Doc. Dr Slavia Orlovi www.politikolog.com

slavisaorlovic@yahoo.com

Saradnja partija na programskom nivou

ta su partijski programi? Program partije (ideologija) predstavlja skup ideja i

principa na kojima partija temelji svoj politiki projekat, kako vienje drutvenih

problema, tako i mogue naine njihovog reavanja, ali i nain voenja drave. Programi

su uglavnom usvojeni od strane najviih organa partije i pretpostavlja se da oko njih

postoji vea ili manja saglasnost. Dinamika promena u socijalnom okruenju esto

zahteva da se partija jasnije i preciznije odredi prema nekim vanim pitanjima. U tom

sluaju moe doi do razliitih pristupa i gledita. Te razlike u partiji mogu proizilaziti iz

razliitih interesa i ciljeva pojedinaca i grupa, usled razlika u uverenjima, ali i kao

posledica unutarpartijskog informisanja. Obzirom na karakter savremenih

(sveobuhvatnih) partija, sve je manje prisutno dosledno dranje za dokument usvojen na

najviem partijskom telu. Program sve vie postaje elastian i fleksibilan odnosno,

prilagodljiv sistem odgovora partije na pitanja lanova i biraa na iju se podrku rauna.

Naravno, tok glavnih ideja koji bitno profilie partiju u osnovi ostaje neizmenjen. Ovo u

mnogome zavisi od toga da li je u drutvu postignut bazini koncenzus oko temeljnih

pitanja politike zajednice (ako toga nema partije mogu biti antisistemske) ili ne.

Prilagoavajui se to irem spektru birakog tela, programi postaju slini i u tom delu

partije poinju da lie jedna na drugu. Partija koja zadobije poverenje biraa, logino je

da e i vladati u skladu sa predizobrnim obeanjima. Na sledeim izborima se odluuje

da li je bilo odstupanja i izneverivanja oekivanja graana. Programi lie jedan na drugi,

izmeu ostalog i zato to partije ele biti atraktivne za to vei broj graana. Jo je

Divere zapazio da partije vie stvaraju, nego to izraavaju miljenje graana1.

1 Prema V. Goati, Savremene politike partije, str 122.; Sigmund Nojman istie: "Svaka stranka mora

prikazati individualnom glasau i njegovim specijalnim grupama sliku zajednice u celini. Ona mora podseati graanina na tu zajedniku celinu, prilagoditi njegove elje potrebama zajednice i ako je potrebno, traiti ak i rtve od njega u ime zajednice" Prilog komparativnoj studiji politikih stranaka, iz knjige Modern Political Parties, The University of Chicago, 1956, str 400, prema: S. Pulei, Politike stranke kao faktor,.. str. 19.

Potrebno je naglasiti razliku izmeu osnovnog partijskog programa koji sadri

opte principe i koji moe opstati bez bitnijih izmena i po 20-30 godina, kao neka vrsta

partijske Biblije i izbornog programa namenjenog odreenoj (konkretnoj) izbornoj

kampanji2. Program je generiki pojam. Partijski program (i osnovni i izborni) se obino

usvaja od strane nekog autoritativnog tela (organa) partije. Ponekad su to velike partijske

konvencije koje oznaavaju poetak kampanje. Tako usvojeni dokument se obino

tampa u obliku pamfleta ili broure. Ovaj dokument se promovie raznim kanalima a

najvie putem medija. esto se uzima u obzir i intenzitet kojim se stranke bore za svoje

programe3.

Kako itati partijske programe? Lajphart s dobrim razlozima upozorava kako

programska dimenzija partija ne proizilazi samo iz njihovih programa4. Njih treba itati

sa izvesnom rezervom, ali i sa oseajem da daju znaajne pokazatelje o stavovima stranke

prema pojedinim pitanjima i ukupnoj javnoj politici. itanje stranakih programa treba

dopuniti drugim formalizovanim dokumentima, kao i debatama na konferencijama,

programskim i drugim govorima stranakih lidera na znaajnim partijskim skupovima i u

parlamentu i ukupnim nastupom u medijima i javnom ivotu. Vano je posmatrati i

kakvu politiku vodi i kakve poteze povlai stranka kada je na vlasti sama ili u koaliciji sa

drugim strankama. Lajphart ukazuje da se stranaki programi moraju pojmovno

razlikovati od karakteristika glasaa koje predstavljaju ali i da postoji veza izmeu

programa stranke i objektivnog i subjektivnog interesa i potreba simpatizera stranke.

Drugo, vano je fokusirati se na razlike izmeu stranaka a ne unutar stranaka.

Razlike unutar stranaka se potiskuju u drugi plan u toku izbora i kreiranja politike vlade.

Tree, potrebno je uzimati u obzir stranake razlike koje su znaajne i trajnijeg karaktera

a ne one koje se javljaju na jednim izborima a zatim i nestaju. Verovatno da retko gde

birai itaju partijske programe, ali programska dokumenta slue kako za opredeljivanje

biraa, tako i za praenje vladinih aktivnosti i njihovog sprovoenja posle izbora. Hans-

Dieter Klingemann, Richard I. Hofferbert i Ian Budge savetuju da je potrebno pratiti i

razmotriti tri stvari: 1. karakter samih programskih dokumenata (analiza sadraja); 2.

2 Izborni programi se negde zovu platforms, negde ih nazivaju manifestos ili packages of issues, ili

party programs. 3 Sartori: Ideoloki kontinuum protee se od krajnjeg ideolokog fanatizma i principijelnosti usmjerene na

budunost, do suprotne krajnjosti, krajnje praktinosti i pragmatinosti, isto, str. 76 4 Lajphart, isto, str. 127

reformulaciju klasinih programskih koncepata i kako oni funkcioniu u kompetitivnom

izbornom procesu; i 3. nain na koji programi mogu funkionisati u generalnoj politikoj

mapi (agendi) odreenog mandata vladajuih partija, odnosno odreene vlade5.

Partijske porodice. Izvesno je da gotovo uvek (osim u dvopartizmu) postoji vie

partija nego ideologija. Partije svoje ideoloke principe i naela pretau u programe.

Neretko je ideologija samo politika retorika kojom se prodaje imid javnosti, odnosno

magla koja samo slui kao dimna zavesa. Ideologije i programi stranaka istorijski su

nastali iz socijalnih sukoba koji su vremenom gubili ulogu ili intenzitet. Tipologija

stranakih porodica (familles spirituelles) temelji se na tri kriterijuma (Bajme): genezi

iz drutvenih sukoba, pripadnosti stranaka nadnacionalnim federacijama i policy

orijentacija i stranaka. U svetske federacije (internacionale) prijem se esto vri

velikoduno i bez striktnih kriterijuma. Tako je i sa frakcijama u Evropskom parlamentu,

gde najuravnoteeniju sliku daju socijaldemokrati. Nazivi stranaka esto zavaravaju i

skrivaju njihovu pravu vokaciju. Nekada su stranake etikete isto rezultat konkurentsko-

takmiarskih izbornih borbi. Birakim strankama manje je vana ideoloka od image

etikete. Re je o pokuaju pravljenja brand-a za to bolji plasman na politikom tritu.

Lajphart istie sedam dimenzija koje se odnose na konkretna zalaganja stranaka.

One u mnogome korespondiraju sa teorijom i linijama drutvenih rascepa koju su razvili

Lipset i Rokan (videti kod partijskih sistema). Lajphart navodi sledee dimenzije

stranakih sukoba: 1. drutveo-ekonomska, 2. verska, 3. kulturno-etnika, 4. urbano-

ruralna, 5. podrke reimu, 6. spoljne politike i 7. postmaterijalistika6.

Socijaldemokrate su se, u odnosu na klasino poimanje levice, reformisale u

pravcu trino-kapitalistikih partija. Rerforme su se ogledale u zalaganju za trinu

privredu, poveanu privatizaciju i smanjeno meanje drave u ekonomska pitanja u

socijalnoj politici, smanjenju poreza i novoj politici zapoljavanja, kao i u nastojanjima

da uravnotee budet. Tamo gde je bilo mogue, socijalna pomo je bila put ka

zaposlenju (primoravanje samohranih majki da ponu da rade). Britanski Laburisti,

partija koju su osnovali i pomagali sindikati, sredinom devedesetih se jasno distancirala

5 Klingemann Hans-Dieter, Richard I. Hofferbert, and Ian Budge, (1994), Parties, Policies, and

Democracy, Westview Press, Boulder, San Francisco, Oxford, str. 21 6 Arend Lajphart, Modeli demokratije, str. 128

od sindikata7. Bler je meu prvim potezima od preuzimanja dunosti preneo kontrolu

monetarne politike i kamatnih stopa sa Ministarstva finansija na Englesku banku u cilju

fiskalne odgovornosti i ekonominosti. Zaposlenost se vie ne smanjuje oduzimanjem

realnih prihoda onima koji ve imaju posao, ve stimulisanjem investitora za otvaranjem

novih radnih mesta time to se smanjuju prepreke i porezi. reder je skresao korporativne

poreze sa maksimalne stope od 47% za vreme Helmuta Kola, na 34% pozvavi preduzea

i sindikate da sarauju u formalnom savezu za radna mesta i podrao privatne

penzione fondove.

Ove procese Lipset opisuje sledeim reima: U prolosti, socijalistike partije su

stvarale obimne socijalne drave koje su zahtevale stabilan porast proporcije bruto

proizvoda (u nekim sluajevima vie od pola) koji ide za vladu. Danas, meutim, iste te

partije shvataju da jednostavno ne mogu da se takmie na svetskom tritu ako ne

smanjuju trokove. Njihova izborna situacija primorava ih da pokuaju da utiu na

srednju klasu i imune radnike i zaposlene u visokim tehnologijama. Jedini izuzetak u

ovom pomaku od dravne intervencije kod socijalistikih partija su Norveka i, do neke

mere, Francuska, koje i dalje favorizuju politiku socijalne pomoi (ali, treba naglasiti, ne

i nacionalizaciju industrije). Norveka moe da zadri veru u staromodni socijalizam

zbog svojih obilnih izvora nafte, koji plaaju socijalnu dravu. Francuska levica deluje u

drutvu u kojem je diriizam, ideja o snanoj rukovodeoj dravi, deo nacionalne kulture

isto kao i antietatizam u Americi. I levica i desnica u Francuskoj se slau sa snanom

dravom i isticanje te injenice datira jo od doba Carstva, Revolucije i monarhije8.

Socijaldemokrate su 1980-ih doivele krizu. Zeleni su im preuzeli deo biraa.

Smanjena je radnika potpora promenama u drutvenoj strukturi. Nakon uspona

neoliberalnog misaonog talasa, odnosno libertarijanaca kako sebe nazivaju, Ralf

Darendorf je proglasio kraj socijaldemokratskog perioda. Meutim, socijaldemokrate su

2000. vladali ili uestvovali u vlasti u jedanaest drava Evropske unije. Uspon i trijumf

liberalnog talasa izazvao je statusne strahove kod mnogih zbog razgradnje socijalne

drave. Organizacijski i programski obnovljeni Laburisti su se na velika vrata vratili u

7 Tony Bler: Sindikatima je u interesu da se ne vezuju za jednu politiku partiju, New Statesman, 1994

8 Lipset, isto, str. 7

Britaniji. U Skandinavskim zemljama socijaldemokrate su i dalje ostale jake iako su

izgubile monopolski poloaj.

U novim demokratijama Istone Evrope socijaldemokrati su doli na vlast u

ekoj. U veini zemalja (Poljska, Maarska) bivi komunisti su se preobratili u

socijaldemokrate. U bivim sovjetskim republikama i u balkanskim zemljama oni su

preteno ostali komunisti. Komunisti su i pre sloma komunizma nasluivali kraj.

Evrokomunizam je ve od 1970-ih vodio ka socijaldemokratiji. Globalizacija i

deregulacija zahtevale su adaptaciju ovih partija.

Liberali su igrali znaajnu ulogu u 19. veku. Uvoenjem opteg birakog prava,

socijalisti i socijaldemokrati su preuzeli vodeu ulogu potisnuvi ih u graanski centar. U

Velikoj Britaniji oni su imali uspeha 1930-ih godina, ali su i 1992. osvojili 17,8%, a

1997. 16,8 posto glasova. Nakon drugog svetskog rata ponovo je zabeleen njihov uspon

u zemljama Beneluksa i Skandinaviji. U Nemakoj Slobodarska demokratska stranka

(FDP) je retko (1949., 1980., 1990.) prelazila deset posto, da bi zbog konkurencije

zelenih kao nekadanjih levih liberala, spala u nekim pokrajinama i ispod cenzusa od pet

posto. U novim demokratijama June i Istone Evrope liberali nisu igrali vanu ulogu.

Jedan od razloga je u nedostatku srednjih slojeva koji bi bili njihov oslonac i uporite9.

Konzervativne stranke nastale su posle francuske revolucije kao protivtea

antiaristokratskom, graanskom i laikom liberalizmu. Njihov znaaj se smanjio u

zemljama gde su njihovu ulogu preuzele hriansko-demoktratske stranke. Pre uvoenja

opteg birakog prava Konzervativci su bili jaki u Velikoj Britaniji, Norvekoj i

vedskoj. Populisti su jednim delom oslabili desni centar.

Verska dimenzija obuhvata razlike izmeu verskih i sekularizovanih stranaka.

Ove razlike Lajphart belei u polovini od 36 zemalja. On pie: U dvanaest zemalja koje

su najveim delom katolike i/ili protestantske, postoje, ili su dugo postojale, mnoge

stranke koje se izriito nazivaju hrianskim: Belgija, Kostarika, Danska, Finska,

Nemaka, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveka, vedska, vajcarska i Venecuela10.

Hriansko-demokratske stranke nastale su u 19. veku u religijski izmeanim

zemljama poput Nemake, Holandije i vajcarske, kao protivtea protestanskom

9 Bajme: Najjaa liberalna snaga nije sluajno nastala u Maarskoj, gde je privatna privreda

uznapredovala ve u kasnom socijalizmu., isto, str. 67 10

Lajphart, isto, str. 128

liberalizmu, a u Belgiji i Luksemburgu kao homogenim katolikim zemljama, kao

protivtea razvoju laike drave. I ova dimenzija je, kao i drutveno-ekonomska,

postepeno gubila posle drugog svetskog rata. Tako je, na primer, Hriansko-

demokratska unija u posleratnoj Nemakoj osnovana kao zajednika stranka katolika i

protestanata11. Odreeni broj pitanja, uglavnom etike prirode, ostao je da deli verske i

sekularne stranke. To su pitanja porodice, odnosno, razvoda braka, prava

homoseksualaca, kontrola raanja i abortus, pornografija i slino.

Kod kulturno-etnike dimenzije, Lajphart uvodi u raspravu i etiri izvora

drutvenih rascepa i njihovih uticaja na stranake sisteme, koju su jo 1967. utemeljili

Sejmur Martin Lipset i Stajn Rokan. Re je o drutveno-ekonomskom, kulturno-

etnikom, ruralno-zemljoradnikom i urbano-industrijskom rascepu. Govorei o

partijama u Americi, Lajphart ukazuje kako: Nijedna amerika stranka nema iskljuivo

etniku bazu, ali demokrate su uvek vie bile predstavnik i osetljivije na interese etnikih

i rasnih manjina nego republikanci, i kada su afirmativna akcija i drugi programi za

manjine postali kontroverzni, demokrate su ih podravale, dok su im se republikanci

protivili12. Danas, republikanci, izmeu ostalog, iznose i argumente da je prvi put u

istoriju SAD jedan afro-amerikanac (Kolin Pauel) postao dravni sekretar a potom jo

jedan (Kondoliza Rajs) u vreme republikanca Dorda Bua, mlaeg.

Urbano-ruralna dimenzija (razlika) karakterie sva demokratska drutva.

Karakteristian primer je da su u vedskoj, Norvekoj i Finskoj, zemljoradnike

(agrarne) stranke izmeu 1957. i 1965. promenile naziv i postale stranke centra.

Agrarne stranke su na opte iznenaenje opstale i u industrijskom drutvu, pre

svega u skandinavskim zemljama, izmeu ostalog, jer su spretno prihvatile nove

programske take kao to je ekologija. Na promene u urbano-ruralnim dimenzijama

odrazio se porast broja stanovnika koji ivi u gradovima. Taj trend se nastavlja. Prema

izvetaju UN, do 2007. pola sveta ivee u gradovima to e biti veliki skok sa 30 odsto

koliko je 1950. godine ivelo u gradovima13.

11

Lajphart: U Holandiji su katolika stranka i dve glavne protestantske stranke predstavile zajedniku listu na izborima 1977, spojivi se vrlo brzo u jedinstvenu stranaku organizaciju, isto, str. 129 12

Lajphart, isto, str. 131 13

Oko 3,2 milijarde ljudi ivi u gradovima, a do 2030. broj e porasti na pet milijardi - to je 61 odsto svetske populacije od 6,5 milijardi ljudi, navodi se u izvetaju Komisije UN za populaciju i razvoj. U izvetaju se navodi i da broj velikih gradskih oblasti takoe raste. Dvadeset gradova sada ima 10 miliona

Dimenzija podrke reimu, obuhvata period kada su se velike komunistike

stranke u Francuskoj, Italiji, Finskoj, Portugaliji, Grkoj, Indiji i Japanu, protivile reimu.

Nakon Evrokomunizma uoene su znaajne promene ovih stranaka u prihvatanju

demokratskih vrednosti i principa. Dimenzija spoljne politike, obuhvatala je raniji

prosovjetski stav komunistikih stranaka i protivljenje NATO-u, kasnije protivljenje

lanstvu u Evropskoj uniji u Britaniji, Danskoj, Francuskoj, Irskoj i na Malti.

Materijalistika, naspram postmaterijalistike dimenzije, vezuje se za Ronalda

Inglharta a tie se pitanja participativne demokratije i zatite ivotne sredine. Tipian

produkt ove dimenzije su zelene stranke.

Zeleni su svojim uspehom 1980-ih otvorili jedno novo poglavlje u teoriji

stranaka. Doveli su u pitanje Rokkan-Lipstovu pretpostavku o zamrznutim partijskim

sistemima proizalim iz drutvenih rascepa. Njihov uspeh je tumaen uticajem razliitih

faktora: od rasta postmaterijalistikih vrednosti (Inglehart) do inflacije, izbornog prava i

federalizma. U Belgiji, Francuskoj i Luksemburgu zeleni su dospeli do dvocifrenih

brojeva. U Francuskoj, Finskoj, Nemakoj, vedskoj i Austriji su se stabilizovali, u

proseku izmeu pet i sedam posto. Negde je njihov uspon bio spreen vetim

prihvatanjem ekolokih programa od strane etabliranih stranaka (Danska i Norveka).

Najvei uspeh zeleni su ipak zabeleili u Nemakoj. Nemaki zeleni se pokazuju kao

pragmatini koalicioni partneri u vladi sa rederovim Socijaldemokratama od 1998.

Unutar zelenih postoji realistiko krilo (Joka Fier) i fundamentalistiko krilo. Mnogi

zeleni u Nemakoj su imali problema da prihvate vojno uee njihove zemlje u

Kosovskom konfliktu 1999. i u Avganistanu. To je u suprotnosti sa njihovim

idealistikim i pacifikim opredeljenjem.

Kada je re o vezi ovih dimenzija sa efektivnim brojem politikih partija, Lajphart

navodi dva razloga. Postojanje nekoliko dimenzija drutvenih konflikta podrazumeva i

potrebu postojanja stranaka koje bi ih izrazile, osim ako se ovi konflikti ne podudaraju.

Drugo, dimenzije koje se odnose na stavove definisane su prema razlikama izmeu

stanovnika, u poreenju sa etiri 1975. godine - Tokio, Njujork, angaj i Meksiko siti, i dva 1950. godine - Njujork-Njuark i Tokio. Pet gradova sa najveim brojem stanovnika danas su Tokio sa 35,3 miliona ljudi, Mekiko siti sa 19,2 miliona, Njujork-Njuark sa 18,5, i Bombaj i Sao Paolo sa po 18,3 miliona stanovnika.

Do 2015. godine pet najveih gradova bie Tokio sa 36,2 miliona stanovnika, Bombaj sa 22,6 miliona, Delhi sa 20,9 miliona, Meksiko siti sa 20,6 miliona i Sao Paolo sa 20 miliona stanovnika. Prema Danas, 18.02.2005.

stranaka a ne unutar njih. U skladu sa svojim preferiranjem multipartizma, Lajphart

naglaava da dvopartizam ne moe lako apsorbovati onoliko dimenzija kao

viepartizam14.

Pojedine partije se ne uklapaju u postojee dimenzije i zato ih posebno navodimo.

Regionalnim strankama ila je na ruku regionalizacija i reetnizacija. U Belgiji se

ceo partijski sistem raspao na etnike grane. Hriansko-socijalna unija (HSU) je opstala

jer je nala meru u odnosima sa Hriansko-demokratskom unijom (HDU). U Zapadnoj

Evropi je najjae regionalizovan partijski sistem panije. Ove procese Bajme opisuje

sledeim reima: Procesi europeizacije i regionalizacije ine se meusobno

suprostavljenima, a ipak deluju kao komunikacijske cevice. Pod krilaticom Europa

regija regionalne su se stranke, mimo nacionalnih drava, domogle predstavnitava u

institucijama Evropske unije i pokrenule viestruko uinkovit teritorijalni lobizam.

Administrativno preplitanje politike u zajednikoj igri s regionalnim strankama slui kao

poluga za iskoriavanje Europske unije od strane regija, s jedne strane, ali i usaivanje

europske svijesti i u marginalnim regijama, s druge strane15.

Britanija je prema izbornom zakonu podeljena na tano 630 jednomandatnih

izbornih jedinica. Konzervativci su na jugu Engleske a Laburisti na severu. Liberali su

raspreni i nisu skoncentrisani i zato sa skoro etvrtinom nacionalnih glasova (ponekad)

jedva dobijaju mesta u parlamentu. Regionalne partije dobijaju proporcionalno vie mesta

nego Liberali ali i dalje u manjem procentu u odnosu na glasove16. I u Nemakoj postoji

geografska podela meu vodeim partijama. Socijaldemokrate dominiraju na severu a

Hrianske demokrate na jugu, od toga HSU (Hriansko-socijalna unija) u Bavarskoj a

HDU (Hriansko-demokratska unija) u preostalom delu Nemake. Britanija, Italija,

panija i Kanada imaju separatistike partije.

Desne ekstermistike stranke (radikali i desni populisti) u poetku su izgledali

kao single issue party (jednoproblemska stranka), nastala u protivstavu prema

nastupajuem drutvu multikulturalizma, imigracionoj politici i poveavanju broja

14

Prema Lajphartu, Rein Tagapera i Bernard Gofman (1985) predloili su da se odnos izmeu efektivnog broja stranaka (N) i broja dimenzija (I) moe iskazati kao N = I + 1. ...broj dimezija ne predstavlja institucionalnu varijablu i stoga se ne koristi kao jedna od komponenti ukupne dimenzije izvrna vlast-stranke, isto, str. 134 15

Bajme, isto, str. 67 16

Klingemann Hans-Dieter, Richard I. Hofferbert, and Ian Budge, Parties, Policies, and Democracy, str.

57

stranaca u stanovnitvu. I levi centar i desni centar u Evropi se suoavaju sa izazovima

populistikih tendencija koje dolaze sa krajnje desnice, koja esto trai nie poreze,

drastino kresanje socijalnog budeta i protivljenje imigracionoj politici. Neretko,

ultradesni nacionalisti pokazuju i neofaistike elemente u svojim nastupima i delovanju.

Meu njima je Liga za sever (Northern League) u Italiji (Umberto Bosi), Slobodarska

partija (ili partija slobode, Freedom Party), Jorg Haider u Austriji, koji je osvojio

etvrtinu glasova krajem 90-ih i Nacionalni front (Front National) Le Pena u Francuskoj.

Deo tumaenja njihovog uspeha proizilazi iz propasti ideologije i pokuaja da se to

kompenzuje, kao i rastuom nezaposlenou koja im je ila na ruku. Ali su i globalizacija

i evropeizacija mobilisali statusne strahove koji su se odrazili na nacionalnoj osnovi.

Meutim, njihov uspon, kao to je ulazak austrijske Slobodarske stranke (FPO) u

vladajuu koaliciju, ili Le Penov ulazak u drugi krug predsednikih izbora u Francuskoj,

izazvao je zabrinutost u zemljama zapadne Evrope. Ekstremistiki pokreti i partije i dalje

postoje, ali su ipak relativno slabi, makar na Zapadu. Najsnanije su Partija slobode

Jegora Hajdera u Austriji, sa 27% glasaa, i Nacionalni front an-Mari le Pena u

Francuskoj koga podrava 15% birakog tela.

Programska saradnja partija na evropskom nivou

Politike partije imaju centralnu ulogu u savremenoj Evropskoj politici. Pojam

Evropa je postao prilino rastegljiv. Mnogi sebe vide kao deo nje, ali su jo uvek mnogi

formalno i izvan nje. Politike partije su istovremeno i subjekti i objekti promena koje su

uslovljene procesom evropskih integracija. Za drave koje postaju lanovi evropske

unije, partije su imale aktivnu ulogu, ali se i same menjaju na tom putu17

. Dok su stare

lanice kreirale evropsku politiku (policy i policies), nove lanice su u poziciji da je

inkorporiraju u svoj pravni i politiki sistem18.

Procesi evropskih integracija neminovno utiu i na nacionalne politike partije i

partijski sistem i to na etiri nivoa: na nivou politikog sistema, na nivou partijskog

17

Slavia Orlovi,(2007), Evropeizacija partija i partijskog sistema Srbiji, str. 1 18

Danica Fink-Hafner and Alenka Kraovec, Europeanisation of the Slovenian party system from marginal European impacts to the domestification of EU policy issues?, Politics in Central Europe 2 (June,

2006), p. 5

sistema, na nivou partija i na unutranje odnose u partijama. Ovi uticaji mogu biti

neposredni i posredni. Direktne ili neposredne posledice su debata, podele i sama

tematizacija i problematizacija evropskih pitanja (issue dimensions). Indirektna posledica

dolazi usled neophodnosti adaptacije, ime se redukuje stepen uticaja i kontrole

nacionalnih aktera. Prvi korak je transnacionalna partijska saradnja, pre svega u okviru

partijskih porodica slinog programskog spektra, izvan i unutar evropskog parlamenta.

To su evropske federacije partija i parlamentarne grupe u okviru Evropskog parlamenta

(cross-national alliances in and outside the EU institutions). Prouavanje ove materije

zahteva elemente meunarodnih odnosa, uporedne politike i domaeg politikog sistema.

ta je Evropska unija? Evropska unija se moe opisati kao zajednica drava,

koja poput unitarnih drava ima jedinstvenu valutu za 12 zemalja, poput federacija i

eventualno konfederacija ima carinsku uniju i zajedniko trite, poput konfederacija,

unutar Unije jo uvek daleko vaniju ulogu imaju nacionalne vlade od centralnih organa

u Briselu, posebno u pitanjima kao to su porezi, unutranji i spoljni poslovi i odbrana19.

EU nema ustav (samo nacrt ustava), ve niz meudravnih ugovora. Ugovor o Uniji

predstavlja jedan dokument od 86.000 stranica ukupno vaee regulative.

Grupacije partija u Evropskom parlamentu. Integracioni procesi u okviru

Evropske unije od poetka su praeni adekvatnom saradnom nacionalnih stranaka.

Glavna taka i glavni stoer te saradnje bio je i ostao Evropski parlament. Jo kao

Skuptina Evropske zajednice za ugalj i elik, on se podelio prema frakcijama i naglasio

svoju ulogu kao politikog predstavnika EZ. Programski srodne stranke stvorile su najpre

1974. Savez socijaldemokratskih stranaka EZ, a zatim 1976. Evropsku narodnu stranku,

koja je proistekla iz Evropske unije demohriana (EUDH-1965-1998) i Federaciju

liberalnih i demokratskih stranaka EZ. Sa prvim izborima za Evropski parlament 1979.,

javila se potreba da izbore i izborne programske platforme pripreme prekogranine

organizacione strukture. Ovo je jedan od naina nastanka i nacionalnih partija prema

Morisu Divereu.

Poslanici u EP se grupiu prema politikim gleditima, a ne prema nacionalnoj

pripadnosti. Zbog naina glasanja u EP, stranke su prinuene na velike koalicije (nema

19

Vidi, Miroslav Prokopijevi, Evropska unija, uvod, str. 33

podele na vladajue i opozicione). Proporcija ena i mukaraca je u porastu. Trenutno

oko jedne treine poslanika su ene.

Ugovor iz Mastrihta (1993) jae naglaava ulogu stranaka na evropskom nivou

kao bitan faktor integracije (l. 191 UoEZ). Ovaj lan nije razjasnio kriterijume

priznavanja i finansiranja evropskih stranaka. Postojalo je horizontalno subvencioniranje.

Na inicijativu EP ugovor iz Nice dopunjava ovaj lan koji se odnosi na stranke,

utvrujui kriterijume za njihovo priznavanje, kao i odredbe i njihovom finansiranju. Da

bi odreena stranka imala status evropske (u smislu l. 191. UoEZ) odluujui su

sledei kriterijumi i pokazatelji: prvo, bavljenje te stranke evropskim temama, s tim, to

proevropski stav ne mora biti dokazivan, drugo, ta stranka u evropskom parlamentu mora

osnovati frakciju (grupu) ili pokazati nameru za njeno formiranje, odnosno, da uestvuje

u nekoj od frakcija. Rukovodstvo stranke mora biti izabrano demokratski a stranka mora

da usvoji naela demokratije sadrana u Ugovoru EU, da se pridrava osnovnih prava i

potuje pravnu dravu20. Odobravanje finansiranja od strane EU ograniava se samo na

one stranke koje su zastupljene u EP ili u vie drava lanica, odnosno, da jedna stranka

bude preko evropski, regionalno, ili nacionalno izabranih predstavnika zastupljena u

najmanje pet drava lanica ili da je na izborima 1999. u pet drava lanica osvojila

najmanje 5 posto glasova. lanovi pojedinih stranaka su osim u EP zastupljeni i u

skuptinama NATO, ZEU (Zapadno evropske unije), Saveta Evrope i OEBS-a, kao i u

Komitetu regiona.

Odluujue za rad lanova EP (MEP) je sastav prema multinacionalnim

frakcijama, jer je obrazovanje ovih grupa preduslov za korienje znaajnih

parlamentarnih prava, kao to su utvrivanje vremena koje govornicima stoji na

raspolaganju, broja izvestilaca, predstavnika u upravama odbora, minimalan broj glasova

za formiranje anketnih odbora, broj kancelarija i osoblja u sekretarijatima. Otuda je

podsticaj za osnivanje nacionalnih grupa znatno ogranien u odnosu na razloge za

osnovanje programski irih grupacija. Od 1999. je prvi put ukinuto obrazovanje frakcije

(grupacije) iz jedne drave-lanice. Organizacionu osnovu frakcije ine evropske stranke.

Konferencija predsednika frakcija utvruje raspored sedenja, zakonodavni plan, kao i

zadatke odbora, sastavlja dnevni red plenarnog zasedanja i sl. Zasedanja frakcija se, po

20

Videti u: Evropa od A do , str. 122

pravilu, odravaju meseno pre zasedanja komiteta, kao i za vreme plenarne nedelje, po

potrebi.

Panevropske politike grupacije u Evropskom parlamentu korespondiraju sa

partijskim porodicama. Evropske grupe partija su kiobranske organizacije (umbrella

bodis) koje programski povezuju nacionalne partije. Na izborima za EP dominiraju

domaa nacionalna pitanja. Izbori u polovini mandata nacionalnih vlada imaju dimenzije

testiranja njihovog poverenja. EP umnogome funkcionie du partijskih linija, slino

nacionalnim parlamentima u evropskim zemljama. lanovi EP su u okviru svojih

partijskih porodica povezani u grupacije nacionalnih partija (britanski Laburisti, francuski

Socijalisti). Glasanje u okviru svoje grupacije je solidno: Ove grupe su neto manje

kohenzivne nego u nacionalnim parlamentima, ali kohenzivnije nego u Amerikom

Kongresu21. Ako nacionalna grupa odlui da glasa drugaije, grupa u EP nema naina

niti moe da promeni stav.

Partijske grupe u Evropskom parlamentu su rezultat neposrednih izbora u

dravama lanicama Evropske unije. Poslanici EP su organizovani u osam poslanikih

grupa prema politikim orijentacijama a ne prema nacionalnim dravama22. To su:

Evropska narodna partija/Evropske demokrate, Partija evropskih socijalista, Grupa

evropskih liberala, demokrata i reformista, Unija za Evropu nacija, Zeleni/Evropski

slobodni savez, Ujedinjena evropska levica/Severna levica zelenih,

Nezavisni/Demokratska grupa, Grupa identiteta, tradicije i suvereniteta, i poslanici koji

ne pripadaju ni jednoj grupaciji. Svaka od ovih grupa se brine o svojoj meunarodnoj

organizaciji imenujui predsedavajueg (ili dva kopredsedavajua u nekim grupama),

biro i sekretarijat. Za formiranje grupe neophodno je 20 poslanika EP i najmanje jedna

petina drava-lanica mora biti zastupljena u njoj. lanovi ne mogu istovremeno biti

zastupljeni u vie od jedne grupacije. Poslanici koji ne pripadaju ni jednoj grupaciji su

takozvani nezavisni poslanici.

Evropska narodna partija/Evropske demokrate (European Peoples

Party/European Demokrats, EPP/ED)23

. EPP-ED grupa postoji od juna 1953. godine i

21

Simon Hix, Amie Kreppel, and Abdul Noury, (2003), The Party System in the European Parliament:

Collusive or Competitive?, Journal of Common Market Studies, vol. 41, no. 2, pp. 317-318 22

Videti u: Alan J. Day (2000), Directory of European Union Political Parties, str. 232-236

23 Evropska narodna partija (European Peoples Party/European Democrats, EPP/ED),

sve do 1979. se zvala Hriansko demokratska grupa. Izvorne Hrianske demokrate su

poslednjih godina u istoj grupaciji sa ostalim partijama desnog centra, kao to su

Britanski i skandinavski konzervativci i Forza Italia. Od izbora za Evropski parlament

1999. postala je najvea u EP put nakon 1975. godine. Ovu grupaciju predstavlja preko

trideset partija i pokreta iz svake zemlje EU. EPP-ED je sa 277 lanova najbrojnija grupa

koja predstavlja 37% ukupnih lanova EP. Grupa okuplja Hrianske demokrate,

Konzervativce i ostale partije centra i desnog centra.

Partija evropskih socijalista (Party of European Socialists, PES)24

. Ova grupa

postoji od 1953. godine i bila je poznata kao Socijalistika grupa sve do formiranja PES-a

1993. kao supranacionalne grupacije evropskih partija lanica Socijalistike

internacionale. Socijalisti su bili najvea grupa u Evropskom parlamentu od prvih

neposrednih izbora 1979. sve do 1999., kada su britanski Laburisti doiveli veliki

neuspeh (od 62 na 29 predstavnika). O snazi ove partije slikovito govori primer da je

2003. u 13 od 15 lanica EU na elu vlade bio neko iz partija ove grupacije. Nakon

izbora 2004., PES ima 218 predstavnika i ini drugu najveu politiku snagu u EP.

Grupa evropskih liberala, demokrata i reformista (European Liberal, Democratic

and Reformist Group, ELDR)25

. ELDR grupa postoji od juna 1953. kao Liberalna grupa,

koja u novembru 1976. postaje Liberalna i Demokratska grupa, a 1986. ELDR grupa. To

je trea najvea grupa u Evropskom parlamentu. Od juna 2004. dve politike grupacije

ELDR i Partija evropskih demokrata (European Democrat Party, EDP) su se ujedinile u

istu politiku grupaciju u Evropskom parlamentu pod nazivom Savez liberala i demokrata

za Evropu (Alliance of Liberals and Democrats for Europe, ALDE)26

. ALDE grupa ima

105 poslanika iz 22 drave-lanice. U ovu grupaciju ukljuene su 33 nacionalne stranke.

Unija za Evropu nacija (Union for a Europe of Nations, UEN)27

broji 44 lana u

EP. Zeleni/Evropski slobodni savez (Greens/ European Free Alliance, G/EFA)28

su kao

grupa osnovani u Evropskom parlamentu nakon izbora 1989. Ova grupacija broji 42

http://www.epp-ed.eu 24

Partija evropskih socijalista (Party of European Socialists, PES), http://www.socialistgroup.eu 25

Grupa evropskih liberala, demokrata i reformista (European Liberal, Democratic and Reformist Group,

ELDR), http://www.eldr.org 26

Savez liberala i demokrata za Evropu (Alliance of Liberals and Democrats for Europe, ALDE),

http://www.alde.eu/ 27

Unija za Evropu nacija (Union for a Europe of Nations, UEN), http://www.uengroup.org/ 28

Zeleni/Evropski slobodni savez (Greens/ European Free Alliance, G/EFA), http://www.greens-efa.org

poslanika. Ujedinjena evropska levica/Severna levica zelenih (European United

Left/Nordic Green Left, EUL/NGL)29

ima 41 poslanika. U njoj su i etiri partije

pridruene lanice, od kojih tri za sada nisu predstavljene u EP (Socialist Left Party (SV)

iz Norveke, Parti du Travail iz vajcarske i La Gauche/Di Lnk iz Luksemburga). U

junu 2004., na izborima za EP, skoro 9 miliona ljudi je glasalo za ovu partiju.

Nezavisni/Demokratska grupa (Independence/Democracy Group)30

broji 24 lana. Grupa

identiteta, tradicije i suverenitata (Identity, Tradition and Sovereignty Group) ima 21

lana. Trinaest lanova EP ne pripadaju ni jednoj grupaciji.

Grupacije partija nu Evropskom parlamentu po broju predstavnika Evropska narodna partija/Evropske demokrate 277 Partija evropskih socijalista 218 Grupa evropskih liberala, demokrata i reformista 105 Unija za Evropu nacija 44 Zeleni/Evropski slobodni savez 42 Ujedinjena evropska levica/Severna levica zelenih 41 Nezavisni/Demokratska grupa 24 Grupa identiteta, tradicije i suvereniteta 21 Ne pripada ni jednoj grupaciji 13 UKUPNO 785 Izvor: http://www.europarl.europa.eu/members/expert/politicalBodies.do?language=en (April 2007.)

Evropske federacije partija. Sa napretkom evropskih integracionih procesa i

irenjem na sve vie oblasti javnog ivota, razvili su se transnacionalni stranaki savezi.

Evropske stranke su organizacije nastale spajanjem nacionalnih stranaka srodnih

programskih sadraja i usmerenja. One postoje paralelno sa nacionalnim nivoom,

potujui autonomiju stranaka-lanica. etiri velike evropske stranke (ENS-DH, PES,

ELDR i EFZS) imaju sline organizacione strukture: kongres, upravu, izvrni odbor,

sekretarijat i (sa izuzetkom EFZS) sastanak stranakih lidera. Rad ovih tela se kombinuje

i dopunjava raznim formalnim i neformalnim komisijama, stranakim savetom,

tematskim radnim grupama i omladinskim organizacijama. Najvii organ je kongres koji

utvruje politiku i statut stranke, sastavlja izborni program i bira upravu. Kongres zaseda

jednom godinje (ELDR) svake druge godine (PES) ili svake tree godine (ENS, EFZS).

29

Ujedinjena evropska levica/Sverna levica zelenih (European United Left/Nordic Green Left, EUL/NGL),

http://www.guengl.org; Videti i Confederal Group of the European United Left - Nordic Green Left,

http://www.guengl.eu/showPage.jsp 30

Nezavisni/Demokratska grupa (Independence/Democracy Group), http://indemgroup.org/

Kongres se sastoji iz uprave i odreenog broja delegata prema rezultatima evropskih

izbora (ELDR i EFZS), odnosno, prema jaini odnosne frakcije u EP (ENS-DH, PES), pri

emu PES posebno uzima u obzir veliinu odreene drave-lanice. U upravi su

zastupljeni predstavnici svih stranaka lanica, dok u PES svaka stranka daje dva lana.

Odluke unutar stranaka se usvajaju razliito. Kod ENS-DH i ELDR se glasanje obavlja

prostom veinom, to znai pedeset posto plus jedan glas. Za kvorum je kod ENS-DH

veina sa pravom glasa, a kod ELDR-a najmanje jedna treina svih sa pravom glasa. Kod

EFZS je potrebna dvotreinska veina (bez minimalnog kvoruma). Kod PES je glasanje

diferencirano - organizaciona i administrativna pitanja podleu prostoj veini, dok se

politike odluke donose jednoglasno. Izmeu dva kongresa, uprava sprovodi njihove

odluke i odreuje njihove smernice. Iz uprava proizilazi predsednitvo koje zastupa

stranke u spoljnim odnosima. Sve znaajniju ulogu ima konferencija efova stranaka i

vlada (ENS-DH, PES, ELDR), kao i sastanci pojedinih ministara. Evrostranke,

uglavnom, razlikuju punopravno lanstvo (full memeber), status pridruenog lana

(associate members) i status posmatraa (observer).

Evrpska narodna stranka-Demohriani (ENS-DH)31 je osnovana 29. aprila 1976.

godine kao Evropska narodna stranka u Briselu, kao udruenje dvanaest stranaka iz

sedam drava lanica EZ. Punopravni lanovi su iskljuivo stranke iz drava lanica EU.

Ova organizacija, za razliku od drugih slinih, poznaje i individualno lanstvo. Osnovne

zajednike vrednosti ENS-DH su vrednosti slobode, odgovornosti i nepovredivosti

ljudskog dostojanstva, pristekle iz hrianskog poimanja oveka i drutva.

Partija evropskih socijalista (PES)32

je prizala od saveza socijaldemokratskih i

socijalistikih partija (osnovanog 1974.), da bi se 1992. konstituisala Partija evropskih

socijalista (PES). Nju ine nemake socijaldemokrate, francuski socijalisti i britanski

laburisti. Ova partija stavlja akcenat na socijalnu i politiku ravnopravnost, borbu protiv

nezaposlenosti i produbljivanje evropske politike u oblasti zapoljavanja. PES grupa ima

33 punopravna lana iz 27 drava-lanica, pet pridruenih lanova i pet posmatraa. Od

prvih neposrednih izbora za EP 1979. do 1999. PES je bio najbrojnija grupa.

31

Evrpska narodna stranka- Demohriani (ENS-DH), http://www.epp.eu 32

Partija evropskih socijalista (PES) http://www.pes.org

Evropski liberali, demokrate i reformska stranka (ELDR)33

. U martu 1976.

godine, osnovana je Federacija liberalnih i demokratskih stranaka u Evropskoj zajednici,

koja je u decembru 1993. preimenovana i ELDR. lanovi ove partije mogu postati

stranke kako iz drava lanica EU, tako iz onih koje su van nje. U svojim programskim

stavovima naglaavaju mehanizme trine konkurencije, kao i stvaranje demokratski

kontrolisanog zakonodavstva u oblastima azila i imigracije.

Evropska federacija zelenih stranaka (EFZS)34

je nastala juna 1993. godine iz

Koordinacije evropskih zelenih i za razliku od drugih stranakih udruenja predstavlja

panevropski savez.

Demokratska stranka naroda Evrope Slobodna Evropska alijansa (DSNE-

SEA)35

, osnovana je 1994. i u EP nema frakcije koja je sa njom neposredno povezana. U

njoj deluju regionalno znaajne stranke, kao to su kotska nacionalna stranka i Belgijska

narodna unija. Ova stranka slui uglavnom kao prihvat za stranke koje na osnovu veliine

teritorije koju predstavljaju, izborima za EP ne bi mogle biti birane neposredno.

Ulogu evropskih stranaka slikovito opisuju Andreas Maurer i Jirgen Mitag:

Formiranje federacija stranaka kao snanih, transnacionalnih aktera u procesu

integracije i stvaranje jednog evropskog stranakog sistema dodatno je oteano zbog

nekoliko faktora: evropske stranke ne igraju znaajnu ulogu prilikom dodele bitnih

funkcija u EU, niti prilikom postavljenja kandidatkinja i kandidata za izbore u EP.

Koncepcija i operativno sprovoenje predizbornih kampanja za evropske izbore i dalje

spadaju u domen nacionalnih stranaka36.

Ova vrsta lanstva ne korespondira u potpunosti sa programskim sadrajima ovih

partija ili njihovom percepcijom u birakom telu37. Novi odnosi sa evropskim

federacijama partija dovode ih u privilegovanu poziciju u odnosu na rivalske partije u

svojim zemljama sa stanovita dobijanja evropske legitimacije i u pogledu poveanja

mogunosti daljeg lobiranja. Evropartije, mogu predstavljati krucijalne mehanizme

33

Evropski liberali, demokrate i reformska stranka (ELDR), http://www.eldr.org 34

Evropska federacija zelenih stranaka (EFZS), http://www.europeangreens.org 35

Demokratska stranka naroda Evrope Slobodna Evropska alijansa (DSNE-SEA), http://www.uengroup.org/ 36

Andreas Maurer/Jirgen Mitag, u: Evropa od A do , str. 125 37

Vladimir Goati, Partijske borbe u Srbiji u postpetooktobarskom razdoblju, Institut drutvenih nauka i Fredrich Ebert Stiftung, Beograd, 2006., str. 48

programske i vrednosne standardizacije.38

Njihova vana uloga jeste objanjavanje

znaaja i neophodnosti sprovoenja reformi u drutvu koje pretenduje da postane lanica

Unije u cilju preklapanja demokratizacije i eropeizacije39

.

Tipologija stranakih porodica, osim pripadanja stranaka nadnacionalnim

federacijama, temelji se i na genezi iz drutvenih sukoba i politikim orijentacijama

stranaka (Bajme).

Zakljuak

Politike partije, koristei ove kanale saradnje mogu dati veliki doprinos u

premoavanju jaza koji postoji izmeu politikih kriterijuma EU i nacionalnog

politikog konteksta. Proces demokratske tranzicije i konsolidacije, kao i proces

evropskih integracija, zahtevaju prolazak kroz nekoliko faza ili stepenika ka konanoj

destinaciji prijemu u EU. Politike partije imaju znaajnu ulogu u svim fazama ovog

procesa. Za zemlje koje su na putu pridruivanja, nakon nekoliko proirenja EU nije vie

isti entitet. To nije samo zajedniko trite ve i projekat drutva.

lanstvo naih partija u evropskim federacijama partija znai prepoznavanje

evropskih snaga koje mogu da povuku napred u procesu pridruivanja EU. Ove partije

mogu dati dvostruki doprinos procesima evropeizacije. Sa jedne strane, irenjem

evropskih vrednosti i ideja u svojoj zemlji, a sa druge strane, otvarajui vrata Evropske

unije preko svojih prijatelja u Evropi kao jo jedan link i jaka institucionalna veza

saradnje i partnerstva. Dobro je imati uz sebe jednu tako monu politiku grupaciju i

porodicu. Krug monih evropskih lidera sa kojima se ostvaruju kontakti na sastancima

ovih organizacija, koji su na elu vlada u dravama-lanicama mogu predstavljati

znaajne lobistike kanale40.

lanstvom u evropskom federacijama, nae partije deluju u jo jednoj areni.

Preko evropskih partijskih porodica, politike partije vie ne deluju samo u okviru svojih

38

Paul G. Lewis, Zdenka Mansfeldova: Those European party federations, the Europarties, are the most crutial vehicles of standardization, The European Unuion and Party Politics in Central and Eastern Europe, (ed. Paul G. Lewis, Zdenka Mansfeldova, Palgrave Macmillan), 2006., str. 263 39

ire u: Slavia Orlovi,(2007), Evropeizacija partija i partijskog sistema Srbije 40

Zsolt Enyedi and Paula Lewis: Partije unutar federacija mogu koristiti svoj uticaj da pomognu lanicama saveza u domaim arenama... lanstvo u evropskim federacijama partija i frakcijama u Evropskom parlamentu je pomoglo bliu saradnju partija u nekim zemljama, The Impact of the European Union on Party Politics in Central and Eastern Europe, u: The European Unuion and Party Politics in

Central and Eastern Europe, str. 238

drava ve i iznad nje. lanstvo u istim evropskim federacijama navodi partije na bliu

saradnju u svojoj zemlji. To je moda sluaj sa DSS i G17 plus. Takoe, evropska pitanja

teraju partije da se diferenciraju svojim stavovima prema EU.

Kako stoji u lanu 191. Ugovora o EU, stranke su bitan faktor integracije. Dok

razvoj evropskih stranaka prati razvoj evropske unije, ovde saradnja stranaka u

evropskim okvirima ide ispred i trasira put procesima evropskih integracija. Njihova

uloga i uticaj ne treba se precenjivati ali se ne sme vie ni potcenjivati.

DODATAK:

Partije Zapadnog Balkana lanice Evropskih federacija partija

EPP European People's Party

Member parties

Slovenia

Slovenska demokratska stranka (SDS) (Slovenian Democratic Party),

Nova Slovenija Kranska ljudska stranka (NSi) (New Slovenia) Slovenska ljudska stranka (SLS) (Slovenian People's Party)

Associate members

Croatia

Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) (Croatian Democratic Union)

Serbia

(DSS) (Democratic Party of Serbia) 17+ (G17 Plus)

Observers

Bosnia-Herzegovina

Stranka demokratske akcije (SDA) (Party of Democratic Action)

Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZBiH) (The Croatian

Democratic Union of Bosnia and Herzegovina)

Partija demokratskog progresa RS (PDP) (Party of Democratic Progress)

Croatia

Demokratski centar (DC) (Democratic Center)

Hrvatska seljaka stranka (HSS) (Croatian Peasant Party)

Republic of Macedonia - FYROM

VMRO-DPMNE

PES Party of European Socialists

Member Parties

Slovenia Social Democrats

Associate member parties

Croatia: Socijaldemokratska Partija Hrvatske (SDP)

Republic of Macedonia: / Socijaldemokratski Sojuz na Makedonija (SDSM)

Observer parties

Bosnia and Herzegovina: Socijaldemokratska Partija BiH

Serbia: Demokratska stranka (DS)

ELDR European Liberal Democrat and Reform Party

Member Parties

Bosnia-Herzegovina

Liberal Democratic Party (Liberalno Demokratska Stranka)

Croatia

Croatian People's Party-Liberal Democrats (Hrvatska Narodna Stranka - Liberalni

Demokrati)

Croatian Social Liberal Party (Hrvatska socijalno liberalna stranka)

Istrian Democratic Assembly (Istarski demokratski sabor/Dieta Democratica Istriana)

Republic of Macedonia

Liberal Party of Macedonia (Liberalna Partija na Makedonija)

Liberal Democratic Party (Liberalno-Demokratska Partija)

Serbia

Liberals of Serbia (Liberali Srbije)

Liberal Party of Kosovo (Partia Liberale e Kosoves)

Slovenia

Liberal Democracy of Slovenia (Liberalna demokracija Slovenije)