RADNO PRAVO

(ENIKE VEG)

1.IZVORI RADNOG PRAVA (VRSTE) HETERONOMNI IZVORI RADNOG PRAVA. 2.OSIGURANA LICA U PENZIJSKO INVALIDSKOM OSIGURANJU (ZPIO l.10), prirunik 108......................................................................................... 3.ZAPOLJAVANJE ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRAVNE UPRAVE................................................................................................. 4.ZARADA MINIMALNA ZARADA............................................................. 5.OSNOVI PRESTANKA RADNOG ODNOSA................................................. 6.PRAVA IZ INVALIDSKOG OSIGURANJA.................................................... 7.VIAK ZAPOSLENIH............................................................................. 8.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVORA........................................................ 9.PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA................................................ 10.ZARADE I NAKNADE ZARADA.............................................................. 11.OPTI KOLEKTIVNI UGOVOR............................................................... 12.USLOVI ZA STICANJE PRAVA ZA STAROSNU PENZIJU............................. 13.DOMAI IZVORI RADNOG PRAVA......................................................... 14.NAKNADE ZARADA U RADNOM ODNOSU.............................................. 15.KRUG OSIGURANIH LICA U PENZ. OSIGURANJU..................................... 16.ZABRANA DISKRIMINACIJE U RADNOM ODNOSU................................... 17.TEHNOLOKI VIAK........................................................................... 18.ZATITA SINDIKALNIH POVERENIKA.................................................... 19.PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO SILI ZAKONA................................... 20.NAKNADA TETE IZ RADNOG ODNOSA................................................. 21.RADNO VREME POJAM I VRSTE......................................................... 22.UGOVOR O RADU............................................................................... 23.PRAVA ZAPOSLENIH ZA VREME PRIVREMENE NEZAPOSLENOSTI............ 24.RADNI ODNOS POJAM I VRSTE.......................................................... RO na odreeno i neodreeno vreme,............................................................... RO za obavljanje poslova sa poveanim rizikom................................................ RO sa nepunim radnim vremenom.................................................................... RO van prostorija poslodavca............................................................................ RO sa kunim pomonim osobljem.................................................................... 25.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA............................................................................ 26.RADNI VEK........................................................................................................... 27.POSTUPAK ZAKLJUIVANJA KOLEKTIVNOG UGOVORA........................................... 28.PRAVO NA SINDIKALNO ORGANIZOVANJE ZAPOSLENIH......................................... 29.PRAVO NA NOVANU NAKNADU ZA VREME PRIVREMENE NEZAPOSLENOSTI......... 30.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA............................................................................ 31.ZABRANA OTKAZA............................................................................................... 32.PENZIJE POJAM I VRSTE...................................................................................... 33.USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA........................................................... 34.INSPEKCIJA RADA................................................................................................. 35.SUSPENZIJE / UDALJENJE SA RADA........................................................................ 36.REPREZENTATIVNO UDRUENJE POSLODAVACA................................................... 37.OTKAZ UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG.......................................... 38.POSTUPAK U SLUAJU OTKAZA............................................................................. 39.PRESTANAK RAD. ODN. ZBOG TEHNOLOKIH, ORANIZACIONIH I EKONOMSKIH PROMENA................................................................................................................. 40.PORODINA PENZIJA............................................................................................ 41.ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH SUDSKA ZATITA................................................. 42.RADNI ODNOS NA ODREENO VREME.................................................................. 43.PRAVO NA TRAJK................................................................................................ 44.PORODINA PENZIJA UDOVE................................................................................ 45.ZAJEDNIKI KOLEKTIVNI UGOVOR........................................................................ 46.ZATITA ENA I OMLADINE U RADNOM ODNOSU................................................. 47.BENEFICIRAN STA.............................................................................................. 48.MEUNARODNI IZVORI RADNOG PRAVA............................................................... 49.UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA.......................................................................

1

50.ZATITA POJEDINIH PRAVA ZAPOSLENIH.............................................................. 51.PENZIJSKI OSNOV................................................................................................. 52.NAKNADA TETE KOJU ZAPOSLENI PROUZROKUJE POSLODAVCU.......................... 53.RADNI ODNOS SA KUNIM POMONIM OSOBLJEM................................................ 54.NEZAKONIT OTKAZ ZATITA MALOLETNIKA....................................................... 55.KRUG OSIGURANIH LICA U PENZIJSKO INVALIDSKOM OSIGURANJU..................... 56.POVREDA RADNE OBAVEZE KAO OSNOV OTKAZA UGOVORA O RADU.................. 57.ELEMENTI UGOVORA O RADU............................................................................... 58.DISCIPLINSKI POSTUPAK....................................................................................... 59.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA SA MALOLETNIM LICEM........................................ 60.KRUG OSIGURANIH LICA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU.................................... 61.ZATITA NA RADU................................................................................................ 62.POSTUPAK NAJAVE I STUPANJE U TRAJK.............................................................. 63.ZABRANA DISKRIMINACIJE.................................................................................... 64.ODSUSTVO UZ NAKNADU ZARADE (PLAENO ODSUSTVO)...................................

2

1.IZVORI RADNOG PRAVA (VRSTE) HETERONOMNI IZVORI RADNOG PRAVAPrirunik 11 Podela izvora prema poreklu i donosiocu: Prema poreklu: unutranji i meunarodni

Unutranji: heteronomni i autonomni. Ova podela izvrena je na osnovu sledeih kriterijuma: karakter normi, koji subjekti donose i nain regulisanja radnih odnosa mni - Ustav , Zakonik,Pravilnik, uredbe, odluke mn i- Kolektivni ugovor, statust, pravilnik heteronomni .Najznaajniji heteronomni (kongentni) izvori r.p su Ustav , Zakon ( o radu, o zatiti na radu, o zapoljavanju i OZSN, o mirnom reavanju sporova, o trajku, o zdravstvenom osiguranju, o penzijsko invalidskom osiguranju) ili Zakonik o radu i podzakonski opti akti (pravilnik, uredbe, odluke) autonomni: najznaajniji su kolektivni ugovor, statut, pravilnik Heteronomne izvore utvruje iskljuivo Drava, ali ni autonomni nisu potpuno nezavisni od tzv dravnog prava, jer se drava moe javiti kao potpisnik kolektivnog ugovora.

2.OSIGURANA LICA U PENZIJSKO INVALIDSKOM OSIGURANJU (ZPIO l.10),prirunik 108 Osiguranici su lica zaposlena kod poslodavca, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici. A pojedina prava iz socijalnog osiguranja i to: pravo za sluaj invalidnosti telesnog oteenja povredom na radu ili profesionalnom boleu, ostvaruju i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove kod poslodavca. Osiguranici - kod poslodavca Lica u radnom odnosu - zaposleni u preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu. Osiguranici kod poslodavca Civilna lica na slubi u Vojsci i vojnoj jedinici Izabrana i postavljena lica Lica koja su , u skladu sa propisima, u radnom odnosu van prostorija poslodavca. Upueni na rad u inostranstvo, kad nisu po propisima te zemlje osigurani, kad preduzee posluje u inostranstvu. Na teritoriji R Srbije, zaposleni kod stranog poslodavca ili meunarodne organizacije, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odlueno. Domai dravljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu kod stranog

3

poslodavca zaposleni. Strani dravljani ili lica bez dravljanstva ako su zaposlena kod stranih pravnih ili fizikih lica ili meunarodnih organizacija Privremeni i povremeni poslovi preko omladinske zadruge,ako imaju navrenih 26 godina ivota ili bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju. Privremeni i povremeni poslovi Lica za ijim radom je prestala potreba, dok primaju naknadu na tritu rada. Osiguranici - samostalne delatnosti koji samostalno obavljaju delatnost ako nisu obavezno osigurani kao zaposleni osnivai odnosno lanovi privrednog drutva, koji u njima rade, bez obzira da Osiguranici samostalne delatnosti u radnom odnosu u privrednom drutvu iji su osniva ili lan. li su Lica po ugovoru u delu, autorski ugovor, (za izvren posao ostvaruju naknadu a nemaju drugi osnov) Svetenici i verski slubenici Lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost dok ostvaruju naknadu po osnovu propisa o radu i osiguranju Osiguranici - poljoprivrednici Lica koja se bave poljoprivredom (poljoprivrednici i lanovi njihovih domainstava ako nisu osiguranici kod poslodavca ili samostalne delatnosti) Osiguranici - poljoprivrednici Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domainstva , odnosno najmanje jedan lan domainstva.

3.ZAPOLJAVANJE ZASNIVANJE ORGANIMA DRAVNE UPRAVE

RADNOG

ODNOSA

U

Kao dravni slubenik moe da se zapisli punoletni dravljanin R. Srbije, koji ima propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove odreene Zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, ako mu nije prestao radni odnos u Dr organu zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa i nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje 6.meseci. n text of a story to draw a readers attention to the page. Za rad na poloaju pored toga potreban je fakultet i najmanje 9 g. iskustva u struci. Radno mesto moe da se popuni kada je predvieno Sistematizacijom i kada se uklapa u Kadrovski Plan. Izvrilako radnomesto popunjava se premetanjem iz drugog dravnog organa ili Zasnivanjem radnog odnosa, ako je izabran kandidat koji nije dravni slubenik. Poloaj se uvek popunjava Postavljanjem Prednost ima premetaj ako se ne popuni tako moe interni konkurs ako nije sproveden ili je bezuspeno sproveden ide javni konkurs ako ni javni konkurs nije to the mesto n text of a story to draw a readers attention uspeo,page. se ne popunjava a moe se i ponoviti konkurs. Interni konkurs sprovodi konkursna komisija, imenuje je rukovodilac organa, 1 lan mora biti iz uprave za upravljanje kadrovima, objavljuje se u slubenom glasniku i 1 dnevnom listu. Javni konkurs raspisuje Sluba za upravljanje kadrovima u slubenom glasniku i 1 dnevnom listu. Rok za prijave ne moe biti krai od 15 dana. Konkursna komisija sastvalja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove i meu njima sprovodi izborni postupak Moe pismena provera i usmeni razgovor Utvrenu listu dostavlja rukovodiocu, koji bira sa liste. Donosi se reenje, a stupa na rad u roku od 15 dana nakon konanosti reenja. Ako se kandidat ne javi naposao u propisanom roku, bira se novi sa liste. Reenje se dostavlja svim uesnicima, alba u roku 8. dana, moe pod nadzorom slubenog lica, koje moe da razgleda spise. Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje bez internog ili javnog konkursa (sem za pripravn. ) radi zamene dravnog slubenika do povratka, zbog privremeno poveanog obima posla u kabinetu , dok traje funkcija radi obuke pripravnika Za poloaje, sprovodi se interni ili javni konkurs.

4

interni je obavezan ako poloaj popunjava Vlada u ostalim dravnim organima moe odmah Javni konkurs.

4.ZARADA MINIMALNA ZARADAZaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak u puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom. Ako poslodavac i zaposleni Ugovore minimalnu zaradu, poslodavac je duan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini odreenoj odlukom za mesec u kojem se vri isplata. Minimalna zarad utvruje se Odlukom socijalno ekonomskog Saveta osnovanog za teritoriju R Srbije, a ako Savet ne donese odluku u roku od 10 dana od poetka pregovora, odluku o visini utvruje Vlada. Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od : trokova ivota, kretanja prosene zarade u RS, socijalnih potreba zaposlenog, stope nezaposlenosti. Utvruje se po radnom asu za period od najmanje 6 meseci i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene za period, koji je prethodio periodu za koji se utvruje. Odluka se objavljuje u slubenom glasniku. Minimalna zarada nije garantovano primanje, ve se objavljeni zvaniniiznos moe umanjiti na sledei nain: srazmerno ostvarenom u odnosu na oekivani rezultata, srazmerno manjem vremenu u odnosu na puno radno vreme

5.OSNOVI PRESTANKA RADNOG ODNOSARadni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan, Kad zaposleni navri 65 godina ivota 15 godina staa osiguranja, ako se zaposleni i poslodavac drugaije ne sporazumeju Sporazumom, Otkazom od strane zaposlenog ili poslodavca, Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina, smru zaposlenog, u drugim sluajevima predvienim zakonom Po sili Zakona ( nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca) gubitak radne spsobnosti zaposlenog zaposlenom odlukom suda zabranjeno da obavlja dealtnost, a ne moe se rasporediti na druge poslove, zbog kazne zatvora mora da bude odsutan due od 6. m. (nastupa danom stupanja na izvrenje kazne) zbog izreene mere bezbednosti , vaspitne ili zatitne mere due od 6.m. (danom primenjivanja mere) U sluaju pretstanka poslodavca Sporazumni prestanak Prestanak po volji zaposlenog mora dostaviti poslodavcu u roku od najmanje 15 dana otkaz ugovora o radu Ako zaposleni otkae ugovor o radu, zbog uinjenih povreda (od strane poslodavca)obaveza utvrenih zakonom , optim aktom ili Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao da mu je nezakonito prestao radni odnos. (l. 190)

6.PRAVA IZ INVALIDSKOG OSIGURANJAOsnovi cilj obezbediti sredstva prihod ako nastupi socijalni rizik (starost, trajna nesposobnost ili smrt hranioca)

5

Invalidskim osiguranjem obezbeuje se zatita osiguranika od invalidnosti opasnost od nastupanju invalidnosti , telesnog oteenja, potrebe za pomoi nekog drugog lica i za sluaj potrebe nabavke specijalnih pomagala Prava za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu ostvaruju i: lica koja obavljaju povremene i privremene poslove preko omladinske zadruge do 26. g. ako su na kolovanju. lica na dokvalifikaciji, prekvalifikaciji koja uputi nadlena organizacija za zapoljavanje. Uenici i studenti kad se nalaze na strunom osposobljavanju, praksi. lica na izdravanju kazne , dok rade u privrednoj jedinici te ustanove lica koja rade po ugovoru o volonterskom radu

7.VIAK ZAPOSLENIHPoslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih, ako utvrdi da e zbog tehnolokih ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doi do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodreeno vreme i to za najmanje: 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima vie od 20 a manje od 100 zaposlenih na nedoreeno vreme, 10% zaposlenih , ako ima najmanje 100 a najvie 300 zaposlenih 30 zaposlenih , ako ima preko 300 zaposlenih Program je duan da donese i poslodavac , koji utvrdi da e doi do prestanka potrebe za radom najmanje 20 u okviru od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih. Poslodavac je duan , pre podnoenja programa u saradnji sa reprez. sindikatom kod poslodavca i nadlenom slubom zapoljavanja , da preduzme mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih. Program sadri: razloge prestanka potrebe, broj zaposlenih kvalifikacionu strukturu, godine starosti, kriterijume za utvrivanje vika, sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja, mere zapoljavanja, rok u kome e biti otkazan rok Program donosi upravni odbor, dostavlja se sindikatu i nadlenoj slubi zapoljavanja, u roku od 15 dana, Sindikat dostavlja miljenje u roku od 15 dana Organizacija za zapoljavanje u roku od 15 dana, dostavlja predlog mera, obezbeivanjem prekvalifikacije i dokvalifikacije, Poslodavac to razmatra, i obavetava ih u roku od 8 dana o svom stavu. kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih ne moe da bude : odsustvovanje sa rada , bolovanje i privremena spreenost, trudnoa i porodiljsko bolovanje, nega deteta i posebne nege deteta. poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu isplati otpremninu , koja ne moe biti manja od zbira 1/3 zarade zaposlenog za svaku godinu navrenog radnog staa za prvih 10 godina, za svaku narednu godinu provedenu u radnoj organizaciji. ! zarada u smsilu ovih kriterijuma je prosena zarada zaposlenog isplaena za poslednja 3. m. koja prethode mesecu, u kom se isplauje. Zaposleni posle ovog prestanka ostvaruje prava prema propisima o zapoljavanju.

8.PRIMENA KOLEKTIVNIH UGOVORA 6

Opti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju, obavezuju sve poslodavce koji su u vreme potpisivanja bili lanovi Udruenja poslodavaca I poslodavci koji su naknadno postali lanovi, od dana pristupanja ak i 6.meseci nakon istupanja poslodavca Ministar moe da odlui da se ceo ili deo KU primenjuje i na poslodavce koji nisu lanovi udruenja, ako postoje opravdani interesi, naroito: radi sotvarivanja ekonomske i socijalne politike radi obezbeivanja jednakih uslova rada da bi se obezbedile ublaile razlike u zaradama u odreenoj grani, to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju- one poslodavce koji zapoljavaju najmanje 30% zaposlenih u odreenoj grupi, grani Ministra donosi tu odluku na zahtev jednog od uesnika, a po pribavljenom miljenju SE Saveta. Poslodavci ili udruenje poslodavaca mogu podneti zahtev ministru da se KU u delu koji se odnosi na zarade i naknade ne primenjuje na njih, ako zbog finansijsko poslovnih rezultata nisu u mogunosti da primene kolektivni ugovor, uz zahtev dostavljaju dokaz o razlozima. Odluku o izuzimanju donosi Ministar po pribavljenom miljenju SE Saveta Ministar moe staviti van snage odluku o proirenju i odluku o izuzimanju ako prestanu da postoje razlozi za to.

9.PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJASu zdravstvena zatita, naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad, naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite i naknada pogrebnih trokova. Usklaen sa Zakonom o Rdu, Zakon o zdravstvenoj zatiti, predvia da lica koja obavljaju poslove po osnovu volonterskog rada , dopunskog rada ili ugovora o delu ostvaruju zdravstveno osiguranje. Prava iz zdravstvenog osiguranja moe ostvariti lice kome je priznato svojstvo osiguranog lica, a ono se utvruje na osnovu prijave za zdravstveno osiguranje.

10.ZARADE I NAKNADE ZARADAZarada je u Zakonu definisana u Bruto iznosu i sastoji se od: zarade, uveane zarade, i drugih primanja sa karakterom zarade, Zaposleni ima pravo ana naknadu zarade u visisni prosene zarade u prethodna 3.meseca u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu: za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika, koji je neradan dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe, odazivanja na poziv dravnog organa Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana: najmanje 65% prosene zarade u prethodna 3 meseca, u kom je nastupila privremena spreenost, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade, ako je spreenost nastala povredom van rada u visini od 100% prosene zarade u prethodna 3. meseca, koja prethode, isto ne moe biti nia od minimalne zarade, ako je spreenost nastala povredom na radu. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade za prethodna 3 . meseca, koji prethode , s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade, za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zapoaslenog, najdue 45 radnh dana u kalendarskoj godini. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je dolo naredbom dravnog organa zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu.

7

11.OPTI KOLEKTIVNI UGOVORKolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, poseban i kod poslodavca Opti kolektivni ugovor za odreenu granu ili grupu, zakljuuje se za teritoriju R. Srbije. Zakljuuje ga reprezentativno udruenje poslodavaca i rep. sindikata osnovanog za teritoriju RS. Opti se odnosi samo na poslodavce, lanove Unije koja je zakljuila kolektivni ugovor.Prema tome, obaveza usaglaavanja pojedinanog Kolektivnog ugovora sa optim, postoji samo ako je poslodavac lan udruenja Unije poslodavaca. Neposredno se primenjuje Opti kolektivni ugovor , kao i njegove izmene i dopune registruju se u Ministarstvu, postoji Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora.

12.USLOVI ZA STICANJE PRAVA ZA STAROSNU PENZIJUStarosna penzija je pravo osiguraniak koje on stie za sluaj nastupanja rizika starosti Kad navri 65 M i 60 godina ivota , i najmanje 15. g. Staa Osiguranja Kad navri 53 godina ivota i 40 M, 35 Staa Osiguranja. Bez obzira na godine ivota ako ima 45 godina Staa Osiguranja. Isplauje se od dana ispunjenja uslova, odnosno od dana podnoenja zahteva Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, sniava se zavisno od stepena uveanja staa za po jednu godinu i to : za svakih 3. g. provedenih na poslu na kome se sta uveava sa efektivno provedenih 12 kao 14 za svakih 2g 6m. , 12 kao 15. za svake 2. g. 12 kao16 za svake 1g , 6m. 12 kao 18 Zakonom je predvien prelazni period od 5 godina, u kojem se pravo na starosnu penziju stie pod povoljnijim uslovima u 2006 i 2007 godini 63 M i 58 i najmanje 20 g PS u 2008 godini 63.i 6.meseci M i 58 i 6. meseci i najmanje 19 g. PS U 2009 64. M. i 59. .. i najmanje 18 god PS u 2010 godini 64 i 6m M , 59 i 6m i najmanje 17 g PS

13.DOMAI IZVORI RADNOG PRAVAHeteronomni i autonomni Heteronomni (Ustav , Zakon, podzakonski akti) Autonomni (kolektivni ugovor, statut, pravilnik) Ustav, akt najvie pravne snage, sadri principe koji se odnose , na rad i radne odnose, utvruju se osnovna prava, slobode i dunosti na radu i po osnovu rada Zakoni, najznaajniji izvori, konkretno reguliu radnopravni poloaj subjekata i predstavljaju pravni osnov za podzakonske i autonomne akte. Dve grupe: Zakoni koji reguliu radni odnos Zakoni koji reguliu neke druge odnose ali pored toga i radne odnose Oni koji za materiju imaju radne odnose mogu biti opti i posebni. Podzakonski akti, uredbe, odluke, naredbe, pravilnici Autonomni kolektivni ugovor je sporazum zakljuen u pisanoj formi Opti akti

14.NAKNADE ZARADA U RADNOM ODNOSUZarada je u Zakonu definisana u Bruto iznosu i sastoji se od: zarade, uveane zarade, i drugih primanja sa karakterom zarade, Zaposleni ima pravo ana naknadu zarade u visisni prosene zarade u prethodna 3.meseca u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu:

8

za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika, koji je neradan dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe, odazivanja na poziv dravnog organa Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana: najmanje 65% prosene zarade u prethodna 3 meseca, u kom je nastupila privremena spreenost, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade, ako je spreenost nastala povredom van rada u visini od 100% prosene zarade u prethodna 3. meseca, koja prethode, isto ne moe biti nia od minimalne zarade, ako je spreenost nastala povredom na radu. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade za prethodna 3 . meseca, koji prethode , s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade, za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zapoaslenog, najdue 45 radnh dana u kalendarskoj godini. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu, za vreme prekida rada do kojeg je dolo naredbom dravnog organa zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu.

15.KRUG OSIGURANIH LICA U PENZ. OSIGURANJUvidi 10. pitanje.

16.ZABRANA DISKRIMINACIJE U RADNOM ODNOSUZabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje , kao i zaposlenih, s obzirom na pol, jezik, roenje, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brano stanje, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo. Neposredna diskriminacija je svako postupanje uzrokovano nekim osnovom prethodno nabrojanim kojim se lice koje trai zaposlenje kao i zaposleni stavlja u neravnopravan poloaj, Posredna ,kada postoji odreena , naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, koja bi lice koje trai zaposlenje stavila u nepovoljniji poloaj (ili zaposlenog) Diskriminacija je zabranjena u odnosu na : uslove za zapoljavanje uslove rada obrazovanje napredovanje u poslu otkaz ugovora o radu Nije diskriminacija pravljenje razlike ili davanje prednosti u odnosu na odreen posao kada je priroda posla takva da neke karakteristike , koje su nabrojane kao razlozi diskriminacije, predstavljaju stvarni i odluujui uslov obavljanja posla i da je svrha koja se eli postii opravdana. One odredbe zakona ili opteg akta, koje se odnose na posebnu zatitu i pomo odreenoj kategoriji zaposlenih (invalidi, ene za vreme porodiljskog i odsustva rad nege deteta nisu diskriminatorske.

17.TEHNOLOKI VIAKvidi 7.

9

18.ZATITA SINDIKALNIH POVERENIKAPoslodavac ne moe da otkae ugovor o radu niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih , za vreme obavljanja funkcije i godinu dana posle prestanka, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa Zakonom,optim aktom i ugovorom o radu i to: lanu Saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom Odboru poslodavca. Predsedniku Sindikata, Imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku Ako ovi (nabrojani) ne postupaju u skladu sa Zakonom , Ugovorom o radu, poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu. Broj sindikalnih predstavnika (nabrojani) utvruju se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem. Poslodavac moe, uz saglasnost Minstarstva, da otkae ugovor o radu predstavnika zaposlenih, ukoliko odbije ponueni posao, (kod vika zaposlenih, ako donese program pa predvidi mere zapoljavanja: premetaj, dokvalifikaciju), odnosno odbije da potpie izmenu ugovora o radu (l.188, u vezi l. 171 st.1 taka 4 155 st.1 taka 5) Predviena kazna : novana u kaznenim odredbama.

19.PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO SILI ZAKONAZaposlenom pretaje radni odnos, nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca, kad nastupe injenice koje zakon predvia: gubitak radne sposobnosti(potpuna nesposobnost danom dostavljanja pravosnanog reenja poslodavcu) Zabrana obavljanja odreene delatnosti (danom dostavljanja odluke suda) Odsutnosti sa rada zbog izdravanja kazne zatvora due od 6.m. danom stupanja zaposlenog na izdravanje kazne bez obzira ako kasnije bude smanjena odsutnost zbog primene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere , danom poetka primene mere prestanak rada poslodavca Dovoljno je samo reenje , kojim se konstatuje nastupanje injenica

20.NAKNADA TETE IZ RADNOG ODNOSAZaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi rada namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao poslodavcu. Ako je vie zaposlenih, svako odgovara za deo koji je prouzrokovao, Ako se ne moe utvrditi deo, smatra se da su svi podjednako odgovorni, Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, odgovaraju solidarno. Postojanje tete, visinu, okolnosti, ko je prouzrokovao, i ako se nadoknauje utvruje Poslodavac, Ako se ne ostvari tako utvrdie nadleni sud, Zaposleni koji na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje tetu treem licu, a poslodavac je nadoknadio, duan je da nadoknadi poslodavcu. Uslov odgovornosti: da je u vezi sa radom da ne postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti Odgovornost iskljuuje postojanje: nune odbrane, stanja nude, dozvoljena samopomo i pristanak oteenog. Ako zaposleni pretrpi tetu na radu ili po osnovu rada , poslodavac je duan da je nadokanadi.

10

21.RADNO VREME POJAM I VRSTEPuno radno vreme - iznosi 40 asova nedeljno, aktom moe krae ali ne krae od 36 asova nedeljno, zaposleni ostvaruje svakako sva prava (nepotpuno je krae od punog) Skraeno radno vreme radno vreme se skrauje zapolsenom koji radi u naroito tekim i za zdravlje tetnim uslovima, srazmerno tetnom dejstvu, a najvie 10 asova dnevno, i ostvaruje sva prava koa iz punog r.v. Prekovremeni rad na zahtev poslodavca zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla, to ne moe da traje due od 8 asova nedeljno niti due od 4 asa dnevno, po zaposlenom. Prekovremeni rad je zabranjen mlaima od 18. g. ena za vreme prve 32 nedelje trudnoe, ako bi taj rad bio tetan, i ena za poslednjih 8 nedelja trudnoe. Nepuno radno vreme je radno vreme krae od punog, ako to organizacija posla dozvoljava. Zaposleni koji ima nepuno radno vreme, moe zasnovati radni odnos kod vie poslodavaca, do punog radnog vremena, a prava su srazmerna vremenu provedenom na radu. Jedan od roditelja , koji ma dete mlae od 3 godine moe da radi uz pismenu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do 7 godina ili dete invalid, moe da radi samo uz pismenu saglasnost. Noni rad od 22 -06 , obaveza je poslodavca da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje ministarstva za rad , zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i zatite ivota i zdravlja zaposlenih. Ne vie od 1 nedelje neprekidno nou, moe samo uz njegovu saglasnost maloletnici u principu ne mogu da rade nou izuzev poslove u kulturi, sportu, umetnosti Ne mogu da rade nou ni ene u poslednjih 8nedelja trudnoe, a ako bi to tetilo njihovom zdravlju i prvih 32 nedelje.

22.UGOVOR O RADURadni odnos se zasniva ugovorom o radu. Zakljuuju ga poslodavac i zaposleni. Smatra se zakljuenim kada ga potpiu direktor (ili ovl lic) i zaposleni Moe na odreeno i neodreeno vreme. Ugovor koji nije precizirao vreme smatra se na neodreeno. U pisanom obliku , pre stupanja zaposlenog na rad Ako na takav nain ne zakljue ugovor, a zaosleni stupi na rad smatra se na neodreeno Sadri : naziv i sedite poslodavca, podatke o zaposlenom, vrstu i stepen strune spreme, vrstu i opis posla koji e obavljati, mesto rada, nain zasnivanja, trajanje ako je na odreeno, dan poetka, radno vreme, iznos zarade, naknade zarade, uveane zarade i drugih primanja, rok za isplatu, pozivanje na kolektivni ugovor, trajanje dnevnog i nedeljnog odmora i druga prava i obaveze. Prethodne radnje potpisivanje ugovora, predmet uvek zasnivanje radnog odnosa, causa poetak rada.

23.PRAVA ZAPOSLENIH NEZAPOSLENOSTI

ZA

VREME

PRIVREMENE

24.RADNI ODNOS POJAM I VRSTESloen pravni postupak Odlukao pokretanju postupka poslodavac

11

Razrada Ustavom proklamovanog prava na rad Naelo dobrovoljnosti izraeno Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, definie se nenezaposleni, poslodavac, Uslovi: Zakon propisuje da da lice koje trai zaposlenje ne moe biti diskriminisano niti uslovljavano, mora dostavljati poslodavcu podatke o ispunjavanju uslova, ne sme se uslovljavati testom trudnoe,osim ako je u pitanje posao koji je rizian. Uslovi opti: minimalne godine ivota - 15 godina, Zakon predvia da se radni odnos sa licem mlaim od 18 godina moe zasnovati samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje. Mora imati nalaz nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposbno za obavljanje poslova, ako je na evidenciji nezaposlenih, trokove pregleda, snosi ta organizacija. opta zdravstvena sposobnost Posebni uslovi: konkretni za pojedine poslove Vrste

RO na odreeno i neodreeno vreme, RO za obavljanje poslova sa poveanim rizikom RO sa nepunim radnim vremenom RO van prostorija poslodavca RO sa kunim pomonim osobljem Bitni elementi: dobrovoljnost, linna radno-pravna funk. veza plaenost, ukljuivanje u organizaciju Nebitni : trajanje, vrenje u propisanom vremenu, subordinacija..

25.VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORAMoe da se zakljui kao opti, posebni i kod poslodavca Opti i poseban za pojedinu grupu, granu, delatnost, zakljuuje se za teritoriju RS. Poseban KU zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne ekonomije ili lokalne samouprave Pojedinani kod poslodavca Uesnici u zakljuivanju: opti : republiko udtuenje poslodavaca i sindikat osnovan za teritoriju Srbije Poseban za grupu . republiko udruenje poslodavaca i republiki sindikat osnovan za grupu Poseban za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave : republiko udruenje poslodavaca i sindikata osnovanih za teritorijalnu jedinicu za koju se zakljuuje Poseban ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuju: osniva i reprez. sindikat Poseban za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture zakljuuju reprez udruenje poslodavaca i reprez. sindikat Poseban za sportiste trenere i strunjake u sportu , zakljuuju: reprezent. udruenje za sportsku delatnost u fizikoj kulturi i repprez. sindikata Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzea i slube potpisuju osniva, rep. sind. Kod poslodavca i poslodavac (u ime poslodavca direktor ) Ako ni jedan od sindikata, ud.poslodavaca ne ispunjava uslov

12

reprezentativnosti, sindikati odnosno u.poslodavac mogu zakljuivati sporazum o udruivanju radi ispunjenja cenzusa. Ako kod psolodavca nije osnovan sindikat, naknada zarade i druga primanja mogu da se urede sporazumom.

26.RADNI VEK

27.POSTUPAK ZAKLJUIVANJA KOLEKTIVNOG UGOVORA

Uesnici u zakljuivanju duni su da pregovaraju Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost u roku od 45 dana od zapoinjanja uesnici mogu da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja. Rok za donoenje odluke ne moe da bude dui od 15 dana od dana obrazovanja arbitrae. Kolektivni ugovor kod poslodavca Rep. sindikat je duan da sarauje sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje 10 % zaposlenih kod poslodavca. Predstavnici sindikata i poslodavca , odnosno udruenje poslodavaca koji uestvuju u pregovorima moraju imati ovlaenja svojih organa. Za delatnosti od opteg interesa sporovi u zakljuivanju , izmeni i primeni kolektivnog ugovora, reavaju se u skladu sa Zakonom o mirnom reavanju radnih sporova (dune su strane da podnesu zajedniki predlog za pokretanje postupka, ako ne podnesu, dune su da obaveste Republiku agenciju za mirno reavanje radni sporova i tada postupak pokree direktor agencije) Delatnosti : EPS, PTT, jedinice lokalne samouprave , kome su osnivai Republika i Pokrajina.

28.PRAVO NA SINDIKALNO ORGANIZOVANJE ZAPOSLENIHZaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u registar. Sindikatom se smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja svojih profesionalnih ekonomskih, .... i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. Pristupa se potpisivanjem pristupnice Poslodavac odbija iznos lanarine i uplauje na poseban raun Sindikat je duan da dostavi poslodavcu Akt o upisu u registar sindikata, i odluku o izboru predsednika i lanova Organa sindikata, u roku od 8 dana od momenta upisa ili izbora organa. Sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavca o svim vanim pitanjima koja se tiu socijalnog i radnog poloaja zaposlenih. Poslodavac je duan da omogui sindikatu tehniko prostorne uslove i pristup podacima. Ovalaeni predstavnik sindikata ima pravo na: plaeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u skladu sa kolektivnim ugovorom, srazmerno broju alanova sindikata. Ako nije potpisan kolektivni ugovor : 40 asova plaenih meseno ako sindikat ima najmanje 200 lanova + po 1 sat meseno na svakih 100 zaposlenih na srazmerno manje plaenih asova , ako sindikat ima manje od 200 lanova moe u potpunosti biti osloboen ako kolektivni ugovor nije potpisan predsednik podrunice i lan organa sindikata imaju pravo na 50% plaenih asova u odnosu na organe sindikata (200 asova) Sindikalni predstavnik ovlaen za kolektivno pregovaranje ima pravo na plaeno odsustvo za vreme pregovora.

13

Sindikalni predstavnik koji je odreen da zastupa zaposlene u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitraom ili sudom ima pravo na plaeno odsustvo. Ti sindikalni predstavnici (obavljanje funkcija, pregovaranje i zastupanje) ima pravo na naknadu zarade , najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa optim aktom. Naknadu plaa poslodavac.

29.PRAVO NA NOVANU NAKNADU ZA VREME PRIVREMENE NEZAPOSLENOSTI

30.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSAvidi 24.

31.ZABRANA OTKAZAZa vreme trudnoe,porodiljskog odsustva, otsustva sarada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme moe da prestane radni odnos kad istekne vreme na koje je zasnovan Sindikalni poverenici l. 188

32.PENZIJE POJAM I VRSTEPenzija je pravo osiguranika ili lana porodice, koje se stie za sluaj nastupanja rizika : starosti starosna penzija gubitka radne sposobnosti i u sluaju kada mu se zbog navrenih godina ivota ne obezbeuju prava na osnovu preostale radne sposobnosti invalidska penzija subjektivno pravo lanova porodice. Starosna penzija kada se steknu istovremeno uslovi u pogledu godina ivota i penzijskog staa, odnosno staa osiguranja: 65g 60 g i 15 g SO 40 g. SO 35 g SO i 53 g ivota 45 g SO bez obzira na godine ivota Prelazni period: 2006/2007 63 58 ( 20. pen. st.) 2008 63,5 58,5 ( 19. pen. st.) 2009 64 59 ( 18. pen. st.) 2010 64,5 59,5 ( 17. pen. st.) Sniavanje starosne granice za sticanje prava na penziju za osiguranike kojima se sta rauna sa uveanim trajanjem, sniava se za 1 godinu ( u zavisnostiod stepena uveanja staa ) 1 za svake 3 gde se sta za efektivnih 12 rauna 14 meseci 1 2,5 12 15 1 2 12 16 1 1,5 12 18 Invalidska penzija postaojanje invalidnosti + sta osiguranja Invalidnost postoji kada kod osiguranika nastupi gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju izazvanih povredom na radu, van rada, profesionalnom boleu, ili boleu koje se ne mogu otkloniti leenjem. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili boleu- nije vaan sta osiguranja van rada ili bolest pod uslovom da je invalidnost nastupila pre navrene godine ivota propisane za starosnu penziju i da ima punih 5 god SO

14

Ako je u pitanju osiguranik ispod 30 godina starosti ( a povreda van rada ili bolest), onda: invalidnost pre 20 g. potrebna je 1. g. SO 25 g 2. g. SO 30 g 3. g. SO Porodina penzija pravo ima lan porodice umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 g SO ili je ispunio uslove za invalidsku peziju, lan porodice umrlog korisnika starosne penzije udova ako je do smrti br.druga ako je navrila 50 god ivota 2006/07 48, 2008 48,5 , 2009 49 , 2010 49,5 do smrti ili u roku od 1 godine od dana smrti postala potpuno nesposobna za rad posle smrti ostalo 1 ili vie dece , koja imaju pravo na porodinu penziju, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. udovac ( sve isto 55 godina ivota) 2006/07 53, 2008 53,5 , 2009 54 , 2010 54,5 dete do navrenih 15 g ivota, ili do zavretka kolovanja, ali najvie 20 g za srednju kolu, 23 g za viu kolu 26 g za fakultet roditelj ako je do smrti osiguranika koga je on izdravao, ako je navrio 65 M 58 i postao potpuno nesposoban za rad.

33.USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSAOti, posebni Opti minimum 15 godina ivota, saglasnost roditelja za lice mlae od 18 godina, opta zdravstvena sposobnost Posebni najee se odnose na naroitu zdravstvenu sposobnost, strunu spremu, radno iskustvo, znanje stranih jezika i sl.

34.INSPEKCIJA RADANadzor nad primenom radno-pravnih propisa i dravnih i autonomnih , kojima se reguliu prava obaveze i odgovornosti zaposlenih. Postupak nadzora koji primenjuju ima sva obeleja specijalizovanog upravnog nadzora, primenjuju se opta naela inspekcijskog postupka, ali i posebna: istrano, naelo iznenadnosti, diskrecione slobode u izboru mera koje e biti predloene poslodavcu radi otklanjanja nedostataka. Inspekcija rada moe u svako doba da ue radne prostorije poslodavca radi neophodnih ispitivanja, testova, razgovora, uvida u registre. Ovlaena je da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni nedostatke , povrede Zakona, Opteg akta i ugovora o radu, u protivnom IR e pokrenuti prekrajni postupak. Poslodavac je duan da najkasnije u roku od 15 dana , od isteka roka datog za ispravljanje nepravilnosti, obavesti IR o izvrenom reenju. Ako nae da je reenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu oigledno povreeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje tog reenja, do donoenja pravnosnane odluke suda. (obaveza je da donese u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva) Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba Ministru u roku od 8 dana od dana dostavljanja, koja ne odlae izvrenje. Ministar je duan u roku od 15 dana da odlui po albi protiv konanog reenja ne moe upravni spor.

15

35.SUSPENZIJE / UDALJENJE SA RADAZaposleni moe biti privremeno udaljen sa rad : ako je protiv njega pokrenut KP zbog uinjenog KD, na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti utvrene optim aktom. ako je priroda povrede radne obaveze takva da ne moe da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka (iz l. 180 st. 1 onih 5 dana upozorenje zaposlenog pismenim putem o postojanju razloga i miljenje sindikata) ako mu je odreen pritvor udaljuje se od 1. dana pritvora dok traje. Udaljenje moe da traje najdue 3 meseca, a po isteku tog roka , poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ili mu da otkaz ugovora oradu ako postoje razlozi iz l. 179 ta 2-4. Za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada do a ako izdrava porodicu do 1/3 osnovne zarade. Pripada mu razlika izmeu primljene naknade i punog iznosa zarade, : ako krivini postupakprotiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, bude osloboen optube, ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu l. 179 t. 2-4. Poslodavac moe zaposlenom za povredu iz l. 179 ta.2-3 (uini povredu radne obaveze, ne potuje radnu disciplinu), umesto otkaza izrekne meru privremenog udaljenja bez naknade , ako smatra da postoje olakavajue okolnosti. Ta mera moe da se izrekne od 1-3 radna dana.

36.REPREZENTATIVNO UDRUENJE POSLODAVACAMogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grupi, grani, delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Upisuju se u registar a nain propisuje ministar. Udruenje poslodavaca smatra se reprezentativnim ako je upisano u Registar , ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca lanova udruenja poslodavaca. Reprezentatvnim udruenjm poslodavaca smatra se UP u koje je ulanjeno 10% poslodavaca u odreenoj grupi, grani, delanosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u toj grupi, grani, delatnosti ili teritoriji. Reprezentativnost Udruenja utvruje Ministar na predlog Odbora. Odbor ine (3 iz Vlade, 3 sindikat, 3 poslodavci ) na 4 godine.Predstavnika vlade imenuje vlada na predlog Ministra, a predstavnike Sndikata i Polsodavaca lanovi Socijalno-Ekonomskog Saveta. Zahtev se podnosi Odboru, sa dokazima o ispunjenosti uslova reprezentativnosti. ( da je upisano u registar , ima dovoljan broj zaposlenih ...)Ukupan broj zaposslenih odreuje nadleni organ za Statistiku. Ako ima nedostataka, podnosilac zahteva se poziva da ga dopuni u roku od 15 dana. Ministar na predlog Odbora, moe odbaciti zahtev. O predlogu ministar odluuje Reenjem, u roku od 15 dana , na predlog odbora. Moe doneti i Reenje o odbijanju. Minstar moe traiti od Odbora preispitivanje predloga, na ta se odbor izjanjava u roku od 8 dana, i ministar jre duan da po njemu postupi.

37.OTKAZ UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Dostavlja u pismenom bliku najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka.

16

Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog, od strane poslodavca uinjene povrede obaveza utvrenih zakonom, OA i UR, zaposleni ima sva prava iz RO kao u sluaju nezakonitog otkaza. Da bi otkaz bio pravno valjan, kumulativno moraju da budu ispunjeni svi uslovi (u pismenoj formi, potpisan, nedvosmislen, po slobodnoj volji, dat najmanje u roku 15 dana, da nema drugih mana) Koji se postupak moe upodobiti pismenoj izjavi ? Mogue u sluaju zapoljavanja kod drugog poslodavca dok mu traje radni odnos kod prvog. Dakle i usmena izjava se upodobljava pismenoj pod istim uslovima (istokao kad ne dolazi na posao a dolazak ne opravda) Da li je potrebno doneti reenje o prestanku? Ako je potrebno ta je osnov izjava ili reenje? Stav Vrhovnog Suda: odluka ne mora da se donese , poto ima deklarativni karakter, ipak treba doneti reenje. Ko nema zakljuen ugovor o radu ? Donee reenje.

38.POSTUPAK U SLUAJU OTKAZAOtkaz ugovora o radu (l. 179 1,2,3,4,5,6) poslodavac moe dati zaposlenom u roku od 3. meseca od dana saznanja za injenice, koje su osnov, odnosno 6. meseci od dana nastupanja injenica , ako je u pitanju t. 4. najkasnije do isteka roka zastarelosti, utvrenih za to kd. Ugovor o radu otkazuje se reenjem, dostavlja se lino, ako ne uspe lino, sainjava se pismena beleka, obajavljuje se na oglasnoj tabli poslodavca, istekom 8. dana , smtra se dostavljenom. Zaposleni je duan da narednog dana od prijema , obavesti poslodavca da li eli da spor reava pred arbitrom, Poslodavac je duan isplatiti sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka U l. 179 t. 1-6, dostavlja na miljenje sindikatu, sindikat ga daje u roku od 5. dana. Pre otkaza upozori zaposlenog na postojanje razloga, rok 5 dana, Sutina je u preispitivanju razloga otkaza, moe samo i da ga upozori na postojanje razloga za ubudue opomena.

39.PRESTANAK RAD. ODN. ZBOG ORANIZACIONIH I EKONOMSKIH PROMENA

TEHNOLOKIH,

Ako po ovom osnovu otkae ugovor o radu , poslodavac ne moe da na istim poslovima zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka. Ako ipak nastane potreba, duan je ponuditi zaposlenom , kojem je prestao odnos. Duan je isplatiti otpremninu (7 pitanje)

40.PORODINA PENZIJAVidi 32.pitanje.

41.ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH SUDSKA ZATITAProtiv reenja, kojim je povreeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu, on ili predstavnik sindikata, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dostavljanja reenja ili saznanja za povredu. Spor pred nadlenim sudom pravnosnano se okonava u roku od 6. m od dana pokretanja.

17

Sud moe odrediti privremene mere Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

42.RADNI ODNOS NA ODREENO VREMERadni odnos se zasniva na vreme ije je trajanje unapred odreeno, kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, povean obim posla koji traje odreeno vreme, za vreme trajanja tih potreba, s tim to ne moe trajati due od 12 meseci neprekidno, ili sa prekidima (ne smatra se prekidom manje od 30 dana) Radni odnos na doreeno moe se zasnovati radi privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka. Smatrae se da je da je postao radni odnos na neodreeno, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka , za koji je zasnovao radni odnos.

43.PRAVO NA TRAJKtrajk je privremeni kolektivni prekid rada zaposlenih, u cilju vrenja pritiska na poslodavca da prihvati zahteve radnika u pitanjima koja su predmet spora. To je sredstvo borbe garantovano velikim brojem meunarodnih akata, ustavom, zakonom o tarjku. Definie se kao organizovan prekid rada , radi ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i interesa po osnovu rada. Opti reim trajka se odnosi na sve vrste delatnosti, osim za one koje su od Javnog interesa, iji bi prekid mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi, tu vae pravila o posebnom reimu trajka. Odluku o stupanju u trajk donosu organ sindikata ili veina zaposlenih a mora se najaviti i to najmanje 5 dana pre dana odreenog za poetak trajka. trajkaki odbor i organi kojima je dostavljena odluka o stupanju u trajk, duni su da otponu pregovore radi sporazumnog reenja.Ako se ne postigne pregovori se nasvljaju i ta vreme trajka. Prestaje postizanjem sporazuma ili odlukom Sindikata ili veine zaposlenih. Zaposleni u delatnostima od javnog interesa mogu poeti sa trajkom tek kada je obezbeen minimum procesa rada. Minimum utvruje osniva, direktor, koje je duan da uzme u obzir i miljenje sindikata.

44.PORODINA PENZIJA UDOVE32 pitanje

45.ZAJEDNIKI KOLEKTIVNI UGOVOR

46.ZATITA ENA I OMLADINE U RADNOM ODNOSUOmladina zaposleni mlai od 18 godina ne moe da radi na poslovima : 1. naroito teak rad, pod vodom, zemljom, na velikoj visini 2. izloeni tetnom zraenju, sredstvima koja su tetna, kancerogena, kao i gde postoji rizik za zdravlje ljudi zbog hladnoe, toplote , vibracije 3. koji bi na osnovu nalaza lekara mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje , s obzirom na njegove psiho-fizike sposobnosti. Zaposleni od 18 21 godinu moe da radi na poslovima 1,2 samo na osnovu akta

18

nadlenog zdravstevenog organa,kojim se utvruje da takav rad nije tetan za zdravlje. Trokove tih lekarskih pregleda snosi poslodavac. Puno radno vreme za mlae od 18 godina ne moe biti due od 35 sati nedeljno, niti due od 8 sati dnevno. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog mlaeg od 18 godina. Mlai od 18 godina ne moe da radi nou osim u oblasti kulture,sporta, umetnosti i kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile, a poslodavac nema na raspolaganju dovoljno drugih punoletnih zaposlenih pod uslovom da to traje odreeno vreme , u tom sluaju poslodavac je duan da obezbedi nadzor od strane punoletnog zaposlenog. ene Zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstevnog organa , tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito gde se zahteva podizanje tereta, visoke temperature, vibracije, tetna zraenja. 32 prve nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi to bilo tetno po nalazu zdravstvenog organa. Zadnjih 8 nedelja ne moe da radi nou ni prekovremeno Roditelj sa detetom do 3. godine moe da radi prekovremeno i nou samo uz svoju pismenu saglasnost Samohrani roditelj, koji ima dete do 7. g. moe da radi prekovremeno i nou samo uz svoju pismenu saglasnost Raspodela radnog vremena eni za vreme trudnoe roditelju sa detetom mlaim od 3.godine ili sa teim psihofizikim nedostacima samo uz pismenu saglasnost.

47.BENEFICIRAN STA

48.MEUNARODNI IZVORI RADNOG PRAVATo su akti meunarodnih organizacija i meunarodni ugovori Akti OUN Univerzalna Deklaracija o pravima oveka - 1948 nije formalan izvor prava , ali bez obzira na to, mnoge zemlje unele su je u svoj ustav. Pakt o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima iz 1966, koji smo mi ratifikovali 1971, propisana su sledea prava: pravo na rad, pravinu zaradu, odmor i odsustvo, na trajk itd Akti MOR-a, najznaajnija zakonodavn afunkcija, konvencije i preporuke. Konvencije imaju obaveznu pravnu snagu za sve zemlje lanice koje ih ratifikuju, to su multilateralni meunarodni ugovori. Preporuke proizvode samo moralnu obavezu za drave lanice, da se preduzmu mere zakonskog ili upravnog karaktera. Regionalni izvori meunarodnog prava su propisi koje donose organi odreene regionalne zajednice. Mi smo do skoro u Savetu Evrope. Bilateralni meunarodni ugovori, zakljuuju ih dve drave prava u vezi sa radom, socijalnim osiguranjem,

49.UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADAvidi 35

19

50.ZATITA POJEDINIH PRAVA ZAPOSLENIHZaposlenom se u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava i obaveza sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku. Optim aktom i ugovorom o radu, moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja, Reava arbitar, - sporazumno ga odreuju strane iz reda strunjaka, Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je 3 dana od dostavljanja reenja. On je duan da donese odluku u roku od 10. dana od dana podnoenja zahteva, za to vreme miruju radni odnos,ako je u pitanju otkaz. Ako ne donese odluku u roku, reenje postaje pravnosnano, odluka je konana. Protiv reenja koji je povreeno neko pravo zaposleni il predstavnik sindikata , ako ga je ovlastio, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom, rok 90 dana od donoenja reenja za povredu prava , Pravnosnano se okonava u roku od 6 meseci, rok zastare 3. godine za novana potraivanja.

51.PENZIJSKI OSNOV

52.NAKNADA POSLODAVCU120 pitanje.

TETE

KOJU

ZAPOSLENI

PROUZROKUJE

53.RADNI ODNOS SA KUNIM POMONIM OSOBLJEMRadni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja. Ugovorom o radu moe da se ugovori isplata dela zarade u naturi. (obezbeivanje stana i hrana). Ova vrednost u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu, i ne moe biti manji od 50% od ukupne zarade zaposlenog. Ako je zarada ugovorena delom u novcu a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada, uz naknadu zarade, poslodavac je duan da zaposlenom isplati u novcu. Ugovori se registruju kod nadlenog organa lokalne samouprave, a nain i postupak registracije propisuje Ministar.

54.NEZAKONIT OTKAZ ZATITA MALOLETNIKAAko SUD donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud e odluiti da se zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva. Pored vraanja , poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete, u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada tete umanjuje se za iznos prihoda,koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Ako zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud e na njegov zahtev, obavezati poslodavac da zaposlenom isplati naknadu tete, u iznosu od najvie 18 zarada, koje bi zaposleni ostvario da radi i to zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu i godina ivota zaposlenog, kao broja izdravanih lanova domainstva. Ovu odluku sud moe doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje su opravdane, uz uvaavanje okolnosti i interesa obe strane to nije mogue, s tim da se naknada tete tada dosuuje u duplom iznosu, zahtevi se mogu podneti do

20

okonanja glavne rasprave.

55.KRUG OSIGURANIH LICA U PENZIJSKO INVALIDSKOM OSIGURANJUpitanje 2.

56.POVREDA RADNE UGOVORA O RADU

OBAVEZE

KAO

OSNOV

OTKAZA

Poslodavac moe da otkae ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu. Krivica se mora utvrditi u odgovarajuem postupku na objektivan nain. Najbolje je da to utvrdi nepristrasan organ poslodavca posebna komisija, utvrditi optim aktom, to ne bi bila discipl. komisija kao ranije, treba sasluati zaposlenog, svedoke, pa i angaovati vetake.

57.ELEMENTI UGOVORA O RADUpitnje 22

58.DISCIPLINSKI POSTUPAKZakon o Dravnim slubenicima. Pokree rukovodilac na sopstvenu inicijativu ili predlog lica koji je pretpostavljen dravnom slubeniku. Pokree se Zakljukom alba nije dozvoljena, Svaki dravni slubenik koji sazna za uinjenu povredu, moe podneti inicijativu. Organ : Disciplinski postupak vodi i odluuje o discplinskoj odgovornosti rukovodilac On moe da obrazuje disciplinsku komisiju od 3 lana da umesto njega pokree i vodi disciplinski postupak i odluuje o disciplinskoj odgovornosti, lanovi moraju da imaju 7. stepen strune spreme, 5. godina staa a 1 mora biti dipl. pravnik. Tok postupka : U disciplinskom postupku, odrava se usmena rasprava, dravni slubenik ima pravo da iznese svoju odbranu, sam ili putem zastupnika, pismenom odbranom, moe i bez prisustva z. da se odri usmena rasprava, Zakon o optem Upravnom postupku se primenjuje na ostala pitanja. Kazne: Pri izboru i odmeravanju disciplinske kazne, vodi se rauna o stepenu odgovornosti, teini posledica, o tome da li je dravnom slubeniku ranije ve izricana kazna, ako nije brisana iz kadrovske evidencije. Udaljenje - dravni slubenik protiv koga je pokrenut disciplinski postupak zbog tee povrede moe biti udaljen s rada do okonanja disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo tetilo interesu DO, O udaljenju se donosi reenje, (dozvoljena alba u roku od 5. dana, koja ne odlae izvrenje, )a opozvae se ako prestanu razlozi Zastarelost za pokretanje : 6. meseci za lake ovrede, 1 godina za tee povrede Zastarelost za voenje: 1 godina od pokretanja za lake, 2. godine za tee. Kazna izreena Reenjem upisuje se u kadrovsku evidenciju, a brie se u roku od 2 godine za lake, ako ne ne bude izreena nova i u roku 4 godine za tee povrede. Protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila Vlada postupak vodi

21

Visoki Slubeniki savet.

59.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA SA MALOLETNIM LICEM46 pitanje

60.KRUG OSIGURANIH LICA U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJULica u radnom odnosu Civilna lica u slubi vojske Srbije Izabrana, imenovana i postavljena lica, Zaposlena van prostorija poslodavca, poslovi kunog pomonog osoblja Dravljani R Srbije koji su od nas zaposleni kod stranih Privrednih drutava i Meunarodnih org. Zaposleni u naim privrednim drutvima koji su upueni i obavljaju posao u inostranstvu Zaposleni roditelj, usvojilac, hranilac, odsustvo sa rada do 3 god. dok mu mirije radni odnos Dravljani R srbije u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nisu obavezno osigurani tamo Stranci kod stranog Pravnog lica i stranog DKP Dravljani R Srbije kod Dravljljana R Srbije u inostranstvu Lica sa novanom naknadom po pravilu nezaposleni Lica na privremenim i povremenim poslovima Lica koja primaju naknadu zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti Zaposleni po ugovoru o delu Osnivai i lanovi AD Preduzetnici, sportisti, koji obavljaju delatnost kao samostalnu delatnost Svetenici, pljoprivrednici stariji od 18 god, kao jedina delatnost Penzioneri, dravljani RS sa stranim penzijama Stranci za vreme kolovanja Stranci koji rade kod nas strunjaci.

61.ZATITA NA RADUObuhvata pored odgovarajue zatite na radu i posebnu zatitu pojedinih kategorija zaposlenih, osn dr. vrednosti. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu. Duan je da potuje Propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja , duan je da upozori poslodavca na svaku potencijalnu opasnost. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno, ako bi po nalazu nadlenog zdravstevenog organa takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne moe da radi poslove koji bi pogorali njegovo zdravstveno stanje Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja , profesionalne bolesti ili drugog oboljenja, moe da radi onaj koji pored posebnih uslova utvrenih pravilnikom , moe da ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja. Lina zatita ima pravo uvida u dokumenta , koja sadre line podatke pravo da trai da se brie ili ispravi netano ti podaci ne mogu biti dostupni treim licima, jedino ako je u vezi sa radom Linim podacimazaposlenih moe da se bavi jednio lice ovlaeno od strane direktora. Zatita omladine, materinstva, radi posebne nege deteta ili druge osobe, invalida

22

62.POSTUPAK NAJAVE I STUPANJE U TRAJKpitanje 43

63.ZABRANA DISKRIMINACIJEpitanje 16

64.ODSUSTVO UZ NAKNADU ZARADE (PLAENO ODSUSTVO)U ukupnom trajanju od 7. dana u toku kalendarske godine Razlozi: sklapanje braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice, i drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaenog odsustva utvruje opti akt. Pored toga ima jo pravo na: 5. radnih dana zbog smrti lana ue porodice, 2. radna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i taj dan Ua porodica: mu, deca, roditelji, braa, sestre i druga lica, koja ive u zajednikom domainstvu.

23