I RAZVOJ PRAVA

1.TRI EPOHE RIMSKOG PRAVA

1. Do punskih ratova Ius civile vetus, antiquum

2. Od punskih ratova, principat klasicno pravo (ius honorarium, ius gentium)

3. Dominat postklasicno pravo

2.STARO CIVILNO PRAVO

- U svakoj ljudskoj zajednici postoji neko pravilo ponasanje, otuda izreka Ubi societas ibi ius gde je drustvo, tu je i pravo. I najstarije rimsko pravo vrlo rano izdvaja pojam pravo- ius, od ostalih drustvenih pravila ponasanja: ritus norme povezane sa religijskim kultom, fas-ostala religijska i magijska pravila ponasanja, mores-obicaji. Od ove reci nastala je i nasa rec moral, ali je mnogo manje povezana sa pravom. U Rimskoj republici nepostovanje mores je sankcionisao censor beleskom nota censoria ili umanjenjem politickih prava.

- Osobine starog civilnog prava: nerazvijenost, veza sa religijom, formalizam, apstraktnost, nacelo odmazde, konzervativnost-Izvori starog civilnog prava

1)Obicaji (consuetudo) nastaju dugotrajnim ponasanjem jednoobraznog ponasanja ljudi. Kad se izgradi svest da je takvo ponasanje obavezno (opinion necessitatis) obicaj postaje pravna norma. Skup pravnih normi cini obicajno pravo. Obicaji su izvor prava jedino onda kada je neka norma nesumnjivo civilna i kada ne moze da se poveze ni sa jednim zakonom.

2)Leges regiae (zakoni) 3)Zakon XII tablica donet je 451. godine. Izabrano je deset ljudi koji ce napisati zakone (decemviri ligibus scribundis).Ispisali su zakone na deset tablica, zatim su izabrani novi koji su napisali jos dve tablice. U galskom pozaru tablice su izgorele, i najpouzdanijom rekonstrukcijom smatra se Selova.

1,2,3 tablica sudski postupak

4,5 porodicno I nasledno pravo

6,7 imovinski odnosi

8,9 delikti

10 sahranjivanje

11,12 raznovrsni sadrzaj

Pocinje pravilima u nekoliko reci: Si in ius vocat, ito. Ni it, antestamino: Igitur em capito Ako je neko pozvan na sud, neka ide. Ne ide li, neka se posvedoci: Potom neka ga privedu.

4)Tumacenje (interpretatio) Posto je najstarije pravo bilo nepisano, neko je trebao da ga pamti I daje obavestenja o njemu. To su radili pontifices. Sa pojavom pismenosti oni su poceli da stvaraju arhivu koja se sastojala od zapisanih pravnih pravila I odgovora koje su davali zainteresovanima libri pontificales.

Pontifici su davali savete respondere, I pomagali da se pravilno obave formalnosti pravnih poslova cavere.

3.KLASICNO PRAVO

-Klasicno pravo obuhvata poslednja dva veka republike i ceo period principata. U poslednja dva veka republike pravo stvaraju magistrati I zato se to pravo naziva ius honorarium, doba honorarnog (pretorskog) prava, a principatu njihova uloga opada i pravo stvaraju pravnici, pa je to doba pravnickog prava. -Pravnici (iuris prudentes poznavaoci prava) su npbili koji pruzaju gradjanima besplatne pravne usluge za koje su u starom civilnom pravu bili nadlezni svestenici. Njihove osnovne aktivnosti su:

-cavere pomazu da se ispravno obave formalnosti pravnih poslova

-respondere daju odgovore na pitanja o pravnim resenjima za sporne situacije

-agere pomaganje strankama u vodjenju spora

-instutuere okupljanje I poducavanje ucenika

-Istorija jurisprudencije moze se podeliti na tri perioda: republika, doba dveju skola i epoha Antonina i Severa.

1. Veteres, sto znaci stari se nezivaju svi pravnici koji su radili pre kraja. Najznacajniji pravnici iz ovog perioda su: Tiberije Korunkanije, Sekst Elije (objavio prvu pravnu knjigu iz tri celine: teksta zakona XII tablica, njegovih tumacenja ili response I zbirke legisakcija koja je nazvana Aelianum), Katon Cenzor, Katon Licinijan. Krajem II veka pre n.e. radila su tri pravnika koja su smatrana osnivacima ius civile: Manije Manilije, Marko Junije Scevola cije tri knjige o civilnom pravu pokazuju helenisticki uticaj i pisane su u obliku dijaloga i Marko Junije Brut. Najugledniji pravnik republike bio je Kvint Mucije Scevola koji je napisao raspravu o ius civile. Njegovi ucenici Ciceron i Gaj Akvilije Gal.

2. Sabinijanci i prokuleanci. Od Avgusta pravnici pripadaju jednoj od dveju skola, sabinijanaca ili prokuleanaca. Osnivac sabinijanaca bio je Masurije Sabin. On je napisao komentar civilnog prava po uzoru na Scevolu. Znacajan je takodje I njegov naslednik Gaj Kasije Longin, koji je bio toliko cenjen da se nekad ova skola naziva I kasijanskom.Od prokuleanaca znacajni su Naracije Prisk, Pegaz i dva Celza.

3.Zlatno doba U doba Hadrijana prestaje razlikovanje dve skole. Znacajni pravnici su: Salvije Julijan cije je najvaznije delo Digesta u 90 knjiga. Sekst Pomponije, Gaj (institucije), Papinijan (Responsa), Ulpijan, Pavle, Modestin.

-Pravnicke knjige:

1) Elementarna dela (prirucnici): najvazniji su institutions, elementae, i regulae pregledi osnovnih pravnih pravila.

2) Radovi enciklopedijskog karaktera: obuhvataju celokupno pravo. Nazivani su digesta ili ententiae.

3) Komentari: Postojale su dve vrste komentara: libri ad edictum komentarisu ceo sadrzaj edikta, a komentari koji se oslanjaju na Sabinijev ili Scevolin komentar nazivaju se Libri ad Quintum Mucium ili Libri ad Sabinum.

4) Zbirka resenja pojedinacnih slucajeva: mogu biti pravna misljenja (responsa), diskusija izmedju profesora i ucenika (disputationes) ili odgovora na pitanja u toku nastave (quaestationes).

5) Monografije dela posvecena uzim temama kao sto su pojedini zakoni.

-Osobine jurisprudencije: kazuisticki metod, argumentum a contrario, analogija, intuicija, iskustvo.

Responsum resenje konkretnog slucaja

Des nihi factum, dabo tibi ius Daj mi cinjenice, dacu ti pravo.

-Izvori klasicnog prava:

1) Leges (zakon) - Njima su smatrane sve odluke narodne skupstine. Sazivane su do 96. godine, i izglasale su oko 800 zakona. Zakone su predlagali magistrati na skupu gradjana (contio). Zatim oo predlogu zakona raspravlja senat koji treba da odobri konacni tekst predloga (rogatio), a potom se izjasnjava skupstina. Zakon sadrzi tri dela: praescriptio naziva se ime magistrata predlagaca, rogatio predlog i sanctio posledica u slucaju nepostovanja zakona.

Kada sankcija izostane takav zakon se naziva lex imperfecta

Kada zakon ponistava pravne posledice nedozvoljenih radnji naziva se lex perfecta

Kada predvidja kaznjavanje pocinioca lex minus quam perfecta

Abrogatio stariji zakon ukinut novim

Derogatio stariji zakon izmenjen novim

2) Senatus consulta je naziv za sentaske odluke, preporuke, koje su imale snagu zakona. Krajem II veka, njihova uloga se smanjuje, princeps odluku samo saopstava senatu u obliku govora i ona se samim tim smatra prihvacena.Takve senatske odluke nazivaju se oratio.

3) Constituciones principum je naziv za cetri vrste odluke koje donosi princeps: 1) edikti od ostalih edikta se razlikuju sto nisu ograniceni duzinom princepsovog mandata, vec su na snazi dok ne budu ukinuti novim. 2) mandati uputstva za rad koja princeps daje svojim sluzbenicima. 3) dekreti razliciti pojedinacni akti od kojih su najznacajniji vladareve presude . Princeps je odlucivao kao sudije uz pomoc saveta koji se nazivao Consilium Principis.Najznacajniji je decretum divi Marci, kojim je Marko Aurelije samovlasno namirenje poverioca kaznio gubitkom potrazivanja.

4) reskripti vladarevi odgovori na molbe sluzbenika I privatnih lica.

4) Edicta magistratuum Edikte donose magistrati koji imaju jurisdikciju, a najvazniji medju njima je gradski pretor. U ediktu se razlikuju dve celine: album zbirka obrazaca svih akata koji se preduzimaju u sudskom postupku, i edikt u uzem smislu norme pretorskog prava.Promisorni edikti obrazlozenja pretorskih tuzbi

Adsessores- pretorski savetnici

-Osobine honorarnog prava:

1) Civilno se primenjuje na rimske gradjane u celom carstvu, a honorarno samo na teritorijama za koje su magistrati nadlezni da donose edikte.

2) Norme civilnog prava imaju neograniceno vazenje, dok su edigti magistrate ograniceni njihovim mandatom

3) Magistrat ne moze da stvara pravila ponasanja u drustvenim odnosima

4) Resenja pretora nisu smela da se jasno razlikuju od civilnog prava, pa se javljaju paralelne ustanove.

-Responsa- Avgust je propisao da pojedini pravnici smeju javno da daju misljenja na osnovu princepsovog ovlascenja Ius publice respondendi ex auctoritate principis . Od tada njihova misljenja response imaju pisani oblik i svojstvo pravnog akta.

Consuetudo obicaj stvara zakone

Desuetudo obicaj ukida zakone

4. POSTKLASICNO PRAVO

-Izvori postklsicnog prava jesu leges carske konstitucije i ius pravo nasledjeno iz principata ukoliko nije delo vladara.

1) Leges Sve sto princeps odluci ima snagu zakona Quod principi placuit legis habet vigorem

2) Ius Posto su se cesto pred sudom koristili komentari dela, a ne originalna, Konstantin je doneo 321. god, Zakon o kasiranju (Lex cassationis) Zabranjeno je sudijama da svoje presude zasnivaju na Pavlovim i Ulpijanovim beleskama (notae) uz Papinijanova dela

-Teodosije II i Valentinijan III su doneli 426. godine Zakon o citiranju (Lex citationis). Po njemu sudije su duzne da poznaju dela petorice pravnika Papinijana, Pavla. Ulpijana, Gaja i Modestina (senat mrtvih).-Pravni zbornici pre Justinijana

1)Zbornici leges Ovi zbornici sadrzali su carske konstituicije. Prvi zbornik je Codex Gregorianus, koji je sadrzao reskripte od Hadrijana do Dioklecijana. Drugi je Codex Hermogenianus koji je dodatak prvom I sadrzi Dioklecijanove reskripte iz naredne dve godine.

Treci je Codex Theodosianus koji je izdao Teodosije II.Zbornik sadrzi preko 3000 konstitucija od Konstantina nadalje.

2)Zbornici ius i leges Ove zbirke sadrze misljenja pravnika i carskih konstitucija.

Prvi zbornik ovog tipa je Fragmenta Vaticana.

Drugi zbornik je Collatio legume moosaicarum et romanarum.

Treci je Consultatio veteris cuiusdam iurisconsulti.

-Justinijanova kodifikacija 1) -Prvi kodeks bio je Codex Iustinianus, objavljen 529 godine. Komisiju koja je sastavljala kodeks cinilo je 7 clanova, na celu sa Tribonijanom. 2) -Digesta. Sastavila ju je komisija od 11 advokata, cetiri profesora i jednog cinovnika. Stupila je na snagu 30.12.533. godine. Svaka od 50 knjiga podeljena je na naslove, titulus. Naslovi sadrze odredjeni broj odlomaka (fragmenti). Ima preko 400 naslova i 9000 odlomaka. Digesta je sacuvana u vise rukopisa. Najbolji medju njima se nalazi u Firenci i zato nosi naziv Florentina. 3) -Institutiones. Ovo je bio udzbenik za pocetnu nastavu, na kom su radili Teofil i Dorotej. Medjutim oni su u osnovi samo preradili Gajeve institucije. Sastoje se iz 4 knjiga, svaka od njih deli se na naslove, naslovi na paragrafe. Od Gajevih se razlikuje samo poslednja knjiga

4) -Codex Iustinianus repetitiae praelectionis je novi kodeks koji je stupio na snagu krajem 534. godine, i sastavili su ga Tribonijan uz pomoc Doroteja i trojice advokata. Podeljen je na dvanaest knjiga, a one na naslove. 5) -Novelae. Odmah po donosenju novog kodeksa Justinijan je poceo da donosi nove konstitucije. One nisu sacuvane u jedinstveni zbornik, vec u privatnim zbirkama i zovu se novele. Sacuvano ih je 175.

5.RIMSKO PRAVO U SREDNJEM I NOVOM VEKU

1) Glosatori. Prvi profesor univerziteta u Bolonji bio je Irnerije. On je delatnost ovog univerziteta usmerio na rimsko pravo. I on i njegovi naslednici su pre svega bili predavaci, ali su proucavajuci Justinijanove zbornike na marginama ili izmedju redova upisivali svoje beleske, koje su se nazivale glose. Po tome su nazvani glosatorima. Za njih je justinijanova kodifikacija ratio scripta pisani razum, dogma koju samo treba razumeti logickim instrumentima. Njih nije zanimala praksa, ali su ipak njihovi mnogobrojni ucenici nakon zavrsetka univerziteta radili i u praksi primenjivali znanje koje su stekli na univerzitetu. Tako je poceo process prihvatanja, recepcije, rimskog prava. Irnerija su nasledili Martin, Bulgar, Jakob i Hugo, nazvani cetiri doktora. Najvaznije delo glosatora bila je zbirka glosa koju je objavio Akurzije Glossa ordinaria.

2) Postglosatori (komentatori). Posle Akurzijeve glose nacin rada italijanskih pravnika se menja. Umesto sazetih glosa, oni sada pisu opsirne komentare po kojima su i nazvani komentatorima. Vazna je takodje i njihova orijentacija prema praksi oni sada daju pravna misljenja sudovima i drugim organima koji su primenjivali pozitivno pravo, pa se cesto nazivaju i savetnicima consiliatores. Njihov pristup izucavanja rimskog prava se prosirio Evropom i poznat je pod nazivom mos italicus. Osnovna obelezja tog metoda bili su dogmatizam i odsustvo istorijsko-kritickog odnosa prema rimskom pravu. Oni su se oslanjali na glose, a ne na originalne izvore.

3) Skola elegantne jurisprudencije. Za razliku od glosatora i postglosatora pripadnici ove skole su usmereni na praksu. Pored toga, oni za razliku od njih, proucavaju izvorne tekstove rimskog prava. Svoja dela pisali su klasicnim a ne srednjevekovnim latinskim jezikom, stoga se nazivaju skolom elegantne jurisprudencije. Takodje, ova skola nosi naziv i stara istorijska skola, jer su prvi stvorili novu naucnu disciplinu pravnu istoriju. Njihov metod se nasuprot italijanskom, naziva mos galikus, francuski metod. Njihov cilj bio je da izvorno rimsko pravo zazivi u praksi, ali u tome nisu uspeli, jer je opste pravo bilo bolje prilagodjeno drustvenim potrebama. Glavni predstavnik ove skole je Zak Kizas. On je otkrio istorijske slojeve u Digestama, i prve interpolacije. Rad na interpolacijama je nastavio Antoan Favr. Deni Godfroa je objavio prvo stampano izdanje Justinijanove kodifikacije pod nazivom Corpus iuris civilis.

4) Skola prirodnog prava. Holandski pravnik Hugo Grocije je napisao delo De iure belli ac pacis, o pravu rata i mira. Tim delom osnovao je novu pravnu discipline medjunarodno javno pravo. Istovremeno, primenio je novi metod mos geometricus i oziveo pojam prirodnog prava. Po misljenju pripadnika ove skole, prirodno pravo je skup normi koje su se saznale razumom kao saglasne ljudskoj prirodi. Ono vazi uvek i svuda. Pozitivno pravo kodifikacijom mora biti dovoedeno u saglasnost sa prirodnim pravom. Znacajnu ulogu u prirodnom pravu ima drustveni ugovor sporazum kojim ljudi pri stvaranju drzave pristaju na ogranicenje slobode, pod uslovima da im drzava garantuje one slobode koje su zadrzali. Dakle, stvara se pojam ljudskih prava.

5) Istorijska pravna skola. Javlja se kao reakcija na skolu priorodnog prava. Osnovno obelezje ove skole je shvatanje prava kao proizvod nacionalne istorije. Pravo, dakle, nastaje kao izraz nacionalnog duha. Najpre je to obicajno pravo.Zatim pravnici to pravo usavrsavaju, i tek onda sledi treca faza-kodifikacija prava. Pripadnici ove skole koristili su metod mos germanicus. Najznacajniji su Savinji, Girke. Pripadnici ove skole nazvani su pandektistima, jer su se orijentisali na Justinijanovu kodifikaciju kao izvor pozitivnog prava. Vecina je cak smatrala da je rimsko pravo posle recepcije nemacko nacionalno pravo.

6) Moderna pravna romantistika. Prvi istrazivac ciji je rad posvecen rimskom pravu kao istorijskoj tvorevini, a po metodoloskim metodama se moze smatrati modernim bio je Rudolf Jering, koji je u pocetku bio pripadnik istorijske skole. Medjtim, u nekoliko navrata on napusta njena ucenja. Drugi znacajni prestavnici su Teodor Momsen i Ota Lenela.

-Recepcija. Pod recepcijom se podrazmeva prihvatanje stranih normi u vazecem domacem pravu. Najvazniji primer jeste recepcija Justinijanove kodifikacije u srednjevekovnim evropskim drzavama. U nekim drzavama rimsko pravo se i ranije smatralo vazecim, jer je bilo njihovo vazece pravo (Italija, juzna Francuska, sveto rimsko carstvo). Recepcija je mogla da se ostvaruje i via facti bez ikakve intervencije drzave, prakticnim delovanjem pravnika obrazovanih na rimskom pravu. U nekim drzavama recepcija je naisla i na otpor. U Engleskoj je Mertonskim statutom rimsko pravo bilo zabranjeno. Recepcije nije bilo ni u pravoslavnim zemljama ni u Skandinaviji. - Quod non agnoscit glossa non agnoscit curia Sto ne zna glosa ne zna ni sud.

6. INSTITUCIJE RIMSKOG PRAVA

-Rimsko shvatanje prava Pavle kaze Non omne, quod licet, honestum est - Nije sve sto je dozvoljeno ujedno i casno, Celz kaze da je pravo vestina dobrog i pravicnog Ius est ars boni et eaqui,

Ulpijan smatra da su osnovna nacela prava casno ziveti, nikome ne skoditi, svakome svoje dati Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, neminem non laedere, suum quique tribuere

-Podele prava

1) Ius naturale, ius gentium, ius civile Ius naturale (prirodno pravo) je pravo zajednicko za sva ziva bica, vecno i nepromenjljivo. Ono je sinonim za ius gentium pravo zajednicko svim ljudima, za razliku od prava ius civile- sopstveno pravo Rimljana. Omne ius hominum causa constitutum est pravo je stvoreno radi ljudi.

2) Ius civile i ius honorarium Ius honorarium oznacava pravo koje stvaraju magistrati dok ius civile oznacava norme koje su stvorene obicajem, zakonom ili interpretacijom. 3) Ius scriptum i ius non scriptum Pisano pravo cine opsti pravni akti doneti od strane nadleznog organa po odredjenom postupku: zakoni, edikti magistrata, senatske odluke, konstitucije. Nepisano pravo su norme za koje se ne vezuje odredjeni akt obicaji i interpretatio.

4) Ius publicum i ius privatum Po Ulpijanu javno pravo je ono koje se odnosi na polozaj rimske drzave, a privatno pravo ono koje se odnosi na interese pojedinaca. 5) Gajeva triparticija je jedna od najvaznije podele prava. On kaze: Sve pravo kojim se koristimo se odnosi ili na lica, ili na stvari ili na tuzbe Omne autem ius, quo utimur, vel ad personas pertinet vel ad res vel ad actiones.

-Pravo koje se odnosi na lica ( ius quod ad personas pertinet) je statusno, porodicno ili neimovinsko privatno pravo.

-Pravo koje se odnosi na stvari (ius quod ad res pertinet) je imovinsko pravo, uokviru koga naglasava i obligaciono pravo.-Pravo koje se odnosi na tuzbe (ius quod ad actiones pertinet) je gradjanski sudski postupak.

-Pravne cinjenicePojave koje su vezane za nastanak, promenu i prestanak pravnog odnosa nazivaju se pravne cinjenice. Sve one dele se na dve grupe dogadjaji i ljudske radnje.

Dogadjaji su pojave nezavisne od ljudske volje: smrt nekog lica, elementarna nepogoda, protek vremena.

Ljduske radnje mogu biti dozvoljene ili nedozvoljene. U prvom slucaju radi se o pravnim poslovima koji nastaju izjavama bolje ne samo govorom vec bilo kakvim ponasanjem sa namerom da se proizvede odredjeno pravno dejstvo. U drugom slucaju rec je o deliktima.

-Pravni poslovi

Najstarariji rimski pravni poslovi nisu bili akti volje, vec su bili mnogo blizi magijskim radnjama.

Oni su formalni (dejstvo je posledica obavljenog rituala, a ne namera lica koje ih preduzima), apstraktni (namera nije bitna za njihovo dejstvo, pa zato nije ni vidljiva iz forme pravnog posla) -Vrsenje prava

Imalac prava ne mora da se ponasa u skladu sa svojim ovlascenjima. Ako ipak vrsi svoje pravo on suzava mogucnosti drugih lica da se ponasaju kako bi inace mogla. U nekim slucajevima vrsenjem svog prava moze cak drugima i naneti stetu.

Vazilo je opste nacelo da onaj ko vrsi svoje pravo nikome ne skodi Qui suo iure utitur neminem laedit.

Gaj kaze - Ne smemo zloupotrebljavati svoje pravo Male enim iure nostro uti non debemus.

Poseban problem vrsenja prava je kolizija (sukob) prava kada dva lica imaju ista prava prema istom objektu. Situacija je resavana na dva nacina:1) U nekim slucajevima primenom nacela: stariji u vremenu je jaci u pravu prior tempore potir iure subordinacija.

2) U nekim srazmernim ogranicavanjem vrsenja prava koordinacija. Kada se npr potrazivanja naplacuju prodajom imovine duznika, poverioci se namiruju srazmerno vrednosti svojih potrazivanja. II STATUSNO PRAVO1.PRAVNA SPOSOBNOST

-Dete rodjeno posle oceve smrti postumus. Od rodjenja za njega se imenuje poseban staratelj curator ventris.

-Patrimonium- ocevina.

-Status

U rimu se terminom persona oznacava svaki covek. Isto tako i terminom caput. Caput liberum je slobodan covek, a caput servile je rob. Rob se cesto u pravnim formulama naziva i homo. Sposobnost se oznacava terminom capacitas, dok capax znaci sposoban. Pravna sposobnost jednog lica najcesce zavisi od pojma status tj od tri njegova svojstva:

status libertatis da li je slobodan covek ili rob,

status civitatis da li je rimski gradjanin, Latin ili peregrine,

status familiae da li je svojevlasno lice ili je pocinjeno vlasti porodicnog staresine.

1.Status libertatis

U Rimu su se ljudi delili na slobodne i robove. Sloboda nije bila prirodno stanje coveka. Svako ko nije bio Rimljanin smatrao se neprijateljem, a stoga je bio i rob. Vec u starom pravu postojao je postupak za zastitu slobode vindicatio im libertatem.Pravne cinjenice od kojih zavisi status libertatis tumace se u korist slobode favor libertatis.

U ropstvo se dolazilo na vise nacina, a najznacajniji izvori ropstva su: rodjenje, osuda, ratovi.

Robovi su imali los polozaj. Tretirani su kao stvar. Buduci da je stvar, on ne moze da bude pravno sposoban, subjekt prava servus nullum caput habet. Vlasnik prema njemu ima sva ovlascenja. Da ga koristim, pokloni, iznajmi, kaznjava, ubije. Cesto, ukoliko robovi raspolazu odredjenim znanjima oni mogu zakljucivati pravne poslove koji povecavaju imovinu gospodara. Cesto mu gospodar moze dati i imovinu kako bi njom upravljao. Ona se nazivala peculium. Lex Petronia zabranjeno je izlaganje robova divljim zverima u cirkusu.

Sve do punskih ratova bilo je prisutno patrijarhalno ropstvo polozaj robova se nije puno razlikovao od slobodnih clanova porodice alieni iuris. Oni su radili zajedno sa njima. Nakon punskih ratova javlja se klasicno ropstvo. Robovi su sada poljoprivredni radnici familia rustica. Ipak, postoje i robovi koji imaju bolji polozaj familia urbana- robovi lekari, zanatlije, pisari, ucitelji itd. Oni imaju mnogo bolji polozaj.

Ipak, postojala je mogucnost da rob dobije slobodu voljom gospodara. Takvo oslobodjenje nazivalo se manumissio. Postojale su tri forme manumissio:

1)Manumissio testamento odredba testamenta u imperativnoj formi ( npr. Neka moj rob Hris bude slobodan.)

2)Manumissio censu upis roba u spisak gradjana od strane cenzora na osnovu izjave gospodara.3)Manumissio vindicta rob se oslobadja u sporu od strane magistrata koji mu dodeljuje slobodu addictio libertatis.

Zakoni Lex Fufia Caninia i lex Aelia Sentia su ogranicavali broj robova koje jedan vlasnik moze da oslobodi.

Zakon Lex Iunia Norbana je ozakonio oslobodjenja koja nisu imala valjanu formu.

2.Status civitatis

1)Cives Romani (rimski gradjanin). Postojala su cetiri osnovna prava gradjanstva: ius conubi-pravo na zakljucenje braka, ius comerci-pravo da se koriste civilne forme pravnih poslova i redovni sudski postupak, ius suffragi- pravo da se ucestvuje u radu skupstine, ius honorum-pravo kandidovanja na izborima za magistrate. Poslednja dva su bila pristupacna samo odraslim muskarcima. Pored ovih postoje i jos neka prava: ius militiae-pravo na vojnu sluzbu, tria nomina-pravo na tri imena.

Osnovni nacin sticanja gradjanstva je rodjenje, ali pored toga gradjanstvo se sticalo i manumisijom. Oslobodjenici-libertini nemaju prava koja imaju oni koji su rodjeni kao slobodni ingenui. Nemaju ius honorum ni ius conubi sa pripadnicima senatorskog reda. Njihova deca posle manumisije bice ingenui. Gradjanstvo se takodje sticalo i naturalizacijom- dodela gradjanstva strancima. Antonin Karakala je ediktom o gradjanstvu Constitucio Antoniana dodelio gradjanstvo vecini slobodnih gradjana carstva. 2)Latini. Latini su imali sva prava kao i Rimljani, osim ius honorum. Preseljenjem u Rim dobijali su pravo gradjanstva. Pored ovih starih Latina-latini prisci postojali su i Latini coloniari-njima je senato ponudio iseljenje u kolonije uz dodelu velikih parcela u zamenu za rimsko gradjanstvo. Oni su u Rimu imali samo ius sufragii i ius commercii. Latini Iuniani jesu robovi koji su oslobodjeni u nevaljanoj formi. Tokom zivota su imali ius comerci, ali u trenutku smrti sva imovina pripada gospodaru. 3)Peregrini. Socii-Zemlja u kojoj zive se smatrala rimskom, ali su oni placali porez i imali autonomiju. Dediticii-pokoreni stanovnici drzava koje su pruzale otpor Rimu. Oni nemaju svoje pravo, ni autonomiju. 3.Status familiae

Rimskoj porodicu prethodila je zajednica consortium-vise bracnih parova, po pravilu brace sa zenama. Rimska porodica kasnije predstavlja skup lica podredjenih jednoj volji ocu porodice koji se naziva paterfamilias. On nad ostalim clanovima porodice ima vlast, koja se naziva patria potestas, a ponekad i dominum. ( Paterfamilias appelatur qui in domo dominum habet).

Paterfamilias je lice sui iuris sto znaci da je svojevlasno lice, dok su ostali clanovi porodice alieni iuris-potcinjena lica.

-Agnatio je veza izmedju svih lica koji potpadaju pod istu patriapotestas.-Cognatio je krvno srodstvo, veza izmedju lica koja poticu jedno od drugog. Nacin racunanja stepena srodstva bio je: Koliko rodjenja toliko stepeni Tot gradus quot generationes. Tako su deca i roditelji u prvom stepenu, brat i sestra u drugom, praunuk i pradeda u trecem, brat i sestra od ujaka u cetvrtom itd. Postoji takodje i srodstvo u pravoj i pobocnoj liniji.

1.Lica alieni iuris

Muskarci alieni iuris imaju ius conubi, ius suffragi, ius honoroum, i ius commercii, ali nisu mogli da ga koriste jer nisu imali imovinu.

Zene alieni iuris imaju ius conubi i ius commercii.

Za utuzenje njihovih ugovornih obaveza mogli su da koriste actiones adiectitiae.Krajem republike su mogli sami da tuze i budu tuzeni pretorskim tuzbama utilis causa.

Za zastitu integriteta koristili su actio iniuriarum.Sve to vazi samo za sinove.

Porodicne staresine su cesto imovinu davale sinovima peculium profecticium. Imovina stecena u vojnoj sluzbi nazivala se peculium castrense. Imovina stecena u civilnoj drzavnoj sluzbi naziva se peculium quasi castrense, a imobina koju deca naslede od majke i njenih srodnika bona adventicia.

2.Patria potestas

Paterfalimilas ima vlast nad stvarima-dominium, nad robovima-dominica potestas, prema licima-patria potestas, nad zenom-manus.

Patria potestas obuhvata licna i imovinska ovlascenja:

Imovinsko ovlascenje znaci da jedino on ima imovinu, i sve sto bilo koji clan porodice stekne pripada paterfamilijasu.

Licna ovlascenja su:

1)pravo zivota i smrti- ius vitae ac necis mogucnost kaznjavanja clanova porodice ukljucujuci i smrtnu kaznu2) pravo prodaje ius vendendi-pravo ustupanja clana porodice drugome, mancipacijom.

3)pravo da se predaja potcinjenog lica zahteva sudskim postupkom ius vindicandi.

3.Ustanovljenje i prestanak patria potestas

Vlast paterfamiliasa nastaje rodjenjem, a moze prestati:1.Adrogatio kada jedan paterfamilias usvoji drugog koji tada postaje lice alieni iuris. Ambiciozni mladji patriciji su cesto usvajani od strane plebejaca kako bi bili birani za narodne tribune, sto se naziva transitio ad plebem. U pocetku nisu postojali nikakvi uslovi, usvajanje so obavaljalo pred kurijatskom skupstinom na celu sa pontifex maxiumus-om. u formi specijalnog zakona. U dominatu postoje uslovi koji su propisani, i obavljalo se pretorovim reskriptom.2.Adoptio Ukoliko paterfamilioas tri puta proda svog sina mancipaciom usvojicu, nakon trece prodaje on gubi patria potestas nad njim. Za kceri i unuke je bila dovoljna jedna prodaja.3.Emancipatio postupak kojim prestaje vlast paterfamiliasa nad potcinjenim licem, a ono postaje sui iuris. Ovde otac sina prodaje prijatelju, koji nakon trece prodaje sina prodaje ocu.On sad sina dobija u mancipiju. Potom on obavlja manumisiju i vise nije njegov agnat, vec patron. Otac osloboditelj se naziva pater manumissor.

4.Brak

Klasicni rimski brak iustum matrimonium, iustae nuptiae, nije pravni odnos. Brak postoji dok postoji saglasnost bracnih drugova.Pravnici zato kazu: sporazum stvara brak-consensus facit nuptias.

Neki od uslova za zakljucenje braka su: da nema postojeceg braka, da nisu u krvnom srodstvu, da imaju ius conubi, pristanak paterfamiliasa. Brak je mogao biti sa manusom i bez manusa:

1.Brak sa manusom - Zakljucenjem ovog braka zena izlazi iz svoje porodice i ulazi u porodicu muza. On nad njom ima vlast slicnu patria potestas, osim sto je ne moze udati, jer je vec u braku, a prodaja zene takodje nije moguce. Ona je u polozaju muzevljeve kceri- filiae loco: postaje sui iuris, a dolazi pod tutorstvo sinova jer se smatra njihovom sestrom - sororis loco. Manus brak se ustanovljavao na dva nacina: 1) svecanim verskim obredom uz ucesce pontifika confarreatio.

2) posebnim oblikom mancipacije, prividnom kupovinom zene - coemtio. Ukoliko nije primenjen nijedan od ovih nacina, zakon 12 tablica ima rezervno resenje, da brak nastaje odrzajem usus, nakon jednogodisnjeg zajednickog zivota muza i zene. Zena to moze da spreci ako svake godine provede tri noci van kuce.

Brak sa manusom se gasi: ako je nastao konferacijom, gasi se formom differeatio, a ako je nastao mancipacijom remancipatio,

U klasicnom pravu brak sa manusom se zakljucuje samo konferacijom, dok koempcija sluzi da bi se zena oslobodila nezeljenog tutora coemtio fiduciaria.

2.Brak bez manusa Ovaj brak nema nikakve statusne posledice. Ako je zena bila sui iuris to i ostaje. Ako je alieni iuris, ostaje pod vlascu svog pater familiasa. Nema propisanih nacina za zakljucenje braka. Dovoljno je da postoji zajednicki zivot i zelja da se zajednica smatra brakom affectio maritalis. Ukoliko te zelje nema radi se o konkubinatu nepriznatoj zajednici. Brak pocinje od trenutka kada pocinje zajednicki zivot, a to je odvodjenje zene u muzevljevu kucu deductio in domum mariti.

Brak prestaje kada prestane volja za zajednickim zivotom. Muz na raspolaganju ima interdict de uxore exhibenda at ducenda, protiv lica koje ometa njihov zivot.

Brak su obe strane mogle da razvedu u svakom trenutku. Takav jednostrani akt se naziva repudim. Kasnije je uveden i pravi razvod divortium ima formu, zakonske razloge, utvrdjuje se krivica i razlozi.

3.Imovinski odnosi supruznika U klasicnom braku (bez manusa) svako zadrzava svoju imovinu i ono sto stekne u braku postaje deo njegove imovine. Ipak, u praksi je zena nakon udaje prepustala muzu svoju imovinu. Postojala je Mucijeva pretpostavka da je zena sve sto ima stekla od muza ako nema dokaza o drugacijem sticanju preasumptio Muciana.

Bilo je zabranjeno darivanje bracnih drugova. U postklasicnom pravu zenina imovina se naziva parapherna.

Od druge polovine republike postoji miraz, koji se naziva dos. Muz je zakljucivao stipulaciju kojom se obavezivao da ce vratiti miraz po prestanku braka, ali je postojala i tuzba actio rei uxoriae, kojom se mogao zatraziti povratak miraza iako se muz nije obavezao stipulacijom.

Zena po prestanku braka miraz moze zahtevati vindikacijom ili tuzbom actio de dote.

U klasicnom pravu muz je zeni davao predbracni poklon donatio ante nuptias, kasnije bracni poklon donatio propter nuptias, koji mu je ona kasnije vracala u okviru miraza.

4.Capitis deminutio

Oznacava promenu statusa. Postoje tri njena oblika:

1. Capitis deminutio maxima gubitak slobode, gubitak gradjanstva, gubitak polozaja u porodici. 2. Capitis deminutio media gubitak gradjanstva i gubitak statusa u porodici.

3. Capitis deminutio minima gubitak statusa u porodici

2.POSLOVNA SPOSOBNOST

Za razliku od pravne sposobnosti koja zavisi od statusa, poslovna sposobnost zavisi od faktickih osobina jednog lica uzrasta, pola, mentalnog i fizickog stanja.

1.Tutela (tutorstvo) Pored tutora agnate tutela legitima, postojao je i tutor kog imenuje porodicni staresina testamentom tutela testamentaria. Zakonom lex Atilia uvedeno je da i pretor moze postavljati tutore licima koji nemaju agnate ili gentile, to tutorstvo se naziva tutela Atiliana, a kod Justinijana nosi naziv tutela dativa. Postojala je razlika izmedju tutorstva nad :

1) maloletnicima tutela impuberum

2) punoletnim zenama sui iuris tutela mulierum.

1)Tutela impuberum Tutorstvo odredjivano maloletnicima. Muskarci su punoletni sa 14 godina, zene sa 12 godina.

Muskarci do 7 godina nemaju poslovnu sposobnost, ali maloletnici od 7-14 godina imaju delimicnu poslovnu sposobnost, oni mogu obavljati akte sticanja, ali ne i preuzimanje obaveza. Sve druge poslove preduzimali su uz odobrenje tutora auctoritas.

Tutor je cesto preduzimao pravne poslove u svoje ime, i dejstva pravnog posla je nakon isteka tutorstva trebao preneti na sticenika, sto je omogucilo zloupotrebu njegovog polozaja. Zato je sticeniku protiv nesavesnog tutora omogucena tuzba actio rationibus distrahendis. Protiv testamentarnog tutora je svaki gradjanin mogao da pokrene krivicni postupak accusatio suspecti tutoris. U formularnom postupku postojala je i actio tutelae, kojim je odnos izmedju tutora i sticenika raspravljan po nacelima bona fides.

2) Tutela mulierum tutorstvo punoletne zene sui iuris. U najstarijem pravu jedino ovlascenje tutora prema sticenici bilo je interpositio auctoritatis da kada je to potrebno odobri ili ne odobri njene pravne poslove. Krajem republike zena ima pravo da sama bira svog tutora, ili da ga promeni tutela optiva. U Justinijanovom pravu, ovo tutorstvo je ukinuto, zena moze i sama da bude tutor.

2.Cura (starateljstvo) Starateljstvo je odredjivano gluvonemim, slepim i licima sa drugim telesnim nedostacima cura debilium. Licima koje su vec duze vreme odsutni cura absentium. Licima koja su dusevno bolesna furiosi. Takva lica nemaju poslovnu spostobnost u tamnim trenucima intervalla abscura, dok u svetlim trenucima intervalla lucida imaju potpunu pos. sposobnost. Starateljstvo je odredjivano i za rasipnike prodigus. On je kao i stariji maloletnici mogao da preduzima samo akte sticanja, bez preuzimanja obaveza. Zakom Lex Laeotoria imao je za cilj da spreci neiskustvo punoletnih lica mladjih od 25 godina. Protiv lica koje je minoru u pravnom poslu nanelo stetu svaki gradjanin je mogao podneti tuzbu actio legis Laetoriae, a osuda je bila infamija. U formularnom postupku pretor je minoru omogucio da se brani prigovorom exceptio legis Laetoriae. Kasnije je imao i restitutio in integrum ab aetatem, cak iako nije bilo nikave zloupotrebe sa druge strane.

Od vremena Konstntina su zene starije od 18 i muskarci stariji od 20 imali pravo da od imperatora traze odobrenje da zakljucuju poslove kao da su stariji od 25, bez staratelja i bez prava na zastitu. To se naziva dodelom punoletstva ili venia aetatis.

III GRADJANSKI SUDSKI POSTUPAK1. REDOVNI SUDSKI POSTUPAK

Postoje dve vrste redovnog sudskog postupka, a to su stariji legisakcijoni, i mladji formularni postupak. Iako su razliciti, imaju i mnogo slicnih osobina:1.Stranke.Samopomoc. Stranke se u postupku nazivaju actor tuzilac i reus tuzeni. Inicijativa tokom celog postupka je u rukama tuzioca, jer je njegov interes povredjen. On tuzenog mora pozvati na postupak in ius vocatio. Sudjenje pocinje samo uz pristustvo obe strane. Potreban je sporazum stranaka oko bitnih elemenata spora, kojim se stvara osnova za donosenje presude. Stranke same obezbedjuju dokaze i isnose pred sud. Ukoliko tuzilac dobije spor on ce morati sam da se pobrine za izvrsenje presude. Ukoliko tuzeni ne izvrsi obavezu, to ce moci prinudno, fizickim obracunom.2.Dvodeoba. Sudjenje se odvijalo u dva postupka in iure postupak pred magistratom i apud iudicem pred sudijom u kom se iznose dokazi i donosi persuda.

-In iure, prvi deo postupka, se obavlja samo na odredjenom mestu ius, u vreme kada je to predvidjeno sluzbenim kalendarom dies fasti. Izuzetno je bila moguca i vanparnicna jurisdikcija iurisdictio voluntaria.

Magistrat utvrdjuje samo formalnu pravilnost izjava stranaka. On ne odlucuje o tome koja je stranka u pravu, mada moze proglasiti pobednika u sporu, onda kada se stranka ne brani na propisan nacin indefensus, ili u koliko prizna protivnikov zahtev in iure confessio.

-Apud iudicem, drugi deo postupka je u nadleznosti sudije koga stranke same biraju, koji nema nikakvu vlast, pa ni mogucnost das am kontrolise dalju sudbinu svoje presude. Ovde se izvode dokazi i donosi presuda iudicatio.

3.In iure. Litis contestatio. Postupak pokrece zainteresovana stranka pred magistratom. U pocetku je sudjenje bilo u rukama najvisih organa, kralja ili u republici konzula ili diktatora, a kada je ustanovljena funkcija pretora on dobija jurisdikciju. Sporove manje vrednosti resavaju municipalni magistrate duumviri, sporove vece vrednosi prefekti, u provincijama sudsku nadleznost imaju upravnici provincija. Sporovi koji nastaju u vezi sa prodajom stoke i robova resavaju kurilski edili a u provincijama kvestori. Postupak je bio javan, svedoci pamte sve sta se dogodilo i to prenose sudiji. Ritualizovan je, sto znaci das u sve radnje stranaka strogo formalne kao i radnje magistrata. Ukoliko je sve proteklo u skladu sa prvilima, ovaj deo postupka se zavrsava litiskontestacijom.

To je vrsta ugovora koje stranke zakljucuju uz saradnju pretora, i ima dva elementa saglasnost o prirodi i predmetu spora i saglasnost o izboru sudije. Nakon litiskontestacije nije mogao da se pokrene opet isti postupak bez obzira na to da li je okoncan presudom Ne bis in idem ne moze se dvaput suditi o istom.

4.Apud iudicem.Presuda. Drugi deo postupka se obavlja pred sudijama koje stranke same biraju sa liste gradjana kojima je priznato pravo da sude album iudicam. Upocetku je to bila lista senatora, a zakonom Gaja Graha Lex sempronia iudicaria pored senatora na listi se nalaze i ekvestri. U vreme Avgusta, sudije mogu biti i lica sa nizim imovinskim cenzom. U nacelu sve sporove vodi sudija pojedinac iudex. Jedini stalni sud bio je centumviri vece od 105 clanova sastavljeno od po tri predstavnika iz svake tribe.

Osnovni sadrzaj ovog, drugog, dela postupka je izvodjenje dokaza i donosenje presude. Sudija presudu donosi na osnovu dokaza koje su pribavile stranke i ne moze naredi pribavljanje novih dokaza.

Ovde postoji nacelo res iudicata pro veritate accipitur inter partes presudjenja stvar se smatra istinom za stranke, ali ne i za treca lica. Nije postojalo pravo na zalbu ili na druga pravna sredstva protiv presude.

LEGISAKCIONI POSTUPAK

1.Tok postupka

Prvi deo postupka, in iure, bio je potpuno ritualizovan. Stranke su davale izjave koje su prethodno morale nauciti napamet, dok su magistrati intervenisali propisanim gestovima. Pretorove intervencije rimljani opisuju sa tri svecane reci tria verba solemnia1) do (dajem), za odobrenje postupka apud iudicem ako su sve strane pravilno izvele svoj deo rituala2) dico (kazem) za razlicite naredbe

3) addico (predajem), za dodelu lica ili sporne stvari pobedniku u sporu

Vec pred pretorom sudjenje se zavrsavalo ukoliko tuzeni prizna zahtev tuzioca (in iure confessio) ili se ne brani (indefensus), ali i ako jedna stranka napravi bilo kakvu formalnu gresku u sporu.

U drugom delu postupka, apud iudicem, sudija utvrdjuje koja od stranaka je u pravu i to objavljuje usmenom presudom. Presuda je bila konacna. Zastita za ponistenje presude bila je restitutio in intgrum, ali je uvedena tek krajem republike.

Ukoliko duznik ne izvrsi presudu, tuzilac ima pravo da je izvrsi jedino na licnosti duznika (personalna egzekucija) primenom drugog, izvrsnog legisakcionog postupka.

2.Vrste legisakcionog postupka

Postupci za raspravljanje i presudjenje su: legis actio sacramento i legis actio per iudicis postulationem, a kasnije je uveden i legis actio per condictionem. Dva izvrsna postupka su bila: legis actio per manus iniectionem i legis actio per pignoris capionem.

-ZA RASPRAVLJANJE I PRESUDJENJE:

1)Legis actio sacramento Po Gajevom misljenju je i opsti postupak koji se primenjuje uvek kada nije predvidjenja drugacija zastita legis actio generalis. Postojala su dva oblika ovog postupka: Legis actio sacramento in personam koji nije dovoljno poznat. Legis actio sacramento in rem koriscen je za resavanje sttusnih sporova i sporova o pravu na stvar. U sporu o pravu na stvar donose stvar pred magistrate, zatim prvi stavlja stapic na stvar i vindicira, tvrdi da je stvar njegova, druga strana kontravindicira. A magistrat onda stvar predaje jednoj od stranaka koja jemcima tvrdi da ce ako izgubi spor stvar vratiti. Sudija odlucuje ciji sacramentum je bio iustum (opravdan). Ako tuzilac dobije spor stice manus intectio nad tuzenim. Ako je spor dobila stranka koja je dobila stvar, i zadrzava je, ukoliko je dobila druga strana mora je predati straci koja je pobedila u sporu.

2)Legis actio per iudicis postulatinem Ovim postupkom sankcionisane su obaveze iz stipulacije, a pored toga su resavani sporovi o podeli susvojine ili imovinske zajednice. Ovde sudija ne odlucuje kao u prethodnom cija je opklada opravdana, jer u deobnim sporovima nema pobednika i pobedjenog. Dve nove crte postupka su nepostojanje opklade i zahtevanje sudije.

Tuzilac najpre pita tuzenog da li priznaje dug, a ukoliko dobije negativan odgovor zahteva od magistrata da odabere sudiju. Presuda u ovom postupku je takodje vodila izvrsenju na licnosti duznika.3)Legis actio per condictionem Ovaj postupak uveden je zakonom Lex Silia, i koriscen je za sporove o potrazivanju novca-certa pecunia. Nesto kasnije, zakonom Lex Calpurnia, koristi se i za potrazivanje stvari certa res. Ovo je takodje postupak in personam, sa jednostavnom formulom. Tuzilac najpre pita tuzenog da li prihvata dug, i ukoliko dobije negativan odgovor poziva ga da za 30 dana dodje pred pretora radi litiskontestacije i izbora sudije.

-IZVRSNI POSTUPCI:

4)Legis actio per manus iniectionem Prema zakonu 12 tablica, poverilac koji dobije spor u nekom od postupka in personam, morao je da ceka 30 dana da duznik sam izvrsi obavezu. Ukoliko je ne izvrsi on ga je odvodio pred pretora, izgovarao odredjenu formulu, da duznik nije izrsio obavezu i da zato stavlja ruku na njega. Duznik na licu mesta moze platiti dug, ili neko drugi umesto njega, moze se pojaviti i trece lice vindex koje bi osporilo osnovanost postupkaUkoliko se ne desi nista od toga, poverilac ima pravo da ga vodi u svoj privatni zatvor, gde ce biti 60 dana najduze. U tom periodu je morao tri puta da ga vodi na forum da ako neko zeli plati njegov dug. Ako dug ipak ne bude placen ima pravo da ga proda kao roba u Etruriju ( trans Tiberuim, preko Tibra) ili da ga ubije. Ako je poverilaca vise imaju pravo da ga seku na delove partes secanto. 5)Legis actio per pignoris capionem Ovaj postupak su mogli da koriste vojnici protiv pripadnika visih klasa koji su im ostali duzni za vojnu naknadu, prodavci zivotinja namenjenih zrtvovanju i zakupci poreza. Poverilac je bez ucesca magistrata i presude, uzimao jednu ili vise stvari koje pripadaju duzniku i zadrzavao ih dok ne plati dug. Na tim stvarima nije sticao nikakvo pravo, niti je mogao da ih proda i iz cene naplati svoje potrazivanje. FORMULARNI POSTUPAK

Njegov nastanak vezuje se za zakon Lex Aebutia. Sudjenje se odvijalo u dve faze i dalje: in iure i apud iudicem. Presudu i ovde donosi izabrani sudija, a ne drzavni organ. Usmeni formalizam iz legisakcionog postupka zamenjen je pisanim formalizmom.

Pretor sada ima mnogo aktivniju ulogu on dobija ovlascenje da odobri ili uskrati resavanje spora pred sudijom. Takodje, on moze da preduzme i ispitivanje slucaja - causae cognitio. tj upoznavanje sa cinjenicama sto je ranije bilo u nadleznosti sudije.

Kada se sastavi formula na osnovu koje ce sudija presuditi spor, pretor u nju upisuje svoj nalog sudiji kojim odredjuje okvire za njegovu odluku.

Zakon Lex Aebutia izmenio je izvrsni postupak. Umesto manus iniectio uvedena je actio iudicati. To znaci da je personalna egzekucija zamenjena prinudnim radom duznika dok ne otplati dug poveriocu.

1.Postupak in iure. Formula.

Postupak zapocinje tuzilac, upoznajuci tuzenog i pretora sa svojim zahtevom. Ukoliko tuzeni prihvati tuziocev zahtev on gubi spor. Spor se nastavlja ukoliko on negira tuziocev zahtev i prihvati predlozenu formulu kao osnovu postupka, ili ako zahteva unosenje novih elemenata u formulu.

Pretor ni ovde ne ispituje osnovanost tuziocevog zahteva vec samo one cinjenice koje su potrebne da stranke dovede do saglasnosti o formuli za presudjenje ili mozda i one zbog kojih bi mogao da uskrati odobrenje postupka denegare iudicium. Na kraju postupka in iure biran je sudija, i njegovo ime upisivano je na pocetak formule. Time je obavljena litiskontestacija.

Formula jeste dokument koji sadrzi cinjenice koje sudija treba da ispita i odluke koje treba da donese. Medju elementima koje formula treba da sadrzi najpre se razlikuju delovi formule partes, i dodaci adiectiones.

Delovi su:1. Imenovanje sudije (iudicis nominatio) prva imperativna odredba u formuli

2. Pretorov nalog za presudjenje (condemnatio) uvek je alterativan: Ako se zahtev tuzioca pokaze osnovanim da tuzenog osudi, a ukoliko to ne bude slucaj da ga oslobodi. Ukoliko je u formuli naveden novcani iznos na koji tuzeni moze biti osudjen (condemnatio certa) odluka sudije jeste proglasenje osude, a u ostalim slucajevima (condemnatio incerta) sudija utvrdjuje vrednost spora, jer presuda uvek mora glasiti na odredjenu sumu novca Omins condemnatio pecuniaria est. U nekim sporovima kondemnacija sadrzi taxatio nalog sudiji da tuzenog osudi do odredjenog iznosa.

3. Zahtev tuzioca (intentio) tvrdjenje tuzioca da ima neko pravo ili da mu je tuzeni nesto duzan4. Pravni osnov spora (demonstratio) -5. Nalog za dosudjivanje (adiudicatio) pretorov nalog sudiji da pri podeli susvojine ustanovi prava stranaka na pojiedinacnim stvarima koje im dosudi. Dodaci su:

1. Praescriptio- je dodatak koji ogranicava dejstva litiskontestacije , da jedna od stranaka ne bi izgubila pravo koje nije sporno

2. Exceptio (prigovor) procesno sredstvo za zastitu tuzenog

3. Replicatio - odgovor tuzioca na exceptio.

3. Duplicatio zahtev tuzenog nakon replicatio.

2.Apud iudicem. Osnovni sadrzaj ovog dela postupka je izvodnjenje dokaza. Tuzilac preuzima teret dokazivanja actori incumbit probatio. Medjutim, ukoliko je tuzeni stavio prigovor, on mora i da dokaze njegovu opravdanost, dakle dobija ulogu tuzioca in excipiendo reus fit actor.

Ukoliko je zahtev tuzioca opravdan, ali ne po osnovu na koji se poziva, sudija ce osloboditi tuzenog. Oslobodice ga i ako tuzilac trazi pogresan predmet. U oba slucaja tuzilac ce ipak moci da pokrene ponovo postupak, ali postoje greske koje dovode do trajnog gubitka spora. Takve greske nazivaju se plus petitio. Kada tuzilac navede veci iznos od stvarnog duga plus petitio re. Kada je postupak pokrenut pre nego sto je dug dospeo plus petitio tempore. Zahtev da se obaveza izvrsi gde duznik nije morao da je izvrsi plus petitio loco. Kada tuzilac trazi individualizovanu stvar umesto stvari odredjene po rodu, ili jedan predme obligacije u kojoj duznik ima pravo da bira izmedju vise prestacija plus petitio causa. U tim slucajevima tuzeni se oslobadja. Sudija presudu mora doneti u roku od 18 meseci od litiskontestacije.

Ukoliko smatra da je presuda nepravicna, stranka koja je izgubila spor ima na raspolaganju postupak protiv sudije koji nije doneo presudu ili je namerno pogresno presudio si iudex litem suam fecit.

3.Izvrsenje presude.

Actio iudicati - 30.dana po okoncanju sudjenja, obezbedivsi prisustvo duznika, poverilac je pred magistratom iznosio svoj zahtev za izvrsenje.

Duci iubere-duznik koji ne osporava zahtev tuzioca je duzan da odmah plati dug. To je mogao da ucini I neko drugi umesto njega. Ako se to ne dogodi, pretor je izdavao nalog poveriocu da ga odvede sa sobom.

Bonorum cessio- duznik je to mogao da izbegne izjavom da poveriocu ustupa celokupnu svoju imovinu.

Missio in bona- pretor je dekretom predavao poveriocu drzavinu duznikove imovine.

Proscriptio- imovinu poverilac nije dobijao samo u svom interesu, vec u interesu svih poverilaca istog duznika. Zbog toga isticao je objavu o preuzimanju imovine radi izvrsenja, da bi I ostali poverioci mogli da prijave svoja potrazivanja.

Magister bonorum- posle 30.dana pretor novim dekretom nalaze poveriocima da izmedju sebe izaberu jednog M.B. sa zadatkom da obavi prodaju duznikove imovine.

Venditio bonorum- u roku od 10. dana M.B. je sastavljao popis duznikovih dugova I imovine, kao I uslove prodaje I zatim je izlagao javnoj prodaji-licitaciji-venditio bonorum.

Infamia- prodajom duznik je postajao infaman, a nije se ni oslobadjao obaveza ukoliko prodajom poverioci nisu u potpunosti namireni.

PODELA TUZBI

1. ACTIONES CIVILES I ACTIONES HONORARIES

-ACTIONES CIVILES- nastale su 1.obicajima, 2.zakonima ili 3.interpretacijom. Tuzilac je u njima poziva na svoje pravo, osporava pravo druge strane I navodi da tuzeni ima prema njemu neku obavezu, njegove formule su in ius conceptae.

One su actiones perpetuae- gotovo uvek neogranicenog trajanja.

-ACTIONES HONORARIES- su uvedene ediktima magistrata, pa formuli prethodi obrazlozenje. One su uvek in factum conceptae sto znaci da njihove formule nemaju intenciju(zbog toga ni demonstraciju). Formula bez intencije ne resava spor o pravu nego o cinjenicama.

One su actiones temporales, zastarevaju za godinu dana.

a) ACTIONES UTILES- ,,iz razloga korisnosti`` ranije tuzbe su se primenjivale na nove ali slicne situacije. Pretor je smatrao da se dugorocni zakupac nalazi u polozaju slicnom vlasniku I zastitio ga je sa rei vindicatio utilis, a pomocu actio legis Aquiliae utilis je prosiorio mogucnosti primene pravila Akvilijevog zakona.

b) ACTIONES FICTICIAE- u slucajevima kada je za primenu postojece actio nedostajao neki vazan element, pretor je naredjivao sudiji da postupa kao da taj element postoji.

Pr. Takva je actio Publiciana- sadrzi fikciju da je savesni kupac postao vlasnik odrzajem I po funkiciji zamenjuje svojinsku sluzbu.

c) ACTIONES IN FACTUM- pretor je dozvoljavao resavanje nekog spora I bez bilo kakvog oslonca na civilno pravo.

CAUSAE COGNITIO- pretor je ovakvu actio mogao odobriti uvek kada na osnovu sumarnog ispitivanja slucaja zakljuci da on zasluzuje da bude raspravljen.(ACTIO IN FACTUM EDICTALIS).

Vremenom neke takve situacije su dobile obrazlozenje I formule u ediktu (ACTIO IN FACTUM DECRETALIS)One koje su dobile mesto u ediktu tretirane su na tradicionalan nacin, ukljucujuci I posebne nazive (ACTIO SERVIANA)d) ACTIONES PER TRASPOSITIONEM- su omogucile:

Zastupanje u postupku

Promenu subjekta u obligaciji

Utuzenje obaveza iz pravnih poslova potcinjenih lica na teret porodicnog staresina (ACTIONES ADIECTICIAE QUALITATIS)2. ACTIONES IN REM I ACTIONES IN PERSONAM

-ACTIONES IN REM- su stitile apsolutno pravo, to su tuzbe iz stvarnog, statusnog I naslednog prava rei vindicatio, actio confessoria.

-ACTIONES IN PERSONAM- su stitile relativno pravo, actio depositi, actio empti)

3. ACTIONES STRICTI IURIS I ACTIONES BONAE FIDAE

-ACTIONES STRICTI IURIS ( forma je jako vazna, ne vaze ni prigovori ni preskripcije, visok rizik za gubitak spora zbog plus petitio)

-ACTIONES BONAE FIDAE ( QUIDQUID DARE FACERE OPORTET EX FIDE BONA- zaslugom starih pravnika stvoren je novi tip civilne formule u kojoj tuzilac trazi ,, sve sto tuzeni duguje na osnovu dobre vere``) vodi se racuna I o prigovorima I preskripcijama, manji rizik za gubitak spora zbog plus petitio.

Pojam bona fides je poceo da oznacava skup pravila o ponasanju u odredjenom pravnom odnosu u zavisnosti od njegove funkcije I cilja koji su stranke zelele da postignu

Stranke su u ovim postupcima oslobodjene brige o plus petitio I vecini preskripcija I prigovora, jer je sudija obavezan da razmatra sve okolnosti koje su vazne za resenje spora.

4. ACTIONES POENALES I ACTIONES REI PERSECUTORIAE

-ACTIONES REI PERSECUTORIAE- njima se zahteva jednostruka vrednost stvari.Sve tuzbe koje nisu bile penalne bile su reipersekutorne ,,kojima se zahteva stvar`` iako je predmet zahteva mogla da bude I cinidba, naknada stete ili prestanak uznemiravanja.

-ACTIONES POENALES-

-kazna je uvek imovinska I pripada tuziocu

-zahteva se visestruka vrednost stvari

-ako je vise delikvenata, svaki duguje pun iznos kazne

-paterfamilias poseduje facultas alternativas- moze da izabere da li ce platiti odgovarajucu kaznu ili izvrsiti noksalnu predaju -delikventa

-aktivno su I pasivno nenasledive

-naplata kazne ne gasi pravo ostecenog na druge tuzbe

*ACTIONES POPULARES- s`vremenom bilo je sve vise penalnih tuzbi koje je mogao da podigne bilo koji gradjanin, ne dokazujuci da je sam zrtva delikta ili da je pretrpeo stetu ,,popularne tuzbe``.

*ACTIONES MIXTAE razlika izmedju ove dve vrste tuzbi ublazena je pretvaranjem vecine penalnih tuzbi u mesovite, istovremeno I penalne I reipersekutorne.

OSTALA PROCESNA SREDSTVA

1.CONDICTIO- jedna od prvih ediktalnih formula in personam nastala je ,,prevodjenjem`` legisakcija per condictionem u pisani oblik uz dodatak kondemnacije. Formula je imala 2. varijante:

a) CONDICTIO CERTAE CREDITAE PECUNIAE ( za odredjenu sumu novca)

b) CONDICTIO CERTAE RES (za ostale stvari) u justinijanovom pravu naziva se condictio triticaria.

Jedina razlika izmedju njih pored predmeta, bila je klauzula o proceni vrednosti spora QUANTI EA RES EST u kontemnaciji ove druge.

Intencija im je glasila na dare oportere. Tj.tuzilac tvrdi da mu tuzeni duguje prenos svojine na novcu ili stvari po civ.pravu, ail formula nije imala femonstraciju(pravni osnov), vec je pravni osnov tuzilac trebalo da dokaze pred sudijom.

2.QUERELA- procesno sredstvo primenjivano u dve raznorodne situacije od kojih nijedna nije u jasnoj vezi s formularnim postupkom.

a) QUERELA INOFFICIOSI TESTAMENTI- osporavanje testamenta u kojem su bliski srodnici neopravdano iskljuceni iz nasledjivanja.

Najpre njihov zahtev je resavan putem legisactio sacramento, pred centumviralnim sudom, kasnija prosirenja ovog sredstva pripadaju ekstraordinarnom postupku.

b) QUERELA NON NUMERATAE PECUNIAE- stitio je duznike iz apstraktnih ugovora od utuzenja dugovane sume u slucaju kada kauza ugovora nije ostvarena. Ova kverela je bila ustanova ekstraordinarnog postupka.

3.EXCEPTIO- razlikuju se:

a) dilatorni ili privremeni- npr.placanje duga je odlozeno

peremptorni ili trajni- npr.da je ugovor zakljucen pod prinudom

U stvarnosti tuzilac ce izgubiti spor I zbog jednog iz zbog drugog.

b) apsolutorni ili oslobadjajuci- npr.prigovori koji odbijaju zahtev u celini

minutorni ili umanjujuci- npr.dug je delimicno oprosten.

Ovde ce tuzilac izgubiti spor u celini I definitivno.

EXCEPTIO DOLI- prigovor da je stranka zrtva prevare, je najvazniji prigovor.

Pojam prevare je u klasicnom pravu bio prosiren na sva ponasanja u suprotnosti saa bona fides.

4.STIPULATIONES PRAETORIAE- u nekim situacijama pretor je pribegavao prinudnim stipulacijama koje su stranke morale da zakljuce pod pretnjom uskracivanja zastite prava. One su bile zamena za tuzbu ili bar dopuna za tuzbe I zato se moze smatrati procesnim sredstvom.

a) CAUTIO REM PUPILI SALVAM FORE- sticenik nema zastitu od zloupotreba zakonskog tutora, ail zato pretor tutoru nece dozvoliti preuzimanje uprave nad imovinom dok se ne obaveze da ce je sacuvati

b) CAUTIO USUFRUCTARIA- plodouzivalac nema obavezu prema vlasniku da predmetu plodouzivanja posveti narocitu paznju, ail mu pretor ne odobrava preuzimanje stvari dok se ne obaveze da ce je cuvati I vratiti.

c) CAUTIO DAMNI INFECTI- vlasnik gradjevine sklone padu morao je ugrozenom susedu da obeca naknadu stete, pod pretnjom misio in possessionem I cak, u krajnjem slucaju, gubitka svojine na gradjevini itd.

SATISDATIO- lice koje se obevazivalo moralo je da obezbedi I jemce koji ce garantovati izvrsenje njegove obaveze.

5.INTERDICTUM

Za resenje spora su postojale dve forme: PER SPONSIONEM/ PER FORMULAM ARBITRARIAM.Po obliku, interdikti su NAREDBE: da se uspostavi neko fakticko stanje (restitutorni, INTERDICTA RESTITUTORIA), da se neka stvar pokaze, donese ili izdvoji (ekshibitorni, INTERDICTA EXHIBITORIA) ili ZABRANE (prohibitorni, INTERDICTA PROHIBITORIA)

Prema tome da li se obracaju jednoj ili obema strankama: INTERDICTA SIMPLICIA (jednostrani), INTERDICTA DUPLICIA (dvostrani).

U velikom broju slucajeva upotreba interdikata bila je uslovljena postojanjem nekog prava ili pravno kvalifikovane fakticke situacije.

PETITORNI- oni su posredno stitili prava I zbog toga su nazivani petitorni.

POSESORNI- nekoliko njih je izdavano pod iskljucivo faktickim uslovina, tako da nijedna od stranaka nije mogla u postupku da se poziva na svoje pravo ili da osporava pravo protivnika. Oni su najvazniji za kasniji razvoj prava, zaqhvaljujuci njima pravnici su izgradili klasicni pojam drzavine.

6.MISSIONES IN POSSESSIONEM

Pretor je u drugoj polovini republike primenjivao imperijum pri vrsenju pravosudja. To je cinio sredstvima posredne prinude, ostavljajuci policiske mere samo u sferi javnog prava. Jedno od sredstava posredne prinude bila je dodela drzavine na pojedinim stvarima ili citavoj imovini jedne stranke u sporu drugoj, da bi kasnije na taj nacin uredjivao I neke odnose van postupka.

Ova ustanova je odigrala najvazniju ulogu u izgradnji REALNE EGZEKUCIJE (izvrsenja presude na imovini), a zatim I u smanjivanju uloge koju je pri pokretanju I u toku postupka imala samopomoc.

Missiones in possessionem je dobila karakter samostalnog sredstva zastite u pojedinim situacijama, kao sto su odnosi medju susedima ( cautio damni infecti).7.RESTITUTIO IN INTEGRUM

Povratak u prethodno stanje je vanredno sredstvo kojim je pretor ponistavao dejstvo nekih pravnih cinjenica, koje su dovodile do nepravicnih posledica.To se postizalo dekretom koji je on donosio na zahtev nekog lica posle ispitivanja cinjenica (POSTULATIO IN INTEGRUM RESTITUTIONIS).

Na ovaj nacin se direktno sprecava primena pravila ius civile, pretor je samo u malom broju slucajea restitutio in integrum obecavao ediktom ( ob dolum, ob metum, ob errorem- kada postoje mane volje pri zakljucenju pravnog posla, ob aetatem-kada se radi o poslovima lica mladjih od dvadeset pet godina, ob absentiam- kada neko nije mogao da vrsi pravo zbog opravdane otsutnosti)

VANREDNI (EKSTRAORDINARNI) POSTUPAK

Legisakcioni: 1.samopomoc Ekstraordinarni: 1.sve je u rukama drzave

2.arbitraza 2.profesionalni sudija

3.formalizam 3.manjak formalizma

4.in iure/apud iudicem 4./

5.ne bis in idem 5.appelatio

6.personalna egzekucija 6.realna egzekucija

7.javnost 7./

8.kratak(1.dan) 8.dug(3.godine)

9.slobodno sudijsko uverenje 9.teorija formalnih dokaza

10.litis contenstatio 10. / koriste se izrazi

NADLEZNOST:

a) FORUM PROROGATUM- kada vise sudova ima pravo da resava odredjenu vrstu spora, koji od njih uzeti spor u postupak resavano je pravilima o mesnoj nadleznosti (forum), to su stranke odredjivale sporazumom koji se nazivao FORUM PROROGATUM.

b) ACTOR SEQUITUR FORUM REI- kada nema ovog sporazuma, primenjivalo se opste pravilo, da se tuzilac obraca sudu na cijoj teritoriji je prebivaliste tuzenog.

c) FORUM ADIMPLETI CONTRACTUS- zavisno od vrste spora nadlezan je I sud mesta izvrsenja ugovora.

c) FORUM DELICTI COMMISSI- sud mesta izvrsenja delikta.

d) FORUM REI SITAE- sud na cijoj teritoriji se nalazi sporna nepokretnost.

e) PERPETUATIO FORI- ako se sudija ne oglasi nadleznim, tuzeni je to morao da trazi prigovorom pre litiskontenstacije. Posle toga smatra se da je mesna nadleznost ustanovljena.

TOK:

a) Do pada Zapadnog rimskog carstva

-LITIS DENUDATIO: prvobitno tuzilac dolazi kod sudije I saopstavao u zapisnik kakvu vrstu postupka I protiv koga namerava da pokrene. Ovu izjavu sudija je sluzbenim putem dostavljao tuzenom.

-REPARATIO TEMPORIS: od trenutka kada tuzeni primi obavestenje tece rok od 4.meseca u kojem su stranke trebale da se pojave pred sudom. Tuzilac ima pravo da mu se ponovi dva puta rok, posle cega je gubio pravo na zastitu.

-CONTUMACIA(contumax non appellat): sudija je mogao da donese presudu zbog izostanka!

b) Posle pada Zapadnog rimskog carstva

-LIBELLUS CONVENTIONIS: je akt koji tuzilac upucuje sudu u 4-5 primeraka koji sadrzi opis zahteva, obecanje da ce za 2 meseca zakluciti litiskontenstaciju, voditi spor do presude, u slucaju neuspeha placa sudske troskove. Taj akt je sudija posle ispitivanja da li je u skladu sa zakonom I moralom preko izvrsnih organa dostavljao tuzenom.

-LIBELLUS CONTRADICTIONIS(odgovor na zahtev tuzioca): tuzeni je mogao odmah da izjavi da ce udovoljiti zahtevu ili da ga ospori. U slucaju osporavanja dobijao je rok da dostavi sudu odgovor sa obecanjima slicnim tuziocevim I eventualnim prigovorima.

SUDJENJE:

Ako su se obe stranke pojavile pred sudijom, on otvara raspravu. To je bila poslednja prilika za tuzenog da istakne neke prigovore, posebno za mesnu nadleznost.

-NARRATIO: sudija daje rec tuziocu da izlozi svoj zahtev.

-CONTRADICTIO: zatim daje tuzenom da odgovori.

Pocetak tuziocevog izlagana uzima se kao LITIS CONTENSTATIO.

-IUSIURANDUM CALUMNIE: posle naracije I kontradikcije, stranke su morale da poloze zakletvu da veruju u svoje pravo I da postupak ne vote u nameri da maltretiraju protivnike. Istu zakletvu polazu I njihovi advokati.

-POSTULATIO SIMPLEX/RESPONSIO: tuziocev advokat najpre iznosi svoje vidjenje pravnih elemenata spora I daje pravnu kvalifikaciju tuziocevog zahteva, a zatim advokat tuzenog uzvradca na slican nacin. Posle ovoga sledi dokazni postupak.

TEORIJA FORMALNIH DOKAZA- pravila o dokazivanju, a cinjenicno stanje koje se na osnovu takvog postupka smatra utvrdjenim je formalna istina.

-TESTIS UNUS, TESTIS NULLUS- pravilo da izjava jednog svedoka nema dokaznu vrednost.

-IUSIURANDUM NECESSARIUM: je pravo tuzioca da ponudi tuzenom resenje spora zakletvom, je primenjivano u svim vrstama sporova.

PRESUDA:

Sudija je imao obavezu da spor presudi u roku od 3.godine od dana litiskontenstacije.

-AD IPSAM REM: presuda uvek glasi na predmet spora, izuzetak su obaveze in faciendo gde je sudija utvrdjivao novcanu vrednost prestacije, ali zbog oskudice novca u prometu duznik je mogao da bude osudjen da preda odgovarajucu kolicinu zita.

-APPELLATIO: zalba se podnosila usmeno odmah po objavljivanju presude, pisano u roku od 10. dana.

IZVRSENJE PRESUDE:

-EXSECUTOR( izvrsilac-vojni komandant sa odgovarajucim ovlascenjima)- izvrsni postupak je pokretan tako sto je poverilac, 4.meseca po objavljivanj konacne presude ili po isteku roka za zalbu, imao pravo da trazi izdavanje prepisa presude sa izvrsnom klauzulom u kojoj je sudija navodio izvrsioca.

Sudski izvrsilac je u zavisnosti od predmeta presude, imovinskog stanja duznika mogao da primeni tri vrste prinudnih mera:

a) MANU MILITARI- ako je duznik na osnovu presude imao obavezu da preda odredjenu stvar, ona mu je oduzimana primenom javne prinude, I predavana poveriocu (naturalna egzekucija)

b) PIGNUS EX CAUSA IUDICATI- kada je duznik osudjen da plati odredjenu sumu novca, I pri tom je prema izvrsiocevom saznanju solventan, pristupalo se zapleni delova imovine koji su posle dva meseca prodavani na licitaciji.

c) Ukoliko postoje dokazi ili veravatnoca da je duznik insolventan, ako je u bekstvu ili je izjavio da ustupa celokupnu imovinu BONORUM CESSIO, poveriocu je exsecutor dodeljivao duznikovu imovinu u drzavinu. Na to su imali pravo I drugi poverioci koji raspolazu izvrsnim naslovom , a sostali su dobijali rok od dve godine da ga steknu.

Posle toga duznikova imovina je prodavana na licitaciji u delovima( DISTRACTIO BONORUM), dok se ne postigne iznos potreban za namirivanje duga.

BENEFICIUM COMPETENTIAE:u dom.svi duznici imaju priv. da im se da deo imovine neophodan za zivo

IV STVARNO PRAVO

-OSOBINE STVARNIH PRAVA:

-Stvarno pravo deluje ,,prema svima`` ERGA OMNES, dok obligacioni odnos deluje izmedju stranaka INTER PARTES.

IUS SEQUENDI- stvarno pravo pravi stvar bez obzira na njeno kretanje u prometu.

-Sadrzina stvarnog prava je negativno uredjena- titular ima sva ona ovlascenja u odnosu na stvar koja mu nisu pravnim normama oduzeta ili privatnim aktom preneta na drugog.

-Predmet stvarnog prava je stvar, a predmet obligacije je duznikovo ponasanje cinidba.

-U pravnim sistemima postoje samo ona stvarna prava kojima takvu prirodu priznaje pravni poredak, njihov broj je ,,zatvoren`` NUMERUS CLAUSUS. Sadrzaj stvarnih prava je uredjen normama koje subjekti ne mogu da menjaju IUS COGENS.

-Raznolikost u sadrzaju obligacionih odnosa je teorijski neogranicena, jer ih opste norme uredjuju na supsidijaran nacin, ukoliko stranke ne ugovore drukcije IUS DISPOSITIVUM.

-TRAJNOST-Iako nije element strukture stvarnih prava, jednom od njihovih osobina smatra se.

-VRSTE STVARNIH PRAVA

1.PROPRIETAS (DOMINIUM)- svojina

2.POSSESSIO- drzavina

3.IURA IN RE ALIENA- (stvarana prava na tudjim stvarima), sva stvarana prava osim svojine.

SERVITUTES- sluzbenosti

4.Zalozna prava

5.Dugorocni zakup zemljista

-PODELA STVARI:

1. RES IN COMMERCIO I RES EXTRA COMMERCIO- u prometu I van prometa

RES IN COMMERCIO- su stvari u pravnom prometu

RES EXTRA COMMERCIO- su ponekad I stvari koje ne samo sto mogu da budu, nego I jesu predmet svojine, ail je njihovo otudjenje zabranjeno. Da bi bila van prometa stvar mora da bude iskljucena iz njega.

-RES EXTRA COMMERCIUM DIVINI IURIS- ako je iskljucenje motivisano religijskim ili svetovnim razlozima stvari su van prometa po ,,bozanskom pravu``.

RES SANCTAE- gradske zidine I kapije, koje su proglasene svetim posebnim religioznim ceremonijalom prilikom gradnje. Povreda svetosti kaznjavana smrcu.

RES SACRAE- stvari posvecene visim bozanstvima, ciji je kult imao zvanicni karakter: hramovi, oltari zrtvenici Ustanovljenje statusa res sacrae vrseno je postupkom consacratio(osvecenje).

RES RELIGIOSAE- stvari posvecene bozanstvima nizeg ranga. U kl.doba su samo grobovi, koji to svojstvo dobijaju aktom sahranjivanja. Dotadasnjem vlasniku pripada samo jedno neimovinsko ovlascenje ius sepilchri- koje ga ovlascuje da odrzava grob I obavlja prigodne ceremonije. Protiv lica koje povredi grob pretor odobrava actio popularis, sa kaznom u iznosu 100 000 sestercija ( actio sepulchri violati).

-RES EXTRA COMMERCIUM HUMANI IURIS-stvari koje su van prometa po ,,ljudskom pravu``

RES PUBLICAE- stvari koje pripadaju drzavi, a namenjene su obavljanju njenih funkcija ili opstoj upotrebi.

RES UNIVERSITATIS- stvari koje pripadaju autonomnim zajednicama gradjana, a imaju istu namenu kao I res publicae.

RES COMMUNES OMNIUM- delovi prirode koji su svima na raspolaganju: vazduh, tekuca voda, more I morska obala.

2. RES MANCIPI I RES NEC MANCIPI-

RES MANCIPI- su stvari koje se mogu prenositi samo mancipacijom, in iure cesijom I uzukapijom

1.fundi Italici- privatna imanja rimskih gradjana, zemljista koja je drzava dodelila na osnovu agrarnih zakona ili im je zakonima (od graha do domicijana) takav status naknadno priznat.

2.sluzbenosti na zemljistima- verovatno samo one koje su bile poznate u ranoj republici

3.robovi

4.radna stoka, samo ako su u svojini rimljana.

RES NEC MANCIPI- su stravi koje su u prometu po ius civile, al ne zahtevaju formalnosti prilikom sticanja, kao sto su brodovi, namestaj, posudje, nakit, hrana, odeca.

3. RES MOBILES I RES IMMOBILES- pokretne I nepokretne

RES MOBILES- pokretne stvari dele se u dve grupe:

1. RES SE MOVENTES, stvari koje se same krecu.

2. RES MOBILES u uzem smislu, su stvari koje se mogu premestati bez promene njihove prirode.

RES IMMOBILES- nepokretne stvari se ne mogu premestiti bez promene njihove prirode. Pored zemlje , to svojstvo su pridavali svemu onome sto je cvrsto vezano sa zemljom gradjenjem (INAEDIFICATIO), sadjenjem (INPLANTIO) ili sejanjem (SATIO)

Te stvari su nazivane superficies, I pratile su pravnu sudbinu zelje superficies solo cedit.

U Jus.pravu, pojavljuje se pojam ,,stvari nepokretnih po nameni`, stvari koje su po svojoj prirodi pokretne, ail imaju pravni polozaj nepokretnosti zato sto sluze obradi jednog zemljista (robovi).

Ovo resenje ima osnov u ranijoj praksi da se imanja prenose zajedno sa inventarom ( INSTRUMENTUM FUNDI, FUNDUS INSTRUCTUS).

GESTA PUBLICA- o prometu prava na njima sada se vodi sluzbena evidencija.

4. RES CORPORALES I RES INCORPORALES- telesne I bestelesne

RES CORPORALES- telesne stvari su one koje se mogu dodirnuti (CORPORALES SUNT RES QUAE TANGI POSSUNT). Drzavina je moguca samo na telesnim stvarima I zbog toga one mogu biti predmet odrzaja, okupacije ili tradicije.

RES INCORPORALES- bestelesne stvari su one koje se ne mogu dodirnuti (INCORPORALES su QUAE TANGI NON POSSUNT. Za njihov prenos je neophodna in iure cessio.

5. GENERA I SPECIES- po vrsti I individualizovane

GENERA( fungibiles-zamenljive stvari)- su stvari odredjene po vrsti.

Predmet zajma I neredovnog depozita mogu biti samo genera.

One su stvari koje se odredjuju brojem, tezinom, ili merom (RES QUAE NUMERO PONDERE MENSURAVE CONSTANT)GENERA NON PEREUNT-stvari odredjene po vrsti ne propadaju, obaveza se njihovom propascu ne gasi sve dok duznik teorijski moze da nabai drugu takvu stvar I njenom predajom izvrsi obavezu

SPECIES (infungibiles- nezamenljive stvari)- su individualizovane stvari.

Predmet zakupa, redovonog depozita, I posluge mogu biti samo species.

6. POTROSNE I NEPOTROSNE

POTROSNE- su stvari koje se mogu upotrebiti samo jednom odnosno, ,, koje se prvom upotrebom trose`` ( QUAE PRIMO USU CONSUMUNTUR). Potrosne stvari ne mogu biti predmet licnih sluzbenosti, ni posluge.( osim ad pompam vel ostentationem- radi pokazivanja)

NEPOTROSNE- za njih vazi pravilo TANTUNDEM EIUSTEM GENERIS7.DELJIVE I NEDELJIVE

a) DELJIVE- su samo one ciji delovi zadrzavaju ekonomsku funkciju koju su imalo kao celina, stvari koje se podelom umnozavaju, iako u smanjenim razmerama.

Zavisno od namene ista stvar moze biti deljiva I nedeljiva: vo koji je namenjen oranji je nedeljiv, al postaje deljiv ako se kupuje radi prerade.

Communio pro diviso- jedan fundus je mogao da se podeli geometrijskom linijom bez vidljivog razdvajanja, I u tom slucaju sve stvari koje su vezane za zemlju I koje preseca linija razgranicenja smatraju se podeljenim tom linijom, iako su inace nedeljive I odvajanjem od zemlje postaju predmet susvojine-Communio pro indiviso.

8.PROSTE I SLOZENE

a) Proste su stvari koje prozima jedan duh

Slozene su stvari koje se sastoje od vise mehanickih spojenih Celina. Stvari koje su sastavljene od drugih, nepovezanih stvari, tako da svaka od njih postoji samostalno, ail ih povezuje zajednicki naziv.

9.DEO I PRIPADAK

PARS je deo stvari, a ACCESSORIUM (pripadak)

PARS- delom su se smatrali stvar cija je funkcija PERFECTIO- 1.dopunjavanje: 2.usavrsavanje ili dovrsavanje druge stvari.

ACCESSORIUM- pripadak je samostalna stvar koja je namenjena da omoguci ili olaksa upotrebu neke druge, glavne stvari.

Takav polozaj su imali:

-instrumentum fundi: robovi, stoka I alati namenjeni za obradu jednog imanja.

-instrumentum domus: namestaj I slike u kuci.

-instrumentum navis: jedra I drugi inventar broda.

ACCESSORIUM SEQUITUR PRINCIPALE-pripadak prati pravnu sudbinu glavne stvari ako nije drukcije ugovoreno).

10.PLODOVI

- RES FRUCTIFERA- plodonosna stvar je svaka stvar koja moze po svojim prirodnim svojstvima da proizvede novu stvar ne gubeci sopstveni integritet, al` I ona koja u pravnom saobracaju moze da donese prihod.

a) FRUCTUS NATURALES(prirodni plodovi)

FRUCTUS CIVILES(gradjanski plodovi)

b) NEODVOJENI-(FRUCTUS PENDENTES PARS FUNDI VIDENTUR- sve dok se ne odvoje od plodonosne stvari plodovi su njen deo I dele njenu pravnu sudbinu)

ODVOJENI- odvajanjem postaju predmet samostalnog prava svojine (FRUCTUS SEPARATI

c) FRUCTUS PERCEPTI- su plodovi koje je ovlasceno lice uzelo u detenciju.

FRUCTUS EXTANTES- su nepotroseni, al odvojeni plodovi.

d) FRUCTUS CONSUMPTI- su potroseni plodovi.

DRZAVINA (POSSESSIO)

Da bi drzavina nastala, I da bi nastavila da traje, jedno lice treba da ispuni dva uslova:1. CORPUS(telo) podrazumeva samu fakticku kontrolu stvari.

-traditio longa manu ,, predaja duge ruke`` je osnovni nacin sticanja, pokazivanje zemljista s mesta, makar I udaljenog s kojeg se ono vidi.

-traditio brevi manu- fakticku vlast imaju I primaci stvari, I zbog toga oni mogu da postanu drzaoci sticanjem volje. Pr. (Poslugoprimac otkupi stvar od poslugodavca)

- Paterfamilijas je fakticku vlast sticao I preko potcinjenih lica-robova I clanova porodice, ail tada I ta lica imaju fakticku vlast.

- PER LIBERAM PERSONAM NOBIS ADQUIRI NON POTEST (ne moze se sticati preko slobodnih lica)ps. Kasnije ipak mogu prokurator, mandatar ili negotiorum gestor.

2. ANIMUS (volja)- nemaju ga potpuno nesposobna lica I lica koja ne znaju da imaju fakticku vlast na stvari.

-possessio(drzavnu imaju): vlasnik stavri, savesni drzalac, kvalifikovani frzalac, nesavesni drzalac, prekarista, sekvestar, poverilac iz pignusa.

-detentio(pritezanje-nisu drzaoci, iako imaju fakticku vlast na stvari): zakupac, poslugoprimac, ostavoprimac, mandratar, negotiorum gestor.

-NEMO SIBI IPSE CAUSAM POSSESSIONIS MUTARE POTEST( niko ne moze sam sebi da promeni osnov drzavine)

-Possessio solo animo retinetur- jednom stecena drzavina se moze zadrzati samom VOLJOM cak I ako se izgubi fakticka vlast. U kl.pravu. (pr. Gospodar ostaje drzalac roba u bekstvu), u postkl.pravu drzavina se mogla sticati bez fakticke vlasti, solo animo( CONSTITUTUM POSSESSORIUM- kupac koji prodavcu ostavi stvar na osnovu polsuge ili najma odmah postaje drzalac)

*SAVINJI: -Volju treba razumeti kao ANIMUS DOMINII ( animus rem sibi habendi), zelju da se bude vlasnik stvari I stvar drzi u ,,svoje ime`` suo nomine. Ovakva ,,prava`` drzavina se moze nazvati I ,, svojinska drzavina``. Preostala trojica-prekarista, sekvestar, zalozni poverilac- imaju drzavinu voljom lica koje im je ustupilo stvar I drze je u ,,tudje ime`` alieno nomine, ,, izvedena drzavina``

*JERING:-Po njemu volja je kod drzavine samo zelja da se fakticka vlast zadrzi.

-POSLEDICE:

1. sticanjem drzavine sticu se I stvarna prava !!

2. BEATI POSSIDENTES- drzalac ne mora da dokazuje svoje pravo svojine. Drzalac stvari je pasivno legitimisan u svojinskom sporu.

3. Protekom roka za odrzaj drzavina postaje svojina

4. U honorarnom pravu najvaznija posledica drzavine je njena zastita posebnim interdiktnim postupkom.

-VRSTE:

1. SVOJINSKA I IZVEDENA: Svojinska- imaju lica koja se ponasaju kao vlasnici stvari koju drze. Ovaj oblik su rimljani nazivali possessio civilis(prozivodi dejstva po ius civile).

Izvedena- imaju je prekarsiti, sekvestar I zalogoprimac.

2. SAVESNA I NESAVESNA:Savesna( possesio bona fidei)- lice koje u trenutku sticanja drzavine opravdano veruje da je postalo vlasnik stice savesnu drzavinu. Savesni drzalac stice svojinu na plodovima stvari I ima povoljniji polozaj u svojinskom sporu nego nesavesni drzalac.

Nesavesna ( possessio malae fidei)- lice koje zna da nije vlasnik.

3. ZAKONITA I NEZAKONITA:Zakonita( possessio ex iusta causa)- drzavina stecena pravnim poslom, a u suprotnom slucaju

Nezakonita ( possessio ex iniusta causa)-

4. MANLJIVA (VICIOZNA) I ISPRAVNA:Manljiva (possessio vitiosa)- pretor nije stitio drzaoce koji su stvar od protivnika u sporu stekli silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ( vi, clam ili precario) I to je strankama saopstavao posebnom klauzulom u interdiktu (exceptio vitiosae possessionis).Ispravna (possessio non vitiosa)- drzavina koja nema ovaj nedostatak je pravilna.

-ZASTITA:

1. INTERDICTUM UNDE VI ARMATA (neogranicen rok)- pretor je naredjivao licu koje je oruzanom silom drugoj strani oduzelo drzavinu zemljista da na tom zemljistu uspostavi ranije stanje.

2. INTERDICTUM UNDE VI COTTIDIANA(rok 1.god)- pretor nalaze onome ko je protivniku u sporu silom oduzeo zemljiste, da ga vrati.

Pripadaju grupi restitutornih (interdicta restitutoria) za obnovu prethodnog stanja I jednostranih interdikata (interdicta simplicia) koji se obracaju jednoj strani u sporu.

3. INTERDICTUM UTI POSSIDNTIS- pretor je obema stranama zabranjivao da silom promene postojece fakticko stanje, osim ako je I ono nastalo vi, clam ili precario

Po konstrukciji je ovo (interdictum prohibitorium) koji zabranjuje I (interdictum duplex) dvostrani interdikt.Njime je zasticen je poslednji ispravni drzalac.

4. INTERDICTUM UTURBI (jedini za pokretne stvari)- njime je zasticen onaj cija je drzavina trajala duze u poslednjih godinu dana.Zastita drzavine u postklasicnom pravu je pretrpela mnogo promena, od kojih je najvaznija zamena interdikata redovnim postupkom (ACTIO EX INTERDICTO).

SVOJINA (PROPRIETAS, DOMINIUM)

Moze biti:

1.Civilna svojina

2.Pretorska svojina

3.Peregrniska svojina

4.Provincijska svojina

-COMMUNIO, CONDOMINIUM- rimsko shvatanje svojine nije dozvoljavalo da jedna stvar bude u celini predmet dve ili vise svojina, pa je zbog toga nastao pojam susvojine. Njen smisao je da svaki suvlasnik ima deo prava ,, idealni deo`` (PARS QUOTA) izrazen u dvanaestinama ili razlomcima, al ne I deo stvari, bila ona deljiva ili ne, jer smatra se da deo prava koji pripada jednom suvlasniku ima za predmet celu stvar.

- Klasicne pravnike je najvise zanimala podela susvojine. (ACTIO FAMILIAE ERCISCUNDAE I ACTIO COMMUNI DIVIDUNDO za necivilne oblike svojine svakako su postojala slicna sredstva).

-DOMINIUM- ima smisao vlasti I najcesce definicije svojine narocito u modernim zakonima idu tim putem.

Najpoznatija definicija po kojoj je svoja ,,potpuna vlast na stvari - PLENA IN RE POTESTAS.

-PROPRIETAS- ukazuje na to da stvar pripada. Pripadanje je apstraktniji I neodredjeniji odnos nego vlast pa je za njega teze naci dobar prevod na jezik prava.

-ELEMENTI

1.USUS- je upotreba stvari, iskoriscavanje njenih svojstava prema potrebama vlasnika. IUS UTENDI (pravo na upotrebu), autori ovaj element smatraju jednim od svojinskih ovlascenja.

2. FRUCTUS ( kao ovlascenje IUS FRUENDI), je pravo na plodove stvari, element svojine samo ako se ona shavata kao skup ovlascenja, ako ne onda je svojina na plodonosnoj stvari jedan od mogucih osnova za sticanje svojine na plodovima.

3. ABUSUS ( IUS ABUTENDI-zloupotreba) je mogucnost ili ovlascenje vlasnika da svojom stvari raspolaze tako sto ce je na bilo koji nacin promeniti, spojiti s drugom svojom stvari ili rastaviti na delove odnosno unistiti (fakticno raspolaganje), ili tako sto ce svoje pravo u celini ili delimicno preneti na drugoga ili ga se odreci (pravno raspolaganje).

Jos neka svojinska ovlascenja su:

IUS POSSIDENDI- pravo na drzavinu stvari

IUS VINDICANDI- pravo da se drzavina uspostavi

IUS RECADENTIAE- elasticnost

NACINI STICANJA SVOJINE:

MODUS AQUIRENDI- je pravna cinjenica koja pod izvesnim uslovima stvara svojinu

1. NACINI IUS CIVILE-a ( mancipatio, in iure cessio I usucapio)

PRIRODNI NACINI ( iuris gentium)

Prvi su pravne tvorevine koje nemaju nikakvu f-ju van prava, a drugi su prirodne pojave ili ljudske radnje koje postoje nezavisno od prava, ail im pravo kao posledicu pripisuje nastanak svojine.

2. KAUZALNI

APSTRAKTNI

3. DERIVATIVNI- je prenos svojine, promena titulara istog prava.

ORIGINARNI- je ustanovljenje nove svojine, ako je stvar imala vlasnika, njegovu svojinu zamenice nova, bez kontinuiteta s prethodnom.

Razlika je vazna zbog pravila da ,,niko ne moze preneti vise prava nego sto sam ima`` NEMO PLUS IURIS AD ALIUM TRANSFERRE POTEST QUAM IPSE HABET. Zato je samo originarno sticanje dokaz svojine u klasicnom svojinskom sporu.

4.NACINI PRIVATNOG PRAVA

NACINI JAVNOG PRAVA ( ADSIGNATIO- jedini nacin da zemlja koja pripada narodu postane privatna-ager publicus postaje ager privatus) I (VENDITIO SUB HASTA- ,,prodaja pod kopljem`` kojom su kvestori prodavali ratni plen)

- DERIVATIVNI NACIN STICANJA SVOJINE (Mancipatio, In iure cesio, Traditio)1.MANCIPATIO

Osnovni I najstariji oblik gesta per aes et libram (poslova sa bakrom I vagom) bila je mancipacija.

Obavljala se u prisustvu pet svedoka, libripensa (meraca s vagom), mancipio dans (prenosioc), mancipio accipiens (sticaoc).

Mancipacija je apstraktni pravni posao. Pravni osnov (iusta causa) je naveden u izjavi sticaoca, ail on je deo forme I ne mora da odgovara cinjenicama.

Apstraktnost mancipacije je nastala evolucijom njene uloge u pravu I ona se odvijala u 3.faze:

1.REALNA PRODAJA- obe strane odmah izvrsavaju svoje cinidbe, pa izmedju njih ne nastaje obligacija. Prodavac predaje stvar, kupac placa sirovim metalom koji zato treba meriti.

2.KREDITNA PRODAJA- kojom nastaje obaveza, za jednu ili obe strane da svoju cinidbu izvrsi u buducnosti.

3.PRIVIDNA PRODAJA (imaginaria venditio)- prodaja koja se pominje u izjavi sticaoca bez pravnog znacaja, da bi se postiglo nameravano dejstvo-prenos svojine.

*ACTIO AUCTORITATIS- ako nije preneta svojina, sticalac je od prenosioca mogao deliktnom tuzbom da zahteva dvostruki iznos placene cene.

*ACTIO DE MODO AGRI- ako utvrdi da mancipovano zemljiste nije imalo deklarisanu povrsinu, mogao je da zahteva dvostruki iznos razlike u ceni.

2.IN IURE CESSIO

2. teorije o poreklu:

po vladajucem misljenju, in iure cessio je ,,ustupanje na sudu``: njena forma nije nista drugo nego do prvi deo legisakcionog postupka in rem, pri cemu sticalac glumi tuzioca a prenosilac tuzenog koji se ne brani I tako primorava pretora na adikciju-dodelu stvari sticaocu kao pobedniku u sporu.

Manjinska teorija smatra da je ovo najstarija forma prometa prava.

Nema zastite putem actio auctoritatis I actio de modo agri.

3.TRADITIO

To je u osnovnom obliku fizicka predaja stvari od strane jednog lica drugom, iz ruke u ruku ili na drugi nacin koji, prema prirodi stvari koja se predaje, prepusta drugome kontrolu nad njom.

Da bi prenela svojinu, uz opste uslove- poslovnu sposobnost stranaka(prenosilac je tradens, a sticalac accipiens) I pravo prenosioca da otudji stvar, tradicija je morala da ima za predmet res nec mancipi.

Da bi se tradicija izvrsila bila je neophodna namera stranaka da prenesu svojinu, ta namera je morala da se izrazi u obliku pravnog posla koji je usmeren na prenos svojina tako da se izvrsava predajom stvari. Taj posao se nazivao IUSTA CAUSA TRADITIONIS.

Tradicija prenosi svojinu u nekolio odredjenih slucajeva: VENDITIONIS CAUSA- ako je izvrsena na osnovu prodaje,DONATIONIS CAUSA-poklona, SOLUTIONIS CAUSA- stipul.

-Per servum aut filium- svojina se od druge polovine republike mogla preneti I preko potcinjenih lica.

-Traditio longa manu-u klasicnom pravu drzavina nepokretnosti, a time I pretorska ili provincijska svojina, mogla je da se prenese ,,predajom duge ruke`` pokazivanjem zemljista ili predajom kljuceva zgrade, a na svim stvarima ,,predajom kratke ruke`` Traditio brevi manu- prepustanjem drzavine licu koje vec ima detenciju.

Constitutium possessorium- sticanje svojine bez preuzimanja fakticke vlasti pojavljuje se tek u postklasicnom pravu.

-ORIGINARNI NACINI STICANJA SVOJINE: (Occupatio, Accesio, Specificatio I plodovi)1. OCCUPATIO

Svojina se stice okupacijom tako sto poslovno sposobno lice uzme u drzavinu stvar koja nema vlasnika s namerom da je prisvoji.

-Res nullius: nicija stvar je po rimskom pravu, deo prirode odvojen od zemlje koji nikada nije bio u svojini.

res hostiles (neprijateljske stvari)- pokretne stvari u svojini stranaca kojima Rim nije ugovorom ili jednostranim aktom, obecao zastitu.

occupatio bellica- u slucaju rata koji je zvanicno objavljen, lica pod vojnom komandom sticu ratni plen u korist drzave.

res derelictae- stvari kojih se vlasnik odrekao ( ako se radi o res mancipi okupant je tek odrzajem postajao vlasnik, res nec mancipi pripadale su odmah onome ko ih uzme, ail verovatno ne okupacijom nego tradicijom ,,neodredjenom licu`` -missilia)

thesaurus- nejasnoce postoje I u pogledu stvari koje je nepoznato loce sakrilo u zemlju ili zidu gradjevine, a kasnije su slucanjno otkrivene ( pronalazenje blaga). U kl.doba blago pripada vlasniku nepokretnosti, a hadrijanovom konstitucijom nalazac je dobio pravo na polovinu.

*res deperditae- izgubljene stvari nisu predmet okupacije, nalazac je obavezan da Ih vrati vlasniku.

2. ACCESSIO- PrirastajNepokretne stvari nepokretnoj

1.Alluvio(nanos) je povecanje povrsine priobalnog zemljista do kojeg dolazi postepenim talozenjem recnog mulja.

2.Alveus derelictus u slucaju da reka napusti korito ili u njoj nastane ostrvo (insula), vlasnici obalnih imanja delili su novonastalo zemljiste sredinom recnog toka.

3.Avulsio(odron) postoji kad voda odvoji prepoznatljiv deo zemljista jednog vlasnika I odnese ga na tudje zemljiste. Ako biljke sa odronjene zemlje puste korenje u zemljiste na koje ih je donela voda, pripadaju vlasniku tog zemljista, sve sto je spojeno sa zemljom deli njenu pravnu sudbinu (superficies solo cedit).

Pokretne stvari nepokretnoj

U kl.pravu smatralo se da do prirastaja dolazi sadjenjem, sejanjem ili gradjenjem na tudjem zemljistu, kao I u suprotnoj situaciji- kada neko lice na jedan od tih nacina spoji tudje stvari sa svojim zemljistem. U oba slucaja primenjivano je nacelo superficies solo cedit, al ne uvek sa istim pravnim posledicama.

Actio de tigno iuncto- zgrada pripada vlasniku zemljista, al ne I ugradjeni delovi ili materijal drugog vlasnika. Po odredbi XII tablica, on ne moze da ih vindicira dok zgrada postoji, ail ce moci ako ona bude srusena. Ovom akcijom je mogao da trazi od vlasnika zemljista dvostruku vrednost materijala ako mu je ukraden, bez obzira na to ko je to ucinio. Vlasnik zemljista je medjutim sticao svojinu na materijalu koji je pripadao nesavesnom drzaocu zemljista.

Pokretne pokretnoj

Ova situacija nastaje kada se 2.stvari koje pripadaju razlicitim vlasnicima spoje tako da nastane nova stvar koja moze da bude predmet samo jedne svojine.

1.Confusio-comimixtio: kada je priroda spojenih stvari takva da se ne moze odrediti koja je glavna a koja je sporedna, nova stvar ce biti u susvojini ranijih vlasnika srazmerno vrednosti njihovih stvari.

2.Accessio u uzem smislu: ako je jednoj stvari koja se smatra vaznijom dodata druga, manje vazna stvar, celina pripada vlasniku glavne stvari.

*Sabinijanci: smatrali su da je glavna stvar ona koja je fizicki veca

Prokuleanci: da je to ona koja odredjuje prirodu novonastale stvari.

3.SPECIFICATIO(prerada)

Pored spajanja sa nekom drugom stvari, promene na postojecim predmetima svojine mogu da nastanu I radom lica koje nije njihov vlasnik. U tom slucaju postavlja se pitanje da li se I dalje radi o istoj stvari na kojoj opstaju postojeca prava, ili je nastala nova stvar koja ce biti predmet nove svojine.

Sabinijanci: ostaju na stanovistu da preradjena stvar pripada ranijem vlasniku, ail prihvatajuci da je rec o novoj stvari, tako da nisu imali prave argumente za svoje resenje.

Prokuleanci: stvorili su novu teoriju, po kojoj preradom nastaje nova stvar I pripada onome ko je stvorio.

Preovladalo je misljenje prokuleanaca, mozda sa ispravkom da ce stvar pripasti vlasniku materijala ako moze da se vrati u prvobitni oblik.

4.PLODOVI

-SEPARATIO: prirodni plodovi postaju samostalne stvari odvajanjem od supstancije. U t