1

Dimnjaci su konstrukcije koje služe:Za odvođenje materija u atmosferu (dimnjaci zaZa odvođenje materija u atmosferu (dimnjaci zadimni gas, dimnjaci za otpadne gasove, dimnjaci za odvođenje vazduha i cevi za sagorevanje j g jotpadnih gasova)Uzimanje materija iz atmosfere (dimnjaci za U a je ate ja at os e e (d jac ausisavanje vazduha)

2

3

4

Oblik dimnjaka je rezultat funkionalnih zahtevazahtevaZadatak dimnjaka je da obezbede dovoljan potisak vazduhapotisak vazduhaVećina je po svom obliku cilindrična ljuska

5

Jednozidni dimnjaci sa nosećom ceviDvozidni dimnjaci sa nosećom spoljašnjomDvozidni dimnjaci sa nosećom spoljašnjomcevi i odvojenom, izolovanom cevi za dim odnosno cevima za dim (dimnjak sa višeodnosno cevima za dim (dimnjak sa više kanala)Grupe dimnjaka

6

Kod višezidnih varijanti noseća cev i cev za dim izložene su različitim temperaturama

cev za dim je potrebno podužno pomerljivo osloniti za noseću cevmoguće je fiksno oslanjanje u najnižoj tački, pri čemu se navrhu mora konstruisati podužno dilatirana veza

Višekanalni dimnjaci velikog prečnika mogu imatiVišekanalni dimnjaci velikog prečnika mogu imati unutrašnje penjalice i međupodeste, u ovom slučaju treba voditi računa o dobrom provetravanjutreba voditi računa o dobrom provetravanju unutrašnjeg prostora

7

Kao izolacija u opštem slučaju se koristi mineralna vunamineralna vunaMinaralna vuna je u obliku proštepanih dušeka na pocinkovanom žičanom pletivudušeka na pocinkovanom žičanom pletivu debljine 60 do 100mmDušeci se nepomerljivo polažu oko cevi zadim sa minimalnim razmakom od 3cm, kod dvozidnih dimnjaka, zbog provetravanja

8

Kod jednozidnih dimnjaka se radi zaštite spoljašnje izolacije predviđa opšivkaspoljašnje izolacije predviđa opšivka najčešće od aluminijuma debljine 1mm Dimnjaci se mogu izvoditi i sa vatrostalnomDimnjaci se mogu izvoditi i sa vatrostalnomobzidomMogu biti i čisti ventilacioni dimnjaci (bez termičkog ili hemijskog opterećenja) u obliku jednozidnih cevi

9

10

Osnovna cev dimnjakaVeza za dimni kanalKompenzatoriOkno za čišćenje i ulazakOkno za čišćenje i ulazakSkupljač kišniceP j li l đ bPenjalice sa leđobranomPodest i međupodest, gornja platforma, osvetljenje Prigušivači buke (maksimalna buka 40dB)

11

Konzolne slobodnostojeće nepridržane cevi Bočno oslonjeni na susedne konstrukcijeBočno oslonjeni na susedne konstrukcije,npr. postojeću zgradu (pridržani duž svojevisine)visine)Statičkog sistema jarbola, utegnuti užadima(jednostrukim ili višestrukim), upotrebomzatega ili potpornih konstrukcija

12

13

14

15

16

17

Dimnjaci se vrlo često grupišu Po pravilu postavljaju se u oblikuPo pravilu postavljaju se u oblikutrougla,kvadrata ili u redu sa zajedničkom platformom na vrhuplatformom na vrhuTakođe je moguća konstrukcija dimnjaka da je samo jedan dimnjak u grupi uklješten doksu ostala dva oslonjena na njega

18

19

20

21

22

Manje dimenzije zbog velike vitkosti koju omogućava primena čelika kao materijala za noseću konstrukcijukonstrukciju Mala težina dimnjaka što je pogotovo povoljno kada se dimnjak podiže na nekoj zgradi, npr. kotlovskom postrojenju toplane ili termoelektrane, kao i kod lošeg kvaliteta tlaKratko vreme građenja kratko vreme montažeKratko vreme građenja, kratko vreme montaže nakon završene izrade dimnjaka u radioniciMontaža nezavisna od godišnjeg dobag j gKonstrukcija je laka za izmene, nadoziđivanje, izmenu priključaka dimnih cevi

23

Laka demontaža u slučaju remonta postrojenja k di j k i dkome dimnjak pripadaZbog malog trenja cevi za dim, mogu se postići velike brzine dimnog gasa (20 do 30 m/s)velike brzine dimnog gasa (20 do 30 m/s)Kratko vreme zagrevanjaArhitektonska prednost zbog vitkosti ali i zbog p g gmogućnosti oblikovanjaVelika elastičnost-prednost kod udara svake vrsteTrenutna spremnost za upotrebu - nema zagrevanja, nema naknadnog čišćenja fugaZaptivenostZaptivenost Praskanje kao posledica samozapaljenja sagorljivih sastojaka otpadnog gasa izaziva znatni porast j p g g ppritiska i time dodatne statičke uticaje na cevi za vođenje gasa. Čelične cevi prihvataju ta udarna opterećenja bez oštećenja zbog velike zatezne

24

opterećenja bez oštećenja zbog velike zatezne čvrstoće čelika

Mogu biti spoljašnja i unutrašnjaU spoljašnje uticaje se ubrajaju stalno opterećenjeU spoljašnje uticaje se ubrajaju stalno opterećenje(sopstvena težina, oprema, sadašnje i buduće opterećenje uključujući i dodatnu koroziju), vetar,p j j j j ), ,zemljotresi, termički uticaji, eksplozijeU unutrašnje uticaje se ubrajaju visoka U u ut aš je ut caje se ub ajaju so atemperatura struje gasa, požar i hemijski uticajiJedno od dominantnih opterećenja je opterećenjeJedno od dominantnih opterećenja je opterećenjevetrom

25

Zavisi od osnovne brzine vetraU funkciji je visine dimnjakaU funkciji je visine dimnjakaOpterećenje vetrom zavisi i od: lokalne t fij t t b l ij l ž jtopografije, stepena turbulencije, položaja okolnih objekata, gustine vazduha, koeficijenta čeonog otpora, vrednosti sopstvene frekvencije oscilovanja dimnjaka, prigušenja, od oblika oscilovanja (prvih nekoliko tonova)

26

)

Može se odrediti pomoću programa, pri tom se uzimaju u obzir uticaji od načina fundiranja i bočnog oslanjanjaS t f k ij ž d diti i ćSopstvena frekvencija se može odrediti i pomoću formule

ii ymg ∑ ⋅⋅1

i

2ii

iii

1 sym

yg

21f −

∑

∑⋅

⋅π⋅

=

Pretpostavlja se da se dimnjak sastoji iz n delova. mi - masa i-tog dela

i

yi - ordinata sopstvene funkcije oscilovanjag - ubrzanje zemljine teže.

27

Pri kritičnoj brzini vetra odvajaju se pravilni vrtloziKada su sopstvena frekvencija fc dimnjaka i p j jfrekvencija odvajanja fw jednake, nastaju rezonantne oscilacijeBrzina vetra pri kojoj su ispunjeni rezonantni uslovi, naziva se kritična brzina vetraOdvajanje vrtloga može prouzrokovati i fenomene ovalinga, “galopiranja” i inerferentnog “galopiranja”g , g p j g g p j

28

29

ccr

dfv

tcr S

v

Vcr – kritična brzina vetrad – prečnik dimnjakad prečnik dimnjakaSt – Strouhalov broj

30

Odvajanje vrtloga osim poprečnih oscilacija i oscilacija savijanja izaziva i oscilacije ljuske kod mekih (tankozidnih) cilindričnih ljuskiSopstvene frekvencije fc mogu iznositi mnogostruku frekvenciju odvajanja vrtloga

111fw

Obično se kod ovalinga pobuđuje simetrično3

;2

;1fc

w =

Obično se kod ovalinga pobuđuje simetrično oscilovanje u obliku dvostrukog sinusnog talasa sa četiri čvorne tačke

31

Na osnovu ispitivanja na modelima pri čemu se računalo sa St brojem St = 0,2 došlo se do granične vrednosti odnosa prečnik - debljina zida od 149 (zavrednosti odnosa prečnik debljina zida od 149 (zau∞max = 30 m/s),U opštem slučaju kada je odnos d/t manji od sračunate vrednosti ovaling se ne mora uzimati uobzir.

Ed Ω f[*]

maxm uStE517,0

td

∞⋅Ω

⋅ρ

⋅=c

w

ff

=Ω

ρm - gustina materijalaSt - Strouhalov broj

32

ju∞max - najveća brzina vetra

U slučaju nastupanja oscilacija ljuske rešenje se može naći postavljanjem ukrućenja u vidup j j jprstenovaPredlaže se da maksimalno rastojanje j jizmeđu ukrućenja u [m] bude manje od:

dd

Definisati minimalni potrebni moment inercijet2

d2d

⋅⋅

Definisati minimalni potrebni moment inercijeprstenastog ukrućenja oko vertikalne ose.

33

Ovaling oscilacije nisu još u dovoljnoj meri ispitaneispitaneMnogo je racionalnije dokazati da je kritična brzina vetra veća od proračunske brzine ibrzina vetra veća od proračunske brzine iDa je odnos prečnik-debljina zida manji od podataka iz formule (*).

34

“Galopiranju” su podložni utegnuti dimnjaciOscilacije koje indukuju pomeranje su moguće samoj j j p j gkod određenih pravaca struje, koji zavise od poprečnog preseka, i određenih kritičnih brzinaMora postojati početno oscilatorno pomeranje dimnjaka upravno na pravac struje, koje je izazvanoj p p j j jodvajanjem vrtloga ili turbulencijomUticaji usled galopiranja se ne mogu dati u j g p j gjednostavnom obliku

35

Interferentno “galopiranje” je aerodinamička nestabilnost, koja je po svom obliku slična saj j pgalopiranjem Za razliku od klasičnog galopiranja, g g p j ,nestabilnost interferentnog galopiranja ne zavisi od brzine oscilovanjajOna zavisi od položaja dimnjakaInterferentno galopiranje se može pojaviti kodInterferentno galopiranje se može pojaviti kodblisko postavljenih dimnjaka.

36

Čelični dimnjaci se po pravilu sastoje od jedne noseće cevi i jedne ili više unutrašnjihjedne noseće cevi i jedne ili više unutrašnjihcevi za dimne gasovePoslednje su izolovane i više puta se na visiniPoslednje su izolovane i više puta se na visinidimnjaka oslanjaju na nepokretnu cevMoguća su tri sistema proračuna prema teoriji drugog reda

37

38

Unutrašnja cev je u osloncu zglobno oslonjena. P i d f iji ć i b č id žPri deformaciji noseće cevi bočno pridržava unutrašnju. Zamenjujući sistem je konzolni nosač sa podužnim opterećenjemnosač sa podužnim opterećenjemUnutrašnja cev koja se sastoji od pojedinih segmenata oslanja se po segmentima na seg e ata os a ja se po seg e t a aspoljašnju. Sistem koji se pretpostavlja za proračun prema teoriji drugog reda je identičan

dh d l č j U lj š j j i j ljpredhodnom slučaju. U spoljašnjoj cevi se javlja dodatna sila pritiska.Unutrašnja cev se na mestu otvora kači naUnutrašnja cev se na mestu otvora kači na noseću cev. Time se dobija konzolni nosač sajednakopodeljenim opterećenjem ijednakopodeljenim opterećenjem ikoncentrisanom silom usled vertikalnogopterećenja na vrhu.

39

40

Ne postoje propisani zahtevi (ograničenja)Neki standardi predlažu da pomeranje vrha p p jdimnjaka bude u < l/50Prevelika pomeranja bi trebalo izbegavatiPrevelika pomeranja bi trebalo izbegavatiKonstruktivno treba osigurati dovoljnu međusobnu pomerljivost, kod penjalica, vodova za snabdevanje,pomerljivost, kod penjalica, vodova za snabdevanje,priključaka dimnih kanala, limenih obloga (dodatno uz temperaturna pomeranja), da bi se izbegla p p j ), gsopstvena naprezanja usled deformacije dimnjaka

41

“Glava” dimnjaka je najviši deo dimnjakaGlavu dimnjaka treba formirati dovoljnoGlavu dimnjaka treba formirati dovoljno krutomD bi ti l d lj k t t “ l ”Da bi se postigla dovoljna krutost “glave” dimnjaka potrebno je konstruisati jedno prstenasto ukrućenje

42

Pri dimenzionisanju prstenastog ukrućenja treba uzeti u obzir:

1. Oscilovanje ili ovaliranje poprečnog presekaEI4270f ⋅=

m - masa prstena po dužnom metru

4mr427,0f

p pr - poluprečnik prstenakritična brzina vetra νcr = 1,67 ⋅ f ⋅ D

Prstenasto ukrućenje treba tako konstruisati, da kritična brzina vetra bude jako velika, na primer minimum 30 m/s.

43

2.Savijanje usled vetra

raq 2⋅⋅

N = 1,16 ⋅ q ⋅ a ⋅ r, gde je2

raqM =

N 1,16 q a r, gde jeq - zaustavni pritisak vetraa - polovina odstojanja do susednog ukrućenja ili 6r, pri čemu se

uzima manja vrednostuzima manja vrednostr - poluprečnik dimnjaka

Prstenasto ukrućenje mora imati potrebnu nosivost da primi uticajeuticaje

3. Očuvanje poprečnog preseka

3

trtrI

4

3⋅≥

t - debljina lima omotača kod glavePrilikom određivanja karakteristika prstena može se uzeti u obzir i jedan deo omotača dimnjaka

44

j j

Moraju se izvršiti kontrolenosivosti i stabilnostinosivosti i stabilnostitrajnosti (proverava se za korisno opterećenje)nosivosti na zamornosivosti na zamor

45

Pri delovanju spoljašnjeg opterećenja mora biti zadovoljena relacija

≤σ=γ⋅σ R*iii

R- granični napon u čelikui ij l i k fi ij t i ti t ć jγi - parcijalni koeficijent sigurnosti za opterećenja.Za dvoosno stanje napona važi

k**

y*x

*y

*x f3

222≤τ⋅+σ+σ−σ+σ

46

Dokaz stabilnosti se sastoji u dokazu relacije

( )ασσσσ ** k f≤+

σn* - normalni napon usled pritiska

( )ασσσ ,1,1 crk

mn f=≤+

n

σm* - normalni napon usled momenta savijanja σcr* - kritičan elastičan napon izbočavanjaE- modul elastičnostit - debljina ljusker - poluprečnik ljuskeα - koeficijent koji zavisi od vrste napona

47

Kontrola otpornosti na zamor treba da pokaže i dokaže da opterećenje koje se javlja usled odvajanja vrtloga ne izaziva propagiranje pukotina u materijalu i lom oslabljenog presekaP t i d j ć ti j b j iklParametri od najvećeg uticaja na zamor su: broj ciklusa(N) razlika napona (Δσ=|σmax-σmin|) i detalj konstrukcijeKontrola na zamor treba da pokaže da je razlika naponaKontrola na zamor treba da pokaže da je razlika naponamanja ili jednaka od nosivosti na zamor podeljene sa koeficijentom sigurnosti γrj g γ

rσΔ≤σΔ48rγ

Pritisak vetra koji neposredno deluje na lim omotača izaziva napone savijanja u pravcuomotača izaziva napone savijanja u pravcuobimaNa izloženoj strani vlada pritisak naNa izloženoj strani vlada pritisak, na bokovima i zaklonjenoj strani zatezanja ( i j )(sisanje)Raspodela pritiska-zatezanja po obimu zavisi od Reynolds-ovog broja, odgovarajuće rapavosti i vitkosti cevi

49

p

Da bi se zidovi cevi ukrutili, izvode se ,prstenovi na međusobnom razmaku a (max 10r)Kada se ugradeKada se ugrade prstenovi tada oni na sebe navlačesebe navlače momente savijanja

50

Presečne sile u prstenastom ukrućenju iznose

M = α ⋅ q ⋅ a ⋅ r2, N = β ⋅ q ⋅ a ⋅ r, Q = γ ⋅ q ⋅ a ⋅ r

r - poluprečnik cilindraa - razmak ukrućenjaq - pritisak vetra u najizloženijoj tačkiq pritisak vetra u najizloženijoj tačkiα, β, γ - parametri u funkciji ugla ϕ (ϕ je ugaona koordinata)

Izrazi za M, N, Q važe i za neukrućene cilindretj. za kontrolu napona savijanja u limu omotačaKontrola lima omotača je nepotrebna, kada se

s oje prstenasta kr ćenja ili kada je kod ce iusvoje prstenasta ukrućenja ili kada je kod cevibez prstenova odnos poluprečnika cevi prema debljini lima r/t ≤ 160

51

debljini lima r/t ≤ 160

Na mestima gde se želi promena poluprečnika poprečnog preseka dimnjaka koristi se konusni deoUsled centrične sile D javlja se centralno simetričnaskretna sila

rRD −

U l d t ij j M j lj ti i t ič

hrR

rDpd ⋅⋅⋅

=π2

Usled momenta savijanja M javlja se antisimetričnaskretna sila

RM

p i p su radijalne skretne sile po jedinici dužinehR

rMpm ⋅⋅

= 2π

52

pd i pm su radijalne skretne sile po jedinici dužine.

d m

53

Prelazna oblast bez prstenastog ukrućenjaAk l j i i j t tAko u prelaznoj ravni nisu usvojena prstenasta ukrućenja za prihvatanje skretnih sila pd i pm, tada se u zidovima cevi javljaju naponi savijanja. U ovom j j j p j jslučaju naponi savijanja se sračunavaju prema metodama teorije ljuski

Prelazna oblast sa prstenastim ukrućenjemAko se skretna sila pd potpuno predaje prstenastom ukrućenju tada se u njemu javlja aksijalna sila pritiskaukrućenju, tada se u njemu javlja aksijalna sila pritiska ili zatezanjaU poprečnom preseku ukrućenja učestvuje i deo limaU poprečnom preseku ukrućenja učestvuje i deo lima cevi u okviru sadejstvujuće širine bm. Za bm se može primeniti: bm = 1,5(r ⋅t)1/2 . Pritisnuta ukrućenja

č k T blik t b k t li tipoprečnog preseka T-oblika treba kontrolisati na izvijanje (izbočavanje)

54

55

Čelični dimnjaci zbog svoje vitkosti i svog u opštem slučaju malog samoprigušenja pripadaju konstrukcijama osetljivim na oscilacije. Usled dejstva vetra mogu se javiti sledeće oscilacije:

oscilacije u prvcu vetra, izazvane nepravilnim oscilovanjem struje vetraoscilacije u poprečnom pravcu (normalno na pravac vetra)oscilacije u poprečnom pravcu (normalno na pravac vetra),izazvane odvajanjem vrtloga sa spoljašnjih površina ili spoljnih ivica građevinep j goscilacije poprečnog preseka građevineoscilacije užadi za utezanje, izazvane nestacionarnom

56vazdušnom silom na poprečni presek užeta

il ij l di j k i d j t tloscilacije celog dimnjaka, izazvane dejstvom vrtloga na strani izloženoj vetru oscilacije “galopiranja” ili interferentnog “galopiranja”oscilacije galopiranja ili interferentnog galopiranjakod dimnjaka postavljenih u redove ili grupe

Kod dimnjaka se mogu izazvati i oscilacije usled lik b i i l ćih t d ihvelike brzine izlazećih otpadnih gasova.

Pri opstrujavanju nekog objekta, u pravcu struje iza objekta nastaje vrtložna trasa Ona je kodiza objekta nastaje vrtložna trasa. Ona je kod kružno-cilindričnih objekata, kao što su dimnjaci, relativno stabilno izražena. Ispitivanja urelativno stabilno izražena. Ispitivanja uvazdušnom tunelu pokazuju da se vrtložna trasa proširuje i da se raspada tek na velikoj

d lji irazdaljini.

57

Otvori u nosećoj spoljašnjoj cevi u opštem slučaju su neizbežnislučaju su neizbežniOtvori se često nalaze u blizini ankerovanja tj u oblasti koja je i veoma opterećenatj. u oblasti koja je i veoma opterećena Stanje napona se znatno remeti u odnosu na neoslabljenu oblast

58

Sa povećanjem veličine otvora rapidno opada nosivost na izbočavanje. Zbog toga postojij g g p jpotreba za konstruktivnim ojačanjem. Ukrućenja bi trebalo da ispune dva uslova:

Površina, moment inercije i težišta poprečnog preseka cevi trebali bi da se globalno izjednače tj.

t j iostanu nepromenjeni.Sigurnost protiv izbočavanja spoljašnje cevi trebala bi da ostaje najmanje onolika kolika je utrebala bi da ostaje najmanje onolika, kolika je uneoslabljenoj oblasti.

59

60

Uvarivanje komada cevastog oslonca: zbog popustljivosti cevi u racijalnom pravcupopustljivosti cevi u racijalnom pravcuoslonačko dejstvo je malo, međutim, noseća cev je stabilizovana protiv izbočavanjaj p jNavarivanje kragne (flastera).Uvarivanje ukrućenja u podružnom pravcu. UUvarivanje ukrućenja u podružnom pravcu. U poređenju sa troškovima povećanje krutosti je malo, te su ova rešenja neekonomična.Ubacivanje cevi sa većom debljinom zidova, bez daljnjih ukrućenja.P ši i j ć i b d lj jihProširivanje noseće cevi, bez daljnjihukrućenja.Postavljanje podužnih ukrućenja sa obe stranePostavljanje podužnih ukrućenja sa obe strane otvora. Uz to bi ispod i iznad otvora trebali postaviti po jedno poprečno ukrućenje.

61

postaviti po jedno poprečno ukrućenje.

Kod većih visina dimnjaka u opštem slučaju potrebni su montažni nastavci. Oni se izvodepotrebni su montažni nastavci. Oni se izvodekao:

Nastavci u zavarenoj izradi sa v ili x šavovimaNastavci u zavarenoj izradi sa v ili x šavovima (kod većih objekata potrebna je 100% kontrola)Nastavci u vijčanoj izradi sa podvezicama iliNastavci u vijčanoj izradi sa podvezicama ili prstenastim flanšama

62

Nastavci pomoću podvezica zahtevaju relativno i k t šk i d P d i štvisoke troškove izrade. Podvezica se u opštem

slučaju nalazi spolja. Vijci su tada jednosečni. Može se postići velika nosivost i krutost LokalniMože se postići velika nosivost i krutost. Lokalni uticaji naponskog stanja u cevi omotača su mali. Mana je slabljenje rupama u zategnutoj zoniMana je slabljenje rupama u zategnutoj zoni. Udeo podvezica u ukrućenju protiv izbočavanja je mali.je mali.Za nastavke pomoću čeonih ploča (prstenova)preporučuje se da se koriste visokovrednipreporučuje se da se koriste visokovredni zavrtnjevi. Razmak između zavrtnjeva bi trebalo da bude od 4d do 10d, gde je d prečnik zavrtnja , g j p j(d ≥ 16 mm).

63

64

Č l č t itiČeone ploče se mogu postaviti saspoljašnje i sa unutrašnje straneStatički povoljnije je rešenje kada se čeone ploče postavljaju sa spoljašnje p p j j p j jstranePrstenaste ploče se u radionici zavarujuPrstenaste ploče se u radionici zavaruju za cev omotača pa se time stabilizuje oblik ce i pri transport i montažioblik cevi pri transportu i montaži

65

66

KONSTRUISANJE OSLONAČKOG POPREČNOG PRESEKA

Oslonačka konstrukcija dimnjaka ima zadatak da sile koje deluju na cev dimnjaka preneseda sile koje deluju na cev dimnjaka prenesena temelj.Za prenošenje pritiska služi ležišna ploča aZa prenošenje pritiska služi ležišna ploča aza prenošenje zatezanja anker-zavrtnjevi.

67

Najčešći oblici oslonačke konstrukcije ik i li iprikazani su na slici

68

69

70

Poprečne oscilacije smanjuju trajnost materijala a time i vreme trajanjamaterijala a time i vreme trajanjakonstrukcije. Radi prigušenja poprečnih oscilacija dimnjaka mogu se preduzetioscilacija dimnjaka mogu se preduzeti sledeće mere:

promena statičkog sistemapromena statičkog sistemaaerodinamičke merepostavljanje mehaničkih prigušivačapostavljanje dinamičkih prigušivača

71

72

Najjednostavnija metoda je jednostruko ili višestruko utezanje ili utezanje pomoćuvišestruko utezanje ili utezanje pomoću balasta, pri čemu se uže vodi preko drvene grede U poslednjem slučaju se prilikomgrede. U poslednjem slučaju se prilikom pomeranja konstrukcije aktivira trenje između užeta i drvene grede Kod više susednihužeta i drvene grede. Kod više susednih dimnjaka je mogućno međusobno utezanje.

73

Pomoću elemenata za ometanje koji se pričvršćuju na površinu omotača može se sprečiti odvajanje

tl d ž j d k ti l li ij N d t t k ihvrtloga duž jedne kontinualne linije.Nedostatak ovihmera je da otporni koeficijent dimnjaka, cw, znatno povećavajupovećavaju.Zbog toga ovakve mere ne dolaze u obzir kao naknadna pomoć protiv jakih poprečnih oscilacija,p p j p p j ,jer kako temelji tako i dimnjak po pravilu nisu predimenzionisani te zbog toga ne mogu prihvatiti d d t t ć j P d t k ih jdodatno opterećenje. Prednost ovakvih mera je unepotrebnosti održavanja.

74

75

76

77

Kada se u blizini dimnjaka nalazi visoka zgrada ili pomoćna konstrukcija, tada se ankerisanjem dimnjaka za tu čvrstu tačku može proizvesti potrebno prigušenje. Veza može biti izvedena i preko prigušivača. U opštem slučaju je teško naći takvu čvrstu tačku u blizini dimnjaka.Prigušivači se dele u dve glavne grupe:

aktivni prigušivačipasivni prigušivači

78

Aktivni prigušivači se sastoje od jedne dodatne mase, koja je preko hidrauličkogdodatne mase, koja je preko hidrauličkog cilindra povezana sa dimnjakom. Dimnjak je snabdeven i snimačem oscilacijaDimnjak je snabdeven i snimačem oscilacija,koji u slučaju oscilovanja dimnjaka aktivira hid lički ili d i ji ljhidraulički cilindar i njime upravlja.Hidraulički prigušivači imaju simetričan raspored.

79

80

Pasivni prigušivači se sastoje od tri elementagrađevina sa zamenjujućom masom Mgrađevina sa zamenjujućom masom Mdodatna masa m, koja je elastično spojena sa masom Mmasom Mprigušujući element

81

Za pasivne prigušivače su patentirani ip p g pprimenjeni različiti sistemi:

Rezervoar napunjen viskoznim fluidom, koji je izdeljen perforiranim pločama. Ovaj sistem koristi elastične i prigušujuće osobine oscilujuće tečnosti.Lanci užad vretena u ćelijama sa gumiranimLanci, užad, vretena u ćelijama sa gumiranimzidovima. Lanac u slučaju rezonance udara o zidove i na taj način se disipira energija oscilovanja.j p g j jKlatno koje aktivira hidraulički element za prigušivanje.Klatna koja “oru” u zrnastom granulatu. Pri pomeranju klatna njegov vrh je zaronjen u zrnasti sloj.Klatno koje aktivira hidrauličke prigušivače na prKlatno, koje aktivira hidrauličke prigušivače, na pr. automobilske amortizere.Klatno, koje vodi pločicu po sfernoj ljusci. Trenje se u

82

, j p p j j jtom slučaju može povećati dodatnom težinom.

83

84

85

Samostojeći dimnjaci se obično fundiraju na armirano betonskim temeljima. Kako momenat vetra može da deluje u svimKako momenat vetra može da deluje u svim pravcima to je najbolji izbor okrugao temelj.Zbog troškova izvođenja kao i zbog susednihZbog troškova izvođenja kao i zbog susednih temelja može biti potrebno izvesti kvadratni ili pravougaoni temelj.K d ih i k d t ih t lj t b ditiKod pravougaonih i kvadratnih temelja treba voditiračuna da se najnepovoljniji slučaj javlja kada vetar duva parlelno sa stranicama.pKod kvadratnog temelja je najnepovoljniji pravac u pravcu dijagonale.

86