1

IISSTTOORRIIJJAA KKUULLTTUURREE II CCIIVVIILLIIZZAACCIIJJEE

- kratak pregled -

Megatrend univerzitet

Beograd, 2009.

Recenzenti:

Institut za noviju istoriju, Beograd

Predgovor 3

4 1.1. Istorija i istoriografija 4 1.2. O kulturi i civilizaciji 10 1.3. Teorije o kulturi i civilizaciji 21 1.4. Elementi kulture 25

31 34

1.7. Preispitivanja 37 2. STARI VEK - drevne civilizacije 39 2.1. Praistorija i istorija 39

43 44

58 80

81 2.7. Starorimska civilizacija 92

100 3. SREDNJOVEKOVNO RAZDOBLJE

103 3.1. Susret Istoka i Zapada na prelazu epoha 103 3.2. Dva kulturna kruga evropskog civilizacijskog identiteta - indoevropski i semitski 104 3.3. Seoba i sukobi naroda - 104 3.4. Od starorimske ka vizantijskoj civilizaciji 107 3.5. Vizantijska civilizacija 109

2

113 3.7. Islamska civilizacija 114 3.8. Slovenska civilizacija 121

126 129

- civilizacijski ujedinitelj 131 138

4. NOVOVEKOVNO DOBA - evropska civilizacija i svet 140 4.1. Humanizam i renesansa 140 4.2. Reformacija 145

147 4.4. Kapitalizam - svetski sistem 148

- - apsolutizam XVI-XVIII veka 154 4.6. Doba revolucija 158 4.7. Francuska revolucija (14. jul 1789) - vrednosti novog doba 164 4.8. E 169 4.9. Evropa - civilizacija u usponu 169 4.10. Modernizacija 171 4.11. Kolonijalizacija 174 4.12. Imperijalizam 175

177 4.14. U potrazi za civilizacijskim identitetom - skica za srpski putokaz 179

evropske civilizacije 180 4.16. Industrijska kultura i civilizacija 181 5. SAVREMENI MULTICIVILIZACIJSKI SVET 185 5.1. Svet u ratu 185 5.2. Totalitarizam - maoizam...) 188 5.3. Drugi svetski rat (1939-1945) - rat pre rata 188 5.4. Hladnoratovska druga polovina XX veka 195 5.5. Moderno i postmoderno doba - 196 5.6. Posthladnoratovski period - pobeda liberalne demokratije - kraj istorije 198 5.7. Evropa - civilizacijska zajednica? - od podela i sukoba ka ujedinjenju 210 5.8. Civilizacije i svetski poredak 210 5.9. Posle-poslehladnoratovski svet 215 5.10. Globalni ciljevi UN 220 5.11. Kultura kao fenomen napretka 223

225 PRILOZI 228 LITERATURA 235

3

PREDGOVOR

Istorija kultura i civilizacija, njen kratak pregled, mozaik civilizacijskih i anticivilizacijskih pojava, za nastavu, u skladu s programom predmeta na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu.

Istorija civilizacija je, po Hantigtonu, istorija ljudskog roda.

savremenosti, na planetarnom prostoru predstavljaju nepregledan ops

Koncept je zasnovan na selektivnom izboru sinteza o najbitnijim odlikama civilizacija -problemskim

pris

-vek, III. Srednjovekovno razdoblje, IV. Novovekovno doba i V. Savremeni multicivilizacijski svet.

dugog trajanja, kao i primena sa

politici do sporta i zabave, kao i u komunikaciji svakodnevnih ljudi, koji prepoznaju aktuelne pojave i kao susrete i sukobe kultura i civilizacija.

multicivilizacijsk og sveta.

najstarijih. Tako je nastao globalni mozaik u kome su se dodirnule kineska i indijska s zapadnom civilizacijom.

U izradi ovog materijala za nastavu kao izbora iz svetske istorije kultura i/ili civilizacija, gubio na koherenciji, a sintetizovan se istorijskoj stvarnosti. Prvobitni koncept podrazumeva rekonceptualizaciju, inkorporiranje novih saznanja i

kreativne aktivnosti. odabira u obilju

baza podataka -

broj korisnika.

Ovo izdanje je namenjeno istinskim subjektima radoznalog duha na zvezdanom i

4

1.1. ISTORIJA I ISTORIOGRAFIJA

Istoriju u svakodnevici poimamo kao minulu stvarnost. Postoji od kada i ljudi, koji su

Termin istorija

znanje dobijeno ispitivanjem;

Termin istorija je retko upotrebljavan za davno p Starom i Novom

zavetu Od XVI veka termin istorija upotrebljavan je prevashodno u smislu

gestae) (istoria rerum gestarum). istorija minula stvarnost i b) obrada, bavljenje njome.

istoriografija neadekvatan naziv za nauku o istoriji,

1.1.1. Od najranijih spisa ka nauci o istoriji

Nauka o istoriji i istoriografijperiodima.

Od 4.0

- istoriografija.

Ciceron je -

je,

primer pripovedanja istorije do XVII veka.

(bez ljutnje i bez pristrasnosti).

5

ena i

prijatelj istine koji e dogodilo.

(vitae) crkvenih i svetovnih vladara, analima...

-arapskog). Prve katedre za istoriju osnovane su na pojedinim univerzitetima u XVI veku. Posle

nauci o istoriji. Humanisti su kakav

sekularizovane (istoriografske) misli, kritike izvora i novovekovnog shvatanja istorije. Erudicija je zasnovana

Lorenco Vala (1407-1457) je otkrio (Konstantinov) falsifikat iz VIII veka o papinskoj

Nikolo Makijaveli (Nicoolo Machiavelli, 1469-

istoriog (Jean Boden, 1530-1596) je formulisao ideju o metodologiji istorije kao

meto

Prosvetitelji su, na temelju razuma i iskustva, gradili koncepciju o duhu institucija,

Fransoa Arue Volter (Fransoa Arue Volter, 1694-temama koje su tangirale istoriju. Prvi je upotrebio izraz univerzalna istorija i uticao na prihvatanje pojma filozofija istorije.

svetsku istoriju.

primitivni zapad, evropsku civilizaciju Opisao je srednjovekovno razdoblje i potonji period, do Luja XIV.

istorizmom

pozitivizma. Njihova pojava se reflektovala i na druge nauke, ideje, a pozitivista

Johan Gotfrid Herder se smatra

pojam filozofija istorije, ali je Herder smatrao da njena problematika treba da postane predmet

pokulogu.

6

kao samorazvoja ideje,

bila osnovni

posebno u uzletu mita nad razumom. Istoriografija je postala sastavni deo uspona nacionalnih

eralna

Uslovi za nauku o istoriju

rada nego iz filozofije istorije. Leopold Ranke (1795- nauku o istoriji. Ne

samo u Evropi, nego i u Americi. Formulisao je normu istoriografije.

Smatra se da je to

rada, Ranke je svake godine u proseku objavljivao po jednu knjigu.

Jakob Burkhart, pisac svetske istorije, orijentisao se na svetskoistorijska razmatranja,

pozitivista, refleksijom utemeljitelja pozitivizma Ogista Konta.

faktografske istoriografije. - ego i

jednu nauku, nauku o istoriji.

a) shvatanje istorije

istorijski karakter.

(totalitarnih sredina) XIX i XX veka. Bebel,

posve

istorizma i pozitivizma. Inspirativan podstrek razumevanje), Vindelband, Rikert, Maks

Veber...

7

Dominantna je postala

nauka. Kritika e istorije

razvoju istoriografije. Prodori izvan okvira tradicionalne istoriografije bili su plodotvorni s orijentacijom na

strukturalne istoriografije i nove istorije (New history) u Americi. Koncept kulturne istorije Lamprehta

pisanja svetske istorije.

ajna. (Benedetto Croce, 1866-

(Arnold Toynbee, 1899-

(A study of history), inspirisao veliku raspravu o problemima je istoriografije za

Visok domet je ostvarila francuska strukturalna istoriografija. Lisjen Fevr (Lucien Febvre,

1878-1956) i Mark Blok (Marc Bloch, 1886- (Annales). Grupa okupljena

procesa.

- kojima

1.1.2. Predmet nauke o istoriji

Nauka o istoriji, kao i druge nauke, definisala je predmet i uvek ga iznova preispituje,

shvatanja o istoriji menjala, kao i Razmatranje shvatanja o istoriji ukazuje

Od najranijih fragmentarnih tragova, kultura je postajala bogatija akumuliranjem novih

edostatka

istoriji. Nauka o istoriji je i sama

8

istoriji.

cijom ka celini u totalnoj istoriji.

sveobuhvatna, osamostaljivala se od Voltera do interdisciplinarnih orijentacija. A

storiju susretanja kultura, a pola veka kasnije, Frensis Fukujama i Samjuel Hantington su aktuelizovali opomenu o njihovom sukobu.

je neka vrsta svetske istorije u izdanju Uneska.

1.1.3. Teorija istorije

(epistheme, epistemologija) o stvarnosti. Istorija se saznaje dvojako, obuhvata sve izvore i -

(stvara), proverava i opovrgava, za razliku od magije, verovanja, mita... ravorazumskog saznanja.

Teoriju istorije (Agnes Heler: Theory of history) umesto filozofije

smisleni pogled na svet, i primenjenu teoriju ili teorije. Istoriografija je objektivacija na nivou primenjene teorije. Filozofiju istorije i teoriju

mi smo istorija. - -

DA.

predmet od 1500. do 2000. godine. Rankeova norma prikaza istorije onako kako je bilo je regulativna ideja teoretisanja.

Konstitutivne ideje istoriografske teorije su principi: a) organizovanja (periodizacije),

-filozofska).

1.1.4. Metod i metodologija

teorijsko-

9

riji su sastavni deo

nauka.

pokazalo se plodotvornim kombinovanje metoda u procesu sticanja i primene saznanja o

1.1.5. Interdi

kulturologija, kao i druge

Kultura i/ili civilizacija su predmet nauke o istoriji i njenih disciplina. Posmatraju se s

onda kad su obe u fokusu nauka i disciplina, ili je samo jedna od njih. Evo naslova predmeta koji ih obuhvataju zajedno ili posebno: Istorija kultura i civilizacija, Kulturna istorija, Istorija (Povijest) civilizacija...

polje

funkcionisali artefakti kultura u okvirima eko-sistema. ja kultura i civilizacija. Nauka o istoriji

Osim nauke o istoriji, pojedinih problema i aspekata kultura i civilizacija u okviru svojih predmeta: sociologija, filozofija,

sociologija kulture, kulturna antropologija, geoku

- -redmeta: Teorija kulture,

kultura, Kultura modernog i postmodernog doba, Kultura industrijskog i informacionog

Svetska organizacija za kulturu

a, marketinga, komunikacijsko-

(teorija, metod, primena), novi trend interkulturni

menakomunikacije, digitalna kultura, organizaciona kultura, medijska kultura, vizuelna kultura...

rimena

10

1.2. O KULTURI I CIVILIZACIJI

kultura i civilizacija. Ljudi nazivaju jedni druge kulturnim ili nekulturnim, civilizovanim ili necivilizovanim! Ne precizira s

nekulturan, u

necivilizovanim u n

Dewey:

Kultura i civilizacija imaju posebne rubrike u medijima.

Kulture i civilizacije, pre i posle

paka.

Pojavni i razvojni oblici kultura i civilizacija su prethodili razlikama u njihovom poimanju,

Kultura i civilizacija

Termin kultura cultus - u smislu gajenja, obrade polja; colere -

cultus ili cultura agri, agri sve do druge polovine XVIII veka. Vremenom je pojam kultura evoluirao od figurativno u

Rimski filozof i orator Ciceron je u prvi upotrebio termin (cultura animi). Ciceron je ukazao da

koliko bilo plodno, ne Obrada duha je filozofija: Cultura... animi filosofia est. Pojam kulture kulta

predaka u Kini, kult sunca u starom Egiptu...). U srednjovekovnom razdoblju bila je u upotrebi sintagma cultura mentis, je dominantan. Religija je osnov intelektualnosti, tako da raniju paralelu poljoprivreda-negovanje duha susre sapentiam colere.

U novovekovnom razdoblju, na evropskom tlu, termin kultura se javlja u renesansi u kultura

11

couture; u engleskom jeziku od X veka, kao culture; Cultur, a od XIX veka, kao Kultur...

i XVIII veka termin kultura je delanje, ali ne i rezultati; delanje - u smislu negovanja

od njene ranije poljoprivredne konotacije. On

i

(Gianbatista Vico) je 1725. Kultura

njegov stvoritelj. Viko je emanrazumevanju Boga kao apsolutnog tvorca svega.

teorije i filozofije kulture . Johan Adelung (Johann Christoph Adelung)

Humnaukom i iskustvom. To je bila

uhovno i intelektualno bogatstvo

Upotrebom termina kultura i civilizacija ne misli se uvek na pojave iskristalisanog

sv

pristupa nauka i d

Istoriju pojmova kulture i civilizacije i kao i

odlike za pojedine periode i prostore.

1.2.2. Problemi definisanja

Kluckhohn), objavili su 1952. godine Armand Kivilije (Armand Cuvillier) je nabrojao eniku

Dejvid Bidni (David Bidney),

12

kao

tretiraju kulturu kao supersocijalni i superindividualni sistem;

proces i proizvod oplemenjivanja potencija ljudske prirode i prirodne okoline u cilju zadovoljavanja osnovnih psiho-socijalnih potreba i aspiracija.

1.2.3. Shvatanja o kulturi

sofista. U

O kulturi i/ili civilizaciji nailazimo i kod mislilaca drevnih civilizacija i pre sofista, ne pod

Herderovo poimanje kulture. Herder (Johann Gotfried von Herder)

osboginju

izbora,

razvoj kulture.

Monteskje (Montesquieu) je smatrao da su geoklimatski uslovi i okolnosti bili primarni za nastanak i

da ispita

-1961. godine (A Study of History). Volter (Voltaire) je kritikovao Monteskjeovu prevalenciju geoklimatskih odrednica u

13

nac

uspon civilizacije. (R. G. Collingwood).

(The Idea of History, ao

1.2.4. Tipologije pojmova kulture

slu.

1) selektivne aktivnosti i proizvode; 2) bavljenje kulturom stvaralaca (umetnika, intelektualaca - elite);

B)

3) vrednosno je neutralna svaka kultura.

kultura -ma- od

vaspitanja, nauke), ka svenjegovim rezultatima, proizvodima i tvorevinama.

i kakva bi trebalo da bude. Humanistismatra i normativnim.

Pojam civilizovanosti civilnosti i civilno

procesa civilizovanja video u strukturnim promenama ljudi,

misao u vreme utemeljenja antropologije kao nauke

Za razliku od normativnog pojma, koji polazi od toga kakva treba da bude kultura, - onakvu kakva ona jeste.

Pr

prostorima.

14

kulture koje je sam ispleo. Analiza kulture

1.2.5. Civilizacija, termin i pojam

Civilizacija je srodan pojam kulturi. Kao i kultura, pripada novovekovnom razdoblju criminalis, naturalis, barbaricus,

tyrannicus,

Termin civilizacija civitas civis civilitas - odnosu na ljude iz provincije.

Civilitas Varvari i divljaci su, kao necivilizovani, iz nje courtoisie.

Termini civilite', civiliser, civilise', i su ne samo

Termini police i police'

Civilnost

kao obrazovne zajednice -vlastelinsko-vojnog) srednjovekovnog razdoblja.

Velika ideja o je delo uma modernog doba.

1.2.6. Prosvetitelji o kulturi i civilizaciji

m odrednicama: razum (ratio), znanje (nauka - Njihovim utemeljenjem

Engleski empiristi (Hjum, Lok, Hobs) inspirisali su francuske prosvetitelje (Monteskje,

za konstituisanje pojmova kulture i civilizacije novovekovnog doba:

verzalnosti;

oj

naroda (domorodaca).

u stepenu, ili samo u istoriji, ili u kv Evrocentrizam (egoizam) i etnocentrizam (nacionalizam)

misionar i organ

15

anti-civilizacijskim apsurdom. Tri svetska rata ispunila su XX vek!

zlikova-lo od varvarstva. Potreba je bila da se nova

Fevr (Febvre) m i

intelektualnom pogledu.

Volter je pratio napredovanje u istoriji kao ekvivalenta civilizaciji, s

odrednicama: dobra vladavina, razborita filozofija, materijalno blagostanje, estetski ukus,

Kondorse (Condorcet) varvarstva do desetog stepena razvoja superiorne civilizacije.

Holbah (Holbach) je civilizaciju pojmio kao proces, dugotrajan i ne lak, na putu

Evropom i svetom, s prom civilisation

naravi Smatra se da ju je prvi upotrebio Markiz de Mirabo 1756. godine,

progresa.

istovremeno napredak, progres...? Da, u ideologiji.

britanskoj sredini. (J. J. Rouseau). Civilizaciju je okrivio

Najnapredniju civilizaciju - evropsku, ocenio je najmanjom ocenom!

Biti i izgledati - postale su dve r

Istoriju civilizacije je video kao deg

kulturi. Furije (C. Fourier), pre svih drugi

16

garantizmu, socijetizmu i harmonizmu. Civilizaciju je okrivio:

navici s revolucionarnim izgovorima; za ne

trokontinentalnim Otomanskim nauke...

Imanuel Kant je zastupao ideje prosvetiteljstva, ali i prevladavao ih zbog iskrivljavanja u praksi.

moralnost i

bilo bitno. Jasno je da je Kant razdvajao kulturu i civilizaciju, ali ih nije suprotstavljao. Obe su bile u

funkciji moralnosti kao

1.2.8. Romantizam o kulturi i civilizaciji

romantizma. Plodotvorni udeo romantizma je od druge polovine

iji kulture, razlikovanju

biti trajna razl ika u odnosu na evro-

konzervativci...

Kakav je udeo ideja i teorija o kulturi i civilizaciji u razvoju kapitalizma, industrije,

niverzalizma?

karakterisali su procese okrenute

razvijanje prisopstvenim ustanovama i kadrovima. Intelektualci su se oglasili u kulturi. Delovanje

Sekularizacija je dovela do promene -

Organizovanost je smenjivala spontane pokrete i pobune fragmentarnih i rasutih

nezadovoljnika ili idealista. veliki dijalog, pokrenulo je rasprave, kritike,

17

-

i nacijom. medijum zajednice. Temelj

Romantizam idealizuje narodnu kulturu, nacionalnu kulturu,

nacionalnosti modernizacija

kulture i civilizacije

obrazovanja i politike. Termin culture u (religija, umetnost,

civilizacija.

misije Germana i njihovog Duha. Akcenat je bio na originalnosti i vrekulture (Kultur), dominantno postavljane u odnosu na civilizaciju (Zivilisation).

Pojmovi kulture i civilizacije su suprotstavljani tokom romantizma. Sociogeneza ovog usponu, bilo je udaljeno

idealizaciji nacionalnog. Kultur ce koristi protiv Napoleonovih osvajanja i francuske civilizacije. Kultur postaje

Kultur odnosi se pre svega na duhovnost i umetnost, s jasnom granicom prema

diferenciranost na duhovnu i materijalno-

Civ

Kultur upravo potencira nacionalne razlike, iz straha za samobitnost - kako

tog podvajanja.

svetskom (civilizacijskom) duhu (svih na-eno tokom Drugog svetskog rata u

anticivilizacijskom ekstremu - genocidu.

(F. Nietzsche) je suprotstavio kulturu

- prosvetiteljstva..., civilizacije.

sve to 'napretkom'!

18

- napredak. To je privid.

Sredstva civilizacije - koja vode raspadu i dekadenciji -

kulturom! kultura protiv civilizacije!

-

Periodizacija istorije L. Morgana (Ancient Society) i F. Engelsa (Poreklo porodice, privatne

na

njenog antagonizma s kultuCivilizacija je posmatrana kao

- uspona civilizacije u odnosu na minule peri

na svetskom prostoru

1.2.12. Civilizacija kao kulturno -istorijski tip Nikolaja J. Danilevskog

otkrio uzroke slovenskog i germansko-romanskog antagonizma. Kulturno- ije. Danilevski je otkrio (Rossija i Evropa)

-istorijskog tipa je

-istorijski tip

Uspon ruske civilizacije su, pored Danilevskog, prognozi

Tokom dva minul

1. pojmovi kulture i civilizacije - antinomi (opozitni), 2. pojmovi kulture i civilizacije - sinonimi, 3. pojmovi kulture i civilizacije - subordinarni.

na mislioce koji su ih posmatrali u njihovoj komplementarnosti i na one koji su preferirali

negativnog.

sledbeniMarkuze, Redfild...

19

Raskol pojmova

negativnog ocenjivanja. napretka i progresa kao zakonitosti.

Reaktuelizovana je i stara

negativan. U moderno vreme kultura i civilizacija su razlagani na parove nepomirljivih suprotnosti:

duh-priroda, rad- -smrt...

(Oswald Spengler),

Megalopolis, megalopolisu nema zajednice nego mase

vavilonski, egipatski, indijski, kineski, rimski... imperijalizam. Ka svetskom stremljenju zapazio je i budizam, stoicizam i socijalizam, u nastojanju da preobraze ljudsko koje se gasilo.

zumrle oblike.

civilizaciju, koja je smrt njenog duha.

va, kulture i civilizacije, u religioznom

praegzistencije. Alfred Veber (Weber) je objasnio jednostavno svoj nalaz: svrsishodnost i korisnost.

e Snou (C. Snow) u

R. M. McIver). 2) Upotreba pojmova kulture i civilizacije

njihove razlike. Izje

(E. Tylor), preko Vajta, Nortropa, Sorokina, Krebera, do Kloda Levi Strosa i drugih.

Kultura ili civilizacija - nije samo Tajlorov moto, nego sledbenika i sagovornika o ovim temama u velikom delu sveta.

Lesli Vajt (White)

20

de i

vremenski i prostorni entitet na delu planete. Sorokin smatra da civilizacije uzimaju oblik velikih socio-kulturnih sistema, celine svega

-sistema: i senzatski, koji se

Alfred Luis Kreber (A. L. Kroeber) kao sinonime za civilizaciju navodi kulture u licu modela, master types.

Strukturalisti ukazuju da su strukturalne forme civilizacije ili kulture iste u primitivnim i

Klod Levi Stros (Claud Levi Strauss)

Herbert Markuze (Marcuse,

preuzim

Civilizacija bi tako postala kultura.

Da li (Redfield), koji identifikuju civilizaciju kao

daju pozitivan odgovor. Razvoj kulture je imanentan stabilnim

najrasprostranjenije. periodizaciji ljudske istorije na

umetnost..., smatraju

civilizacije. Begbi (F. Bagby), Mamford (L. Mumford), (G. Childe)... smatraju da su gradovi civilizacije.

- civilizacije.

Vajt je rast energije identifikovao kao osnovni faktor razvoja civilizacije, s upozorenjem da

Arnold Tojnbi je Study of History). Umesto kulture, rado je upotrebljavao termin civilizacija.

Fernan Brodel otkriva kako ga je to pitao Lisjen Fevr u jednom besp

jedinstveni model. Tako je d

Kerol Kigli navodi sedam faza evolucije civilizacija: doba sukoba, 5. univerzalno carstvo, 6. opadanje i 7. invazija.

21

Melkov model promene primeren je istorijskoj stvarnosti od feudalnog preko do imperijalnog sistema.

1.3. TEORIJE O KULTURI I CIVILIZACIJI

Postoje razne vrste i veliki broj teorija o kulturi i civilizaciji. Nauke i discipline koje

rivaliteta.

mesta: antropologiji, kulturologiji i novim disciplinama.

indnovovekovnom razdoblju, modernom i postmodernom dobu?

dudarala od idealizovanih projekcija kultura i civilizacija.

struktura i modela.

na razumu (ratio),

-

:

osno civilizacije,

Kultura ili civilizacija - (Primitive

Culture,

od bespogovorne

uke, oblikuje u duhu razboritosti i pravde.

1.3.3. Nauka o kulturi Leslija Vajta

22

Lesli Vajt (Leslie White) (The Science of Culture, a Study of

Man and Civilisation, (Evolution of Culture, 1959). Koncept ne predstavlja novo teorijsko -

kulture.

-

o istovetnim pojavama.

- - je predmet antropologije. Kultura je entitet sui generis,

epoznavanjem amerikanizovanog marksizma u njegovoj teoriji.

Vajtov ekstremni kulturni determinizam teorijsko-

su razmatrani u spektru

- Teorija kulture Bronislava Malinovskog -

kim

be za

U Poljskoj je, 2002. godine, posle izdanja u SAD-u, objavljena integralna verzija Dnevnika

(7 sv(1884-zaokret u prevrednovanju njegovog Dnevnika.

Tatrama) predstavljkaraktera (antropologije, etnografije, kulturologije...).

23

osnova teorijsko-

sredini kulturu - no

ljudi, njihovom saradnjom,

funkcionalnom analizom. Ljudi rade da bi zadovoljili potrebe, tako da je funkcionalno povezano s ko

tradicija, prenos vrednosti s pokolenja na pokolenje.

integral -

koordiniranih institucija. Integ

nalnih

u trajne

osnivaju nove. Pravila organizovanja i statuti institucija su sistemi vrednosti, u okviru kojih su podele po

autoritetu, funkcijama, privilegijama i d

*

* * Kultura je, po A. R. Redklif-Braunu (Radcliffe-Brown),

praksi. Margaret Mid (Margaret Mead) je smatrala da

R. H. Louvi (R. H. Lome) Za -

e delatnosti,

je da kultura svakog naroda ima svoju istoriju. Ekonomija i tehnologija spadaju u civilizaciju, nusproizvod kulture (ideja). Kultur je kulture je Boasa odvelo u

24

kulturni determinizam.

Rut Benedikt je smatrala dominantnom ideacijsku, sferu ideja. Kulturni obrazac je osnovni

Obrazac

govori, on je malo stvorenje svoje kulture; kad odraste, njene navike postaju njegove, njena

elementima kulture, a da budemo daleko od kul-

Kulturni obrazac

pojedinosti odudaraju od obrazaca kulture. To su izuzeci kojima ustanove civilizacije

odlike delovanjem pojedinca u duhu subjektivnih merila kulture kojoj pripada.

Lisjen-Levi Brila...

Kultura je, po Dirkemu, sui generis

civilizovanih naroda. Lisjen-

Alfred Luis Kreber je zastupnik teze o kulturi sui generis. Njegov pojam kulture je shema,

Kulturni sistem ima 1) osnovne osobine i 2) drugostepene osobine, koje odlikuju stvarnu i

vrednosnu kulturu.

rednosnoj kulturi je svojstvena kreativnost, a civilizaciji kumulativnost (evolutivnost).

kulturni determinizam.

1.3.7. Teorije kulturnih ciklusa

-

engler.

razvoja i progresa kulture.

25

epohu bogova, heroja i ljudi.

smenjivanje kulturno-istorijskih tipova. Identifikovao je 10 tipova: egipatski, kineski, asirsko-vavilonsko-fenikijski, haldejski ili arapski i germansko-romanski ili evropski. Eventualno bi se

Mongoli, Turci... Predvideo je da dolazi vreme slovenskog kulturno-

Suprotstavljao se periodizaciji istorije na starovekovno, srednjovekovno i novovekovno razdoblje.

je istoriju video kao ciklusni sled kultura.

zadovoljenje potreba, kao primarni cilj, efikasno odbaci. Ne samo kultura i civilizacija, nego i religija, ne doprinose ostvarenju libida.

gradili su zajednicu regulisanu pravilima. Tako je izgrsistem...

seksualne energije. Eros i Ananke su postali i roditelji ljudske kulture. Razvoj kulture su borba dva nagona koje simbolizuju Eros i Tanatos.

1.3.8. Moderne i postmoderne teorije o kulturi i civilizaciji

je predstavljena delima plodotvornih stvaralaca: Maksa Horkermajera, Adolfa Adorna, Herberta Markuzea...

teorije o kulturnoj promeni

1.4. ELEMENTI KULTURE

komljudi. Nema kul-ture bez rezultata delovanja ljudi. Ni ljudi, vrsta homo sapiens, ne mogu opstati bez kulture.

ja), delatnosti i aktivnosti, pravila -

-gionalnim i globalnim okvirima, sa i

26

intercivilizacijski identitet. Pogledajmo, na primer, razvoj pisma od klinastog, hijeroglifa,

moralne osnove civilizacije i mentalne osnove civilizacije.

iljade godina,

osam elemenata: 1. rad - .; 2. vlada - 3. moral - 4. religija - verovanja, mit, tradicija...; 5. nauka - znanje, dovoljno objektiv 6. filozofija -

7. pismo - zija, drama,

proza...; 8. umetnost -

kripta..., prozorski sprat, kupola...

Novnjima.

sti civilizacija i

kultura;

demografskih faktora...; 4. civilizacije su kolektivni mentaliteti, svest, psiha, religija, moral... 5. civilizacije su kontinuiteti koji pretpostav

civilizacija. Ti procesi se kulturna dinamika. U okviru kulturne dinamike mogu se razlikovati

akulturacija, asimilacija, difuzija...

1.4.1. Akulturacija

Istorija je ispunjena prenosom elemenata iz kulture u kulturu tokom seoba, ratova, trgovine, putovanja, raznovrsnih misija, do informaciono-elemenata kulture zavisilo je od pripadnika zajednice koja ih je primala i pripadnika zajednice

nje, preuzimanje ili

akulturacije, dodira kultura,

27

Upadom evropskih

je osnovni odnos.

To je kultura.

reistorijskog do savremenog

istorijskog doba.

ekonomskim, organizaciono-psi

predak -

-priroda-

tradicionalna, narodna,

kulture. dominantna, a razlikuju se i potkulture,

subkulture, kontrakulture, kao i negativni eks-tremi masovne kulture - i kulture po

medijsk u okviru koje se izdvajaju

Zapadna kultura zemlje, sa sistemom vrednosti koje one u formi zapadnog modela

socijalni kapital, kako je naziva Frensis Fukujama, da su neke

1.4.4. Kultura i igra

civilizacijama obredno- radom u funkciji ljudske egzistencije.

se smisao igre, prenet kasnije i na stari Rim. Igre su imale

28

-

kultura razvila iz igre. Homo faber i homo ludens

(agon),

2. (alea), (mimicry),

4. igre zanosa (ilynx).

se udavi Bodrijar je upozorio na opasno samozarobljavanje

godina u odnosu na minule simulaciji (simulacrum).

Tako se otvara polje imitativne kulture. -ekonomska civilizacija, po

Edgaru Morenu, U protivnom, i

najbogatiji pojedinac, ne samo izgubljenim.

vrhove u umetnosti, po Kantu, uzletom duha u slobodnom stvaranju.

Loka (1632-1704), potom Hegela (1770-1831) i drugih. Pojava je istorijski starija, datira iz drevnih civilizacija.

- politeja je odgovarao, kako je to isticao Ciceron, latinski izraz

respublika. Ciceron je upotrebio izraz civilis societas

Rasprave o civilnom

i stvarnost koja se ekstremno udaljavala od proklamacija reaktuelizovali su staru ideju o

29

i

je u njoj postojalo.

Laissez-nous/aire, laissez-nous passer.

jasno odvojio - kao zajednice osnovane radi - koja je instrument represije.

a individua ulazi u raznovrsne odnose s

prihvata pod uslovom da je kontrolisana. To je civilizovano dcivilizovanog nivoa.

nativa

autoritarnom socijalizmu. U posle-poslehladnoratovskom periodu, nobelovac Stiglic je uputio na globalno civilno

1.4.6. Tolerancija, prijateljstvo, dijalog...

osim po Bakminsteru Fuleru - za utopije.

Odnosi sukoba odnosa saradnje. Tolerancija

kulture. Dijalogom kao modelom komuniciranja, prenosa vrednosti kultura i civilizacija i traganja

samo u institucionalnim i intelektualnim okvirima, nego i u svakodnevnom sve ubrzanijem

glave. nja privida i virtuelne stvarnosti, u raskoraku

- prijateljstvo izgleda kao nada u povratak

1.4.7. Civilna religija

pojam civilne religije u moderno doba. Civilna religija u

tolerancije.

30

Primenom ov

Civilna religija se, po R. Belaju (Bellah),

kao istinske zajednice ljudi. Predstavlja univerzalnu i transcendentalnu realnost. Ne pripada

SAD-u. Poreklo

Civilna religija

Predstavlja an

Civilna religija . Religijska propoved

vilizacija

kulturu i/ili civilizaciju. Kultura i/ili civilizacija su

simbol je symbolo, u smislu znaka, znamenja, simbolon -

animal simbolicum.

- Reprezentativne forme simbola su umetnost, mit, vera, filozofija, jezik, nauka, tehnologija,

vrednosti... Simbol je znak i dubnji, skriveni smisao znaka; zamisao, projekcija i materijalni izraz u formi

dljiv, imaterijalni smisao.

Simboli pretpostavljaju razumevanje da bi se spoznao njihov smisao.

1.4.9. Kultura, mit i umetnost

Mit je prisutan u kulturi od njenih ranih pojava do modernog i postmodernog doba. Dominacija razuma

na i Ksenofana. U moderno vreme umetnost je gubila trku s razumom, mitska fantazija za praznovericu.

ske civilizacije.

preispitivanje duha moderne.

zajedno kroz istoriju. Komparativna mitologija ukazuje na

31

Umetnost, religija i filozofija imaju u mitu svoje iskonsko poreklo. U mitu su prisutne tri etska, kao dobro, istinito i lepo. Iz mita su se

razvile 1. religija i vera, 2. nauka i filozofija, 3. umetnost i igra.

jalizacije usmereno ka kolektivnom duhu.

1.5.1. Brodelov predlog: istorija civilizacija

Fernan Brodel (Fernand Braudel, 1902-

Lisjen Fevr (Lucien Febvre, 1878-1956) i Mark Blok (Marc Block, 1886-1944),

analiste. U teorijsko- eline

posebno po raz-ikovanju tri vremena istorije. (a longue dure'e),

- Brodel je sredinom XX veka video Bio je

zaokupljen pitanjem:

Odgovornost bi se mogla zadovoljiti pisanjem obimnog (ili g!) dela o

traganju bez kraja.

istorije civilizacije Brodel je pragmatski procenio i osmislio orijentaciju: a) kri b) tragati za definicijama kulture i civilizacije;

Civilizacija, ma kako bila izvorna, nije zatvoren svet, niti ostrvo u okeanu. Inspirativna je misao Magaret Mid (Margaret Mead), u duhu teza Marsela Mosa, da je

rodel je nabrojao vatru, paru...

2. tri Vikoova doba:

32

4. Spenserove dve faze: prinuda i sloboda;

7. ekonomske etape Hildelbranta, Frederika Lista ili Bihera;

-lizam, kapitalizam, socijalizam...;

mikroistorija i istorija tradicionalne otvorenosti.

e, a istovremeno na

vo definicija nije

ideju Marsela Mosa. Pohvalio je antropologe koji u civilizaciji vide uz

sopstveno dodavanje druge bitne odrednice trajnost u vremenu Kulturna dobra - mikroelementi civilizacije u neprekidnom su procesu preuzimanja i

odbijanja. materijalnih i duhovnih vrednosti.

Brodel razmatra Rajnu i Dunav kao duhovnu granicu u razvoju evropske civilizacije, na

odbijanje evropske civilizacije prepoznato u

S druge strane, Brodel ukazuje na ogromne pozajmice evropske civilizacije,

izdvajanje kulture od civilizacije, kao od svoje osnove?

etnolozima, psiholozima, politikolozima...

Na karti

je govorio Brodel. Da li je bio u pravu?

1.5.2. Hantington: sinteza civilizacija

Semjuel Hantington (Samuel P. Huntington: The Clash of Civilizations and the Remaking of

World Order)

osnovnom

33

zasnovao s(Civilizacije u istoriji i

danas). standard koja joj pripada, a koja ne.

civilizaciji u jednini u licu univerzalne svetske civilizacije. Civi

u duhovnom pogledu od civilizacije, koju su smatrali materijalnom sferom. Hantington se pozivao na Brodela u opredeljenju za odbacivanje podvajanja i

suprotstavljanja kulture i civilizacije.

razlikovali od Persijanaca. Ljudi pripadaju civilizacijama po kulturnim karakteristikama, a po

velike religcivilizacije.

- budizam -

Butana.

Tojnbi je predstavlja kao zaustavljenu civilizaciju, poniklu iz ranije sirijske civilizacije. Bila

smatra se da su Jevreji

e.

Mordecai M. Kaplan (Judaism as Civilization, 1981). Jevreji su u velikom broju rasuti u svetu, pa se deo njih identifikuje s

Civilizacije su sveobuhvatne,

entiteta koji ih razlikuje od drugih vrsta.

civilizaciju? Objektivni elementi (jezik

ali i samoidentifikacija. U istoriji su postojale mnoge male grupe ljudi koje su posedovale osobenu kulturu, ali im

je nedostajala Civiliz

34

razlike civilizacija i kultura. Civilizacije se razvijaju na velikim prostorima, dugo traju, ali mogu i

(longue dure'e). Civilizacije mo gradovi-

oblika vladavine. ih koje su nestale, tako i onih

Hantington je naveo kako Kigli smatra 16 jasnih i 8 dodatnih civilizacija; Tojnbi je pisao

najpre o 22, a potom i o 23 civilizacije; Meknil je spomenuo 9 civilizacija u istoriji; Bagbi je

smatra da je razumna saglasnost o postajanju pet civilizacija (kineska, japanska, indijska,

janju pravoslavne ruske

eresovanjem

-inspirativan izazov. Rut Benedikt, Margaret Mid, Gabrijel Almond, Martin Lipset dali su

civilizaciju. Zasluga za to pripada u prvom redu Semjuelu Hantingtonu i Lorensu Harisonu. ljaju krunu Harisonovog projekta; objavljena

(Culture matters, 2000).

Kliford Gerc razmatra kulturu u

Zato su u fokusu subjektivne odrednice: stavovi, verovanja, or Izrada i realizacija projekata pretpostavlja skicu koncepta: 1. tipologija vrednosti/stavovi;

4. kulturna transmisija - transmisija vrednosti, 5. merenje vrednosti/stavova,

35

6. procena inicijativa za kulturnu promenu.

U prvom

na mnogovrsne kulture; razlikovanje pojmova: kulturna ekologija - disciplina koja

ekologija, easimilacija (imigranata), kulturna homogenizacija; pojam kulturnog tipa i kulturnog jezgra;

utemeljenim na

je nudi istorija kulture.

univerzalnih

Nijedna kulturna pojava nije univerzalna.

kulturne divergentnosti i lokalnih varijacija

kulture kao ce - Proces kulturnog razvoja je akumulativan, a proces organske evolucije je supstitutivan.

se

tradiciju.

razvoj ne vodi ka samozamislivoj, ali ne i ostvarivoj, jedinstvenoj kulturi svih ljudi na planeti. nalnim

ustanovama, 3) nacionalnoj jednoobraznosti, postignutoj preko masovnih komunikacija. Ali, on nije primenljiv na sve druge kulture. Bilo je kardinalnih zabluda.

1.6.3. Kultura i preokret

Nije bila u pitanju priroda, nego kultura. Postoje tipologije kulture koje su sklone i tipologije kulture koje su rezistentne na tveno-ekonomski razvoj.

im

odlika i vrednosti.

36

Zapadna kultura je u svoje zlatno doba (renesansa, prosvetiteljstvo, liberalizam...)

projektovala novi svet i pokrenula snage za njegovo ost

ljudskih prava - bez obzgranica na prostoru neravnomernog procesa modernizacije...

zemlje koje su bile zatvorene ili su sporo primenjivale vrednosti moderne kulture. Zemlje koje su pristupile promenama, sa svim nacionalnim osobenostima, postigle su

Singapur, Hong Kong). Kulturaje majka, institucije sudeca. Decentralizacija

- toleranciju.

vrednosti se menjaju sporo,

Ukoliko su kult koja

Kulturne univerzalije obogate kulturni identitet.

elitu.

1.6.4. Multikulturalizam i interkulturalizam

Karl Degler (Carl N. Degler) je predstavio multikulturalizam kao izazov, a Vil Kimlika (Will

Naj

-nacionalne konflikte. Multikulturalizam je izraz dugotrajne i rasprostranjene pojave mirnog opstajanja

1.6.5. Smisao raznolikosti i celine

U SAD je multikulturalizam Unija). Rano je predstavljao opasnost po nacionalno jedinstvo.

Pensilvanije, umesto da budu anglizirani.

mnogobrojnih religija.

37

jednakosti i slobode,

stvarnost - menjanu tokom minulog modernog vremena.

opstva.

svom istoimenom bestseleru. ljaka iz sveta. Normativno je bilo

Prvog svetskog rata, za kratko vreme je priliv smanjen na 150.000. U vreme svetske krize i (New Deal),

E

Plurib

Amerika se, zbog svoje raznolikosti, simbolizuje i kao mozaik koji delovima daje novi

smisao, smisao celine.

1.6.6. Stvarnost globalnog terorizma opovrgava teoriju?

Kraj sna o multikulturalizmu, (The New York Times) u leto

itanju?

kulturno. Povratak kulturi predaka javio se kao spasenje? Potraga za identitetom? Pribegavanje nasilju obrazovanih u liberalnim sredinama ukazuje na latentnost ekstrema u multikulturnoj sredini.

Da li je ispunjen Rusoov kriterijum o pridobijanju bez sile i uveravanju bez kad

pripadnika grupe, makar vremenski i prostorno udaljenih od - civilizacije (poput indijske)?

Pokazalo se kao izazov da

Problem je kompleksan, man

civilizacijski (potcenjena vera, strah od emancipacije muslimanki, nezaposlenosti...).

kome je mir obe

1.7. PREISPITIVANJA

Kritika postmodernista sve