Sl List 63-2009 Izmene i Dopune GP

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. no-

vembra 2009. godine, na osnovu ~l. 36. i 54. Zakona o plani-

rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i

34/06), shodno ~lanu 215, stav 6. Zakona o planirawu i iz-

gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 72/09 i 81/09) i ~lana

31. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beogra-

da”, broj 39/08) donela je

I Z M E N E I D O P U N E *

GENERALNOG PLANA BEOGRADA 2021. Faza 2

(Izmena i dopuna GP 2/2006)

á. POVOD I CIQ IZMENA I DOPUNA

Izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021.

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 25/05 i 34/07) su deo

postupka odràvawa i obnavqawa urbanisti~kih planova

u Beogradu propisanih Zakonom o planirawu i izgradwi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), predvi|enih

samim Generalnim planom Beograda (kao postupak konti-

nualnog unapre|ewa donetih planova, posebno General-

nog) i uslovqenih aktuelnim potrebama republike, grada,

aktivnih subjekata privrednog razvoja i gradskih op{tina.

Posle dono{ewa Generalnog plana Beograda 2021. do-

nete su Izmene Generalnog plana iz 2005. godine („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 25/05) i Odluka o izradi

Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. (Izme-

na i dopuna GP 2/2006) sa Programom izmena GP Beograda

2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni list grada Beogra-

da”, broj 24/06), koji je sastavni deo Odluke, i koji predvi-

|a da se promene mogu donositi fazno.

Prva usvojena faza Izmena i dopuna GP 2/2006. („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 34/07) je izvr{ena 2007.

godine, za formirawe nove lokacije ambasade SAD.

U drugoj fazi Izmena i dopuna je istraìvano prila-

go|avawe krupnih strukturalnih promena u prostoru kao

{to su: unapre|ewe kori{}ewa Maki{a, Sur~inskog poqa,

priobaqa, Ada Huje, vojnih lokacija, zatim izmene tipolo-

gije namena, parametara za izgradwu i kori{}ewe prosto-

ra, uskla|ivawe sa prostornim planovima i uredbama done-

tim od strane Vlade Republike Srbije. Tako|e su razmatra-

ni i re{avani brojni pojedina~ni zahtevi za precizno

prilago|avawe namena i uslova na zemqi{tu pojedina~nih

korisnika i institucija, {to je obaveza prema Zakonu o

planirawu i izgradwi za Generalni plan iz 2003. godine.

Radi obezbe|ewa obrade, stru~ne kontrole i odlu~iva-

wa, izdvojeno je dvanaest grupa izmena i dopuna, od kojih

deset ~ine predlog faze ozna~ene kao Faza 2. Posle dono-

{ewa ove faze, predvi|en je nastavak rada, stru~na kontro-

la i dono{ewe za preostale Programom predvi|ene izme-

ne, kroz slede}u radnu fazu izmene GP.

–––––––––––––

* Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa dalo je saglas-

nost na ovaj akt 24. decembra 2009. godine pod brojem 350-01-01438/2009-07.

áá. PREDMET IZMENA

Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Be-

ograda 2021. (Izmena i dopuna GP 2/2006) sa Programom

izmena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 24/06), doneta je novembra 2006.

godine, a pregled hitnih izmena za Fazu 2. inicirala je

Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda.

Pregled izmena za fazu 2. dat je u aktu Urbanisti~kog za-

voda: „Intenzivirawe dono{ewa izmena i dopuna GP 2021.

Faza 2. iz decembra 2007. godine).

Slede}e grupe tema su predmet izmena:

– uskla|ivawe organizacije prostora prema Prostor-

nom planu autoputa „Ju`ni Jadran”, radi wegove realiza-

cije u skladu sa ste~enim obavezama republike ali i oda-

bira najkvalitetnijeg prostornog re{ewa u skladu sa po-

sebnom analizom ura|enom, za tu temu osnovane radne gru-

pe od strane Skup{tine grada Beograda i kabineta grado-

na~elnika 2006. godine;

– uskla|ivawe lokacije TS „Mirijevo” prema uslovi-

ma JP EMS i nadle`nih ministarstva;

– konsolidacija nekih prostora i funkcija èlezni~-

kog ~vora, povodom razvoja privrednih i pristani-

{nih funkcija na banatskoj strani i promeni name-

ne prostora u zoni Ade Huje iz saobra}aja u komerci-

jalnu i stambenu;

– nove planirane trase saobra}ajnica: Prvomajska uli-

ca, Patrijarha Dimitrija, SMT, put Novi Beograd –

Obrenovac kroz Sur~insko poqe i koridori: deonice

autoputa E 70 (Bubaw potok – Vin~a, Avalski put i

Banatska obilaznica (severna tangenta):

– uvo|ewe „privrednih parkova” kao nove ponude veli-

kih kompleksa na izvodnim saobra}ajnim pravcima;

– transformacija privrednih zona unutar urbanog tki-

va centralne i sredwe zone u komercijalne, stambene

i javne sadràje;

– reorganizacija sportsko-rekreativnih kompleksa –

radi unapre|ewa turizma i rekreacije gra|ana;

– dopuna ili korekcija najnu`nijih parametara i tabe-

la u razli~itim namenama, i revizija komercijalnih

zona, radi preciznijeg sprovo|ewa plana;

– promene odredbi o sprovo|ewu plana radi kvalitet-

nijeg ukupnog i pouzdanog neposrednog sprovo|ewa

planiranih re{ewa, u karti i tekstu;

– promene u kartama i tekstu infrastrukturnih siste-

ma u skladu sa uslovima nadle`nih javnih komunalnih

preduze}a;

– za pet infrastrukturnih sistema defini{u se pravi-

la ure|ewa i gra|ewa i smernice za realizaciju in-

frastrukturnih objekata;

– dopuna dokumentacije Generalnog plana Beograda 2021.

korigovanim spiskom kulturnih dobara, i novom kar-

tom „Kulturna dobra” u skladu sa zahtevom i uslovima

Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda i

– tehni~ke korekcije plana.

Godina LIII Broj 63 31. decembar 2009. godine Cena 200 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

Ciq je, tako|e, da se izaberu i obrade samo onakve pro-

mene koje se mogu prihvatiti bez dodatnih novih studija u

2009. godini, a koje }e pove}ati preciznost, konstatovati

u me|uvremenu izvedene radove po planovima regulacije i

olak{ati sprovo|ewe plana.

ááá. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnog

plana Beograda 2021, Faza 2, su: Zakon o planirawu i iz-

gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06); Zakon

o prostornom planu Republike Srbije („Slu`beni glasnik

RS”, broj 13/96); Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na-

~inu stru~ne kontrole urbanisti~kog plana kao i uslovi-

ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 12/04); Zakon o strate{koj proceni uticaja

na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04),

Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Beo-

grada 2021. (Izmene i dopune GP 2/2006.) sa Programom iz-

mena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 24/06), kojom je definisano da se

izmene Generalnog plana mogu doneti fazno.

Planski osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnog

plana su: Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 13/96); Prostorni plan podru~ja posebne name-

ne infrastrukturnog koridora Beograd–Ju`ni Jadran, deo-

nica Beograd–Poèga („Slu`beni glasnik RS”, broj 37/06) i

Regionalni prostorni plan administrativno podru~ja grada

Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04).

áâ. IZMENE U TEKSTU GENERALNOG PLANA

U tekstualnom delu Generalnog plana Beograda 2021.

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 27/03 i 25/05) unose

se slede}e izmene:

001

U poglavqu 3, deo 3.3; u odeqku 3.3.1. „Gra|evinski re-

joni”, stav 1. posle re~i: „ukupno”, brojka 53.940 ha, mewa

se i glasi: 55.560 ha.

002

U delu 3.4. „Prostorne zone”, stav 1. prva ta~ka posle

re~i: „centralna zona” broj u zagradi (3.206 ha) mewa se i

glasi: 3.706 ha.

003

U delu 3.6. „Javno gra|evinsko zemqi{te”, posle stava

2, dodaju se dva nova stava koji glase:

„Oznake u legendi na kartama Generalnog plana koje se

odnose na planirano javno gra|evinsko zemqi{te predsta-

vqaju informaciju o tome gde se u prostoru nalaze oni ti-

povi kori{}ewa zemqi{ta koji su podobni da, posle pro-

pisanog postupka, mogu da budu progla{eni za javno gra|e-

vinsko zemqi{te, odnosno za koje se moè primeniti po-

stupak pribavqawa zemqi{ta eksproprijacijom, na osnovu

vaè}eg zakona i posebne urbanisti~ke razrade. U planu

generalne ili detaqne regulacije u kojima se razra|uje po-

trebe za konkretnom vrstom javnog zemqi{ta, moè se pro-

meniti veli~ina, poloàj i oblik u ovom planu prikaza-

nog a ne progla{enog javnog gra|evinskog zemqi{ta, ako

za wim ne postoji potreba ili je potreba re{ena na drugi

zadovoqavaju}i na~in i prema zakonskoj proceduri.

U urbanisti~kim dokumentima koji nemaju karakter i

postupak dono{ewa kao urbanisti~ki plan (izvod iz plana,

urbanisti~ki projekt) a kroz koje se prema propisanoj pro-

ceduri sprovodi ovaj generalni plan, pozicije, veli~ine i

oblik prikazanih potreba za javnim gra|evinskim zemqi-

{tem se moraju zadràti uz korekcije u meri prilago|avawa

kartografskim nepreciznostima razmere Generalnog plana

od 1:20000 i prilago|avawa o~iglednim topografskim i ka-

tastarskim detaqima na terenu (obala, potok, strmina,

nasip, nu`ni koridor pruge, puta, piste, raspoloìvim

kompleksom javnog zemqi{ta i sl.), u skladu sa tehni~kim

podacima iz dokumenata sa ve}im nivoom detaqnosti.¨

004

U delu 3.7. stav 2, izostavqa se tekst u zagradi koji gla-

si: „(i po potrebi urbanisti~kog projekta)”, a ostali tekst

ostaje bez izmena.

005

U delu 3.7. stav 3. posle re~i: ... propisima i zakonom,

re~enica se nastavqa dodatim re~ima: „i izradom urbani-

sti~kog plana”.

006

Stav 4. istog odeqka, bri{e se.

007

U poglavqu 4, deo 4.1. „Planirane namene i povr{ine

zemqi{ta u 2001. i 2021. godini, stavovi 2, 3, i tabela 7 i

stav 3. mewaju se u celini i glase:

Tabela 7: Planirane namene i povr{ine zemqi{ta u 2001. i 2021.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Postoje}e Planirani Ukupno Planirani Ukupno

2001 prirast planirano prirast planirano

(GP 2003) (GP 2003) (Izmene (Izmene

2021-2001 GP 2006/2) GP 2006/2)

2021-2001

(ha) (ha) (ha) (ha) (ha)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe i

stambeno tkivo 12571,65 1570,25 14141,90 318,10 14460

Privredne delatnosti

i privredne zone 1595,22 1929,35 3524,57 1226,43 4751

Komercijalne zone i

gradski centri 667,98 1147,60 1815,58 188,42 2004

Javne slu`be, javni

objekti i kompleksi 1123,10 275,04 1398,14 47,86 1446

Sport, sportski

objekti i kompleksi 685,87 502,01 1187,88 -90.88 1097

Zelene povr{ine 11365,27 9044,64 20409,91 -357,91 20052

Poqoprivredne

povr{ine i objekti 39657,32 -15904,12 23753,20 -2173,20 21580

Vodne povr{ine 4071,05 101,16 4172,21 4172

Grobqa 344,69 144,51 489,20 489

Saobra}aj i

saobra}ajne povr{ine 4424,15 1503,56 5927,71 765,29 6693

Komunalne delatn. i

infrastruk. povr{. 345,30 436,40 781,70 76,30 858

Neizgra|eno zemqi{te 750,39 -750,39 0,00 0,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 77602,00 77602,00 77602,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 7a: Struktura planirane namene i povr{ina zemqi{ta u procentima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Procenat Procenat Procenat

zastupqenosti zastupqenosti zastupqenosti

u postoje}im u planiranim u planiranim

namenama namenama namenama (Iz-

2001 (GP 2003) mene GP 2006/2)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanovawe i stambeno tkivo 16,20 18,22 18,64

Privredne delatnosti i privredne zone 2,06 4,54 6,12

Komercijalne zone i gradski centri 0,86 2,34 2,58

Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1,45 1,80 1,86

Sport, sportski objekti i kompleksi 0,88 1,53 1,42

Zelene povr{ine 14,65 26,30 25,85

Poqoprivredne povr{ine i objekti 51,10 30,61 27,82

Vodne povr{ine 5,25 5,38 5,38

Grobqa 0,44 0,63 0,63

Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine 5,70 7,64 8,62

Komunalne delatn.

i infrastrukturne povr{. 0,44 1,01 1,08

Neizgra|eno zemqi{te 0,97 0,00 0,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 100,00 100,00 100,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Broj 63 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Iz prethodne tabele se vidi da }e najve}i prira{taj po-

vr{ina od oko 8.600 ha biti u sektoru zelenilo. Stanova-

we }e imati prirast od oko 1.900 ha, a privreda od oko

3.150 ha. Tabela tako|e pokazuje da je najve}e smawewe ze-

mqi{ta od oko 18.200 ha u poqoprivredi. Transformacija

ovih poqoprivrednih povr{ina planira se du` magi-

stralnih i prilaznih saobra}ajnica i namewuje izgradwi

privrednih parkova. Na ostalom delu transformisanih

poqoprivrednih povr{ina planira se organizovawe zele-

nila u funkciji za{tite ili drugih namena kada su u urba-

nom podru~ju. U daqem tekstu su prikazane pojedina~ne na-

mene koje se javqaju na podru~ju GP Beograda.

008

U delu 4.2. „Definicije pokazateqa...” u stavu ~etiri,

posle re~i: „...namenama ovog GP,” dodaje se re~enica:

,,za postupak neposrednog sprovo|ewa prikazani para-

metri obavezni su prema datim vrednostima bez prekora~e-

wa u okviru parcele.’’

009

U odeqku 4.3.3. „Koncepcija razvoja” kompletan tekst

stavova 1–8 zamewuje se stavovima sa aùriranim tekstom

i brojevima koji glase:

„Osnova planirawa razvoja stanovawa do 2021. godine,

bazira se na procewenom u~e{}u stambenih investicija u

dru{tvenom proizvodu grada od 2%, {to daje kumulativni

iznos stambenih investicija oko 2,1 milijardi €. Do 2021.

godine, predvi|ena je finalizacija poluzavr{enih i iz-

gradwa oko 75.000 novih stanova sa oko 6.000.000 m2 novog

prostora. Do 2006. godine bilo je predvi|eno oko 10.700

stanova, sa oko 857.000 m2 korisne povr{ine, {to je godi-

{wa proizvodwa od oko 2.500 stanova.

Programske prose~ne veli~ine za 2021:

– veli~ina doma}instva 2,9

– NRGP po ~lanu doma}instva 22 m2/~lanu

– odnos NRGP i BRGP 1,25

– prose~an stan NRGP (sa 22 m2/~lanu) ≈ 63,8 m2

– prose~an stan BRGP ≈ 80,0 m2

Pra}ewem trendova u prve ~etiri godine sprovo|ewa

Generalnog plana ispostavilo se da je tra`wa za stambe-

nim lokacijama ve}a od procewenih vrednosti, odnosno da

se zahteva za izgradwu ~esto na slobodnim i opremqenim

lokacijama, dok su u rekonstrukciji izgra|enih zona zahte-

vi prete`no za pove}awe urbanisti~kih parametara. Iako

se stanovni{tvo Beograda ne}e zna~ajnije uve}avati, trend

izgradwe i uspe{ne prodaje stanova uslovqava mawu revi-

ziju planiranih kapaciteta, urbanisti~kih parametara i

tipologije planiranih stambenih zona. Zbog toga je po-

trebno pove}ati planiranu proizvodwu novih stanova, uz

sanaciju neformalnih naseqa na oko 75.000 stanova sa oko

6.000.000 m2 na teritoriji GP do 2021. godine.

U tom smislu, ovom veli~inom se omogu}ava pove}ana re-

konstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u podru~ji-

ma koja ulaze u sastav Centralne zone, predvi|a se tran-

sfromacija blokova niìh gustina i sa slabijim fondom u

blokove nove izgradwe ve}ih gustina. Novina na trì{tu

nekretnina su revitalizacije ranijih privrednih, radnih i

skladi{nih zona, (tzv. „brownfields”). Ovi projekti tako|e,

zbog velikog interesovawa investitora proizvode nove

stambene kapacitete i pove}avaju ukupnu planiranu koli~i-

nu stanova i stambenih povr{ina na nivou grada.

Daqa izgradwa stanova u formiranim blokovima novih

naseqa mora biti oblikovno i funkcionalno kontrolisana,

preispitivawem kapaciteta prostora, infrastrukture, par-

kirawa, zelenila ali i estetike eventualne dogradwe, kako

se ne bi naru{ili prethodno postignuti standardi ili ugro-

zile sada ve} evidentirani pojedina~ni objekti ili sklopo-

vi sa arhitektonskim vrednostima. Intervencije i urbana

rekonstrukcija u blokovima u centralnoj zoni Beograda mora

biti kontrolisana preispitivawem kapaciteta prostora, in-

frastrukture, mogu}nosti parkirawa, formirawem zelenih

povr{ina na parceli i drvoreda du` saobra}ajnica, kako bi

se postigli visoki standardi kvaliteta ìvota u gradu

Kategorija „socijalnog stanovawa” odnosi se na povr-

{ine namewene izgradwi objekata ili stanova za socijal-

ne grupe u nepovoqnom socijalnom i ekonomskom poloà-

ju. Mogu se graditi u svim tipovima stanovawa i prema

svim modelima u skladu sa pozitivnim propisima.

Tako|e, za Beograd je zna~ajno pitawe odràvawa po-

stoje}ih vi{eporodi~nih stambenih zgrada, kao i uslovi

odràvawa zgrada koje investitori grade za trì{te.

Odràvawe postoje}ih a posebno novih zgrada mora se re-

gulisati kroz posebne ugovore i propise.

010

U odeqku 4.3.6. „Stanovawe u kompaktnim gradskim blo-

kovima”, prvi stav se nastavqa novom re~enicom koja glasi:

,,Zbog ovih nedostataka se kompaktni blokovi pojavqu-

ju kao istorijska kategorija i formiraju kao takvi samo

ukoliko kontekst odràwa ambijenta i samog bloka to zah-

teva. Novi vi{espratni objekti treba da se formiraju sa

elementima otvorenog bloka kad god je to mogu}e.’’

Posle Tabele 9. i posle re~i „neizgra|ene slobodne po-

vr{ine” Tabele 10. i 11. zamewuju se tabelama koje glase:

,,Tabela 10: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Maksimalni indeks blokovi u centralnoj zoni 3.5

izgra|enosti parcele blokovi van centralne zone 3

Maksimalni indeks izgra|enosti ugaonih objekata „i” h 1,15

Maksimalni stepen blokovi u centralnoj zoni 60%

zauzetosti parcele blokovi van centralne zone 50 %

Maksimalni stepen zauzetosti ugaonih objekata „z” h 1,15

Minimalni procenat postoje}i blokovi u cent. zoni 15%

ozelewenih povr{ina postoje}i blokovi van cen. zone 25%

na parceli novi blokovi 30%

Maksimalna visina u izgra|enom tkivu 1.5 {ir. ulice

novih objekata (u od- u novim blokovima 1.0 {ir. ulice

nosu na {irinu ulice)

Minimalni broj parking mesta za stanovawe 0,7 –1,1 PM/ 1 stan

Minimalni broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2 BGP

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 11: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u kompaktnim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rastojawa gra|evinske linije U zavisnosti od planirane

objekta od regulacione linije regulacije saobra}ajnice

Rastojawa objekta od u neprekinutom nizu 0.0 mbo~nih granica parcele u prekinutom nizu merodavno je rastojawe

(novi i postoje}i) izme|u objekata ali ne

mawe od 1.5 m, i to izme|u

fasada bez prozora*

u prekinutom nizu 1/5 h vi{eg objekta, ali ne

novih objekata mawe od 2,5 m, i to izme|u

fasada bez prozora*

Rastojawe objekta od u neprekinutom nizu 0,0 mbo~nog susednog objekta u prekinutom nizu 1/3 h vi{eg objekta, ali ne

(novi i postoje}i) mawe od 4 m, bez prozora*

u prekinutom nizu 2/5 h, ali ne mawe od 5 m*

prvi i posledwi –

novoplanirani

Rastojawe objekta od izgradwa u okviru min. 2/3 h, ali ne

zadwe granice parcele** postoje}ih blokova mawe od 8 m*

Za objekte u novim min. 1 h, ali ne mawe

blokovima od 8 m*

Rastojawe objekta od izgradwa unutar min.2/3 h, ali ne mawe

naspramnog objekta*** postoje}ih blokova od 10 m*

za objekte u novim min.1 h, ali ne mawe

blokovima od 12 m*

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 – 3


* Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visine

objekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visine objek-

ta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrima mora

se primeniti dato rastojawe u metrima.

** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele i

rastojawa od bo~nih susednih objekata.

*** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcele i

postoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli.’’

011

U odeqku 4.3.7. „Stanovawe u otvorenim gradskim blo-

kovima” posle stava 6. i Tabele 13, Tabele 14, 15 i tekst do

kraja odeqka mewaju se i glase:

,,Tabela 14: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalni indeks izgra|enosti u centralnoj zoni do 2.2

Maksimalni indeks izgra|enosti van centralne zone do 2.0

Maks. stepen zauzetosti blokova niè izgradwe, do P+4+Pk 35%

Maks. stepen zauzetosti u blokovima vi{e izgradwe do P+12+Pk 30%

Procenat zelenih povr{ina na parceli min 30%

De~ija igrali{ta (3-11 godina) 1 m2/stan (min. 100m2)

Visina objekta za nove stambene objekte P+6+(Ps)

Visina objekta za nove poslovne objekte u stambenim blokovima P+12+Ps (mah43m)

Broj parking mesta za stanovawe 0,7 – 1,1 PM/ 1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajnice

u skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina i spratnost su

limitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa. Kroz plan

detaqne regulacije mogu se odrediti prostorni akcenti i

vi{a spratnost.

Tabela 15: Rastojawa objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vi{eg objekta

U odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama i bez prozora 1/2 h vi{eg objekta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

012

U odeqku 4.3.8. „Individualno stanovawe” u stavu 6 u

posledwoj re~enici bri{e se „i ulicama drugog reda”. Po-

sle tabele 17, tabele 18, 19 i 20. mewaju se i glase:

,,Tabela 18: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekteu blokovima individualnog stanovawa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalna dozvoqena Slobodnostoje}i i u nizu P+1+Pk

spratnost Poluatrijumski P+Pk

U Centralnoj zoni, na

magistralama i ulicama prvog reda* P+2+PK

Indeks izgra|enosti do 600 m2 Do 1.2

na parceli preko 600 m2 do 0.9

U Centralnoj zoni, na

magistralama i ulicama prvog reda* Do 1,6

Indeks izgra|enosti ugaonih objekata i h 1,15

Stepen zauzetosti do 600 m2 50%

parcele preko 600 m2 40%

poluatrijumski i niz 65%

Stepen zauzetosti u centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* 50%

Stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15

Procenat ure|enih do 600 m2 30%

zelenih povr{ina na preko 600 m2 40%

parceli, u direktnom u Centralnoj zoni, na magistralama

kontaktu sa tlom: i ulicama prvog reda 30%

Maksimalna visina objekta u Centralnoj zoni, na magistralama

i ulicama prvog reda* mah 11.5 m (do kote venca) 15.0 m (od kote

slemena)

Visina pomo}nih objekata maks 5.0 m(do kote venca)

Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Pravila vaè za individualno stanovawe u Centralnoj zoni. Van Ce-tralne zone ovi parametri primewuju se za gra|evinske parcele koje se na-laze na magistralnim saobra}ajnicama i saobra}ajnicama prvog reda.

Tabela 19: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rastojawa gra|evinske U zavisnosti od regula-

linije objekta od regu- cije ulice i tipa objekata

lacione linije (preporuka za nove objekte)

Rastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti min. 1.5 m sa jedne i 2.5 mbo~nih granica parcele sa druge strane

u prekinutom nizu

prvi i posledwi min. 3.5 mpoluatrijumski (u okviru

grupe-prema drugoj grupi) 0.0-3.5 m

Rastojawe objekta od slobodnostoje}i min 4.0 mbo~nog susednog objekta u prekinutom nizu min 4.0 m bez prozora

prvi i posledwi na bo~noj fasadi

Rastojawe objekta od predba{ta 5 m min. 1 h, ali ne mawe

zadwe granice parcele** od 8 m*

predba{ta ve}a od 5 m min. 1/2 h, ali ne mawe

od 4 m*

poluatrijumski

(u okviru grupe-prema

drugoj grupi) 0.0-3.5 m

Rastojawe objekta od min. 1.5 h, ali ne mawe

naspramnog objekta*** od 8 m*

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visine

objekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visine

objekta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrima

mora se primeniti dato rastojawe u metrima.

** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele i

rastojawa od bo~nih susednih objekata.

*** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcele

i postoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli.

Tabela 20: Veli~ina parcela za nove objekte ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Min. {irina Min. povr{ina parcele parcele

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za slobodnostoje}i objekat 12 m 300 m2

Za dvojne objekte (jedna polovina) 10 m 200 m2

Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e* 6 m 150 m2*

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Objekti u nizu imaju dve slobodne i dve prislowene strane (osim u preki-

nutom nizu, prvi i posledwi) i mora ih biti najmawe tri u okviru jednog

niza. Poluatrijumska ku}a dodiruje tri linije gra|evinske parcele.’’

013

U odeqku 4.3.10. „Stanovawe u prigradskim naseqima”,

Tabele 23, 24 i 25 mewaju se i glase:

,,Tabela 23: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte za stanovawe u prigradskim naseqima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Indeks izgra|enosti do 400 m2 0.6 ( 0.8 za niz)

na parceli do 500 m2 0.5

do 600 m2 0.4

preko 600 m2 0.35

preko 1000 m2 0.3

preko 1000 m2

(sa posl. obj.) 0.5

Indeks izgra|enosti ugaonih objekata i h 1,15

Stepen zauzetosti do 400 m2 40%

parcele do 500 m2 35%

do 600 m2 30%

preko 600 m2 30%

preko 1000 m2 25%

preko 1000 m2

(sa posl. obj.) 40%

Stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15

Procenat ozelewenih povr{ina na parceli, u direktnom kontaktu sa tlom 40%

Visina stambenih objekta maks. 8.5 m (do kote venca)

maks. 12.0 m (od kote slemena)

Visina objekta uslu`nog zanatstva na maks. 8.5 m (do kote venca)

parcelama ve}im od 1000 m2 maks. 12 m (od kote slemena)

Visina pomo}nih objekata maks. 4 m (do kote venca)

maks. 6 m (od kote slemena)

Broj parking mesta za stanovawe* 1 PM/1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/80 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poqopri-

vredna mehanizacija.

Tabela 24: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseqima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rastojawa gra|evinske linije objekta

od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0.0 m, 5.0 m ili 10 m

Rastojawa gra|evinske slobodnostoje}i objekti 1.5 – 2.5 mlinije objekta od bo~- dvojni objekti 4.0 mne granice parcele u prekinutom nizu prvi

i posledwi 1.5 – 4.0 mRastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti 4.0 mbo~nog susednog objekta dvojni 5.5 m

u prekinutom nizu prvi

i posledwi 4.0 mRastojawe objekta od predba{ta do 5 m 1 viisina

zadwe granice parcele predba{ta ve}a od 5 m 1/2 visine

Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 – 2.0 visine, ali

ne mawe od 8 m––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 25: Dimenzija parcele za nove objekte na parceliu prigradskim naseqima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Min. {irina Min. povr{ina

parcele parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za slobodnostoje}i objekat 12 m 400 m2

Za dvojne objekte jedna polovina 10 m 200 m2

Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e 6 m 150 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

014

U odeqku 4.3.12. „Socijalno i pristupa~no stanovawe”

posle posledweg stava dodaje se novi stav koji glasi:

„U zonama individualnog stanovawa, za socijalno i

pristupa~no stanovawe mogu se primeniti urbanisti~ki

pokazateqi i pravila odre|ena za individualno stanovawe

u Centralnoj zoni, na magistralama i saobra}ajnicama pr-

vog reda (maksimalna dozvoqena spratnost P+2+Pk, in-

deks izgra|enosti do 1,6 i stepen zauzetosti parcele do

50%). Nove zone socijalno podràne stambene izgradwe u

danas neizgra|enim i rubnim podru~jima i uz magistralne

gradske saobra}ajnice obavezno opremiti tehni~kom, soci-

jalnom infrastrukturom i sadràjima koji }e obezbediti

osnovno snabdevawe, usluge i nova radna mesta za stanov-

nike. Ove lokacije predvideti na banatskoj strani i pod-

ru~jima uz severnu saobra}ajnu tangentu.”

015

U odeqku 4.3.13. „Stanovawe u blokovima sa partajama”

posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi:

,,U me{ovitim blokovima koje sadrè i deo sa gusto iz-

gra|enim partajama, transformacija delova bloka se moè

usmeriti i na tip individualne izgradwe visine do

P+2+Pk predvi|en za individualno stanovawe u central-

noj zoni sa pravilima i parametrima koji su odre|ene za

taj podtip stanovawa.’’

016

U odeqku 4.3.16. „Dozvoqeni radovi” tabela i napomene

iza tabele bri{u se i zamewuju slede}om tabelom i tekstom:

Tabela 36: Dozvoqeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseqima

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Nadgradwa novih etaà/

krova do visine suseda

u skladu sa ambijentom

bloka ili ulice h - h h - h

Nadgradwa novih etaà/

krova preko visine suseda h - - - h -

Dodavawe krova na zgra-

di sa ravnim krovom bez

potkrovqa h h h o h o

Dodavawe krova na zgradi

sa ravnim krovom sa

korisnim potkrovqem h + h h + h

Zamena postoje}eg krova

novim radi dodavawa

potkrovqa - - h h h h

Energetska sanacija

fasade i/ili krova h h h h h h

Zatvarawa prizemqa koja

imaju stubove - - h h + h

Zatvarawe kolonada - - h h + h

Pregra|ivawe pasaà

javnih prolaza u

unutra{wost bloka - - - - - -

Otvarawe podruma sa

prilazom na sopstvenoj

parceli h o h h h -

Dogradwa novog dela

zgrade h + h h h h

Dogradwa vertikalnih

komunikacija

(stepeni{ta, liftovi) h h h h h h

Dogradwa na otvorenim

terasama - - - o - o

Nadgradwa i dogradwa

novih prostorija + + h h + h

Zatvarawe balkona,

lo|a, terasa - h h h h o

Ru{ewa starog i izgrad-

wa planiranog objekta h o h h h h

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

O prakti~no nepostoje}e ili nemogu}e

h prihvatqiva mera

– neprihvatqiva mera

+ uslovno prihvatqiva mera (kad ne uti~e na kvalitet objekta ili okruèwa)

017

U delu 4.4. naslov „Privredne delatnosti i privredne

zone” se mewa i glasi:

,,Privredne delatnosti, privredne zone i privredni

parkovi’’.

018

U stavu 1. istog dela posle re~i: „Privredne zone”, do-

daju se re~i: i privredni parkovi.

019

U stavu 2. posle re~i „... ne predvi|a se obavqawe slede}ih

privrednih aktivnosti”: ostali deo stava mewa se i glasi:

,,elektroprivreda (osim distribucije i decentralizo-

vanih jedinica za kori{}ewe obnovqivih izvora energije

kom

paktn

i blokovi

otvoren

i blokovi

in

di

vi

dualn

o stan

ovaw

e

pri

gradsko i

seosko stan

ovaw

e

me{

ovi

ti

blokovi

spon

tan

o n

astala n

aseq

a


– termalne vode, energija vetra, solarna energija), proiz-

vodwa hidroelektri~ne energije, proizvodwa termoelek-

tri~ne energije iz ugqa, proizvodwa nuklearne elektri~-

ne energije, proizvodwa ugqa, prerada ugqa, proizvodwa

nafte i zemnog gasa, proizvodwa rude gvo`|a, crna meta-

lurgija, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obo-

jenih metala, proizvodwa nemetalnih minerala, proizvod-

wa baznih hemijskih proizvoda a naro~ito proizvodwa i

prerada materija kancerogenih, mutagenih i teratogenih.’’

020

Posle stava 3. dodaje se novi stav koji glasi:

,,Posebna grupa privrednih zona sa naro~ito visokim

stepenom organizovanosti i ekolo{kog kvaliteta su pri-

vredni parkovi.’’

021

U delu 4.4. odeqak 4.4.3. ,,Koncepcija razvoja’’ prva ~e-

tiri stava (do re~i „za o~ekivani razvoj”) bri{u se i za-

mewuju stavovima i re~ima:

,,Povr{ine namewene privredno-proizvodnim delatno-

stima planirane su u ve}em obimu nego {to su verovatne

mogu}nosti za wihovu realizaciju do 2021. godine. Ove po-

vr{ine su svesno uve}ane i ~ine raznovrsnu ponudu loka-

cija na razli~itim saobra}ajnim pravcima, posebno u kon-

tekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnih

centara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu u

narednom periodu. Verovatno}a izgradwe maksimalno do-

zvoqenih kapaciteta prema urbanisti~kim parametrima

ocewuje se kao 0,3 za ~itav sistem, sa prostornom rezervom

za budu}e popuwavawe i transformacije.

Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beograda

odvija}e se revitalizacijom privrede na postoje}im loka-

cijama, transformacijom ranijih privrednih kompleksa u

izgra|enom tkivu grada u druge namene i otvarawem novih

privrednih zona.

[irewe postoje}ih i formirawe novih privrednih zona

rezultat je potrebe doma}ih i stranih investitora da na lo-

kacijama koje nisu optere}ene nedefinisanim vlasni~kim

odnosima, starim zgradama i dotrajalom infrastrukturom,

zapo~nu nove privredne cikluse. Ure|ewe podru~ja autoputa

izme|u aerodroma i Beànije, poteza izme|u Gorweg Zemuna

i Batajnice, zatim, na banatskoj strani izme|u Krwa~e i Re-

ve du` Pan~eva~kog puta, kao i otvarawe niza mawih zona

oko novog zaobilaznog autoputa i na ulaznim pravcima gra-

da (Ibarska magistrala, Autoput ka Ni{u) ~ini ponudu pri-

vrednih lokacija nove generacije. U ovom GP su obuhva}ene

sve privredne zone koje su kao potencijali prou~avane kroz

razli~ite studije i planove. Nove privredne zone odre|ene

kao „Privredni parkovi” nameweni su kompleksima tehno-

lo{ki najsavremenijih grupa delatnosti.’’

022

U istom odeqku 4.4.3. u stavu 12. u ta~ki: Kategorija A,

posle re~i: „stanovni{tvu”, re~i do kraja re~enice bri{u

se i zamewuju re~ima: ,,(ni bukom, ni mirisima,) ne generi-

{u opasan otpad i nemaju rizik od hemijskog udesa;’’

023

U istom odeqku, u istom stavu u ta~ki Kategorija B, po-

sle re~i: „...kao {to su”, re~i do kraja re~enice bri{u se

i zamewuju re~ima: ,,servisne delatnosti i proizvodni

pogoni ukoliko se za iste u ciqu svo|ewa uticaja u

granice prihvatqivosti ne zahteva izgradwa specijalnih

ure|aja za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda,

pre~i{}avawe otpadnih gasova, posebne mere za{tite od

hemijskih udesa i koje ne generi{u opasan otpad.’’

024

U istom odeqku, posle stava 12. dodaje se novi pod ode-

qak i stav koji glasi:

,,Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine

Navedena za{titna odstojawa koja se moraju po{tovati

ne osloba|aju privredna preduze}a od obaveze doslednog

sprovo|ewa svih zakonom predvi|enih tehni~ko - tehnolo-

{kih mera. Ukoliko se utvrdi da se u okviru redovnih teh-

nolo{kih postupaka odre|enih delatnosti nije mogu}e

upravqati rizicima po ìvotnu sredinu ili su oni veli-

ki takve delatnosti se moraju transformisati u ekolo{ki

prihvatqive.’’

025

Posle tabele 39., u fusnoti**, posle re~i: „...stambenih

naseqa”, re~i: „Po pravilu za{titno odstojawe”, bri{u

se, a ostatak re~enice se zadràva do kraja.

026

U odeqku 4.4.4. „Planirane povr{ine privrednih zona”

stav 1. i tabela 40. bri{u se i zamewuju teksom koji glasi:

,,U narednoj tabeli je prikazano stawe povr{ina pri-

vrednih zona i pojedina~nih lokacija u 2001. godini i pla-

nirane povr{ine privrednih zona, privrednih parkova i

pojedina~nih lokacija u 2021. godini. Iako su neke pri-

vredne zone uga{ene ili smawene planira se prirast sa

1595 ha u 2001. godini na planiranih 4751 ha u 2021. godi-

ni, od ~ega se, kao kao sasvim novi oblik organizacije pri-

vrednih delatnosti prvi put planiraju privredni parkovi

sa povr{inom od oko 1199 ha. Ovakav prirast treba da omo-

gu}i veliki izbor ponude lokacija, ali u isto vreme, zahva-

quju}i o~ekivanoj koncentraciji privrednih preduze}a, i

sna`nu podr{ku za{titi sredine. Ostale lokacije, rasute

po ~itavom gradu su relativno male, imaju sasvim skroman

prirast od 436 ha u 2001. godini na 458 ha u 2021. godini i

o~ekuje se wihova transformacija u druge namene.

Tabela 40: Pregled povr{ina privrednih zona i drugihprivrednih lokacija u 2001. i 2021. u ha

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2001. 2021.naziv zone ––––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––

Pk/ BRGP/ % broj zap/ Pk/ BRGP/ % broj zap/ha m2 izg. zap. ha ha m2 izg. zap. ha

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 GORWI

ZEMUN 283 337385 11,9 7789 28 475 1182000 30,0 11075 23

2 AUTOPUT 138 361275 26,2 4923 36 830 1323000 30,0 19536 24

3 SURÎN - DO-

BANOVCI 102 345000 33,8 2437 24 272 816000 30,0 8614 32

4 BATAJNICA 58 174000 30,0 3076 53

5 SURÎN-RTC 70 450000 25,0 3692 53

6 NOVI

BEOGRAD 77 269708 35,0 5420 70 35

7 BRODOGRA-

DILI[TE 65 117000 18,0 3899 60 30

8 REVA 133 512420 38,5 4260 32 629 875000 35,0 17894 28

9 VELIKOSEL-

SKI RIT 203 5000 25,0 1046 32

10 VRÎN 11 4000 3,6 487 44 139 405000 30,0 4307 32

11 BOLE^ 19 57000 30,0 907 48 129 336000 30,0 1477 12

12 @ELEZNIK 39 113202 29,0 4192 107 35 97500 25,0 3938 112

13 LUKA

BEOGRAD 104 199821 19,2 12546 121 22 50000 20,0 200 10

14 KUMODRA@ 54 103478 19,2 5410 100 48 105000 30,0 3846 80

15 RAKOVICA 76 584931 77,0 9268 122 72 500000 30,0 10460 145

16 ADA HUJA 58 140000 24,1 2681 46

17 STOJÎNO

BRDO 29 80000 30,0 2461 77

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ukupno zone: 1159 3005310 25,9 64220 55 3076 6398500 31,3 91622 29

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

25 POJEDINA-

^NE LOKAC. 436 2113587 52,4 84380 209 458 1144920 40,0 48320 112

26 PRIVREDNI

PARKOVI 1199 2419000 14,0 35000 29

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 1595 5118897 32,8 148600 95 4733 9962420 174942 37

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


027

U odeqku 4.4.5. „Vrste privrednih lokacija” u stavu 1.

posle ta~ke 4. i re~i „privredne zone” dodaje se nova ta~-

ka koja glasi: ,,privredni parkovi.’’

028

U odeqku 4.4.6. „Mali proizvodni pogoni” posle stava

4. u Tabeli 41. u redu 4. u koloni brojeva, brojka „9 m” bri-

{e se i zamewuje brojkom 12 m.

029

U odeqku 4.4.7. „Proizvodni pogoni” posle stava 4. u

tabeli 43. u redu 6. posle re~i: „visina objekta” dodaju se

re~i: ,,osim tehnolo{kih elemenata’’, *a u koloni brojeva,

brojka „12 m” bri{e se i zamewuje brojkom 16 m.

Ispod tabele 43. dodaje se tekst:

*Tehnolo{ki elementi su gra|evine ili oprema u kojima

se odvija neki radni proces bez boravka qudi u wima (dim-

waci, torwevi, silosi i drugi elementi tehnologije koji

imaju pove}anu visinu u odnosu na osnovne prostore za rad).

030

U odeqku 4.4.8. „Industrijske zone”, u tabeli 45. u redu

6., posle re~i: „Visina objekta m”, dodaju se re~i: ,,(osim

tehnolo{kih elemenata)’’ a u koloni brojeva, brojka „12 m”

bri{e se i zamewuje brojem 16 m.

031

U odeqku „4.4.9. Privredne zone” u posledwem stavu

bri{u se posledwa zapeta i re~i: ,,Ada Huja’’.

U istom odeqku, u tabeli 47. u redu 6, posle re~i: „Vi-sina objekta m” dodaju se re~i: ,,(osim tehnolo{kih ele-

menata)’’ a u koloni brojeva, brojka „12 m” bri{e se i za-

mewuje brojem 16 m.

U redu 10. posle re~i „a prose~no” bri{e se „ 1 parking

mesto na m2”, a u koloni brojeva, tekst „100 (1/3 zaposle-

nih)” se bri{e i zamewuje tekstom „1PM/ 3 zaposlena”

032

U delu 4.4. „Privredne delatnosti i privredne zone”

posle odeqka 4.4.9. dodaje se novi odeqak sa naslovom

4.4.10. Privredni parkovi koji glasi:

,,4.4.10. Privredni parkovi

Privredni park je savremeni oblik organizovawa prosto-

ra za tehnolo{ki, ekonomski i ekolo{ki napredne grane i

jedinice privrede, poslovawa i primewene nauke, koga razvi-

ja i odràva jedinstveni organizator, na kompleksu odre|ene

veli~ine. Sadrì pogodnu me{avinu privrednih, aktivno-

sti, izrazito kvalitetan ekolo{ki i estetski ambijent. Ova

namena podrazumeva dugoro~ni kvalitetni razvoj, odrìvost

i pozitivan uticaj na ìvotnu sredinu i {iru dru{tvenu za-

jednicu. Industrijski park je odre|eni kompleks zemqi{ta,

urbanisti~ki predvi|en (u smislu industrijskih zona) za

proizvodne i prate}e delatnosti i ima odgovaraju}u infra-

strukturu. Tehnolo{ki park je industrijski park u kome se

nalazi i fakultet, nau~ni institut ili privredni subjekt

koji se bavi istraìvawem i inovacionom delatno{}u.

Dozvoqene aktivnosti iz klasifikacije privrednih

preduze}a (prema ekolo{kom optere}ewu datom u ovom Ge-

neralnom planu) mogu biti izabrane iz kategorija A, B i

V, s tim da nikakva emisija i imisija polutanata vazduha,

vode i zemqi{ta ne sme da se pojavi kod privrednih obje-

kata i u kompleksu privrednog parka, izvan propisima do-

zvoqenih vrednosti koje se primewuju za stambene zone.

Za sadràje iz grupe drugih aktivnosti koje u 49%

BRGP dopuwavaju spektar sadràja privrednog parka nema

dodatnih ograni~ewa. Te namene su: trgovina na malo i ve-

liko, ugostiteqstvo i hotelijerstvo, sport, kultura i dru-

ge javne slu`be, nauka, razvojni, istraìva~ki, obrazovni

i drugi sadràji iz okvira javnih slu`bi.

Izgradwa stanovawa nije dozvoqena, a dozvoqava se sa-

mo stanovawe vremenski ograni~enog karaktera u okviru

slu`benog stanovawa jedinice privrednog parka, koje ne

prelazi 10% povr{ina radnog karaktera dok studentski i

nastavni~ki domovi za obrazovne i istraìva~ke jedinice

ne treba da prelaze 30% povr{ina istraìva~kih i na-

stavni~kih prostora. Razvoj nezavisnih stambenih jedini-

ca i grupa za trì{te nije dozvoqen u privrednom parku

(zbog otsustva javnih jedinica i slu`bi u okolini). Izu-

zetno je mogu}a izgradwa socijalnog i neprofitnog stano-

vawa pod posebnim uslovima, prema Zakonu o socijalnom

stanovawu, uz obezbe|ewe svih prate}ih i javnih slu`bi

prema standardima iskqu~ivo kroz poseban plan detaqne

regulacije.

Da bi se prethodni ciqevi obezbedili prostornim

sredstvima, pri realizaciji ure|ewa prostora su obavezni

slede}i uslovi i parametri:

Tabela 48a: Urbanisti~ki pokazateqi za privredne parkove

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Minimalna veli~ina kompleksa u jedinstvenoj

organizaciji 10 ha2. Maksimalni indeks izgra|enosti u pojedina~nom

kompleksu 0,75

3. Minimalna povr{ina pod za{titnim zelenilom,

vodenim, parkovskim i sportsko-rekreativnim

povr{inama 40%

4. Maksimalna zauzetost zemqi{ta objektima 30%

5. Maksimalna pokrivenost vodonepropusnim,

saobra}ajnim i manipulativnim povr{inama do 10%

6. Maksimalna pokrivenost zemqi{ta parkinzima

i saobra}ajnim povr{inama sa vodopropusnim

zastorom i visokim zelenilom koje pokriva

kro{wama najmawe ½ ove povr{ine 20%

7. Parkirawe u ovoj zoni odre|uje se prema

op{tim pravilima za parkirawe u skladu

sa planiranim namenama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno 100%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Prethodno tabelarno dati parametri odnose se na kom-

pleks koji ne moè biti mawi od 10 ha. Kompleks moè da

sadrì vi{e gra|evinskih parcela. Izuzetno, za speci-

fi~ne delatnosti koje zahtevaju velike parking prostor i

veliku zauzetost parcele (hipermarketi, veleprodaje, rob-

no-distributivni centri, filmski studiji i sli~no), pro-

cenat ukupnih zelenih povr{ina (kategorija 3 u tabeli) se

moè smawiti u korist parkinga i saobra}ajnih povr{i-

na sa vodopropusnim zastorom i visokim zelenilom koje

pokriva kro{wama najmawe ½ ove povr{ine. Ovo smawewe

se utvr|uje kroz obaveznu izradu plana detaqne odnosno ge-

neralne regulacije i uz posebne uslove JKP ,,Zelenilo

Beograd’’.

Visina objekata u privrednim parkovima je ograni~ena

na 16 m za objekte u proizvodnim, nau~nim i istraìva~-

kim centrima (osim tehnolo{kih elemenata) ili P+6 za

poslovne objekte, odnosno prema pravilima za adekvatnu

namenu i posebnim uslovima lokacije.

Nijedan objekt (osim tehnolo{ki neophodnih ili oze-

lewenih kao {to su ograde, trafo stanice, merno regula-

cione stanice, portirnice, parkinzi, igrali{ta i sl.) ne

moè da se gradi bliè od 40 metara od ivice kompleksa

privrednog parka.

Privredni parkovi moraju da budu kompetitivna ponuda

lokacijama u regionu. To se postiè kvalitetnim infra-

strukturama (fizi~ke i informati~ke, kanalizacija, gas i

kvalitena elektri~na mreà, mreà opti~kih kablova).


Obavezno je odvajawe ki{ne kanalizacije od fekalne i si-

stema za tehni~ku vodu. Zgrade privrednog parka treba da

koriste zna~ajno mawe neobnovqive energije za grejawe,

klimatizaciju i osvetqewe. Zelene povr{ine moraju da za-

uzimaju ve}inski deo kompleksa i u funkciji su podizawa

kvaliteta ìvotne sredine u kompleksu i van wega.

Osnovno grejawe i kori{}ewe energije je na prirodni

gas u energetski efikasnim i ekolo{ki optimalnim po-

strojewima koja se mogu dopuwavati kori{}ewem toplote

podzemqa u meri koja ne mewa prirodnu ravnoteù u lokal-

nom prostoru.

Ravni krovovi treba da budu sistemski pripremqeni za

postavqawe fotonaponskih ili kombinovanih prijemnika

solarne energije.

U zonama gde su privredni parkovi u kontaktu sa za{ti-

}enom uòm zonom Beogradskog vodoizvori{ta, nisu do-

zvoqeni radovi koji mogu biti penetracija gra|evinskih i

tehnolo{kih elemenata kroz za{titne slojeve izvori{ta.

U detaqnoj razradi obavezno je uspostaviti koridore

neizgra|enog i zelenog prostora izme|u novih kompleksa.

Grafi~ka predstava u nameni povr{ina je okvirna grani-

ca zone privrednih parkova. Kompleksi se mogu formira-

ti i druga~ije, wihova dubina se moè prilago|avati tere-

nu i parcelaciji, {to se utvr|uje planom detaqne regula-

cije koji je obavezan korak u realizaciji.

Privredni park se mora planirati kao celina (od naj-

mawe 10 hektara) planom detaqne regulacije.’’

033

U delu 4.5. „Komercijalne zone i gradski centri”, u

odeqku 4.5.2. „Ciqevi” ispred stava 1. dodaje se stav koji

glasi:

,,Deo identiteta Beograda ~ine dve reke, zelenilo oko

wih, U{}e, Kalemegdan, i atraktivni splavovi – restora-

ni. To prirodno jezgro urbane prestonice je nosilac iden-

titeta i turisti~ki resurs, specifi~nost grada koju treba

bri`qivo o~uvati i razvijati kroz savremene funkcio-

nalne i estetike zahteve.’’

034

U odeqku 4.5.2. „Ciqevi” u prvoj re~enici u stavu 1. po-

sle re~i: „Slede}im ciqevima” tekst do kraja odeqka bri-

{e se i zamewuje tekstom koji glasi:

,,a) afirmacija komercijalnog sektora u tri urbana je-

zgra: zone centra Beograda, zone centra Zemuna i zone cen-

tra Novog Beograda,

b) privla~ewe investicija kroz revitalizacije prioba-

qa i posebno ranije industrijskih saobra}ajnih i skladi-

{nih kompleksa u {irem centru grada (Savski amfitea-

tar, Savamala, Dunav stanica i Ada Huja), promocija urba-

ne reciklaè zastarelih industrijskih kompleksa u sredi-

{nim zonama i

c) promocija i turisti~ka afirmacija zona o~uvane

prirode u sredi{tu prostora grada i priobaqu (u{}e reka,

Veliko ratno ostrvo, „âpqa” i forland uz obalu Dunava,

leva obala Save u zoni Sur~inskog poqa, itd.).

Da bi se ova tri ciqa realizovala neophodno je ispu-

wewe slede}ih operativnih uslova:

– sa pove}awem ekonomske mo}i grada komercijalne de-

latnosti i turizam }e imati pokreta~ku ulogu u pro-

meni privredne strukture i pribliàvawu stepenu

razvoja adekvatnog evropskom;

– formirawe adekvatne prostorne organizacije za di-

nami~an razvoj komercijalnog sektora, policentri-

~an sistem i uravnoteèn razvoj }e omogu}iti potpu-

ni spektar aktivnosti na ~itavom prostoru grada;

– uravnoteèn razvoj na ~itavom prostoru grada podr-

àvawem procesa decentralizacije poslovnog prosto-

ra razvojem centara u sredwoj zoni grada i ja~awem

lokalnih centara u okolnim samostalnim naseqima;

– pove}awe atraktivnosti i pristupa~nosti starih je-

zgara Beograda i Zemuna poboq{awem dostupnosti

javnim gradskim saobra}ajem, politikom parkirawa i

merama za smawewe motornog saobra}aja u wima;

– ograni~ewe individualnog motornog saobra}aja i zna-

~ajno poboq{awe uslova odvijawa javnog, pe{a~kog i bi-

ciklisti~kog saobra}aja pre svega u gradskim jezgrima;

– formirawe instrumenata, projekata i institucija za

uvo|ewe i razvoj ekolo{ko-turisti~kih zona, punkto-

va, plaà, jezera, marina i re~nog turisti~kog sao-

bra}aja u beogradskom priobaqu.”

035

U odeqku 4.5.3. „Koncepcija razvoja” posle stava 1. do-

daje se novi stav koji glasi:

,,Jedan od najva`nijih je formirawe novih komplek-

snih poslovno komercijalnih zona u Savskom amfiteatru,

na desnoj obali Dunava u zoni od Marine Dor}ol do Ada

Huje. Va`no je wihovo povezivawe sa centrom na grebenu,

preko Terazijske terase i Dor}ola, zatim formirawe cen-

tra Novog Beograda u osi devet blokova i podr{ka formi-

rawu velikih turisti~kih motiva i podru~ja (jezgra Zemuna

i Beograda, U{}e, priobaqe, sportsko-rekreativne zone).’’

036

U odeqku 4.5.5 „Planirani sistem centara Beograda” u

stavu 2 u {estoj alineji re~i „centri u novim naseqima”

bri{u se i zamewuju re~ima: ,,novi centri u naseqima’’, na

kraju sedme alineje posle re~i „centri samostalnih nase-

qa” bri{e se slovo: i, a osma alineja „pojedina~ni sadr-

àji u tkivu” bri{e se u celini.

037

U odeqku 4.5.6. „Centralna zona i glavni gradski cen-

tar” tabela 49. sa napomenama mewa se i glasi:

,,Tabela 49: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksimau jezgrima glavnog gradskog centra

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona centra Zona centra Zona centra Beograda Zemuna Novog Beograda

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalni indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2.5) 3.5 (izuzetno 5)

Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60%

Maksimalna visina venca i spratnost 26 m, P+6+Pk 12 m 32 m (P+8+Pk)

(Izuzetno 32 mP+8+Pk)

Na~in parkirawa Na parceli odnosno Na parceli odnosno parkinzi i

garaè na obodu garaè na obodu garaè u bloku

jezgra i u jezgru jezgra i u jezgru

Zelenilo drvoredi, parkovi i Drvoredi i zele- drvoredi, parko-

dr. forme zelenila nilo na parceli vi i blokovsko

zelenilo

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i i

iskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq-

ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo-

vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani-

sti~ke projekte) (2).

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre-

|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 i

poglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima i

posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda.

038

U odeqku 4.5.8. „Poslovno-trgova~ke ulice”, bri{e se

stav 3, i zamewuje stavom koji glasi:


,,Poslovno-trgova~ke ulice su:

1. Ugrinova~ka od Novogradske do Banatske, zatim

pravcem novog Novosadskog puta do Vojnog puta 1;

2. Cara Du{ana od Novogradske do Filipa Vi{wi}a;

3. Prvomajska od Novogradske do Pazova~kog puta

4. Pazova~ki put od Prvomajske do Vojnog puta 1;

5. Ivi}eva od Vrtlarske do To{inog bunara,

6. To{in bunar;

7. Zemunska;

8. Vojvo|anska od Zemunske do Sur~inske;

9. Jurija Gagarina od Bulevara Arsenija ârnojevi}a

do Dr Ivana Ribara;

10. Tre}i bulevar od Jurija Gagarina do To{inog bunara;

11. Milentija Popovi}a od Arsenija ârnojevi}a do

Tre}eg bulevara;

12. Omladinskih brigada od Arsenija ârnojevi}a do

Jurija Gagarina;

13. Bulevar umetnosti od Arsenija ârnojevi}a do pruge

i od Bulevara Mihajla Pupina do Bulevara Nikole Tesle;

14. [panskih boraca od Bulevara Arsenija ârnojevi-

}a do Milutina Milankovi}a

15. Milutina Milankovi}a od [panskih boraca do

pruge;

16. Narodnih heroja od Tre}eg bulevara do Pariske ko-

mune;

17. Pariske komune od Bulevara Mihajla Pupina do To-

{inog bunara;

18. Bulevar Nikole Tesle od Bulevara umetnosti do Ka-

petana Radi~a Petrovi}a;

19. Bulevar Mihajla Pupina od Pariske komune do Xo-

na Kenedija;

20. Bulevar Zorana \in|i}a od Omladinskih brigada

do Studentske;

21. Studentska od Omladinskih brigada do To{inog bu-

nara;

22. Trgova~ka od Vodovodske do pumpe @arkovo 1;

23. Poè{ka od Milana Ku~e do Trebevi}ke;

24. Bulevar vojvode Mi{i}a od Jovana Risti}a (Koste

Glavini}a) do pravca Vukovarske;

25. Savska od Nemawine do Drinske;

26. Sarajevska od Drinske do Hajduk Veqkovog venca;

27. Hajduk Veqkov venac od Sarajevske do Nemawine;

28. Kneza Milo{a od Nemawine do Drinske;

29. Ju`ni bulevar od Ustani~ke do Maksima Gorkog;

30. Vojvode Stepe od Tri{e Kaclerovi}a do Beranske;

31. Makenzijeva;

32. Cara Nikolaja II; 33. Mile{evska;

34. @i~ka;

35. Vojislava Ili}a od @i~ke do Gospodara Vu~i}a;

36. Bulevar kraqa Aleksandra od Ruzveltove do Bajdine;

37. Ruzveltova od 27. marta do Dimitrija Tucovi}a;

38. Cviji}eva od \ure \akovi}a do Dimitrija Tucovi}a;

39. Dimitrija Tucovi}a od Cviji}eva do Gradi{tanske;

40. Bulevar despota Stefana od Xorxa Va{ingtona do

Vi{wi~ke;

41. Vi{wi~ka.’’

039

U istom odeqku, posle stava 6, tabela 50. sa napomena-

ma mewa se i glasi:

,,Tabela 50: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj(van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoni––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalan indeks izgra|enosti parcele (I) 4 (izuzetno 5) 3,5 (izuzetno 4.5)

Maksimalan stepen zauzetosti parcele (Z) 70% 60%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj(van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoni––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalna visina Za regulaciju 32 m 26 mvenca i spratnost ulice P+8+Pk P+6+Pk

≥24 mZa regulaciju 26 m 18 mulice < 24 m P+6+Pk P+4+Pk

Na~in parkirawa Na parceli od- na svojoj

nosno garaè parceli

na obodu jezgra

Zelenilo min. 1 drvored min. 1 drvored

u profilu u profilu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––




vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani-

sti~ke projekte) (2).

Poslovno trova~ke ulice ozna~ene su u grafi~kom pri-

logu broj 2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021’’ sim-

bolom koji vaì za parcele uz obe strane ulice sa namenom

„komercijalne zone i gradski centri” i kompatibilne na-

mene: stambeno tkivo i privredne zone.

Uticaj poslovno trgova~ke ulice i pripadaju}i parame-

tri koriste se za izra~unavawe kapaciteta i primewuju se

samo na prvi red parcela uz ulicu. U slu~ajevima kada je

parcela dubqa od 40 m parametri za poslovno trgova~ku

ulicu primewuju se za podru~je dubine do 40 m od regulaci-

je saobra}ajnice, a za preostali deo parcele primewuju se

parametri za namene prikazane u grafi~kom prilogu broj

2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021’’.

U slu~aju direktnog sprovo|ewa Generalnog plana oba-

vezan je prikaz uskla|ivawa sa okruèwem kroz urbani-

sti~ko re{ewe dela poslovno trgova~ke ulice najmawe u

pripadaju}em bloku i dokazivawe ispuwewa kriterijuma

navedenih u poglavqu „Sprovo|ewe Generalnog plana”,

Podru~ja za koja su potrebni planovi detaqne regulacije.

Maksimalna visina venca i maksimalna spratnost

zgrada na konkretnim lokacijama koriguje se u kontekstu

ambijenta i tipologije okolnog tkiva i Op{tih pravila

(poglavqe 11.6.4 Odre|ivawe visine zgrada za nove objekte

i nadgradwu postoje}ih objekata).

U planiranim zonama i blokovima individualnog sta-

novawa neposredno uz poslovno trgova~ke ulice maksimal-

na spratnost je P+3+Pk(Ps), stepen zauzetosti je 60% i

indeks izgra|enosti je 2.5 (na primer u Zemunu, ulice

Ugrinova~ka i Cara Du{ana i na Vo`dovcu ulica Vojvode

Stepe posle Tro{arine).

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od-

re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2

i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim akti-

ma i posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Be-

ograda.

Kada se poslovno trgova~ka ulica poklapa sa granicom

centralne zone primewuju se obostrano pokazateqi koji

vaè za poslovne trgova~ke ulice u Centralnoj zoni.

Za ulice koje se nalaze u podno`ju lesnog odseka, urba-

nisti~ki pokazateqi se utvr|uju prema posebnoj proceduri

(Studija lesnog odseka, plan detaqne regulacije, urbani-

sti~ki projekat).

040

Posledwi stav odeqka 4.5.8. „Poslovno-trgova~ke

ulice” koji se zavr{ava re~ima: „gradskim vrednostima”,

bri{e se.

041

U odeqku 4.5.9. „Zone ulaznih pravaca u grad”, u stavu 6.

bri{u se re~i: ,,nove luke u zoni i’’.


042

U istom odeqku, posle stava 6. bri{e se tabela 51. i za-

mewuje novom sa napomenama i glasi:

,,Tabela 51: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u zonama ulaznih pravaca u grad

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalni indeks izgra|enosti (I) 1.5

Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 50%

Maksimalna visina venca i spratnost 16 m, P+3+Pk

Na~in parkirawa Na svojoj parceli

Zelenilo min. 20% i

ozelewen parking

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zone ulaznih pravaca u grad ozna~ene su u grafi~kom

prilogu broj 19: ,,Prikaz izmena Generalnog plana u pla-

niranom kori{}ewu zemqi{ta 2021’’ linijom u osovini

ulice koja vaì obostrano i odnosi se na namenu „komer-

cijalne zone i gradski centri”.

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od-

re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2

i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana.’’

043

U odeqku 4.5.10. „Posebni poslovni kompleksi”, na-

slov i kompletan tekst sa tabelama do slede}eg odeqka se

bri{e i zamewuje tekstom:

,,4.5.10. Posebni poslovni kompleksi

Posebni poslovni kompleksi su komercijalne zone u

planu ozna~ene povr{inom crvene boje. Kao vi{efunkci-

onalni kompleksi sa dominantnom komercijalnom name-

nom (preko 50 %) nalaze se u svim zonama, od centralne do

rubne, i formiraju sve tipove centara u skladu sa svojim

poloàjem u gradskom tkivu.

Za poslovne komplekse planirane u blokovima gde je po

GP-u preovla|uju}a namena stanovawe ili javne slu`be,javni objekti i kompleksi, uskla|uju se urbanisti~ki poka-

zateqi i pravila za gra|ewe tako da wihov maksimalni in-

deks izgra|enosti ne prelazi maksimalni indeks za domi-

nantnu namenu bloka uve}an za 30%, a maksimalni stepen

zauzetosti ne prelazi maksimalni stepen zauzetosti za do-

minantnu namenu bloka uve}an za 10%.

Poslovni kompleksi posebno navedeni u centralnoj,

sredwoj i spoqnoj zoni, obavezno se razra|uju planom de-

taqne regulacije. Propisani urbanisti~ki pokazateqi za

posebne poslovne komplekse definisani su prema poloà-

ju odnosno prema zoni u kojoj se nalaze (centralnoj, sred-

woj, spoqnoj ili rubnoj zoni).

Poslovni kompleksi

u centralnoj zoni

Namena i veli~ina zgrada odgovara centralnom gusto

izgra|enom tkivu sa objektima u funkciji opsluìvawa

upravnih dràvnih i regionalnih institucija, trgovine,

poslovnih pretsavni{tava, banaka i finansiskih insti-

tucija, velikih hotela, me{ovitih zgrada sa stanovawem

iznad komercijalnih etaà i velikih garaà na obodu sta-

rih gradskih jezgara i garaà za potrebe centralne zone.

Namene poslovnih kompleksa u starim gradskim jezgri-

ma su u skladu sa uslovima o~uvawa, unapre|ewa i prezen-

tacije kulturno istorijskog nasle|a i tradicionalnih i

savremenih urbanih vrednosti i potrebom turisti~ke po-

nude sme{taja i ishrane. Veli~ina poslovnih jedinica i

zgrada primerena je formiranom gradskom tkivu sa obave-

znim kontinuitetom poslovnih sadràja u prizemqima i

na prvom spratu u pe{a~kim i ulicama sa umirenim saobra-

}ajem.

Poseban tretman treba da dobiju poslovni kompleksi

pored reke, privredni kompleksi u transformaciji u pre-

te`no komercijalne sadràje (napu{teni industrijski,

komunalni, vojni i drugi objekti) i poslovni kompleksi uz

autoput koji treba da budu razra|eni planovima detaqne

regulacije.

Poslovni kompleksi

u sredwoj zoni

U sredwoj zoni naj~e{}e u velikim poslovnim koplek-

sima, na ukr{tawu ili uz primarne saobra}ajnice, za koje

je potrebno izraditi planove detaqne regulacije, mogu}a

je izgradwa objekata u funkciji:

– trgovine na malo (hipermarketi, {oping centri i

{oping molovi, robne ku}e, pijace, otvoreni tr`ni

centri, pijace starih stvari);

– izlo`benih prostora (sajmovi);

– ugostiteqstva (hoteli, pansioni, restorani, agen-

cije...);

– poslovawa, nau~no-istraìvakog rada (predstavni-

{tva, administracija, poslovni parkovi);

– kulture i zabave (zabavni parkovi, planetarijumi, ve-

liki akvarijumi, kuglane, bu~ni drugi rekreacioni i

sportski sadràji).

Poslovni kompleksi koji se nalaze uz poslovne trgo-

va~ke ulice sredwe zone zajedno formiraju centre u sred-

woj zoni odnosno centre gradskih potcelina.

Poslovni kompleksi

u spoqnoj zoni

U spoqnoj zoni, u velikim poslovnim kompleksima, na

primarnim saobra}ajnicama, mogu}a je izgradwa objekata u

funkciji:

– trgovine na veliko (veletr`nice, skladi{ta, kvanta-

{ke pijace);

– turizma i ugostiteqstva (turisti~ki centri, hoteli,

moteli, kampovi..);

– distibucije (distributivni centri);

– saobra}aja (prate}i sadràji autoputa: pumpe, parki-

rawe kamiona), i sl.

Poslovni kompleksi u spoqnoj zoni koji se nalaze u sa-

mostalnim naseqima na ulaznim pravcima grada ili na

primarnoj saobra}ajnoj mreì su centri samostalnih –

prigradskih naseqa u spoqnoj zoni.

Tabela 52: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekteu poslovnim kompleksima izvan gradskih jezgara i izvan poslovno-trgova~kih ulica

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Poslovni kompleksi Poslovni kompleksi Poslovni kompleksiu centralnoj zoni u sredwoj zoni u spoqnoj zoni

i rubnoj zoni ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Indeks izgra|enosti (I) maks. 3,5 (izuzetno 4,5) 2,0 (izuzetno 3.0) 1,0 (izuzetno 1.5)

Stepen zauzetosti (Z) maks. 70% 50% 50%

Minimalna povr{ina gra|evinskih parcela 300 500 500

Maksimalna visina venca 32 m 18 m 16 mi spratnost P+8+Pk P+4+Pk

Na~in parkirawa na svojoj parceli na svojoj parceli na svojoj parceli

Zelenilo min. 10% i ozelewen 15% i ozelewen 20% i ozelewen

parking parking parking

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––




vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i potvr|e-

ne urbanisti~ke projekte) (2).

Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajnice

u skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina venca i sprat-

nost su limitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa.

Kroz plan detaqne regulacije mogu se odrediti prostorni

akcenti i vi{a spratnost.

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre-

|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 i po-

glavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima i

posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda.’’


044

U odeqku 4.5.11. „Centri u novim naseqima”, naslov se

bri{e i zamewuje re~ima: ,,Novi centri naseqa’’. Tekst

ostaje bez promena.

045

U istom odeqku u Tabeli 53. u naslovu tabele, posle re-

~i: „... za parcele i objekte”, re~i do kraja naslova se bri-

{u i zamewuju re~ima: ,,u novim centrima naseqa’’.

046

U odeqku 4.5.12. „Centri prigradskih naseqa i pojedi-

na~ni sadràji u tkivu” bri{u se u naslovu re~i „i poje-

dina~ni sadràji u tkivu” i bri{u se posledwa tri pasu-

sa ukqu~uju}i i Tabelu 55. „Urbanisti~ki pokazateqi za

parcele i objekte koji postoje kao pojedina~ni sadràji

u tkivu” .

047

U odeqku 4.5.13. „Turizam”, u ~etvrtom stavu, posle ta~-

ke 6. koja se zavr{ava re~ima: „... turisti~kog centra Ava-

la”, dodaje se nova ta~ka koja glasi:

– ,,organizacija i izgradwa novog turisti~kog komplek-

sa Bawa Ov~a, severno od istoimenog naseqa, sa svim ele-

mentima savremenog bawskog turisti~kog mesta.’’

048

U delu 4.6. „Javne slu`be, javni objekti i kompleksi”, u

odeqku 4.6.3. „Koncepcija razvoja”, u stavu 8., posle re~i:

„Postoje}i objekti, dràvne republi~ke i gradske admini-

stracije” dodaju se re~i: ,,i javnih slu`bi’’, a re~enica se

nastavqa re~ima: „mogu promeniti namenu”, posle kojih se

dodaju re~i: ,,uz postupak propisan zakonom.’’ Ostatak tek-

sta do kraja stava zadràva se.

049

U odeqku 4.6.3. ,,Koncepcije razvoja’’, u posledwem sta-

vu, u prvoj re~enici posle re~i: „... u okviru grupe javnih

slu`bi” dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Promena u

druge namene mogu se izvr{iti, kroz dono{ewe ili izme-

nu planova detaqne regulacije.’’

050

U odeqku 4.6.5. „De~je ustanove” , u tabeli 57 „Rekapi-

tulacija potrebnih kapaciteta” u petom redu bri{e se

tekst „Parking mesto na m2 objekta ili zap.” I zamewuje

tekstim „jedno parking mesto na”. U koloni brojeva posle

cifre „100” dodaje se „m2”

051

U odeqku 4.6.11. „Specijalnizovani centri” u pododeq-

ku 3. „Visoko{kolski vaspitno-obrazovni centri” u ta~-

ki 4. re~i: „Blok 67 na Novom Beogradu”, bri{u se i zame-

wuju re~ima: ,,Blok iza naseqa Dr Ivan Ribar na Novom

Beogradu’’.

052

U odeqku 4.6.13 ,,Verski objekti i wihovi centri’’ kao

posledwi stav dodaje se re~enica koja glasi:

,,Ukoliko u okviru zelenih i poqoprivrednih povr{i-

na postoje arheolo{ki i drugi materijalni ostaci kultur-

nih dobara, uz saglasnost odgovaraju}ih institucija i uz

druge potrebne saglasnosti, mogu}e je pristupiti izgrad-

wi na predmetnoj lokaciji iskqu~ivo u ciqu za{tite ili

rekonstrukcije objekata lokaliteta.’’

053

U delu 4.7. „Sport i sportski objekti i kompleksi”,

odeqak 4.7.2. „Ciqevi” u stavu 2. „Zna~ajni zadaci”, posle

ta~ke 5. i re~i... rekreaciju na vodi”, dodaju se jo{ ~etiri

nove ta~ke koje glase:

– ,,rekonstrukcija i pro{irewe postoje}ih i izgradwa

novih sportskih terena (posebno bazena) u okviru po-

stoje}ih ili novih prostora, prilago|enih specifi~-

nim potrebama osoba sa invaliditetom,

– obezbe|ewe ravnomerno raspore|ene mreè javnih

sportskih prostora i terena lako i pod jednakim

uslovima dostupnih svim gra|anima bez obzira na

pol, starosnu i socijalnu strukturu,

– aktivirawem i ure|ewem prirodnih resursa ({ume,

obale reka, jezera i potoka) u ciqu omasovqavawa

zdravstveno-rekreativnog i turisti~kog sporta,

– podr{ka razvoju turizma kao perspektivne privredne

grane kombinacijom sadràja u velikim komercijal-

nim i sportsko-rekreativnim kompleksima.’’

054

U istom delu u odeqku 4.7.6. „Takmi~arski sportski

objekti” u stavu „Predvi|eni novi specijalizovani objek-

ti i kompleksi su: od ta~ke „Veledrom” postoje}a ta~ka

Kartodrom mewa se i glasi:

Kartodrom – Jedna od lokacija je u okviru specijalizo-

vanih centara kod Aerodroma „Beograd”. Lokaciju drugog

centra mogu}e je realizovati u okviru povr{ina planira-

nih za sport i rekreaciju.

055

U istom stavu, postoje}a ta~ka „Centar za kowi~ki

sport i trke” se mewa i glasi:

,,Centar za kowi~ki sport i trke – Zadràva se posto-

je}i hipodrom kod Careve }uprije. Lokaciju drugog centra

za kowi~ki sport i trke mogu}e je realizovati u okviru po-

vr{ina planiranih za sport i rekreaciju u okviru novo-

planiranog sportskorekreativnog kompleksa Vidikovac –

Savska terasa u okviru koga je mogu}e realizovati i druge

sportsko-rekreativne sadràje.’’

U ustom stavu, dodaje se na kraju teksta jo{ jedna ta~ke

koja glasi:

,,Nacionalni centar za odbojku – Specijalizovani cen-

tar za razvoj vrhunskog sporta i takmi~ewa sadrì: multi-

funkcionalnu sportsku dvoranu za rad na ve}em broju tere-

na sa prostorom za oko 1000 gledalaca, zatim teretanu, me-

dicinski centar, sme{tajni prostor i restoran za sport-

sku ishranu kao i druge prate}e sadràje u funkciji spor-

ta. U okviru ovog centra planiran je i centar za treninge

i takmi~awa u odbojci na pesku. Objekat sadrì jedan glav-

ni takmi~arski teren sa 4–6 pomo}nih terena, fiksnog de-

la gledali{ta kapaciteta 2.000 sedi{ta i monta`nih tri-

bina u skladu sa zahtevima svetske i evropske federacije

i sve potrebne prate}e prostorije u funkciji sporta.’’

056

U odeqku 4.7.7. Tabela 71: „Rekapitulacija povr{ina

planiranih sportsko-rekreativnih centri u celini se

bri{e i zamewuje novom tabelom sa istim brojem, nazivom

i sadràjem koja glasi:


Tabela 71: Rekapitulacija povr{ina planiranih sportsko-rekreativnih centara

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red Naziv lokacije SRC Namena Povr{. Napomena

br. ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Kamendin – lesni odsek polivalentni sadràj 25,1 naseqski SRC

2 Belarica – lesni odsek polivalentni sadràj 2.9 naseqski SRC

3 Blok 44 polivalentni sadràj 7 naseqski SRC

4 Zapadno od Ulice

dr Ivana Ribara polivalentni sadràj 18,5 gradski SRC

5 Dunav sportovi na vodi,

marina 2,65 gradski SRC

6 Pregrevica polivalentni sadràj 3,8 naseqski SRC

7 @eleznik polivalentni sadràj 33 gradski SRC

8 Srema~ki rt polivalentni sadràj 28 gradskiT SRC

9 Cerak polivalentni sadràj 6,3 naseqski SRC

10 Vidikovac – Savska terasa polivalentni sadràj 19 gradski SRC

11 Miqakovac polivalentni sadràj 15 naseqski SRC

12 Srem~ica polivalentni sadràj 8 naseqski SRC

13 Kumodra` -Torlak polivalentni sadràj 7,7

14 Resnik -akumulacija polivalentni sadràj 10

15 Ada Huja motonauti~ki centar,

marina i sl. 10 specijaliz. SC

16 Mili}evo brdo polivalentni sadràj 46,4 gradski SRC

17 Rakovica polivalentni sadràj 3,5 saseqski SRC

18 Ostru`nica polivalentni sadràj 4 saseqski SRC

19 Umka polivalentni sadràj 5 saseqski SRC

20 Ru{aw - Resnik golf teren,

polivalentni sadràj 170 specijaliz. SC

21 Pe}ani - Umka golf teren 116 specijaliz.SC

22 Kote` - Bor~a golf teren 103 specijaliz.SC

23 Kote` polivalentni sadràj 12 naseqski SRC

24 Streli{te Srema~ki rt sportsko streli{te 28 specijaliz. SC

25 Radmilovac polivalentni sadràj 1,4 turist.-rekr.

cen.

26 Ov~a bawa polivalentni sadràj 27 bawa i rekrea-

tivni centar

27 Ov~a polivalentni sadràj 16 gradski SRC

28 Bor~a polivalentni sadràj 20 naseqski SRC

29 Veliko blato rekreacija 346 ekolo{ko-re-

kreativ. centar

30 Ostrvo âpqa rekreacija, eko-turizam 582 ekolo{ko tu-

rist. i rekrea-

tiv. centar

31 Ul. Marije Bursa} polivalentni sadràj 3,4

32 Be~menski kqu~ polivalentni sadràji 315 gradski SRC

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

057

U delu 4.8. „Sistem zelenih povr{ina”, u odeqku 4.8.5.

„Re~na ostrva ili ade” u prvom stavu u alineji 4, Ada Huja is-

pred re~i:,,pod autohtonom vegetcijom’’ dodaje se re~: ,,ranije’’

U istom odeqku, u stavu 3. u ta~ki 4. „Novo ostrvo „âpqa”,

posle re~i: od 60:40 % dodaju se nove re~enice koje glase:

,,Ovo novo ostrvo proèto ure|enom mreòm re~nih ka-

nala i jezera, sa za{ti}enim bazenima re~no-mo~varnog

sistema nastalih izgradwom nasipa („kubici”), osta}e na

prirodnom nivou sa predvi|enim plavqewem, osim ograni-

~enih turisti~kih punktova na kotama bez plavqewa i pla-

toa za otvorene sportske terene koji su na polunivoima sa

povremenim plavqewem. Saobra}ajne veze su velikim de-

lom na konstrukcijama koje omogu}avaju protok velike vo-

de izme|u isturenih punktova i zale|a. Plovni kanali ve-

like {irine za velike objekte se ne predvi|aju.’’

058

U odeqku 4.8.12. „Grobqa” Tabela 72. „Osnovni elemen-

ti za dimenzionisawe povr{ina za sahrawivawe” bri{e

se i zamewuje tabelom koja glasi:

Tabela 72: Osnovni elementi za dimenzionisawe povr{ina za sahrawivawe*

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vrste grobnih mesta Bruto povr{ina

(m2)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Grobnice – dvojne oko 12

Grobovi u nizu oko 5

Grobovi za urne rozarijumi oko 1,20

kolumbarijumi oko 0,40

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Radi lak{eg procewivawa potrebnih kapaciteta za sahrawivawe u gravi-

tacionoj zoni, u tabeli 72 prikazane su prose~ne bruto dimenzije pojedi-

nih vrsta grobnih mesta. Kroz izradu odgovaraju}eg plana detaqnije raz-

rade preciznije }e se definisati dimenzije grobnih mesta. Imaju}i u vi-

du da se u praksi realizuje pet vrsta grobnica (od grobnica á reda - kapa-

citeta 12 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 16 m2 do grobnica â reda - ka-

paciteta 2 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 5,5 m2) u tabeli 72 je data pro-

se~na vrednost BRGP za dvojne grobnice.

059

U odeqku 4.8.13. „Posebni zeleni kompleksi” stavovi 3,

4 i 5 se bri{u i zamewuju slede}im stavovima i tekstom do

kraja odeqka:

,,Generalnim planom su predvi|ene tri lokacije za no-

ve botani~ke ba{te: tematski park u Sur~inskom poqu, Ka-

menolom Straèvica (kao rekultivacija) i Top~ider. Ve-

}ina rasadnika se zadràva sa mogu}no{}u podizawa no-

vih na lokacijama koje su namewene zelenim povr{inama.

Izlo`be cve}a (lokalne i me|unarodne) je mogu}e organi-

zovati na nekoj od lokacija novih parkova ili u sklopu po-

stoje}ih (npr. park na U{}u ili park Kej izme|u dva mosta

na Savi).

Kao nove lokacije za novi zoolo{ki vrt predlaù se

dve lokacije: Veliko blato i Jelezovac.

U botani~kim ba{tama, zoolo{kim vrtovima i arbore-

tumima su dozvoqeni slede}i radovi:

– ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni i opremawe

objektima iskqu~ivo u funkciji odràvawa, istra-

ìvawa i edukacije,

– rekonstrukcija i obnova postoje}ih staza i objekata,

– sanitarna se~a stabala,

– rekonstrukcija i podizawe novih vrtno-arhitekton-

skih elemenata i opreme i

– ogra|ivawe.

U rasadnicima je dozvoqeno podizawe objekata koji su

u funkciji rasadni~ke proizvodwe. Posebne zelene kom-

plekse treba opremiti standardnom infrastrukturom i

sistemom za navodwavawe.

Za podizawe novih specijalnih zelenih kompleksa vaè

slede}i uslovi:

Botani~ke ba{te:

– obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost botani~koj

ba{ti;

– {irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sad-

nica;

– mogu}e su slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za

eksperimente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo;

– ba{tu planirati tako da je mogu}a etapna realizaci-

ja i pro{irewe prema postoje}im objektima;

U kompleksu Botani~ke ba{te „Jevremovac” dozvoqeno

je ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni kao i opremawe i

izgradwa objekata iskqu~ivo u funkciji odràvawa, is-

traìvawa i edukacije, a u skladu sa kategorijom wihove

za{tite.

Botani~ka ba{ta „Jevremovac”:

– obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost Botani~koj

ba{ti;

– {irine staza prilagoditi mehanizovanoj nezi sad-

nica;

– u kompleksu je mogu}e urediti i izgraditi objekte za

slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za eksperi-

mente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo i obje-

kat za izvo|ewe nastave Biolo{kog fakulteta.’’

060

U odeqku 4.8.15. „Tretman komunalnog ~vrstog otpada

sa posebnim obavezama rekultivacije” u stavu 11 posle re-

~i „upravqawe KÔ neophodno je” bri{e se deo teksta ko-

ji glasi „do 2006. godine”.


061

U delu 5.5. „Za{tita vizura”, u stavu 2, posle ta~ke 2

„Zemun – Gardo{” i re~i: „... u pozadini”. Dodaju se tri no-

ve ta~ke koje glase:

,,3. Terazijska terasa: Pogled ka Novom Beogradu i ka

mostovima uz reku Savu, na Adu Ciganliju i daqe.

4. Vra~arski plato: Uski pogled u pravcu vrha Avale i

Avalske kupe od ju`nog krila crkve preko Vo`dovca.

5. Beogradski mostovi: Pogled sa beogradskih mostova

na U{}e, na Beogradski greben od Kalemegdana do „Beo-

gra|anke”, sa Savske i Dunavske strane.’’

Ostatak stava ostaje bez izmena, osim rednih brojeva

koji se mewaju u skladu sa pove}awem broja ta~aka.

062

U delu 5.8. „Ograni~ewa urbanog razvoja u odnosu na vo-

dozahvatna podru~ja i wihove za{titne zone”:

U stavu 3. posle re~i: „Zakon o vodama” bri{e se zagra-

da sa navedenim brojem Slu`benog lista, i re~i: „u ~lanu

9” stava koji sledi.

U stavu 6. bri{e se „Pravilnik o na~inu odre|ivawa iodràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite objekataza snabdevawe vodom za pi}e („Slu`beni glasnik RS”, broj33/78) i zamewuje se sa „Pravilnik o na~inu odre|ivawa i

odràvawu zona sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabde-

vawa”.

U stavu 6. posle re~i: „Zakon o vodama” bri{e se zagra-

da sa navedenim brojem „Slu`benog glasnika”, i re~i: „u

~lanovima 1, 2, 5 i 6”.

U stavu 11. posle re~i: „Re{ewem o odre|ivawu ... gra-

da Beograda’’, bri{e se zagrada sa navedenim brojem Slu-

`benog lista.

U stavu 12. posle re~i: „Re{ewem o na~inu .... beograd-

skog vodovoda”, bri{e se zagrada sa navedenim brojem

„Slu`benog lista”.

063

U stavu 18. posle re~i: „Re{ewe o ...Beogradskog vodo-

voda’’, bri{e se zagrada sa navedenim brojem „Slu`benog

lista”.

Posle stava 19. koji se zavr{ava re~ima: „... zonom nad-

zora”, dodaje se novi stav koji glasi:

S obzirom na to da se u periodu va`nosti ovog General-

nog plana moè o~ekivati i promena naziva i sadràja na-

vedenih propisa, oni su navedeni bez poziva na broj slu-

`benog glasnika u kome su objavqeni i koristi}e se u Ge-

neralnom planu a shodno vaè}im odredbama propisa koji

ih budu zamenili.

064

U istom delu, u tabeli 75: „Izgra|eni objekti u uòj zo-

ni sanitarne za{tite izvori{ta” dodaju se re~i: ,,ili u

neposrednom kontaktu sa zonom.’’

065

U poglavqu 6. „Saobra}aj i infrastruktura” u delu 6.1.

„Saobra}ajni sistem”, odeqak 6.1.3. „Putna i uli~na mre-

à”, posle stava 2. koji se zavr{ava re~ima: „...distribuci-

ju izvorno-ciqnog saobra}aja, dodaju se novi stavovi koji

glase:

,,Ova saobra}ajnica je ujedno i integralni deo autoput-

ske mreè na Evropskom koridoru H.

Prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnog

koridora Beograd – Ju`ni Jadran („Slu`beni glasnik RS”,

broj 37/06), on se sa obilaznim autoputem povezuje u petqi

Ostru`nica, na desnoj obali Save. Wegov prikqu~ak na

obilaznicu na levoj obali Save (re{ewe po GP iz 2003) ni-

je prihva}en s obzirom da nije u skladu sa vaè}om plan-

skom i tehni~kom dokumentacijom, zapravo nije u skladu sa

Prostornim planom infrastrukturnog koridora autoputa

Beograd – Ju`ni Jadran.

Me|utim, zbog vrlo sloènih terenskih uslovqenosti

vo|ewa trase, kao i urbo-morfolo{kih i ekolo{kih pro-

blema na trasi autoputa Ju`ni Jadran desnom obalom Save,

potrebno je u narednim fazama, kroz izradu tehni~ke i

planske dokumentacije, utvrditi trasu ovog autoputa na le-

voj obali Save i kroz istovremeno vrednovawe obe varijan-

te po istim kriterijumima izabrati boqe re{ewe. Veza

autoputa Ju`ni Jadran po levoj obali Save sa obilaznim

autoputem i gradskom uli~nom mreòm mogla bi biti

ostvarena na mestu gde nova Vojvo|anske ulice prelazi

obilazni autoput. Ukoliko rezultat vrednovawa pokaè da

je trasa autoputa Ju`ni Jadran povoqnija levom obalom

Save potrebno je pristupiti Izmeni i dopuni Prostornog

plana infrastrukturnog koridora autoputa Beograd – Ju-

`ni Jadran („Slu`beni glasnik RS”, broj 37/06).

Zna~ajno pove}awe broja teretnih vozila, koja prolaze

kroz naseqa Sur~in i Dobanovci, prouzrokuje ekolo{ke

probleme, a zbog nemogu}nosti povezivawa sa obilazni-

com, i vrlo neracionalne duìne putovawa ka gradu i

uvodnim putnim pravcima. Stoga se u podru~ju naseqa Sur-

~in predlaè povezivawe regionalnog puta R-267 sa obi-

laznim autoputem formirawem prikqu~ka, po sistemu jed-

nosmernih uliva – izliva. Na~in povezivawa i odnos pre-

ma okolnim namenama potrebno je utvrditi kroz odgovara-

ju}u tehni~ku i plansku dokumentaciju i uz saglasnost Jav-

nog preduze}a „Putevi Srbije”.’’

066

U poglavqu 6.1.3 „Putna i uli~na mreà” mewa se Tabe-

la 74 i glasi:

,,Tabela 74: Primarna putna i uli~na mreà na podru~juGeneralnog plana

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rang Duìna Planirano Planirano Ukupno zasaobra}ajnica (km) za izgradwu za rekonst- izgradwu/

(km) rukciju (km) rekonst-rukciju (km)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Gradski autoput 42.0 - - -

Obilazni autoput 48.0 22.4 - 22.4

Autoput Ju`ni Jadran 12.0 12.0 - 12.0

Magistrale 278.0 108.5 93.8 202.3

Ulice á reda 209.5 42.9 72.7 115.6

Ulice áá reda 329.6 83.8 19.4 103.2

Koridori 20.6 20.6 - 20.6

UKUPNO: 940.0 290.2 185.9 476.1

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

067

U istom poglavqu u drugom pasusu posle prve re~enice

koja se zavr{ava re~ju „...za Rumuniju.” dodaju se nove re~e-

nice koje glase: „Na osnovu detaqnih sagledavawa trasa autoputa i è-

lezni~ke pruge, na pravcu Bubaw potok – Vin~a, kroz izra-

du Prethodne studije opravdanosti i Generalnog projekta

autoputa E-70 predloèna je varijanta koridora koja odstu-

pa od re{ewa osnovnog plana. Kona~ni situacioni polo-

àj koridora bi}e utvr|en izradom planova detaqne regu-

lacije.”

068

U istom poglavqu i pasusu u posledwoj re~enici bri{e

se re~ „Ova” i zamewuje re~ima „Obilazni autoput je”, a

posle re~i „saobra}ajnica” dodaje se re~ „koja”.


069

U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 5. koji

po~iwe re~ima „Na ju`nom podru~ju grada...” dodaje se no-

vi stav koji glasi:

,,Ranijim planovima predvi|eno je da trasa nove ulice

Patrijarha Dimitrija ide po trasi biv{e „poàreva~ke

pruge” na delu od èlezni~ke stanice Top~ider do Borske

ulice. Novim re{ewem Rakovi~ki put se zadràva na po-

stoje}oj trasi kome se uz tramvajsku prugu dodaje jo{ jedna

kolovozna traka za drugi smer ~itavom duìnom od Top~i-

derskog parka do Kru`nog puta. Profili i druge karakte-

ristike nove magistralne saobra}ajnice Patrijarha Dimi-

trija u zoni za{ti}ene celine „Top~ider – Ko{utwak”, u

zoni manastira Rakovica prilago|avaju se ciqevima za-

{tite ovih celina, kroz izradu odgovaraju}ih planova de-

taqne regulacije.’’

070

U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, posle stava 5.

dodaje se novi stav koji glasi:

,,Nova trasa avalskog puta predloèna u Generalnom

planu Beograda 2021. ne moè biti realizovana zbog veoma

sloènih ste~enih uslovqenosti, {to iziskuje ru{ewe ve-

likog broja stambenih objekata koji su u proteklih 20 go-

dina izgra|eni u koridoru planirane trase. Novi koridor

za pravac Avalskog puta, koji je u rangu magistrale, pred-

laè se ne{to isto~nije u odnosu na prethodni i to od po-

stoje}eg kru`nog puta do izgra|ene Kumodra{ke ulice pre-

ko koje se vezuje sa primarnom uli~nom mreòm grada. Spa-

jawe sa Kumodr{kom ulicom ovaj pravac sve do petqe „[u-

mice” prerasta sa ulice prvog reda u magistralnu saobra-

}ajnicu. U Izmeni Generalnog plana u grafi~kom delu

eleborata prikazuje se koridor ovog poteza. Ta~an situaci-

oni i nivelacioni poloàj trase }e se utvrditi kroz izra-

du tehni~ke i planske dokumentacija.

Realizacijom ovog magistralnog pravaca postoje}i

avalski put, na delu od Crnotravske ulice do kru`nog pu-

ta, gubi magistralni rang i postaje saobra}ajnica u rangu

ulice á (prvog) reda.’’

071

U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 8. po-

sle dela re~enice „...saobra}ajnica prvog reda” tekst do

kraja re~enice zamewuje se sa: „od Bulevara kneza Aleksan-

dra Kara|or|evi}a trasom Gu~evske ulice preko autoputa

novom vezom do Bulevara oslobo|ewa.’’ Ostali deo teksta

ovog stava se bri{e.

072

U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, posle stava 10.

posle re~i: „... putem (saobra}ajnicom T6), re~i do kraja

stava bri{u se i zamewuju re~ima:

,,Detaqne analize alternativnih trasa (Prvomajske i

Ugrinova~ke ulice) koje povezuju Bulevar Mihajla Pupina

sa saobra}ajnicom T-6 pokazuju da je najprihvatqivije ono

re{ewe koje ovu vezu ostvaruje preko Ugrinova~ke ulice u

rangu magistralnog poteza.

Prvomajska ulica se sa ulicom To{in bunar povezuje

preko ulice Prilaz (Jakuba Kuburovi}a) u rangu ulica pr-

vog reda ~ime se tunelska veza, koja povezuje Bulevar Mi-

hajla Pupina sa Prvomajskom ulicom, predvi|ena osnovnim

Generalnim planom Beograda 2021. izostavqa.’’

073

U odeqku 6.1.3. „Putna i uli~na mreà”, u stavu 15. ko-

ji po~iwe re~ima: „U zoni Sur~ina...” a zavr{ava se re~i-

ma „drugog reda...” dodaju se re~enice:

,,Na ovom podru~ju planiraju se i potezi kao {to su:

produètak ulice Jurija Gagarina i weno povezivawe sa

saobra}ajnim pravcem ~ija trasa ide kroz podru~je aero-

droma, produètak Vojvo|anske ulice prema obilaznom

autoputu kao i sistem servisnih saobra}ajnica du` auto-

putske obilaznice sve do postoje}e petqe za vezu sa aero-

dromom Nikola Tesla. Ove saobra}ajnice uspostavqaju ve-

zu izme|u delova op{tine Sur~in i povezuju novoplanira-

ne zone u gradski sistem.’’

U istom odeqku, posle stava 18. dodaju se re~enice:

,,Obezbediti da se postoje}i ~vor kod aerodroma, uz re-

konstrukciju i dodavawe severnog kraka, zadrì u funkci-

ji do realizacije novog.’’

074

U odeqku 6.1.6. „Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj”,

posle stava 3. dodaje se re~enica:

,,Pri izradi tehni~ke i planske dokumentacije za bici-

klisti~ke staze, kod utvr|ivawa tehni~ko-konstruktivnih

elemenata, imati u vidu i mogu}nost kori{}ewa staze za

rolere.’’

075

U odeqku 6.1.8 „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. ta~ka

5. posle re~i: „Batajnica”, re~i „Ada Huja” se bri{u i za-

mewuju re~ju: ,,Ov~a’’, a posle re~i: „kompleksa ranìrne

stanice” re~i do kraja zagrade se bri{u.

076

U odeqku 6.1.8 „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. ta~ka

6. posle re~i: „ – prigradske èleznice” stavqa se ta~ka,

a ta~ka 6 nastavqa novom re~enicom koja glasi:

,,Postoje}a pruga od Pan~eva~kog mosta do Luke Beo-

grad i potrebna èlezni~ka postrojewa uz luku se zadrà-

vaju i unapre|uju u skladu sa razvojem ovog robnotransport-

nog centra i luke na levoj obali Dunava. Krak pruge od

Pan~eva~kog mosta kroz Ada Huju gubi teretne funkcije i

razvija se kao deo gradsko-prigradske èleznice.’’

077

6.1.8. „@elezni~ki saobra}aj” u stavu 3. u ta~ki 9. posle

re~i: „... iz stanice Sur~in”, dodaju se re~i: ,,i stanice Ba-

tajnica.’’

078

U odeqku 6.1.10. „Vazdu{ni saobra}aj”, posle stava 2.

koji se zavr{ava re~ima”... dokumentacije”, dodaje se novi

stav koji glasi:

,,Zadràti postoje}u lokaciju predajnog centra radio

veza aerodromske kontrole leta sa primarnom i sekundar-

nom za{titnom zonom radio i predajnog centra u skladu sa

uslovima Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore

koji su sastavni deo dokumentacionog dela plana.’’

079

U odeqku 6.1.11. „Robno-transportni centri i logisti-

ka”, posle drugog pasusa bri{u se 4 alineje i zamewuju novim:

– robno-transportnih centara (Dobanovci i Vr~in),

– robnih terminala na podru~ju postoje}e luke „Beo-

grad”, koji je u funkciji wene transformacije, na no-

voj lokacije luke na levoj obali Dunava i u privred-

noj zoni „Gorwi Zemun”,

– robno-distributivnog centra na lokaciji postoje}e lu-

ke, uz maksimalnu redukciju i osavremewavawe logisti~-

kih sistema, do realizacije luke na levoj obali Dunava,

– distributivnih centara (zone „Autoput” i Batajnica).


080

U delu 6.2. „Integralno upravqawe vodama” u pododeqku

6.2.1.3. „Izvori{ta”, u ta~ki a) „Podzemne vode”, posle ta-

bele 77., u stavu 2. posle re~i: „potencijalna izvori{ta na

levoj obali Dunava”, dodaju se re~i: ,,i desnoj obali Tami{a

(Jabu~ki Rit)’’, a ostatak stava se zadràva bez izmena.

081

U delu 6.2. „Integralno upravqawe vodama”, u pododeq-

ku 6.2.2.2. „Koncepcija razvoja”, u ta~ki: „Batajni~ki si-

stem”, u prvom stavu, na kraju prve re~enice, posle re~i:

„Sur~in”, dodaju se re~i: ,,kao i nove delove privredne zo-

ne „Autoput” i nove privredne parkove na teritoriji op-

{tina Sur~in i Zemun’’.

082

U odeqku 6.2.2. „Kanalisawe atmosferskih i upotre-

bqenih voda”, u stavu 2. Posle re~i „mnoga neplanski iz-

gra|ena naseqa” dodaje se tekst koji glasi: „( Grmovac, Bu-

sije, Pretok, Mali Zbeg, Suvi Sebe{, Jelezovac) za koja

nije generalno re{en na~in prihvatawa otpadnih voda i

za wih }e se dati koncept kanalizacionog re{ewa za koje

treba pribaviti saglasnost JKP BVK”

U istom odeqku, u stavu 5, „Kanalisawe atmisferskih

voda” posle re~i: „(Mokrolu{ki, Kumodra{ki,” dodaje se

re~ „Mirijevski”

083

U pododeqku 6.2.2.2. „Koncepcija razvoja” u stavu 4.

„Centralni kanalizacioni sistem” posle re~i: „uz novi

put Beograd – Obrenovac.” Dodaju se re~i koje glase: „Ki-

{ne vode koje, preko ki{ne kanalizacije, gravitiraju ka

izvori{tu na desnoj obali Save, neophodno je predvideti

sa pre~i{}avawem zbog za{tite izvori{ta „Maki{”, vo-

dozahvata „Maki{” i samog Maki{kog poqa.”

U istom pododeqku, u stavu 5. „Centralni kanalizaci-

oni sistem” posle re~i :” tunela Hitna pomo} – \ure \a-

kovi}a” dodaju se re~i koje glase: „na osnovu Idejnog pro-

jekta, ~ija je izrada u zavr{noj fazi.”

U istom odeqku, u stavu 7 „Batajni~ki sistem” posle re-

~i „na desnoj obali Dunava” dodaje se tekst koji glasi:

,,Zna~ajne izmene namena povr{ina u ovom delu Batajni~-

kog sistema i nacrt Prostornog plana op{tine Sur~in,

proizve{}e koncepciske dopune i promene u sistemu kana-

lisawa u odnosu na usvojeni Generalni plan Beograda do

2021. godine. Ovo iziskuje pove}awe kapaciteta postoje}ih

crpnih stanica, izgradwu novih crpnih stanica kao i iz-

gradwu novih odvodnika ki{nih i upotrebqenih voda i re-

tenzija. Za sremska naseqa koja su van granica GP, kao i za

planirane privredne parkove u zoni autoputske obilazni-

ce, neophodno je dati koncept re{ewa odvo|ewa upotre-

bqenih i atmosferskih voda kroz odgovaraju}i Generalni

projekat, ~ija }e verifikovana re{ewa biti sadràna u

okviru Generalnog re{ewa Beogradske kanalizacije’’.

U istom odeqku stavu 8 „Ostru`ni~ki sistem” posle

re~i „i druge vodotoke.” Dodaju se re~i koje glase: ,,Ki{ne

vode koje gravitiraju ka izvori{tu na desnoj obali Save ,

neophodno je predvideti sa pre~i{}avawem zbog za{tite

izvori{ta „Maki{”, vodozahvata „Maki{”.’’

084

U delu 6.3. „Energetika” u odeqku 6.3.1. „Elektroener-

getika” u pododeqku 6.3.1.2. „Koncepcija razvoja” u stavu 4.

prva re~enica se mewa i glasi:

,,Planiranu TS 400/110 kV „Beograd 20” locirati na

novoj pomerenoj lokaciji severno uz spoqwu magistralnu

tangentu sa pripadaju}im dalekovodima 110 i 400 kV, pri-

stupnom saobra}ajnicom i razvodnim postrojewem 110 kV u

kompleksu TS 110/35 kV „Beograd 1”.’’

085

U pododeqku 6.3.1.2. „Koncepcija razvoja” posle petog

stava dodaje se novi stav koji glasi: „Za postoje}e TS

400/220, 220/110/35 i 110/35 kV planira se mogu}nost rekon-

strukcije, adaptacije i sanacije u okviru postoje}eg kom-

pleksa.

086

U pododeqku 6.3.1.2. ,,Koncepcija razvoja elektroener-

getskog sistema” u pododeqku sa podnaslovom „Sremsko

podru~je” kao 4. stav dodaje se:

,,Tako|e, planirati izgradwu TS 110/10 kV sa vodom 110

kV u okviru naseqa „Altina 2” ili u bliòj okolini i TS

110/10 kV za potrebe privredne zone „Autoput” sa elektro-

energetskim vodovima 110 kV.’’

U pododeqku sa podnaslovom „Banatsko podru~je” kao

2.stav dodaje se:

,,Planirati pove}awe snage TS 110/35 kV „Beograd 7”

na 2h40 MVA sa odgovaraju}om rekonstrukcijom i pove}a-

wa TS 35/10 kV „Krwa~a”.’’

U pododeqku sa podnaslovom „[umadijsko podru~je”

kao 3.stav dodaje se:

,,Predvideti pove}awe snage TS 110/10 kV „Beograd 1” i

TS 110/10 kV „Beograd 40” na 2h40 MâA . Planirati nove

TS 110/10 kV „Ada Huja” i „Podstanica” sa vodovima 110 kV.

Planirati nove vodove 110 kV: od planirane TS 110/10

kV „M. M. Lug” do postoje}eg nadzemnog voda 110 kV, od po-

stoje}e TS 110/10 kV „Beograd 1” do „Beograd 7” i nove vo-

dove 110 kV planirati od TS 220/110 kV „Beograd 17” do

planiranih TS 110/10 kV „Autokomanda” i „Savski amfi-

teatar” kao i TS 110/35 kV „Toplana”. Planirati nove TS

110/10 kV „Jajinci”, TS 110/10 kV „Vi{wi~ko poqe” sa

elektroenergetskim vodovima 110 kV.’’

087

U odeqku 6.3.2. „Sistem snabdevawa toplotnom energi-

jom” dodaju se novi stavovi:

,,O~ekuje se zna~ajno pove}awe toplotnog konzuma na ~e-

tiri najve}a grejna sistema: toplana „Novi Beograd”, „Du-

nav”, „Vo`dovac” i „Kowarnik”. Ovo pove}awe je pre sve-

ga uzrokovano ga{ewem malih kotlarnica, wihovim pre-

tvarawem u toplotne podstanice i prikqu~ewem na daqin-

ski sistem grejawa, ~ime je ekolo{ki i tehno-ekonomski

zna~aj ovih prikqu~ewa izuzetan.

Ve} od 2009. godine o~ekuje se slede}a slika na ovim

grejnim podru~jima:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021.

MJ/s MJ/s MJ/s––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Novi Beograd 1.105 1.280 1.420

Dunav 470 500 750

Kowarnik 340 380 420

Vo`dovac 192 275 371

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Odnos instalisane snage potro{a~a i izvora na ovim

podru~jima iznosi:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021.Kotlovska snaga KJ/s QK/Q QK/Q QK/Q––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Novi Beograd (640 MJ/s) 0,57 0,5 0,45

Dunav (330 MJ/s) 0,7 0,66 0,6

Kowarnik (220 MJ/s) 0,64 0,57 0,52

Vo`dovac (110 MJ/s) 0,57 0,4 0,29

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Ovaj pregled ukazuje da je neophodno pove}ati kotlovsku

snagu na TO „Novi Beograd”, TO „Vo`dovac” i TO „Ko-

warnik”. Prihvatqiv odnos QK/Q je 0,75.

U kratkoro~ne ciqeve razvoja sistema daqinskog greja-

wa treba uvrstiti:

A) Termi~ko pro{irewe i poboq{awe rada toplotnih

izvora

Proizvodwu toplote u izvorima (toplanama) treba u na-

redne 3 godine dovesti na efikasan i pouzdan nivo. Pre

svega ugradwom kotlova sa ekonomajzerima u toplanama:

TO „Novi Beograd”,TO „Vo`dovac” , TO „Kowarnik” i

TO „Dunav”.

Tako|e, predvi|a se modernizacija toplana TO „Dunav”,

TO „Cerak”, TO „Banovo brdo”, TO „Miqakovac”, TO

„Bor~a”, TO „Mladenovac”, TO „Batajnica” ,TO „Srem~i-

ca” i TO „Barajevo” izgradwom ekonomajzera, frekventnih

modulatora i dr. opreme.

B) Izgradwa predpumpnih stanica u delovima mreà

bez dovoqno pritiska, u uga{enim kotlarnicama, postoje-

}im toplovodnim komorama ili nadzemno kao slobodnosto-

je}i objekti. U grafi~kom prilogu date su orijentacione

lokacije predpumpnih stanica (PPS1÷PPS15) ~ija je rea-

lizacija i pu{tawe u eksploataciju imperativ.

V) Izgradwa novih toplotnih izvora

– izgradwa toplane TO „Vi{wi~ka bawa” sa pro{ire-

wem kompleksa toplane,

– izgradwa toplane TO „Gorwi Zemun”, koja treba da

preuzme na sebe isporuku toplotne energije i sani-

tarne tople vode za naseqe Galenika,

– rekonstrukcija kotlarnice KO „Zemun” u ulici Save

Kova~evi}a za isporuku tople vode u letwem reìmu,

– izgradwa energane kod toplane TO „Cerak” za kombi-

novanu proizvodwu elektri~ne i toplotne energije

koja bi koristila gasne generatore (kogenerativni

proces preko prirodnog gasa) uz kori{}ewe solarnih

kolektora sa pro{irewem kompleksa toplane,

– ispitivawe mogu}nosti izgradwe novog toplotnog iz-

vora toplane TO „Ada Huja” nizvodno od Pan~eva~kog

mosta.

G) Izgradwa novih toplovodnih magistrala i ujedno

nastavak povezivawa grejnih sistema odnosno pravqewe

reverzibilnih sistema rada beogradskih toplana.

D) Modernizacija ili uvo|ewe prirodnog gasa u sl. ko-

tlarnice: KO”Novi Banovci”, KO „Bor~a”, KO „Srem~i-

ca”, KO „Banovo brdo”, KO „Cerak”.

E) Razbijawe centralnih podstanica, modernizacija to-

plotnih podstanica

@) Pretvarawe direktnih u indirektne toplotne pod-

stanice na grejnom podru~ju TO „Novi Beograd”.

Dugoro~ni ciqevi razvoja sistema daqinskog grejawa :

Daqi razvoj i unapre|ewe sistema grejawa Beograda bazira

se na izgradwi daqinskog sistema grejawa iz spregnute

proizvodwe elektri~ne i toplotne energije na bazi doma-

}ih resursa koji postoje u neposrednoj blizini grada. Ta-

kvim sistemom èli se posti}i pouzdano i ekonomi~no

grejawe, supstitucija uvoznih goriva doma}im, ve}i stepen

iskori{}ewa primarnog goriva i smawewe stepena zaga|i-

vawa ìvotne sredine. Opredeqivawe za kombinovanu pro-

izvodwu elektri~ne i toplotne energije na gas na lokaciji

TO „ Novi Beograd” ili uz naseqe Dr Ivan Ribar na No-

vom Beogradu i daqe nije izgubilo na svojoj aktuelnosti.

Planira se uvo|ewe sistema daqinskog upravqawa po

velikim toplotnim izvorima, mreàma i podstanicama, za-

tim {tedwa toplotne energije kroz uvo|ewe mera~a toplo-

te i poboq{awe toplotne izolacije postoje}ih objekata.

Produktovodi: Pove}awe potro{we naftnih derivata

u Srbiji zahteva nalaèwe i primenu tehni~ki jednostav-

nijeg i ekonomi~nijeg na~ina dopremawa do potro{a~a u

odnosu na dosad zastupqen na~in dopremawa goriva auto-

cisternama. Prema usvojenoj „Nacionalnoj strategiji pri-

vrednog i energetskog razvoja Srbije do 2015. godine”, u

kojoj je istaknuta neophodnost izgradwe produktovoda, ura-

|ena je Prethodna studija opravdanosti za sistem produk-

tovoda Srbije kojim bi se sve vrste motornih goriva tran-

sportovali po Srbiji.

S tim u vezi ovim Izmenama i dopunama Generalnog

planaplanirati deonice produktovoda Pan~evo–Beograd

na {iroj lokaciji Velikoselskog rita u okviru granice

generalnog plana. Trase produktovoda bi}e odre|ene dru-

gom planskom dokumentacijom.’’

088

U odeqku 6.3.3. „Sistem snabdevawa prirodnim gasom”

dodaju se novi stavovi:

,,U narednom periodu o~ekuje se stabilna, ~ak ne{to i

pove}ana, potro{wa prirodnog gasa u toplanama i lagani

oporavak industrijske potro{we prevashodno od mawih

korisnika koji se pojavquju, kao i da }e se veoma zna~ajno

pove}ati potro{wa prirodnog gasa u sektoru {iroke po-

tro{we.

Ovo omogu}ava dobro koncipirana gasovodna mreà u

prostornom smislu i postoje}i rezervni kapaciteti u mre-

ì i glavnim merno regulacionim stanicama (GMRS). Sa-

glasno opredeqewima iz GP Beograda 2021. god. kao i Pro-

grama za izradu Plana generalne gasifikacije Beograda

defini{u se u narednom periodu slede}i ciqevi razvoja

gasovodnog sistema Beograda:

– nastavak izgradwe gradskog gasovodnog sistema sred-

weg pritiska (r=6-12 bara), kako bi se formirao ga-

sovodni prsten Beograda (od GMRS „Krwa~a” do pla-

nirane GMRS „Zuce”),

– izgradwa gradskih gasovoda koji bi snabdeli prirod-

nim gasom novoplanirani privredni parkovi i kom-

pleksne zone;

– izgradwa glavnih merno-regulacionih stanica

(GMRS) „Soko Sala{”, „Zuce”, „Resnik” i „Dobanov-

ci” za razvodnim gasovodima pritiska r=50 bar do

istih;

– za eliminisawe jutarweg vrha potro{we, izgradwa

skladi{ta prirodnog gasa kapaciteta 60.000–400.000

m³, ~ije lokacije moraju biti definisane kroz plano-

ve nièg reda;

– izgradwa deonica gradskih gasovoda za privredne i

komercijalne delatnosti (privr.zone du` Pan~eva~-

kog puta prema planiranoj GMRS „Krwa~a 2”, autopu-

ta Beograd–[id, Ibarske magistrale, autoputa Beo-

grad–Ni{, privr. zona Gorweg Zemuna);

– nastavak uvo|ewa gasa u sektor op{te potro{we iz-

gradwom niskopritisne gasovodne mreè;

– izgradwa razvodnog gasovoda pritiska r=30÷50 bara

od postoje}eg magistralnog gasovoda MG05/I do GRS

„Beànija” i od GRS „Beànija” do TO” Novi Beo-

grad”, za rad gasnih turbina i kombinovanu proizvod-

wu elektri~ne i toplotne energije.

Moè se oceniti da i pored zna~ajnih rezervi u gaso-

vodnoj mreì i sistemu postoji potreba za plasman dodat-

nih 143.500 m³/~as prirodnog gasa za {iroku potro{wu i

101.600 m³/~as gasa u zonama privredne delatnosti, {to za

posledicu moè imati i pojedina~na pro{irewa kapaci-

teta na gasovodnom sistemu.’’

089

U odeqki 7.1.5. ,,Centar Novog Beograda (2)’’ stav koji se

odnosi na Blok 26 se bri{e i zamewuje stavom koji glasi:

,,Blok 26

Planskim re{ewem stimuli}e se izgradwa i stvarawe

novog identiteta Centralnog jezgra Novog Beograda kao

poslovnog centra, prvenstveno u blokovima 26 i 18. To su

zone koncentracije komercijalnih aktivnosti, ali i dru-


gih, pre svega javnih sadràja i prostora. U Bloku 26 pla-

nirani su sredi{na pe{a~ka zona i park, sa pravoslavnim

hramom i prate}im sadràjima uz park.’’

090

U poglavqu 7. „Prostorne zone i urbanisti~ke celine

Beograda”, u odeqku 7.1.8. Luka „Beograd” (5), u drugom sta-

vu, bri{e se prva re~enica, a tekst do kraja stava se zadr-

àva.

091

U istom odeqku, tekst pod naslovom „Luka kao modalnicentar i transformacija dela privredne zone”, prvi stav

se koriguje u delu i glasi:

,,Luka Beograd je privredni lokalitet od veoma velikog

zna~aja za grad. Zbog svoje lokacije u najuèm centru Beo-

grada ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim funk-

cijama i ovaj problem do sada nije adekvatno re{en. Zona

je dobro opremqena infrastrukturom. U okviru ovog pod-

ru~ja, pored privrednih i skladi{nih kapaciteta, vreme-

nom je svoje mesto na{lo niz proizvodnih preduze}a koji-

ma tu nije mesto. Planirano je da se u ovoj zoni u budu}no-

sti zadrè pre svega saobra}ajne i robno-transportne ak-

tivnosti u meri potreba funkcije Luke „Beograd”. Deo

oslobo|enog prostora, povr{ine oko 70 ha, sada zauzet pro-

izvodnim, skladi{nim i saobra}ajnim aktivnostima, tre-

ba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne

sadràje. Povr{ina zone se redukuje tako {to se deo povr-

{ine prepu{ta centralnim i tercijarnim sadràjima.’’

U istom delu teksta, posle prvog stava dodaju se {est

novih stavova koji glase:

,,Po{tuju}i opredeqewa generalnog plana, namere vla-

snika i korisnika prostora u zoni ali tako|e i strate{ke

odluke republike i grada usvojene kroz Prostorni plan

Srbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96) i Regionalni

prostorni plan administrativnog podru~ja grada Beograda

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04) da na svojoj

teritoriji zadrì lu~ku delatnost na evropskom Korido-

ru 7, delovi teritorije dana{we privredne zone koji nisu

funkcionalno vezani za delatnost luke mogu biti tran-

sformisani u prete`no komercijalne i kompatibilne na-

mene, adekvatne lokaciji u centru grada.

Ovo se odnosi na blokove u kontaktnoj zoni urbanog de-

la Dor}ola, na podru~je koje ima utvr|enu regulaciju uli-

ca, izvedenu komunalnu infrastrukturu i nema identifi-

kovane ekolo{ke probleme koji mogu predstavqati smetwu

za odlu~ivawe o budu}im namenama i prethodnim radovima

za uvo|ewe tih namena (1).

Za drugi deo podru~ja izme|u Dunavske ulice i podru~ja

luke nazna~i}e se prete`na namena „komercijalne zone i

gradski centri” i woj kompatibilne namene (2) kao plani-

rana za naredni period. U ovoj zoni mogu se na}i samo oni

delovi teritorije koji nemaju nikakvu funkcionalnu vezu

sa delatno{}u Luke Beograd i mogu se povezati sa urbanim

podru~jem zale|a, opremiti saobra}ajnicama i infra-

strukturom bez izmena gradskih i dràvnih sistema tran-

sporta. Granica zone i ispuwewe uslovqenosti dokazuje se

kroz prethodne studije i izradu plana detaqne regulacije.

Deo prostora Luke Beograd i delovi teritorije funk-

cionalno vezani za tu delatnost ostaju u nameni „privred-

ne zone” i planiraju se za transformaciju u kasnijim fa-

zama sprovo|ewa, u skladu sa strategijama, planovima, pro-

stornim i finansijskim projekcijama i odlukama grada i

republike (3).

Grafi~ki prikaz planirane transformacije zone je

ilustrativan i predstavqa sugestiju da se u budu}oj regula-

cionoj razradi primene me{ovite komercijalne, javne i

stambene namene. Kroz plansku razradu treba obezbediti

nova kvalitetna, atraktivna i urbana susedstva sa javnim

prostorima pristupa~nim stanovnicima Beograda, poseb-

no uz reku.

U ovom trenutku nije mogu}e precizirati vreme izgrad-

we, aktivirawa i infrastrukturnog opremawa nove luke

na Dunavu, na znatno ve}oj povr{ini. Tako|e se ostavqa i

mogu}nost da tu ulogu preuzme neka od postoje}ih luka u re-

gionu Beograda. Do dono{ewa tako va`nih odluka i wiho-

vog utvr|ivawa kroz druge pravne i planske instrumente,

podru~je zadràne dana{we luke moè biti razmatrano,

analizirano i projektovano u susret novim namenama, ali

se sama delatnost ne moè ugasiti niti namena izmeniti

u ovoj fazi izmena GP. Urbanisti~ka i tehni~ka re{ewa

treba raditi u skladu sa funkcionalnim, pravnim, tehni~-

kim, saobra}ajnim, arhitektonskim i finansijskim anali-

zama i projetima koji budu izra|eni i revidovani od refe-

rentnih institucija, u susret kona~noj transformaciji ~i-

tavog danas privrednog podru~ja na dunavskoj obali.’’

092

U istom odeqku, tekst pod naslovom „Izme{tawe Du-nav stanice i dela koloseka’’ u stavu 1, posle re~i: „loko-

teretne stanice u”, re~ ,,susednoj’’ se bri{e, a posle re~i:

„prostornoj celini”, re~i: „Karaburma, Ada Huja (10)” se

bri{u i zamewuju re~ima: ,,privredna zona Krwa~a (23) i

Ov~a (40).’’

093

U istom odeqku, tekst pod naslovom „Ure|ewe kon-taktnog podru~ja Luke”, u prvoj re~enici posle re~i ,,Du-

navskog keja prema’’ dodaju se re~i „komercijalnom i’’. U posledwoj re~enici bri{u se re~i „kompatibilnim

sa parkom i rekreativnim aktivnostima.”

094

U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, u ta~ki:

„Sportsko-rekreacioni centar Ada Huja” prvi stav se me-

wa i glasi:

,,Zelenilo po{umqene Ade Huje i rukavca je bilo u

osnovnom GP definisano kao fiksni elemenat zelenila

i trajno dobro Beograda. Za{ti}eno zelenilo bilo je pred-

vi|eno da bude dominantan sadràj ovog prostora kojem

treba da se prilagode svi drugi sadràji. Planirani su

pasivni oblici rekreacije i odgovaraju}e ure|ewe prosto-

ra. Prostor je planiran za sportsko-rekreacioni centar

Ada Huja na oko 10 ha za motonauti~ke sportove i karto-

drom, uz mogu}nost formirawa mawe marine.

Proverom stawa vegetacije i tla na terenu 2008. i 2009.

godine, utvr|eno je da je poluostrvo Ada Huja a posebno ta-

kozvani „{pic” potpuno ogoqen, bez vegetacije a delom za-

pu{ten i zaga|en. Rukavac Dunava zatrpava se i nanosima

Mirijevskog potoka. Na lokaciji se osim fabrike papira,

karting kluba i teniskih terena nalaze velike deponije

{uta i ~vrstog otpada, pozajmi{ta {qunka i peska, a delo-

vi su nasuti tako da je geometrija poluostrva promewena.

Prenamenom ovog podru~ja uz regulaciju obale Dunava

omogu}ava se sanacija i stabilizacija tla kao i rehabili-

tacija rukavca sa ciqem da se revitalizuje, uredi i u~ini

atraktivnom ~itava zona Ade Huje. Podru~je organizovati

i planirati tako da bude funkcionalno vezano za urbani-

zovani prostor u zale|u, sa komunikacijama koje slede we-

govu urbanu matricu. Javni prostor planirati kontinual-

no du` obala i kroz podru~je Ade, a kroz planove propisa-

ti da bude projektovan i izveden za stalno javno kori{}e-

we, pristupa~an, atraktivan i prijatan za boravak. Zone

sporta planirati kao novu rekreativnu zonu Beograda, u

tipu Ade Ciganlije sa izgradwom u funkciji osnovne na-

mene. Ure|ewe i opremu javnog prostora, komunikacija,

obala i parkova, kao i mobilijara i objekata u funkciji

javnog kori{}ewa na otvorenom propisivati kroz planove


regulacije i urbanisti~ke projekte. Rukavac planirati za

sanaciju, ure|ewe obaloutvrde, organizovati za sportove

na vodi i marinu za mawa plovila.

Novim namenama i propisanim ure|ewem javnog prosto-

ra stvaraju se uslovi da se velika ulagawa u sanaciju i ure-

|ewe danas potpuno devastiranog podru~ja Ada Huje makar

delom u~ine ekonomski odrìvim.

Grafi~ki prikaz planirane transformacije zone je

ilustrativan i predstavqa sugestiju da se u budu}oj regula-

cionoj razradi primene me{ovite komercijalne, rekrea-

tivne i javne namene. Kroz plansku razradu treba obezbedi-

ti nova kvalitetna, atraktivna i urbana susedstva sa zna-

~ajnim javnim i zelenim prostorima pristupa~nim stanov-

nicima Beograda, posebno uz reku.’’

095


„Novi centar Ada Huja”, u stavu 1. prve dve re~enice, za-

kqu~no sa re~ju: ,,lokoteretne stanice’’ bri{u se. U slede-

}oj re~enici, posle re~i: „izme|u”, re~i: „lokoteretne sta-

nice” se bri{u i zamewuju re~ima: ,,Vi{wi~ke ulice, pru-

ge za gradsko-prigradski saobra}aj’’, a ostatak teksta i

stav se zadràva.

096


„Lokoteretna stanica”, mewa se naslov i glasi: ,,Nova

pruga i stajali{ta za gradsko-prigradski èlezni~ki sao-

bra}aj’’.

U prvom stavu, posle tre}e re~enice koja se zavr{ava

re~ima: „nisu realizovani”, dodaje se nova re~enica koja

glasi: ,,Zbog toga se planira realizacija teretnih funkci-

ja na novoj lokaciji (Ov~a–Krwa~a–Maki{), a u zoni Ada

Huja se planira deo putni~ke pruge sa dve stanice.’’

U slede}oj re~enici istog stava, posle re~i: „kapacite-

te”, bri{u se re~i: „lokoteretne stanice”, a ostatak teksta

do kraja stava se zadràva.

097

U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, bri{e se

ta~ka „Privredna zona Ada Huja”.

098

U odeqku 7.2.1. „Karaburma, Ada Huja (10)”, ta~ka „Sao-

bra}aj”, posle re~i: „Dunava i’’ bri{u se re~i „lokoteret-

ne stanice”, i zamewuju re~ima: ,,Vi{wi~ke ulice’’.

099

U odeqku „7.2.6. Rakovica (17)” u ta~ki „Saobra}aj”, u

prvom stavu, posle re~i: „... Patrijarha Dimitrija”, re~i:

„...po trasi napu{tene Poàreva~ke pruge”, i daqe do kra-

ja re~enice, bri{u se i zamewuju re~ima: ,,koja je pro{ire-

ni profil Rakovi~kog puta do nivoa magistralne saobra-

}ajnice, ali prilago|en ciqevima za{tite prostorne kul-

turno-istorijske celine Top~ider’’.

100

U delu 7.3. „Spoqna zona” u odeqku 7.3.8. „Uà zona be-

ogradskog vodoizvori{ta...” u ta~ki „Infrastruktura”,

prva re~enica prvog stava bri{e se. i zamewuje re~enicom:

,,Uà zona Beogradskog izvori{ta koristi se pod poseb-

nim reìmom za{tite definisanim posebnim aktima nad-

le`nih organa i uslovima kori{}ewa. Druga re~enica se

do kraja stava zadràva.’’

101

U odeqku 7.3.10. Dr Ivan Ribar (34) i Leva obala Save

(54) u stavu jedan, druga re~enica koja po~iwe: „Wihova po-

vr{ina...” se bri{e i zamewuje se re~enicom: ,,Povr{ina

ovih celina pripada ili se naslawa na uù zonu za{tite

vodoizvori{ta pa se moraju uvaìti ograni~ewa i postup-

ci odre|eni za ovu teritoriju.’’ Ostatak teksta ostaje bez

izmena.

102

U istom odeqku u ta~ki „Zelenilo”, na kraju stava do-

daju se nove re~enice koje glase: ,,U prostoru prema novo-

beogradskim naseqima zna~ajan deo Sur~inskog poqa bi}e

iskori{}en za nove tematske parkove (od sportsko-rekrea-

tivnih do edukativnih). U priobalnom pojasu, ispred i iza

nasipa, planira se ure|ewe velikog gradskog priobalnog

parka reke Save.’’

103

U istom odeqku, posle ta~ke „Atletski sportski kom-

pleks” dodaje se nova ta~ka koja glasi:

,,Ostale funkcije i zoneU prostoru Sur~inskog poqa, treba organizovati niz

novih aktivnosti, ali uvek kompatibilno sa funkcijom vo-

doizvori{ta. U zoni iza naseqa Dr Ivan Ribar predvi|a

se novi visoko{kolsko-nau~ni centar, Zona stanovawa

prema Vinogradskoj ulici se pro{iruje kao kvalitetna

grupa tipa otvorenog bloka.

Saobra}ajnice Jurija Gagarina i Vojvo|anska ulica se

produàvaju u pravcu jugozapada.

Potez ulice Jurija Gagarina se iz Sur~inskog poqa

usmerava ka kompleksu Aerodroma i predstavqa}e jednu od

alternativnih veza Aerodroma sa gradom (u fazi detaqne

razrade ovog poteza treba rezervisati prostor za razvoj

LRT sistema u budu}nosti). Pravac Vojvo|anske ulice se

usmerava ka obilaznom autoputu, spoqnom prostoru op{ti-

ne Sur~in, ka Obrenovcu.’’

104

U odeqku 7.3.11. „Aerodrom, zona Autoput (35)” u ta~ki

,,Aerodrom Beograd’’ u prvom stavu, u petoj re~enici, posle

re~i: „u prostoru minimalne {irine po”, brojka 450 se za-

mewuje brojkom: 600.

105

U istom odeqku u ta~ki „Saobra}aj”, na kraju stava 1.

dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Uz autoput i novu

autoputsku obilaznicu potrebno je realizovati servisne

saobra}ajnice koje me|usobno povezuju zone sa obe strane

autoputa i sa autoputskim ~vorovima u okviru zone.’’

106

U delu 7.4. „Rubna zona”, u odeqku 7.4.1. „Krwa~a (23),

Privredna zona Krwa~a (24).... u ta~ki 1. „Privredna zo-

na”, u sedmoj re~enici, posle re~i: „U okviru ove zone pla-

nirana je ve}a povr{ina”, dodaju se re~i: ,,za novu luku i

multimodalni ~vor’’. Ostatak re~enice i stava zadràva se

bez izmena.

107

U istom delu i odeqku u ta~ki 7. „Stambeno tkivo”, na

kraju stava i posle re~i: „i Ov~a (oko 65 ha)” dodaju se

nove re~enice koje glase: ,,Posle izgradwe novog mosta i

nove luke na Dunavu, kao i spoqne magistralne tangente

(SMT), potencijali za razvoj zone izme|u dva mosta


i Zrewaninskog puta }e se bitno promeniti. Zbog toga je

predvi|ena i promena budu}e strukture kori{}ewa, sa pro-

menom niskog intenziteta kori{}ewa u visoki, a u pozadi-

ni se predvi|a zona sa mogu}no{}u potpune rekonstrukci-

je i izgradwom novih poslovnih ili poslovno-stambenih

objekata.’’

108

U odeqku 7.4.3. „Podunavske celine Vin~a, Ritopek

(43)...” u ta~ki 4. „Obilazni autoput, most Vin~a”, u prvom

stavu, posle kraja re~enice, odnosno re~i: „..., ali i {ire

gradske zone” dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Prostor

izme|u tkiva naseqa Vin~a i novog koridora autoputske i

èlezni~ke obilaznice se koristi za organizaciju novog

privrednog parka.’’

U iste svrhe i sa uslovima za privredni park, mo}i }e

da se koristi i prostor u okolini Instituta za nuklearne

nauke u Vin~i, ali po posebnom postupku i dinamici odlu-

~ivawa i formirawa uslova.

109

U odeqku 7.4.15. naseqe Sur~in (55) i Sur~in, Dobanov-

ci (56), u ta~ki: „Privredna zona Sur~in–Dobanovci”, na

kraju stava dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Na strani

prema Sur~inu razvija}e se Privredni parkovi i komerci-

jalne zone uz obilaznicu obostrano. Nova magistralna

gradska saobra}ajnica Novi Beograd – Sur~in – Obreno-

vac koja se vodi obodom Sur~inskog poqa, a denivelisano

prolazi i ne povezuje se direktno sa obilaznicom, ve}

preko novih servisnih ili prate}ih saobra}ajnica pre-

ko ili ispod obilaznice, spajaju}i nove privredne i grad-

ske zone.’’

110

U istom odeqku u ta~ki: „Saobra}aj” posle prve re~eni-

ce koja se zavr{ava sa: „kolovoznog profila”, bri{e se re-

~enica i zamewuje slede}om re~enicom: ,,Nova gradska ma-

gistralna saobra}ajnica koja prolazi ovim podru~jem na

pravcu, Novi Beograd – Sur~in – Obrenovac (nova Vojvo-

|anska ulica), denivelisano se mimoilazi sa obilaznim

autoputem, povezuju}i se sa servisnim saobra}ajnicama ko-

je prate autoput i obezbe|uju saobra}ajnu i infrastruktur-

nu povezanost naseqa Sur~in, Dobanovci, Batajnica i wi-

hovih novih privrednih parkova.” I slede}a re~enica se

mewa i glasi: ,,Prema predlogu iz novog prostornog plana,

planirana je èlezni~ka pruga za vezu sa podru~jem Obre-

novca.’’ Ostali deo teksta iz ove ta~ke se zadràva.

111

U poglavqu 7.5. „Rekapitulacija povr{ina po urbani-

sti~kim celinama” u tabeli 83. posle naslova „Planirane

namene povr{ina po urbanisti~kim celinama” dodaje se

tekst koji glasi:

,,Vrednosti odnosa izme|u razli~itih novoplaniranih

namena povr{ina za svaku urbanisti~ku celinu ponaosob

se ne prikazuju zbog mogu}nosti gre{aka svojstvenih raz-

meri Generalnog plana.’’

Tabela do kraja poglavqa bri{e se.

112

U delu 9.1. u odeqku 9.1.1. „Mere za{tite” dodaje se na

kraju teksta re~enica koja glasi:

„Obaveza je svakog investitora izgradwe visokih obje-

kata ili nadgradwe postroje}ih objekata u radio koridoru

MUP RS (sa za{titnom zonom) da prethodno pribavi sa-

glasnosti MUP RS na lokaciju i projekat.’’

113

U odeqku 10.1.2. „Javne stru~ne provere”, ta~ki 2. „kon-

kursi”, posle prve re~enice stava 1. koja se zavr{ava re~i-

ma: „me|unarodne asocijacije.’’ dodaje se nova re~enica ko-

ja glasi: ,,Za odre|ena pitawa za koja takmi~arska forma i

autorski karakter konkursa nisu pogodni, potrebno je or-

ganizovawe konceptualnih i programskih anketa – konkur-

sa u kojima se dodequje vi{e ravnopravnih otkupa, koje mo-

gu biti grupisane tematski ili prema nivou re{avawa pi-

tawa u vi{e posebnih skupova. Objavqivawe anketa – kon-

kursa i wihovih radova i rezultata su bitan deo ovog tipa

stru~ne provere.’’

Stavovi 2. i 3. istog odeqka bri{u se i zamewuju tek-

stom koji glasi:

„Zna~ajne gradske celine za koje se propisuje obaveza

javne stru~ne provere i konkursa navedene su u odeqku

12.2.2.”

114

Odeqak 10.2.2. „Kontinualno unapre|ivawe Pravila

ure|ewa i gra|ewa”, mewa se i glasi:

„Za sprovo|ewe Generalnog plana, kroz izradu planova

detaqne regulacije izra|uju se detaqna pravila za ure|ewe

i gra|ewe objekata, parcelaciju, regulaciju i sl., kao i od-

govaraju}a pravila za razli~ite namene. Pravila su ugra|e-

na u Izmenu Generalnog plana i unapre|uju se po istom po-

stupku kao GP. Unapre|ewe mora biti izvr{eno uz po{to-

vawe rezultata prakse prethodnih pravila, uz odràvawe

sigurnosti i kontinuiteta u {irem sistemu i u skladu sa

podzakonskim aktima i posebnim propisima u ovoj oblasti

koje donese Skup{tina grada Beograda prema Zakonu o

glavnom gradu.”

115

U ~lanu 10.3.1. „Prioritetne gradske zone” u stavu 1.

posle re~i: „koje ih povezuju,” dodaju se re~i: ,, dunavsko

priobaqe na potezu Luka „Beograd” – Ada Huja’’ a ostatak

stava do kraja zadràva se.

U istom ~lanu, u drugom stavu posle re~i: ,,Autoko-

manda,’’ dodaju se re~i: ,,Savski amfiteatar, Dunavsko

priobaqe,’’

116

U istom stavu re~i na kraju stava: Luka ,,Beograd’’’ se

bri{u i zamewuju re~ima: ,,Luke Beograd’’.

117

U odeqku 10.3.2. „Saobra}ajni sistem”, u drugom stavu,

ta~ka 1., posle re~i: „od ulice Gandijeve do T-6”, dodaju se

re~i: ,,i od T-6 do veze sa saobra}ajnicom koja prolazi kroz

komplrks aerodroma i do granice Generalnog plana (pre-

ma Obrenovcu).’’

118

U odeqku 10.3.3. Snabdevawe grada vodom za pi}e u ta-

beli 85: Glavni dovodi dodaju se novi redovi na kraju ta-

bele koji glase:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––„Produètak postoje}ih cevovoda u ul. Jurija Gagarina do postoje}ih cevovoda u Sur~inskom putu 150 i 300

Produètak postoje}ih cevovoda Ø350 od Sur~inskog puta i Aerodroma „Nikola Tesla” do autoputa Beograd–Zagreb 350

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


119

U odeqku 10.3.4 „Kanalisawe atmosferskih i otpadnih

voda”, u stavu 2 posle re~i: „Centralni kanalizacioni si-

stem:” bri{u se prva i druga alineja: „nastavak izgradwe

mokrolu{kog kolektora (Pre{ernova–Du{anova~ka), novi

kolektor „Duboki potok””.

U istom stavu posle re~i: „PPOV „Krwa~a” – prva fa-

za” bri{e se alineja koja glasi: ,,zavr{etak fekalnog ko-

lektora u Pan~eva~kom putu”

U istom stavu posle re~i: „KCS „Krwa~a 2” bri{u se

alineja koja glasi: ,,fekalni kolektor du` Zrewaninskog

puta–prva faza”

U istom stavu posle re~i: „sa potisnim vodom do Duna-

va” re~i: „prva faza” zamewuju se sa re~ima koje glase: ,,re-

konstrukcija i zamena opreme”.

U istom odeqku, u stavu 3. „Ostru`ni~ki kanalizacio-

ni sistem” posle re~i: ,,fekalni kolektor od Ostru`nice

do postrojewa sa crpnom stanicom „Ostru`nica” dodaju se

re~i koje glase: ,,fekalni kolektor od Srem~ice i Velike

Mo{tanice do postrojewa „Ostru`nica”.’’

120

U odeqku 10.3.4. „Kanalisawe atmosferskih i otpadnih

voda”, u stavu 3. „Batajni~ki kanalizacioni sistem”, doda-

je se nova ~etvrta ta~ka koja glasi:

,,kolektori od nove industrijske zone „Autoput” koji

sluè kao poja~awe kapaciteta za Aerodrom i deo naseqa

Sur~in – prva faza.’’

121

U odeqku 10.3.7. „Elektroenergetika”, u stavu 1. ta~ka 1.

prva re~enica, posle re~i: „Prve faze TS 400/110 kV „Be-

ograd 20”, dodaju se re~i: ,,na novoj lokaciji isto~no od

SMT,’’ a ostatak stava se ne mewa.

122

U poglavqu 11. „Pravila za gra|ewe i obnovu”, u stavu

1. posle re~i: „koja se primewuju” dodaju se re~i: ,,kao

planska osnova za pripremu urbanisti~kih planova detaq-

nije razrade a u potpunosti prilikom neposrednog sprovo-

|ewa Generalnog plana’’, a ostatak re~enice se bri{e.

123

U poglavqu 11. „Pravila za gra|ewe i obnovu”, posle

stava 1. dodaje se stav koji glasi:

,,Za podru~ja za{ti}enih prostornih kulturno-istorij-

skih celina nije dozvoqeno direktno sprovo|ewe General-

nog plana ve} je obavezna razrada izmenom vaè}eg plana

ili izradom novog plana detaqne regulacije.’’

124

U istom poglavqu, u stavu 4., posle re~i: „specifi~na

pravila i uslovi” stavqa se ta~ka, a ostatak re~enice bri-

{e se.

125

U istom poglavqu, u odeqku 11.1.1. „Dominantna name-

na prostora” tabela 89. „Kompatibilnost namena” sa obja-

{wewem i 10 napomena bri{e se, i zamewuje novom tabe-

lom i 12 napomena kako sledi:

„Tabela 89: Kompatibilnost namena –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

OVA NAMENA JE KOMPATIBILNA ..

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stambeno tkivo o h1

h h h

Privredne zone h2

o h h3

h h h h

Privredni parkovi h4

h3

h h h h

Gradski centri h h9

o h h h h

Javni objekti i

kompleksi o h

Sportski objekti

i kompleksi h4

h5

o h

Zelene povr{ine h6

h10

o

Poqoprivredne

povr{ine h o

Komunalne i

infrastrukturne

povr{ine h o

Saobra}ajne povr-

{ine i terminali h7

h8

h o

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Obja{wewe napomena nazna~enih u tabeli 89:

1. Stanovawe je kompatibilno iskqu~ivo sa mawim, po

ìvotnu sredinu neagresivnim proizvodnim pogonima, ka-

ko je to dato u Pravilima za stanovawe, odnosno privred-

ne delatnosti.

2. U okviru privrednih zona moè se na}i poslovno

stanovawe kao povremeno i privremeno, koje ne podrazume-

va odgovaraju}u socijalnu infrastrukturu, ali sa najvi{e

do 5% BRGP (i=0,05).

3. U okviru privrednih zona mogu se na}i nau~ni insti-

tuti.

4. U okviru namena „privredni parkovi” mogu se na}i

komercijalni sadràji, hotelski kapaciteti i poslovno

stanovawe.

5. U okviru sportskih kompleksa, ukoliko to uslovi do-

zvoqavaju, mogu se na}i specijalizovane {kole (sportske,

trenerske) ili sportski kampusi, koji koriste sadràje

sportskog centra, sportski klubovi, sportski servisi i

hangari za opremu i turisti~ki kapaciteti svih vrsta i

stanovawe povezano sa konkretnim sportskim aktivnosti-

ma i doga|ajima, ali sa najvi{e do 5% BRGP (i=0,05).

6. Izuzetno je dozvoqena izgradwa pojedina~nih javnih

objekata kulture najve}eg republi~kog i gradskog zna~aja u ze-

lenim povr{inama pod uslovom da ti objekti ne remete osnov-

ni karakter te povr{ine, wenu ekolo{ku ravnoteù i da ne

budu nièg zna~aja od prostora zelenila u kome se planiraju.

7. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i magaci-

ni i skladi{ta, pod uslovom da su zadovoqeni kriterijumi

Op{tih ekolo{kih uslova (prema Op{tim pravilima za{ti-

te ìvotne sredine) vezani za wihovu namenu i lokaciju.

8. U okviru saobra}ajnih povr{ina mogu se na}i sadr-

àji centara, kao {to su hoteli, i komercijalni sadràji,

ali bez stanovawa, osim poslovnog stanovawa.

9. Komercijalne zone i gradski centri su kompatibil-

ni sa mawim proizvodnim pogonima i komunalnim i in-

frastrukturnim povr{inama kako je to dato u pravilima

za komercijalne zone i gradske centre, odnosno privredne

delatnosti.

10. U okviru gradskih i prigradskih {uma moè da se

organizuje zona pasivne rekreacije, zona aktivnog odmora,

kao i zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni

bazeni, zone kupali{ta, restorani, hoteli, marine, sport

na vodi i dr., u skladu sa uslovima datim u ta~ki 4.8.11 –

funkcionalno ra{~lawewe.’’

Ostatak stava ostaje bez izmene.

.. S

A O

VO

M D

OM

IN

AN

TN

OM

N

AM

EN

OM

Stam

ben

o tki

vo

Pri

vredn

e zon

e

Gradski

cen

tri

Javn

i objekti

i

kom

pleksi

Sportski

objekti

i kom

pleksi

Zelen

e povr{

in

e

Poq

opri

vredn

e

povr{

in

e

Kom

un

aln

e i

i

nf

ra-

strukturn

e povr{

in

e

Saobra}ajn

e povr{

in

e

i term

in

ali


126

U istom poglavqu i odeqku, u tabeli 90 i napomenama,

brojka 85. posle re~i: „obja{wewe napomena ozna~enih u

tabeli” bri{e se i zamewuje brojkom ,,90’’.

127

U odeqku 11.2.3. „Minimalni elementi popre~nog pro-

fila”, u tabeli 91: „Uli~ni profili” u desetom redu po-

sle re~i „Pe{a~ke staze” cifra u koloni 2 „min. 0,8” se

bri{e i zamewuje cifrom „min. 1,5 m”, tekst u koloni „sa-

mo na kratkim rastojawima...” se bri{e i zamewuje tekstom

„za dvosmerno kretawe pe{aka”. Ispod tabele dodaje se

fusnota koja glasi: „Mogu}e je primeniti {irinu trotoa-

ra od 0,8 m kao revizione (servisne) staze i kao jednostra-

ne pe{a~ke staze na lokalnoj mreì za jednosmerni

saobra}aj, kad je regulacija ulica ve}a od 3,5 m a mawa od

4,5 m”

128

U odeqku 11.5.5. „Odnos gra|evinske linije prema su-

sednim bo~nim parcelama”, stav 9. U celosti mewa se i

glasi: ,,U slu~aju kada je kod prekinutog niza postoje}i

objekat bliì granici parcele od 3,0 m, rastojawe gra|e-

vinske linije novog objekta od bo~ne granice parcele mo-

ra biti ve}e od ¼ visine novog objekta, ali ne mawe od 4,0

m. Kada je ukupno rastojawe izme|u objekata mawe od 6,0 mdozvoqeno je samo otvarawe prozora pomo}nih prostorija

prema me|uprostoru.’’

129

U odeqku 11.5.6. „Odnos gra|evinske linije prema zad-

woj liniji parcele” u stavu 1. bri{e se deo teksta „iznosi

0,5 do 1,5 visine objekta, sem za atrijumske i poluatrijum-

ske objekte, kada minimalno rastojawe moè biti i nula.”

i zamewuje se tekstom koji glasi: „odre|en je u tabelama 11,

15, 19 i 24 ovog generalnog plana”.

U istom odeqku tre}i stav koji po~iwe re~ima: „treba

izbegavati atrijumske i poluatrijumske objekte...” se bri-

{e i zamewuje stavom:

,,Objekti individualnog stanovawa u nizu do P+1+Pk

kao i objekti spratnosti do P+2+Pk u centralnoj zoni i

na magistralama i saobra}ajnicama prvog reda mogu for-

mirati nizove zgrada koje se dodiruju bo~nim stranama.

Poluatrijumske ku}e ne mogu biti vi{e od P+Pk.’’

130

U odeqku 11.5.7. „Odnos delova objekta prema gra|evin-

skoj liniji” ispred stava 7. bri{e se skica koja prikazuje

stepeni{te za prilaz suterenu ispred regulacione i gra-

|evinske linije zgrade. Stav 7. koji po~iwe: „Izuzetno,

ukoliko se gra|evinska poklapa sa...” bri{e se u celosti i

zamewuje tekstom:

„Ispred regulacione linije zgrade, u prostoru javne sa-

obra}ajnice, ne mogu se naknadno graditi stepeni{ta i

ulazi a za rekonstrukciju za{ti}enog objekta – spomenik

kulture, moè se primeniti i druga~ije re{ewe sa ciqem

vra}awa autenti~nog izgleda zgrade u skladu sa uslovima

Zavoda za za{titu spomenika kulture.’’

131

U odeqku 11.6.4. „Odre|ivawe visine zgrade za nove

objekte i nadgra|ene postoje}e objekte”, Bri{u se stavovi

7. i 8. koji ograni~avaju visinu stambenih zgrada i stano-

vawa na 22m.

132

U istom odeqku, u stavu 8. tekst koji po~iwe re~ima:

„ugaona zgrada moè da bude vi{a od susednih zgrada,”, na-

stavqa se re~ima: u zoni ugla, ali ne vi{e od jedne dodat-

ne etaè.

Ostatak stava koji po~iwe re~ima: „ali ne vi{a od

28 m...” do kraja se bri{e.

133

U odeqku 11.6.5. „Odre|ivawe kote prizemqa”, stav 5.

mewa se u celini i glasi: „Ako parcela na strmom terenu

izlazi na dva mogu}a prilaza (gorwi i dowi), odre|uju se i

dve kote prizemqa od kojih se utvr|uje dozvoqena spratnost

posebno za delove zgrade orijenisane na gorwu i dowu pri-

laznu zonu. Druga pravila gra|ewa vaè u potpunosti i za

ovaj slu~aj.’’

134

U pododeqku 11.7.2.2. „Nadgradwa novih etaà ili kro-

va preko visine suseda” u prvom stavu, posle re~i: „... u ci-

qu akcentovawa”, nastavak re~enice se bri{e i dodaju se

re~i koje glase: ,,ugaonog prostora, ali uskla|eno sa sused-

nim i naspramnim zgradama i wihovim ugaonim motivima.’’

135

U pododeqku 11.7.2.4. „Dodavawe krova na zgradi sa rav-

nim krovom - sa potkrovqem” posle stava 1. dodaje se novi

stav koji glasi:

,,Postupak nadgradwe kosim krovom sa potkrovqem mo-

è se koristiti samo za objekte male i sredwe visine, (tj.

za zgrade P do P+4+Ps), dok je za vi{e objekte u slu~aju

nadgradwe potrebno primewivati povla~ewe spratova sa

krovovima ili terasama malog nagiba.’’

136

U pododeqku 11.7.2.5., u stavu 5, posle re~i: „maksimal-

na visina nadzitka potkrovne etaè kod izgradwe klasi~-

nog krova je”, brojka: „1,2 m” se bri{e i zamewuje brojkom

,,1,6 m’’. a ostatak re~enice do kraja stava ostaje bez izmene.

137

U pododeqku 11.7.2.10. „Otvarawe podruma” u prvom sta-

vu , posle re~i: „... novi koristan prostor” re~i u zagradi

do kraja re~enice bri{u se. Skica ispod prvog stava koja

prikazuje pristup sa javne povr{ine, tako|e se bri{e.

138

U pododeqku 11.7.2.16. „Ru{ewe starog i izgradwa pla-

niranog objekta”, u stavu 6., posle re~i: „... dozvoqenim

nadzidkom” re~ i broj „od 1,2” se bri{u i zamewuje re~ju i

brojem „do 1,6”.

139

U poglavqu 11. „PRAVILA ZA GRA\EWE I OBNO-

VU” dodaje se novi deo 11.16. „Pravila gra|ewa za infra-

strukturne sisteme” koja u pet odeqaka odre|uju pravila

ure|ewa i gra|ewa. Tekst novog poglavqa glasi:

,,11.16.1. Pravila gra|ewa transformatorskih stanica

10/0,4 kV i elektroenergetskih vodova 1 kV i10 kVOva pravila utvr|uju uslove gra|ewa, rekonstrukcije i

pove}awa kapaciteta postoje}ih i novih transformator-

skih stanica 10/0,4 kV (u daqem tekstu: TS 10/0,4 kV) i

elektroenergetskih vodova 1 kV i 10 kV.


Pravila gra|ewa TS 10/0,4 kV i elektroenergetskih vo-

dova 1 kV i 10 kV definisana su za sve namene prostora

koje se prikqu~uju na elektroenergetsku mreù.

U kompaktnim gradskim blokovima TS 10/0,4 kV mogu se

postaviti: u okviru objekata i na slobodnom prostoru u

okviru bloka. U okviru bloka TS 10/0,4 kV V moè da se gra-

di kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzemni objekat za

sme{taj TS 10/0,4 kV moè biti monta`ni ili zidani.

U otvorenim gradskim blokovima TS 10/0,4 kV mogu se

postaviti: u okviru objekta,u zelenim povr{inama i na po-

vr{inama za parkirawe. Objekti se grade kao podzemni

ili nadzemni objekti. Nadzemni objekti mogu biti monta-

`ni ili zidani.

U blokovima individualnog stanovawa TS 10/0,4 kVmogu da se grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli

i na javnoj povr{ini. TS 10/0,4 kV moè biti prizeman

objekat ili stubna TS 10/0,4 kV. Prizemna TS 10/0,4 kV mo-

è biti zidani ili monta`ni objekat.

U prigradskim naseqima TS 10/0,4 kV grade se: u okvi-

ru objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini.

TS 10/0,4 kV moè biti prizeman objekat ili stubna TS

10/0,4 kV. Prizemna TS 10/0,4 kV moè biti zidani ili

monta`ni objekat.

U zonama privredne delatnosti TS 10/0,4 kV mogu se po-

staviti: u objektu u okviru kompleksa pojedina~nih kori-

snika, na slobodnom prostoru u okviru kompleksa pojedi-

na~nih korisnika i na javnim povr{inama. TS 10/0,4 kVmogu biti prizemni objekat ili stubne TS 10/0,4 kV. Pri-

zemni TS 10/0,4 kV mogu se graditi kao monta`ni ili zi-

dani objekti.

U gradskim zonama koje predstavqaju prostorno-kultur-

no-istorijsku celinu TS 10/0,4 kV se postavqaju u saradwi

sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada Beograda.

Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture grada

Beograda je obavezna i kada TS 10/0,4 kV postavqa u posto-

je}i objekat koji je pod tretmanom za{tite.

U zonama zelenih javnih povr{ina TS 10/0,4 kV grade

se uz saglasnost JKP „Zelenilo-Beograd” i to: kao podzem-

ne, u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni objekat.

Zidani ili monta`ni objekat TS 10/0,4 kV se ne ogra-

|uje i nema za{titnu zonu.

Nivo buke koji emituje TS 10/0,4 kV mora se ograni~i-

ti ugradwom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zido-

ve objekata kako bi nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db

no}u. Da bi se spre~io negativni uticaj na ìvotnu sredi-

nu u slu~aju havarija zbog izlivawa trafo-uqa, potrebno je

ispod transformatora izgraditi kade ili jame za skupqa-

we transformatorskog uqa.

Do svake TS 10/0,4 kV mora se obezbediti pristupni put

do najbliè javne saobra}ajnice, minimalne {irine 2,5 m.

Ukoliko se objekat TS 10/0,4 kV postavqa u postoje}i

objekat, mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisni-

ka) stanova ili poslovnog prostora.

Ukoliko se objekat TS 10/0,4 kV prislawa uz postoje}i

objekat mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisni-

ka) stanova ili poslovnog prostora ~iji se prozorski

otvori nalaze na strani zgrade uz koju se postavqa TS

10/0,4 kV.

Ukoliko se TS 10/0,4 kV gradi na javnoj povr{ini u zo-

ni raskrsnice, wen poloàj mora biti takav da ne ugroà-

va preglednost, bezbednost i komfor kretawa svih u~esni-

ka u saobra}aju.

Do TS 10/0,4 kV, odnosno izme|u postoje}ih TS 10/0,4

kV mogu}e je izgraditi prikqu~ne elektroenergetske vodo-

ve 1 kV i 10 kV. Za TS 10/0,4 kV koje se grade ili su izve-

dene na prostoru elektroenergetska mreà 1 kV i 10 kVgradi se iskqu~ivo podzemnim vodovima. Elektroenerget-

ska mreà moè da se gradi podzemnim i nadzemnim vodo-

vima u individualnom i prigradskom stanovawu i u pri-

vrednim zonama.

Podzemni elektroenergetski vodovi 1 kV i 10 kV pola-

ù se ispod javnih povr{ina (ispod trotoarskog prostora,

izuzetno ispod kolovoza saobra}ajnica, ispod slobodnih

povr{ina, ispod zelenih povr{ina, du` pe{a~kih staza,

ispod parking prostora itd.) i gra|evinskih parcela, uz

saglasnost vlasnika, odnosno korisnika. Podzemni elek-

troenergetski vodovi 1 kV i 10 kV postavqaju se u rov mi-

nimalne dubine 0,8 metara, {irine u zavisnosti od broja

kablova (za jedan kabl {irine 0,4 metra, a za pet kablova

{irine 0,95 metara). Kablovi se polaù blago vijugavo

zbog kompenzacije slegawa tla i temeprature. Kablovi se

polaù u sloju posteqice od peska ili sitno zrnaste ze-

mqe debqine 0,20 metara.

Na svim onim mestima gde se mogu o~ekivati ve}a meha-

ni~ka naprezawa tla ili postoji eventualna mogu}nost me-

hani~kog o{te}ewa kablovskih vodova, elektroenergetski

vodovi 1 kV i 10 kV polaù se iskqu~ivo kroz kablovsku

kanalizaciju ili kroz za{titne cevi. Kablovska kanaliza-

cija se primewuje na prelazima ispod kolovoza ulica, pu-

teva, tramvajskih {ina, èlezni~kih pruga, kolskih prola-

za i dr.

Nadzemni elektroenergetski vodovi postavqaju se na

stubove. Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili

na gra|evinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (kori-

snika) parcela.

Kod projektovawa i izgradwe transformatorskih sta-

nica TS 10/0,4 kV i elektroenergetskih objekata 1 kV i 10

kV obavezni su po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~-

kih propisa, standarda, zakona i normativa iz ove oblasti.

Tipske objekte pozicionirati tako da se na najboqi

na~in uklope u okolni ambijent. Kod zidanih objekata iz-

borom fasadnih materijala, tekstura i boja maksimalno se

uklopiti u okolni ambijent.

11.16.2. Pravila gra|ewa kotlarnica (KO), prepumpnih

stanica (PPS), toplovoda (TO) I predajnih stanica (PS)

Ovim pravilima razra|uju se uslovi gra|ewa kotlarni-

ca (KO), predpumpnih stanica (PPS), toplovoda (TO) i

predajnih stanica (PS).

Pod pojmom kotlarnice podrazumeva se toplovodno

energetsko postrojewe-kotlarnica izvedena kao samostal-

ni objekat, kontejner kotlarnica i kotlarnica u objektu

korisnika. Sluè za proizvodwu toplotne energije – tople

vode do 1100S ili pare nadpritiska do 0,5 bara.

Instalisani topotni kapacitet kotlarnica iznosi:

– za kontejner kotlarnice do 1,16 MW– za kotlarnicu izvedenu kao samostalni objekat do 4 MW– za kotlarnicu u objektu korisnika do 2,32 MWKao gorivo za potrebe kotlarnice predvi|a se:

– gasovito gorivo – (prirodni zemni gas i te~ni naft-

ni gas),

– te~no gorivo (lako lo`no uqe),

– ~vrsto gorivo.

Kod projektovawa i izgradwe objekata kotlarnice oba-

vezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih pro-

pisa, standarda, zakona i normativa iz predmetne oblasti.

Objekti KO-a, mogu biti zidanog ili monta`nog tipa

ili kontejner kotlarnica.

U blokovima individualnog stanovawa KO-a se moè

postaviti: na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini.

U prigradskim naseqima objekti KO-a se mogu postavi-

ti: na gra|evinskoj parceli, na javnoj povr{ini i na poqo-

privrednim povr{inama.

U zonama vi{eporodi~nog stanovawa, objekti KO-a se

mogu graditi: na slobodnom prostoru, u zelenim povr{ina-

ma i u okviru objekta.

U zonama privredne delatnosti i privrednih parkova

objekti KO-a i PPS-a, mogu se postaviti: na slobodnom

prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika, na

javnim povr{inama i u okviru objekta.

U zelenim povr{inama objekti KO-a i PPS-a radi}e

se uz uslove JKP „Zelenilo-Beograd”.

Poloàj i veli~ina objekta kotlarnice, definisana je

instalisanim toplotnim kapacitetom i vrstom goriva ko-



je se koristi u kotlarnicama. Kotlarnica mora da zadovo-

qi sve vaè}e zakone i propise u pogledu za{tite ~oveko-

ve okoline.

Prostor na kome se gradi KO-a mora biti sagra|en.

Ogra|ivawe kompleksa kotlarnice u sredwoj zoni izvesti

transparentnom ogradom od cevi ili kutijastih profila.

Ograda mora da ispuwava slede}e uslove:

– izme|u ograde i spoqnih zidova KO mora postojati

za{titna zona od najmawe 2m;

– ograda ne sme biti nià od 2m;

– ulaz u KO, odnosno u ogra|eni prostor mora biti

obezbe|en vratima koja se otvaraju na spoqnu stranu,

~ije su dimenzije najmawe 3h2 m;

– do svakog objekta KO, mora se obezbediti pristupni

put do najbliè javne saobra}ajnice, minimalne {i-

rine 3m.

Prepumpna stanica (PPS) je deo toplovodnog sistema,

odnosno sistema daqinskog grejawa. Namena prepumpnih

stanica (PPS) je dizawe potencijala nosiocu toplotne

energije toploj vodi odnosno weno dodatno pumpawe da bi

se zadovoqili osnovni zahtevi daqinskog grejawa – dobro

i kvalitetno snabdevawe svih potro{a~a toplotnom ener-

gijom.

Objekti PPS se mogu graditi zavisno od potreba na ma-

gistralnim toplovodima, toplovodima, blokovskim toplo-

vodima i toplovodnim prikqu~cima.

PPS mogu biti izvedene nadzemno kao samostalni

objekti, podzemne u {ahtovima i komorama, i mogu se sme-

stiti u prostorima biv{ih kotlarnica pretvorenih u pre-

dajne i prepumpne stanice.

U kompaktnim gradskim blokovima PPS mogu se posta-

viti: u okviru objekata i na slobodnom prostoru u okiru

kompaktnog bloka. U okviru bloka PPS moè da se gradi

kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzemni objekat za

sme{taj PPS je zidani objekat.

U otvorenim gradskim blokovima PPS mogu se posta-

viti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru

bloka. Objekti na slobodnom prostoru u okviru bloka gra-

de se kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni objek-

ti su zidani.

U blokovima individualnog stanovawa PPS mogu da se

grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj

povr{ini. PPS je zidani objekat.

U prigradskim naseqima PPS gradi se: u okviru objek-

ta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. PPS je

zidani objekat.

U vi{eporodi~nom stanovawu PPS se mogu postaviti:

u okviru objekta i na slobodnom prostoru.

Saradwa sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gra-

da Beograda je obavezna i kada se PPS postavqa u postoje-

}i objekat koji je pod tretmanom za{tite.

Zidani objekat PPS se ne ogra|uje i nema za{titnu zonu.

Nivo buke koji emituje PPS mora se ograni~iti ugrad-

wom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zidove objek-

ta i ugradwom odgovaraju}ih prigu{iva~a buke, kako bi

nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db no}u.

Do svake PPS mora se obezbediti pristup, odgovaraju-

}e {irine radi sme{taja ure|aja i opreme sa armaturom.

Ona mora posedovati prikqu~ke za vodovod, elektri~nu

energiju i kanalizaciju. PPS mora biti ventilisana i

opremqena protiv-poàrnim aparatima u smislu za{tite

od poàra.

Ukoliko se objekat PPS prislawa uz postoje}i objekat

mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stano-

va ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvori nala-

ze na strani zgrade uz koju se postavqa prepumpna stanica.

Ukoliko se PPS gradi na javnoj povr{ini u zoni ras-

krsnice, wen poloàj mora biti takav da ne ugroàva pre-

glednost, bezbednost i komfor kretawa svih u~esnika u sa-

obra}aju.

Od PPS do postoje}e toplovodne mreè mogu}e je iz-

graditi pripadaju}e toplovode i toplovodne prikqu~ke.

PPS mogu biti izgra|ene kao samostalni objekti, u

podzemnim {ahtovima i komorama, i mogu se smestiti u

prostorima biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne

stanice.

Predajna stanica (PS) je deo toplovodnog sistema, od-

nosno sistema daqinskog grejawa. Namena predajnih sta-

nica (PS) je predaja-prenos toplotne energije sa primar-

ne toplovodne mreè (primarna strana) toplovodnoj mre-

ì potro{a~a, odnosno ku}noj grejnoj instalaciji (sekun-

darna strana toplotne podstanice). Pored prenosa toplot-

ne energije sa primarne na sekundarnu stranu potro{a~a u

PS se ostvaruje:

– merewe utro{ene toplotne energije,

– regulacija temperature polazne vode ku}ne grejne in-

stalacije u funkciji spoqne temperature vazduha,

– regulacija pritiska, protoka primarnog fluida,

– isporuka potro{ne tople vode.

Objekti PS mogu biti zidanog ili monta`nog tipa

(kontejnerske PS). Zidani objekti se predvi|aju za ve}e po-

tro{a~e i sme{taju se u objekte korisnika – u podrumskom

ili prizemnom delu objekta.

Monta`ni objekti PS se predvi|aju za mawe objekte,

objekte individualnog stanovawa ili mawe gra|evinske

objekte zajedni~kog stanovawa koji nemaju uslove za sme-

{taj PS u objektu korisnika.

PS mogu biti izvedene nadzemno kao samostalni objek-

ti, podzemni u okviru objekta i mogu se smestiti u prosto-

rijama biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne stanice.

Pored toga predajne stanice (PS) se mogu smestiti na spo-

qa{wem zidu samog objekta u okviru kontejner PS.

U kompaktnim gradskim blokovima PS mogu se postavi-

ti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru kom-

paktnog bloka (u legalnim objektima biv{ih kotlarnica

ili drugih pomo}nih prostorija). U okviru bloka PS mo-

è da se gradi kao podzemni ili nadzemni objekat. Nadzem-

ni objekat za sme{taj PS je zidani objekat.

U otvorenim gradskim blokovima PPS mogu se posta-

viti: u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru

bloka. Objekti slobodnom prostoru u okviru bloka grade se

kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni objekti su

zidani.

U blokovima inividualnog stanovawa PS mogu da se

grade: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli i na jav-

noj povr{ini. PS je zidani objekat, ili objekat kontej-

ner tipa.

U prigradskim naseqima PS grade se: u okviru objeka-

ta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. PS je zi-

dani objekat, ili objekat kontejner tipa.

U zonama vi{eporodi~nog stanovawa, PS je zidani

objekat ili objekat kontejner tipa, a moè se postavqati:

u okviru objekta i na slobodnom prostoru u okviru zone vi-

{eporodi~nog stanovawa.


da Beograda je obavezna i kada se PS postavqa u postoje}i

objekat koji je pod tretmanom za{tite.

Nivo buke koji emituje PS mora se ograni~iti ugrad-

wom odgovaraju}ih izolacionih materijala u zidove objek-

ta i ugradwom odgovaraju}ih prigu{iva~a buke, kako bi

nivo buke bio ispod 40 db dawu i 35 db no}u.

Ukoliko se objekat PS prislawa uz postoje}i objekat

mora se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stano-

va ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvori nala-

ze na strani zgrade uz koju se postavqa podstanica.

PS mogu biti gra|ene kao samostalni objekti, u podzem-

nim {ahtovima i komorama, i mogu se smestiti u prostori-

ma biv{ih kotlarnica pretvorenih u predajne stanice.

Toplovodna mreà moè da se postavi podzemno (ka-

nalski, predizolovani i cevi zalivene izolacionom ma-

som) i nadzemno. Trasu toplovoda treba odabrati tako da

ona ispuwava optimalne tehni~ke i ekonomske uslove. To-

plovodna mreà se vodi do potro{a~a i zavr{ava se u pre-

dajnim stanicama.

Trasa toplovodne mreè (TO) se postavqa u regulacio-

nom pojasu saobra}ajnice i to u zelenom (ivi~nom ili

sredwem pojasu) ili u trotoaru iste.

Ukoliko ovi prostori ne postoje ili su fizi~ki popu-

weni drugim infrastrukturnim vodovima ili wihovim za-

{titnim zonama TO se postavqa ispod kolovoza.

TO je mogu}e postaviti van regulacionog pojasa saobra-

}ajnice i to u za{titnom zelenilu du` saobra}ajnice i iz-

uzetno kroz privatne parcele ukoliko postoji saglasnost

vlasnika iste.

Rastojawa trase distributivnog TO-a do temeqa objek-

ta mora biti najmawe 2,0 m ili 1,0 m od prikqu~ne mreè

(mereno od bliè cevi), kako bi se izbeglo slegawe delo-

va objekta pored koga prolazi toplovod.

Za{titni sloj zemqe iznad cevi iznosi min. 0,6m. Izu-

zetno nadsloj moè biti i 0,4m pod uslovom da se preduzmu

dodatne mere za{tite.

Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu TO-a sa:

– èlezni~kim i tramvajskim prugama iznosi 1,5m ra-

~unaju}i od gorwe ivice za{titne cevi do gorwe ivi-

ce praga,

– putevima i ulicama iznosi 0,6 m iznad gorwe za{tit-

ne plo~e ili gorwe povr{ine za{titnog sloja peska

bezkanalno postavqenog toplovoda,

– kablovima GSP-a – osa toplovodnih cevi na 0,6m od

kabla,

– energetskim kablovima 110 kV – rastojawe dowe kote

kabla i gorwe kote cevi toplovoda treba da iznosi

0,9m i to prema uslovima „Elektrodistribucije Beo-

grad”.

Kod popre~nog postavqawa toplovodnih cevi ispod sa-

obra}ajnica, vaè slede}a pravila:

– saobra}ajnica i toplovodna instalacija ukr{tajaju se

pod pravim uglom, odnosno u rasponu od 80÷1000;

– na mestima prolaska toplovodne mreè ispod autopu-

ta, gradskih magistrala, èlezni~kih pruga i na me-

stima gde posebni uslovi zahtevaju, cevi poloìti u

armirano betonske prohodne kanale ili ih provu}i

kroz ~eli~ne za{titne cevi sa revizinim oknima na

oba kraja. Na cevovodu ugraditi pregradne organe, sa

obe strane.

– dubina polagawa preizolovanog cevovoda ispod sao-

bra}ajnice je u zavisnosti od odgovaraju}eg saobra}aj-

nog optere}ewa i dozvoqenog pritiska na gorwu po-

vr{inu plasti~nog omota~a cevovoda. Ako su naponi

prekora~eni mora se vr{iti odgovaraju}a za{tita.

Deonice prikqu~nog toplovoda od primarne toplovodne

mreè do korisni~ke toplotne podstanice sprovodi}e se di-

rektno izradom tehni~ke dokumentacije i prijavom radova.

Kod projektovawa i izgradwe KO, PPS, TO i PS oba-

vezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih propisa, stan-

darda, zakona i normativa iz predmetne oblasti.

11.16.3. Pravila gra|ewa glavnih merno-regulacionih

stanica/merno-regulacionih stanica (GMRS/MRS), mer-

no-regulacionih stanica (MRS) i distributivnog gasovo-

da (DG) za radni pritisak do ~etiri bara

Pravila gra|ewa GMRS/MRS, MRS i DG defini{u se

za namene prostora koje }e se snabdevati prirodnim gasom.

Pod GMRS/MRS I MRS podrazumevaju se objekti u ko-

jima se vr{i priprema, regulacija i snièwe pritiska sa

vrednosti pritiska koji vlada u gasovodu , na èqenu vred-

nost, tj. na vrednost koja omogu}ava wegovo kori{}ewe u

cevima DG-a (do 4 bara).

Objekti GMRS/MRS i MRS-a mogu biti zidanog ili

monta`nog tipa.

U blokovima individualnog stanovawa GMRS/MRS i

MRS se mogu postaviti: na gra|evinskoj parceli i na jav-

noj povr{ini.

U prigradskim naseqima objekti GMRS/MRS i MRS se

mogu postaviti: na gra|evinskoj parceli, na javnoj povr{i-

ni i na poqoprivrednim povr{inama.

U me{ovitim gradskim blokovima, objekti GMRS/MRS

i MRS mogu da se grade: na slobodnom prostoru u okviru

bloka i u zelenim povr{inama.

U zonama privredne delatnosti i privrednim parkovi-

ma objekti GMRS/MRS i MRS se mogu postaviti: na slo-

bodnom prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih kori-

snika i na javnim povr{inama.

U zelenim povr{inama objekti GMRS/MRS i MRS ra-

di}e se na osnovu uslova JKP „Zelenilo-Beograd”.

Prostor na kome se gradi GMRS/MRS i MRS mora bi-

ti ogra|en. Ogra|ivawe kompleksa GMRS/MRS i MRS iz-

vesti transparentnom ogradom visine 2,5 m.

Preporu~uje se primena vertikalnih zelenih zastora

(ìva ograda, puzavice ...).

Ograda mora da ispuwava slede}e uslove:

– izme|u ograde i spoqnih zidova GMRS/MRS i MRS

mora postojati za{titna zona od najmawe 2 m; ograda

ne sme biti nià od 2,5 m;

– ulaz u GMRS/MRS i MRS, odnosno u ogra|en prostor

mora biti obezbe|en vratima koja se otvaraju na spoq-

nu stranu, ~ije su dimenzije najmawe 0,8 h 2 m.

Do svakog objekta GMRS/MRS i MRS mora se obezbedi-

ti pristupni put do najbliè javne saobra}ajnice, mini-

malne {irine 3 m.

Ukoliko se objekat GMRS/MRS i MRS gradi na javnoj

povr{ini u zoni raskrsnice, wen poloàj mora biti takav

da ne ugroàva preglednost, bezbednost i komfor kretawa

svih u~esnika u saobra}aju, u skladu sa tehni~kim normati-

vima propisanim za ovu oblast.

Kod izbora boja i finalne obrade materijala, voditi

ra~una o neposrednom okruèwu i izvr{iti maksimalno

uklapawe objekta u okolni prostor.

Distributivnim gasovodom (DG), smatra se cevovod za

razvod gasa, koji se polaè ispod zemqe, radnog pritiska

do ~etiri bara, a koji po~iwe od GMRS/MRS i MRS a za-

vr{ava se u objektu potro{a~a.

DG se postavqa u regulacionom pojasu saobra}ajnice,

i to u zelenom (ivi~nom ili sredwem) pojasu ili u trotoa-

ru iste.

Ukoliko ovi prostori ne postoje ili su fizi~ki popu-

weni drugim infrastrukturnim vodovima ili wihovim za-

{titnim zonama, DG se moè postaviti ispod kolovoza uz

obaveznu primenu posebnih za{titnih mera koje su defi-

nisane propisima za postavqawe ove vrste gasovoda.

DG se moè postaviti i van regulacionog pojasa sao-

bra}ajnice, i to i za{titnom zelenilu du` saobra}ajnice

i izuzetno kroz ostalo zemqi{te ukoliko postoji sagla-

snost wenog vlasnika ili korisnika.

Rastojawe trase DG-a do temeqa objekta mora biti naj-

mawe 1 m, kako bi se izbeglo slegawe delova objekta pored

kojeg prolazi gasovod.

Paralelno vo|ewe i ukr{tawe DG sa drugim infra-

strukturnim vodovima mora se izvr{iti u skladu sa propi-

sima koji to reguli{u.

Dubina ukopavawa DG-a iznosi od 0,6 do 1 m (u zavisno-

sti od uslova terena).

Izuzetno, dubina ukopavawa DG-a moè biti i 0,5 m,

pod uslovom da se preduzmu dodatne mere za{tite.

Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu DG-a sa:

– èlezni~kim prugama iznosi 1,5 m ra~unaju}i od gor-

we ivice za{titne cevi do gorwe ivice praga;

– tramvajskim prugama i industrijskim kolosecima iz-

nosi 1 m;

– putevima i ulicama iznosi 1 m.

Ukr{tawe DG-a sa saobra}ajnicama vr{i se polagawem

gasovoda u za{titnu cev, odnosno kanal. Ukr{tawe se vr-

{i bez za{titne cevi, odnosno kanala, ako se prethodnom

prora~unskom proverom utvrdi da je to mogu}e.

Prilikom ukr{tawa DG-a sa saobra}ajnicama, vodoto-

cima i kanalima, ugao izme|u ose prepreke i ose gasovoda

mora biti od 600 do 900.


Deonica ku}nog gasovodnog prikqu~ka od DG mreè do

krajweg korisnika sprovodi}e se direktno izradom teh-

ni~ke dokumentacije i prijavom radova.

Kod projektovawa i izgradwe GMRS/MRS, MRS i DG-a

obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ih tehni~kih

propisa, standarda, zakona i normativa iz predmetne oblasti.

11.16.4. Pravila gra|ewa fiksne telekomunikacione

mreè

Ovim pravilima utvr|uju se uslovi gra|ewa i pove}awa

kapaciteta fiksne telekomunikacione mreè, i to: istu-

renih pretplatni~kih jedinica, transportne mreè, pri-

stupne mreè, automatskih telefonskih centrala (u daqem

tekstu: ATC), kablovskih distributivnih sistema (u daqem

tekstu: KDS).

Ova pravila defini{u uslove postavqawa predmetnih

objekata , odnosno radio-relejnih sistema (u daqem tekstu:

RR sistemi), izgradwu pristupne mreè (telekomunikaci-

one kanalizacije, bakarnih, opti~kih kablova, opreme u

pristupnoj mreì (u daqem tekstu: ACCESS), opreme za be-

ì~no povezivawe pretplatnika na fiksnu telekomunika-

cionu mreù (u daqem tekstu: WLL) i KDS .

U okviru postoje}eg gabarita i volumena objekta ATC-

a mogu}e je zameniti postoje}u telekomunikacionu opremu

i kablove novom telekomunikacionom opremom i kablovi-

ma ve}eg kapaciteta i ugradwom KDS opreme.

U kompaktnim gradskim blokovima objekti za sme{taj

udaqenih pretplatni~kih jedinica ACCESS opreme, kon-

centracije pristupne mreè, WLL opreme, ATC i KDS

opreme (u daqem tekstu: objekti za sme{taj telekomunika-

cione opreme) mogu se postaviti: u okviru objekata, na slo-

bodnom prostoru u okviru bloka i ispod javnih povr{ina.

Nadzemni objekat moè biti monta`ni ili zidani.

U otvorenim gradskim blokovima objekti za sme{taj te-

lekomunikacione opreme mogu se postaviti: u okviru

objekta, u zelenim povr{inama i na povr{inama za parki-

rawe. Objekti u zelenim povr{inama i na povr{inama za

parkirawe grade se kao podzemni ili nadzemni objekti.

Nadzemni objekti mogu biti monta`ni ili zidani.

U blokovima individualnog stanovawa objekti za sme-

{taj telekomunikacione opreme mogu da se grade: u okviru

objekta, na gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini.

Objekti mogu biti prizemni ili objekti na stubu. Prizem-

ni objekat moè biti zidani ili monta`ni.

U prigradskim naseqima objekti za sme{taj telekomun-

kacione opreme grade se: u okviru objekta, na gra|evinskoj

parceli i na javnoj povr{ini. Objekti za sme{taj teleko-

munikacione opreme mogu biti prizemni ili sme{teni na

stubu. Prizemni objekti mogu biti zidani ili monta`ni.

U zonama privredne delatnosti telekomunikacioni

objekti mogu se postaviti: u objektu u okviru kompleksa po-

jedina~nih korisnika, u okviru kompleksa pojedina~nih

korisnika i na javnim povr{inama.

Telekomunikacioni objekat moè biti prizemni obje-

kat ili sme{ten na stubu.

Prizemni telekomunikacioni objekat moè se graditi

kao monta`ni ili zidani objekat.


no-istorijsku celinu telekomunikacioni objekti se posta-

vqaju u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture

grada Beograda.


da Beograda je obavezna i kada se radi o sme{taju teleko-

munikacione opreme u postoje}i objekat koji je pod tretma-

nom za{tite.

U zonama zelenih javnih povr{ina telekomunikacioni

objekti grade se uz uslove JKP „Zelenilo – Beograd” i to:

kao podzemni i u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni

objekti.

Prizemni objekat za sme{taj telekomunikacione opreme

moè biti ogra|en ukoliko je monta`ni. Zidani objekti ne

moraju biti ogra|eni. Oko objekata nema za{titne zone.

Do objekta za sme{taj telekomunikacione opreme mora

se obezbediti pristupna pe{a~ka staza do najbliè javne

saobra}ajnice, minimalne {irine 1,5 m.

Objekat za sme{taj telekomunikacione opreme moè

biti prislowen uz postoje}i objekat ako postoji sagla-

snost svih vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog

prostora ~iji se prozorski otvori nalaze na strani zgrade

uz koju se postavqa telekomunikacioni objekat.

Ukoliko se objekat postavqa u postoje}i objekat, mora

se pribaviti saglasnost vlasnika (korisnika) stanova ili

poslovnog prostora.

Ukoliko se objekat za sme{taj telekomunikacione

opreme postavqa na javnu povr{inu u zoni raskrsnice, wen

poloàj mora biti takav da ne ugroàva preglednost, bez-

bednost i komfor kretawa svih u~esnika u saobra}aju.

Transportne, pristupne i KDS mreè grade se podzem-

nim vodovima na celoj teritoriji grada Beograda osim u

individualnom stanovawu, na kojima ove mreè mogu da se

grade podzemnim ili nadzemnim vodovima.

Telekomunikaciona kanalizacija gradi se gde je ve}a

koncentracija telekomunikacionih vodova (za dva i vi{e

telekomunikacionih kablova).

Telekomunikacioni vodovi mogu se postavqati i kroz

podzemne objekte drugih infrastrukturnih sistema, uz sa-

glasnost vlasnika (korisnika).

Podzemni telekomunikacioni vodovi transportne,

pristupne, KDS mreè i telekomunikacione kanalizacije

postavqaju se ispod javnih povr{ina (trotoarskog prosto-

ra, ispod slobodnih povr{ina, ispod zelenih povr{ina,

du` pe{a~kih staza, ispod parking prostora itd) i ispod

gra|evinskih parcela, uz saglasnost vlasnika (korisnika)

parcela.

Nadzemni telekomunikacioni vodovi postavqaju se na

stubove.

Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili na

gra|evinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (korisni-

ka) parcela.

Nadzemni telekomunikacioni vodovi mogu se postavqa-

ti i na stubove elektroenergetske mreè, uz saglasnost

vlasnika.

Kod projektovawa i izgradwe telekomunikacionih

objekata i vodova obavezni su po{tovawe i primena svih

vaè}ih tehni~kih standarda,zakona, propisa i normativa

iz ove oblasti.

Kod tipskih objekata, zbog ograni~ene mogu}nosti ob-

likovawa i estetskog izgleda, objekte pozicionirati tako

da se na najboqi na~in uklope u okolni ambijent.

Kod zidanih objekata izborom fasadnih materijala,

tekstura i boja maksimalno se uklopiti u okolni ambijent.

11.16.5. Pravila gra|ewa mobilne telekomunikacione

mreè

Ovim pravilima utvr|uju se uslovi gra|ewa i pove}awa

kapaciteta mobilne telekomunikacione mreè, i to: mo-

bilnih centrala, kontrolora baznih radio-stanica, baznih

radio-stanica, radio-relejnih stanica, antena, antenskih

stubova i antenskih nosa~a.

U okviru postoje}eg gabarita i volumena predmetnih

objekata mogu}e je zameniti postoje}u telekomunikacionu

opremu novom telekomunikacionom opremom ve}eg kapaci-

teta.

U kompaktnim gradskim blokovima objekti za sme{taj

mobilnih centrala, kontrolora baznih radio-stanica, ba-

znih radio-stanica, radio-relejnih stanica (u daqem tek-

stu: objekti za sme{taj telekomunikacione opreme) kao i

antene, antenski stubovi, antenski nosa~i mogu se posta-

viti:u okviru objekata, na slobodnom prostoru u okviru

bloka i ispod javnih povr{ina. Nadzemni objekat moè

biti monta`ni ili zidani.

U otvorenim gradskim blokovima objekti za sme{taj te-

lekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi i

antenski nosa~i mogu se postaviti: u okviru objekta, u


zelenim povr{inama i na povr{inama za parkirawe.

Objekti u okviru objekta i ma povr{inama za parkirawe

grade se kao podzemni ili nadzemni objekti. Nadzemni

objekti mogu biti monta`ni ili zidani.

U blokovima individualnog stanovawa objekti za sme-

{taj telekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi

i antenski nosa~i mogu da se grade: u okviru objekta, na

gra|evinskoj parceli i na javnoj povr{ini. Objekti mogu

biti prizemni ili objekti na stubu. Prizemni objekat mo-

è biti zidani ili monta`ni.

U prigradskim naseqima objekti za sme{taj telekomun-

kacione opreme, antene, antenski stubovi i antenski nosa-

~i grade se: u okviru objekta, na gra|evinskoj parceli, na

javnoj povr{ini. Objekti za sme{taj telekomunikacione

opreme mogu biti prizemni ili sme{teni na stubu. Pri-

zemni objekti mogu biti zidani ili monta`ni.

U zonama privredne delatnosti objekti za sme{taj te-

lekomunikacione opreme, antene, antenski stubovi i an-

tenski nosa~i mogu se postaviti: u objektu u okviru kom-

pleksa pojedina~nih korisnika, u okviru kompleksa poje-

dina~nih korisnika i na javnim povr{inama. Telekomuni-

kacioni objekat moè biti prizemni objekat ili sme{ten

na stubu. Prizemni telekomunikacioni objekat moè se

graditi kao monta`ni ili zidani objekat.


no-istorijsku celinu telekomunikacioni objekti se posta-

vqaju u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture

grada Beograda.


da Beograda je obavezna i kada se radi o sme{taju teleko-

munikacione opreme u postoje}i objekat koji je pod tretma-

nom za{tite.

U zonama zelenih javnih povr{ina telekomunikacioni

objekti grade se uz uslove JKP „Zelenilo-Beograd” i to: kao

podzemni i u izuzetnim slu~ajevima kao prizemni objekti.

Objekat za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme

moè biti prislowen uz postoje}i objekat ako postoji sa-

glasnost svih vlasnika (korisnika) stanova ili poslovnog

prostora ~iji se prozorski otvori nalaze na strani zgrade

uz koju se postavqa mobilni telekomunikacioni objekat.

Nadzemni objekat za sme{taj mobilne telekomunikaci-

one opreme i antenskih stubova sa antenama postavqa se na

odgovaraju}i kompleks. Kompleks mora biti ogra|en i u

okviru wega se planiraju sve za{titne zone. U kompleks se

postavqaju antenski stubovi sa antenama, a na tlu se posta-

vqaju kontejneri baznih stanica. Kontejneri baznih stani-

ca ne mogu da pre|u 50% povr{ine kompleksa. Napajawe

elektri~nom energijom vr{i}e se iz postoje}e niskona-

ponske mreè 1 KV.

Do kompleksa sa objektom za sme{taj mobilne telekomu-

nikacione opreme i antenskih stubova sa antenama mora se

izgraditi pristupni put minimalne {irine 3 m, do naj-

bliè javne saobra}ajnice.

Slobodne povr{ine kompleksa moraju se ozeleniti.

Antene koje se postavqaju na fasade postoje}ih objeka-

ta moraju biti u skladu sa bojom i arhitektonskim izgle-

dom fasade.

Pristupni telekomunikacioni vodovi (u daqem tekstu:

pristupni vodovi) za povezivawe mobilnih centrala i ba-

znih radio-stanica grade se podzemno na celoj teritoriji

grada Beograda osim za prostore iz ~lana 5. ta~ke 3. i 4, na

kojima ove mreè mogu da se grade podzemnim ili nadzem-

nim vodovima.

Pristupna kanalizacija gradi se gde je ve}a koncentra-

cija telekomunikacionih vodova (za dva i vi{e telekom

kablova).

Pristupni vodovi mogu se postavqati i kroz podzemne

objekte drugih infrastrukturnih sistema, uz wihovu sagla-

snost.

Podzemni pristupni vodovi i telekomunikaciona ka-

nalizacija postavqaju se ispod javnih povr{ina (trotoar-

skog prostora, ispod slobodnih povr{ina, ispod zelenih

povr{ina, du` pe{a~kih staza, ispod parking prostora

itd.) i ispod gra|evinskih parcela, uz saglasnost vlasni-

ka (korisnika) parcela.

Nadzemni pristupni vodovi postavqaju se na stubove.

Stubovi se postavqaju na javnim povr{inama ili na gra|e-

vinskim parcelama, uz saglasnost vlasnika (korisnika)

parcela.

Nadzemni telekomunikacioni vodovi mogu se postavqa-

ti i na stubove elektroenergetske mreè, uz saglasnost

vlasnika.

Kod tipskih objekata, zbog ograni~ene mogu}nosti ob-

likovawa i estetskog izgleda, objekte pozicionirati tako

da se na najboqi na~in uklope u okolni ambijent.

Kod zidanih objekata izborom fasadnih materijala,

tekstura i boja maksimalno se uklopiti u okolni ambijent.

Kod projektovawa i izgradwe predmetnih objekata oba-

vezno je po{tovawe svih vaè}ih tehni~kih normativa,

standarda, zakona i normativa iz ove oblasti.

140

U poglavqu 12. ,,Prelazne i zavr{ne odredbe’’ u delu

12.1. ,,Uslovi sprovo|ewa Generalnog plana’’ posle stava 6.

dodaje se novi stav koji glasi:

,,Dva osnovna postupka sprovo|ewa

Ovaj generalni plan je osnov za dva bitno razli~ita po-

stupka sprovo|ewa:

– postupak razrade Generalnog plana izradom planova

generalne i detaqne regulacije;

– postupak neposrednog sprovo|ewa izdavawem izvoda

iz Generalnog plana ili potvr|ivawem urbanisti~-

kog projekta na osnovu Generalnog plana.

U postupku neposrednog sprovo|ewa, u potpunosti se

primewuju namene i parametri ovog plana.

Pokazateqi za odre|ivawe kapaciteta izgradwe, ~ije

vrednosti su date u osnovnim namenama prostora ovog Ge-

neralnog plana su slede}i:

– stepen zauzetosti (Z),

– indeks izgra|enosti (I).

Ovi pokazateqi se primewuju zajedno sa drugim pravi-

lima iz „Pravila gra|ewa”. Ta pravila se odnose na regu-

lacije ulice, bloka, parcele, gra|evinske linije, visinu i

poloàj objekta na parceli i u bloku, kapacitete za parki-

rawe, zelene povr{ine. Wihovom primenom se kapacitet

dobijen na osnovu pokazateqa definitivno odre|uje na

stvarni iznos za odre|enu lokaciju.

Kod izrade planova detaqne regulacije ovi pokazateqi

su za parcele orijentacioni i usmeravaju}i, pa se pokaza-

teqi na nivou pojedina~ne parcele odnosno celine mogu

pove}ati ili smawiti tako da na nivou bloka, odnosno

skupa blokova, prose~ne vrednosti ostanu bliske vredno-

stima datim za osnovne namene ovog generalnog plana.’’

141

U poglavqu 12. „Prelazne i zavr{ne odredbe”, deo 12.2.

„Pravila gra|ewa” se u potpunosti bri{e i zamewuje tekstom:

,,12.2. Sprovo|ewe Generalnog plana

Ovaj generalni plan, planovi generalne regulacije i

planovi detaqne regulacije doneseni u skladu sa urbani-

sti~kim planovima {irih celina defini{u na~in spro-

vo|ewa za teritoriju koju obuhvataju.

Na grafi~kom prilogu 17.2. prikazani su elementi

sprovo|ewa Generalnog plana i ozna~eni u prostoru odgo-

varaju}om legendom. Propisani postupci sprovo|ewa su:

– podru~ja koja se sprovode na osnovu usvojenih planova,

– podru~ja za koja su potrebni planovi detaqnije razra-

de i delovi teritorije za koje je mogu}a neposredna

primena pravila Generalnog plana,

– podru~ja za obaveznu primenu posebnih instrumenata

razrade i sprovo|ewa Generalnog plana,


– podru~ja poqoprivrednog zemqi{ta sa propisanim

uslovima sprovo|ewa.

12.2.1. Podru~ja koja se sprovode na osnovu usvojenih

planova

Podru~ja planova donetih prema Zakonu o planirawu i

izgradwi sprovode se izvodom iz plana.

Planovi koji su uskla|eni sa Zakonom, a usvojeni pre

dono{ewa ovog zakona primewuju se u skladu sa re{ewima

datim u Odluci o odre|ivawu urbanisti~kih planova koji u

celini ili delovima nisu u suprotnosti sa Zakonom o pla-

nirawu i izgradwi („Slu`beni list grada Beograda”, br.

30/03, 33/03, 23/04) i Katalogu koji je sastavni deo odluke.

Podru~ja za koja su potrebni planovi detaqnije razra-

de i delovi teritorije za koje je mogu}a neposredna prime-

na pravila Generalnog plana

Podru~ja u kojima nije definisana regulacija i u koji-

ma se predvi|aju zna~ajne promene kao i potreba opremawa

zemqi{ta infrastrukturom i javnim funkcijama treba da

se pripreme dono{ewem planova detaqne regulacije, {to

vaì i za podru~ja za koja se priprema program za izradu

plana detaqne regulacije.

Zakonom o planirawu i izgradwi propisane su vrste

planova kojima se moè sprovoditi Generalni plan, ali se

ne propisuju tehni~ke metode kojima se dolazi do odluke o

primeni odre|ene vrste plana ili neposredne primene Ge-

neralnog plana. Zakonom je mogu}nost neposrednog sprovo-

|ewa planova kakav je generalni dopu{tena samo na delo-

vima teritorije „koji imaju ista pravila gra|ewa”, odno-

sno na kojima je mogu}e prepoznati i utvrditi regulaciju.

Ovim izmenama je predloèna mogu}nost direktne pri-

mene pravila Generalnog plana u zonama za koje je potrebno

doneti planove regulacije. Investitoru, odnosno sa wegove

strane angaòvanoj licenciranoj ku}i ili pojedincu, moè

se izuzetno odobriti direktno sprovo|ewe i primena pra-

vila Generalnog plana kroz akt o urbanisti~kim uslovima

ili izvod iz plana, ukoliko potvrdi postojawe regulacije

prema propisanim kriterijumima. Imaju}i u vidu veliki

obuhvat i potpunu raznolikost izgra|enog podru~ja grada

Beograda, direktno sprovo|ewe se ne moè precizno gra-

fi~ki odrediti, ali se moè potvrditi i dokazati takva

mogu}nost, ukoliko lokacija ispuwava slede}e kriterijume:

– da je na lokaciji formirana ili je mogu}e formira-

ti gra|evinske parcele na katastarskoj parceli (ili

parcelama) bez izmena granica javnog i ostalog ze-

mqi{ta;

– da lokacija ima pristup na javni put;

– da postoji mogu}nost prikqu~ewa na mreù komunal-

ne infrastrukture, i da postoje rezerve u kapaciteti-

ma koje mogu da podmire novu izgradwu;

– da je mogu}e na osnovu urbanisti~kih karakteristika

prete`ne postoje}e izgradwe u okruèwu formirati

pravila nove izgradwe, tako da se budu}a izgradwa

harmoni~no uklapa u okolni izgra|eni prostor (gra-

|evinska linija, visine slemena i venca, tip izgrad-

we, posebni uslovi kojima se obezbe|uje ~uvawe ambi-

jenta, karaktera ili tipa izgradwe, postoje}eg ili

planiranog u okruèwu, itd.);

– da se novom izgradwom ne}e ugroziti postoje}e stawe

i/ili planirani kapaciteti javnih sadràja i funk-

cija (optere}ewe infrastrukture, javnog prostora,

kapaciteti de~jih ustanova, osnovnih {kola, itd.);

– da je nova izgradwa u skladu sa Generalnim planom

propisanim parametrima kako bi u budu}im planovi-

ma detaqne regulacije bila tretirana kao ste~ena

obaveza u skladu sa okruèwem.

Potvrdu ispuwenosti navedenih kriterijuma utvr|uje

nadle`ni organ lokalne samouprave i predlaè za veri-

fikaciju Komisiji za planove.

12.2.3. Podru~ja za obaveznu primenu posebnih instru-

menata razrade i sprovo|ewa Generalnog plana

Prostori sa posebnim uslovima za{tite u kojima se

konkretna namena i uslovi kori{}ewa odre|uju u me|ure-

sornoj institucionalizovanoj saradwi i kroz planove de-

taqne regulacije:

– zone za{tite vodoizvori{ta;

– zona za{tite aerodroma;

– zona za{tite Instituta za nuklearne nauke u Vin~i;

– zona nove luke na levoj obali Dunava;

– nepovoqni tereni za izgradwu (klizi{ta, nestabilne

padine, lesni odseci, plavni tereni);

– zone za{tite radio koridora,

– zona trase autoputa i èlezni~ke pruge, na pravcu Bu-

baw potok – Vin~a,

– dunavsko priobaqe u zonama transformacije Luka

,,Beograd’’ i Ada Huja.

Na podru~jima predvi|enim za obaveznu primenu poseb-

nih instrumenata razrade i sprovo|ewa, potrebno je obez-

bediti (ili primeniti ako postoji) odgovaraju}u studiju,

ekspertizu, ili druge posebne instrumente u skladu sa ka-

rakterom problema zbog koga su predvi|eni.

Na podru~jma za obaveznu primenu ovih posebnih instru-

menata za ~ije je objekte i funcije prema zakonu nadle`na

Republika Srbija (vodoizvori{ta, aerodromi, pristani{ta

i drugo) obavezna je me|uresorna instuticionalna saradwa

kroz pripremu plana generalne ili detaqne regulacije.

Podru~ja za izradu konkursa i javne stru~ne provere

obeleèna su u Generalnom planu uslovnim znakom (kontu-

ra zone), a definitivna granica podru~ja za izradu konkur-

sa i javne stru~ne provere odre|uje se u pripremi konkursa,

odnosno javne stru~ne provere. Iniciraju ih gradske, stru-

kovne organizacije i stru~ne institucije. Takvi su:

– javni urbanisti~ko-arhitektonski konkursi sa me|u-

narodnim u~e{}em, i

– javne ankete, radionice i provere, javni konkursi sa

posebno definisanim zadacima i pravilima.

Ovde date povr{ine su orijentaciona podru~ja dok se

granice odre|uju prilikom raspisivawa za svaki konkurs.

Podru~ja konkursa obeleèna su brojevima od 1 do 44 u gra-

fi~kom prilogu.

– Za podru~je 1 i 2 (Savski amfiteatar) potreban je jav-

ni me|unarodni urbanisti~ki konkurs sa teì{tem na

re{avawu odnosa novih izgra|enih elemenata grada sa

rekom, okolinom i povezivawem naspramnih obala.

– Za podru~ja 3 i 4 (veliko Ratno ostrvo i nova Ada na

levoj obali Dunava) potreban je javni urbanisti~ki

konkurs sa me|unarodnim u~e{}em sa teì{tem na

re{avawu odnosa prirodnih elemenata, vizuelnog

sklada u slici u{}a i rekreativnog kori{}ewa pro-

stora i objekata.

– Za podru~ja 5, 6, 7, 8, 9, 11, 15, 16, 31, 32, i 44 (kao {to

je Terazijska terasa, staro Sajmi{te, Park na U{}u,

centralna zona Novog Beograda, itd.) potreban je an-

ketni urbanisti~ki konkurs pre pripreme planova

detaqne regulacije;

– Za podru~ja 17, 18 (novi stambeni kompleksi) potreb-

na je anketa najmawe pet pozvanih stru~nih timova

(ukqu~uju}i timove obra|iva~a plana) u fazi izrade

programa za regulacioni plan, uz obavezu izlagawa

javnosti rezultata ovih stru~nih provera. Moè se

primeniti i forma konkursa iz prethodne alineje.

– Za podru~ja 10, 21, 22, 23, 24, 25, 42 i 43 (kao {to je Trg

Republike ili Kosan~i}ev venac) potrebna je organiza-

cija javnih arhitektonsko-urbanisti~kih konkursa za

pojedina~ne objekte sa javnom namenom, a konkursa po

pozivu (ili me{ovitih, odnosno javnih konkursa) sa 3 -

5 pozvanih u~esnika za objekte pojedinih investitora.

– Podru~ja 26, 27, 28 i 29 (Bulevar Jurija Gagarina – ju-

`na strana) sprovode se na osnovu vaè}ih planova

detaqne regulacije. Ukoliko se èli aktivirati po-

jas uz ulicu Jurija Gagarina kroz koju prolaze vodovi

infrastrukture, potrebna je tehni~ko-ekonomska ana-

liza racionalizacije i organizacije pojasa tehni~-

kih infrastruktura i saobra}ajnica na toj strani


bulevara. Ukoliko ova analiza pokaè opravdanost

izme{tawa infrastrukture i izgradwu potrebna je

organizacija arhitektonsko – urbanisti~kih konkur-

sa kao u prethodnoj alineji.

– Za podru~ja 30, 33, 34, 35 i 36 (kao {to su blok 68 i se-

verna strana du` ulice Jurija Gagarina) javne stru~-

ne provere treba da obezbede najmawe pripremu i pri-

kazivawe idejnog re{ewa Komisiji za planove sa jav-

nim izlagawem idejnog re{ewa na na~in koji odredi

Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove.

Iz podru~ja konkursa navedenih brojevima od 1 do 44 u

prethodnom stavu mogu}e je izuzeti komplekse javnih komu-

nalnih slu`bi i mreè socijalne infrastrukture ({kol-

stvo, zdravstvo, kultura i dr.) koji su od op{teg interesa.

Podru~ja poqoprivrednog zemqi{ta sa propisanim

uslovima sprovo|ewa.

Postoje}e i nove zelene povr{ine u gra|evinskom reo-

nu, ukoliko se ve} nalaze na javnom zemqi{tu mogu da se

sprovode i rekonstrui{u na osnovu Generalnog plana.

Zelene povr{ine koje pripadaju kategoriji ostalog ze-

mqi{ta (osim skupa datog u ta~ki 3.6. stav 4 ta~ka 2. Gene-

ralnog plana) se ure|uju na osnovu Generalnog plana Beo-

grada 2021.

Zemqi{te sa poqoprivrednom namenom u gra|evinskom

podru~ju se ure|uje na osnovu Generalnog plana, za izgrad-

wu objekata koji su u funkciji te namene.

U postupku pripreme potrebno je:

– uraditi urbanisti~ki projekat parcelacije zbog for-

mirawa gra|evinske parcele za namensku izgradwu;

– Parametri se odre|uju u zavisnosti od tehnologije,

namene, vrste proizvodwe, i veli~ine parcele name-

wene za poqoprivredu ali ne preko vrednosti indek-

sa izgra|enosti od 0,1 i stepena zauzetosti parcele od

10%, za postoje}e parcele do 0,5 ha;

– nove parcele za ovu namenu ne mogu biti mawe od 0,5 ha.

– Za ve}e parcele i proizvodne komplekse, indeksi se

utvr|uju prema potrebama tehnolo{kog projekta, u ko-

me se prikazuje opravdanost izgradwe na parceli pre-

te`no namewenoj poqoprivredi. Verifikacija para-

metara uslovqenih tehnolo{kim procesom vr{i se na

Komisiji za planove uz uslove svih nadle`nih insti-

tucija u oblastima privrede, ìvotne sredine i jav-

nih komunalnih preduze}a, kao i uz pozitivno mi{qe-

we Ministarstva poqoprivrede.

Nove stambene, privredne i komercijalne objekte u

ovim prostorima nije mogu}e graditi.

12.3. Odnos prema Regionalnom prostornom planu ad-

ministrativnog podru~ja grada Beograda

U odnosu na Regionalni prostorni plan administra-

tivnog podru~ja grada Beograda („Slu`beni list grada Be-

ograda”, broj 10/04), ovim izmenama GP unapre|ena je i do-

puwena namena „privredne zone i gradski centri” novom

namenom „privredni parkovi”. U prvoj narednoj izmeni

Prostornog plana ovu namenu uvesti na ~itavom podru~ju

grada, gde za to postoje profesionalno utemeqena argu-

mentacija i uslovi. U grafi~kom delu predmetnog pro-

stornog plana uskladiti lokacije za razvoj privrednih

parkova sa lokacijama predvi|enim ovim izmenama.

Uskladiti stavove u tekstualnom i grafi~kom delu

Prostornog plana koji se odnose na revitalizaciju i tran-

sformciju ranijih proizvodnih zona u izgra|enim podru~-

jima grada Beograda, a posebno onih koje se nalaze u cen-

tralnoj zoni grada. Osim toga, povr{ine namewene proiz-

vodnim zonama u prostornom planu uskladiti sa povr{ina-

ma GP Beograda 2021. i ovim izmenama plana, do nivoa ko-

ji je prihvatqiv za prostorne planove prema zakonu.

Uneti korekciju koja se odnosi na potencijalne loka-

cije za razvoj svih vidova lu~ke delatnosti na teritoriji

Grada Beograda uskla|ivawem namena povr{ina, kapacite-

ta i simbola sa re{ewima GP Beograda 2021 iz 2003. godi-

ne i predvi|enih ovim izmenama GP.”

Uneti stavove u tekstualnom i grafi~kom delu plana

koji se odnose na strategiju i lokacije neprofitnog i so-

cijalnog stanovawa, korekciju u nameni kori{}ewa ze-

mqi{ta na banatskom delu centralne zone grada, predvi|e-

ne ovim izmenama i dopunama Generalnog plana, kao i na

~itavom podru~ju grada Beograda na lokacijama za koje po-

stoje uslovi za razvoj ovakvih namena.’’

142

U poglavqu 12.5. „Regulacioni planovi ~ije se sprovo-

|ewe obustavqa” dodaje se:

Op{tina ûkaricaDeo DUP ûkari~ke padine („Slu`beni list grada Be-

ograda”, br. 29/86, 3/92, 16/92, 25/92), delovi:

a) blok izme|u ulica Karpo{eve i Lazara Kujunxi}a,

b) blok izme|u ulica ûkari~ka, Mirka Po{ti}a i

âmxijine.

Planirana namena je individualno stanovawe.

Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi”.

9.2. Deo DUP-a naseqa Cerak II („Sl. list grada Be-

ograda” br. 25/81, 18/82, 27/86) i deo Urbanisti~kog proje-

kata naseqa Cerak 2 („Sl. list grada Beograda” br. 18/82 i

24/95) izme|u izgra|enih ulica Jablani~ke, naseqske (Za-

padne ulice), kolsko pe{a~ke ulice, i parcela sredwe

{kole i de~je ustanove.

Za predmetnu lokaciju namena se mewa iz sporta i zele-

nila u Komercijalne zone i gradske centre.

Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi”

Op{tina Zvezdara16.1. Deo DUP-a naseqa Veliki Mokri Lug („Slu`be-

ni list grada Beograda”, broj 20/88), u delu koji se odnosi

na blok izme|u ulica Vladimira Dvornikovi}a, Teodori-

ne, Vladimira ]orovi}a i Jovijanove.

Planirana namena po Generalnom planu je individual-

no stanovawe uz primenu parametara za socijalno i pristu-

pa~no stanovawe.

Metod sprovo|ewa: „potrebni planovi’’.

16.2. Deo PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove

izme|u ulica: Starca Vujadina i Stanislava Srem~evi}a

(B15, B16, B21-B23, C18, C22-C26), („Slu`beni list gra-

da Beograda’’, broj 34/03) za koji je predvi|ena razrada dru-

gim planom zbog nepostoje}e regulacije @i~ke ulice i

UMP-a.

Usvajawem plana za @i~ku ul. (PDR za podru~je izme|u

ulica: Vojvode [upqikca, Radivoja Kora}a, Mile{evske,

Mate Vidakovi}a, Dani~areve, Jovana Raji}a, Todora od

Stala}a i @i~ke, („Slu`beni list grada Beograda’’, broj

1/06) mogu se blokovi uz wu nesmetano sprovoditi do regu-

lacije UMP. Tipologija i parametri se preuzimaju iz

prethodno definisanog ostalog dela bloka usvojenog PDR

Bulevara Kraqa Aleksandra. Deo blokova prema koridoru

UMP ne moè se direktno sprovoditi do utvr|ivawa ta~-

ne regulacije te saobra}ajnice.

Op{tina Zemun21.1. DUP kompleksa uskladi{tewa i distributivnog

sistema naftnih derivata na podru~ju Gorweg Zemuna

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 20/81)

Zadràva se trasa distributivnog sistema naftnih de-

rivata odre|ena Generalnim planom.


21.2. Deo Izmena i dopuna DUP-a stambenog kompleksa

„Kamendin” u Zemunu, („Slu`beni list grada Beograda”,

broj 6/89), lokacija 1.17.

Planirana namena po Generalnom planu je individual-

no stanovawe uz primenu parametara za socijalno i pristu-

pa~no stanovawe.


Op{tina Novi Beograd22.3. DUP Bloka 40 izme|u èlezni~ke pruge, Ulice

To{in bunar i ááá bulevara, lokacija prema To{inom


bunaru („Slu`beni list grada Beograda”, broj 1/89) u delu

ostalog gra|evinskog zemqi{ta.

Javne namene i saobra}ajno re{ewe ostaju na snazi. Za

ostalo gra|evinsko zemqi{te primewuju se parametri Ge-

neralnog plana za poslovno-trgova~ke ulice.

Metod sprovo|ewa: za javne namene: na osnovu Detaqnog

urbanisti~kog plana, za ostale namene: „potrebni planovi’’.

Op{tina Vo`dovac26.1. DUP industrijske zone u Kumodraù („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 14/80)

Stavqa se van snage. Metod sprovo|ewa: „potrebni pla-

novi’’.

143

U delu 12.8. ,,Posebni instrumenti sprovo|ewa plana’’,

stav 4., koji po~iwe re~ima: ,,U okviru gra|evinskog rejo-

na, u roku” bri{e se i zamewuje stavom koji glasi: ,,U pre-

laznom periodu do dono{ewa planova detaqnije razrade

odredbe ovog generalnog plana upotrebqava}e se za spro-

vo|ewe i pripremu izvoda iz plana u svemu u skladu sa

odredbama datim u poglavqu 12.2. „Sprovo|ewe Generalnog

plana”.”

Ostatak teksta do kraja odeqka se bri{e (stavovi 5, 6,

7 i 8).

144

U delu 12.11. ,,Tretman povr{ina za novu kompleksnustambenu izgradwu u periodu do dono{ewa planova general-ne i detaqne regulacije’’, u naslovu se posle re~i: „izgrad-wu” dodaje: ,,ili transformaciju zastarelih privrednihlokacija’’ a ostatak naslova se zadràva.

U prvoj re~enici, posle re~i: „stambene izgradwe” do-

daju se re~i: ,,ili zonama transformacije privrede u sta-

novawe’’.

â. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Postupci sprovo|ewa Generalnog plana Beograda 2021.

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 27/03, 25/05 i 34/07),

otpo~eti pre stupawa na snagu ovih izmena i dopuna Gene-

ralnog plana Beograda 2021 – Faza 2, mogu se nastaviti u

skladu sa odredbama tog plana i Zakona o planirawu i iz-

gradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) shodno

~lanu 215, stav 6 Zakona o planirawu i izgradwi („Slu-

`beni glasnik RS”, broj 72/09).

U postupcima sprovo|ewa Izmena i dopuna Generalnog

plana Beograda 2021 – faza 2 koriste se termini i odred-

be u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`be-

ni glasnik RS”, broj 72/09), kao {to su:

– umesto: ,,stepen zauzetosti parcele’’ koristi se ,,in-

deks zauzetosti parcele’’;

– umesto: ,,akt o urbanisti~kim uslovima’’ i ,,izvod iz

plana’’ koristi se ,,lokacijska dozvola’’ i „informa-

cija o lokaciji”;

– umesto: ,,ostalo gra|evinsko zemqi{te’’ koristi se:

,,gra|evinsko zemqi{te’’;

– umesto: ,,javno gra|evinsko zemqi{te’’ i ,,javne povr-

{ine’’ koristi se: ,,povr{ina javne namene”;

– i sli~no.

âá.

Sastavni deo Izmena i dopuna Generalnog plana Beo-

grada (2021) – Faza 2 su:

Grafi~ki prilozi

2. Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021. R 1:20.000

3. Planirani saobra}aj (2021) R 1:50.000

13. Planirane komercijalne zone

i gradski centri 2021. R 1:50.000

17.2. Urbanisti~ki instrumenti

sprovo|ewa plana R 1:20.000

19. Prikaz izmena Generalnog plana u

planiranom kori{}ewu zemqi{ta 2021. R 1:50.000

21. Prikaz izmena u kompleksima i

trasama infrastrukturnih sistema R 1:50.000

Dokumentacija

1. Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana

Beograda 2021. (izmena i dopuna GP 2/2006)

2. Program Izmena i dopuna Generalnog plana Beogra-

da 2021. (izmena i dopuna GP 2/2006)

3. Spisak institucija, javnih komunalnih preduze}a i

ostalih organa i organizacija kojima je pregled poslat na

mi{qewe ili dopunu uslova koje su dali u fazi pripreme

Programa za izmene GP 2/2006 – faza 2 i kopije pisama sa

zahtevom

4. Rezime i obrazloèwe izmena i dopuna kao materi-

jal za radni sastanak 11.06.07. godine i spisak prisutnih

predstavnika

5. Odgovori i uslovi institucija primqeni do

15.12.2008. godine

6. Dopisi Direkcije za gra|evinsko zemqi{te u vezi sa

izborom izmena za drugu fazu

7. Dopis Urbanisti~kog zavoda Beograda o koncepciji

izbora izmena za drugu fazu

8. Analiza kriterijuma za stavqawe van snage predloè-

nih 11 planova u Izmenama i dopunama GP 2021 – Faza 2.

9. Pregled i obrazloèwe numerisanih izmena prika-

zanih na grafi~kom prilogu br. 19. „Prikaz izmena Gene-

ralnog plana u planiranom kori{}ewu zemqi{ta 2021.”

10. Ostala dokumenta na osnovu kojih je izvr{ena izme-

na Generalnog plana Beograda 2021, faza 2

11. Primedbe u okviru razmatrawa Nacrta Izmena i do-

puna GP Beograda 2021, izmene GP 2/2006, faza 2

12. Grafi~ki prilog: Trajna dobra Beograda R 1:50.000

13. Spisak nepokretnih kulturnih dobara

14. Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu

sredinu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021.

15. Spisak institucija, javnih komunalnih preduze}a i

ostalih organa i organizacija koje su u fazi javnog uvida

dostavile svoje primedbe, mi{qewe ili dopunu prethodno

izdatih uslova i kopije pisama sa zahtevom

16. Izve{taj o javnom uvidu Nacrta izmena i dopuna GP

Beograda 2021. (faza 2) sa izve{tajem o strate{koj proce-

ni uticaja predmetnog plana na ìvotnu sredinu

17. Obrazloèwe Sekretarijata za urbanizam i gra|e-

vinske posle

18. Amandmani

Ove izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021 –

Faza 2 stupaju na snagu osmog dana od dana objavqivawa u

„Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina grada Beograda

Broj 350-947/09-S, 13. novembra 2009. godine

Predsednik

Aleksandar Anti}, s. r.



Са новим визуелним идентитетом правно-економски магазин „ЗИП – Закони и пракса“ у броју 120 за јануар 2010. објављује:

ТЕМА БРОЈАПочела примена Законa о Агенцији за борбу против корупције

ДЕЖУРНЕ ОЧИ ЗА СТРАНКЕ И ФУНКЦИОНЕРЕЗорана Марковић: Када утврдимо да постоји намера да се прикрије имовина и да има елемената кри-вичног дела, подносићемо кривичну пријаву против функционера, са предлогом да се за то кривично дело изрекне одговарајућа санкција, која се креће у распону од шест месеци до пет година затвора

ЗА ЗИП ГОВОРЕ:

Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде о новинама у Закону о промету непокретностиОдзвонило преварантима који исти стан продају више путаНаправљен је одговарајући софтвер који ће омогућити да се сваки покушај вишеструке продаје станова евидентира и о томе обавести јавни тужилац

Предраг Петровић, начелник Одељења за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом Министарства рада и социјалне политикеРевизија накнада зарада за време породиљског одсуства

Жељко Митровић из Управе за јавни дуг Министарства финансија о емитовању државних записа у прошлој годиниБанке највећи купци државних записа

У РЕДОВНИМ РУБРИКАМА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ:

• Одговоре на ваша питања у вези са недоумицама у применипрописа

• Које су новине у Закону о равноправности полова• Како остварити права на старосну пензију у 2010.• Шта урадити са бесплатним акцијама• Какво дејство ће имати на домаћу привреду одлука ЕУ да

одмрзне Прелазни трговински споразум са Србијом• Шта се мења у Закону о рачуноводству и ревизији• Које ће измене и допуне претрпети Закон о порезу на добит

предузећа и Закон о порезу на доходак грађана• Зашто је Народна банка Србије променила услове за

управљање кредитним ризиком• Како се стиже до грађевинске дозволе• Како да уштедите средства у јавним набавкама

Додатне информације на тел.: 011/ 30 60 359, факс: 011/ 30 60 571, e-mail: [email protected], www.slglasnik.com

ПРАВНО-ЕКОНОМСКИ МАГАЗИН

Година VI | Број 120Jануар 2010.Цена 120 динараГодишња претплата: 980 динара IS

SN

00

00

-00

0

СЛОБОДАН ХОМЕНдржавни секретар Министарства правде

Одзвонило преварантима у продаји становаСтране 18 и 19

ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋначелник у Министарству рада и социјалне политике

Ревизија накнада за породиљеСтрана 7

www.slglasnik.com

ТЕМА БРОЈА

Зорана Марковић о примени Закона о Агенцији за борбу против корупције

Дежурне очи за странке и функционереСтране 8 и 9

НОВЕ РУБРИКЕ У ЗИП-у:

• Службена мишљења • Рачуноводство и ревизија

ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА: 980,00 РСДЦЕНА БРОЈА: 120,00 РСД


Наруџбеницу послати на адресу: ЈП Службени гласник, 11000 Београд, Јована Ристића 1, или на факс: 011/ 30-60-391.Тел.: 011/30-60-536, e-mail: [email protected]. Поштарина и ПДВ урачунати у цену.

НАРУЏБЕНИЦА

Текући рачун, ПИБ

Име и презиме, ЈМБГ (назив фирме)

Адреса, телефон, e-mail

Количина

У свим књижарама и пословним центрима ЈП Службени гласник

комплетна понуда канцеларијског материјала, трговачке робе и образаца

ПОСЕБНА ПОНУДАПОСЕБНА ПОНУДА – – ЗАВРШНИ РАЧУНЗАВРШНИ РАЧУН

Продајна мрежа

БЕОГРАД – Бранкова 16, 011/30-31-415Булевар деспота Стефана 1а, 011/30-31-903 Кнеза Милоша 16, 011/26-42-872 Краља Милутина 27, 011/36-44-430 Војводе Степе 68, 011/30-95-174Булевар краља Александра 85, 011/30-88-174Немањина 22–26, 011/36-31-049Булевар Михајла Пупина 14, 011/30-17-878Цара Душана 7, 011/30-31-410Јове Илића 165, 011/30-92-907Макензијева 26, 011/30-85-355НОВИ САД – Јеврејска 13, 021/66-22-609Пословни центар, 021/66-16-950КРАГУЈЕВАЦ – Јована Цвијића 1, 034/30-00-10Бранка Радичевића 20б, 034/50-17-41УЖИЦЕ – Димитрија Туцовића 167, 031/50-03-07ЧАЧАК – Жупана Страцимира б. б., 032/34-66-79Пословни центар, Коњевићи б. б., 032/45-91-26ЛЕСКОВАЦ – Булевар ослобођења 101, 016/21-42-98Ускоро:КРУШЕВАЦ – Мирка Томића 39

WWW.SLGLASNIK.COM


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik

RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Strana

Izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021. faza 2 (Izmena i dopuna GP 2/2006) – – – – – – – – – – – – 1

S A D R @ A J

Documents

Sl List 63-2009 Izmene i Dopune GP