravljanju zonom na komeje zaposleno 300 ljudi. Park obicvno prima oko 100,000 posetioca godisvnje, uglavnom,iz Beograda i Novog Sada.

Kao posledica NATO vazdusvnih napada, u ovom Nacionalnom parku se moguvideti visve od jedne stotine kratera od bombi, pri cvemu su osvtec’ene i dva stanisvta vrsteorhideja koje su klasifikovane kao „ugrozvene” u Crvenoj knjizi podataka Srbije.Recveno je da je bilo negativnih posledica na veliki broj vrsta ptica, dok jedanendemicvni leptir (tj. ima ga samo u Srbiji), Leptidea morsei, nije zabelezven u 1999.godini.

Tim RGB je obisvao cvetiri lokacije u ovom Nacionalnom parku:■ deo oko sedisvta parka: 0,45 ha svume osvtec’eno je usled vazdusvnih eksplozija.

Istrazvivacvi su se zvalili na nadrazvljivost kozve nakon rada u ovoj zoni.■ deo oko telekomunikacionog tornja „Irisvki Venac”: na oko 30 ha stanisvta cve-

tiri vrste orhideja (Orchis purpurea, Limmodorum abortivum, Epipactishelleborine i Platanthera bifolia) kalsifikovanih u Crvenoj knjizi podataka

Page 67: Civilna naselja

Srbije je osvtec’eno, na kome je ostalo 64 kratera. U toku je izrada plan zarehabilitaciju; vec’ina kratera c’e biti zatrpana i zasadic’e se lokalne vrste. 6kratera nec’e biti zatrpana kako bi se mogla pratiti prirodna sukcesija.

■ recvice Vrdnik i Dubocva: oblast mesvovite svume; 3,4 ha je osvtec’eno, ostalo jeoko 30 do 40 kratera.

■ Telekomunikacioni toranj „Crveni Cvot”: 1-2 ha mesvovite svume je osvtec’eno.

Nacionalni park ãKopaonikÓ (Srbija)

Nacionalni park „Kopaonik”, ustanovljen 1981. godine, pokriva povrsvinu od 11,800ha, nalazi se u severnom delu najvec’eg planinskog masiva u Srbiji. Registrovano je1,000 vrsta vaskularnih biljaka. Glavni tipovi ovog ekosistema variraju sa nad-morskom visinom, i u njih ulaze svirokolisne svume, cvetinarske svume, pasvnjaci, planin-sko zvbunje, tresetisvte i visoke planinske livade. Pet oblasti je klasifikovano kao „strogirezervat prirode”, ukljucvujuc’i i „Suvo rudisvte” i „Pancvic’ev vrh”, koji podrzvavaju triendemske vrste biljaka (tj. biljaka kojih nema nigde drugde na svetu). Problemi zasvtitekoji su prijavljeni pre sukoba su: razvoj turizma u visokoj planinskoj zoni (skijanje), iza to vezano osiromasvenje prirodnog bogatstva.

RGB je obisvla tri lokacije:■ Hotel „Bacvisvte”: cvetinarske svume sa osvtec’enjima od kratera i veliki broj neod-

stranjenih neeksplodiranih kasetnih bombi. Krateri c’e biti zatrpani i celaoblast rehabilitovana lokalnim drvec’em.

■ Velika Gobelja: podplaninski pasvnjak; 1 ha osvtec’en sa 11 kratera. Neki odkratera koji su na strmim padinama bi trebalo zatrpati da ne bi dosvlo doerozije.

■ Djuricvka ravan: 150 stabla, koja i pokrivaju povrsvinu od otprilike 0,5 ha, jebilo osvtec’eno. Planira se izrada programa za rehabilitaciju i kontrolu.

Cvetvrta lokacija, „Pancvic’ev vrh” (2,017 m), nije obidjena ali je prijavljeno da je

5 ha osvtec’eno, i taj deo nije ocvisvc’en od neeksplodiranih kasetnih bombi. Ovo je kljucv -

na oblast za tri endemske biljke Kopaonika: Sempervivum kapaonicense, Violakapaonicensis i Cardamine pancicii, svto je cv ini najosetljivijom oblasvc’u ovogNacionalnog parka. Ove ugrozvene vrste rastu i malim populacijama i zauzimajuekstremnaa stanisvta gde je regeneracija otezvena. Preostali krateri c’e biti zatrpani i uc’ic’e u programe za rehabilitaciju i kontrolu.

Zlatibor (Srbija)

Zlatibor je visoravna oblast (nadmorska visina oko 1,000 m) za koju je predlozveno dabude uvrstana u Nacionali parki ili Park prirode. Dominiraju otvoreni pasvnjac i za

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 68: Civilna naselja

66 66 67

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

ispasvu ovci i stoke. Ovde se nalazi jedna od dve kolonija beloglavog supa (Gyps ful-vus).

Strucvnjaci RGB su obisvli cvetiri lokacije: ■ Tornik: 15 kratera na povrsvini od 1,5 ha; kod nekih ima tragova manjih

pozvara.■ Turisticvki centar Ribnica: unisvtena skijasvka infrastruktura, troje ljudi pogin-

ulo; nesvto osvtec’enih stabala u oblizvnjoj cvetinarskoj svumi.■ Gradina: cvetiinare i pasvnjaci. Osvtec’eno 0,25 ha pasvnjaka i 0,9 ha svume.

Vidljiva 5 kratera.■ C

vigota (vidljiva na daljini od 1-og km): otvorene krecvnjacvke livade i svuma

bukve (Fagus). Osvtec’eno 2 ha; nekoliko kratera.

Skadarsko jezero (Crna Gora)

Eksperti RGB obisvli su deo ovog jezera koji se prostire preko granica (sa Albanijom),ali nisu nasvli direktnih dokaza o svteti. Dodatne informacije koje slede dobijene suusmenim putem i odnose se na moguc’u svtetu u ovom i drugim zasvtic’enim oblastimau Crnoj Gori:

■ Telekomunikacioni toranj u zasvtic’enoj oblasti na Lovc’enu pogodjen je kaset-nim bombama; nije prijavljena ozbiljna svteta;

■ Most u Nacionalnom parku „Skadar” gaan krstarec’om raketom koja je pro-masvila cilj i udarila van zasvtic’ene oblasti;

■ Nije prijavljeno da je bilo vazdusvnih napada u zoni Svetsko prirodna basvtinaDurmitor;

■ Recveno je da je Beograd postavio pitanje Skadarskog jezera kod „Ramsar”Konvencije o tresetima (Skadar je u okviru ove Konvencije klasifikovan kao„Treset od meunarodnog znacvaja”);

■ Isprazvnjeni NATO-vi rezervoari za gorivo odbacveni nad Skadarskim jezeromi Podgoricom.

Opsvti zakljucv ci

■ Direktne posledice vazdusùnih napada

Fizicvka svteta od vazdusvnih napada je znacvajna u ogranicvenim delovima, ali od relativnomalog znacvaja kada se uzme u obsir celokupna povrsvina zasvtic’enih oblasti i ekosistemaoko pogodjenih lokacija. Pozvari koji su nastali usled vazdusvnih napada bili su lokali-zovani, i nije uocveno nisvta svto bi govorilo da je bilo znacvajnih svumskih pozvara. Merenjemoguc’eg hemijskog taloga u i oko kratera nije ulazilo u ovlasvc’enje timova. Osetljivim

Page 69: Civilna naselja

ekosistemima, kao svto su planinsko zvbunje na Kopaoniku, c’e sigurno biti potrebnovisve vremena da se rehabilituju nego li robustnijim svumskim ekosistemima.

Neeksplodirane granate predstavljaju i neposrednu opasnost po bezbednost(u odnosu na radnike zasvtic’enih oblasti) i moguc’e dugorocvnije potesvkoc’e u pogleduturizma.

■ Indirektne posledice

Prekidi u socijalnim, ekonomskim i administrativnim aktivnostima najverovatnije c’edovesti do pojacvanog pritiska na prirodne resurse, kako unutar tako i van zasvtic’enihoblasti (npr. povec’ano korisvc’enje drva za kuvanje i grejanje, usled prekida elektricvneenergije). Dohodak od turizma c’e isto tako da opadne, ali treba imati na umu da jerazvoj skijasvke infrastrukture na Kopaoniku prijavljeno kao problem zasvtite prirode.Na osnovu iskustva u drugim balkanskim zemljama zna se da c’e buduc’a rekonstruk-cija u Jugoslaviji znacviti veliki pritisak na sirovine (npr. svljunak, stene, drvneproizvode, vodu). Savezne vlasti koje su imali pod svojom nadlezvnosvc’u telekomu-nikacione instalacije unutar zasvtic’enih oblasti su ranije plac’ale ovim parkovima dopri-nos za lokaciju (iako, kako se tvrdi, to nije sprovedeno i za instalacije u Crnoj Gori).Nejasno je da li c’e se ovi doprinosi plac’ati i u buduc’e.

■ Opsùti zakljucùci o posledicama vazdusùnihnapada na biolosùku raznovrsnost

Genetske posledice: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je biolosvkarazanovrsnost u zasvtic’enim oblasitima koje su obidjene znacvajno pogoena na genet-skom nivou. Ovo pitanje misija RGB nije medjutim posebno dotakla.

Posledice na vrste: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je biolosvkaraznovrsnost u zasvtic’enim oblasitima koje su obidjene znacvajno pogodjena na nivouvrsta. Kada je u pitanju status ugrozvenih vrsta biljaka u lokacijama na planinskim vrhovi-ma osvtec’enim tokom vazdusvnih napada, morac’e da se sacveka visvesezonska studija.

Posledice na ekosisteme: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je biolosvkaraznolikost u zasvtic’enim oblasitima koje su obidjene znacvajno pogodjena na nivou eko-sistema. Ovaj tim nije obisvao recvne zasvtic’ene oblasti, ali su posledice na recvne ekosistemeod zagadjenja vezanih za sukob obradjene od strane misija RGB za industrijske zone i zaDunav.

Posledice na institucije: opsvti zakljucvak RGB tima jeste da je konzervacijabiolosvke raznovrsnosti u SRJ trpela od posledica sukoba i ekonomskih sankcija.

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 70: Civilna naselja

66 88 69

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Institucionalni okvir je slab i nedovoljno finansiran, dok je sve vec’a izolovanost odmedjunarodnih programa i mehanizama ozbiljno ogranicvilo saradnju van granica.

Posebna pitanja vezana za Kosov i civilnanaselja

■ Uvod

Sukob je imao veoma ozbiljne posledice na uslove u civilnim naseljima kako uRepublici Srbiji tako i u Pokrajini Kosovo. U nesvto manjoj meri bilo je posledica nanaselja u susednoj Albaniji i Bivsvoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, uglavnomkao rezultat ogromnog pritiska na i pogorsvanje u infrastrukturi i uslugama usledvelikog priliva izbeglica sa Kosova. Dok su najocviglednije posledice sukoba bileunisvtene stambene i javne zgrade, i objekti infrastrukture, bilo je podjednako dra-maticvnih i mozvda dugotrajnijih posledica na institucionalne sisteme odgovorne zauprvaljanje ljudskim naseljima i sredinom, posebno u Pokrajini Kosovo.

Rusvenje stambenih zgrada i potpuni prekid u javnim sluzvbama kao svto su snab-devanje vodom i sistema za odovod otpadne vode doprineli su naglom pogorsvanjuuslova zvivota na prostoru obuhvac’enim sukobom. Ukoliko se ova situacija ne poboljsva do zime, doc’i c’e do daljeg pogorsvanja zdravstvenih i ekolosvkih uslova. Uz to, usledegzodusa Srba iz Pokrajine, Kosovo je prakticvno izgubilo svo osoblje sa iskustvom kojeje radilo u lokalnoj vlasti i javnim sluzvbama. Trenutno je Pokrajina suocvena sa prob-lemom uspostavljanja najosnovnijeg sistema lokalne uprave kojac’e moc’i da preduzmeurgentne poslove i da krene ka ekolosvki odrzvivom razvoju.

■ Oformljivanje tima UNCHS (Habitat) na Kosovu

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je telo koje je ustanovio Generalnisekretar sa mandatom da upravlja Pokrajinom Kosovo u prelaznom periodu. UNMIKima cvetiri glavne sluzvbe, i to su: Humanitarnu aktivnost (UNHCR), Civilna uprava(UN), Rad na institucijama (OEBS) i Rekonstrukcija (EU). Aktivnosti UNCHS(Habitat) se najvec’im delom odvijaju u okviru sluzvbe za Civilnu upravu.

U periodu od juna do jula 1999. godine, UNCHS (Habitat) je izradio inicijalnuhitnu studiju. Na osnovu ove analize, misija se fokusirala na: svtetu pricvinjenu stam-benim zgradama i infrastrukturi naselja; gradsku upravu; imovinska prava i reg-ulisanje tih prava; i registraciju imovine (katastar).

Page 71: Civilna naselja

RGB je sprovela detaljnu studiju o ekolosvkoj politici, pravnom i institucional-nom okviru na Kosovu.

U vreme misije RGB, EU, US-AID (OFDA), UNHCR I UNDP su vec’ zapocvelirad na proceni svtete pricvinjenim stambenim zgradama i infrastrukturi. Ove organi-zacije takodje imaju u planu da zapocvnu sa urgentnom rekonstrukcijom. Odlucvilo se,dakle, da misija UNCHS (Habitat) ne bi trebalo da radi na proceni svteta na stam-benim zgradama jer bi to bilo dupliranje rada ovih organizacija. Evropskoj uniji jepodnesven na razmatranje kratak radni izvesvtaj o rekonstrukciji urbanih stambenihzgrada. O buduc’oj aktivnost UNCHS-a (Habitat) odlucvuje koordinirajuc’a sluzvba, tj.sluzvba UNMIK-a za Rekonstrukciju, koja mozve da pozove na saradnju i UNHCS.

Nakon inicijalne studije, sa UNMIK-om je dogovoreno da c’e UNCHS (Habitat)poslati na teren grupu strucvnjaka za preostale tri kljucvne oblasti: gradska uprava, reg-ulisanje imovinskih prava, i registracija imovine (katastar). Uloga UNCHS-a(Habitat) bila bi da izradi detaljne studije o potrebama, obezbedi pocvetnu tehnicvkupomoc’ UNMIK-u, i da razradi predloge za dugorocvnu pomoc’.

U julu i avgustu, UNCHS (Habitat) je uputio na teren pet medjunarodnihstrucvnjaka (jednog za gradsku upravu, tri za katastar/GIS i jednog za imovinska prava)i josv dva svoja saradnika da rade na ovim pitanjima

Radec’i pod UNMIK-ovom sluzvbom za Civilnu upravu, tim je uspesvno ispuniosvoje ciljeve. Pruzvanjem direktne tehnicvke pomoc’i UNMIK-u i gradskoj upravi,UNHCS (Habitat) je postao glavni izvor tehnicvke ekspertize o gore navedenim pitan-jima. Habitat takoe pruzva radnu podrsvku i omoguc’ava koordinaciju programa zarazvoj u drugim UNMIK-ovim sluzvbama.

Izradjen je program za sprovoenje aktivnosti u dve faze. U Fazi I se predvia rad nanajhitnijim potrebama Interne civilne uprave u pogledu tehnicvke opreme i tehnicvkihpodataka. Faza I pocvela je sa radom pocvetkom septembra i predvieno je da okoncva svojrad u novembru 1999. godine.

Faza I predvidja izradu sledec’eg:■ Gradska uprava – izradu osnovnih linija delovanja i pravila procedure ■ Regulisanje stambenih i imovinskih prava – izradu pravila procedure i delo-

vanja■ Razvoj katastarskog informativnog sistema na Kosovu – razvoj i primena

savremenog katastarskog sistema koji c’e biti podrzvan geografskim informa-cionim sistemom (GIS).

Faza II podrazumeva aktivnosti koje zahtevaju duzve rokove za primenu.Aktvinosti u okviru Faze II treba da budu sprovedene pod okriljem UNMIK-a. Zasada za Fazu II ne postoji fond. UNMIK je podrzvao predloge Faze II i predvidjenoje da c’e zajednici donatorima podneti zahtev za finansiranje. Pocvetak rada Faze II sepredvidja za decembar 1999. godine i ocvekuje se da c’e trajati ukupno 12 meseci.

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 72: Civilna naselja

77 00 71

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

■ Nalazi UNCHS (Habitat) tima na Kosovu

Prema studiji koja je napravljena za Kosovo (vidi bibliografiju br. 2), 120,000 kuc’a u29 opsvtina ove Pokrajine je osvtec’eno. U Srbiji je prema procenama broj osvtec’enihstamebenih jedinica u rasponu do 50,000. Najvec’i deo svtete na kuc’ama i zgradama uKosovu je pricvinjeno pozvarima ali i vetrenim oruzvjem i artiljerijskom paljbom. Stepenosvtec’enja bitno varira od oblasti do oblasti. Procenjeno je da se preko 40,000 jedini-ca ne mozve popraviti i da ih treba ponovo izgraditi.

Uz to, zgrade javnih usluga kao svto su na primer obrazovanje, zdravstvena nega,snabdevanje vodom, odlaganje otpadnih voda i struja, takoe su osvtec’ene iako u man-joj meri. Javni putevi uglavnom nisu bili direktno osvtec’eni ali su propali usled ne odrz-vavanja poslednjih nekoliko godina i za vreme sukoba. Procena IMG-a je da svtetastambenih zgrada iznosi 1,1 milijardi EUR-a. Procenjeno je da visina svtete pricvinjenaosnovnoj infrastrukturi (obrazovanje, zdravstvo, energija i voda) dostizve 40 milijonaEUR-a. U pogledu izgradnje, trenutno je akcenat dat na hitne popravke kako bi seobezbedio minimum sklonisvta preko zime. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu(UNMIK), u saradnji sa drugim nacionalnim i medjunarodnim organizacijama,trenutno priprema sveobuhvatnije post-urgentne strategije za stambenu izgradnju irehabilitaciju infrastrukture.

Pitanja vezana za zvivotnu sredinu i civilna naselja su usko povezana s obzirom daupravljanje zv ivotnom sredinom (npr. precvisvc’avanje otpada, sanitarne usluge) u velikojmeri zavise od efikasnosti gradske uprave i operativnog sistema registracije imovine.Sa ove tacvke gledisvta, mozve se resvi da je pricvinjena svteta velika posvto je dosvlo do raspa-da administrativnog sistema koji omoguc’uje funkcionisanje sluzvbi za zasvtitu sredine.Studija o uslovima na Kosovu pokazuje da su pitanja kao svto su upravljanje stamben-im sektorom i imovinskim transakcijama i vlasnisvtvom, registracija imovine i katastar,prostorno planiranje i gradska uprava susvtina kontinuiranog pogorsvavanja uslova naKosovu. Izmedju 1995. i juna 1999. godine, javna administracija u Pokrajini je bilapod kontrolom srpskog osoblja i nije ukljucvivala puno ucvesvc’e Albanaca. Ovo jedoprinelo sveukupnom pogorsvanju kako administrativnih tako i fizicvkih uslova.

Prema bivsvem Koordinatoru Katastra u Kosovu, 80% katastarskih informacija jeodnesveno iz Pokrajine uocvi ili za vreme sukoba. Medjutim, inicijalna studijaUNCHS-a (Habitat) koja je obuhvatila podatke iz visve od polovine od ukupno 29opsvtina u Pokrajini, pokazala je da veliki deo podataka o registrovanoj imovini i odgo-varajuc’i dokumenti josv uvek postoje. Studija je pokazala da samo nekoliko opsvtinaraspolazve operativnim digitalnim katastarskim sistemom. Digitalne mape ne postoje imogu se nac’i samo nekoliko primeraka odsvtampanih katastarskih mapa. Postoje idrugi dokumenti/zapisi vezani za katastar koji mogu da se verifikuju i uoprede kakobi se odredilo vlasnisvtvo i medje. Ovi dokumenti su, meutim, rasvtrkani po raznimmestima te ih treba klasifikovati i inventarisati.

Page 73: Civilna naselja

Vec’ina gradskih katastara sada ne radi usled nedostatka dokumenata sa podaci-ma, manjka osoblja i opreme. Bez ovih informacija nije moguc’e obavljati poslovekupo-prodaje nepokretnine niti, svto je josv vazvnije, da se odredi pomoc’ za rekonstruk-ciju stambenih kuc’a. Potrebno je preduzeti hitne mere za uspostavljanje sveobuh-vatnog i savremenog katastra koji bi bio od vitalnog znacvaja za UNMIK u njegovimnaporima da se resve imovinska pitanja, pokrene trzvisvte nepokretninama, i stvori zdra-va osnova za upravljanje zvivotnom sredinom.

Po pitanju imovine i transakcija vezanih za nju, studija je ustanovila da uPokrajini nedostaje zakonodavni i politicvki okvir o stambenim pitanjima i imovinikoji bi bio u skladu sa prihvac’enim medjunarodnim standardima. Primena diskrimi-natornog zakonodavstva ogleda se u velikom broju nepravilnosti u stambenim iimovinskim poslovima. Uz ovo dolazi i naglo rastuc’i broj nezakonitog useljavanja iprodaja imovine pod prisilom.

Koliko god da su ovo ozbiljni problemi, stanovnici Kosova nemaju formalnogpravnog leka koji bi dozvolio regulisanje stambenih i imovinskih transakcija i odnosa.Ako se zveli da u Pokrajini prevlada demokratija i pravni sistem, onda se moraju izvrsvi-ti promene u stambenom i imovinskom sektoru koji su trenutno prakticvno bez ikakveregulative. Iako bi lokalno sudstvo i gradske vlasti eventualno mogle da pruzve neka odpotrebnih resvenja, ipak se cvini da su njihovi kapaciteti nedovoljni, te se smatraneophodnim da se ustanovi ad hoc mehanizam koji bi se bavio ovim pitanjima.

Cv to se ticve gradske administracije, studija je ustanovila da je hitno potrebno da

se uradi revizija struktura uprave u pokrajini. Prilicvno je nejasno koje su odgovornos-ti opsvtina i mnoge od njihovih delatnosti se preklapaju. Njihov kapacitet da sprovodeefikasnu koordinaciju rada i da odredjuju prioritete je slab, dok im je odgovornostsuvisve difuzna. Trenutno se za celo Kosovo, bez obzira na velicvinu opsvtine i stvarnihpotreba u ljudstvu, nudi isti vertikalni model struktura. Ne postoje mehanizmi kojibi obzbedili prihod opsvtinama. S

vto duzve bude potrajalo neplac’anje rezvija, time je sve

vec’a moguc’nost da se i razvije kultura neplac’anja. Nepostojanje operativnog sistemaizdavanja dozvola znacvi da opsvtine nemaju nikakvu dohodovnu bazu niti kontrolunad nelegalnim ponasvanjem.

Ne postojanje operativne lokalne administracije uticve i na upravljanje zv ivotnomsredinom. Pored toga svto nema lokalne ekspertize po ovom pitanju, UNMIK tek trebada razvije odgovarajuc’e kapacitete koji c’e biti vezani za ostale nivoe i sektore iz oblasticivilne uprave.

5O

sno

vni n

ala

zi Teh

ni~

kih m

isija i S

tud

ijske g

rup

e R

GB

-a

Page 74: Civilna naselja

77 22 73

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Preporuke koje slede imaju za cilj da ukazvu na aktivnosti koje je neophod-no potrebno preduzeti kako bi se zaustavilo ili smanjilo dalje pogorsvan-je stanja u zvivotnoj sredini u SRJ, i umanjili rizici za ljudsko zdravlje.

Najvec’i deo odgovornosti za cvisvc’enje je na vlastima SRJ. Medjunarodna zajedni-ca, medjutim, mora da bude spremna da preduzme akciju kada su u pitanju urgentnehumanitarne potrebe, ili kada i gde je moguc’e da se unparedi demokratski razvojcelog regiona.

Nezdrava i ozbiljno zagadjena zvivotna sredina ne predstavlja solidnu osnovu zadobrobit ljudskog stanovnisvtva niti za poslovanje i trgovinu. Primena preporuka nec’e,medjutim, zavisiti od raspolozvivih fondova; bic’e potrebno da se uzmu u obzir ipoliticvki momenti koji se odnose na medjunarodne sankcije uvedene za Srbiju. Usadasvnjem kontekstu, pruzvic’e se medjunarodna pomoc’ za rekonstrukciju samoRepublici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo. Medjutim zvarisvta od posebnog ekolosvkogznacvaja koji su identifikovani u Srbiji zahtevaju hitnu akciju sa humanitarne tacvkegledisvta.

Preporuke koje je izradila RGB zasnivaju se na nalazima tehnicvkih terenskih mis-ija, Studijske grupe, i obimnih diskusija medju meunarodnim strucvnjacima i organi-zacijama. One su takodje uzele u obzir inicijative koje su u toku, kao svto je programkoji sprovodi FOCUS.

Preporuke se dele na one koje predviaju kratkorocvne akcije koje imaju za ciljhitno cvisvc’enje, i dugorocvne akcije, koje podrazumevaju i jacvanje institutcija, rekon-strukciju i uspostavljanje industrijske aktivnosti. Redovna ekonomska aktivnost,ukljucvujuc’i i proizvodnju u nekim od kontaminiranih lokacija, je ponovo pokrenuta.Ovo bi moglo da dovede do pogorsvanja situacije, te RGB zveli da naglasi da je potreb-no ove lokacije odrediti kao prioritetne kada je u pitanju dekontaminacija i pazvljivorukovanje zagaenim materijalom.

Industrijske zone

■ Hitna akcija

Prva cvetiri paragrafa se odnose na sve ozbiljno-kontaminirane industrijske lokacije;slede specificvne preporuke za najopasnija zvarisvta.

6Preporuke

Page 75: Civilna naselja

1 Potrebno je sprovesti detaljna istrazvivanja podzemne vode i kontrolu pijac’e vodeda bi se ustanovilo da li je zagadjenje kontaminiralo izvore pijac’e vode (ovu pre-poruku treba sprovesti u svim zvarisvtima – Pancvevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor– i na drugim lokacijama koje predstavljaju potencijalnu opasnost).

2 Povrsvinsko zemljisvte koje je kontaminirano sa tesvkim uljem, PHB-om, tesvkimmetalima i drugim opasnim supstancama treba da bude precvisvc’eno i, ukoliko jeto potrebno, otklonjeno sa industrijske lokacije (npr. Pancvevo, Kragujevac, Bor,Novi Sad, Baric’, Kraljevo, Nisv, Novi Beograd, obrenovacvki region, Prahovo iPrisvtina), i uskladisvteno na sigurno mesto (vidi dole).

3 Za svaku lokaciju, i za SRJ u celini, potrebno je da se izradi i primeni detaljanplan za odlaganje smec’a. Potrebno je da se preduzme hitna akcija u pogleduobezbeenja sigurnog skladisvta za opasno smec’e (ukljucvujuc’i i medicinskosmec’e), cvak i ako nisu josv uvek obezbeene instalacije za njegovo finalno precvisvc’a-vanje ili odlaganje (vidi takoe str. 80.).

4 Poterbno je da se nastavi i, ukoliko to bude neophodno, da se pojacva kontrolavazduha, vode, zemljisvta, poljoprivrednih proizvoda i zdravstvenog stanja ljudi,kao i da se o rezultatima takvihkontrola obavesti stanovnisvtvooko svih industrijskih „zvarisvta”.

5 Pancùevo: potrebno je da sepreduzme hitna akcija u kanalu zaotpadnu vodu u kome postojiozbiljna kontaminacija sa EDC-om i zv ivom. Potrebno je takodjeda se odmah preduzme cvisvc’enjeizliva zvive u fabrici petrohemije.Specificvne preporuke su:

a) da se kanal za otpadnu vodusvrsta u ekolosvko zvarisvte, kojepredstavlja poseban rizik zavodeni zv ivot na Dunavu, i dase svto je pre moguc’e primenesledec’e mere:

Osteceni rezervoar u fabrici petrohemije u PancevuFotografija: RGB

Pre

po

ruke

Page 76: Civilna naselja

77 44 75

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

• totalna izolacija vode kanala i sedimenata iz Dunava tako svto c’e se izgradi-ti fizicvka barijera (u isto vreme primeniti alternativne instalacije za otpad-nu vodu);

• odstranjivanje nafte na obalama i sa vegetacije duzv kanala i oko njegovogusvc’a u Dunav (uraditi pre sledec’eg dunavskog plavnog perioda);

• detaljno obelezvavanje distribucije EDC-a, nafte i zv ive u kanalu;• uredjajem za usisavanje otkloniti sedimente sa dna koji su kontaminirani

sa EDC-om (na osnovu rezultata obelezvavanja EDC-a);• obezbeenje odlaganja kontaminiranih sedimenata.

b) da se otkloni i bezbedno uskladisvti metalna zviva sa poda petrohemijske fab-rike; da se usisavanjem otkloni najvec’i izliv, i da se hemijskim vezivanjempomogne otklanjanje rezidualnih kolicvina.

c) da se na licu mesta primene akcije precvic’avanja podzemne vode koja jeizrazveno kontaminirana sa hlorisanim rastvaracvima.

d) da se ocviste sabirni kanali u rafineriji nafte kako bi se sprecvila dalja potenci-jalna kontaminacija Dunava sa naftom i naftnim proizvodima.

6 Kragujevac: u fabrici automobila „Zastava” potrebno je da se preduzemeakcija za poboljsvanje uslova skladisvtenja znacvajnih kolicvina opasnog otpada kojise dobija tokom proizvodnje u samoj fabrici, kao i onog nastalog usled vaz-dusvnih napada. Potrebno je da se preduzmu hitni koraci za uklanjanje kontam-inacija od PHB-a i dioksina. Specificvne preopruke su:

a) da se upravnici lokacije obaveste o kontanimiranim oblastima i rizicimatakvog zagaenja, posebno u vezi sa bezbednosvc’u radnika koji rade naposlovima cvisvc’enja;

b) da se sa velikom pazvnjom odstrani betonski pod farbarske radionice i to svtoje potpunije moguc’e do dubine od najmanje 5 cm;

c) da se talozi PHB-a i dioksina i lomljeni beton deponuju u sigurna, suvaskladisvta. Idealno bi bilo da se ovaj materijal prebaci u fabriku za preraduopasnog otpada;

d) da se isprazne rezervoari za vodu pre pocvetka glavne operacije cvisvc’enja i prerekonstrukcije farbarske radionice. Da se izradi detaljnija studija kako bi sedobile dodatne informacije o prisutnim zagadjivacvima u raznim rezervoari-ma. Da se ne ispusvta voda iz rezervoara u reku niti u sistem za optadnu vodu.

Page 77: Civilna naselja

Da se preduzmu hitne mere kako bi se sprecvilo da atmosferska voda prodrei povec’a zapreminu u rezervoarima svto bi mogla da izazove izlivanje;

e) da se primene postojec’e tehnike za preradu zagadjene vode u rezervoarima,na primer neke od metode filtriranja ili apsorbiranja supstancama kao svto suaktivni ugalj ili tresetisvte.

7 Novi Sad: potrebno je da se preduzmu detaljne studije kako bi se odrediloda li je zagadjenje naftom ili naftnim proizvodima doprlo do podzemne vode.Specificvne preporuke su:

a) da se sprovede dalje istrazvivanje u krugu rafinerije. Zemljisvte koje je konta-minirano tesvkim uljima treba da se odstrani i uskladisvti pod kontrolisaniuslovima primenom tehnologija za crpljenje gde god je to moguc’e. Kada jeu pitanju zemljisvte i podzemna vode koji su zagadjeni laksvim, isparljivijimnaftnim proizvodima treba da se primene metode na licu mesta;

b) da se izbusve kontrolni bunari kako bi se moglo odrediti da li benzin u slo-bodnom stanju pluta po povrsvini podzemne vode. Treba da se odstrani svakiplutajuc’i benzin metodama na licu mesta; zagadjenu podzemnu vodu takod-je treba ocvisvtiti preradom na licu mesta;

c) da se nastavi sa crpljenjem iz bunara koji je bio zatvoren (treba takoe da sesprovodi povremeno testiranje bunara i kvaliteta uzoraka vode), kako bi seodstranili zagadjivacvi (nafta, itd.) cv ime bi se smanjio rizik zagadjivanja ostal-ih bunara u blizini (hidrolosvka barijera);

d) da se izvrsve odgovarajuc’a testiranja radi utvrivanja rizika snabdevanjanovosadskog vodovoda iz bunara koji su u blizini rafinerije nafte.

8 Bor: potrebno je da se preduzme hitna akcija kako bi se sprecvilo dalje ispusv-

tanje velikih kolicvina gasa sumpor dioksida u atmosferu; potrebno je da seodstrani i osigura bezbedno skladisvtenje osvtec’enih transformatora i kondenzato-ra koji sadrcve PHB ulja. Specificvne preporuke su:

a) da se ponovo krene sa proizvodnjom sumporne kiseline kako bi se vezaosumpor dioksid koji je ispusvten u atmosferu;

b) da se osvtec’eni kondenzatori i transformatori koji cure, te i zagadjenozemljisvte, svrstaju pod opasni otpad i da se obrade u skladu sa tim.

6P

rep

oru

ke

Page 78: Civilna naselja

77 66 77

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Posledice na zvivotnu sredinu na Dunavu

Rezultati laboratorijskih analiza uzoraka uzetih iz sedimenta i zv ivog sveta Dunavapokazali su izrazveno hronicvno zagadjenje, kako uzvodno tako i nizvodno od lokacijakoje su trpele direktne posledice sukoba. Shodno tome, najsnazvnije se preporucvuje:

9 Da se izvrc’i svira kontrola koja c’e da obuhvati uzorke na usvc’ima glavnih pritoka,npr. Drave, Save, Tise i Morave, kao i uzvodni (Maarska) i nizvodni (Rumunija– Bugarska) tok Dunava.

10 Da se razvije i primeni odgovarajui program za kontrolu. Ovaj program treba dase oslanja na postojec’e programe ali i da bude u potpunosti kompatibilan saICPFR-ovom TransNacionalnom mrezvom za kontrolu dunavskog recvnog base-na (vidi takoe str. br. 81).

11 Da se ucvine znacvajni dugorocvni napori kako bi se smanjilo i akutno zagadjenjena samom izvoru i hronicvno zagaenje od industrijskih i urbanih otpada tako svtoc’e se investirati u odgovarajuc’e procese za proizvodnju i upravljanje otpadom.

Osiromasveni uranijum

■ Hitna akcija

12 Ukoliko to jeste slucvaj, potrebno je da se od NATO-a obezbedi informacija otome kako i gde je upotrebljen OU za vreme sukoba na Kosovu. Ovo je osnov-na pretpostavka za izradu inicijalne studije o riziku koja bi podrazumevalasprovoenje neophodnih merenja i preduzimanje preventivnih mera.

13 Potrebno je cvim pre sprovesti dalja merenja kako bi se utvrdilo moguc’e zagad-jenje i verifikovale pretpostavke. Od najvec’eg prioriteta treba da budepronalazvenje parcvadi osiromasvenog uranijuma, izrazveno zagadjenih povrsvina idrugih „zvarisvta”. Treba da se preduzmu mere za bezbedno skladisvtenje bilo kogzagaenog materijala koji bi bio identifikovan.

14 Potrebno je da se preduzme detaljan pregled posledica na zdravlje usled sred-njorocvne i dugorocvne izlozvenosti osiromasvenom uranijumu koji bi se obavio podokriljem Svetske zdravstvene organizacije.

Page 79: Civilna naselja

15 Na mestima u kojima jeste bilo potvreno zagadjenje, potrebno je da se preduz-mu mere kojima bi im se onemoguc’io pristup. Potrebno je da se informisvulokalne vlasti i stanovnisvtvo u tim mestima o moguc’im rizicima i odgovarajuc’impreventivnim merama koje bi trebalo preduzeti.

■ Kontrola

16 U oblastima u kojima se potvrdi prisustvo OU potrebno je da se ustanove odgo-varajuc’i programi za kontrolu zdravlja.

Biolosvka raznovrsnost

■ Hitna akcija

17 Potrebno je da se preduzme cvisvc’enjepreostalih neeksplodiranih granata uzasvtic’enim oblastima (prvenstvenomalih kasetnih bombi), da se primenemere za objavljivanje upozorenja i merekojima c’e se ogranicviti pristup odred-jenim oblastima.

18 Postoji hitna potreba da se u Kosovuizgradi infrastruktura za zasvtitu prirodei odgovarajuc’eg sistema upravljanjaovom zasvtitom; prvi korak bi bio da seucvini napor da se sakupe sve relevantneinformacije o biolosvkoj raznovrsnosti.

■ Upravljanje i kontrola

19 Za svaku od osvtec’enih lokacija potrebno je da se pripreme i sprovedu planovi zaupravljanje. Tokom procesa planiranja potrebno je da se uzmu u obzir moguc’irizici za zv ivotnu sredinu usled rekonstrukcije. Potrebno je da se uradi procenamoguc’ih opasnosti za nacionalne parkove od turizma, promena u tradicional-nom nacvinu obrade zemlje i drugim legalnim i nelegalnim ekonomskimaktivnostima.

Krateri bombi u Nacionalnom parku “Fruska Gora”Fotografija: RGB

6P

rep

oru

ke

Page 80: Civilna naselja

77 88 79

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

20 Potrebno je da se odredi kao prioritetnim predlog o proglasvavanju Prokletija zaNacionalni park, kao svto je predlozveno, i to iz dva razloga, prvo zbog svojeizuzetno visoke biolosvke raznovrsnosti, i drugo zbog svoje bitne potencijalneuloge prekogranicvnog „parka mira” (Kosovo – Crna Gora – Albanija). Pripremei istrazvivanja u oblastima u Kosovu i Crnoj Gori su bili poodmakli u periodu presukoba.

21 Potrebno je da se sprovodi dugorocvna kontrola negativnih posledica sukoba nazasvtic’ene oblasti, ukljucvujuc’i i uticaj radova za rekonstrukciju.

Akcioni prioriteti u vezi sa civilnim naseljima u Kosovu

22 Potrebno je da se razviju, u saradnji sa lokalnim zainteresovanim licima, sred-njorocvne strategije za rehabilitaciju stambenih zgrada. Uzimajuc’i u obzir speci-ficvne uslove u Kosovu, ove strategije bi trebalo da ozvive lokalne kapacitete uindustriji za izgradnju, za proizvodnju materijala za izgradnju i za finansijskedelatnosti.

23 Potrebno je da se izradi studija o postojec’im resursima na Kosovu, ukljucvujuc’i oprihodu od zarade i trgovine, koji mogu da budu stavljeni na raspolaganjeaktivnostima za rehabilitaciju. Takve studije su neophodno potrebne pre negosvto se ustanovi adekvatna strategija za rehabilitaciju kako bi se omoguc’ilo i mak-simalno korisvc’enje lokalnih kapaciteta i izradili programi za najugrozvenije sek-tore stanovnisvtva.

24 Kao deo tekuc’e radne pomoc’i RGB/UNCHS-a (Habitat) UNMIK-u, potrebnoje da se izrade srednjorocvni tehnicvki programi podrsvke iz sledec’ih oblasti:

• izrada uputstava i procedura za rad gradske administracije; • regulisanje stambenih i imovinskih prava i formiranje nezavisnih mehanizama

koji c’e se baviti ovim pitanjima;• razvoj katastarskog informativnog sistema i aktuelizacija zemljic’nih knjiga i

dokumentacije.

Page 81: Civilna naselja

Dugorocvni plan za instituciono izgradjivanje

25 Potrebno je da se ojacvaju kapaciteti administracije za zasvtitu zvivotne sredine uSRJ, Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo, tako ssvto c’e seobezbediti zdravi ekonomski okvir i programi za namesku obuku.

26 Potrebno je da se ponovo izradi Sistem za kontrolu zvivotne sredine u SRJ i da seisti ojacva kako na saveznom i tako i na lokalnom nivou, gde bi fokus bio na vodi,vazduhu, biolosvkoj raznovrsnosti i ljudskom zdravlju, i posebno na ekolosvkim„zvarisvtima”. Potrebno je ojacvati informacionu mrezvu o zasvtiti zv ivotne sredinetako svto c’e se uspostaviti medjunarodno (tj. EEA, UNEP, medjunarodne kon-vencije za zasvtitu zvivotne sredine) kompatibilni sistem.

27 Potrebno je da se priznaju potencijalno pozitivne strane ucvesvc’a i pune integraci-je SRJ, kada to budu dozvoljavali politicvki uslovi, u rad medjunarodnih organi-zacija i regionalnih ekolosvkih procesa (Zasvtic’ena zvivotna sredina za Evropu,Konvencija o Dunavu, Biolosvkoj raznovrsnosti, itd.) (vidi str. br. 80 i 81).

28 Potrebno je da privatni sektor (poslovanje, industrija) bude visve prisutan u plani-ranju zasvtite zv ivotne sredine i u njenom sprovoenju tokom rekonstrukcija i pripreduzimanju industrijskih aktivnosti.

29 Potrebno je da se ojacva nevladin sketor: na primer, razvijanje svesti o zasvtiti zv iv-otne sredine, omoguc’ivanje boljeg pristupa informacijama o zasvtiti zv ivotne sre-dine i promovisanje vec’eg ucvesvc’a u lokalnom, nacionalnom i medjunarodnompoliticvkom odlucvivanju po pitanjima zasvtite zv ivotne sredine. Ovo c’e ujedno bitii podrsvka civilnom drusvtvu i vec’oj stabilnosti u celom regionu.

30 Potrebno je da Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) razvije delatnostu vezi pitanja zasvtite zv ivotne sredine i da integrisve ova pitanja u druge kompo-nente svojih aktivnosti.

6P

rep

oru

ke

Page 82: Civilna naselja

Bazelska Konvencija o kontroli prekogranicùnog kre-tanja opasnih otpada i njihovo odlaganje

Bazelska Konvencija, koja je usvojena 1989. godine i koja je stupila na snagu1992. godine, je globalni pravni instrument koji je pripremio UNEP u saradnji samedjunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila zastita ljudskog zdravlja izivotne sredine od negativnih posledica koje moze da izazove izlaganje opasnimotpadima. Konvencija nije samo instrumenti za kontrolisanje prekogranicnogkretanja opasnih otpada, vec’ isto tako predvidja ekoloski pravilnu obradu takvihotpada. U vreme pisanja, Konvenciji su pristupile 130 strane.

Radi odlaganja ovih otpada u skladu sa odredbama usvojenim u okviruKonvencije, ugovor ima za cilj da obezbedi da se odlaganje vrsi sto je blizemoguc’e izvoru u kojem se otpad stvara, kako bi se minimalizovalo njegovoprekogranicno kretanje. U odnosu na otpade koje je RGB identifikovala, ocigled-no je da su se neki vec’nalazili na teritoriji pre pocetka sukoba, a da su ljudi i zivot-na sredina mozda bili njima izlozeni kao posledica sukoba. Otpadi od vojnihaktivnosti mogli su nastati ili unutar ili van regiona.

S obzirom na gore navedene obaveze i odredbe Bazelske Konvencije, prvaobaveza u vezi sa obradom i odlaganjem ovih otpada jeste da se donese odlukao tome da li bi bilo ikakvih moguc’ nosti da se to uradi unutar Jugoslavije na eko-losko zdravi nacin.

Ukoliko ovo nije moguc’ e, bic’ e potrebno da se opasni optadi transportuju udrugu zemlju koja ima odgovarajuc’ e instalacije za ekoloski zdravo odlaganje. Naprimer, najverovatnije je da c’e ovo biti slucaj sa PHB-om i zivom. Ukoliko budepotrebno prekogranicno kretanje, treba da se ide na minimalnu razdadjinu.Instalacije za obradu nekih od ovih otpada mozda postoje u zemljama kao sto suFinska, Francuska, Holandija, Nemacka, Cvajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.Potrebno je naglasiti, meutim, da za svaki prekogranicni transport opasnih otpa-da treba traziti dozvolu od zemlje uvoznika i tranzitnih zemalja putem procedureza notifikaciju u skladu sa odredbama Bazelske Konvencije. U vezi sa ovim, morada se naglasi da Jugoslavija nije potpisnica ove Konvencije. Shodno tome, da bise izvezao otpad u zemlju koja jeste potpisnica Konvencije (npr. u bilo koju odgore navedenih zemalja), morao bi se sklopiti bilateralni ugovor sa zemljom pri-jema, u skladu sa odredbama Clana 11 Konvencije.

88 00 81

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Page 83: Civilna naselja

Konvencija o zasùtiti reke Dunav (DRPC)

U junu 1994. godine, u Sofiji, Bugarska, jedanaest dunavskih pribreznih zemalja iEvropska unija potpisali su Konvenciju o saradnji na zastitu i odrzivo korisc’enjereke Dunava (poznata pod krac’im nazivom: Konvencija o zastiti reke Dunav -DRPC). Cilj Konvencije je da se postigne odrzivo i ujednaceno upravljanje vodomu dunavskom basenu. Zemlje potpisnice su se dogovorile:

■ o „konzervaciji, unapredjenju i racionalnom korisc’enju povrsinskih ipodzemnih voda u hidrografskim basenima”;

■ da se “sprovodi kontrola rizika nastalih usled nesrec’a vezanih za sup-stance koje su opasne za vodu, poplave i led”; i

■ da “doprinose smanjenju kolicine zagadjenja Crnog Mora iz hidrograf-skih basena” (Clan 2.1.).

Zemlje clanice su se takodje dogovorile da saradjuju po osnovnim pitanjimavezanih za upravljanje vodom time sto c’e preduzeti:

■ „sve odgovarajuc’e pravne, administrativne i tehnicke mere kako bi sebarem odrzalo i poboljsalo sadasnje stanje ekoloskog i vodenogkvaliteta reke Dunav i voda u hidrografskim basenima i kako bi sesmanjile sto je vise moguc’e negativne posledice i promene koje su utoku ili do kojih je najverovatnije da mogu da nastanu.” (Clan 2.2.)

U ove svrhe, Konvencija poziva na regionalnu saradnju po pitanjima: pre-vencije, kontrole i smanjenja prekogranicnih posledica; rada na merama zastitespecificnih vodenih izvora; ogranicavanja otpustanja materijala; odredjivanja cil-jeva i kriterijuma kvaliteta vode; inventaru otpustenog materijala; akcionih pro-grama; izrada izvestaja o radu; i kontrole (Clanovi 5-9).

Glavna tela koje je DRPC ustanovila: Konferencija zemalja potpisnica;Medjunarodna komisija za zastitu reke Dunav (ICPDR); Stalni sekretarijatKomisije; Eksepertska grupa; ad-hoc Grupa, i posebna tela – Radna grupa za radna programima (PMTF). Konferencija zemalja potpisnica, koja c’e se sastajati svak-ih nekoliko godina, je najvise telo koje je oformila DRPC, i ona odredjujesveukupni politicki okvir za aktivnosti pod Konvencijom.

U maju 1998. godine, sa poslednjom od devet potrebnih ratifikacija podClanom 27, DRPC je mogla da stupi na snagu sa 22-im oktobrom 1998. godine. Sa5-im oktobrom 1999. godine, deset podunavskih zemalja (Austrija, Bugarska,Ceska Republika, Hrvatska, Madjarska, Moldavija, Nemacka, Republika Slovacka,Rumunija, i Slovenija), i Evropska zajednica, postale su Ugovorne strane priKonvenciji. ICPDR je glavno telo koje donosi odluke pod Konvencijom. Sastaje seili u Plenarnoj sednici (koja donosi godisnji radni program i budzet) ili kaoRukovodec’a grupa (za tehnicka pitanja). Prvi sastanak ICPDR-a odrzan je u Becuod 27. do 29. oktobra 1998. godine.

6P

rep

oru

ke

Page 84: Civilna naselja

88 22 83

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Ova bilbiografija sadrzvi spisak dokumenata koje je RGB primila i koristila tokom svog rada. Vec’ina tek-stova nije posebno navedena u samom izvestaju, ali mogu biti korisni citaocu koji bi zveleo da se podrob-nije informise.

Dokumenta o posledicama sukoba na Kosovu na zùivotnu okolinu

1. Environmental Engineering Department, Demokritos University of Thrace (June 1999), APollution Episode of Organic Semi-Volatile Compounds from the war-zone of Kosovo, detected inXanthi Greece. Xanthi, Greece.

2. European Commission and IMG (July 1999). Emergency Assessment of Damaged Housing andLocal/Village Infrastructure in Kosovo. Brussels, Belgium.

3. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for the Environment (4 June 1993). Environmental Policy.Pages 1-25. Belgrade, FRY.

4. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (May 1999). NATO Crimes inYugoslavia, Documentary Evidence I, 24 March-24 April 1999. Belgrade, FRY.

5. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (July 1999). NATO Crimes inYugoslavia, Documentary Evidence II, 25 April-10 June 1999. Belgrade, FRY.

6. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999:Executive Summary. Bern, Switzerland.

7. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999: FinalReport. Bern, Switzerland.

8. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Heating 6. – 15.August 1999 Executive Summary & Final Report. Bern, Switzerland.

9. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Pharma 18 - 28August 1999: Report. Bern, Switzerland.

10. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Ecology 18 July - 13August 1999 Report. Bern, Switzerland.

11. Hedges C. (14 July 1999). Serbian Town Bombed by NATO Fears Effects of Toxic Chemicals.New York Times. New York, USA.

12. HIP PetroHemija (1999). Photos from Petrochemical complex, Pancevo, Yugoslavia, after NATOStrikes. Pancevo, FRY.

13. Lausevic (20 May 1999). Overview of Ecological Consequences of NATO bombing of Yugoslavia.Belgrade, FRY.

14. Mayer J. (1999). Environmental Damages in Bulgaria related to Military Activities during the KosovoConflict - Preliminary Conclusions - exploratory mission by the (led by UNEP/INFOTERRA NFPrepresentant with the support of Wladislaw Tietze-Diwlianski and Lilia Kirova) in Sofia from July12-20, Austrian Federal Environment Agency. Vienna, Austria.

15. Office of the Assistant of the Secretary of Defense. DoD News Briefing, Monday, 3 May 1999 -2:00 p.m. Presenter: Mr. Kenneth H. Bacon, ASD PA. (http://www.fas.org/man/dod-101/ops/docs99/t05031999_t0503asd.htm)

16. Rafinerija nafte Pancevo (1999). Izvestaj, o posledicama NATO bombardovanja NIS-Rafinerija naftePancevo u periodu 04.04.99 o 07.06.99. Pancevo, FRY.

7Aneks IBibliografija

Page 85: Civilna naselja

17. REC (June 1999). Assessment of the Environmental Impacts of Military Activities during YugoslaviaConflict, Preliminary Finding, June 1999 (prepared for: European Commission, DG-XI-Environment, Nuclear Safety and Civil Protection). Szentendre, Hungary.

18. REC (July 1999). Rebuilding Post-War Balkans - The Need for Institutional Development and theRole of Environment. Szentendre, Hungary.

19. REC (1999). War in Yugoslavia, The Bulletin - The Quarterly Magazine of the RegionalEnvironmental Center for Central and Eastern Europe, Vol. 8, N. 4. Szentendre, Hungary.

20. Rosgidromet, Hydrometeorological and Environmental Monitoring Service of the RussianFederation (1999). Assessment of Environmental Pollution in the Balkans and Adjacent TerritoriesCaused by NATO Rocket and Bomb Strikes Against Yugoslav Territory. Moscow, Russia.

21. Zastava Automobili (1999). Information on Environment from the Industrial Damages caused by DD“Zaszava Automobili” p.o. Bombing. Kragujevac, FRY.

Opsùta dokumenta o zasùtiti zùivotne sredine

22. Albanian Academy of Science and Academy of Science and Arts of Kosovo (1996). EnvironmentalLetters (Botim I Vecante). Special Issue. Kosovo’s part of materials of joint Scientific Conference onEnvironmental issues organised in Tirana on July 1994. Pristina, FRY.

23. Danish Environmental Protection Agency (August 1998). Environmental Situation in Montenegro,Draft, Final Report.

24. Federal Ministry (1999). Summary Report on the State of the Environment in FR Yugoslavia for 1998(Draft in English). FRY. (unpublished)

25. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for Development, Science and Environment (1999).Preliminary Information on Actual and Potential Environmental Impacts of the NATO Aggression inthe Federal Republic of Yugoslavia, Belgrade, FRY.

26. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Sciences and Technology. Spatial plan of the republic ofSerbia, Passed by the National Assembly in 1996.

27. Federal Secretariat for Development - Environment Division (1991). National Report to UnitedNations Conference on Environment & Development 1992. Belgrade, FRY.

28. Federal Statistical Office (1997). Statistical pocket Book FR Yugoslavia. Belgrade, FRY.29. Jancar-Webster B. (1992). Environmental Problems in Eastern Europe, Former Yugoslavia (Edited by

F.W. Cartern and D. Turnock). pp. 164-185. London and New York.30. Official State of the Environment Report 1994 (published 1996 by the Ministry of Environment)

in Serbian.31. REC (1997). Government and Environment, A Directory of Governmental Organizations with

Environmental Responsabilities in Central and Eastern Europe. Szentendre, Hungary.32. REC (1998). Doors to Democracy. Legal and Institutional Framework and Practices for Public

Participation. Chapter 15 Yugoslavia. Szentendre, Hungary.33. REC (April 1999). Sourcebook on Economic Instruments for Environmental Policy in Central and

Eastern Europe. Szentendre, Hungary.34. REC (August 1999). South Eastern European Development of Environmental Society Initiative

(SEEDES Initiative) - An initiative on the development of civil society and the role of the environmentin South Eastern Europe.

35. Shllaku Luan & Landner Lars. Environment in Kosovo, Environmental Problems Related to MineralExploitation, Swedish Environment Research Group & WHO. Stockholm, Sweden.

36. UNDP Human Development Report. Yugoslavia 1996.37. UNEP/Habitat BTF (1999). Kosovo Programme Team. Environmental Review. Geneva, Switzerland.

(unpublished)38. UNICEF (August 1999), Assessment of Primary Education in Central Serbia and Vojvodina.

Belgrade, FRY.39. Yugoslav National Habitat II Committee (1996). National report - Federal Republic of Yugoslavia.

Belgrade, FRY.

7B

iblio

gra

fija

Page 86: Civilna naselja

88 44 85

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Dokumenta o toku reke Dunav na teritoriji SRJ

40. Briggs Marine Environment Services Ltd (1999). Aerial Assessment of Oil Pollution in the RiverDanube from Ram to the Iron Gates Along the Romanian Border, (prepared for WWF). Scotland.

41. Federal Hydrometeorological Institute (1999). Hydrological and Meteorological Data, TechnicalMission, Balkans Task Force, 24-27 August 1999. Belgrade, FRY.

42. ICPDR (1999). Danube Evaluation Mission - Municipal, Industrial and Agricultural Hot Spots inYugoslavia (1998) (prepared for the Joint UNEP/UNCHS Balkans Task Force). Vienna, Austria.

43. Water Resources Research Centre (1999). Report on Analysis of Water and Sediment SamplesCollected from the Danube River in Connection with the War in Yugoslavia. Budapest, Hungary.

Druga dokumenta o reci Dunav

44. Convention on Cooperation For The Protection And Sustainable Use Of The Danube River(1994). Sofia, Bulgaria.

45. Danube Delta Research and Design Institue (ICPDD), WWF (1997). Ecological restoration in theDanube Delta Biosphere Reserve/Romania. Babina and Cernovca Islands.

46. Environmental Programme for the Danube River, Removal of Phosphate from Detergents in theDanube Basin, Executive Summary, EU/AR/205/91.

47. Environmental Programme for the Danube River (1994). Strategic Action Plan for the DanubeRiver Basin, 1995-2005. Brussels, Belgium.

48. Environmental Programme for the Danube River Basin (1996). Review of River Basin ManagementPractices in the Danube River Basin. Volume 1: Text, Tables and Figures. Draft Final Report. HRWallingford. Oxon, UK

49. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Quality of Sediments andBiomonitoring, Executive Summary. Water Resources Research Centre Vituki Plc., Hungary andthe Water Research Insitute, VUVH, Slovakia.

50. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Water Quality Targets andObjectives for surface Waters in the Danube Basin, Phare Project EU/AR/203/91 Executive Summary,Draft. Water Resources Research Centre Vituki Plc. Budapest, Hungary.

51. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Nutrient Balances for DanubeCountries, Final Report, Project EU/AR/102A/91. Institute for Water Quality and WasteManagement, University of Technology, Vienna, Department of Water and WastewaterEngineering, University of Technology, Budapest,

52. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Danube Regional Pesticide Study.Executive Summary.

53. Environmental Programme for the Danube River Basin (April 1997). Danube Regional PesticideStudy, Final Report.

54. Environmental Programme for the Danube River. Danube Watch, The Magazine of the 1/99.Vienna, Austria.

55. Fleckseder H., Bundesministerium für Land und Forstwirtschaft, Institut für Wassergüte undAbfallwirstschaft (May 1995). Estimated for the Sizes and Sources of N and P and the Discharge toSea for the Rivers Danube, Elbe, Rhine and Rhone. River Basin Management, Intern. Conf., SouthAfrica.

56. Humborg Christoph, Berichte Institut für Meereskunden (1995). Untersuchungen zum Verbleid derNährstoff-Frachten der Donau. Kiel, Germany.

57. Topping G., L. Mee, H. Sarikaya, Land-based sources of contaminants to the Black Sea.58. VITUKI Consult Plc., ICIM Environmental Research and Engineering Institute, “Frédéric Joliot-

Curie” National Research Institute, Technical University Wien, VITUKI Innosystem Ltd.(February 1997). Impact of Radionuclides in Surface Waters and Sediments in the Lower Part of theDanube Basin, Executive Summary, EU/AR/103/91.

Page 87: Civilna naselja

59. Weller P. (1997). The Danube Challenge: Proctecting and Restoring a Living River, NATO ASISeries, Vol. G40. pp. 125-132.

60. WWF (1995). Economic Evaluation of Danube Foodplains. Gland, Switzerland.61. WWF (1996). Donau, A Restoration.62. WWF (1998). Repatriation of endangered Plants and Animals into the Restored Floodplains, Green

Danube.63. WWF (June 1998). Green Danube, WWF Journal No.3. Switzerland.64. WWF (1999). The Bulgarian Danube Islands, Germany.

Dokumenta o osiromasùenom uranijumu

65. AEPI (January 1996). Radioactive Battlefields of the 1990’s, The United States Army’s use of DepletedUranium and its Consequences for Human Health and the Environment. Norway.

66. AEPI (June 1995), Health and Environmental Consequences of Depleted Uranium use in the USArmy: Technical Report. US Army Environmental Policy Institute. Norway.

67. Bertell (1993). Internal Bone Seeking Radionuclides and Monocyte Counts, International Perspectivesin Public Health, Vol. 9, pp. 21-26.

68. Bertell R. (May 1999). Gulf War Veterans and Depleted Uranium. Prepared for the Hague PeaceConference.

69. Department of the Army Headquarters (September 1990). Guidelines for Sage Response toHandling, Storage, and Transportation Accidents Involving Army Tank Munitions or Armor whichContain Depleted Uranium.

70. Dietz L. A. (July 1996). Contamination of Persian Gulf War Veterans and Others by DepletedUranium.

71. Durakovic (1999). Medical Effects of Internal Contamination with Uranium, Croatian MedicalJournal.

72. Fahey D. (1999). Depleted Uranium Weapons: Lessons from the 1991 Gulf War.73. Fahey D. (June 1999). DoD Analysis II,The Good, the Bad and the Ugly, Prepared for the

Presidential Special Oversight Board for Department of Defense Investigations of Gulf WarChemical and Biological Incidents and the U.S. General Accounting Office.

74. Gulf War Expert Scientific Advisory Committee (November 1997). Gulf War Expert ScientificAdvisory Committee, Executive Summary. USA.

75. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1976). Long-Term Ecological Effects of Exposure to Uranium. LosAlamos Scientific Laboratory, University of California. USA.

76. Hanson W.C., Miera F. R. (June 1977). Continued Studies of Long-Term Ecological Effects ofExposure to Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA.

77. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1978). Further Studies of Long-Term Ecological Effects of Exposure toUranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA.

78. Hanson W.C. et al. (July 1976). Particle Size Distribution of Fragments from Depleted UraniumPenetrators Fired Against Armor Plate Targets. Los Alamos Scientific Laboratory, University ofCalifornia. USA.

79. Harley et al., RAND (1999). A Review of the Scientific Literature As It Pertains to Gulf War Illnesses.80. IAEA (1998). Radiological Conditions at the Semipalatinsk Test Site, Kazakhstan: Preliminary

Assessment and Recommendations for Further Study, Radiological Assessment Reports Series. Vienna,Austria.

81. IAEA (1998). Radiological Conditions at Bikini Atoll: Prospects for Ressettlement, RadiologicalAssessment Reports Series. Vienna, Austria.

82. Jamal G. A. (1998)., Gulf War Syndrome - a model for the complexity of biological and environmentalinteraction with human health, Adverse Drug React. Toxicol. Rev., 17 (1), pp.1-17.

83. Kammas M. (July 1999). Environmental and Health Consequences of the Use of Radiological Weapons(Depleted Uranium) on Iraq in UM-Al-Ma’arek 1991-1999, Committee for Pollution Impact byAggressive Bombing (CPIAB).

7B

iblio

gra

fija

Page 88: Civilna naselja

88 66 87

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

84. Laka Foundation (May 1999). Depleted Uranium, A post-War Disaster for Environment and Health.Amsterdam, The Netherlands.

85. McClain David D., Health Effects of Depleted Uranium, Project Briefing, Armed ForcesRadiobiology Research Institute (AFRRI). Maryland, USA.

86. Mesler Bill (26 May 1997). Pentagon Poison: The Great Radioactive Ammo Cover-Up, The Nation,pp. 17-22.

87. Miller A. C. et al. (1998). Urinary and serum mutagenicity studies with rats implanted with depleteduranium or tantalum pellets, UK Environmental Mutagen Society, Mutagenesis, Vol.13, No.6,pp.643-648.

88. Miller A. C. et al. (August 1998). Transformation of Human Osteoblast Cells to the TumorigenicPhenotype by Depleted Uranium-Uranyl Chloride, Environmental Health Perspectives, Vol.106,No.8, pp.465-471.

89. Meyer M. C. et al. (November-December 1997). Decreases in Soil Microbial Function andFunctional Diversity in Response to Depleted Uranium, J. Environmental Qual., Vol 27, pp. 1306-1311.

90. Meyer M. C. et al. (1998). Evidence of Depleted Uranium-Induced Hormesis and Differential PlantResponse in Three Grasses. Journal of Plant Nutrition, 21 (11), pp. 2475-2484.

91. National Materials Advisory Board, Commission on Sociotechnical Systems (August 1980).Comparaison of Depleted Uranium and Tungsten For use of Kinetic-Energy Penetrators (U), EcologicalConsiderations.

92. Pellmar T. C. et al. (1999). Electrophysiological Changes in Hippocampal Slices Isolated from RatsEmbedded with Depleted Uranium Fragments. Neurotoxicology.

93. Pellmar and al. (1999). Distribution of Uranium in Rats Implanted with Depleted Uranium Pellets.Toxicological Sciences, No.49, pp.29-39.

94. Rao S.S. and Balakrishna Bhat T. (January 1997). Depleted Uranium Penetrators - Hazards & Safety,Defence Science Journal. Vol.47, No1, pp. 97-105.

95. Rostker Bernard, Special Assistant for Gulf War Illness, Department of Defense (July 1998).Environmental Exposure Report - Depleted Uranium in the Gulf.

96. Ryle M., Campaign Against Depleted Uranium (CADU) (June 1999). The Use of AmmunitionContaining Depleted Uranium and Human Health.

97. Science Applications International Corportation (July 1990). Kinetic Energy Penetrator,Environmental and Health Considerations.

98. University of Maryland (1997). Depleted Uranium Health Effects workshop, Memorandum. USA.99. Woodward A. (June 1991). The Effects of Uranium Mining on Health, Search, Vol.22, No.4, pp-

131-133.100. STP, NGWRC and MTP (September 1998). Depleted Uranium Case Narrative, Joint Project.101. US Army Chemical School (October 1995). Recognize a Depleted Uranium/Low-Level Radiological

Hazard. USA.102. U.S. Army Corps of Engineers (June 1997). Draft Environmental Assessment, Resumption of Use of

Depleted Uranium Rounds at Nellis Air Force Range, Target 63-10, Prepared for United States AirForce. USA.

103. US Defense Technical Information Center (August 1999). Special Oversight Board for Departmentof Defense Investigations of Gulf War Chemical and Biological Incidents, Interim Report. USA.

104. Siegwart-Host Günther. The Gulf War Syndrome, a parallel to Tschernobyl: Documentation of theaftermaths of the Gulf War 1991.

105. The National Gulf War Resource Center, Inc. (1997). Gulf War Syndrome Self-Help Guide,Washington.

106. WISE (1999). Uranium Project, Germany.

Page 89: Civilna naselja

Dokmunti o biodivesitetima na teritoji SRY

107. Brunner R. (1998). Transborder Protected Area Co-operation in Yugoslavia, A Technical Assessment,Report on a visit to Serbia, December 17 to December 20, IUCN. Vienna, Austria.

108. Brunner, R. (1998). Parke für das Leben – Unterstützung für grenzüberschreitende Schutzgebiete. In:Schriftenreihe des Bundesministeriums für Umwelt, Jugend und Familie, Band 23/1998. Vienna,Austria. English version “Parks for Life” – Transboundary cooperation of Protected Areas.Ljubljana (in print).

109. Bionet, Federal Ministry for Development (1997). Biological Diversity of FR Yugoslavia, AssessmentsThreats and Polices, Science and Environment.

110. Budakiv Liljana et al., Flooded Areas Conservation along the Yugoslav Section of the Danube River. 111. Council of Europe (1980). European Outline Convention on Transfrontier Cooperation between

Territorial Communities or Authorities. Madrid and additional protocols.112. Council of Europe (1996). Handbook on Transfrontier Cooperation for Local and Regional Authorities

in Europe. Starsbourg (3rd edition 1998).113. Ecolibri (1995). Biodverzitet Yugoslavije. Univerziteta u Beogradu, Belgrade.sa pregledom vrsta od

medunarodnog znacaja / priredili i redigovali Vladimir Stevanovic I Voislav Vasic - [l.izd].-:Ecolibri: Bioloski fakultet (Sabac:”Dragan Srnic”). - VIII, 586 srt.; 24 cm. Beograd, FRY.

114. Federal Ministry for Development, Science and Environment of Serbia (1999), Natural HeritageUnder Bombs, Belgrade, FRY.

115. Federal Ministry of Environment Protection (1994). Republic of Serbia, National Parks in Serbia.Belgrade, FRY.

116. Glasnik (1992). Bulletin of the Republic Institution for the Protection of Nature and the Mueum ofNatural History in Podgorica. No. 25. Pages 1-147. Podgorica, FRY.

117. Glasnik (1993). Bulletin o f the Republic Institution for the Protection of Nature and the Museum ofNatural History in Podgorica. No. 26. Pages 1-103. Podgorica, FRY.

118. IUCN (1998). 1997 United Nations List of Protected Areas. Prepared by the WCMC and WCPA.IUCN. Gland, Switzerland, and Cambridge, UK.

119. IUCN (1997). Parks for Peace. International Conference on Transboundary Protected Areas as aVehicle for International Cooperation. Conference Report, Draft of 17 October 1997. Gland,Switzerland. (unpublished).

120. Karaman, Gordan S. and Beeton, Alfred S., editors (1981). The Biota and Limnology of LakeSkadar. Titograd. Pages 1-468.

121. Milosevic, J. (1997). Report given by at the IUCN/WCPA European Regional Working Session1997 on the Island of Ruegen. Germany.

122. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Biological Biodiversity of Montenegro.123. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Programme of Monitoring of Biological

Diversity - Biodiversity in Montenegro, Draft. Podgorica, FRY.124. Fruska Gora National Park (1999), Elements for monitoring Program of Orchid Habitats

Revitalization in the Forest of Iriski Venac.125. Natural History Museum of Montenegro (September 1999). Project: Repatriation of Dalmatian

Pelican (Pelecanus crispus) on Skadar Lake. Podgorica, FRY.126. Raznatovic, V. and Buskovic, V. (199?). Biological Diversity of Montenegro. Ministry of

Environmental Protection of Montenegro. Pages 1-11. Podgorica, FRY.127. Republic of Montenegro, Ministry of Environmental Protection, Republican Institute for Nature

Protection (1999). Programme of monitoring of biological diversity - biodiversity in Montenegro(draft). Podgorica, FRY.

128. Vuckovic, Dr. Mihailo, chief editor (1985). Prokletije - Zastita I Unapredivanje Plavskog DijelaProkletija. PLAV 27-28. VI. Pages 1-181.Biodiversity fact sheets.

7B

iblio

gra

fija

Page 90: Civilna naselja

88 88 89

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Aneks IILeksikon

Amonijak (NH3) – Amonijak je hemijsko jedinjenje koji se stvara u prirodi, naprimer, iz prirodnog razlaganja ubriva, uginulih biljaka i zv ivotinja. Nalazi se u vodi,zemljisvtu i vazduhu, i sluzvi kao izvor azota za biljke i zv ivotinje. Amonijak se takodjedobija industrijskim putem i vec’inom se koristi u proizvodnji vesvtacvkog ubriva. Umanjoj meri se koristi u prozivodnji plastike, najlona i eksploziva. Amonijak je nesta-bilan u prirodi, ali njegove neuobicvajeno visoke koncentracije u sredini, na primer uzonama opasnih otpada, povezane su sa delatnostima cvoveka. Amonijak je gas koji serastvara u vodi i daje amonijum. Izlozvenost velikoj koncentraciji amonijacvnog gasa jesmrtonosna. Smrt nastupa ili trenutno ili nakon nekoliko nedelja usled sekundarnihkomplikacija. Izlozvenost velikim kolicvinama amonijaka mozve da izazove opekotine nakozvi, u ocvima, grlu i pluc’ima koje, ukoliko su vrlo velike mogu da izazovu perma-nentno slepilo, pluc’ne bolesti i smrt. Kratkotrajna izlozvenost nizvim koncentracijamaamonijaka izaziva nadrazvenost u nosnoj svupljini i grlu. Kod laboratorijskih zvivotinja,duzva izlozvenost niskim koncentracijama amonijaka izaziva zapaljenje i osvtec’enje dis-ajnog trakta.

Angiosarkom jetre – Usled ucvestale, obicvno visvegodisvnje, izlozvenosti parivinilhlorida, profesionalno izlozena lice mogu oboleti od jedne vrste raka jetre zvanogangiosarkom (ASJ). ASJ se retko javlja kod opsvte populacije.

Arsenik (As) – Arsenik je prirodni hemijski element. Pojavljuje se u raznim neor-ganskim i organskim oblicima. Arsenik se dobija pri topljenju bakra i olova i koristise u hemijskoj industriji, na primer, u proizvodnji pesticida. Po oslobadjanju u priro-du arsenik se ne razlazve, vec’ mozve da promeni oblik. Ukoliko se oslobodi u vodenusredinu vezuje se za sediment, te neke vrsta riba i ljuskara talozve arsenik u svom tkivu.Od davnina je poznato da je arsenik otvrovan za ljude i da unet u velikim kolicvinamaizaziva smrt. Kod radnika koji su izlozveni prasvini neorganskog arsenika dolazi donadrazvljivosti sluzokozve nosa i grla. Duzva izlozvenost radnika neorganskom arsenikumozve da povec’a rizik smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja ili da izazove rakpluc’a. Arsenik spada u kategoriju karcinogena.

Azot dioksid (NO2) – Azot dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnihgoriva kao svto su ugalj i nafta. Kiseli gasovi kao svto je azot dioksid uticu na pHpadavina koje postaju kisele. Tokom duzveg vremena, padavine tzv. « kisele kisve » moguimati svtetno dejstvo na kvalitet zemljisvta i vode. Cto se ticve ljudskog zdravlja, izlagan-je vec’im kolicvinama azot dioksida mozve dovesti do promena u pluc’nim funkcijama

Page 91: Civilna naselja

kod osoba sa predispozicijom za obolenja disajnih puteva, ali bez vec’ih poslednica kodzdravih osoba. Nije pouzdano da li povec’anje azot dioksda u vazduhu dovodi dopovec’anja smrtnosti, s obzirom da je tesvko razlucviti njegove efekte od ostalih zagadji-vacva. Medjutim, pretpostavlja se da dugotrajno izlaganje mozve imati posledice nazdravlje disajnih puteva.

Azotni oksidi (NOx) – obuhvataju azot monoksid (NO) i azot dioksid (NO2).Oba su toksicvna ali se azot dioksid smatra opasnijim za asmaticvare. Glavni izvor ovihgasova u gradskim sredinama su ispusni gasovi motornih vozila, kuhinjskih svtednjakai kuc’ih grejacva na bazi kerozina. Braon magla koja se ponekad vidi iznad gradovanajcvesvc’e sadrzvi azotne okside. Ovi gasovi su uglavnom odgovorni za stvaranje ozonakoji se stvara pod uticajem suncveve svetlosti u prisustvu drugih supstanci.

Bakar (Cu) – Bakar je tesvki metal. Male kolicvine bakra su neophodne za odrz-vanje dobrog zdravlja. Medjutim, ukoliko se odjednom unese velika doza bakra ili akoje cvovek dugotrajno izlozven manjim kolicvinama, mozve da dodje do negativnih posled-ica po ljudsko zdravlje. Uzimanje hrane ili pijac’e vode sa visokom koncentracijombakra mozve da izazove povrac’anje, dijareju, stomacvne grcveve i mucvninu.

Benzol (C6H6) – Benzol se pojavljuje u prirodi kako usled ljudskih aktivnostitako i usled prirodnih procesa. Uglavno se dobija iz naftenskih izvora i koristi se uproizvodnji drugih hemijskih supstanci. Kratkotrajna izlozvenost visokim koncentraci-jama benzola mozve da izazove nadrazvljivost sluzokozve, nemir, konvulziju i depresiju.Smrt mozve da nastupi usled otkazivanja disajnih organa. Izlozvenost nizvoj koncen-traciji u duzvim vremenskim periodima mozve da izazove supresiju kosvtane srzi, koja,mada retko, mozve da dovede do leukemije. Zbog toga je benzol registrovan kaoutvreni karcinogen.

Biota (Zvivi svet) – Zajednicvki naziv za biljke, mikroorganizme, i zv ivotinje jedne

definisane oblasti ili regiona za koji se smtra da je jedna ekolosvka jedinica.Biolosvka raznovrstnost – Raznolikost vrsta, genetske varijabilnosti svake vrste, i

razlike u ekosistemima koje ove vrste cvine.« Bioslurpovanje » – Tehnika koja se primenjuje za cvisvc’enje povrsvinskih voda. «

Bio-slurpovanje » podrazumeva simultanu primenu vakumski potpomognute ekstrak-cije/precvisvc’avanja, ekstrakciju pare, i bioventiliranje u cilju otklanjanja lake tecvnenevodene faze kontaminacije (LTNVF). Vakumska ekstrakcija/precvisvc’avanje se koristida bi se otklonila LTNVF zajedno sa nesvto povrsvinske vode. Ekstrakcija pare se pri-menjuje pri otklonjanju lako isparljive materije u recvnoj zoni u kojima se stvarajurukavci. Bioventiliranje se primenjuje da bi se pospesvila biodegradacija u recvnoj zonigde se lako prave rukavci, kao i u zoni kapilarnih ivicvnih voda.

BJRM – Bivsva Jugoslovenska Republika MakedonijaCink (Zn) – Cink je prirodni tesvki metal. Medjutim, ispusvtanje cinka pri ljud-

skim aktivnostima daleko prelazi kolicvinu ispusvtenu iz prirodnih izvora. Ljudskeaktivnosti vezane za njegovo ispusvtanje ukljucvuje galvanizaciju, topljenje i preradurude, i izlivanje kiselina iz rudnika, i otpatke pri hemijskim procesima (u proizvodnji

7L

eksiko

n

Page 92: Civilna naselja

99 00 91

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

tekstila, boja i farbi, vesvtacvkog djubriva i PVH-a). Uprkos cvinjenici da se cink ne sma-tra narocvito toksicvnom materijom, njegovo ispusvtanje u prirodu u ponekad velikimkolicvinama mozve u odredjenim koncentracijama imati uticaj na neke vodene vrste. Upoglednu ljudskog zdravlja, cink je neophodni mikroelement, mada unosvenje u orga-nizam u kolicvinama vec’im od preporucvenih, cval i u kratkom vremenskom razdoblju,mozve dovesti do neprijatnih reakcija kao svto su stomacvni bolovi, mucvnina i povrac’an-je. Unosvenje u organizam vec’ih doza tokom nekoliko meseci mozve da izazove anemi-ju i osvtec’enje pankreasa.

Cval – C

vestice cvai se stvaraju pri sagorevanju organskih materija i sastoje se

uglavnom iz ugljenika. U slucvaju sagorevanja nafte, cvestice cvai se vezuju za ugljenehidrate velike molekulske tezvine, kao sto je PAUH.

Dioksini – Izrazi „dioksin” ili „dioksini i furani” se obicvno odnose na grupu od210 hlorinskih zagadjivacva, tj. na polihlorske dibenzo-p-dioksine i dibenzofurane.Dioksini su organohlorini (supstanca koja se bazira na ugljeniku i hloru) i smatra seda su najotrovniji organiski zagaivacvi. Nastaju kao sekundarni proizvodi industrijskihprocesa vezanih za hlor, i pri svim vrstama spaljivanja. Veoma su postojani (imaju dugivek trajanja) u prirodi i talozve se u telima zvivotinja i ljudi gde se zadrzvavaju tokommnogo godina. cvto se ticve opsvteg stanovnisvtva, dioksini se najcvesvc’e unose kroz hranusa masnoc’ama, ukljucvujuc’i meso, ribu i mlecvne proizvode. Najotrovniji od svih 210dioksina i furana je 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioxin (THDD) koji se koristi kaotoksikolosvki model za celu grupu i koji je dobro istrazven. Klasifikovan je kao kancero-gen. Pored toga svto izaziva rak, na osnovu proucvavanih zvivotinja pokazalo se da osvtec’u-je nervni sistem, imuni sistem, reproduktivni sistem i da izaziva malformacije kodfetusa. U preliminarnom pregledu TCDD-a koji je objavila Agencija za zasvtitucvovekove sredine SAD, zakljucvuje se da se pojedine najosetljivije posledice mogupojaviti pri onim koncentracijama kojima su izlozveni obicvni musvkarci i zvene. Postojiposebna bojazan da su negativne posledice koje dioksini mogu da imaju tokom razvo-ja fetusa kod ljudi i zv ivotinja ireverzibilne.

ECHO – Biro za humanitarna pitanja Evropske Zajednice.EDC (C2H4CI2) – Puni hemijski naziv je 1,2-dihloroetan. Koristi se u proizvod-

nji polivinil hlorida (PVH). Pri koncentraciji od oko 1000mg/l toksicvan je za vodeneorganizme : razne vrste riba, algi i vodenih insekata. Neke osetljivije vrste moguuginuti pri izlozvenosti koncentraciji nizvoj od 1 mg/l. Kisvna glista je osetljiva na tok-sicvnost EDC-a. EDC ima razlicv ita otrovna dejstva kada su u pitanju eksperimentalnezvivotinje. EDC je veoma lako isparljiv te udisanje njegovih visokih koncentracijamozve da izazove kod ljudi poremec’aje u nervnom i gastrointestalnom sistemu, svto seispoljava kroz nesvestice, mucvninu i povrac’anje. Mozve takoe doc’i do osvtec’enja jetre,bubrega i nadbubrezvne zv lezde.

EEA – Evropska Agencija za zasvtitu zvivotne sredine.EK Evropska komisija.

Page 93: Civilna naselja

Endemican – koji se nalazi ili je karakteristicvan za jednu oblast; npr. endemicvnabiljka ili zv ivotinja.

EU – Evropska unija Fenol (C6H6O) – Fenol se javla u prirodi u otpacima zvivotinjskog porekla i

organskim materijama, dok su njegove vec’e kolicvine rezultat industrijske aktivnosti,narocvito pri proizvodnji plastike. Fenol se takoe koristi u medicini za dezinfekciju. Uprirodi nije narocvito postojan sem u slucvaju jednorocvnih odliva velikih kolicvina, ilistalnih izliva tokom duzveg perioda, kada se zadrzvava u vazduhu, zemljistu i vodi. Kodcvoveka, cvesto izlaganje malim kolicvinama fenola u pijac’oj vodi, mozve izazvati dijarejui ostec’enja usne duplje. Udisanje fenola tokom duzveg vremenskog perioda je vazvan zagastrointestinalna zapaljenja, osvtetu jetre i misvic’a.

« FOCUS » – „Focus” je naziv za mesvovitu operaciju pruzvanja humanitarnepomoc’i koju su 28. aprila 1999. godine pokrenule Ruska Federacija, Grcvka iSvvajcarska. Ove zemlje su odlucvile da udruzve svoje napore kako bi pruzvile pomoc’ svim

zvrtvama sukoba u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji, ukljuzvujuc’i Kosovo, i CrnojGori). Austrija se prikljucvila operaciji „Focus” 5. juna 1999. godine.

Fosgeni (CCI6O) – Fosgeni su hemikalije koje su u svirokoj upotrebi jer se koristeu sintezi raznih hemikalija, proizvodnji boja, insekticida, lekova i metalnih proizvoda.U prosvlosti su upotrebljavani u vojne svrhe. Izlaganje fosgenima je moguc’e u tokuindustrijske prerade ili spaljivanja hloriranih ugljenih hidrata, ukljuc’ujuc’i i VHM.Izlaganje fosgenima u toku krac’eg ili duzveg perioda dovodi do ozbiljnih smetnji pridisanju

Furan – vidi dioksineGIS – Geografski informacioni sistem (GIS) je racvunarska alatka za mapiranje i

analizu karakteristika i pojava na zemljinoj povrsvini. GIS tehnologija integrisve uobic-vajene operacije nad bazama podataka kao svto su upitnici i statisticvka analiza, obejd-injujuc’i ih sa moguc’nostima vizuelizacije i geografskih analiza koje su ponudjene namapama. Ove odlike izdvajaju GIS od drugih informacionaih sistema i cine ga vred-nim mnogim korisnicima i privatnim preduzec’ima za opis dogadjaja, predvidjanjerezultata i planske strategije.

GRID – UNEP-ova Svetska informaciona banka podataka je mrezva centarainformacionih banaka podataka koja nudi rukovodec’im licima i javnosti informacijevisokog kvaliteta o zvivotnoj sredini. Trenutno postoji 16 GRID centara koji operisvuza ceo svet. Evropski centri se nalaze u: Arendalu, Budimpesvti, Moskvi, Tbilisiju,Varsvavi, Z

venevi, kao i MAP-Blue Plan Office.

Hlor (Cl2) – Hlor je gas koji se dobija industrijski propusvtanjem struje krozrastvore soli. Industrija hlora proizvodi ovaj gas uglavnom radi kombinovanja sapetrohemijskim supstancama u cilju dobijanja organohlorskih proizvoda kao svto surastvaracvi, pesticidi, plastika (posebno PVH) i mnoge druge hemikalije. Daleko manjakolicvina hlorina se koristi van hemijske industrije, uglavnom kao belilo u proizvodnjipapira, a takodje mala kolicvina za dezinfekciju pijac’e vode. U Prvom svetskom ratuhlor je bio upotrebljen kao hemijsko oruzvje. Izlozvenost ovom gasu mozve da dovede do

7L

eksiko

n

Page 94: Civilna naselja

99 22 93

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

brze smrti. Bilo je visve slucvajeva ispusvtanja hlora iz industrijskih postrojenja svto jedovelo do ljudskih zvrtava. Duzva izlozvenost nizvim koncentracijama hlora izaziva dis-ajne probleme i osvtec’enje zuba. Hlor izaziva veliku nadrazvljivost ocviju, pluc’a i kozve.Hlor nije kancerogen za zvivotnije i ljude. Medjutim, usled hlorisanja pijac’e vodedolazi do formiranja drugih hlornih organskih supstanci u vodi za koje se tvrdi dapovec’avaju rizik raka besvike i rektuma.

Hlorisani rastvaracvi – Hlorisani rastvaracvi su organska jedinjenja koja sadrzvehlor. Uglavnom su lako isparljivi. Proizvode se u visve svrha ukljucvujuc’i proizvodnjusupstanci kao svto su sredstva za otklanjanje masnoc’e, i za rastvaracve ulja, masnoc’a,lakova, gume, katrana, voska i smola. Neki su dobijeni kao sekundarni proizvodi usintezi PVH-a.

Hlorovodonicvna kiselina (HCl) – Hidrovodonicvna kiselina ima visve industri-jskih namena. Kratkotrajno udisanje ove kiseline mozve da izazove bolove u grudima,kasvalj, zapaljenje i osvtec’enje sluzokozve u disajnom traktu. Dugotrajna izlozvenost mozveda izazove skupljanje tecvnosti u pluc’ima i smrt. Dodir sa kozvom mozve da dovede doozbiljnih opekotina, stvaranja plikova i ozviljaka. Kod radnika koji su izlozvenihlorovodonicvnoj kiselini tokom duzveg vremenskog perioda mogu da se jave hronicvnibronhitis, dermatitis, gastritis i osetljivost na svetlost. Produzvena izlozvenost niskimkoncentracijama mozve da ima kao posledice dekolorizaciju i osvtec’enje zuba.

Hrom (Cr) – Hrom je tesvki metal koji se javlja u razlicv itim formama, na primer,hrom III i hrom VI. Hrom III je osnovna hranljiva materija koja je neophodna za nor-malan energetski metabolizam, dok je hrom VI nepotreban i otrovan. Veoma je malibroj podataka o posledicama povec’anih kolicvina hroma u prirodi na vodene orga-nizme, ribu i barske ptice. Dugotrajno unosvenje visve od dozvoljenih kolicvina (obaoblika III i VI), na primer, kontaminirane ribe, mozve da izazove kod ljudi negativnezdravstvene posledice kao svto su gastro-intestinalne potesvkoc’e, stomacvne cvireve, iosvtec’enja jetre i bubrega. Hrom VI je stavljen u kategoriju ljudskih kancerogena.Duzva profesionalna izlozvenost visokim koncentracijama hroma VI mozve da izazovedrazvenje nazalne i disajne sluzokozve, a takodje se pretpostavlja da povec’ava verovat-noc’u pojave raka pluc’a.

IAEA – Medjunarodna agencija za atomsku energiju. ICPDR – Medjunarodna komisija za zasvtitu reke Dunav. 29. juna 1994. godine,

u Sofiji, su jedanaest dunavskih obalskih zemalja i Evropska unija potpisaliKonvenciju o saradnji za zasvtitu i odrzvivo korisvc’enje Dunava. Cilj Konvencije je da sepostigne odrzvivo i ujednacveno upravljanje vodom u dunavskom basenu. Osnovni cil-jevi Komisije su efikasna primena i sprovodjenje Konvencije kroz: pravnu prinudu,politicvku podrsvku, i ekonomske podsticaje. Operativni cilj Komisije je da se izbegnupreklapanja projekata usmerenim ka razvoju Dunava kroz primenu principa: jednaKonvencija, jedna primena, jedan program, jedan red prioriteta, jedna informacionauprava.

Page 95: Civilna naselja

IMG – Medjunarodna grupa za menedzvment.IOJ – isparljiva organska jedinjenja. IUH (Isparljivi ugljeni hidrati) – Ugljeni hidrati su organske materije koje se

uglavnom sastoje od ugljenika i vodonika. Pored ovih, ugljeni hidrati mogu sadrzvatikiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene elemente. Isparljivi ugljeni hidrati su sup-stance koje sadrzve jedan ili visve halogena (na primer hlor, brom ili fluor).

JKB – jedinice kasetnih bombiKadmijum (Cd) – Kadmijum je tesvki metal. Male kolicine kadmijuma se ispus-

taju u cvovekovu sredinu usled prirodne atmosferske izlozvenosti minerala. Medjutim,najvec’i deo kadmijuma se oslobaa usled ljudskih aktivnosti. Najcvesvc’e spomenuti izvorikadmijuma koji ulaze u vodenu sredinu su industrijski otpadi i kanalizacija.Kadmijum nema nikakvu biolosvku funkciju i veoma je otrovan za zvivotinje i biljke.Niske koncentracije kadmijuma koje su obicvno nalaze u prirodi ne izazivaju akutnutoksicvnost. Medjutim, koncentracije koje su vise od normalnih mogu biti pogubne zazdravlje biljaka i zv ivotinja. S

vto se ljudi ticve, unosvenje hrane i vode sa visokom kon-

centracijom kadmijuma mozve da dovede do ozbiljnih stomacvnih poremec’aja kao svtosu povrac’anje i dijareja. Unosvenje manjih kolicvina kadmijuma tokom duzveg vremenamozve da dovede do talozvenja u bubrezima, svto dovodi do njihovog osvtec’enja, kao i doslabljenja kostiju. Agencija za zasvtitu cvovekove sredine SAD je utvrdila da se kadmi-jum i kadmijumska jedinjenja mogu s pravom smatrati kancerogenim materijama.

Kasetne bombe – ovo je genericvki naziv za vec’i broj razlicv itih jedinica kasetnihbombi (JKB). Kasetne bombe se upotrebljavaju kao protivtenkovsko i protivljudskooruzvje. Jedna kasetna bomba sadrzvi vec’i broj malih bombi koje se rasprsve kada kaset-na bomba pukne na unapred odredjenoj visini iznad zemlje. Na ovaj nacvin se velikaoblast pokrije svrapnelskim eksplozivnim materijalom.

Kerosin – poluproizvod dobijen tokom prerade nafte u benzin. Koristi se kaogorivo za mlazne i turbo-mlazne motore, kao i gorovo za grejanje, lampe i pec’i. Sadrzviveliki broj razlicitih supstanci. Tokom ispusvtnja u prirodu, neke komponente kerozi-na se dugo zadrzavaju u vodi, zemljisvtu i sedimentima. Uticaj kerozina na ljudskozdravlje je vrlo malo poznat. cvesti dodir sa gorivnim uljem mozve da izazove rak kozvei jetre kod laboratorijskih misveva. Utvreno je da je profesionalno izlaganje gorivnimuljem tokom prerade nafte verovatno kancerogeno.

KFOR – Medjunarodne vojne snage pod vostvom NATO-a koje imaju za ciljocvuvanje mira i bezbednosti na Kosovu.

Kondenzator – Element elektricvnog kola koji se sastoji od dve provodnepovrsvine razdvojene dielektricvnim ili izolatorskim materijalom, kao svto su staklo,keramika, silikati ili drugi neprovodni materijali, i sluzvi za skladistenje elektricneenergije.

Map – UNEP-ov Akcioni plan za Mediteran.MFG – Svedska Grupa za ekolosvka istrazvivanja.

7L

eksiko

n

Page 96: Civilna naselja

99 44 95

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Naftni ugljeni hidrati – Nafta je slozvena mesvavina ugljenih hidrata koja se stvarapri nepotpunom raspadanju biolosvkih supstanci u geolosvki dugom vremenskom peri-odu. (Ugljeni hidrati su organske materije koje se uglavnom sastoje od ugljenika ivodonika. Pored ovih mogu sadrzvati i kiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene ele-mente.) Naftni ugljeni hidrati dospevaju u zvivotnu sredinu putem prirodne porozije ikao rezulatat ljudskih aktivnosti kao svto su nenamerno ispusvtanje nafte.

NATO – Severnoatlantski savez.Nikal (Ni) – Nikal je metalni element koji je tvrd, ali savitljiv i kovan. To je

metal srebrne boje koji je moguc’e izglacvati i koji se uglavnom koristi za kaljenje, zasvti-tu od ranja i u dekorativne svrhe ; metalni novac je legura od 25% nikla i 75% bakra.Nikal se u malim koncentracijama smatra neophodnim mikroelementom.Nagomilava se (bioakumulira) u tkivima vodenih organizama, i u povec’anim kon-centracijama moze imati negativno svojstvo u vodenim sredinama. Kod ljudi sunajcvesvc’e reakcije na nikal alergije, kao svto je crvenilo kozve u dodiru sa niklovanimnakitom. Najozbiljnije posledice nikla su rak pluc’a ili nazalnih sinusa, svto se javlja kodljudi koji su profesionalno izlozveni udisanju prasvine nikla u pogonima za precvisvc’avan-je ili preradu ovog metala. Ostale posledice na pluc’ima ukljucvuju hronicvni bronhitisi smanjenje pluc’nih funkcija. Neke od supstanci koje sadrzve nikal su uvrsvtene ukancerogene materije.

NVO – Nevladina organizacija.OEBS – Organizacija Evropske bezbednosti i sigurnostiOlovo (Pb) – Olovo je tesvki metal. Nije neophodno za normalan rast i razvoj bil-

jaka i zv ivotinja (ukljucvujuc’i i cvoveka). Nema poznatu hranljivu ili biolosvku funkciju iukolko je prisutan u vec’im kolicvinama zaustavlja rast i razvoj kod zvivotinja i biljaka iuticve na zdravlje. U vodenim sredinama, olovo je cvesto cvvrsto vezano za cvestice u sus-penziji i sedimentni materijal, a podaci govore da je na raspolaganju zvivotinjskimvrstama koje se hrane po dnu. Toksicvan je za sve vodene organizme, a organizmi izvisvih karika lanca ishrane su izlozvene trovanju olovom kao posledica uzimanja olovomzagadjene hrane. Kod ljudi koji udisvu ili progutaju olovo u izuzetno malim dozamamozve doc’i do ireverzibilnog osvtec’enja centralnog nervnog sistema i smanjenjainteligencije. Izlaganje vec’im kolicvinama mozve da dovede do anemije, kao i ozbiljnogosvtec’enja bubrega. Deca su izuzetno osetljiva na trovanje olovom koje proporcional-no laksve absorbuju i zadrzvavaju u telu od odraslih osoba, s obzirom na telesnu tezvinu.

Organski peroksidi – Organski peroksid je bilo koja organska materija (jednin-jenje ugljenika) koja sadrzvi dva medjusobno vezana atoma kisonika. Ova hemijskagrupa se naziva peroksidna grupa. Organski peroksidi mogu izazvati velike eksplozijei pozvare. Glavni korisnici peroksida su industrija plastika i guma. Organski peroksidi,kao i mesvavne koje sadrzve organske perokside se koriste kao masvinski ubrzivacvi, akti-vatori, katalizatori, sredstva za vezivanje, konzerviranje, ucvvrsvc’ivanje, kao inicijatori ipromotori. Glavne opasnosti vezane za organske perokside su pozvari i eksplozije.Organski peroksidi takodje mogu biti toksicvni ili korozivni. Njihova svtetnost zavisi od

Page 97: Civilna naselja

materijala, kolicvine i nacvina izlaganja peroksidima (udisanje, dodir sa ocvima i kozvom,gutanje). Korozivni organski peroksidi mogu nagrizati i osvtetiti metale. Organski per-oksidi se uglavnom koriste kao inicijatori i katalizatori pri proizvodnji plastike.Komercijalno su zanimljivi zbog njihove velike reaktivnosti i nestabilnosti.

Osiromaseni uranijum (OU) – Uranijum koga ima manje od prirodnog 0,7%U-235. On je sekundarni proizvod obogac’ivanja uranijuma, gde je osiromasveni uran-jium heksafluorid najzastupniji hemijski element. Obicvno sadrzvi 0,25-0,30% U-235,dok je ostali deo U-238.

OU – vidi Osiromasveni uranijum.Pakt za stabilnosti za jugo-istocvnu Evropu – Ova incijativa, koju je potpisalo

27 zemalja, ima za cilj da stablizuje, transformisve, i integrisve ovaj region u Evropsku itrans-atlantsku zajednicu unapredjenjem saradnje i multietnicvke demokratije. Pakt jezvanicvno pokrenut na Samitu u Sarajevu 30. jula 1999. godine na kome je prisustvo-valo visve od 40 drzvavnika iz cele Evrope i Severne Amerike.

PAUH – Policiklicvni aromaticvni ugljeni hidrati (PAUH) su grupa supstanci kojase stvara pri nepotpunom sagorevanju uglja, nafte, gasa, drveta, organskih otpadaka iostalih organskih supstanci. PAUH se najcvesvc’e javljaju u obliku mesvavine razlicv itihsupstanci, a ne u cvistom stanju. Nekoliko vrsta PAUH-a se priozvodi industrijski ikasnije koristi u procesima organskih sinteza. U prirodnoj vodenoj sredini njihovorazlaganje pod uticajem mikro-organizama je cvesto sporo, svto dovodi do njihovognagomilavanja u sedimentima, zemljistu, vodenim i suvozemnim biljkama, ribama ibeskicvmenjacima. svto se ticve ljudskog zdravlja, duzve izlaganje PAUH-u mozve imati svte-tan efekat. Pokazano je da duzve izlaganje mesvavini PAUH-u, udisanjem ili u dodirusa kozvom, mozve da izazove rak.

« Phare » – Program Evropske unije « Phare » pruzva finansijsku podrsvku zemlja-ma partnerima u Centralnoj i Istocvnoj Evropi (CEE) do trenutka kada budu spremneda preuzmu obaveze cv lanstva u EU. U program su ukljucvene sledec’e zemlje: Albanija,BJRM, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Republika cvesvka, Estonija, Latvija, Litvanija,Madjarska, Poljska, Rumunija, i Slovacvka. Pored saradnje sa zemaljama CEE iEvropske Agencije za zasvtitu zvivotne sredine, program „Phare” za zasvtitu zvivotne sre-dine radi na medju-drzvavnim projektima koji obuhvataju veliki broj oblasti, kao naprimer, Crni trougao, Dunavski basen, Crno i Balticvko more.

PHB – Polihloricvni bifenili (PHB) su hloridi organskog porekla (supstance nabazi ugljenika i hlora) koje su se proizvodile do sredine osamdesetih godina kada suzabranjene zbog njihovog toksicvnog dejstva i postojanosti. Poznato je 209 razlicv itihPHB-a koji se nazivanju « kongenima » (pripadnicima iste grupe). PHB su se veomamnogo koristili za elekrticvne instalacije. Danas ih jos uvek nalazimo u starim elek-tricvnim instalacijama i u povremenim isticanjim iz rezervoara otpadnih materija. Uprirodi su vrlo postojani i njihovo rastvaranje traje godinama. U rekama se vezuju zasedimente. Rastvaraju se u mastima i talozve se u tkivima zvivotinja (bioakumulacija),gde se dugotrajno ugradjuju u vezivna tkiva. Predatori koji se nalaze na vrhu lance

7L

eksiko

n

Page 98: Civilna naselja

99 66 97

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

ishrane, kao svto su ptice koje se hrane ribama, zubati kitovi ukljucvujuc’i i delfine, vidrei ljudi, sadrzve najvec’e koncentracije ovih materija u telu. Zbog njihovog dalekosezvnogtransporta ka polovima putem vazdusvnih struja i voda, PHB su rasvireni po celojzemljinoj kugli. Na primer, njihove koncentracije u telima polarnih vrsta kao svto jebeli medved su visoke : najcvesvc’i izvori PHB-a za opsvtu populaciju je hrana koja sadrzimasnosve, kao svto su meso, riba i mlecvni proizvodi. Kod sisara i ljudi PHB prolaze krozposteljicu do mladog organizma u majcvinoj utorbi, a kod novorodjencvadi se unosipreko majcvinog mleka. PHB su vrlo toksicvni. Veliki broj negativnih pojava u divljemsvetu se vezuje za svtetnost PHB-a, kao svto su masovno umiranje foka i delfina, znacva-jno smanjenje populacija evropskih vidri i druge negativne pojave vezane za razm-nozvavanje i razvic’e mladunaca kod mnogih vrsta. PHB imaju toksicvan efekat nanervni, imuni i reporduktivni sistem i razvic’e eksperimentalnih zvivotinja. PHB jeuvrsven u grupu potencijalnih kancerogena. Smatra se da je zabelezvena telesna kon-centracija kod nekih osoba u opsvtoj populaciji dovoljno visoka za osvtec’enje nervnog iimunog sistema u prenatalnom periodu i male dece.

Piriti (FeS2) – Piriti su prirodni sulfati nekih metala. Najcvesvc’i je pirit gvozvadja(fero-pirit), narocvito fero-disulfat, sipkav mineral mesingano zvute boje sa zelenkasto-crnim prugama, koji se nalazi u rudnicima uglja. Fero-dioksid se oksidisve tokomzagrevanja i ispusvta gas sumpordioksid.

PVH – Polivinil hlorid (PVH) je plasticvna materija koja ima razne primene. Uproizvodnji PVH-a, gasni hlor se koristi za sintezu EDC-a, koji se potom pretvara uVHM. Polimerizovannjem VHM-a se dobija PVH. Razni aditivi, kao sto su pestici-di, olovo i kadmijum se dodaju PVH-u za dalju upotrebu. Skoro svaka etapa u cik-lusu proizvodnje i raspada PVH-a mozve imati svtetni uticaj na okolinu, kao svto je naprimer, zagadjenje zv ivom, hlorisanim rastvaracvima i dioksinom. svto se ticve zdravlja,prasvina PVH osvtec’uje pluc’a kod profesionalno izlozvenih lica. Nedavna istrazvivanja supokazala da se kod osoba koje su radile sa PVH mozve cvesvc’e javiti rak testisa, mada ovenalaze treba potvrditi daljim ispitivanjima.

REC – Regionalni centar za Srednju i Istocvnu Evropu za zasvtitu zvivotne sredine(REC) je organizacija cviji je cilj da pomazve u resvavanju problema zasvtite zv ivotnesredine u Srednjoj i Istocvnoj Evropi. Centar ne radi na bazi profita i otvoreni je forumza sve stavove. Svoju misiju ostvaruje pruzvanjem podrsvke za saradnju izmedju nevla-dinih organizacija, vlada i privreda, podrzvavajuc’i slobodnu razmenu informacija iunapreujuc’i ucvesvc’e javnosti u donosvenju odluka o zasvtiti zv ivotne sredine. REC su1990. godine osnovale SAD, Evropska komisija i Maarska. Danas je REC pravnoutemeljen na Povelji potpisanoj od strane vlada 25 zemalja i Evropske komisije te naMedjunarodnom ugovoru sklopljenim sa Madjarskom vladom. Sedisvte REC-a je uSent Andreju, u Madjarskoj, a ima lokalne biroe u svakoj od 15 zemalja korisnica izCentralne i Istocvne Evrope, a to su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,Republika cvesvka, Estonija, Hrvatska, Jugoslavija, Latvija, Litvanija, Madjarska, BJRMakedonija, Poljska, Rumunija, Slovacvka i Slovenija.

Page 99: Civilna naselja

Red Data Book – Katalog koji navodi retke vrste flore i faune, vrste koje su pod-lozvne istrebljenju u datoj zemlji ili regionu. Svetska unija za konzervaciju (IUCN) jerazvila medjunarodno prihvac’ene standarde.

RGB – Izvrsvni direktor UNEP-a je 5. maja 1999. godine oformio MesvovituRadnu grupu za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) radi sagledavanja posledicasukoba na Balkanu (koji je bio u toku) na zvivotnu sredinu i na civilna naselja.

SECI – Inicijativa za saradnju u jugo-istocvnoj Evropi. SECI, koju je iniciralavlada SAD, je program samopomoc’i koji tezvi regionalnim resvenjima za zajednicvke,prakticvne probleme, kao svto je medjunarodni kriminal, medjunarodno saobrac’ajnopravo i njegova primena. Sedisvte organizacije je u Becvu. cv lanice su: Albanija, Bosna,BJRM, Bugarska, Grcvka, Madjarska, Moldavija, Rumunija i Turska. Zemlje kojepodrzvavaju inicijativu su: Austrija, Italija, Sjedinjene Americvke Drzvave, svvajcarska,Ujedinjen Kraljevstvo.

SEEDES – Jugo-istocvna Evropska Inicijativa za razvoj ekolosvkog drusvtvu bavi serazvojem civilnog drusvtva i ulogom ekologije u jugo-istocvnoj Evropi. Ovu petogodis-vnju inicijativu pokrenuo je REC kao podrsvku ekolosvkom civilnom drusvtvu naBalkanu.

SFRJ – Socijalisticvka Federativna Republika Jugoslavija SRY – Savezna Republika JugoslavijaSRSG – Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a na Kosovu. SRSG,

Dr Bernar Kusvner, stoji na cvelu UNMIK-a, te je time i najvisvi medjunarodni civilnirukovodilac na Kosovu.

Stiren (C8H8) – Male kolicvine stirena se prirodno nalaze u raznim oblicimahrane. Stiren se prozvodi u velikim kolicvinama u industriji guma, plastike i fibroglasa.U prirodi se lako razgradjuje u dodiru sa vazduhom i vodenim povrsvinama, dok nje-govo razlaganje u podzemnim vodama mozve trajati nedeljama i mesecima. U zemljis-tu i sedimentima se tesvko talozvi i ne bi trebalo da se ugradjuje uzvivotinjske organizme.Izlaganje velikim kolicvinama tokom nekoliko nedelja izaziva osvtec’enja jetre i bubregakod laboratorijskih zvivotinja. Medjutim, kod cvoveka, udisanje vec’ih kolicvina stirenauticve na nervni sistem izazivajuc’i depresiju, slabost misvica, umor i mucvninu.Izucvavanja sa profesionalno izlozvenim osobama je pokazalo da udisanje stirena mozvedovesti do leukemije. Ubraja se u moguc’e kancerogene materije.

Studijska grupa (SG) – Medju-agencijska „Studijska grupa”, koju cvine UNEP,WHO, IAEA, i svvedski institut za radijaciju, i koja je pod pokroviteljstvom RGB-a,bavi se pitanjem moguc’e upotrebe osiromasvenog uranijuma i njegovih posledica usukobu na Kosovu.

VOC – Sumpor dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnog goriva, kaosvto su ugalj i nafta, pri proizvodnji sumporne kiseline i topljenju sumporne rude.Kiseli gasovi kao svto je sumpor dioksid uticvu na pH padavina koje postaju kisele.Tokom duzveg vremena, padavine tzv. « kisele kisve » mogu imati svtetno dejstvo nakvalitet zemljista i vode. Sto se ticve ljudskog zdravlja, postoje podaci o negativnom

7L

eksiko

n

Page 100: Civilna naselja

99 88 99

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

uticaju sumpor dioksida na respiratorne funkcije, pogotovu kod asmaticvara. Povec’anjenivoa sumpor dioksida se dovodi u vezu sa povec’anom hospitalizacijom i stopomsmrtnosti. Povec’ana smrtnost je ocvigledna narocvito kod osoba koje vec’ imaju odred-jena obolenja, pogotovu disajnih puteva.

Taksonomska jedinica (taxon, taxa) – Klasifikaciona jedinica koja ubrajajedinku ili grupu jedinki u visvu jedinicu kao svto su vrsta, rod, red itd.

TDI – Tolen-diizocianat (2,3,-di-izocianat-1-metil-benzen) je hemijskipoluproizvod poliuretana koji se stvara pri proivodnji sunerastih masa, premaza ielastomera.

Tesvki metali – Tesvki metal je zajednicvki naziv za metale i metaloide cvija je atom-ska gustina vec’a od 6 g/cm3. Vec’ina ovih metala je otrovna i pri veoma niskim kon-centracijama. Postojani su u prirodi, a u zvivom svetu se mogu nagomilavati (bioaku-mulirati) kroz lanac hrane. Kod izlivanja u vodenu sredinu tesvki metali se vezujuuglavnom sa lebdec’im cvesticama da bi se konacvno akumulirali u sedimentu.Unosvenjem vode i ribe ili druge hrane dobijene iz reka u koje su se izlili ovi metali sudva najneposrednija izvora kontaminacije ljudi.

Transformator – Cvesto korisvc’en u elektricvnim sistemima za prenos snage putem

elektromagnetske indukcije izmedju elektricvnih kola sa istim frekvencijama, obicvno sapromenjenim vrednostima napona i struje.

Transformatorsko ulje – Visoko kvalitetno izolatorsko ulje u koje su umocveninamotaji velikih transformatora, koje obezbedjuje jaku dielektricvnu izdrzvljivost,visoku elektricvnu otpornost, odlicvnu izolaciju, otpornost na vlagu i oksidaciju. Uprosvlosti, ulja korisvc’ena u transformatorima su cvesto sadrzvala PHB i elektricvna opre-ma sa PHB se josv uvek koristi.

UNCHS – Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) osnovan je1978. godine, dve godine nakon Konferencije Ujedinjenih nacija o civilnim naselji-ma odrzvanoj u Vankuveru, u Kanadi. Centar je vodec’a agencija za razvoj aktivnosticv lanica Ujedinjenih nacija po pitanju civilnih naselja, kao i za svestku razmenu infor-macija o civilnim naseljima, njihovim uslovima i kretanjima.

UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj UN-ECE – Ekonomska komisija za Evropu. UN-ECE je forum na kome zeml-

je Severne Amerike, Centralne i Istocvne Evrope i Centralne Azije odlucvuju o nacvinusprovodjenja meusobne ekonomske saradnje.

UNEP – Jedan od rezultata Konferencije o zvivotnoj sredini odrzvane u svtokholmu1972. godine bio je i osnivanje Programa Ujedinjenih nacija za zasvtitu zvivotne sredine.UNEP je mehanizam koji obezbedjuje integrisanje pojedinacvnih napora i saradnjumedju vladama, nevladinim, nacionalnim i regionalnim telima u sluzvbi zv ivotne sre-dine cvime se ova aktivnost pospesvuje i uzjamno povezuje. UNEP je osnovan kao «ekolosvka savest » sistema Ujedinjenih nacija, i kao takav cvini osnovu za sveobuhvatnorazmatranja i koordinaciju akcija u okviru UN-a po pitanjima zvivotne sredine.

Page 101: Civilna naselja

UNHCR – Generalna Skupsvtina UN-a je 1951. godine ustanovila Visoki kome-sarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija kada pocvinje i njegov rad.

UNMIK – U ovom trenutku najvisva pravna i izvrsvna vlast na Kosovu; on je,dakle, vrsvilac duzvnosti vlade u pokrajini. Savet bezbednosti UN-a je 10. juna 1999.godine ovlastio Generalnog sekretara da ustanovi na Kosovu privremenu medjunaro-dnu civilnu upravu. Savet je tu odluku doneo usvojivsvi rezoluciju 1244 posvto jeNATO prekinuo vazdusvne operacije, i nakon povlacvenja bezbednosnih snaga SRJ saKosova. Generalni sekretar Kofi Anan je dva dana kasnije podneo Savetu operativniplan koji je od tada poznat pod imenom Privremena administratrivna misijaUjedninjenih nacija na Kosovu. U sledec’em izvesvtaju Savetu, 12. jula, Generlanisekretar je podneo sveobuhvatni okvir medjunarodne civilne uprave UN-a na Kosovu.

UNSCEAR – Naucvni komitet Ujedinjenih nacija o posledicama atomskogzracvenja.

Uranijum (U) – Uranijum je osnovno gorivo nuklearnih reaktora i osnovnasirovina za nuklearno oruzje. Prirodni uranijum ima tri izotopa : uranijum-238,unranijum-235 i uranijum-234. Uranijumovi izotopi su radioaktivni. Jezgro radioak-tivnih elemenata je nestabilno, svto znacvi da se pretvaraju iz jednog elementa u drugi,pri cvemu emituju, a ponekad i absorbuju cvestice. Ovaj proces, poznat pod nazivomradioaktivni raspad, uglavnom rezultira u emitovanju alfa ili beta cvestica iz jezgra.Svesto je prac’en i emitovanjem gama zraka, radiokativnim zracvenjem nalik na

Rentgensko. Ova tri tipa radijacije imaju u nekim pogledima vrlo razlicv ite osobine,mada su sve jonizovajuc’eg tipa, svto c’e rec’i da nose dovoljno energije za razbijanjehemijskih veza, koje za posledicu mogu imati osvtec’enja ili unisvtenje zv ivih c’elija.

USAID (OFDA) – Agencija SAD za medjunarodni razvoj. USAID je agencijaSavezne vlade SAD koja pruzva stranim zemljama opsvtu i humanitarnu pomoc’.Agencija usko saradjuje sa velikim brojem nevladinih organizacija (NVO) u ciljupruzvanja pomoc’i na Kosovu. Kada dodje do katastrofa, delovanje USAID odredjujeSAD Biro za pruzvanje pomocvi u inostranstvu u slucvaju katastrofa (OFDA), koji je sas-tavni deo Biroa za humanitarnu pomoc’ (BHR).

Vaskularne biljke – Visve biljke sa tkivom koje provodi vodu, mineralne soli i sin-tetisanu hranu, i obezbedjuje mehanicvku potporu.

VHM – Vinil hlorid monomer (VHM) se upotrebljava u proizvodnji PVH-a.U prirodi je nepostojan ali je svtetan i ima veliki broj toksicvnih efekata na ljude i zv iv-otinje. Ubraja se u kancerogene materije. Veliki broj istrazvivanja na radnicima kojisu tokom duzveg perioda bili izlozveni visokim dozama VHM-a pokazuju da uzroku-je angiosarkom jetre (rak jetre). Takodje se povezuje sa drugim vrstama raka kodovih radnika, kao svto su rak mozga, nervnog sistema i pluc’a. Ostale svtetne posledicekod ovih radnika su vezane za imuni sistem, nervni sistem i krvotok. Za ocvekivanjeje da se pri sagorevanju VHM-a u sredinu ispusvtaju razne druge materije ukljucvujuc’ihlorovodonicvnu kiselinu, ugljen dioksid, ugljen monoksid, PAUH i eventualnofosgen.

7L

eksiko

n

Page 102: Civilna naselja

101

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

WFP – Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu.WHO – Svetska zdravstvena organizacija.Zemljic’ne knjige – knjige sa podacima o nepokretnim imanjima u datoj admin-

istrativnoj oblasti. Zemljisvne knjige sadzve informacije o imovini i njihovim vlasnici-ma. Koriste se u svrhe gradske administracije, ukljucvujuc’i kupo-prodaju imanja,oporezivanje, i urbano/zemljisvno planiranje i rukovanje.

Zvaric’ta – zone od posebnog ekolosvkog znacvaja.

Zviva (Hg) – Z

viva je metal i neesencijalni mikroelement bez biohemijske i

hranljive funkcije u telu. Biolosvki mehanizmi njenog otklanjanja su slabi, zbog cvegase zadrzvava u telu zvivotinja i ljudi. To je jedini poznat metal koji se progresivno aku-mulira kroz lanac ishrane (bioakumulacija). cvak i u malim koncentracijama jeizuzetno toksicvan za zvivotinje i biljke. Usled toga bilo koja kolicvina iznad bazicvnognivoa mozve da ima svtetan uticaj na zvivotinje ili biljke koje su joj izlozvene. Metalna zvivakoja dospe u sredinu mozve biti metilovana mikroorganizmima koji, na primer, zv ive uvodi i koje je pretvaraju u organski oblik, najcvesvc’e metilovanu zvivu. Najtoksicvniji oblikzvive je upravo metilovana zviva. Ovaj oblik mozve lako da prodje kroz c’elijsku mem-branu, zbog cvega se lako ugradjuje u vodeni lanac ishrane. Njena koncentracija se takopovec’ava kroz lanac ishrane, te karnivorne ribe koje se nalaze na vrhu slatkovodnihkao i lanaca ishrane slanih voda, sadrzve 10,000 do 100,000 puta vec’u koncentracijuzvive od okolne vode. Znacvajno je istac’i da ova bioakumulacija metilovane zvive uvodenim lancima ishrane predstavlja najvazvniji izvor zvive za opsvtu populaciju. Sobzirom na izuzetnu toksicvnost i postojanost ovog zvivinog oblika, povec’ane koncen-tracije u prirodi izazivaju veliku zabrinutost. Dugotrajno izlaganje zv ivi mozveprouzrokovati velike i akumulativne smetnje u funkionisanju bilo kog organa u kojemse nagomilava. Organi u kojima mozve doc’i do njenog nagomilavanja ukljucvujububrege, jetru i nervni sistem, a izlaganje visokim nivoima metalne, neorganske iliorganske zvive mozve dovesti do stalnih osvtec’enja ovih organa.

Merne jedinicemg miligram (10-3 g)mSm milisimens po metruµg mikrogram (10-6 g)ng nanogram (10-9 g)

110000

Page 103: Civilna naselja

7L

ist of

Co

ntrib

uto

rs

Aneks IIISpisak saradnikaRadne grupe zeBalkan

Mesvovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a oformljena je poc’etkom maja1999. godine sa sedisvtem u okviru UNEP-ove Regionalne kancelarije u zvenevi. SveMisije RGB-a okupile su grupe medjunarodnih i nezavisnih naucvnika prema odgo-varajuc’im pitanjima koja su istrazvivana. Ove timove su upotpunjavali izvesvtacvi kojisu stalni saradnici UNEP-a (ili UNCHS-a).

Me Svovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS:

Pekka Haavisto Predsedavajuc’iHenrik Slotte Sef kancelarije Predsedavajuc’eg Pasi Rinne Senior Savetnik Predsedavajuc’eg Diana Rizzolio Oficir za vezuTim Jones Koordinator za Izvesvtaj/urednik Ljerka Gosovic Izvrsvni asistentJulian Rouche AsistentClaudio Gagliano Vozacv/odgovorni za logistiku

Gertrud Attar UNEP/Zveneva

Lars Ludvigsen UNCHS (Habitat)Vladimir Sakharov UNEP/OCHAMilad Salem UNEP HemikalijeOtto Simonett GRID ArendalRon Witt GRID Z

veneva

Robert Bisset UNEP/NajrobiRob De Jong UNEP/NajrobiDavid Dunn UNEP/Najrobi

Page 104: Civilna naselja

110022 103

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Bakary Kante UNEP/NajrobiTakehiro Nakamura UNEP/NajrobiMarceil Yeater UNEP/Najrobi

Jorge Gavidia UNCHS (Habitat)John Hogan UNCHS (Habitat)Sylvie Lacroux UNCHS (Habitat)

Kartografija i daljinsko snimanje:

Dominique Del Pietro GRID/Zveneva

Pascal Peduzzi GRID/Zveneva

Philippe Rekacewicz GRID/ArendalFrederic Vogel GRID/Z

veneva

Benaz Zand GRID/Zveneva

Misija za industrijske zone:

Michelle Allsopp Greenpeace Research Laboratories, Ujedinjeno Kraljevstvo

Robert Atkinson Regional Environmental Center, MadjarskaRalf Donau Landesumweltamt Brandenburg, NemacvkaJosef Haider Landesumweltamt Nordrhein-Westfalen, Nemacvka Benny R. Hansen Krüger International Consult, Danska

Alexander Juras Regional Environmental Center, HungaryKirsten S. Jørgensen Finnish Environment Institute, FinlandFrank Lehmann Landesumweltamt Brandenburg, NemacvkaBirgitte Marcussen NIRAS Consulting Engineers and Planners A/S, DanskaVolker Mohaupt Umweltbundesamt, NemacvkaMagnus Nyström Finnish Environment Institute, FinskaElizabeth Salter World Wide Fund for Nature (WWF),

Ujedinjeno KraljevstvoArne Semb Norwegian Institut for Air Research, NILU, NorvesvkaKenn Skjorringe Krüger International Consult, DanskaBernard Wronski Landesumweltamt Brandenburg, NemacvkaSolveig Würtz Krüger International Consult, Danska

Page 105: Civilna naselja

Misija za reku Dunav:

Joachim Bendow International Commission for the Protection of the Danube River, Austrija

Claudia Canevari European Commission DG XIBertrand Charrier Green Cross International, Svajcarska Bela Csanyi VITUKI, MadjarskaJonas Fejes Swedish Environmental Research Institute IVL, SvedskaPeter Literathy VITUKI, MadjarskaPetr Obrdlik World Wide Fund for Nature (WWF), NemacvkaPeter Roncak Slovak Hydrometeorological Institute, SlovacvkaIrina Semenova Institute of Experimental Meteorology, Obninsk, RusijaAurel Varduka ICIM Research and Engineering Institute for

Environment, Rumunija

Misija za biolosùku raznovrsnost:

Robert Brunner National Park Thayatal, World Conservation Union (IUCN), Austrija

Kent Cassels World Conservation Monitoring Centre (WCMC), Ujedinjeno Kraljevstvo

Mira Mileva IUCN Regional Environment Centre, Biodiversity Secretariat, Madjarska

Berit-Forbord Moen Directorate for Nature Management, Norway

Johannes Skov National Forest and Nature Agency, Danska Ivan Voluscuk Tatra National Park, Slovacvcvka

Studija o civilnim naseljima:

Sue Charteris Gradske uprave John Haward Gradske uprave Colin Roberts Gradske uprave

Hans Das Imovinska prava Scott Leckie Imovinska prava

Claudia de Cesare Registracija imovine/KatastarPertti Onkalo Registracija imovine/Katastar

7E

ven

ts in th

e F

RY

Ma

rch-Ju

ne

19

99

Page 106: Civilna naselja

110044

Su

kob

na

Ko

sovu

Ð Po

sled

ice

na

Z vivotn

u sre

din

u i c

ivilna

na

selja

Leea Vikman Registracija imovine/KatastarLarry Truman Registracija imovine/KatastarMark Sorensen Registracija imovine/Katastar

Studijska grupa za osiromasùeni uranijum:

Gustav Akerblom Swedish Radiation Protection Institute (SSI), SvedskaRolaf van Leeuwen World Health Organisation (WHO), ECEH,

Holandija, Holland Jenny Pronczuk de Garbino World Health Organisation (WHO), SvajcarskaCarol Robinson International Atomic Energy Agency (IAEA), AustrijaPeter Stegnar International Atomic Energy Agency (IAEA), AustrijaJan Olof Snihs Swedish Radiation Protection Institute (SSI), Svedska

Page 107: Civilna naselja

Dodatne informacije

Kopije ovog izvestaja mogu se naruciti kod:

SMI (Distribution Services) LimitedP.O. Box 119StevenageHertfordshire SG1 4TP, UKTel: +44 1438 748111Faks: +44 1438 748844E-mail: [email protected]

UNEP-ova knjizara na web-u: http://www.earthprint.com

Dodatna tehnicka obaves tenja mogu se dobiti sa website-a Radne grupe za Balkankoji odrzava GRID Zeneva: http://www.grid.unep.ch/btf/

Aktivnosti Radne grupe za Balkan omoguc’ene su velikodus nim doprinosom sledec’ih vlada:

Savezne Republike AustrijeDanskeFinske FrancuskeHolandijeNemackeNorveskeSvedskeUjedinjenog Kraljevstva

Page 108: Civilna naselja

Posledice

zùivotnu sredinu

civilna naseljai

na

na KosovuSukob

UNCHSU N E P

Rad

na g

rup

a z

a B

alk

an U

NE

P/U

NC

HS

-a (H

ab

itat)

Suko

b n

a K

oso

vu Ð P

osle

dic

e n

a zùiv

otn

u s

red

inu i c

iviln

a n

aselja

OkT

OB

AR

1999

UNCHS

U N E P

Mesùovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao

sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala,

rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu

sredinu i civilna naselja.

Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je

mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na

Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi

slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao

i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim

oblastima pod zasùtitom.

Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan.

Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja

koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim

delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne

sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja

(Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto

pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica

savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

UNCHSU N E P