Slavisa Orlovic - Izborni Sistem i Institucionalni Dizajn

8/12/2019 Slavisa Orlovic - Izborni Sistem i Institucionalni Dizajn

1/27

Slavia OrloviUniverzitet u Beogradu

Fakultet politikih nauka

Izborni sistem i institucionalni dizajn

Saetak:

Predmet ovog rada je dizajniranje izbornih sistema. U radu se obrauju pitanja zato je

vaan izborni sistem, ta sve utie na odabir izbornog sistema, kao i na ta sve utie izborni

sistem. Izborni sistemi su, uglavnom, stabilni i otporni na promene. Njihove izmene nisu ni

lake ni jednostavne i spadaju u red onih politikih institucija koje se u stabilnim

demokratijama menjaju vrlo retko i vrlo teko. U radu se bavimo izbornim reformama,

kako se i zato menja izborni sistem. Birai, obino, zahtevaju promenu izbonog sistema ako

je disproporcionalan, ili ako nije personalizovan izbor, odnosno, ako poslanici nisu

odgovorni biraima. Razliiti izborni sistemi su rezultat i razliitih okolnosti u kojima su

nastali. Oni mogu biti menjani: 1. zahtevima vladajue veine; 2. zahtevima i pritiscima

javnosti; i 3. zahtevima i pritiscima spolja, na primer EU. Izborni sistem moe biti menjan

dekretom egzekutive, izmenom zakona ili referendumom. U radu se navode razliiti

kriterijumi za vrednovanje izbornog sistema. Raspravlja se o emu je potrebno voditi rauna

prilikom optiranja ili promene izbornog sistema, ali i koji izborni sistem je optimalan za

podeljena drutva. Na kraju se razmatra ta nije u redu sa izbornim sistemom u Srbiji. Meu

posledicama izbornog sistema navode se: fragmentirani parlament, poluneposredni, ili

poluposredni izborni sistem sa listama koje su zatvorene za birae a otvorene za partije,

imperativni mandat i blanko ostavke, teritorijalna nereprezentativnost, pri emu 72 optine

nemaju predstavnike u parlamentu, a veina poslanika je iz Beograda ili Novog Sada, kao i

nizak nivo poverenja u partije i u parlament. Predlau se i naini otklanjanja manjkavostiizbornog sistema.

Kljune rei: I zborni dizajn, i zborna r eforma, vrednovanje izborni h sistema, manjkavosti

izbornog sistema u Srbij i

Ovaj tekst je rezultat rada na projektu Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu,

Evidencioni broj: 179076, rukovodilac projekta, Prof. dr Vesna Kneevi-Predi, koji se realizuje u okviruFakulteta politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, finansiran od strane Ministarstva nauke Republike Srbije, za period 2011-2014. godine.


2/27

Predmet ovog rada je dizajniranje izbornih sistema. Izborni sistem je skup pravila kojim se

odreuje kako se glasa i kako se glasovi biraa pretvaraju u poslanike mandate. Odabir

izbornog sistema je veoma vaan jer on nije samo tehniko pitanje, ve od toga umnogome

zavisi funkcionisanje politikog sistema. Po Arendu Lajphartu, izborni sistem je sutinski

element predstavnike demokratije.1 Izborni sistemi su jedan od kljunih momenata

oblikovanja politike prakse.Za Sartorija: Izborni sistemi ne samo da su najmanipulativniji

instrument politike, ve i oblikuju stranaki sistem i utiu na odreivanje predstavnitva.2

Izborni sistemi su onaj deo politikih nauka koji ima najvie empirijskih i egzaktnih

elemenata. Kod izbornih sistema, mogue je manipulisanje ciljevima i izgledima -

povlaivanje jednih a diskriminisanje drugih, favorizovanje jednih i defavorizovanje drugih

aktera.

Institucionalni i izborni dizajn

Ako zanemarimo injenicu da su jo od antike politiki teoretiari tragali i nudili

najbolja reenja ukljuujui izborne procedure, jedan od prvih koji u dvadesetom veku govori

o politikom ininjeringuje nesumljivo ovani Sartori, i to najpre 1968, a zatim i 1994.

godine.3Raspad totalitarnih i autoritarnih sistema od sredine sedamdesetih godina dvadesetog

veka, otvorio je prostor i stvorio potrebu za primenom znanja u dizaj niranju politikih

institucija. Kako s pravom primeuje Mirjana Kasapovi: Unato teorijskim poticajima,

institucionalni se dizajn vjerojatno ne bi razvijao tako brzo i ne bi poprimio takvo znaenje da

nije bilo snanih praktinih razloga i izazova.4Istovremeno, razvoj politikih nauka olakao

je primenu odreenih modela institucionalnog dizajna. Tome je doprineo i razvoj novog

institucionalizma, koji polazi od temeljne pretpostavke da demokratija ne zavisi samo od

ekonomskih i socijalnih uslova, nego i od dizajna politikih institucija.5 Izmeu

institucionalnog dizajna i institucionalnog ininjeringa moe se staviti znak jednakosti.Institucionalnim dizajnom bavio se znaajan broj veoma uglednih politikih naunika. Meu

1Lajphard Arendt, (1994), Electoral Systems and Party Systems, A study of twenty-seven democracies, 1945-

1990, Oxford University Press, (Edition, Comparative Europina Policy), str. 12Sartori, Sartori ovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, Filip Vinji, Beograd, str. 14

3Sartori, G. (1968) 'Political Development and Political Engineering' in J.D. Montgomery and A.O. Hirschman

(eds.) Public Policy, Vol. XVII,Cambridge, MA: Harvard University Press, pp. 261298; a kasnije u: Sartoriovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, Filip Vinji, Beograd4 Kasapovi, Mirjana, Institucionalni dizajn - najkonjunkturnija grana suvremene politike znanosti, Politika

misao, Vol XLI, (2004.), br. 1, str. 102114, str. 1095March, James O./ Olsen, Johan P. 1984.: The New Institutionalism: Organizational Factors in Political Life,

American Political Science Review, (78) 3: 734-749, str. 738


3/27

njima, uz Sartorija, treba pomenuti Arenda Lajpharta, Huana Linca, Donalda Horovica, Larija

Dajamonda, Klausa von Bejmea, Klausa Ofea, Endrju Rejnoldsa i Bena Rejlija. Meu njima

postoje brojne slinosti i razlike i u shvatanju institucionalnog dizajna. Jedna grupa autora

smatra da su institucionalni i konstitucionalni dizajn ista stvar (Sartori, Lajphart, Horovic),

dok drugi autori (Beyme) smatraju konstitucionalni dizajn kao uu kategoriju institucionalnog

dizajna.6 Konstitucionalno dizajn (inenjerstvo) obuhvata proceduralni i sadrajni aspekt

donoenja ustava. Izraz konstitucija, u ovom kontekstu, ne znai samo ustav kao najvii

pravni akt, ve ire ustrojstvo politike zajednice i temeljne politike institucije.

Institucionalno ili ustavno ininjerstvo koncept je koji je izrastao iz obnove prosveenog

institucionalizma.7 Druga razlika meu relevantnim autorima ogleda se u tome to jedni

smatraju da podruje primene konstitucionalno-institucionalnog dizajna samo u podeljenim

drutvima (Lijphart,Horowitz, Reilly, Reynolds i dr.) dok drugi smatraju da je on primenljiv

u svim drutvima, i podeljenim i nepodeljenim (Sartori, Elster, Preuss, Offe, Beyme, Linz i

dr.). Trea razlika meu teoretiarima, ogleda se u davanju prednosti socijalnom ili

institucionalnom determinizmu. Moris Divereje meu prvima jasno zagovarao snaan uticaj

izbornog sistema na partijski sistem.8 Divereov zakon glasi: Jednokruni prosti veinski

izborni sistem favorizuje dvopartijski sistem.9Divereova hipoteza glasi: veinski dvokruni

sistem i sistem proporcionalne reprezentacije favorizuju viepartizam.10 Vilijem Rajker

smatra da se ovo zove Divereov zakon, pre svega, jer ga je sam Divere tako nazvao, a ne

zbog njegove uloge u otkrivanju tog zakona, smatrajui da su do slinih zakljuaka doli

mnogi i pre Diverea.11Ima autora koji smatraju daje Divere pogreio pravac, odnosno, da

partijski sistem odreuje izborni sistem, vie nego to izborni sistem odreuje partijski sistem

(Grum, 1958, Ekstain 1963, Lipson, 1964). etrdeset godina kasnije i sam Divere je

preformulisao svoj zakon: Proporcionalni sistem tei formiranju vie nezavisnih partija.

Veinski dvokruni sistem tei formiranju vie partija koje su u koaliciji jedna sa drugom.

6Detaljnije o ovome u: Kasapovi, Mirjana, Institucionalni dizajnnajkonjunkturnija grana suvremene politike

znanosti,Politika misao, Vol XLI, (2004.), br. 1, str. 102114, str. 1117Beyme Klaus Von, (2001), Institutional Engineering and Transition to Democracy, u Democratic Consolidation

in Eastern Europe, Institutional Engineering, Volume 1, Oxforg University Press, str. 248 Duverger Maurice, (1964) Political Parties: Their Organization and Activity in the Modern State, London:

Metrhuen, str. 217-239; Deataljnije smo o ovome pisali u: Orlovi, Slavia, (2010). Politike konsekvenceizbornih sistema, u: Politikoloki ogledi, Slubeni glasnik, str. 173-1769Maurice Duverger: the simple-majority single ballot system favours the two party system ,Political Parties:

Their Organization and Activity in the Modern State, str. 21710

Maurice Duverger: the simple-majority system with second ballot and proportional representation favour

multy-partism, isto, str. 23911William H. Riker, , The Two-Party System and Duvergers Law: An Essay on the History of Political Science,

str. 754


4/27

Veinski sistem, proste veine vodi ka dvopartijskom sistemu.12 Ipak, bez obzira na ove

kritike prevagu ima tradicija koja smatra da socijalni determinizam nema toliku snagu kao

institucionalna reenja, a pre svega izborni sistem (Riker, 1982, Divere 1986, Taagepera and

Shugart 1989, Sartori, 1994).

Izborni dizajn je sastavni deo institucionalnog dizajna. Kao i druge politike

institucije, izborni sistem se bira i dizajnira od strane politikih aktera. Jednom izabran, on

proizvodi efekte i utie na ponaanje aktera. Tranzicija ka demokratiji, najae prati izmenu

izbornog zakona. Po Arendu Lajphartu (Arend Lijphart): Dva osnovna izbora sa kojima se

suoavaju tvorci novih demokratskih ustava su izbor izmeu veinskog i proporcionalnog

izbornog sistema (proportional representation, PR) i izmeu parlamentarnog i predsednikog

oblika vlasti.13 I Railly i Raynolds smatraju da je dobro promiljen izborni sistem kljuni

konstitucionalni izbor novih demokratija. Ne postoji potpuna sloboda odabira odreenih

reenja. Ovaj proces je uslovljen odreenim, istorijskim, socijalnim, kontekstualnim,

unutranjim i spoljanjim razlozima i uticajima. Po Bajmeu, U treem talasu

demokratizacije, stare pretpostavke da se institucionalne promene moraju zavriti u poetnim

fazama, opovrgnute su.14 Institucionalni dizajn nije samo pitanje konstitucionalno-

institucionalnih izazova i dilema nakon sloma starog reima, ve je i deo reavanja nastalih

problema i remonta politikih institucija u sredinjim fazama demokratske tranziciji, u

okolnostima kada jo uvek nije konsolidovana demokratija.15Dok stabilne demokratije imaju

institucije koje njihovi graani koriste rutinski, u novim demokratijama javljaju se problemi u

funkcionisanju institucija koji suposledica pojedinih institucionalnih reenja u kombinaciji sa

odreenom politikom kulturom.

Razliiti elementi izbornih sistema i njihov uticaj

Lajphart je utvrdio etiri glavne dimenzije izbornih sistema: izborna formula,

transponovanja glasova u mandate, broj predstavnika koji se bira u izbornoj jedinici (district

magnitude), izborni cenzus, i veliina parlamenta (skuptine, assembly size), odnosno, broj

poslanika u jednom zakonodavnom telu.16 Glavni tipovi izborne formule, po Lajphartu,

imaju svoje podtipove. Veinske formule mogu biti proste veine-jednokruni, apsolutne

veine-dvokruni i alternativno glasanje. Proporcionalne formule su sistem najveeg ostatka,

12Duverger, Maurice, (1986), Duvergerss Law: Forty Years later, in B. Hofman and A. Lijphart (eds.),

Electoral Laws and their Political Consequences, New York: Aghaton, 69-84, str. 7013

Arend Lajphart, Constitutional Choices for New Democracies, 23014

Beyme Klaus Von, Isto, str. 2415

Kasapovi, Mirjana, Institucionalni dizajn - najkonjunkturnija grana suvremene politike znanosti, Politika

misao, Vol XLI, (2004.), br. 1, str. 102114, str. 10916Lajphard, Arendt, (1994). Electoral Systems and Party Systems, A study of twenty-seven democracies, 1945-

1990, Oxford: Oxford University Press, (Edition, Comparative Europina Policy), str. 10-12


5/27

sistem najveeg proseka i pojedinani prenosivi glas. Poluproporcionalni sistemi su

kumulativno glasanje i ogranieni glas17 Izborne jedinice se mogu razlikovati u broju i u

veliini, odnosno, broju mandata koje u njoj treba podeliti. One mogu biti jednomandatne

(single-member district) i viemandatne (multi-member district). Viemandatne izborne

jedinice mogu biti male (2-5 mandata), srednje (6-10) i velike (10 i vie). Mogue je da cela

zemlja bude jedna izborna jedinica u kojij se biraju svi predstavnici koliko zemlja ima

lanova parlamenta. Broj predstavnika koji se bira od sutinske je vanosti kod

proporcionalnih izbornih sistema, jer to je manja izborna jedinica (misli se na mnaji broj

predstavnika koji se u njoj bira), to je manji efekat proporcionalnosti izbornog sistema.

Samim tim su manje anse malim partijama da uu u parlament. to se manje predstavnika

bira u jednoj izbornoj jedinici, potreban je vei procenat glasova nekoj partiji da bi osvojila

mandat(e).18 Proporcionalni izbori ne doprinose stvaranju parlamentarne veine, veinski

izborni sistemi ne dovode do pravednog predstavnitva.19

Izborni sistem funkcionie u kontekstu ireg politikog sistema, a nain na koji se

aktori odnose prema njemu, pre svega zavisi od politike kulture i konteksta.20 Na

oblikovanje izbornog sistema uvek imaju uticaja specifinosti odreene drave. Odreeni

istorijski razlozi o kojima su pisali Lipset i Rokan, mogi igrati vanu ulogu.

Na ta sve utie izborni sistem? Mogu se razlikovati dve vrste politikih posledica

izbornih sistema: one do kojih dolazi pre glasanja i one do kojih dolazi posle glasanja. 21Po

Divereu, prve nazivamo psiholokim a druge mehanikim.22 Mehanike posledice su one

koje direktno slede iz izbornih pravila. Psiholoke posledice se odnose na to kako stranke i

glasai reaguju na ova pravila: oni mogu promeniti svoje ponaanje zbog svojih oekivanja

vezanih za mehanike efekte izbornih sistema i oekivanja u pogledu toga kako euesnici

reagovati. Psiholoki efekti utiu na glasanje; mehaniki efekti utiu na rezultat izbora,

odnosno rezultate sa datim glasanjem. Izborni sistem itekako se odraava i na ponaanje

biraa i na ponaanje politiara, kao i na rezultate izbora (pretvaranje glasova u

mandate), na partijski sistem, nain biranja vlade i njenu stabilnost, predstavljanje

17Lajphard, Arendt, (1994).Electoral Systems and Party Systems, A study of twenty-seven democracies, str. 10

18Nolen, Diter, Kasapovi, Mirjana, (1997). Izborni sistemi istone Evrope, Beograd: Fondacija Friedrich Ebert,

str. 1219

Dieter Nohlen, 1992,Izborno pravo i stranaki sustav, kolska knjiga, Zagreb, str. 8920

Gallagher, Michael (2008). Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by: Michael Gallagher and

Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008. (str. 535-578), str. 54221

Andr Blais and Louis Massicotte, 1996. Electoral Systems, u: Comparing Democracies, Elections and Voting

in Global Perspektive, editors: Lawrence LeDuc, Richard G. Niemi, Pippa Norris, SAGE Publications (str. 49-

83), str. 6722 O ovome smo pisali detaljnije u: Orlovi Slavia, (2008), Politiki ivot Srbije,izmeu partokratije i

demokratije, Slubeni glasnik, Beograd, str. 85-86


6/27

razliitih socijalnih grupa i njihovih interesa. Zato se izborni sistem smatra jednim od

najvanijih elemenata politikog sistema.

Izborni sistem moe delovati na strog i ograniavajui, slab ili omoguavajui nain.

Veinski izborni sistemi redukuju broj partija, dok ih proporcionalni poveavaju.

Poznato je da je broj politikih partija u obrnutoj srazmeri sa stepenom proporcionalnosti

izbornog sistema (Sartori, 1968, Lijphart, 1984). Kako primeuju Andr Blais i Louis

Massicotte: Svi sistemi daju prednost jaim strankama ali ta subjektivnost je mnogo manje

izraena u sistemima PP-a.23 Proporcionalni izborni sistem i vee izborne jedinice teraju

stranke da budu vie ideoloki orijentisane i koherentnije, dok se kohezija smanjuje sa kada je

biraima dozvoljeno preferencijalno glasanje, birajui kandidate iz iste stranke. Kandidati

moraju da vode nezavisnu kampanju to smanjuje njihovu privrenost stranci.24Kod izbornog

sistema relativne veine, postavlja se pitanje da li birai glasaju za prvu preferencu ili

strateki. Ako njihov kandidat ima manje anse da pobedi oni glasaju za drugu preferencu,

nadajui se da e pobediti kandidata koga najmanje ele . Uticaj izbornog sistema na partijski

sistem u mnogim postkomunistikim zemljama, prema Sari Birch, ukazuje da tamo gde je

veinski jednokruni sistem, proste veine sa jednomandatnim izbornim jedinicama , on ima

restriktivno dejstvo na broj partija, a tamo gde on nije, moe se generisati visoko

fragmentirani partijski sistem.25 Isti izborni sistem ne dovodi svuda do istog partijskog

sistema. Indija i Kanda su izuzeci, gde, ikao je na snazi veinski sistem proste veine, ne

dolazi do dvopartizma. Wilijem Riker ukazuje na to.26

Izborni sistemi utiu razliito na parlament, ali pre svega na priorodu

predstavnitva, a samim tim i na prirodu mandata. Parlamentarne veine, nakon izbora su

retke uproporcionalnim izbornim sistemima, a eeu veinskim izbornim sistemimaproste

veine. Blais i Carty (1987.), u svojoj studiji 510 izbora u 20 zemalja, pokazuju da se takva

veina pravi u 10 posto PP izbora.27Generalno, vei procenat ena u parlamentima je tamo

gde se primenjuje proporcionali izborni sistem, mada to nije uvek sluaj (24 5% u esnaestprouavanih drava gde se koristi proporcionalni sistem i 17 % u dravama u kojima se

23Andr Blais and Louis Massicotte, 1996.Electoral Systems, u: Comparing Democracies, Elections and Voting

in Global Perspektive, editors: Lawrence LeDuc, Richard G. Niemi, Pippa Norris, SAGE Publications, str. 69-7024

Andr Blais and Louis Massicotte, 1996. Electoral Systems, u: Comparing Democracies, Elections and Voting

in Global Perspektive, editors: Lawrence LeDuc, Richard G. Niemi, Pippa Norris, SAGE Publications, str. 6825

Sarah Birch (2003), Electoral Systems and Political Transformation in Post -Communist Europe. Basingstoke:

Palgrave Macmillan., str. 11826

Detaljnije u: Riker, William H., (1982). The Two-Party System and Duvergers Law: An Essay on the Historyof Political Science,The American Political Science Review, Vol.76, No.4, Dec.1982, 753-76627

Prema: Andr Blais and Louis Massicotte, 1996. Electoral Systems, str. 71-72


7/27

primenjuje veinski jednokruni izborni sistem sa jednomandatnim izbornim jedinicama).28

Na primer, u skandinavskim zemljama i Norvekoj teko jerei da je visok procenat ena u

parlamentima rezultat izbornog sistema. Vie se radi o uticaju politike kulture.

Izlaznost na izborimaje vea tamo gde se koristi proporcionalni izborni sistem, u

odnosu na drave u kojima se koristi veinski, proste veine.29 Iznenaujue, ali u

proporcionalnim sistemima gde birai mogu da iskau svoju preferencu, procenat izlaznosti je

manji.

Aktivnosti poslanikase razlikuju u razliitim izbornim sistemima, zbog razliite vrste

odgovornosti. Tamo gde izbor poslanika zahteva personalnu podrku, vea je njihova

odgovornost biraima. Servisiranjeizborne jedinice od strane poslanika je najvee tamo gde

se oni biraju veinskim jednokrunim sistemom sa jednomandatnim izbornim jedinicama, a

najmanje kod proporcionalnog izbornog sistema sa zatvorenim listama. U proporcionalnim

izbornih sistema sa otvorenim listama i pojedinano prenosivim glasom, poslanici imaju

vru vezu sa biraima i izbornom jedinicom i ponaaju se odgovornije, dok je kod sistema

zatvorenih lista, vea lojalnost partiji. Primer kako politika kultura utie na ponaanje

izabranih predstavnikaprema svojim biraima je Britanija sa poslanicima u Evropskom

parlamentu. Iako su izabrani po proporcionalnom izbornom sistemu, britanski poslanici u

Evropskom parlamentu imaju odgovornost prema graanima. To je rezultat dugogodinje

prakse po kojoj su poslanici birani po veinskom sistemu i imali odgovornost prema svojoj

izbornoj jedinici i prema svojim biraima.

Opte je mesto da izborni sistem ima neposrednu vezu na nain formiranja vlade.

Proporcionalni izborni sistem vodi ka koalicionim vladama, dok veinski sistem, proste

veine, vodi ka jednopartijskim vladama (Britanija i Kanada). Kod ovod drugog, birai biraju

svoju vladu, dok se kod proporcionalnog o vladi odluuje nakon izbora, na osnovu

postizbornih dogovora.30

Izborni sistem utie na identifikovanost, odnosno sposobnost biraa da identifukujuopcije koje im se nude. Kod proporcionalih sistema identifikovanost je manja, dok je kod

neproporcionalih vea. Kada opcije nisu potpuno jasne i vidljive, birai biraju u mraku.

Zato se neretko spekulie ko sa kim hoe i ko sa kim nee u koaliciju.

28 Prema: Gallagher, Michael (2008). Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by: Michael

Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press29

Gallagher, Michael (2008). Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by: Michael Gallagher and

Paul Mitchell, Oxford University Press, str. 55730

Detaljnije u: Slavia Orlovi, (2010). Teorija koalicija i formiranje vlade,(str. 97-125), Godinjak, Fakultetapolitikih nauka, Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka, uredio: prof. dr Ilija Vujai, godina IV,broj 4


8/27

Izborni sistem jedan od principijelnih razlika izmeu dva glavna modela demokrateije,

veinskog i proporcionalnog (Lajphart,Modeli demokratije).

Izborne reforme

Poznata je Lajphartova napomena: jedna od najpoznatijih generalizacija u vezi sa

izbornim sistemom je ta da su oni uglavnom stabilni i otporni na promene.31Izmene izbornih

sistema nisu ni lake ni jednostavne i oni spadaju u red onih politikih institucija koje se u

stabilnim demokratijama menjaju vrlo retko i vrlo teko.32Postavlja se pitanje ta je izborna

reforma? Da li je zamena celokupnog izbornog sistema iz jednog u drugi ili izmene pojedinih

njegovih komponenti. Ne postoji jasna granica koja odvaja temeljne promene izbornog

sistema i minorne, odnosno, tehnike i parcijalne promene.33Obzirom da je izborni sistem

najee sadran u izbornom zakonu, njegova izmena, pre svega, zavisi od odluke vladajue

veine.

Kako se i zato menjao izborni sistem u stabilnim demokratijama? Istraujui

dizajniranje izbornih sistema u novim demokratijama Ben Reilly i Andrew Reynolds (1999)

identifikuju tri glavna talasa promene izbornih sistema koji korespondiraju sa u ticajnim

talasima demokratizacije Samjuela Hantingtona (1991).34 Prvi talas je vezan za Anglo-

Amerike demokratije koje karakteriu relativno homogena drutva, baziran na jednom

partijskom rascepu i dvopartijskom sistemu.35 Rane kontinentalno evropske demokratije

karakterisala je vea razliitost drutava (pluralnost) i samim tim i potreba da se razliite

grupe ukljue (smeste, accomodate) u sistem. U mnogim sluajevima promena izbornog

sistema ila je od izbornog sistema proste veine, preko dvokrunog veinskog sistem ka

proporcionalnom sistemu (partijskih lista). Drugi talasje mnogo krai od ostala dva. Izborni

sistem je koincidirao sa istorijskim kolonijalnim vezama. Tako, na primer, 37 od 53 bivih

Britanskih kolonija koristi veinski sistemproste veine. U 11 od 27 bivih frankofonskih

teritorija koristi se Francuski dvokruni sistem, u ostalimproporcionalni sistem, koji je takoe

korien u Francuskoj. Trei talasje dao i neke nove modele izbornih sistema i deluje kao da

je promiljenije oblikovan. Ovaj poslednji talas izbornih reformi karakteriu bar dve stvari: 1.

31Lajphart, Lajphart,Electoral Systems and Party Systems, str. 53

32Kasapovi, Mirjana, 2002.: Obrasci izbornih reformi u stabilnim demokracijama: Novi Zeland,

Italija, Japan,Politika misao, (39) 3: 3-19. str. 1433

Richard S. Katz, (2008),Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform? , u: The Politics of Electoral

Systems, edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, str. 6934

Ben Raeilly and Andrew Reynolds, (1999), Electoral Systems and Conflict in Divided Societies, Papers on

International Conflict Resolution No. 2, Washington, DC: National Academy Press, prema, David M. Farrell

David M. (2001),Electoral Systems, A Comparative Introduction, str. 176-18035

Detaljnije o talasima izbornih reformi u: Slavia Orlovi, (2010). Re-dizajniranje politikih institucija, uPavlovi, Vukain (ur),: Kvalitet politikih institucija, Beograd: Fakultet politikih nauka, Centar zademokratiju, (str. 65-101), str. 76


9/27

preferiranje neke vrste meovitog (mixed) izbornog sistema; i 2. vei uticaj ire javnosti, tako

da odluka vie nije rezultat samo odluke partijskih elita, bilo internih ili eksternih.

U jednom broju drava do izbornih reformi je dolazilo nakon smene faistikih

reima. Austrija, Italija i Nemaka su promenile izborne sisteme uvedene 1919. godine (tada

su bili uvedeni proporcionalni, a izmene su ostale u okvirima podtipa ovog sistema). Klaus

von Beyme ukazuje kako je Nemcima decenijama govoreno da je Hitler mogao biti izbegnut

uz pomo britanskog izbornog zakona. Poslednjih godina, retrospektivni scenariji uinili su

da izgleda verovatno da bi Nacisti doli na vlast ak i ranije u veinskom izbornom sistemu.19

panija i Portugalija su promenile izborne sisteme sedamdesetih godina, nakon autoritarnih

reima koji su trajali nekoliko desetina godina. U poslednih pola veka dogodlo se etrnaest

glavnih reformi.36Najvanije su one koje su ostvarene tokom devedesetih godina dvadesetog

veka (Italija, Japan i Novi Zeland). Novi Zeland je promenio izborni sistem 1993. godine a

prvu put ga koristio 1996. Italija je promenila 1993. a prvi put koristila 1994., dok je Japan

promenio izborni sistem 1994. a prvi put koristio 1996. godine. Francuska je 1958. godine

uvela dvokruniveinski izborni sistem, a 1985. ga zamenila proporcionalnim po kojem su

1986. godine odrani izbori, da bi iste godine vratila veinski dvokruni sistem, po kojem su

ponovo odrani izbori 1988. godine. Francuska je i 1962. godine uvela neposredni izbor

predsednika republike, koji je na ovaj nain prvi put biran 1965. godine. Izrael je 1992.

godine uveo neposredna izbor premijera, a prvi put koristio ovaj sistem 2001. godine. U

Finskoj je uveden neposredna izbor predsednika u dve faze1988. i 1994. godine.

Francuska je nekoliko puta menjala izborni sistem.37 Za vreme etvrte Republike

(1945-1958) korien je proporcionalni izborni sistem. Promenom u Petu Republiku, general

De Gol je 1958. godine zamenio izborni sistem u veinski dvokruni. Preusmeravanjem

podrke u drugom krugu, bilo je pitanje iji e kandidat proi sa levice Socialista ili

Komunista i koji kandidat sa desnice Unija za Francusku demokratiju (Union pour la

Dmocratie Franaise - UDF) ili Degolisti, Pokret za Republiku (Rassemblement pour la

Rpublique- RPR). Kompeticija u prvom krugu se odvijala unutar koalicije sa levice i unutar

koalicije sa desnice. U drugom krugu kompeticija se odvijala izmeu kandidata levice i

kandidata desnie. Lider Socijalista Fransoa Miteran je 1985. godin odluio da promeni izborni

19 Jurgen Falter, Hitlers Wahler (Munich:Beck, 1991)., prema, Beyme Klaus Von, (2001), Institutional

Engineering and Transition to Democracy, u Democratic Consolidation in Eastern Europe, Institutional

Engineering, Volume 1, Oxforg University Press, str. 1936

Richard S. Katz,Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform? , u: The Politics of Electoral Systems,

edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008, str. 6037 Detaljnije u: Jrg Steiner, Markus M.L. Crepaz, 2007. European Democracies, Fifth Edition, Pearson

Longman, New York, str. 63-68


10/27

sistem, iako su po tom sistemu oni pobedili 1981. godine. Razlog je bio strah od poraza na

sledeim izborima na ta su ukazivala istraivanja javnog mnjenja i lokalni izbori. Oekivanja

su bila da e proporcionalnji izborni sistem poveati broj partija i uiniti situaciju u

parlamentu fluidnon, to im moe dati vie manevarskog prostora. To se i desilo. Na izborima

1986. UDF i RPR su zajedno osvojili 277 od ukupno 577 mesta, ali su sa Nacionalnim

Frontom koji je osvojio 35 mesta formirali veinu. Nakon ovih izbora vraen je veinski

dvokruni sistem. Francuska manipulacija izbornim zakonom nije posluila kao upozorenje

Italiji.

Italija je je 1993. godine promenila izborni sistem iz proporcionalnog u meoviti u

okviru kojeg se 75% predstavnika bira po veinskom sistemu, proste veine, a 25% na

regionalnim partijskim listama po proporcionalnom sistemu. Zbog ove proporcije Beyme ovaj

izborni sistem naziva jednom varijantom veinskog sistema. Glavni razlog za promenu

izbornog sistema u Italiji bila je duboka kriza parlamentarnog sistema. Pod pritiskom civilnog

drutva, izborna reforma je sprovedena na referendumu u aprilu 1993. godine, na osnovu

kojeg se steko utisak da izborna reforma uiva visok legitimitet poto ju je odobrilo 82,7 %

glasaa. Oekivanje da e novi sistem istisnuti korumpiranu staru politiku klasu nije

ispunjeno.38Po Sartoriju,nakon izbora 1994. i 1996. godine nije dolo do oekivanih efekata

ovog sistema, ve se fragmentacija partija nastavila.39

Novi Zelandje 1993. godine sa britanskog veinskog sistema relativne veine, preao

na personalizovani proporcionalni sistem slian nemakom modelu. Ovoj reformi doprinela je

novostvorena osetljivost prema manjinama, posebno Maorima.15

U Novom Zelandu, Italiji i Japanu izborne reforme su bile izazvane, pre svega krizama

partijskog sistema. Oigledna je bila pretpostavka da se na krizu partijskog sistema moe

reagovati i odgovoriti reformom izbornog sistema. U ovim zemljama su reforme sprovedene

na razliite naine. U Novom Zelandu, reforma je bila rezultat sofisticiranog intelektualnog

dizajna, to je legitimisano na referendumu. U Italiji je do reforme dolo pod pritiskomjavnosti, politikih i civilnih aktera i takoe je potvreno na referednumu. U Japanu je izborna

reforma rezultat partijske nagodbe. Mirjana Kasapovi smatra da je u sve tri zemlje reforma

izbornog sistema sprovedena mimo volje glavnih stranaka i veine politiara.40

38 Beyme Klaus Von, (2001), Institutional Engineering and Transition to Democracy, u Democratic

Consolidation in Eastern Europe, Institutional Engineering, Volume 1, Oxforg University Press, str. 1739

Sartori ovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, Filip Vinji, Beograd, str. 9615

Stephan Ingh, Electoral Reform in New Zeland,Journal of Legislative Studies (1995), 76-92.40Detaljnije u: Kasapovi, Mirjana, 2002.: Obrasci izbornih reformi u stabil nim demokracijama: Novi Zeland,

Italija, Japan,Politika misao, (39) 3: 3-19


11/27

Institucionalno ininjerstvo u Istonoj Evropi deavalo se u velikim razmerama. Na

prvim viepartijskim izborima, od dvanaest zemalja, njih devet je koristilo veinski izborni

sistem. Osam drava je izmenilo izborni sistem za sledee izbore: etiri su uvele meoviti

(kombinovani) sistem a dve proporcionalni. Meu onim zemljama koje su poele sa

kombinovanim i proprcionalnim sistemom, zabeleeno je pet pokuaja institucionalnog

dizajna.41 U odnosu na klasinu podelu izbornih sistema na veinske i proporcionalne, sve

vie se izdvaja novi tip, meovitog (kombinovanog) modela, koji se nalazi u rasponu izmeu

proporcionalnog i veinskog jednokrunog, ali je blii prvom. Kod njega je efektivni broj

partija manji a disproporcionalnost vea. U Japanu i Rusiji meoviti sistem se zove

paralelni, dok je u Nemakoj i na Novom Zelandu kompenzacijski. Ostala dva meovita

sistema u Maarskoj i Italiji nisu ni paralelni (segmentirani) ni kompenzacijski. Relacija

izmeu dva dela meovitog sistema moe biti veoma kompleksna. Stie se utisak da u

mnogim zemljama mandati koji se dobijaju po veinskom sistemu imaju vie status u oima

poslanika(MP) od onih koji se dobijaju na partijskim listama. Do kontaminirajueg efekta

vie dolazi kada je paralelni nego kada je kompenzacijski meoviti sistem.

Postoji modni trend u izbornim reformama. Tri glavne karakteristike ovog trenda su:

1. Preferiranje neke vrste meovitog izbornog sistema. Meoviti izborni sistem uveden je u

Italiji, Japanu i Novom Zelandu, ali najpre u Venecueli 1993, Boliviji 1997, Maarskoj 1990.

Rusiji 2000. godine. 2. Vei je uticaj ire javnosti, u opredeljivanju za odreeni izborni

sistem. 3. Optiranje za model koji nudu poveanu ulogu biraa u odreivanju koji e

konkretno kandidat biti izabran sa partijske liste (u Belgiji, vedskoj i Austriji). Ovo je

povezano i sa direktnim izborom predsednika u Finskoj i drugde, tako da izbor vie nije

rezultat samo odluke partijskih elita, bilo internih ili eksternih, ve pre svega - biraa.42

Meoviti (hibridni, kombinovani) izborni sistem pojediniautori smatraju najboljim od oba

sveta (the best of both worlds), i to najpre J. Elklit (1992) a kasnije i M. Shugart i M.P.

Wattenberg.43Sartori, se dri podele na veinske i proporcionalne izborne sisteme i ne pridajeveliki znaaj meovitim izbornim sistemima. Iako je svestana da su oni u trendu, on ih

naziva loim brakom veinskog i proporcionalnog sistema i izoidnim izbornim

sistemom. Sartori smatra da oni objedinjuju nedostatke oba sistema, drugim reima da su

41Beyme Klaus Von, (2001),Institutional Engineering and Transition to Democracy, str. 21

42Richard S. Katz,(2008), Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform? , u: The Politics of Electoral

Systems, edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008., str. 7443Shugart Soberg, Martin/ Wattenberg, Martin P. (ur.), 2001.: Mixed-Member Electoral Systems. The Best of

Both Worlds?, Oxford University Press, Oxford


12/27

uzeli najgore od oba sistema.44Jedan od paradigmatskih meovitih modela je izborni sistem

Nemake, koji je meovit po nainu glasanja, ali je po ishodu savreno proporcionalan za

Bundestag u njegovoj celosti.45Zato se sledei Ditera Nolena, ovaj sistem uobiajeno naziva

personalizovani proporcionalni, dok se na Novom Zelandu zove i meoviti -

proporcioanlni.

Razliiti izborni sistemi su rezultat i razliitih okolnosti u kojima su nastali.

Oblikovanje izbornog sistema mora da bude prilagoeno datom politikom ambijentu. U

izbornoj literaturi uglavnom je preovladavalo stanovite po kojem su izborni sistemi rezultat

velikih strategija politikih elita i izbornih ininjera (ovani Sartori). Po Davidu Farellu,

ovakav pristup ignorie mnoge sluajeve gde su birai imali veliki uticaj na oblikovanje

izbornog sistema, kao to je Irska 1959. i 1968., ili Italija i Novi Zeland ranih 90-ih (slino

tvrdi i Mirjana Kasapovi). Birai u nekim sluajevima utiu na oblikovanje izbornog

sistema, ali u svim sluajevima koriste izborni sistem.

Postavlja se pitanje ko inicira promenu izbornog sistema, ko donosi odluku o tome i

po kojoj proceduri? Izborni sistem moe biti menjan: 1. zahtevima vladajue veine; 2.

zahtevima i pritiscima javnosti; i 3. zahtevima i pritiscima spolja, na primer EU. Oigledno da

izborni sistem nije u potpunosti egzogena institucija, jer moe biti uveden i pod uticajem

spoljnih faktora.46 lanstvo u EU zahteva usvojanje izborni sistem po kojem bi se birali

poslanici za Evropski parlament.

U dizajniranju izbornog sistema dominiraju tri naina: samostalnom odlukom

vladajue stranke, kompromisom glavnih politikih stranaka ili grupacija, ikonsenzusom svih

glavnih politikih aktera.Ranije su glavnu ulogu u procesu promene izbornog sistema imale

partijske elite. Izborni sistem ne treba menjati prema trenutnom odnosu snaga vladajuih

veina ve graenjem to ireg konsenzusa.Za reforme su neophodne kvalifikovane veine, a

po pravilu dogovor vlasti i opozicije. Birai, obino, zahtevaju promenu izbonog sistema, ako

je disproporcionalan, ako nije personalizovan izbor, odnosno, ako poslanici nisu odgovorni

biraima ve partijama. Oigledno je da je birae lake ubediti da se ide u pravcu promene

izbornog sistema koji bi vodio ka presonalizovanoom izboru i veoj odgovornosti poslanika

biraima. To znai, od zatvorenih lista ka otvorenijim listama, ali bi ih bilo tee ubedidi da

idu ka promeni koja bi smanjila mo biraa u izboru svojih predstavnika. Isto tako,

verovatnije je da e elite lake podrati prelazak sa veinskog na proporcionali, jer im nudu

44Sartori ovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, Filip Vinji, Beograd, str. 96

45

Sartori ovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, str. 9546Gallagher, Michael (2008). Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by: Michael Gallagher and

Paul Mitchell, Oxford University Press, str. 538


13/27

veu mo i vaniju ulogu u izboru predstavnika, nego to je to sluaj u obrnutom pravcu, od

proporcionalnog ka veinskom, pri emu se iz njihovih ruku mo predaje biraima.

Instucionalni kontekst drave zahteva odreenu proceduru za promenu ili izmenu

izbornog sistema. Izborni zakon moe biti menjan, na primer, dekretom egzekutive, kao u

Rusiji 1993., izmenom izbornog zakona koji negde zahteva superveine (dvotreinski), negde

se predvia promena ustava a negde referendum. Promena izbornog sistema narodnom

inicijativom (populariniciative) primenivana je u Italiji, gde pobednik nije mogao da

kontrolie proces izbornih promena. Negde se zakoni menjaju lake a negde tee. U

Francuskoj su pobednici menjali izborni zakon 1951. i 1986. godine. Promena zakona koja

ne odgovara biraima moe rezultirati kaznom na izborima. Kada je sluaj da je izborni

sistem teko promenljiv (u SAD zahteva ustavni amandman) i ima dugo trajanje, onda nema

podsticaja da se pravila menjaju.47 esto su novi izborni sistemi nastajali nakon dugih

diskusija i rasprava (Maarska, Bolivija, Juna Afrika, Koreja, Tajvan i Fidi). Ako je vlada

primorana da ue u izbornu reformu, moe se sakriti iza odluke graana na referendumu.48

Zato se menja izborni sistem?

Nekada se izborni sistem menja kada se smatra da on simbolizuje nepopularni reim,

pa postoji intenzivan pritisak javnosti da se on promeni, primer Japana, Italije i Venecuele. U

Italiji je izmena izbornog sistema referendumom 1993. godine bila uperena protiv partokratije

(patitocrazia). U Italiji i Japanu je korupcija bila razlog za pojaanim pritiskom za promenu

izbornog sistema, dok su u Izraelu i Francuskoj, razlog bili nestabilnost i fragilne koalicije.

Ako je ustanovi princip da vladajua veina posee za izmenama izbornom sistema, to

znai da e neka nova veina uiniti isto. Postavlja se pitanje zato bi vladajua veina

menjala izborni sistem po kojem je ve dola na vlast.49Postoji vie razloga koji se navode

zato bi vladajua veina mogla pristupiti izmeni izbornog sistema.50 Prvo, pobednici

mogu verovati da je teko da i dalje pobede po postojeim pravilima. Nakon drugog svetskog

rata partije centra su imale strah od partija sa oba kraja spektra. U Italiji je postojao strah sa

levice od komunista. U Francuskoj bojzan od desnice (Degolista), a u Italiji od neofaista.

47Gary Cox,Making Votes Count, Strategic Coordination in the Worlds Electoral Systems, str. 18-19; Iako je u

par navrata bila rasprava u Britaniji i u drugim zemljama ali sistem ipak nije menjan. O raspravi o menjanju

izbornog sistema u Britaniji, detaljnije u Farell, str. 32-3348

Richard S. Katz,Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform?, u: The Politics of Electoral Systems,

edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008. str. 6949

Kasapovi, Mirjana: Stranke i politiari openito se teko i rijetko odluuju na promjenu pravila premakojima su izabrani i nerado se sueljavaju s neizvjesnou koju u politiku arenu unose nova pravila izbornoga natjecanja i politike igre u cjelini. Obrasci izbornih reformi u stabilnim demokracijama: Novi Zeland, Italija,

Japan,Politika misao, (39) 3: 3-19, Str. 14-1550Richard S. Katz,Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform? , u: The Politics of Electoral Systems,

edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008. str. 61 -63


14/27

Socijalisti u Francuskoj, iako su 1981. godine pobedili, uplaili su ih lokalni izbori i

istraivanja javnog mnjenja, pa su posegnuli za izmenama izbornog sistema zamenili su

izborni sistem sa veinskog u proporcionalni. Nije se desio oekivani efekat ove promene, pa

su 1986. izgubili po ozbornom sistemu koji su sami usvojili. irak je iste godine vratio

veinski dvokruni sistem (1986). Poruka je jasna, izborni sistem ne teba menjati zbog

oekivanih kratkoronih prednosti i benefita jer se to moe obiti o glavu bumrang efektom.

Drugo, pobednici ne kontroliu situaciju u potpunosti i hoe da nametnu reforme dok mogu.

Tree, postoje podeljeni interesi meu lanovima pobednike koalicije.etvrto, oni koji su u

poziciji da menjanju izborni sistem optimistiniji su u pogledu njihovih ansi sa novim

sistemom ili precenjuju njihove mogue posledice.Peto, partije mogu vrednovati dugorone

efekte promene izbornog sistema u odnosu na kratkorone izborne prednosti. esto, partije

mogu eleti da trguju izmenama izbornog sisema i njegovim prednostima u zamenu za

postizanje drugih ciljeva. Svaka strana u procesu dizajniranja izbornog sistema e nastojati da

predstavi da ono to je dobro za njih, to je dobro i za drutvo, kako kae Nolen: Politike

stranke igou, istina, nedostatke kojima su one pogoene.51 Kao to izborni sistemi

omoguavaju da se razrei igra moi i izmere nosioci moi u drutvu, tako je i optiranje

za odreeni izborni sistem pitanje odnosa moi.Otuda je opredeljivanje za odreeni sistem

rezultat kompromisa politikih snaga u jednom drutvu, a neretko i vlasti i opozicije.

Kriterijumi za vrednovanje izbornog sistema

Opredeljivanje za izborni sistem, najeeproizilazi iz biranja uloge koju smatramo da

treba igra partijski sistem. Ali do toga dolazimo samo uz pretpostavku ako znamo politike

konsekvence izbornih sistema. Svaki izborni sistem ima svoje prednosti i mane, odnosno,

nijedan izborni sistem nije najbolji apsolutni i za svako doba.52 Miljenja i stavovi po

pitanju razlika izmeu veinskog i proporcionalnog sistema se ne razlikuju toliko po

pitanju efekata ova dva sistema, ve neslaganja postoje u pogledu znaaja koji se

pridaju tim efektima.53Proporcionalisti tee da pridaju vei znaaj reprezentativnostivlasti,

dok zagovornici veinskog sistema vide sposobnost upravljanja kao znaajniju osobinu.

Neophodno je uzeti u obzir istoriju drave (drutva), socijalnu i politiku strukturu, politiku

kulturu i tradiciju, kao i sisteme vrednosti u potrazi za najboljim (ili najmanje loim)

reenjem, poto idealnih, oigledno, nema.

51Dieter Nohlen, 1992,Izborno pravo i stranaki sustav, kolska knjiga, Zagreb, str. 212

52Sartori ovani, (2003), Uporedni ustavni ininjering, str. 97

53

Arend Lijphart, Constitutional Choices for New Democracies, u:Essential Readings in Comparative Politics,Edited, Patrick O1Neil & Ronald Rogowski, (2004), W.W.Norton & Company, New York, London (pp. 230-

238), str. 232


15/27

Postoji vie kriterijuma vrednovanja izbornih sistema: predstavljanje razliitih grupa

(manjina, ena), drutvenih interesa i politikih miljenja.54 Predstavljanje se ilustruje

odnosom izmeu osvojenih glasova i dobijenih mandata. Problem je to proporcionalnost nosi

opasnost fragmentacije partijskog sistema i destabilizovanja politikog sistema. Nijedan od

izbornih sistema ne moe da udovolji svim zahtevima. esto se udovoljavanje jednom

zahtevu (funkciji koju treba da ispuni) odraava na zanemarivanje ili na tetu drugog.

Reynolds i Reilly savetuju: Kada smiljate izborni sistem najbolje je poeti od liste

kriterijuma koja saeto govori o onome ta elite da postignete, ta da izbegnete i, u jednom

irem smislu, kako elite da vam izgledaju parlament i vlada.55Pre nego to se uini izbor ili

promena, vano je utvrditi kriterijume za vrednovanje izbornih sistema.Michael Gallagher,

navodi sledee kriterijume:56 1. Verodostojno predstavljanje preferenci biraa; 2. Socio-

demografska predstavljenost u parlamentu; 3. Personalna (lina) odgovornost poslanika

(MPs) izbornim jedinicama; 4. Maksimalna mogunost participacije biraa; 5. Kohezivne i

disciplinovane partije; 6. Stabilna i efikasna vlada, 7. Identifikovanost opcija koje e vladati;

8. Mogunost biraa da promene vladu. Neki od ovih kriterijuma se se odnose na proces a

neki na ishode. 1. Reprezentativnostje jedan od kljunih i univerzalnih kriterijuma za

vrednovanje izbornih sistema. Kod veinskih jednokrunih sistema, proste veine sa

jednomandatnim izbornim jedinicama, proporcionalnost je najmanja a broj baenih glasova

najvei. Odmah iza njega su veinski dvokruni i sistema alternativnog glasanja (u Australiji).

Kod proporcionalnog sistema proporcionalnost je jedna od najveih prednosti, ali je broj

baenih glasova relativno mali. Meoviti paralelni sistem je u ovom pogledu loiji od

meovitog kompenzacijksog koji prua mogunost da se disproporcionalnost koju proizvodi

izbor po veinskom sistemu kompenzuje izborom sa liste po proporcionalnom sistemu. 2.

Drugo pitanje je koliko parlament odslikava socijalnu strukturu drutva kao

mikrokosmos (ene, etnike i druge grupe). Smatra se da veinski jednokruni sis tem

defavorizuje izbor ena, za razliku od proporcionalnog. Kod ovog pitanja je vana i politikakultuta, ili stepen konzervativizma odreenog drutva. 3. Lina odgovornost poslanika

izbornoj jedinici i biraima je vanija od uticaja partijskih aparatika na njih. Kod

zatvorenih lista odgovornost poslanika je najmanja. Kada je broj predstavnika koji se bira u

54Nolen: ..., klasifikacija izbornih sistema vie nije pitanje izmeu dve opcije, nego pitanje mere u kojoj su neki

njihovi elementi zastupljeni, u: Nolen, Kaspaovi,Izborni sistemi Istone Evrope, str. 955

Reynolds, Anderew and Ben Reilly (1997), The International IDEA Handbook for Electoral System Design,

Stockholm: Institute for Democracy and Electoral Assistence. Str. 956

Michael Gallagher, Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by: Michael Gallagher and Paul

Mitchell, Oxford University Press, 2008. (str. 535-578), str. 571; detaljnije str. 571-575


16/27

jednoj izbornoj jedinici mali (district magnitude) vee su anse da se uini vidljivim koji

kadidat dobija mesta i predstavlja izbornu jedinicu. On ima anse da im vie bude odgovoran.

4. Mogunost biraa da to vie uestvuju u izboru predstavnikaje sledei vaan

kriterijum. Kod veinskih jednomandatnih izbornih sistema i kod proporcionalnog sistema sa

zatvorenim listama mogunosti biraa da uestvuju u izboru su male, jer se izbor svodi na na

Da jednoj opciji i Ne ostalim. Biraima su mogunosti izbora vee kod meovitih sistema

jer mogu da biraju i pojedinanog kandidata po veinskom i partijaku listu po

proporcionalnom sistemu, to znai da imaju dva glasa. Takoe, vee su mogunosti izbora i

kod sistema otvorenih lista, a posebno kod proporcionalnog sistema sa pojedinano

prenosivim glasom. Emirijski dokazi pokazuju da kada su ostale stvari iste, proporcionalni

sistem poveava izlaznost biraa na izborima. 5. Obzirom da su politike partije sutinska

komponenta savremene demokratije, vano je da izborni sistem promovie kohezivne i

discplinovane partije. Sistemi sa zatvorenim listama neminovno produkuju veu lojalnost

partiji. 6. Ideja stabilne i efikasne vlade je uz reprezentativnost jedan od univerzalnih

kriterijuma. Kod veinskog sistema proste veine sa jednomandatnim izbornim jedinicama,

(osim Indije i Australije) gotovo uvek proizvodi jednopartijsku vladu koja ima anske da

izdri pun mandat. Pad vlade na polovini mandata i prevremeni izbori su verovatniji u ostalim

izbornim sistemima. Meutim, teko je pojednostaviti stvari i zakljuiti kako ostali izborni

sistemi vode nestabilnim vladama. Oko ovog pitanja su podeljena miljena. Evidentno je da

proporcionalni sistem dovodi do koalicione vlade. Dajvid Farel smatra da postoji tzv. trade-

offizmeu stabilnosti i proporcionslnosti57dok je Arend Lajphart zakljuuje da je daleko od

toga da su koalicione vlade nestabilne, ali u svakom sluaju je kod njih vea proporcionalnost.

Lajphart smatra da nema dokaza da su jednopartijske vlade odgovornije od koalicionih, jer su

koalicione vlade blie centru na politikom spektru, a samim tim blie potrebama graana od

vlada koje su ili leviarske ili desniarske.58 7. Mogunost biraa da identifikuju opcije

koje e vladati nakon izboraje vana kako bi uinili pravi izbor. Ova dimenzija jenaglaenija kod izbornog sistema proste veine sa jednomandatnim izbornim jedinicama, jer

birai tano znaju koje su alternative. 8. Sa druge strene identifikovanosti je mogunost

biraa da smene, odnosno otkau poverenje vladi je vaan kriterijum. Takoe, u

veinskom sistemu proste veine, iji je epilog jednopartijska vlada, birai mogu da ukau ili

otkau poverenje postojeoj vladi. Kada su koalicione vlade, birai imaju manju

57

Farrell, David M. (2001).Electoral Systems, A Comparative Introduction, New York: Palgrave, str. 204/20658Lajphard, Arendt, (1994). Electoral Systems and Party Systems, A study of twenty-seven democracies, 1945-

1990, Oxford: Oxford University Press, (Edition, Comparative Europina Policy), str. 144


17/27

idendifikovanost, vlada nije jedinstven akter i nije sigurno da bi ista vlada opstala, ve je

mogue da neka partija ostane u vladi a druga ispadne iz nje.

Oigledno je da pojedini izborni sistemi imaju visok rejting, prema jednoj vrsti

kriterijumima i nizak prema drugoj. Oni koji preferiraju stabilnu i efektivnu vladu, jasnu

identifikovanost alternativa u odnosu na manjkavost ostalih kriterijuma, izabrae veinski

izborni sistem proste veine sa jednomandatnim izbornim jedinicama. Ako se prednost daje

visokoj proporcionalnosti i disciplinovanim partijama optirae se proporcionalni sistem sa

zatvorenim listama i sa jednom izbornom jediniciom na nacionalnom nivou. Kada se preferira

visoka proporcionalnost, visok stepen participacije, i visoka odgovornost poslanika

gravitirae se prema proporcionalnom izbornom sistemu pojedinano prenosivog glasa i

sistemu sa otvorenim listama. Prema Michael Gallagheru, meoviti kompenzacijski sistem e

imati visoke ocene (skore) u skoro svim pomenutim kriterijumima. Nije jednostavno postii

neophodan stepen saglasnosti o pojedinim modelima. Kako zapaa Diter Nolen: Razliiti

interesni poloaji i koalicijska razmiljanja stranaka sudionica doputali su samo negativne

koalicije, ali ne i veinsku saglasnost o modelu.59

O emu voditi rauna prilikom optiranja ili promene izbornog sistema

Postavlja se pitanje koji izborni sistem je optimalan za podeljena drutva.

Proporcionalni izborni sistem je bio povezan sa irenjem demokratije i uvoenjem opteg

prava glasa, ali se povezuju i sa drutvima segmentiranog pluralizma (Belgija, Holandija,

vajcarska), a samim tim i sa odreenim modelom demokratije - konsensualnim.60Logino je

oekivati da drutva koja su podeljena etnikim, religijskim, i lingvistikim rasceptima

optiraju za proporcionalni izborni sistem. Onim dravama koje jo uvek nisu demokratske, a

koje su proete razliitim etnikim i religijskim podelama, ne savetuje se veinski izborni

sistem relativne veine. To najbolje iskazao Lari Dijamond: Ako je ijedna generalizacije o

institutionalnom dizajnu odriva, s obzirom na krvave ishode brojnih politikihsistema koji

su nastojali da iskljue glavne grupe drutvenih rascepa iz vlasti, to je da se ne savetuje

veinski sistem (relativne veine, S.O)za zemlje sa dubokim etnikim, regionalnim, verskim

ili drugim emocionalnim i polarizovanim podelama.61 Bendamin Reijli pokuava da

odgovori na pitanje koji izborni sistem moe da pomogne demokratiji koja je podeljena



61 Larry Diamond, 1999, Developing Democracy, toward consolidation, The John Hopkins University Press,

Baltimore and London, str. 104; On dodaje: Kada su grupe drutvenih podela otro definisane i identitetiduboko polariizovani (i Intergrupne nesigurnosti i sumnje), najvaniji imperativje da se izbegne iroko ineodreeno iskljuivanje iz vlasti bilo koje znaajne grupe.


18/27

dubokim drutvenim rascepima.62Politiari u podeljenim drutvima imaju snaan podsticaj da

igraju na etniku kartu, naroito u vreme izbora kako bi mobilisali i privukli birae. U ovim

drutvima potrebno je nai model koji bi vodio interetnikoj akomodaciji i multietnikim

politikim partijama, i umerenim partijama centra.Reijli vidi vanu ulogu izbornog sistema u

sprovoenju konflikt-menadmenta. Postoji konvencionalna tvrdnja da je proporcionalni

izborni sistem bolji za podeljena drutva, kao kljuni element konsensualne demokratije

(Lajphart), jer razvija mehanizme deljenja vlasti (power-sharing). Ovo je prisutno u

Holandiji, Belgiji i vajcarskoj. Glavni argument je da putem partijskih lista pojedine etnike

grupe, ukljuujui i manjine, mogu sebe identifikovati, definisati i reprezentovati u okviru

etniki definisane partije, u srazmeri sa njihovim procentom u odreenoj politikoj zajednici.

Nasuprot ove ortodoksije, oslanjajui se na Donalda Horovica, Reijli zagovara izborni

sistem u kojem politiari ne bi zavisili samo od biraa svoje etnike grupe. Jedna od ideja

(izborna inovacija) je korienje preferencijalnih izbornih sistema koji ohrabruju birae da

rangiraju svoje preference meu razliitim partijama i kandidatima na glasakom listiu.

Takvi sistemi su alternativni glas (veinski sistem u jednomandatnim izbornim jedinicama

apsolutne veine) i pojedinano prenosivi glas (proporcionaloni sistem sa viemandatnim

izbornim jedinicama). Ovi sistemi ohrabruju politiare da vode kampanju koja nije usmerena

samo ka svojoj etnikoj grupi, ve zbog drugog stepena podrke, potrebni su apeli i ka

biraima drugih grupa. Ovaj pristup Reijli naziva centripetalizam, a ogleda se u sledee tri

dimenzije: 1. postojanje izbornog podsticaja politiara u kampanji da privuku birae drugih

etnikih grupa, to ohrabruje kandidate da imaju umereniju retoriku; 2. omoguava se arena

pregovaranja u kojoj politiki akteri razliitih grupa imaju podsticaj da postiu dogovore oko

izborne podrke i pojedinih vanih pitanja; i 3.razvoj partija centra i multietnikih politikih

partija ili koalicija.63 Autor navodi primere Severne Irske, Estonije, Fidija, i Papua Nove

Gvineje.

Vana dimenzija izbornih reformi su demokratske vrednosti, kao to su direktan izborpredstavnika, predstavljanje razliitosti drutva u odnosu na predstavljanje posredovano

partijama, kao i vlada odgovorna graanima. U demokratskim, pa ak i u autoritarnim i

totalitarnim reimima, vlastodrci tee da dobiju legitimitet vladanja na izbora i da se bar

pokriju nekakvom demokratskom legitimacijom. U odnosu na vreme kada nije bilo vano ko

glasa, ve ko broji glasove, danas su osnova demokratske legitimnosti fer i poteni izbori. Ali

62

Benjamin Reilly, Electoral Systems for Devided Societies, Journal of Democracy, Volume 13, Number 2,April, 2002, (156-170), str. 15763

Benjamin Reilly, Isto, str. 159


19/27

to ne znai da se ne moe manipilisati pravilima sa ciljem da bi se dobili izbo ri. Na primer,

iako je Britanija primer sa izbornim sistemom koji je rezistentan na promene, u periodu

izmeu 1945. i 1987. godine odrano je dvanaest optih izbora a samo su se tri puta izbori

odrali sa istim granicama izbornih jedinica u odnosu na prethodne izbore (redistricting).64

Vana pouka kod promene izbornih sistema je da se promenom same mehanike izbora ne

moe u potpunosti uticati na izborne rezultate, jer postoje i drugi faktori koji utiu na ishod

izbora.

Postoji odreeni broj vanih napomena koje treba imati u vidu prilikom

redizajniranja politikih institucija, to u najveoj meri vai i za izborne sisteme.65 Prvo,

postojni nedovoljno znanje o tome koje institucije vode do kakvih ishoda. Drugo, ne postoji

saglasnost kojim ishodima i vrednostima se daje prioritet. Tree, ne postoji spremnost da se u

argumentovganoj raspravi, deliberaciji, konsultativnom demokratijom izvagaju razliite

argumentacije, preference i utvrde prioriteti. etvrto, u vremenu procesa pridruivanja Srbije

Evropskoj uniji i meovitih suvereniteta, politike elite nisu u potpunosti samostalne kod

odabira pojedinih institucija. Peto, za institucije je, uz adekvatan odabir, od posebne vanosti

njihovo prihvatanje i oivotvorenje. esto, veoma je vano do koje mere institucije

korenspondiraju, odnosno, koliko su saglasne sa drutvenim normama. Sedmo, nije uvek

jasno ko donosi odluku o tome koje institucije su bolje ili primerenije. Osmo, iste institucije

ne daju iste ishode u razliitim drutvenim kontekstima. Deveto, to su slabije institucije, jaa

je lina vlast onih koji su na njihovom elu. Deseto, u dizajniranju politikih institucija

neophodno je poznavanje sklonosti jednog naroda, njegove tradicije i politike kulture. Kada

su institucije dobre, one izvravaju povereni zadatak, ispunjavaju oekivanja i postaju

delotvorne (uinkovite). Kada institucije ne uspeju da ispune zahteve zbog kojih su uvedene,

zahteva se njihova promena.

Andrew Reynolds i Ben Reily, navode odreeni broj saveta dizajnerima izbornih

sistema.66 Ouvajte jednostavnost. Efikasni i odrivi izborni sistemi bie oni koji su lakorazumljivi glasaima i politiarima.Ne bojte se inovacija. Mnogi dananji izborni sistemi su

bili inovativni i treba uiti iz iskustva drugih.Obratite panju na kontekstne i vremenske

inioce.Ne treba ih donositi u vremenskom tesnacu i vakumu. Uspeh izbornog sistema zavisi

64Richard S. Katz, (2008),Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform? , u: The Politics of Electoral

Systems, edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, str. 7265

O ovome detaljnije u: Slavia Orlovi, (2010).Re-dizajniranje politikih institucija, u Pavlovi, Vukain (ur),:Kvalitet politikih institucija, Beograd: Fakultet politikih nauka, Centar za demokratiju, (str. 65-101), str. 93-9566

Andrew Reynolds i Ben Reily, Electoral System Design: The New International IDEA Handbook,(International Institute for Democracy and Electoral Asistance), 2005. engl. Str. 159-164


20/27

od srenog braka politikih institucija i politike kulture.Ne potcenjujte birako telo.Iako

je vana jednostavnost, ne treba potceniti mogunost glasaa da koriste razliite sisteme.

Iskustva novih demokratija ukazuju na razliku izmeu funkcionalne pismenosti i

politike pismenosti. Neretko postoji elja kod biraa da izraze sofisticiran izbor politikih

preferenci. Radite u korist ukljuivanja svih znaajnih interesa. Postupak opredeljivanja

za odreeni izborni sistem je vaan za osiguranje njegove legitimnosti.Ne treba da vai

za jednu partiju ili za jednu vladu, a da se promenom partije ili vlade menja i sistem. Gradite

legitimnost i prihvatljivost od svih bitnih strana. Sve grupacije ele da budu deo

demokratskog procesa i da imaju oseaj da je izborni sistem koji se nudi korektan i da im nudi

izglede da uspeju na izborima. Pokuajte to vie uveati uticaj glasaa.Obzirom da birai

mogu birati izmeupartija, izmeu kandidata razliitih partija i izmeu kandidata iste partije,

vano je da veruju da njihov glas moe uticati na izbor vlade, a ne samo na sastav parlamenta.

elja da se uvea uticaj biraa, trebalo bi uravnoteiti sa podrkom koherentnim

politikim partijama. Usitnjeni i fragmentirani parlament moe oteati odrivost

demokratije. Dugotrajna stabilnost i kratkorone prednosti nisu uvek spojive.

Kratkoroni uspeh jedne partije moe voditi dugoronoj nestabilnosti, raspadu sistema i

konfliktima. Ne treba misliti o izbornom sistemu kao o leku (panaceji) za sve bolesti .

Njegov efekat zavisi i od drugih varijabli, kao to je politika kultura. Ne treba ni

potcenjivati uticaj izbornog sistema. Oni su kljuni za izgradnju stabilnog ureenja, jer

odgovarajue institucije mogu voditi smanjenju konflikata i veoj odgovornosti vlasti. Imajte

na umu volju biraa da prihvati promene. Promena izbornog sistema moe biti dobra ideja

politikih strunjaka, koji razumeju mane postojeeg sistema, ali ako nisu dobro predstavljeni

javnosti, ona moe odbiti da se u to petlja ili sumnjati da je to elja politiara da ih preprave u

svoju korist. Ne smatrajte da se defekti mogu lako otkloniti kasnije. Ne robujte prolim

izbornim sistemima.Nee stari sistem isto delovati u novim okolnostima. Mapa izbornih

sistema znaajno odraava kolonijalnu mapu od pre sto godina. Britanske kolonije koristeveinski jednokruni sistem sa jednomandatnim izboenim jedinicama (first-past-the post),

mnoge drave pod francuskim uticajem koriste veinski dvokruni sistem, a bive belgijske i

holandske kolonije esto se opredeljuju za varijante proporcionalnog izbornog sistema koje se

koriste u kontinentalnoj Evropi. Procenite mogue uticaje izbornog sistema na nove

drutvene konflikte. Obzirom da su izborni sistemi, izmeu ostalog, i sredstvo za reavanje

konflikata, vano je da oni smanjuju tenzije u drutvu, ili bar da ih ne poveavaju.Isprobajte

i zamislite neobine i neeljene situacije. Izborni sistemi treba da se oblikuju kako bi seizbegle greke iz prolosti. Meu ogranienjima i preprekama koje se javljaju na putu


21/27

odabira izbornog sistema mogu se identifikovati razlozi koji su specifini za pojedine drave

(kolonijalni, regionalni, kulturno-istorijski), razlozi pristrasnosti onih koji odluuju o odabiru,

i pristrasnou meunarodnih aktera, eksperata i birokrata, koju su angaovani u konfliktnim

situacijama tranzicijskih drava a rukovoeni iskustvima i primerima svojih zemalja.

ta nije u redu sa izbornim sistemom u Srbiji

U Srbiji je 1990. godine uveden veinski dvokruni izborni sistem. Na insistiranje

opozicije 1992. godine, ovaj sistem je zamenjen proporcionalnim sistemom sa devet izbornih

jedinica. Na parlamentarnim izborima 1997. bilo je 29 izbornih jedinica i od 2000. godine

Srbija je jedna izborna jedinica. Sve vreme cenzus iznosi 5%, a preraunavanje glasova u

mandate obavlja se po DOntovoj formuli. Poslednja izmena izbornog sistema sprovedena je

2003. godine kada je za partije manjina ukinut izborni cenzus i uveden prirodni prag.

Povremeno se u Srbiji javljaju ideje i zahtevi za promenama izbornog sistema, koji su

najee podstaknuti statusom mandata poslanika i pitanjem blanko ostavke. Neka vana

pitanja se ili ne pominju ili su u potpunosti u drugom planu. Zahtevi za izmenama izbornog

sistema nisu praeni adekvatnom debatom i raspravom (deliberacijom) o prednostima i

manama pojedinih sistemskih reenja ili o tome kuda vode pojedina reenja. Postoji vie

aspekata izbornog sistema u Srbiji koji su predmet kritike i zbog ega se inicijaju njegove

izmene. Uvidom u pojedine inicijative, mogu se izdvijiti tri grupe razloga. Prvo, sastav

parlamenta je izrazito partijski fragmentiran (deset poslanikih klubova i dva nezavisna

poslanika, odnosno, ukupno 23 parlamentarne stranke) i postoji tenja ka ukrupnjavanju

(defragmentaciji) partijskog sistema; drugo, poluneposredni, ili poluposredni izbor poslanika;

tree, imperativni mandat i blanko ostavke; etvrto, teritorijalna nereprezentativnost, pri

emu72 optine nemaju predstavnike u parlamentu a veina poslanika je iz Beograda i Novog

Sada; i kao rezultat svega prethodnog - nizak nivo poverenja u partije i u parlament.67

Fragmentirani parlament

Do partijske fragmentitanosti parlamenta dolazi, pre svega, zato to manje partije

izbegavaju delovanje cenzusa na izborima, pojavljuju se na listama veih partija, a onda u

parlamentu izdvoje svoj poslaniki klub. Na parlamentarnim izborima 2008. godine, od 574

registrovanih stranaka, bilo je prijavljeno 22 liste. Cenzus je prolo pet lista, a prirodni prag

koji vai za partije manjina - svega tri partije.I pored toga, u Skuptini Srbije 2010. godine

evidentirano je deset poslanikih klubova i dva nezavisna poslanika, ili ukupno 23

67O ovome smo ve pisali u: Slavia Orlovi, (2010).Re-dizajniranje politikih institucija, u Pavlovi, Vukain

(ur),:Kvalitet politikih institucija, Beograd: Fakultet politikih nauka, Centar za demokratiju, (str. 65-101), str.89


22/27

parlamentarne stranke. To govori o indirektnoj parlamentarizaciji - manje partije dobijaju

mandate na listama veih, pa izdvoje poslaniki klub i fragmentiraju partijski sistem.Ovo se

moe reiti odlukom da se poslaniki klubovi u parlamentu formiraju na osnovu podnetih lista

na izborima, ili da poslanici koji su dobili mandat na listi jedne koalicije ili partije, ne mogu

pristupiti drugom poslanikom klubu.

Poluneposredni ili poluposredni izborni sistem

U Srbiji se koristi proporcionalni izborni sistem. Kod ovog sistema mogue je da

redosled na listi rasporeuje ili odreuje partija i tu je fiksan redosled koji se ne moe menjati.

To su sistemi sa nepreferencijalnim, odnosno sa zatvorenim ili blokiranim listama (closed or

blocked lists). Drugu grupu ine preferencijalni sistemi, sa otvorenim ili neblokiranimlistama

(open or unblocked lists). U Srbiji, od 2000. godine uneta je novina koja nije karakteristina

za proporcionalne sisteme i zbog ega se ovaj sistem ne moe jednostavno svrstati ni u

sisteme otvorenih, ni zatvorenih lista. Podnosilac liste je slobodan da sa podnete liste odredi

ko dobija mandat nezavisno od rednog broja na listi i bez jasnih kriterijuma. Na taj nain se

kri neposredno izraena volja biraa na izborima i gubi neposrednost izbora, jer izmeu

biraa i parlamenta posreduju politike partije. Partije, odnosno, predlagai lista, sastavljaju

liste i odreuju redosled kandidata pre izbora, a nakon izbora odluuju ko dobija mandata i

ulazi u parlament.68 Ovo se moe reiti na vie naina. Najjednostavnije je da liste budu u

potpunosti zatvorene (i za partije, kao i za birae) i da partije ne mogu menjati redosled ko sa

partijske liste dobija mandat, ve da se to realizuje prema redosledu podnete izborne liste.

Drugi nain reavanja ovog problema je uvoenjesistema koji biraima omoguava da izraze

svoju preferencu na podnetoj listi. Kako smatraju Andr Blais i Louis Massicotte: sistem koji

glasaima omoguuje da izraze stepen preferencije je bolji od onog sistema koji to ne nudi.69

To se moe ostvariti preferencijalnim glasanjem ili malo komp likovanijom metodom -

panairanjem. Panairanje je mehanizam koji se koristi u nekim proporcionalnim izbornim

sistemima sa otvorenim listama, a koji omoguava biraima da glasaju za vie kandidata savie razliitih partijskih lista. Preferencijalno glasanje i panairanje imaju pozitivan efekat u

poveanoj ulozi biraa i smanjenoj ulozi partija prilikom izbora poslanika, ali negativno

deluju na jedinstvo stranke, jer se istovremeno odigravaju dve kompeticije; jedna izmeu

stranaka, a druga unutar stranaka.70 Trei nain je uvoenje meovitog, odnosno,

68lan 84. Zakona o izboru narodnih poslanika (Slubeni glasnik Republike Srbijebroj 35/ 2000,

69Andr Blais and Louis Massicotte, 1996. Electoral Systems, u: Comparing Democracies, Elections and Voting

in Global Perspektive, editors: Lawrence LeDuc, Richard G. Niemi, Pippa Norris, SAGE Publications (str. 49-83),str. 7670

Andr Blais and Louis Massicotte, 1996.Electoral Systems, str. 78


23/27

personalizovanog proporcionalnog izbornog sistema. U tom sluaju, jedan broj poslanika bi

se birao venskim sistemom proste veine (na primer 50%, ili jedna polovina), a druga

polovina proporcionalnim sistemom.

Imperativni mandat i blanko ostavke

Jedan od najveih problema, od svih sistemskih reenja koja se tiu partija, poslanika i

parlamenta je, ipak, jedna vrsta imperativnog mandata. Prilikom usvajanja Ustava 2006.

godine, meu predstavnicima politikih partija oigledno je potojala saglasnost da se usvoji

reenje po kojem o poslanikim mandatima odluuju politike stranke. U cilju suzbijanja

transfera i trgovine mandatima u novom Ustavu Republike Srbije (2006.) u lanu 102. stav 2

usvojeno je reenje: Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom,

neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za

narodnog poslanika. Na ovaj nain poslanik raspolae mandatom samo u trenutku dok

potpisuje neopozivu blanko ostavku kojom mandat predaje na raspolaganje rukovodstvu

stranke. Ovo se moe interpretirati kao pokuaj uvoenja imperativnog mandata koji ne

postoji u zakonodavstvu zemalja Evropske unije.71Nain odreivanja kandidata za poslanika

sa partijske liste, kao i institucija blanko ostavke, predmet su kritika Evropske unije i drugih

autoritativnih meunarodnih organizacija. Reenje ovog problema je pre svega promena lana

102. drugi stav Ustava. Kako do toga iz proceduralnih i politikih razloga nije lako doi,

partije mogu pokazati spremnost da uvae princip slobodnog mandata.

Slaba geografska (teritorijalna) reprezentativnost

Teritorijalna nereprezentativnostparlamenta u Srbije ilustruje se injenicom da 72

optine nemaju predstavnike u parlamentu a veina poslanika je iz Beograda i Novog Sada.

Saziv Narodne Skuptine Republike Srbije nakon parlamentarnih izbora 2008. godine ima

dominantno poslanike iz Beograda i Novog Sada, dok veliki broj - 72 (od ukupno 150

optina, 23 grada i glavni Grad)uopte nema predstavnika u parlamentu. Tanije 1.584.304

stanovnika, odnosno graana, nije predstavljeno u Skuptini Srbije. Meu optinama kojenemaju svoje predstavnike u parlamentu, najvie je malih optina. Meutim, ima onih koje su

centri okruga kao to je Pirot (centar Pirotskog okruga), ali i regionalni centri, kao to su

Inija, Sjenica, uprija, Aranelovac, Gornji Milanovac i drugi. Beogradski okrug u sazivu

Narodne skuptine (2008) ima 84, Vojvodina 58, a ostatak Srbije ukupno samo 108 poslanika

i poslanica. Ostaju otvorena pitanja predstavljenosti pojedinih manjina. Romi nisu zastupljeni

u sazivu Skuptine od 2008. godine. Procenat ena, iako je od 2000. do 2008. godine porastao

71 Imperativni mandat postoji jo samo u nekim dravama, kao to su Banglade, Junoafrika Republika,

Panama i Indija.


24/27

za sto posto (sa 10-ak % na 20-ak %), i dalje je ispod nivoa koji oekuju OSCE ili

Interparlamentarna unija.

I pored toga to su pojedini strunjaci i predstavnici akademske zajednice koji se bave

ovim pitanjima, na vreme skretali panju, njihov uticaj je ostao minoran. Uloga spoljnih

evaluatira je ostala kljuna (Venecijanska komisija, Evropska komisija). Oni su

autoritarivniji i njihovi stavovi imaju impuls imperativa. Dovoljno je rei evropski standardi

ili uslov za lanstvo u EU. U Srbiji, e se izbori uiniti demokratskijim i neposrednijim,

prvo, kada se iskljui ili bar redukuje uloga partija, da vie ne posreduju izmeu volje

biraa iskazane na izborima i sastava parlamenta, odreujui koji kandidati dobijaju

mandat nezavisno od redosleda na listi; i drugo, kada se ukine institucija blanko

ostavki. Bez slobodnog mandata nema ni slobodnog parlamenta, ve samo glasake

maine koja sledi partijske upravljae.

Zakljuak

Svaki izborni sistem ima svog advokata meu vodeim autoritetima u ovoj oblasti

politikih nauka.U akademskoj zajednici i meu ljudima koji se dublje bave ovim pitanjima,

ne postoji saglasnost, tanije, postoje brojne razlike u pristupu dizajniranju i redizajniranju

izbornih sistema.72U svojoj knjizi Democracy and Election,Riard Kac (Richatd S. Katz),

zakljuuje da izbor najboljeg izbornog sistema za datu zemlju - ultimativno zavisi od toga ko

ste, gde ste, i gde elite da idete.73ak i kada se kopiraju odreeni izborni sistemi, ostaju

razlike koje se tiu specifinosti odreene drave, politike kulture, veliine izbornih jedinica

i broja biraa u njima.Tiranima ne treba politika nauka. Njih ne interesuje kako funkcioniu

institucije, ve kako se odrati na vlasti, a za to institucije nisu nune. Naprotiv, mogu biti

smetnja. Ne postoji jedan idealan ni najbolji izborni sistem koji univerzalno vai nezavisno od

datih okolnosti. Neophodno je uzeti u obzir istoriju drave (drutva), socijalnu i politiku

strukturu, politiku kulturu i tradiciju, kao i sisteme vrednosti u potrazi za najboljim (ili

najmanje loim) reenjem, poto idealnih, oigledno, nema. Postoji vie kriterijumavrednovanja izbornih sistema: predstavljanje razliitih grupa (manjina, ena), drutvenih

interesa i politikih miljenja.74 Nijedan od izbornih sistema ne moe da udovolji svim

zahtevima. esto se udovoljavanje jednom zahtevu (funkciji koju treba da ispuni) odraava na

zanemarivanje ili na tetu drugog.

72 O ovome smo detaljnije pisali u: Slavia Orlovi, 2010 , Politike konsekvence izbornih sistema, u:

Politikolokiogledi, Slubeni glasnik, , str. 179-17273

Richatd S. Katz,Democracy and Election, str. 30874Nolen: ..., klasifikacija izbornih sistema vie nije pitanje izmeu dve opcije, nego pitanje mere u kojoj su neki

njihovi elementi zastupljeni, u: Nolen, Kaspaovi,Izborni sistemi Istone Evrope, str. 9


25/27

LITERATURA:

Blais, Andr and Massicotte, Louis, (1996). Electoral Systems, u: Comparing Democracies,

Elections and Voting in Global Perspektive, editors: Lawrence LeDuc, Richard G. Niemi,

Pippa Norris, London: SAGE Publications (str. 49-83)

Birch, Sarah, (2003).Electoral Systems and Political Transformation in Post-Communist

Europe. Basingstoke: Palgrave Macmillan

Beyme, Klaus Von, (2001). Institutional Engineering and Transition to Democracy, u

Democratic Consolidation in Eastern Europe, Institutional Engineering, Volume 1, Oxford.Oxford University Press

Cox, Gary W., (1998). Making Votes Count, Strategic Coordination in the Worlds ElectoralSystems,Cambridge University Press

Diamond, Larry, (1999).Developing Democracy, toward consolidation, Baltimore and

London: The John Hopkins University Press

Duverger, Maurice, (1964) Political Parties: Their Organization and Activity in the Modern

State, London: Metrhuen

Duverger, Maurice, (1986), Duvergerss Law: Forty Years later, in B. Hofman and A.Lijphart (eds.),Electoral Laws and their Political Consequences, New York: Aghaton, 69-84

Farrell, David M. (2001).Electoral Systems, A Comparative Introduction, New York:


26/27

Palgrave

Gallagher, Michael (2008). Conclusion, u: The Politics of Electoral Systems, edited by:

Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford University Press, 2008. (str. 535-578)

Kasapovi, Mirjana, (2002).: Obrasci izbornih reformi u stabilnim demokracijama: NoviZeland, Italija, Japan,Politika misao, (39) 3: 3-19

Kasapovi, Mirjana, (2004). Institucionalni dizajnnajkonjunkturnija grana suvremenepolitike znanosti,Politika misao, Vol XLI, br. 1, str. 102114, str. 109

Katz, Richard S. (2008). Why Are There So Many (or So Few) Electoral Reform?, u: The

Politics of Electoral Systems, edited by: Michael Gallagher and Paul Mitchell, Oxford:

Oxford University Press

Katz, Richard S., (1997).Democracy and Elections, Oxford: Oxford University Press

Lajphard, Arendt, (1994). Electoral Systems and Party Systems, A study of twenty-seven

democracies, 1945-1990, Oxford: Oxford University Press, (Edition, Comparative Europina

Policy)

Lajphard, Arendt, (2003).Modeli demokratije, Beograd i CID Podgorica: Slubeni list SiCG

Lijphart, Arend, (2004). Constitutional Choices for New Democracies, u:Essential Readings

in Comparative Politics, Edited, Patrick O1Neil & Ronald Rogowski, (2004), W.W.Norton &

Company, New York, London (pp. 230-238) (preuzeto iz: Larry Diamond and Marc F.

Plattner, eds. The Global Resurgence of Democracy (Baltimore: John Hopkins University

Press, 1996) pp. 162-74;)

March, James O./ Olsen, Johan P. (1984). The New Institutionalism: Organizational Factors

in Political Life,American Political Science Review, (78) 3: 734-749

Nolen, Diter, Kasapovi, Mirjana, (1997).Izborni sistemi istone Evrope, Beograd: FondacijaFriedrich Ebert

Nohlen, Dieter, (1984), Changes and Choices in Electoral Systems, in Arend Lijphart and

Bernard Grofman (eds), Choosing an Electoral System: Issues and Alternatives, New York:

Praeger

Nohlen, Dieter, (1992).Izborno pravo i stranaki sustav, Zagreb: kolska knjiga

Ordeshook, Peter and Shvetsova Olga, (1994). Ethnic Heterogeneity, District Magnitude, and

the Number of Parties,American Journal of Political Science, 38: 100-123

Orlovi, Slavia, (2008). Politiki ivot Srbije, (izmeu partokratije i demokratije), Beograd:Slubeni glasnik

Orlovi, Slavia, (2010).Politike konsekvence izbornih sistema, u:Politikoloki ogledi,

Slubeni glasnik, str. 179-172


27/27

Orlovi, Slavia, (2010).Re-dizajniranje politikih institucija, u Pavlovi, Vukain (ur),:Kvalitet politikih institucija, Beograd: Fakultet politikih nauka, Centar za demokratiju, (str.65-101)

Orlovi, Slavia, (2010). Teorija koalicija i formiranje vlade,(str. 97-125), Godinjak,

Fakulteta politikih nauka, Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka, uredio: prof.dr Ilija Vujai, godina IV, broj 4

Orlovi, Slavia, (2011).Partijski sistem Srbije, u:Partije i izbori u Srbiji, Beograd: FES iFPN, (u tampi)

Reynolds, Andrew i Reily, Ben, (2005).Electoral System Design: The New International

IDEA Handbook, (International Institute for Democracy and Electoral Asistance)

Reilly, Benjamin, (2002). Electoral Systems for Devided Societies,Journal of Democracy,

Volume 13, Number 2, April

Riker, William H., (1982). The Two-Party System and Duvergers Law: An Essay on theHistory of Political Science,The American Political Science Review, Vol.76, No.4, Dec.1982,

753-766

Sartori, Giovani. (1968). 'Political Development and Political Engineering' in J.D.

Montgomery and A.O. Hirschman (eds.)Public Policy, Vol. XVII,Cambridge, MA: Harvard

University Press, pp. 261298

Sartori, ovani, (2003). Uporedni ustavni ininjering, Beograd: Filip VinjiSteiner, Jrg, . Crepaz, Markus M.L, (2007).European Democracies, Fifth Edition, New

York: Pearson Longman

Shugart, Soberg, Martin/ Wattenberg, Martin P. (ur.), (2001).Mixed-Member Electoral

Systems.The Best of Both Worlds?, Oxford: Oxford University Press

Shugart Soberg, Martin/ Wattenberg, Martin P. (ur.), 2001.: Mixed-Member Electoral

Systems. The Best of Both Worlds?, Oxford University Press, Oxford

Taagepera, Rain and Shugart Mattew, (1989). Seats and Votes: The Effects and Determinants

of Electoral Systems, New Haven: Yale University Press

Documents

Slavisa Orlovic - Izborni Sistem i Institucionalni Dizajn