1

UPUTSTVO I

SKRIPTA ZA POLAGANJE DRAVNOG ISPITA PREDMETI:

STRUNI

1. USTAVNO UREENJE

2. DRAVNA UPRAVA SISTEM DRAVNE UPRAVE 3. UPRAVNI POSTUPAK SPOR

4. RAD I RADNI ODNOSI

5. KANCELARIJSKO POSLOVANJE

Autor: _______________

Maj 2004. godine

2

U V O D Radnik dravnog organa koji ima obavezu polaganja dravnog ispita a navedeno je u Reenju, potrebno je da uputi (u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa) Zahtev za polaganje dravnog ispita (ime prezime, struna sprema, radno mesto i rok u kome eli da polae ispit) Sektoru za ljudske i materijalne resurse preko pisarnice. Ovaj Sektor je u obavezi da uz Zahtev dostavi i svu potrebnu dokumentaciju potrebnu za identifikovanje kandidata za polaganje dravnog ispita, kao i uplatnicu o izvrenoj uplati za polaganje dravnog ispita. Nakon izvesnog vremena dobiete obavetenje o danu i asu polaganja dravnog ispita i sva ostala potrebna uputstva od strane Komisije za polaganje dravnog ispita iz Ministarstva za dravnu upravu. Svi ispiti polau se u jednom danu i to pismeni deo ispita iz struke u prepodnevnim asovima, a u popodnevnim ostali predmeti koji se polau usmeno onim redosledom koji vama najvie odgovara. Na ispit je potrebno poneti: uplatnicu o izvrenoj uplati za polaganje ispita, linu kartu, olovku i nekoliko listova hartije radi pismenog dela ispita i pravljenja koncepta na postavljena pitanja u usmenom delu. Dobro se psihiki i fiziki pripremiti (pored materije koje treba da odgovarate) jer cela procedura traje negde oko 12 asova.

3

STRUNI ISPIT Struni ispit je uslovni, i podrazumeva da kandidat koji ne poloi ovaj ispit nema pravo izlaska na ostale ispite koji su predvieni za polaganje dravnog ispita u dravnim orgaima. Struni ispit se polae iz oblasti na kojem radnom mestu je radnik zaposlen i koje poslove obavlja. Ako je rednik informatiarske struke ili obavlja poslove i radne zadatke vezane za rad sa raunarima polae ispred sdtrune komisije koja je koja se bavi istim poslovima npr. Republiki zavod za statistiku. U okviru strunog dela ipita Predsednik komisije zadaje temu iz oblasti koje kandidat obavlja i ispit se polae pismenim putem sa detaljnom obradom zadate teme. Nakon predaje pismenog rada, predsednik Komisije pregleda rad, ako je potrebno postavlja dodatna pitanja a ako ne odmah izdaje podtvrdu o rezultatu ispita.

4

1. USTAVNO UREENJE

Pojam Ustava Pod ustavom se podrazumeva pravni akt koji predstavlja osnovni i najvii Zakon u jednoj dravi, koji regulie drutvene i politike odnose. Ustav ine dve grupe pitanja. 1. Grupa pitanja koja se odnosi na dravnu vlast i organe i utvruje se njihova nadlenost, sistem podele vlasti i odnose izmeu dravnih organa, nain izbor i dr., 2. Druga grupa pitanja odnose se na drutvo i graane. Graanske slobode, prava i dunosti. Ustav donosi ustavotvorna skuptina ili moe da se donose u vidu programskog akta. Ustav se razlikuje po obimu materji i nainu donoenja. Po nainu donoenja ustavi se dele na oktroisane (podarene) ustavne paktove i tzv. Narodne ustave. Oktroisane ustave samostalno donose monarsi, Ustavne paktove donose monarh i parlament a tzv. Narodne ustave donose ustavotvorne skuptine. Ustavu kao najviem pravnom aktu moraju biti saglasni svi zakoni kao i drugi pravni akti. 1.2. USTAV RS - Ustav RS ne ureuje postupak donoenja ve samo postupak izmene ali u postupku izmene moe se i promeniti ceo Ustav to odluuje Narodna Skuptina. RS je donela novi Zakon o promeni ustava RS kojim Nardna Skuptina svojom odlukom obrazuje Ustavnu komisiju veinom od ukupnog narodnih poslanika i to 20 nar. Poslanika iz reda poslanika Narodne Skuptine srazmerno zastupljenosti politikih stranaka, 3 lana iz Vlade RS, 3 lana iz AP Vojvodine koje predlae Skuptina AP i 3 poslanika iz AP Kosova i Metohije. Nakona izraenog nacrta Ustava, Komisija daje na javnu raspravu koja traje 45 dana. Nakon javne rasprave Komisija sastavlja i utvruje tekst Ustava i dostavlja u roku od 15 dana Narodnoj Skuptini na usvajanje. Posle usvajanja u Narodnoj Skuptini Ustav se daje na referendum. Referendum je uspeno sproveden ako je na njega izalo vie od 50 % biraa upisanih u birake spiskove a potvren je ako se za izjasnilo vie od 50 % izalih biraa. 1.3. Ustavna povelja - Ustavnu povelju SCG donosi i menja Skuptina SCG. Usvaja se u Narodnoj Skuptini Srbiji i Skuptini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se usvoju u Skuptini SCG a primenju je se od dana donoenaj u Skuptini SCG. Ustavna povelja dravne zajednice SCG ne pominje princip narodne (gradjanske) suverenosti, meutim, to je definisano u republikim ustavima. Vladavina prava kao podreenost vlasti pravnom poretku sprovodi se tako to svi zakoni SCG i drugi pravni akti ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. Zakonodavnu vlast vri Skuptina SCG. Izvrna vlast je podeljena izmeu inokosnog organa - Predsednika SCG i kolegijalnog organa vlasti Saveta Ministara. Sudska vlast pripada sudu SCG. Ekonomski odnosi u SCG zasnivaju se na trinoj privredi sa zajednikim tritem i slobodom kretanja robe ljudi i usluga po celoj teritoriji SCG.

5

Politiki pluralizam je uslov demokratskog drutvenog poretka kako u zajednici SCG tako i u svakoj republici posebno. Ratifikovani meunarodni ugovori imaju primat nad pravom SCG i pravom lanica. Verske zajednice su ravnopravne odvojene od drave i imaju prava na slobodno udruivanje i delovanje. Finansiranje dravne zajednice obezbeuju drave lanice za poslove i nadlenosti koje su povereni SCG. Dravljanstvo SCG se definie kroz dravljanstva zemalja lanica i dravljani SCG imaju sva prava i obaveze i na drugoj zemlji lanici osima prava glasanja. Teritorija dravne zajednice SCG je teritorija drava, koja je nepovrediva a granica izmeu drava lanica je nepromenljiva osim uz obostranu saglasnost. Ljudska i manjinska prava su definisana poveljom o ljudskim manjinskim pravima po najviim meunarodnim standardima. Ljudska i manjinska prava se mogu ograniiti samo u onoj meri koja je neophodna da bi se otvorenom i slobodnom demokratskom drutvu zadovoljila svrha zbog koje je ogranienje dozvoljeno. Proglaenje ratnog ili vanrednog stanja ako je opstanak dravne zajednice je dozvoljen vae za sve graane dravne zajednice bez diskriminacije. Mere koje propie Skuptina ili savet ministara SCG vae 90 dana i mogu se produavati na isti period novom odlukom. 1.4. Skuptina SCG Skuptina SCG je jednodoma sa 126 poslanika od kojih 91 iz Srbije i 35 iz Crne Gore.Poslanici se biraju iz svake drave lanice na osnovu zakona lanica a srazmerno zastupljenosti u svojim skuptinama. Skuptina SCG vri zakonodavnu vlast. Skuptina donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja poslanika s tim da za odluku glasa i veina poslanika od ukupnog broja poslanika svake dravne zajednice. Funkcioneri Skuptine SCG su Predsednik, potpredsednik i Generalni sekretar Skuptine. Predsednik i potpredsednike ne sme biti iz iste drave lanice. 1.5. Predsednik Srbije i Crne Predsednik Srbije i Crne Gore vri izvrnu vlast u okviru povelje. Predsednik SCG i predsednik Skuptine SCG ne mogu biti iz iste drave lanice. Predsednik za svoj rad odgovoran je Skuptini SCG. Predsednik predstavlja SCG, upravlja radom saveta ministara, predlae sastav saveta ministara, lan je Vrhovnog saveta odbrane SCG, dodeljuje odlikovanja, proglaava zakone koje je u nadlenosti Skuptine SCG, raspisuje izbore za Skuptinu SCG i dr. Svaki punoletan, radno sposoban graanin moe biti bran za predsednika. Predsednik i potpredsednik Skuptine predlau kandidata a poslanici glasaju javno prozivkom. Ako predsedniki kandidat ne dobije potrebnu veinu (veinu od polovine ukupnog broja poslanika i istovremeno veinu poslanika svake drave lanice) predsednik Skuptine u roku od 10 dana predlau novog kandidata a ako i taj kandidat ne dobije potrebnu veinu glasova rasputa se Skuptina SCG i raspisuju izbori. Ako predsednik SCG ne bude izabran u roku od 30 dana od konstituisanja Skuptine, postupak se ponavlja sa novim kandidatom, u

6

narednih 30 dana. Ako je i ovaj izbor neuspean Skuptina se rasputa i raspisuju novi izbori za Skuptinu. Mandat predsednika SCG traje 4 godine. 1.6. Savet ministara Savet ministara vodi izvrnu vlast u zajednici. Savet ministara utvruje i sprovodi politiku SCG, koordinira rad ministarstava, predae Skuptini zakone i druge vrste akata, imenuje i razreava diplomatsko-konzularne predstavnike, donosi podzakonske akte itd. Savet ministara ine predsednik SCG i pet ministara, lanovi Saveta ministara na dan izbora polau zakletvu. Organi uprave Saveta ministara su: ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo odbrane, ministarstvo za meunarodne ekonomske odnose, ministarstvo za unutranje ekonomske odnose i ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Po isteku od dve godine ministri odbrane i spoljnih poslova zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima. Mandat ministara traje 4 godine. SCG ima Vojsku iji je zadatak odbrana SCG u skladu sa poveljom i meunarodnim principima o regulisanju upotrebu sile. Vojna obaveza sastoji se iz regrutne i obaveze sluenja vojnog roka. Vojni rok traje 9 meseci. Vojnik iz verskih i drugih razloga moe da slui vojni rok bez oruja i onda traje 13 meseci. 1.7. Narodna Skuptina Republike Srbije Narodna Skuptina Republike Srbije po svom ustavu je ustavotvorna i zakonodavna vlast. Odluuje o promeni ustava, donosi zakone i druge propise i opte akte, utvruje predlog odluke o promeni granice Republike, donosi razvojne i druge planove, utvruje teritorijalnu organizaciju u Republici, odluuje o ratu i miru, ratifikuje meunarodne ugovore, raspisuje republiki referendum, bira i razreava predsednika i potpredsednika Skuptine Sribije i dr. Narodna Skuptina Republike Srbije je jednodoma i ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbori za narodne poslanike moraju se odrati 30 dana pre isteka mandata narodnih poslanika kojima mandat istie. Graani biraju narodne poslanike tajnim glasanjem. Funkcioneri u Narodnoj skuptini su predsednik i potpredsednici i sekretar Narodne skuptine. Predsednik i potpredsednik se bira iz redova narodnih poslanika koga predloi najmanje 30 nar. Poslanika. Predsednik i potpredsednik je izabran ako za njega glasa vie od polovine prisutnih poslanika a ako je izbor sa liste vie kandidata izabran je onaj koji je dobio najvei broj glasova ali vie od polovine prisutnih narodnih poslanika. Predsednik Narodne skuptine vri poslove utvrene ustavom, predsedava sednicama, stara se o primeni poslovnika , stara se o odborima, i dr. U Narodnoj skuptini organizuju se poslanike grupe. Poslaniku grupu mogu da formiraju najmanje 5 narodnih poslanika iz iste ili drugih politikih stranaka. Odbori Narodne skuptine su: odbor za ustavna pitanja, za zakonodavstvo, za odbranu i bezbednost, za inostrane poslove, za pravosue i upravu, za meunarodne odnose, za odnose sa srbima van Srbije, za razvoj i ekonomske odnose, za finansije, za industriju, za saobraaj, za urbanizam i graevinarstvo,za poljoprivredu, za turizam i trgovinu, za zdravlje i porodicu, za zatitu ivotne sredine, za prosvetu, za omladinu i sport,za kulturu i informisanje, za nauku i tehnologiju, za rad, boraka i socijalna pitanja,za predstavke i predloge, administrativni, za privatizaciju, za privredne reforme, za ekonomske integracije, za smanjenje siromatva, za ravnopravnost poslova, za Kosovo i Metohiju. Broj narodni poslanika u odborima je od 11 do 25.

7

1.8. Predsednik Republike Srbije Predsednik Narodne Skptine RS raspisuje izbore za predsednika Republike. Kandidati za predsednika prijavljuju se Izbornoj komisiji uz najmanje 10 hiljada potpisa graana na predlog grupe graana ili neke politike stranke. Izborna komisija obavetava kandidata za predsednika o tome da li je njihova kandidatura prihvaena a ako nije nalae kandidatu da u roku 48 asova otkloni nedostatke. Predsednik se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izabran je onaj kandidat koji je osvojio vie od polovine izalih biraa. U sluaj da nijedan kandidat nije u prvom krugu osvojio vie od 50 posto glasova, u drugi krug odlaze dva kandidata sa najveim brojem glasova. U drugom krugu nema cenzusa tako da je izabran kandidat koji je osvojio prostu veinu glasova biraa. Obzirom da se predsednik bira na neposrednim izborima njegov opoziv podrazumeva da se vri na neposredan nain. Mandat predsednika je 5 godina. Po naelu podele vlasti predsednik kao inokosni organ ima nadlenosti u vrenju dela izvrne vlasti. Predsednik republike nakon zavrenih izbora za poslanike Narodne Skuptine imenuje mandatara za sastav vladr predhodno konsultujui sve parlamentarne politike stranke, proglaava zakone koje donosi Skuptina sa pravom da vrati Skuptini neki Zakon na ponovno usvajanje. U sluaju da Skuptina ponovo izglasa zakon, predsednik Republike ne moe vie da ga ne proglasi. Predsednik republike je lan saveta za narodnu odbranu.

8

2 SISTEM DRAVNE UPRAVE Izvrna vlast je jedna grana vlasti koja je nastala primenom naela podele vlasti u organizaciji drave, koja obezbeuje izvravanje vlasti (izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata). 2.1. Savet ministara SCG Savet ministara obavlja izvrnu vlastu u SCG tj. Politiko-izvrnu. Utvruje i sprovodi politiku SCG saglasno zajednikoj politici i interesima, koordinira rad ministarstava, predlaganje zakona i drugih akata Skuptini, imenovanje i razreenje diplomatsko-konzularinih predstavnika, utvruje politiku izvravanja, obezbeuje izvravanje i neposredno izvrava zakone, podzakonske akte, odluke, kordinira radnom ministarstava i obezbeuje rad organa uprave, reava sukobe nadlenosti i drugih spornih pitanja koja nastaju izmeu dva ili vie organa uprave u vrenju poslova iz njene nadlenosti i dr. Uredbom o obrazovanju ministarstava, organizacija i slubi Saveta ministara obrazuju se ministarstva, organizacije. U ministarstvima se obavljaju poslovi koji se odnose na pripremanje predloga i utvrivanje, sprovoenje politike Saveta ministara, pripremanje politike za izvravanje zakona i drugih optih akata, izvravanje zakona, reavanje u upravnnim stvarima i vrenje upravnog nadzora. U organizacii (zavodu, direkciji, arhivu idr.) obavljaju se poslovi harmonizacije i koordinacije u upravnim poslovima kao i struni poslovi koji zahtevaju primenu naunih ili posebnih strunih metoda. U Generalnom sekretarijatu i slubama obavljaju se normativno-pravni poslovi upravno-nadzorni, upravni i struni poslovi iz nadlenosti Saveta ministara, odnosno struno-tehniki i drugi poslovi neophodni za funkcionisanje Saveta ministara i njihovih organa. U kolegijalnim organima (komisijama, komitetima, i raznim drugim telima) obavljaju se poslovi koji zahtevaju ekspertska znanja, multidisciplinarne i srodne prirode koja su od bitnog uticaja u svom postupku 2.2. Vlada Republike Srbije Neposrednu izvrnu vlast vri Vlada. Vlada vri poslove koji se mogu podeliti u dve grupe 1. grupa poslova koja se tiu neposredne izvrne vlasti, kao i ovlaenja i obrazovanje strunih slubi za potrebe vlade ( usklauje i usmerava rad ministarstava, utvruje naela za unutranju organizaciju, postavlja i razreava funkcionere u ministarstvima i drugim organizacijama, vri nadzor nad ministarstvima, ponitava ili ukida propise ministarstava, reava sukobe nadlenosti. izmeu ministarstava i drugih organa i organizacija u republici) i

9

2. grupa poslova, ovlaenja koja se tiu vrenje izvrne vlasti uopte (vodi politiku Republike Srbije i izvrava zakone, druge pravne akte i propise, donosi uredbe, odluke i druge akte za izvravanje zakona, predlae plan razvoja, prostorini plan, predlae zakone, daje miljenje o predlogu zakona i dr.) Vladu saainjavaju predsednik Vlade, potpredsednici i ministri koji rukovode radom ministarstava i ministri koji ne rukovode radom ministarstava (ministri bez portfelja). Vlada radi i odluuje na sednici kojoj prisustvuje veina lanova vlade izuzev kada odluuje o kolektivnoj ostavci, promeni ustava ili budetu i zavrnom raunu Republike, odluke su ponovane ako glasa veina od ukupnog broja lanova vlade. Organi dravne uprave ( reavaju u upravnim stvarima, upravni nadzor i druge upravne poslove odreene zakonom) su Ministarstva uz primenu zakona i drugih propisa donetih od strane Narodne skuptine i Vlade kao i opte akte predsednika Republike Organi dravne uprave imaju etiri nivoa odnosa i to 1. prema Narodnoj skuptini i Vladi; 2. prema organima optina, gradova i autonomnih pokrajina; 3. prema graanima, preduzeima i drugim organima i 4. odnos meu organizacijama dravne uprave. - Naelo javnosti rada organa dravne uprave, - naelo legaliteta u radu organa dravne uprave, - slubena upotreba jezika i pisma u radu organa dravne uprave. Poslovi dravne uprave su: - primenjivanje zakona i drugih propisa, - reavanje u upravnim stvarima i - upravni nadzor. Pravni akti su osnovni oblik i sredstva ostvarivanja funkcije organa uprave. Postoje - normativni ili opti akti (pravilnik, naredba, uputstva) i - pojedinani akti (reenja) koji moraju biti usklaeni i na zakonu zasnovani. Nadlenost je skup zadataka i poslova koje pojedini objekat obavlja i vri. Postoje dve vrste nadlenosti a to su - stvarna nadlenost (prema vrsti poslova koje organ dravne uprave vri) i - mesna nadlenost (prostorni odnos organa dravne uprave prema poslu, zadatku). Nadlenost je istovremeno i pravo i obaveza za postupanje u nekoj upravnoj stvar. U sluaju kada nastane sukob nadlenosti (kada vie organa ima pravo i obavezu da postupa u upravnoj stvari ili se oglase da nemaju pravo postupanja u datoj upravnoj stvari) nadleni organ reava i odluuje koji organ dravne uprave ima nadlenost ili koji organ nema nadlenost. Postoje pozitivni (kada se dva ili vie organa dravne uprave proglase nadlenim) i negativni sukob nadlenosti (kada se dva ili vie dravna organa oglase kao nenadleni). Protiv reenja ili drugih upravnih akata dravnih organa dozvoljeno je izjaviti albu ( po principu dvostepenosti) a izuzetno nije kada je zakonom regulisano.

10

Sredstva za finansiranje poslova dravne uprave obezbeuju se u budetu Republike. 1. sredstva za isplatu zarada zaposlenih i funkcionera; 2. materijali trokovi; 3. sredstva za posebne namene; 4. sredstva za opremu i 5. sredstva za regrese godinjih odmora i druge posebne naknade i solidarne pomoi. Organi lokalne samouprave u vrenju poslova uprave su optine koje same obrazuju organe, organizacije i slube za njene potrebe i ureuju njihovu organizaciju rada u skladu sa zakonom. Peat dravnih i drugih organa Peat dravnih i drugih organa koristi; republiki organi, autonomne pokrajine, gradovi i optine u vrenju poslova iz njihovog delokruga; preduzea, ustanove i druge organizacije kada vre poslove dravne uprave koje im poveri Republika; dravni organi i drugi organi i organizacije za potvrdu autentinosti, javne ili drugog akta kojim odluuju ili slubeno opte sa drugim organima, pravnim licima i graanima. Oblik i sadraj peata utvren je Zakonom o peatu dravnih organa. Peat ima oblik kruga, u ijoj je sredini grb Republike Srbije, a tekst se ispisuje na srpskom jeziku, irilinim pismom (prenik 32 mm). Tekst peata organa u autonomnoj pokrajini ispisuje se na srpskom jeziku irilinim pismom, a moe se ispisivati i latininim pismom i na jeziku i pismu narodnosti, u skladu sa zakonom koji ureuje upotrebu jezika i pisma (prenik peata u ovim sluajevima je od 40 do 60 mm). Tekst peata ispisuje se u koncentrinim krugovima oko grba RS. U spoljnjem krugu peata ispisuje se naziv Republika Srbija a u peatima autonomnih pokrajina pored ovog naziva u sledeem krugu naziv AP. U sledeem krugu ispod ovih upisuje se naziv dravnog organa ili organizacije (ukoliko se radi o organizacionoj jedinici u dravnom ili drugom organu koja je zakonom ovlaena da reava u upravnom postupku njen naziv se upisuje u sledeem krugu). Sedite dravnog ili drugog organa ispisuje se u dnu peat. Pre nabavke i izrade peata dravni ili drugi organi duni su da pribave saglasnost na sadrinu i izgled peata od Ministarstva pravde.

11

1. UPRAVNI POSTUPAK I UPRAVNI SPOR

Upravni postupak je odnos meu licima, organima i organizacija, kao i njihova prava i obaveze i pravnog interesa. Pravila u upravnom postupku regulisana su Zakonom o optem upravnom postupku RS. Po ovom zakonu duni su da postupaju dravni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrene Zakonom o optem upravnom postupku . Po ovom zakonu duni su da postupaju i preduzea i druge organizacije kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju. 1) organom koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima smatra se organ uprave i drugi dravni organ, kao i preduzee i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organ); 2) slubenom evidencijom smatra se evidencija koja je ustanovljena zakonom, kojom se organizovano registruju podaci ili injenice za odreene namene, odnosno za potrebe odreenih korisnika. Naelo zakonitosti Organi koji postupaju u upravnim stvarima reavaju na osnovu zakona i drugih propisa. U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlaen da reava po slobodnoj oceni reenje se mora doneti u granicama ovlaenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato. Naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima, organi su duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodei rauna da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesima. Naelo efikasnosti Organi koji vode postupak, odnosno reavaju u upravnim stvarima, duni su da obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Naelo istine U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i pravilnog reenja (odlune injenice).

12

Naelo sasluanja stranke Pre donoenja reenja stranci se mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to zakonom doputeno. Naelo ocene dokaza Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Naelo samostalnosti u reavanju Organ vodi postupak i donosi reenje samostalno, u okviru ovlaenja utvrenog zakonom, odnosno drugim propisom. Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti i na osnovu utvrenih injenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan sluaj. Naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena, i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti. Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nije doputena. Naelo pravnosnanosti reenja Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su stranci odreene neke obaveze moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom. Naelo ekonominosti postupka Postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi porebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Naelo pruanja pomoi stranci Organ koji vodi postupak starae se da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju. Upotreba jezika i pisma u postupku Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi irilino pismo, a latiniko pismo - u skladu sa zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

13

Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu jugoslovenski dravljani imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Stvarna nadlenost Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupku odreuje se po propisima kojima se ureuje odreena upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreuje nadlenost pojedinih organa. Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisima. Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlenosti drugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvieno i pod uslovima propisanim tim zakonom. Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari moe na osnovu zakonskog ovlaenja preneti reavanje u toj stvari na drugi organ. Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, niti dogovorom organa, ako zakonom nije drukije odreeno. Mesna nadlenost se odreuje u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost - prema mestu u kome se ona nalazi; u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzea ili drugog pravnog lica - prema seditu dravnog organa, preduzea ili drugog pravnog lica. prema prebivalitu stranke. Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a ako nema ni boravita - prema njenom poslednjem prebivalitu, odnosno boravitu u Saveznoj Republici Jugoslaviji; ako se mesna nadlenost ne moe odrediti odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova. Ako su istovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Sukob nadlenosti Sukob nadlenosti izmeu organa sa teritorije razliitih republika reava ustavni sud dravne zajednice SCG. Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadleni za reavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za reavanje sukoba nadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svojoj nadlenosti, a moe ga podneti i stranka.

14

Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno e ponititi reenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnosno ponitie zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio kao nenadlean i dostavie spise predmeta nadlenom organu. Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka ne moe izjaviti posebnu albu niti voditi upravni spor. Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. Ako je o sukobu reio sud ili vlada, alba nije doputena. Pravna pomo Za izvrenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti van podruja nadlenog organa, taj organ e zamoliti nadleni organ na ijem podruju treba preduzeti radnju. Organi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo u upravnom postupku. Ta pomo se trai slubenom zamolnicom. Izuzee Slubeno lice koje reava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzee se ako je: u predmetu u kome se vodi postupak stranka, odnosno svedok, vetak, punomonik ili zakonski zastupnik stranke; Ako je sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, Ako je u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenja. O izuzeu se odluuje zakljukom. Stranka Stranka je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava u postupku. Stranka moe biti i sindikalna organizacija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organizacije Procesna sposobnost i zakonski zastupnik Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama vriti radnje u postupku (procesna sposobnost). Za procesno nesposobno lice radnje u postupku vri njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog dravnog organa.

15

Pravno lice vri radnje u postupku preko svog, odnosno zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika koji se odreuje na osnovu opteg akta tog pravnog lica, ako nije odreen aktom nadlenog dravnog organa. Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne moe da se nastavi, organ e obustaviti postupak zakljukom protiv kog je doputena posebna alba. Privremeni zastupnik Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj stranci privremenog zastupnika ako to trai hitnost predmeta, Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i dr. nemaju svojstvo pravnog lica a nemaju zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika ni punomonika, organ koji vodi postupak postavie toj stranci privremenog zastupnika. Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duno je da se primi zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji su predvieni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku za koji je izrino postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlaeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomonik. Dve stranke ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. U tom sluaju dune su da naznae ko e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik, ili postaviti zajednikog punomonika. Punomonik Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrediti punomonika koji e zastupati stranku u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik. I pored punomonika, sama stranka moe davati izjave a one se mogu od nje i neposredno traiti. Stranka koja je prisutna kad njen punomonik daje usmenu izjavu, moe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika. Punomonik moe biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom. Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno u zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik, o usmenom punomoju stavie se zabeleka u spisu predmeta. Punomoje se moe dati u obliku privatne isprave. Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja. Punomoje se moe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a moe se i vremenski ograniiti.

16

Punomoje ne prestaje smru stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati ranije punomoje. Podnesci Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima. Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili alju potom pismeno, ili se usmeno saoptavaju u zapisnik, a mogu se, ako nije drukije propisano, izjavljivati i telegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saoptenja mogu se davati i telefonom, ako je to, po prirodi stvari, mogue. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Organ koji je nadlean za prijem podneska duan je da primi svaki podnesak koji mu se predaje, odnosno da uzme u zapisnik podnesak koji mu se usmeno saoptava. Ako utvrdi nedostatke tehnike ili druge prirode u podnesku skree panju na nedostatke a ako stranka i dalje insistira na prijemu, organ je duan da primi uz kratko objanjenje zapisano na aktu. Slubeno lice koje primi podnesak duno je, na usmeni zahtev podnosioca, da mu potvrdi prijem podneska. Za tu potvrdu ne plaa se taksa. Kad organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslae podnesak bez odlaganja nadlenom organu, i o tome e obavestiti stranku. Ako organ ne moe da utvrdi koji je organ nadlean za rad po podnesku, donee zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti i zakljuak odmah dostaviti stranci. Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadri naroito: oznaenje organa kome se upuuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik, punomonik ili predstavnik, ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalite, odnosno boravite (adresu) ili firmu i sedite podnosioca, odnosno zastupnika, punomonika ili predstavnika. Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Izuzetno, podnesak moe umesto podnosioca potpisati njegov brani drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili ki, ili advokat koji je po ovlaenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak duno je da na podnesku potpie svoje ime i stavi svoju adresu. Ako podnesak sadri vie zahteva koji se moraju reavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzee u reavanje zahteve za ije je reavanje nadlean, a sa ostalim zahtevima postupie tako to e dostaviti nadlenim organima na koje se odnosi. Pozivanje Organ koji vodi postupak ovlaen je da poziva lice ije je prisustvo u postupku potrebno, a koje boravi na njegovom podruju. Po pravilu, pozivanje se ne moe vriti radi dostavljanja pismenih otpravaka reenja, odnosno zakljuaka, ili radi saoptenja koja se mogu izvriti potom ili na drugi nain pogodniji za lice kome saoptenje treba dostaviti.

17

Na usmenu raspravu moe biti pozvano lice koje boravi van podruja organa koji vodi postupak ako se time postupak ubrzava ili olakava, a dolazak ne prouzrokuje vee trokove ili veu dangubu za pozvanog. Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain. U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogue i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak itd.), i koja pomona sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice duno da doe lino ili moe poslati punomonika koji e ga zastupati i upozorie se da je, u sluaju spreenosti da se odazove pozivu, duno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani e se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu ili ne izvesti da je spreen da doe. Pozvano lice duno je da se odazove pozivu. Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreeno da doe, duno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spreenosti nastao docnije - odmah po saznanju tog razloga. Ako se lice kome je poziv lino dostavljen (lan 77) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, moe biti privedeno, a pored toga i kanjeno novanom kaznom Te mere e se primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaeno da e se primeniti. Zapisnik O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku, sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vri radnju, mesto u kome se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, predmet u kome se ona vri i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomonika ili predstavnika. Zapisnik treba da sadri, tano i kratko, tok i sadraj izvrenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da se ogranii na ono to se tie same upravne stvari koja je predmet postupka kao i izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilau zapisniku. Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuenja zapisnika moraju ostati itljiva i overena potpisom slubenog lica koje rukovodi radnjom postupka. U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati ni menjati. Dopuna u ve zakljuenom zapisniku unosi se u dodatak zapisniku. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima i ostalim licima koja uestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika e se navesti da je zapisnik proitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko e se upisati sadraj primedaba. Zatim e zapisnik potpisati lice koje je uestvovalo u radnji, a na kraju e ga overiti slubeno lice koje je rukovodilo radnjom, kao i zapisniar - ako ga je bilo.

18

Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom troku prepiu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa vre se pod nadzorom odreenog slubenog lica. Pravo da razgleda spise i da o svom troku prepie, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tree lice koje za to uini verovatnim svoj pravni interes. Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili treeg lica. Nain dostavljanja Dostavljanje pismena (poziva, reenja, zakljuaka i drugih slubenih spisa) vri se, po pravilu, tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno bilo neposredno ili putem pote radnim danom, danju a samo izuzetno nedeljom i praynicima i nou uz saglasnost organa koji vodi postupak. Dostavljanje potom moe se vriti i u nedelju i na dan dravnog praznika. Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvriti, a advokatu - u njegovoj advokatskoj kancelariji. Kad se lice kome dostavljanje treba izvriti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslih lanova njegovog domainstva. Ako se dostavljanje ne moe izvriti a nije utvreno da je lice kome dostavljanje treba izvriti odsutno, dostavlja e predati pismeno nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri, ili poti u njegovom prebivalitu, ako se dodstavljanje vri potom. Na vratima stana, poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvriti dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribio na vrata i stavie svoj potpis. Obavezno lino dostavljanje Dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja poinje tei rok koji se ne moe produavati, ili kad to naroito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvreno lino dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. Dostavljanjem pismena punomoniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismeno trebalo dostaviti. Zajedniki pomonik za primanje pismena duan je, bez odlaganja, obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omoguiti im da pregledaju, prepiu i overe pismeno koje, po pravilu, on treba da uva. U pismenu koje se dostavlja punomoniku za primanje pismena oznaie se sva lica za koja se dostavljanje vri.

19

Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima vri se predajom pismena slubenom licu, odnosno licu odreenom za primanje pismena, ako za pojedine sluajeve nije drukije propisano. Ako dostavlja u odreenom radnom vremenu ne nae lice odreeno za primanje pismena, predaju pismena moe izvriti bilo kom licu zaposlenom u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog lana koje se zatekne u njihovim prostorijama. Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uivaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vri preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. Dostavljanje javnim saoptenjem Ako se radi o veem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, dostavljanje e se izvriti javnim saoptenjem na oglasnoj tabli organa koji je pismeno izdao. Smatra se da je dostavljanje izvreno po isteku 15 dana od dana isticanja saoptenja na oglasnoj tabli ako organ koji je pismeno izdao ne odredi dui rok. Pored objavljivanja na oglasnoj tabli, organ moe objaviti saoptenje i u dnevnoj tampi, odnosno u drugim sredstvima javnog obavetavanja ili na drugi uobiajeni nain. Odbijanje prijema Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, ili to uini lice zaposleno u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to uini lice koje su za primanje pismena odredili organizacija, naselje, grupa lica i dr., koji nemaju svojstvo pravnog lica (lan 40. stav 2), dostavlja e pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj je odnosno lice zaposleno, ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Promena prebivalita, odnosno boravita ili sedita Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene svoje prebivalite, odnosno boravite ili sedite, duni su da o tome odmah obaveste organ koji vodi postupak. Ako oni to ne uine, a dostavlja ne moe saznati kuda su se odselili, organ e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre pribijanjem pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak. Dostavnica Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam slovima naznaiti dan prijema. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvreno.

20

ROKOVI Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odreeni rokovi. Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, slubeno lice koje vodi postupak. Rok koji je odredilo slubeno lice koje vodi postupak, kao i rok odreen propisima za koji je predviena mogunost produenja, moe se produiti na molbu zainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produenje. Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kog treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok istie istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuen. POVRAAJ U PREANJE STANJE Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka, pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja te radnje, dozvolie se, po njenom predlogu, povraaj u preanje stanje. Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolie joj se povraaj u preanje stanje i kad je ona iz neznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslala potom, odnosno predala nenadlenom organu. Stranka je duna da u predlogu za povraaj u preanje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim u roku od osam dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. Protiv zakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije doputena alba, osim ako je povraaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedoputen. Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog za povraaj u preanje stanje doputena je posebna alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ.

21

Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ nadlean za odluivanje o tom predlogu moe privremeno prekinuti postupak dok zakljuak o predlogu ne postane konaan. Kad je povraaj u preanje stanje dozvoljen, postupak se vraa u stanje u kome se nalazio pre proputanja, a ponitavaju se sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem. Trokovi organa i stranaka Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao to su: putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetake, tumae, odnosno prevodioce, uviaj, oglase i sl., a koji su nastali sprovoenjem postupka po nekoj upravnoj stvari, padaju, po pravilu, na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao. Kad lice koje uestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku, duno je da snosi te trokove. Kad je postupak koji je pokrenut po slubenoj dunosti zavren povoljno za stranku, trokove postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo. Svaka stranka snosi, po pravilu, sama svoje trokove prouzrokovane postupkom, kao to su trokovi dolaenja, danguba, izdaci za takse, za pravno zastupanje i struno pomaganje. Kad u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je prouzrokovala postupak, a na iju je tetu postupak zavren, duna je da protivnoj stranci naknadi opravdane trokove nastale u postupku. Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je zavren poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Ako se ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. Izmena zahteva Poto je postupak pokrenut, stranka moe, do donoenja reenja u prvom stepenu, proiriti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju. Ako organ koji vodi postupak ne dozvoli proirenje ili izmenu zahteva, donee o tome zakljuak. Protiv takvog zakljuka doputena je posebna alba. Odustanak od zahteva Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka. Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja. O tome e biti obavetena protivna stranka, ako je ima. Ako je dalje voenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ e produiti voenje postupka.

22

Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, organ moe obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak e se nastaviti ako stranka to zahteva. Protiv zakljuka kojim se obustavlja postupak doputena je posebna alba. Poravnanje Ako u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim zahtevima, slubeno lice koje vodi postupak nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim pitanjima. Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica. Slubeno lice koje vodi postupak mora na to paziti po slubenoj dunosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica, organ koji vodi postupak nee prihvatiti da se zakljui poravnanje i o tome e doneti poseban zakljuak. Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Overen prepis zapisnika predae se strankama ako ga trae. Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u postupku (izvrna isprava). POSTUPAK DO DONOENJA REENJA Pre donoenja reenja moraju se utvrditi sve odlune injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja i strankama omoguiti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Slubeno lice koje vodi postupak moe u toku celog postupka upotpunjavati injenino stanje i izvoditi dokaze radi utvrivanja i onih injenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrene. Slubeno lice koje vodi postupak naredie po slubenoj dunosti izvoenje svakog dokaza ako nae da je to potrebno radi razjanjenja stvari. Skraeni postupak Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno: ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su organu poznate; ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju, pa su injenice ili okolnosti uinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti; kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim.

23

Poseban ispitni postupak Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja odlunih injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Tok ispitnog postupka odreuje, prema okolnostima pojedinog sluaja, slubeno lice koje vodi postupak Slubeno lice koje vodi postupak odluuje da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zatiene interese. Usmena rasprava Slubeno lice koje vodi postupak odreuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom sluaju kad je to korisno za razjanjenje upravne stvari a mora je odrediti: 1) u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima; ili 2) kad treba da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak. Usmena rasprava je javna. Slubeno lice koje vodi postupak moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo: ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti, ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave, ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici, ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu. Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae. Usmena rasprava odrae se, po pravilu, u seditu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviaj u mestu van sedita tog organa, usmena rasprava se moe odrati na mestu uviaja. Slubeno lice koji vodi postupak duno je da na poetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih - da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni. Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice koje vodi postupak odloie usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena. Ako na usmenu raspravu ne doe stranka po ijem je zahtevu postupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se moe pretpostaviti da je zahtev povukla, organ koji vodi postupak obustavie postupak. Protiv zakljuka o tome doputena je posebna alba. Ako se ne moe pretpostaviti da je stranka zahtev povukla, ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po slubenoj

24

dunosti, slubeno lice e, prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili e je odloiti. Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, slubeno lice koje vodi postupak moe sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog reenja stvari. Dokazivanje injenice na osnovu kojih se donosi reenje (odlune injenice) utvruju se dokazima. Kao dokaz mogu se upotrebiti sva sredstva podesna za utvrivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom sluaju, kao to su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i miljenja vetaka, uviaj. Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate. Isprave Isprava koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno preduzee ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlaenja (javna isprava), dokazuje ono to se u njoj potvruje ili odreuje. Ta isprava moe biti prilagoena elektronskoj obradi podataka. Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, slubeno lice koje vodi postupak ocenie prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost za reavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Svedoci Svedok moe biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i koje je u stanju da to svoje opaanje saopti. Lice koje u postupku uestvuje u svojstvu slubenog lica ne moe biti svedok. Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu i da svedoi. Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti. Svedok moe uskratiti svedoenje: ako bi odgovor na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji i drugim linijama srodstva. ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da uva poslovnu, profesionalnu, umetniku ili naunu tajnu; Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez prisustva svedoka koji e se docnije sasluati.

25

Sasluani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole slubenog lica koje vodi postupak. Slubeno lice koje vodi postupak moe sasluanog svedoka ponovo sasluati, a svedoke iji se iskazi ne slau moe suoiti. Svedok e se prethodno upozoriti da je duan da govori istinu, da ne sme nita preutati i da moe na svoj iskaz biti zaklet, pa e mu se predoiti i posledice davanja lanog iskaza. Zakletva se polae usmeno, izgovaranjem rei: "Zaklinjem se da sam o svemu o emu sam ovde pitan govorio istinu i da nita to o ovoj stvari znam nisam preutao". Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, organ koji vodi postupak moe narediti da se prinudno dovede i da snosi trokove dovoenja, a moe mu izrei novanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 1.500 dinara. Izjava stranke Ako za utvrivanje odreene injenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva injenica ne moe utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrivanje te injenice moe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke moe se uzeti kao dokaz i u upravnim stvarima malog znaaja ako bi odreenu injenicu trebalo utvrivati sasluanjem svedoka koji ivi u mestu udaljenom od sedita organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugih dokaza, bilo oteano ostvarivanje prava stranke. Vetaci Kad je za utvrivanje ili ocenu neke injenice vane za reavanje u upravnoj stvari potrebno struno znanje kojim ne raspolae slubeno lice koje vodi postupak, izvee se dokaz vetaenjem. Ako bi dokazivanje vetaenjem bilo nesrazmerno skupo prema znaaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar e se reiti na osnovu drugih dokaza. Za vetake e se odrediti struna lica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlaenje za davanje miljenja o pitanjima odgovarajue struke. Svako ko ima potrebnu strunu spremu mora se primiti dunosti vetaka, osim ako ga slubeno lice koje vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao to su preoptereenost vetaenjima, drugim poslovima i slino. Vetak moe uskratiti vetaenje iz istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje. Ako nalaz i miljenje vetaka nisu jasni ili potpuni, ili se nalazi i miljenje vetaka bitno razlikuju, ili miljenje nije dovoljno obrazloeno, ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim sasluanjem vetaka, ponovie se vetaenje, sa istim ili drugim vetacima, a moe se zatraiti i vetaenje od naune ili strune organizacije. Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili doe ali odbije da vetai, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i miljenje,

26

moe se kazniti za povredu procesne discipline novano ili da se trai da plati trokove koji su nastali u okviru vetaenja Uviaj Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaanje slubenog lica koje vodi postupak. Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koja e lica, pored stranaka, prisustvovati uviaju. Uviaj se moe izvriti i uz uee vetaka. Slubeno lice koje rukovodi uviajem pazie da uviaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povreena neija poslovna, profesionalna, nauna ili umetnika tajna. Obezbeenje dokaza Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano, moe se, radi obezbeenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego to je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes. O obezbeenju dokaza donosi se poseban zakljuak. Protiv zakljuka kojim se odbija predlog za obezbeenje dokaza doputena je posebna alba koja ne prekida tok postupka. REENJE Na osnovu odlunih injenica utvrenih u postupku, organ nadlean za reavanje donosi reenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Kad je zakonom ili drugim propisima odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa, svaki od njih duan je da rei o toj stvari. Ti organi e se sporazumeti koji e od njih izdati reenje, a u reenju mora biti naveden akt drugog organa. Ako je traena saglasnost ili miljenje drugog organa, Organ koji donosi reenje duan je da u svom reenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost. Organ ija je saglasnost ili miljenje potrebno za donoenje reenja, duan je da saglasnost, odnosno miljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraeno, bilo pozitivno ili negativno a ako to ne izvri u zadato roku smatra se da je saglasnos ili miljenje pozitivno. Oblik i sastavni delovi reenja Svako reenje mora se kao takvo oznaiti. Izuzetno, posebnim propisima moe se predvideti da se reenju moe dati i drugi naziv. Reenje se donosi pismeno. Izuzetno, reenje se moe doneti i usmeno ali uz naknadnu obavezu i pismeno.

27

Reenje sadri: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom reenja, potpis (ili faksimil) slubenog lica i peat organa. Reenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Uvod reenja sadri: naziv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika, ako ga ima, i kratko oznaenje predmeta postupka. Ako su reenje donela dva ili vie organa, ili je ono doneseno uz saglasnost dva ili vie organa, to se mora navesti u uvodu, a ako je stvar reio kolegijalni organ, u uvodu se oznaava dan sednice na kojoj je stvar reena. Dispozitivom se reava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reeno. Dispozitiv mora biti kratak i odreen, a ako je potrebno, moe se podeliti i na vie taaka. Dispozitivom se moe reiti i o trokovima postupka, Ako se reenjem nalae izvrenje neke radnje, u dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Kad je propisano da alba ne odlae izvrenje reenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. U Obrazloenju se navodi kratak ili opiran tok postupka ili izjava stranaka u zavisnosti od sloenosti upravnog postupka. Ako alba ne odlae izvrenje reenja, obrazloenje sadri i pozivanje na propis koji to predvia. U obrazloenju reenja moraju se obrazloiti i zakljuci protiv kojih nije doputena posebna alba. Kad se protiv reenja moe izjaviti alba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, u kom roku, u koliko primeraka i s kolikom taksom se predaje, kao i da se moe izjaviti i u zapisnik. Kad se protiv reenja moe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kome se sudu tuba podnosi, u koliko primeraka i u kom roku, a kad se moe pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se moe obratiti i u kom roku. Kad je u reenju dato pogreno uputstvo, stranka moe postupiti po vaeim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrenom uputstvu, ne moe zbog toga trpeti tetne posledice. Kad u reenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno ili pogreno, stranka moe postupiti po vaeim propisima, a moe, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, traiti od organa koji je reenje doneo da ga dopuni. Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo reenja, stavlja se posle obrazloenja, s leve strane. Reenje potpisuje slubeno lice koje ga donosi. Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno.

28

Ako se radi o upravnoj stvari koja se tie veeg broja lica koja organu nisu poznata, moe se za sve njih doneti jedno reenje ali ono mora sadravati takve podatke da se iz njih moe lako utvrditi na koja se lica reenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici nepokretnosti u odreenoj ulici i sl.). Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovinu, organ moe doneti reenje i usmeno. Delimino, dopunsko i privremeno reenje Kad se u jednoj upravnoj stvari reava o vie pitanja, a samo su neka od njih sazrela za reavanje, i kad se pokae kao celishodno da se o tim pitanjima odlui posebnim reenjem, organ moe doneti reenje samo o tim pitanjima (delimino reenje). Delimino reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. Ako je prema okolnostima sluaja neophodno pre zavretka postupka doneti reenje kojim se privremeno ureuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se reenje donosi na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. U takvom reenju mora biti izriito naznaeno da je privremeno. Donoenje privremenog reenja po predlogu stranke organ moe usloviti davanjem obezbeenja za tetu koja bi mogla usled izvrenja nastati za suprotnu stranku ako osnovni zahtev predlagaa ne bude usvojen. Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneseno u toku postupka. Privremeno reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. Rok za izdavanje reenja Kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti ako je to u interesu stranke, a pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja (reavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. U ostalim sluajevima, kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti, ako je to u interesu stranke, organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. Ako organ protiv ijeg je reenja doputena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen zahtev odbijen. Ako alba nije doputena, stranka moe neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuju upravni sporovi. Ispravljanje greaka u reenju Organ koji je doneo reenje, odnosno slubeno lice koje je potpisalo ili izdalo reenje, moe u svako vreme ispraviti tehnike greke, kao i druge oigledne

29

netanosti u reenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo reenje koje se ispravlja. O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci upisuje se u izvornik reenja, a ako je to mogue, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Beleku potpisuje slubeno lice koje je potpisalo zakljuak o ispravci. ZAKLJUAK Zakljukom se odluuje o pitanjima koja se tiu postupka. Zakljukom se odluuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a kojima se ne odluuje reenjem. Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljuka, Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje, odredie se i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Zakljuak se saoptava zainteresovanim licima usmeno, a u pismenom obliku se izdaje na zahtev lica koje moe protiv zakljuka izjaviti posebnu albu, ili kad se moe odmah traiti izvrenje zakljuka. Protiv zakljuka moe se izjaviti posebna alba samo kad je to zakonom izriito predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen i sadravati i uputstvo o albi. alba se izjavljuje u istom roku, na isti nain i istom organu kao i alba protiv reenja. Zakljuke protiv kojih nije doputena posebna alba mogu stranke i druga lica koja imaju pravni interes pobijati albom protiv reenja, osim ako je alba protiv zakljuka ovim zakonom iskljuena. alba ne odlae izvrenje zakljuka, osim ako je zakonom ili samim zakljukom drukije odreeno. ALBA Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Dravni, odnosno javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovlaeni, mogu izjaviti albu protiv reenja kojim je povreen zakon u korist fizikog ili pravnog lica, a na tetu javnog interesa. Protiv prvostepenog reenja saveznog ili republikog ministarstva ili drugog samostalnog saveznog ili republikog organa uprave, odnosno upravne organizacije moe se izjaviti alba samo kad je to zakonom predvieno, kao i u sluaju kad se radi o upravnoj stvari u kojoj je iskljuen upravni spor. Protiv reenja vlade ne moe se izjaviti alba. Nadlenost organa za reavanje po albi Za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom.

30

Za reavanje u drugom stepenu ne moe se utvrivati nadlenost u okviru organa koji je u upravnoj stvari reavao u prvom stepenu. Po albi protiv prvostepenih reenja podrunih organa i organizacionih jedinica koji su obrazovani sa zadatkom da vre odreene upravne poslove iz nadlenosti odreenog dravnog organa Ako za reavanje po albi na reenje koje je donelo preduzee ili druga organizacija, kojima je zakonom povereno vrenje javnog ovlaenja, nije odreen drugostepeni organ, po albi reava dravni organ nadlean za odgovarajuu upravnu oblast. Rok za albu alba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ako zakonom nije drukije odreeno. U toku roka za albu reenje se ne moe izvriti. Kad je alba propisno izjavljena, reenje se ne moe izvriti sve dok se reenje koje je doneseno po albi ne dostavi stranci. Izuzetno, reenje se moe izvriti u albenom roku, kao i poto je alba izjavljena, ako je to zakonom predvieno, ako se radi o preduzimanju hitnih mera Sadraj albe U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije izneo u prvostepenom postupku. Ako su u albi iznesene nove injenice i novi dokazi, a u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, albi se prilae jo i onoliko primeraka albe koliko ima takvih stranaka. U tom sluaju, organ dostavlja svakoj stranci primerak prepisa albe i ostavlja joj rok da se o novim injenicama i dokazima izjasni. Taj rok ne moe biti krai od osam ni dui od 15 dana od dana dostavljanja. Predavanje albe alba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje. Ako je alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah alje prvostepenom organu. alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu. Rad prvostepenog organa po albi Prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica. Nedoputenu, neblagovremenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu prvostepeni organ odbacie svojim zakljukom.

31

Blagovremenost albe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu. Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moe stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. Protiv novog reenja stranka ima pravo albe. Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na reavanje upravne stvari, on moe postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona. Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno reenje moe u granicama zahteva stranke upravnu stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu. Reavanje drugostepenog organa po albi Ako je alba nedoputena, neblagovremena ili izjavljena od neovlaenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je organ koji je nadlean za reavanje po albi. Ako albu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u reavanje. Drugostepeni organ moe odbiti albu, ponititi reenje u celini ili delimino, ili ga izmeniti. Drugostepeni organ e odbiti albu kad utvrdi da je postupak koji je reenju prethodio pravilno sproveden i da je reenje pravilno i na zakonu zasnovano, a alba neosnovana. Kad drugostepeni organ nae da je prvostepeno reenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u reenju navedeni, on e u svom reenju izloiti te razloge, a albu odbiti. Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku uinjena nepravilnost koja ini reenje nitavnim, oglasie takvo reenje nitavnim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti. Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno reenje doneo nenadlean organ, ponitie to reenje po slubenoj dunosti i dostaviti predmet nadlenom organu na reavanje. U obrazloenju drugostepenog reenja moraju se oceniti i svi navodi albe. Ako je prvostepeni organ u obrazloenju svog reenja pravilno ocenio navode koji se u albi iznose, drugostepeni organ moe se pozvati na razloge prvostepenog reenja. Rok za donoenje reenja po albi Reenje po albi mora se doneti i dostaviti stranci to pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje albe, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok.

32

Ako stranka odustane od albe, postupak po albi obustavlja se zakljukom, protiv koga nije doputena alba. Protiv tog zakljuka moe se neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom. Organ koji je doneo drugostepeno reenje alje, po pravilu, svoje reenje, sa spisima predmeta, prvostepenom organu, koji je duan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa. Pokretanje ponavljanja postupka Postupak okonan reenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konano reenje) ponovie se: ako se sazna za nove injenice, ili se nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ve izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukijeg reenja da su te injenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku; ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka, ili ako je dolo kao posledica dela kanjivog po krivinom zakonu; ako se reenje zasniva na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta; ako je reenje donelo slubeno lice koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje; Ponavljanje postupka moe traiti stranka, a organ koji je doneo reenje kojim je postupak zavren moe pokrenuti ponavljanje postupka po slubenoj dunosti. Kad organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom. Zahtev za zatitu zakonitosti Protiv reenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj nije dozvoljeno voenje upravnog spora (pravnosnano reenje), a sudska zatita nije obezbeena ni van upravnog spora, dravni, odnosno javni tuilac ima pravo da podnese zahtev za zatitu zakonitosti ako smatra da je reenjem povreen zakon. Zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti u roku od jednog meseca od dana kad je reenje dostavljeno tuiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od est meseci od dana dostavljanja stranci. Povodom zahteva za zatitu zakonitosti organ moe prihvatiti zahtev i ukinuti pobijano reenje ili odbiti zahtev. Protiv reenja donesenog po zahtevu za zatitu zakonitosti alba nije doputena. Ukidanje i menjanje pravnosnanog reenja uz pristanak ili po zahtevu stranke Ako je pravnosnanim reenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to reenje smatra da je u tom reenju nepravilno primenjen materijalni zakon, moe reenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklaivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog reenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vrea pravo treeg lica. Pristanak stranke je obavezan i za izmenu na tetu stranke pravnosnanog reenja kojim je stranci odreena obaveza.

33

Oglaavanje reenja nitavim Nitavim se oglaava reenje: koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadlenosti ili u stvari o kojoj se uopte ne moe reavati u upravnom postupku; koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati neko delo kanjivo po krivinom zakonu; ije izvrenje nije mogue; koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izriito ili preutno pristala; Reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca. Reenje se moe oglasiti nitavim u celini ili delimino. Protiv reenja kojim se neko reenje oglaava nitavim ili se odbija predlog stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca za oglaavanje reenja nitavim doputena je alba. Ako nema organa koji reava po albi, protiv tog reenja moe se neposredno pokrenuti upravni spor. Pravne posledice ponitavanja i ukidanja Ponitavanjem reenja i oglaavanjem reenja nitavim ponitavaju se i pravne posledice koje je to reenje proizvelo. Ukidanjem reenja ne ponitavaju se pravne posledice koje je reenje ve proizvelo, ali se onemoguava dalje proizvoenje pravnih posledica ukinutog reenja. Dunost obavetavanja nadlenog organa u sluaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, odnosno za ponitavanje, ukidanje ili menjanje reenja IZVRENJE Izvrenje reenja (izvrno reenje) donesenog u postupku sprovodi se radi ostvarivanja novanih ili nenovanih obaveza. Prvostepeno reenje postaje izvrno: istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena; dostavljanjem stranci, ako alba nije doputena; dostavljanjem stranci, ako alba ne odlae izvrenje; dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija. Drugostepeno reenje kojim je izmenjeno prvostepeno reenje postaje izvrno kad se dostavi stranci. Ako je u reenju odreeno da se radnja koja je predmet izvrenja moe izvriti u ostavljenom roku, reenje postaje izvrno istekom tog roka. Ako reenjem nije odreen rok za izvrenje radnje, reenje postaje izvrno u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Reenjem ostavljeni rok za izvrenje reenja, odnosno propisani rok od

34

15 dana poinje da tee od dana kad reenje, u smislu st. 3. i 4. ovog lana postane izvrno. Izvrenje se moe sprovesti i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je uestvovalo u poravnanju. Ako alba odlae izvrenje reenja, a reenje se odnosi na dve stranke ili vie stranaka koje u postupku uestvuju sa istovetnim zahtevima, alba makar i jedne stranke spreava izvrnost reenja. Zakljuak donesen u postupku izvrava se kad postane izvran. Izvrenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvrenik). Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke. Po slubenoj dunosti izvrenje se sprovodi kad to nalae javni interes. Izvrenje koje je u interesu stranke sprovodi se po predlogu stranke (tuilac izvrenja). U postupku administrativnog izvrenja moe se izjaviti alba koja se odnosi samo na izvrenje, a njome se ne moe pobijati pravilnost reenja koje se izvrava. alba se izjavljuje nadlenom drugostepenom organu. alba ne odlae zapoeto izvrenje. Novane kazne izreene po ovom zakonu izvravaju organi nadleni za izvrenje novanih kazni izreenih za prekraje. Izvrenje nenovanih obaveza Izvrenje radi ostvarivanja nenovanih obaveza izvrenika sprovodi se preko drugih lica, odnosno prinudom. Ako je izvrenik duan da neto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvrenja izvrenikova radnja koju ne moe umesto njega da izvri drugo lice, organ koji sprovodi izvrenje prinudie izvrenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novanom kaznom. Organ koji sprovodi izvrenje najpre e zapretiti izvreniku primenom prinudnog sredstva ako svoju obavezu ne izvri u ostavljenom roku. Ako izvrenik u toku tog roka preduzme neku radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspeno protekne, zapreeno prinudno sredstvo e se odmah izvriti, a ujedno e se odrediti novi rok za izvrenje radnje i zapretiti novom, stroom, prinudnom merom.

35

4. RADNO ZAKONODAVSTVO 4.1. ZAKON O RADU Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada ureuju se zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa potvrenim meunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog lana, ureuju se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opti akt), ili ugovorom o radu. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaeg ili stranog pravnog, odnosno fizikog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dravnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dravljane koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukije odreeno. Ako kod poslodavca nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti u skladu sa l. 137. i 138. stav 1. ovog zakona ili sindikati nisu zakljuili sporazum o udruivanju u skladu sa lanom 140. ovog zakona, odnosno ako uesnici u kolektivnom pregovaranju ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora, prava, obaveze i odgovornosti ureuju se pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Pravilnik o radu i ugovor o radu moraju da budu u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz lana 149. ovog zakona i sa optim i posebnim kolektivnim ugovorom. Pravilnik o radu donosi poslodavac. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae ili strano pravno i fiziko lice. Sindikat, u smislu ovog zakona, jeste samostalno udruenje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno i koje samostalno radi na ostvarivanju i zatiti grupnih i pojedinanih prava i interesa zaposlenih. Udruenje poslodavaca, u smislu ovog zakona, jeste organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi zatite svojih interesa. Izraz opti akt u ovom zakonu jeste zajednika oznaka za sve kolektivne ugovore i za pravilnik o radu. Odnos zakona, opteg akta i ugovora o radu Opti akt ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom.

36

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, smatraju se nitavim. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom. Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mlai od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zatitu. Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na uee u pregovorima i zakljuivanju kolektivnih ugovora. Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog lana, ne moe biti pozvan na odgovornost, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Zabrana diskriminacije Lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, ne moe se stavljati u nepovoljniji poloaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, roenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima optu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene odgovarajuim aktom poslodavca. Aktom iz stava 1. ovog lana utvruje se vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

37

Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca, pre zakljuenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiu na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze ivot i zdravlje drugih lica. Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe. U sluaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana, poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu. Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom. Ugovor o radu Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Zaposleni je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje, smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme. Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad. Ugovor o radu sadri: 1) naziv i sedite poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog; 3) strunu spremu i zanimanje zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) vreme trajanja ugovora o radu na odreeno vreme; 7) dan poetka rada; 8) zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 9) vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

38

Stupanje na rad Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Probni rad Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad. Probni rad moe da traje najdue tri meseca. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom. Otkazni rok iz stava 3. ovog lana iznosi najmanje pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu. Radni odnos na odreeno vreme Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje za obavljanje odreenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdue tri godine. Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana. Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom Poslodavac moe da zakljui ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlene zdravstvene ustanove. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrdie se posebna prava zaposlenih na ovim poslovima. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu,

39

osim ako za pojedina prava nije zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drukije odreeno. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme. Radni odnos za obavljan