SOCIJALNA PSIHOLOGIJA (Osnovi socijalne psihologije, Nikola Rot)

Sistematsko-empirijsko izučavanje ponašanja ljudi počinje tek dvadesetih godina XX veka.

Njen predmet (najopštije) je proučavanje društvenog ponašanja ljudi, ponašanje pojedinaca u društvu. Ona se interesuje za pojedinca, za njihove doživljaje i postupke u reznim socijalnim situacijama. Taj pojam obuhvata druge ljude, grupe, organizacije, materijalne proizvode( naselja, putevi, fabrike) i nematerijalne (jezik, umetnost, norme) a koje su ljudi stvorili...Imamo tri odnosa između pojedinca i socijalne situacije :

1. neposredna interakcija,2. uticaj socijalnih situacija na ponašanje ljudi i njihovu psihu,3. uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i zbivanja.

PROBLEMI IZUČAVANJA

1. Prvu grupu problema čini proučavanje neposredne interakcije ljudi komunikacija miđu njima, korišćenje znakova opažanje i ocena drugih osoba i njihovih osobina «interpersonalna privlačnost» ili nenaklonost

2. Drugu grupu čini proučavanje delovanja raznih socijalnih faktora na opažanje, mišljenje, motivaciju. Ti faktori su agensi i izvori socijalizacije a njihovin delovanjem dobijamo efekte socijalizacije.

Celu ovu grupu problema nazivamo problemima socijalizacije. Možemo razlikovati:

proucavanje procesa socijalijalnog učenja kojim se ostvaruje socijalizacija (i odraslih)

delovanje društvenih činilaca na promene ponašanja a to su agensi ( porodica, društvo) i izvori (kultura)

posledice delovanja socijalnih faktora na psihu proučavanje socijalne motivacije ljudi formiranje, menjanje i delovanje socijalnih stavova.

Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, već uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u slučaju učenja samo iz ovih skripti. Na našem sajtu (www.studentski-forum.org) možete naći i kompletan spisak uže i šire literature preporučene od strane profesora.

3. Treću grupu čine pitanja o ulozi psihičke funkcije ličnosti na društvene pojave. Koliko lične karakteristike utiču na društvena zbivanja. «Primenjena socijalna psihologija» npr. Industrijska socijalna psihologija.

Navedene grupe problema nisu strogo određene već su u čvrstoj vezi.

DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

Definicije su obično preuske. Šire definicije bolje određuju socijalnu psihologiju. Proučavanje socijalne prirode čoveka - Aš Proučavanje ponašanja pojedinaca u društvu – Kreč i Kračfild Proučavanje ponašanja u društvenom kontekstu – Bakman

Ipak ovako date definicije nisu u redu jer su neodređene. Nešto bolje su definicije Olporta i Šerifa.

Olport:Predmet proučavanja socijalne psihologije je proučavanje socijalne prirode

pojedinca sa ciljem da razume i objasni kako misao i ponašanje pojedinca utiče drugih.Još bolje Šerif:To je proučavanje neposrednog doživljaja i ponašanja ljudi u odnosu na socijalnu

situaciju.Ona je ok zato što:Ukazuje da se proučavaju ne samo postupci već i doživljaji, ukazuje na bitnost

socijalne situacije, kao i da je pored interakcije bitno proučavati i uticaj socijalne situacije na ljude ali i obrnuto.

SRODNE DISCIPLINE

Socijalna psihologija & Opšta psihologija

Opšta: proučava ponašanje pojedinaca prvenstveno obrećajući pažnju na aktivnost (opažanje) čovaka u odnosu na nesocijalnu sredinu.

Socijalna: ponašanje jedinke pod delovanjem socijalnih faktora.Ona nije deo opšte već je samostalna. Ona ne može tek tako da se koristi ispitivanjima opšte jer je ova došla do njih u nesocijalnim situacijama, individua je u opštoj apstrakcija.

Opšta – socijalni faktori nisu odlučujući.Socijalna – se bavi pitanjima gde oni jesu glavni

Socijalna psihologija & Sociologija

Najveće razlike su u zavisnosti sa kog se aspekta pristupa: sa sociološkog ili psihološkog.

Tri razlike:

2

1. u predmetu : sociologija proučava pojave u celosti a socijalna psihologija pojedince iz tih grupa.

2. u orijentaciji tj. pristupu problemu : sociologija – grupe proučava kroz grupne karakteristike sličnosti; socijalna psihologija – ukazuje na individualne razlike.

3. socioligija se bavi sadržajima ponašanja grupe a socijalna psihologija – procesima kako dolazi do nekog ponašanja. Razlika je u metodologiji: sociologija je više teorijska nauka a socijalna psihologija empirijska.

Socijalna psihologija & Antropologija

Antropologija se interesuje za načine organizovanja života u različitim društvenim zajednicama.

Socijalna psihologija: pažnj na psihičkim procesima i aktivnostima pojedinaca pripadnika tih zajednica.

RAZVOJ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

1908. god. izlaze prve dve knjige iz socijalne psihologije.

1. sociolog Edvard Ros ( osnivač socojalne psihologije )

2. psiholog Viljam Mekdugal «Uvod u socijalnu psihologiju»

Tri perioda u razvoju socijalne psihologije:

1. prvi – dug period u kome ne postoji ni kao pesebna teorijska i empirijska disciplina, već je u okviru filozofije. Od antike do polovine 19. veka.

2. problemi socijalne psihologije se tretiraju samostalno nema metodologije ni empirije. Od druge polovine 19. do 20 – ih godina 20. veka. Više teorijska.

3. postaje posebna empirijska nauka sa svojim predmetom i razvijenim metodama. Od 20 – ih godina do danas.

Platon & Aristotel

Od davnina se filozofi bave nekim psihičkim problemima. Dva pitanja: koji psihički momenti podstiču ljude da žive u društvu? Da li se ljudi menjaju usled društvenih uslova?

Jos od Platona nailazimo na podelu ljudskog duha na afektni, razumni i voljni deo. Aristitelova «Retorika» smatra se za prvi udžbenik iz socijalne psihologije.

3

Mislili su da društvo utiče na pojedince a razlike oko privatne svojine... Po Platonu društvo nastaje jer ljudi nisu sebi dovoljni. Aristotel ne samo zato nego su oni društvena bića, teže za udruživanjem. Kasnije Hobs i Ruso...

1895. god. Gustav Lebon «Psihologija gomila» eksperiment sa voženjem bicikla u prisustvu drugih 20% brži sa decom, sa decom – namotavanje kalema 20 brže, 10 isto, 10 sporije.

1. uveo normu – morate se pozvati na eksperiment. 2. pojavila se glad za objašnjenjem rezultata.

HEDONIZAM

Hedonističku teoriju je razvio Bentam . Osnovna pokretačka snaga čoveka je težnja za postizanjem zadovoljstava i nastojanje da se izbegne bol.

Ta teorija je prisutna i u psihoanalitičkoj teoriji kao i kod mnogih bihejviorista. Neki je kritikuju jer pored sebičnosti kao podsticaja na akciju može delovati i ljubav prema drugom ljudima (Adam Smit)

Hedonizam princip usmerenosti na sebe, čak i kad traži društvo drugih to radi da bi zadovoljio svoje potrebe.

Četiri koncepcije koje se javljaju u 19. veku:

1. shvatanja koja objašnjavaju socijalno ponašanje – evolicijom 2. shvatanja koja naglašavaju kolektivnu i grupnu svest 3. shvatanja koja naglašavaju imitaciju i sugestiju 4. instiktivistička koncepcija.

1. SHVATANJE EVOLUCIONISTA

Ideja je bila da se oblici društvenog ponašanja kod ljudi menjaju i da se razlikuju od društvenih uslova.

Darvin – u čovekovom društvenom razvitku ističe ulogu kulture, proces kooperacije i proces simpatije. Za razvitak čoveka potrebna je selakcija u socijalnom i psihološkom smislu. Uveo čoveka u pojem evolucije.

Spenser – život je proces stalnog prilagođavanja pojedinaca spoljnim uslovima sredine. On koristi pojem simpatije pri objašnjenju ponašanja čoveka.

Tajlor – razvoj religije.Morgan – evolucioni put porodičnih odnosa

2. KOLEKTIVNA, NADINDIVIDUALNA SVEST

Ta svest razlikuje se od individualne i u njoj je izvor društvenog ponašanja; važna je celina.

Lazarus i Štajntal je promovisali koristeći pojam narodnog duha. Mi smo delovi jedne duše, cela nacija ima svest, romantizam.( nemci začetnici etnopsihologije).

4

Sličnu ideju je zagovarao i Emil Dirkem pored individualne postoji i kolektivna svest koja održava i reguliše socijalni život.

Viljem Vunt razlikovao je fiziološku psihologiju i psihologiju naroda. Ova druga bavi se proučavanjem viših mentalnih procesa. Postoji samo jedna narodna duša koja se manifestuje kroz jezik, običaje, mitove.

3.SHVATANJA KOJA NAGLAŠAVAJU IMITACIJU I SUGESTIJU

Naše ponašanje nije stvar proračuna nego je snažan uticaj drugih. Svi smo veoma slični, postoji snažan zakon imitacije drugih.

Gabrijel Tard osnovni socijalni proces je imitacija .Razlikovao je tri zakona imitacije:

1. zakon silaska – niži slojevi imitiraju više.2. zakon geometrijske progresije – sve se više deluje na osnovu i menjaju se kako se

šire.3. zakon o unutrašnjem koje se preferira spoljašnjem – pre se imitira kultura uže

sredine nego spoljašnje.

Svaka imitacija po Tardu je rezultat konflikta dveju modela koji se imitiraju .

SUGESTIJA: slična pojmu imitacije ljudi se ponašaju sugestivno, a koreni leže u Masmerovom učenu o animalnom magnetizmu.

Brejd uvodi pojam hipnoze .Le Bon uvodi pojam sugestije i koristi ga u lečenju sugestijom i regresijom

objašnjava mnoge pojeve u oscijalnom ponašanju. Po njemu je ponašanje mase osnovna socijalna pojava. U masi pojedinac u potpunosti gubi svoju svesnu ličnost i pokorava se sugestijama.

Branhem to dalje razvija; Nansijska škola psihijatrije. Šarko – Pariska škola psihijatrije. Lečio histeri hipnozom. Njigov učenik

Morton Prins pokrenuo 1908. god. «zurnal o abnormalnoj psihijatriji» a 1922. god. on postaje «žurnal o abnormalnoj socijalnoj psihijatriji». Odatle niče psihoanaliza.

Edvard Ros – najvažniji društveni fenomen je sugestija njom je objašnjavao sve: modu, običaje, konflikte...

4. INSTIKTIVISTIČKO SHVATANJE MEK DUGALA

Napisao je «uvod u socijalnu psihologiju» 1908. god. i ti je postavio 12 a 1932.god. proširio na 18 istikata iz kojih je moguće objasniti sve oblike ponašanja. To su instikt bežanja, odbijanja od sebe, radoznalost, borbenosti, podčinjavanja, samopotvrđivanja, roditeljski, gregarni, reprodukcioni, za stvaranjem.

Definicija: instikti su urođene tendencije da se na neke objekte obraća pažnja, da se dožive emocije i da se na određen način postupi u odnosu na njih.

Postoje i urođene ne specifične tendencije za neka ponašpanja: simpatija, sugestija i imitacija.

Povetivanje više instikata – sentimenti .

5

Sve je to bilo podližno kritici. Mnogi instikti nisu urođeni, već stečeni, zanamarena uloga socijalne sredine.

Ta ideja ponovo oživljava kroz psihoanalizu.Frojd govorio o dva: Eros, Tanatos.Konard, Lorenc – proučavanje vrsta u prirodnim uslovima (dobili Nobelovu

nagradu) govore o 7 instikata.

TEORIJSKI PRISTUPI

4 osnovna pristupa:

1. biheviorizam2. psihoanalizam3. kongitivizam ( Gerštaltilistički pristup)4. teorija uloga (simbolički interakcionizam)

1. BIHEVIOR – PONAŠANJE

Nastao i imao veliki uticaj u Americi. Pravac je formilisao Džon Votsom napisao je «Psihologija kako je biheviorizam vidi». Biheviorizam je predmetoliški, a ne sadržinski pravac.

«Ograničimo se na stvari koje sa mogu posmatrati».Bio je inpresioniran radovima Ivana Pavlova.Psihologija ako hoće da bude naučna mora da proučava spoljne ponašanje,

reakcije.Osnovnu jedinicu proučavanja treba uzeti vezu između draži (S) i reakcije

organizma na draž (R). Draž izaziva i neke promene (O). S – O – R. Neke vrste reagovanja su nasledne (refleksne) ali većina je stečena.

Kongitivne varijable (mišljenja stavovi) imaju malu ulogu. Pojedinac a ne grupa je jedinica analize. Ponašanje je naučeno, razlike su stečene.

Učenje – glavno u objašnjavanju, menjanje ponašanja je učenje, principi učenja su isti kod životinja i ljudi. Stavljanjem beba u određene uslove možemo napraviti bilo šta od njih. Do veze S – O – R dolazi jer organizmu donose neko zadovoljstvo oslobađaju ga od teškoća (hedonizam), sve se objašnjava učenjem i promena stavova; predrasude nas oslobađaju tenzije.

Kritike: neopravdano eliminisanje unutrašnjih stavova. Redukovali su psihologiju na teoriju učenja.

Ne može objasniti složene oblike učenja (jezik).

2.GEŠTALT – SKLOP, CELINA

Ističe se važnost celine i celovitisti pojave, čovek teži smislenim pogledu na svet oko sebe.

Kognitivni procesi su važni, stvaranje slika...

6

Kapka, Varthajmer, Keler bavili se opažanjem ( majmun Sultan da dphvati bananu to je učenje uviđanjem).

Za njih su bitni viši kognitivni procesi. To je najdominantnija orijentacija u socijalnoj psihologiji. Jedan od najpoznatijih je Kurt Levin . Važnija je interpretacija neke situacije nego kakva je ona zaista.

Levinov eksperiment sa domaćicama- «iznutrice», u grupnoj diskusiji lakše menjamo stavove.

Skriveni kurikulum – niko nas namerno ne uči, to su skriveni kognitivni procesi, procesi razmišljanja.

3. PSIHOANALITIČKI PRISTUP

Ističu značaj nesvesnih psihičkih procesa, uloga instikata, nagona i značaj prvih godina života.

Složene strukture ličnosti:Nagonski deo (ID), osnovne psihičke funkcije kao sto su opažanje i mišljenje

(EGO) i nad ja (SUPER EGO) predstavljaju društvene norme.Frojd (osnivač pravca) nastanak grupa i društva objašnjava deseksualizacijom

libida, identifikovanjem sa vođom grupe (kao sa ocem). Nema usklađenosti ciljeva pojedinaca i društva.

Najvrednije u psihoanalizi je to što ona osporava našu zdravorazumsku sliku.Postoji po Frojdu oralna i analna faza latancije .Neofrojdovci: Adler, Jung, From.Važnost nesvesnih procesa, crte ličnosti koje imaju uticaja na ponašanje čoveka

formiraju se veoma rano pod uticajem prirode.

4.TEORIJA ULOGA

Naglašava značaj kulturne sredine. Ljude posmatramo kroz uloge koje imaju. Naše ponašanje određeno je zbirom uloga.

Socijalno ogledalo – kako nas drugi vide tako ćemo zaključivati o svojim osobinama. – Džordž Herbrt Mid.

Sve ove teorije imaju nedostatke, a to se pokušava prevazići TEORIJOM OTVORENOG SISTEMA koja povezuje psihičke pojave i sredine u kojima nastaju a ipak ne svodi aktivnost čoveka na sredinske faktore već naglašava važnost motivacije i aktivnosti i ističe njihov uticaj na sredinu.

PROCESI SOCIJALIZACIJE

Razlikujemo dve komponente u socijalizaciji:Nasleđe & UčenjeMožemo govoriti i o socijalizaciji u

7

Užem & Širem smisluSociolozi usmereni više na na uži smisao – šta je to što jednu kulturu produžava

dok socijalni psiholozi obraćaju pažnju i na formiranje jedinke sa svojom ličnošću i osobinama. Primer maloletnog delikventa...

Poenta je da su sve osobine rezultat faktora društva. Resocijalizacija – menjanje osobina.

Rot definicija: socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče relevantne socijalne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama.

Socijalizacija je širi pojam od kulturalizacije jer ova označava usvajanje sadržaja neke kulture dok socijalizacija označava i razvitak socijalnog bića.

Tri velike grupe problema kod izučavanja socijalizacije:

1. proučavanje vrste i oblika učenja putem kojih se socijalizacija ostvaruje. To je centralni problem, koji su osnovni načini učenja, koji su principi i mehanizmi socijalizacije?

2. izučavanje uloge izvora i agensa socijalizacije.3. izučavanje efekta socijalizacije. Stavovi vrednosti koje su usvojene.

TEORIJE SOCIJALIZACIJE

Pod SOCIJALNIM UČENJEM podrazumeva se učenje u kom vaznu ulogu imaju socijalni faktori, druge osobe. Proces socijalizacije uvek se ostvaruje takvim učenjem.

Dve grupe teorija socijalizacije:

1. bihevioristička teorija – putem uslovljavanja2. kognitivne razvojne teorije socijalizacije

1. Za sve S – R teorije do učenja dolazi na osnovu stvaranja vaza između drazi i odgovora a putem asocijalizacije. Svako učenje je učenje uslivljavanjem.

S – R se međusobno razlikuju: neke naglašavaju Pavlovljev princip uslivljavanja Mehanička asocijacija

veze po dodiru, dovoljno puta ponovljena, osnova je uslovljavanja; princip instrumentalnog uslovljavanja (HAL). Redikcije tenzije je osnovni

pokretač socijalnog učenja. Ističu važnost spoljnjeg potkrepljivanja – nagrada i kazna;

teorija opservacionog uslovljavanja. Bandura kaže da se pretežni deo učenja ostvaruje imitacijom. On i to smatra uslovljavanjem jer se stvara veza između draži r reakcije, a putem potkrepljivanja zamišljanjem korisnog efekta.

8

2. Ove prve zanemaruju značaj razvojnih studija. To potenciraju kognitivne razvojne teorije. Gezel naglašava da je za razvoj važna maturacija urođenih osnova. Kod njega sredinski faktori nemaju veću ulogu. To je mana.

Pijaže uključuje i sredinske faktore u svoju kognitivnu teoriju. Razvoj je funkcija unutrašnjih procesa ali zavisi od aktivnosti i iskustva jedinke.

U razvitku mišljenja i inteligencije postoje 4 faze:1. fazu senzimotorne inteligencije (dominira do 2. god.)2. predoperacionalnu fazu (od 2. do 7. god.)3. konkretno operacionalnu fazu (od 8. do 11. god.)4. formalno operacionalnu fazu ( od 12. god)

Tek od poslednje imamo potpuno manipulisanje simbolima. Hipotetičko – deduktivno mišljenje. Dakle, njihova je zasluga što je pokazao da postoji intarakcija između jedinke i sredine, a ne samo uticaj sredine na jedinku.

VRSTE SOCIJALNOG UČENJA

1. Učenje uslovljavanjem:

a) klasično uslovljavanjeb) instrumentalno uslovljavanjec) opservaciono uslovljavanje

2. Učenje po modelu:

a) identifikacijomb) imitacijomc) učenjem uloga

3. Učenje uviđanjem

1a) Klasično uslovljavanje zasniva se na asocijacijama po dodiru. Votson je razvio teoriju i kao jedinicu ponašanja postavlja uslovni refleks. Učenje se sastoji u vezi između draži i reakcije S-R. Proučavao je emocionalno uslovljavanje sa malim Albertom. Gasi se tako što se javlja uslovna draž (jak zvuk) bez bezuslovne (beli miš) ili jak zvuk sa pozitivnim dešavanjima (npr. hrana).

Ajzenk smatra da se time može objasniti i sticanje moralne svesti. To je po njemu principom klasičnog uslovljavanja formiran uslovni refleks (eksperiment sa izgladnelim štenicima). Formira se unutrašnji regulator ponašanja.

1b)Instrumentalno uslovljavanje – neka reakcija je sredstvo, instrument da se dođe do nagrade. Skinerovi ogledi sa pacovom i slaninom, miš u lavirintu. Zakon

9

potkrepljenja (Hal) – kad se nagradi, rekacija se brzo uči. Skiner je učio goluba da pravi osam, da svira klavir, jedino se mora čekati da se akcija spontano javi. Golub u kutiji, reakcija se učestalije ponavlja potpuno slepo. Različiti režimi potkrepljivanja. Varijabilni racio – efekat gašenja skoro nemoguć (kockar). Miler i Dolard – Teorija imitacije uslovljavanjem (dva brata – bombone od oca).

Masen – nagrade mogu biti: priznanje, pohvala, poklon.Transfer učenja – Naučeno ponašanje se prenosi i na sličnu situaciju (hvala).

Zakon efekta – Trondajk – brže učimo rekacije koje dovode do zadovoljavanja potreba.

Učenje novih oblika – instrumentalno Uzdržavanje od nepoželjnih reakcija – klasično (Maurer i Ajzenk)

1c) Opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje – promovisao ga je Albert Banouara. Po njemu sva učenja po modelu ostvaruju se ovim uslovljavanjem. U jednom eksperimentu deca gledaju film, agresivno ponašanje junaka, tri grupe, za svaki je kraj drugaciji, junak nagrađen, kažnjen, neutralno.

Razlikuje znanje o nekom ponašanju i primenu takvog ponašanja. Da bi bilo primenjeno, mora da bude potkrepljeno. Intenzitet zavisi od pola.

Učenje može biti i preko klasičnog uslovljavanja. Dva psa, drugi luči pljuvačku zbog prvog. Javljanje predrasuda kod dece je isto takvo. Ipak, najčešće je putem instrumentalnog uslovljavanja (kada imitiramo nekog, očekujemo neku nagradu).

Karakteristike modela mogu da utiču na obim, nivo i tp reagovanja i po tome se razlikuje od prethodna dva učenja.

2a) Učenje identifikacijom – Još Frojd uvodi taj pojam. Razlikuje defanzivnu i anaklitičku. Izvor prve on vidi u razrešavanju Edipovog kompleksa, dok Vajting izvor vidi u zavisti za nekim statusom, uzamisljanju sebe u nekoj željenoj situaciji. Kagan misli slično.

Ana Frojd objašnjava defanzivnu sa primerima (dečakom i nastavnikom). Betelhajm sa logorašima. Bandura sve to kritikuje. Anaklitička je manje sporna. Strah devojcice da ne izgubi naklonost majke. Neki suštinu identifikuju vide u ljubavi prema modelu, emotivnoj vezanosti za model. Maurer je naziva razvojnom identifikacijom. Takvo uslovljavanje ponašanja roditelja objašnjava sekundar, uslovljava to imamo kad se uslovna draž povezuje sa nekom novom dražju. Time je objašnjavao i verbalno ponašanje. Potvrdu razvojne identifikacije daju i Bandura i Hjuston. Sa onom decom gde je pokazan srdačan odnos postoji jače podražavanje.

Empirijski ipak nije potvrđena defanzivna identifikacija.

2b) Učenje imitacijom – neki izvor vide u instinktima; to us urođene tendencije (Mek Dugal). Do nje dolazi empatijom ili idemotornom aktivnošću (Džems).

Bihevijoristi to odbacuju i objašnjavaju je uslovljavanjem. Bandura pokazuje da je posmatranjem ponašanja modela moguće izazvati

inhibitorne i dezinhibitorne efekte. Miler i Dolard su dokazali da ona nije urođena (dva miša – beli i plavi krug; put do hrane, praćenje). Prema Banduri i Valtersu na imitaciju utiču:

10

Posledica koju posmatramo ponašanje ima za model; Karakteristika osoba koje posmatraju; Emocionalno stanje.

Razlike identifikacije i imitacije (eksperiment sa lutkom Bobom – Bandura)Identifikacija – imitiraju se sve osobine pa i osobine ličnosti,

Imitacija - imitira se spoljni izgled, postupci Identifikacija – postoji emocija, poistovećivanje sa tom ličnošću, pokušavate da

živite njen život, emotivna vezanost Imitacija – obično nema emotivne vezanosti, kratkotrajna

2c) Učenje učenjem uloga .

Uloga je očekivano ponašaje za neki status. To je učenje ugledanjem na nekog čiji mi položaj želimo da steknemo. Serbin i Elen – ne uče se proste reakcije već organizovan sistem ponašanja. Uče se i komplementarne uloge.

Pervazivnost (raširenost) neke uloge - vozač, dok sveštenik je to uvek, očekuje se to. Sikord i Bekmen – faktori koji utiču:

Jasnoću o očekivanom ponašanju za tu ulogu. Gde je jasnije? Lakše se usvaja takvo ponašanje.

Saglasnost društva oko ponašanja za tu ulogu. Usklađenost sa komplementarnim ulogama

3)Učenje uviđanjem

Geštaltisti zastupaju ovaj vid učenja.

Do uspeha dolazi odjednom Pošto je rešen problem nema novog pokušavanja Nadjeno rešeje koristi se i u sličnim stuacijama

Tolman je potencirao kognitivni element u tom uviđanju. Učenje kognitivne mape – znanje o određenim odnosima koji vladaju između draži.Maver – «nada» - očekivanje neke buduće koristi nije samo emotivno, već zamišljanje i zaključivanje

Tu su uključeni viši kognitivni procesi.Pijaže i Kolberg (eksperiment sa dobrom devojčicom) pokazuju da se moralna svest postepeno razvija u zavisnosti od angažovanja kognitivnih funkcija. Heteronomna moralnost – pokoravanje nekim propisima koji su postavljeni (do 9 godina)Autonomna moralnost – prema sopstvenim principima (od 9 godina)Taj prelaz po Pijažeu ostvaruje se ne uslovljavanjem ili podučavanjem odraslih, već razvitkom kognitivnih sposobnosti.

Kolberg je smatrao da faza moralnosti traje i duže.

11

Nagrađivanje i kažnjavanjeNagrađivanje je efikasnije sredstvo socijalizacije od kažnjavanja:

Imaju jači i trajniji efekat; Stičiu se novi oblici ponašajna; Ima pozitivan efekat na razvitak ličnosti.

Efekat kažnjavanja zavisi od:

Koliko je jaka motivacija da se upražnjava kažnjavanje; Da li postoji alternativno ponašanje.

Kada ne deluju ova dva faktora, rezultati kažnjavanja pokazuju se mnogo efikasnijim.

Uticaj pojedinih faktora na efekat kažnjavanja

Intenzitet kažnjavanja Vremenski raspored kažnjavanja Ulogu kognitivnih momenata pri kažnjavanju

Intenzitet – veći = veći efekatVremenski razmak – veći = manji efekatPre dodira = veći efekatViše informacija apelovanja = veći efekat

Agensi i izvori socijalizacije

Među agensima najvažnija je porodica . Frojd je razlikovao način zadovoljenja deteta za hranom u prvoj godini života – Oralna faza i navikavanje na čistoću. Analna faza- u toku druge godine. Dete koje nije preovladalo analnu fazu imaće osobine pedantnosti, tvrdoglavosti i škrtosti. Ipak preovladava mišljenje da je najbitnija opšta atmosvera u porodici, a ne neke specifičnosti. Bitno je osećanje sigurnosti deteta.

Dva važna procesa odnosa u socijalizacijeSRDAČAN > HLADAN odnosSLOBODNA AKTIVNOST > STROGOM OGRANIČAVANJU(permisnivnost - tolerantnost) (restriktivnost - kontrola)

Trenutno je moderno, topli odnos i umerena kontrola. Kod toplog odnosa – psihičko kažnjavanje = povremeno uskraćivanje ljubavi.

12

To je najuspešniji način socijalizacije.Oblici vaspitanja koji otežavaju socijalizaciju:

Nedosledno postupanje roditelja; Ekstremna toplina ili obrnuto; Odnos između roditelja; Nepotpunost porodice (ne tako važna), adolescencija.

Škola – mišljenja podeljena ipak:

Dolazak u školu je dolazak u novu sredinu; Ulazak u nove odnose, koji nisu porodičn; Preko učitelja usvaja nove stavove; Razvoja neke poželjne osobine u društvu; Tu imamo organizovano i sistematsko formiranje ličnosti.

Efekat socijalizacije u školi zavisi od:

Organizacije školskog života; Ličnosti učitelja; Nastavni, skolski program; Odnos roditelja prema školi.

Vršnjačke grupe – su vrlo korisne zbog kontrole agresivnosti, dižu moral, samopouzdanje, uče društvene uloge, nove vrednosti, socijalne stavove... – reče Hevigharst.Parsons «kultira vršnjaka» - standard ponašanja koje postavlja neka omladinska grupa.

Danas se smatra da one nisu uzrok delikvencije.

Socijalizacija odraslih – socijalizacija ne prestaje sa detinjstvom. Kada je samoinicijativna govorimo o sopstvenoj socijalizaciji, ipak, ona to nikako nije potpuno.Važni faktori socijalizacije odraslih po Brimu su:

Zanimanje koje se obavlja – zahteva izmene ponašanja. Potrebno je menjati neke vrednosti;

Ženidba – da bi bila uspešna potrebno je uskladiti se sa ženkom. Balans – oni koji se mladi žene (budale) više menjaju karakteristike ličnosti;

Rađanje dece – tako i deca postaju agensi socijalizacije za roditelje, tj. uzajamni proces socijalizacije.

Sredstva masovnih komunikacija

Neka istraživanja iz 1951. god. govore da TV zbližava porodicu ali smanjuje interakciju.Teorija kultivacije – Džordža Gebnera – TV ostaje glavno sredstvo komunikacije, više od porodice. Vesti nisu toliko bitne koliko filmovi – dramski program.

13

Za manje inteligentnu decu TV je ok, obrnuto nije.Bandura i Valters – likovi na TV – u su bogatiji detaljima, jasniji, te su tako lakši za imitaciju. Intervjuima i upitnicima se dobijaju podatci o uticaju TV.

IZVORI SOCIJALIZACIJE

Najvažniji izvor je kultura. Ona određuje sadržaj kulturne socijalizacije koji se prenose putem agenasa. Kako će ljudi rešavati određene probleme zavisi od: klime, oblika zemljišta, prirodnog bogatstva zemlje, ali i čovek sam utiče na menjanje svoje sredine.Eksplicitna kultura – spoljne manofestacije života neke zajednice.Implicitna kultura – motivi i osobine pripadnika zajednice.

Kreber i Klakhon – jezgro kulture – to su tradicionalne vrednosti koje se prenose na pokoljenje.

Pod kulturom podrazumevamo za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja i sistem ponašanja i vradnosti koji se formiraju i menjaju u toku života grupe.

Prema Kreču, Kračfildu i Balakiju u pojam implicitne kulture ulaze psihološki fanomeni:

Saznanja i verovanja (mitovi, religija, uverenja...); Vrednosti (šta je ok, čemu težiti) Norme – institucionalne norme ( običaji, normr ponašanja)

Kultura i ličnost – po mišljenju tih autora, kultura u znatnoj meri određuje kako će se pripadnici određene grupe ponašati, koje će vrednosti imati.

Hsu – četiri tipa kulture prema tome koji je odnos dominantam:1. odnos otac – sin;2. odnos majka – sin;3. odnos muž – žena;4. odnos brat – brat.

Beri , Čajld i Bejkn ističu važnost ekonomskih faktoraLinton i Kardiner – objašnjavaju vezu kultire i ličnosti pojmom bazična struktura ličnosti – ne obuhvata celu ličnost nego samo delove koji su zajednički članovima grupe, a koji se razlikuju od drugih grupa. Ona se stvara usled načina podizanja dece, a to kasnije određuje ličnost osobe.From – koristi izraz socijalnog karaktera – zajedničko za većinu i u suprotnosti sa individualnim karakterom. Njegova je funkcija da ličnosti deli onako kako će društvo moći funkcionisati.

Na socijalni karakter utiču ekonomski, sociološki i ideološki faktori.Nacjonale karakteristike – imaju velikih nedostataka. Šta se uopšte smatra pod

tim. Bilo je više pokušaja davanja karakteristika Amerima, Rusima, Nemcima.

14

Kod proučavanja nacjonalnih karakteristika, imamo opisivanje pojedinih naroda, nije bitno poreklo (osom kod etnopsihologa).Ipak ne može se prihvatiti da su to trajne karakteristike niti takav način uopštavanja (Risman).

Inkeles & Livinson – modalni top.

Jovan Cvijić – «Balkansko poluostrvo» 1918. god. kod nas 1931. god. U prvom delu knjige govori o geografiji Balkana, u drugom delu iznosi psihičke osobine stanovništva. Smatra da postoji etničko i psihološko jedinstvo označava ga kao idealizam (osećajnost, bujna mašta i sklonost zanosu).

Regionalne razlike 4 tipa:1. dinarski (sumadijski, erski, bosanski, jadranski)2. centralni (kosovo, zapadna makedonija, moravsko – vardarski, južno

– makedonski);3. istočno balkanski (dodjo – dunavski, srednjogerski, trački)4. panonski ( sremsko – banatski, slavonski i alpski).

On odbacuje objašnjenje nacjonaklih karakteristika pojmom rase. U praksi koristi multimodalni pristup – to znači da prikazujući psihičke osobine ne misli na prikaz kompletnih ličnosti nego na utvrđivanje najčešćih karakteristika kod pojedinih tipova i grupa.Koristio je metodu direktnog i indirektnog posmatranja.

POLOŽAJ I ULOGE

Status podrazumeva vrednovanje položaja. Položaj je mesto koje pojedinac zauzima u društvu.Uloga je ponašanje vezano za neki položaj. Linton razlikuje 5 položaja koji su univerzalni:

1. struktura prema polu i uzrastu ( zene, mladi, stari, muški)2. profesija kojom se ljudi bave3. prestiž i hijerarhija (obrazovanje, posed)4. porodičnu ili plemensku pripadnost5. pripadnost grupama čiji članovi imaju isti interes.

Njukom – propisane i zabranjene uloge.Uloge razlikujemo:

1. koje se smatraju obaveznim da se izvršavaju.2. na koje ima pravo neko sa određenim položajem.3. one koje se smatraju prirodnim, očekivanim.

Razlikujemo ih i po: proširenost ili opštost (svi – uloga građana, neki predsednik) doslednost ili pervazivnost (vozač, sveštenik)

15

specifičnost ili određenost (vojnik, uniformisani) trajnost (uloga muškaraca, studenata, nije trajna).

Uz pomoć uloga aktivnosti se dopunjuju i usklađuju a omogućuju lakše snalaženje jer znamo šta se od nas očekuje. Ipak, naše ponašanje ne zavisi samo od uloge već i od crta ličnosti, situacije...Sukob unutar uloge – uloga definisana nejasno, ne znamo šta se očekuje od nas.Sukob između uloga – uvek težimo primarnim grupama, tj. porodici. Traži se balans.Gros – nudi se rešenje:

1. prihvatiti jedno ili drugo2. kompromis3. izbegavanje i jednog i drugog.

Moralni tip ponašanja – prvenstvo opravdanosti očekivanja nad sankcijom.Prektični tip – prvenstvo sankcijama, da budu što manjeMoralno – praktični tip – prvenstvo ni jednom od tih komponenti.

Mekobi i Džeklin – ražlike između miškaraca u žena 3 grupe: osobine u kojima je verovatno da postoje razlike; gde nije sigurno da li postoje razlike; i takve osobine u kojima nema razlike.

Njuihovo poreklo može biti nasleđeno ili rez kulture

* Uticaj društvene strukture na razvitak ličnosti*

Pripadnost određenim klasama utiče na razvitak ličnosti i ponašanje, posredno i neposredno.Postoje tri indikatora klasne pripadnosti (Braun):

1. objektivni pokazatelji – materijalni prihodi;2. status i ugled – ne mora se poklapati sa bogatstvom;3. mišljenje samih ljudi gde pripadaju.

U svakom društvu to je drugačije. Kod nas je istraživano kako su slojevi povezani sa društvenom svešću. Tim je vodio Mihajlo Popović, Dragomir Pantić i Vesna Pešić. Razlikovali su 10 slojeva kod nas.

Razlike usled: laička teorija o plavoj krvi različit proces socijalizacije koji produkuje te razlike.

Konvers – ustanovio dinamičku zavisnost između pripadnosti i određenog ponašanja. Rezultati iz 1945. god. i 1956. god. bila manja zavisnost.

Smanjanje klasne polarizacije, zajednički problem smanjenje razlika dveju velikih američkih partija.Gudmen – razvrstavao prema uticaju koji imaju u američkom društvu 4 kategorije:

1. upravljači 1%2. organizatori 5%3. mase 75%4. aucajderi 20%

Vorner i Lant razlikuju tri klase a svaka druga podklasa:

16

karakteristike gornje – težnja za novcem, poreklo; srednje : sticanje imovine, povećane povećanje standarda; radnička : za donji sloj te klase novac nije bitan.

Dejvis i Havigharst – klasna povezanost, način podizanja dece, ČIKAŠKA STUDIJA 1946. god. Roditelji iz radničke klase su tolerantniji prema deci u prvim godinama života, duže dojenje, želje ispunjevaju.Roditelji iz srednje klase su strožiji, više zahtevaju, više ograničenja, ranije navike na čistoću.1957. god. u BOSTONSKOJ STUDIJI dobijeni su suprotni rezultati.

Litman i Vajt – sve to proveravaju i prednost pridaju Bostonskoj studiji.Bronfenbrener – to tumači kao promene u shvatanjima srednje klase za tih 10.god. Publikacije o podizanju dece... razlike su sve manje.

*EFEKTI SOCIJALIZACIJE*

Delovanje socijalnih faktora na opažanje

Opažanje čini više procesa:1. selekcija draži;2. njihova organizacija u celine;3. interpretacija.

Razlike u opažanju boja. Neka plemena imaju tri termina za boje. Razlike nisu u sposobnostima uočavanja. To zavisi i od leksičkog fond.

Opažanje zvuka, mirisa i ukusa, bola, predmeta (eskimi 20 vrsta snega, peska), vremena (kod nas bitni i minuti).

Posroji institucionalizacija opažanja – postavljanje norme kako situacije i objekte opažati ključnu ulogu ima leksički fond.Mek Ginis – je ukazao na perceptualnu odbranu situacije predmeti koji su ma iz kog razloga neprijatni teže će se uočavati. Eksperiment sa neprijatnim rečima...

Hipoteza glasi:1. prepoznali su reč, ali nisu htali da kažu;2. da se određene draži zbog manjeg javljanja zaista teže i opažaju3. izbegavanje opažanja drazi postaju polusvesne (možda stamparska

greška?)i nagrađivanje ima ulogu u tome šta opazamo.Eksperiment: figure A & B uvek se vidi ona za koju sledi nagrada. Da ono što donosi nagradu, sto je društveno vredno i poželjno utiče na naše

opažaje pokazuje i postojenje peceptualne akcentuacije – naglašavanje u opažanju. Eksperiment Brunera i Gudmana sa novcem opažanja veličine. Bitno imovno stanje subjekta.Tajfel – to osporio, gde je veličina nebitna za vrednost objekta nemamo pojavu naglaska veličine (bitni intraserijalni i interserijalni faktori + važnost dimenzije).

17

Eksperiment sa Miler-Lajerovom iluzijom......

Uticaj socijalnih faktora na učenje i pamćenje

Učenje – relativno trajno menjanje ponašanja na osnovu iskustva.Pamćenje – trajanje ostvarenih promena učenjem.

To su povezani procesi. Složeni su i imaju sastavne delove u tom procesu pamćenja: fiksacija ili učenje, retencija (zadržavanje), zaborav, rekognacija i reprodukcija.

Na sve te delove utoču socijalno faktori.Poznat je Bartletov eksperiment o uticaju socijalnih faktora na transformaciju

zapamćenog u procesu retencije. Koristo je metod ponovljene i serijske reprodukcije.

Tri transformacije:1. uprošćavanje ili simplifikacija sadržaja – izostanak detalja, od zadržanog

konstruiše se uprošćen sadržaj. Nepoznato se zamenjuje poznatim.2. racjonalizacija materijala – sadržaj dobija oblik koji je razumljiv,

sastavljanje poznatih termina.3. naglašavanje ili dominacija – neki elementi se naglašavaju a u originalu

nisu toliko bitni.Pre svega se pamti važno za svoju kulturu. (divljaci u Engleskoj) socijalni faktori utiču na živost u izlaganju, bogatstvu detaljima.Šerif – koristio sistem referencija – naše pamćenje i reprodukovanje deluje mnogo faktora i svi oni deluju povezano kao sistem.Spoljni faktori (draži) i unitrašnji (potrebe, stavovi)

GLASINE I ŠIRENJE ISTIH

Promene u pamćenju postoje i kod glasina – ne verifikovane tvrdnje koje usmeno cirkulišu i koje se tom cirkulisanju menjaju u svom sadržaju.

Neverifikovane Prenose se Menjaju se

Glasine u ratu su izraz straha.Olport i Postman po izvoru razlikuju:

1. glasine koje su izraz straha2. koje sadrže neprijateljstva prema drugim grupama3. kojima se izražavaju želju

dva faktora da li ce se širiti: važnost sadržaja glasina nesigurnost situacije u kojoj dolazi do širenja.

Oba moraju biti prisutna, a važna su i dramatičnost i zanimljivist sadržaja, autentičnost.Obzirom na poreklo dve vrste:

spontano nastale; namerno konstruisane.

18

Olport i Postman 1947. god. izvode studiju koristeći serijsku reprodukciju koju je koristio i Bartlet i oni slično uočavaju:

niveliranje sadržaja – simplifikacija asimilacija – racjonalizacija akcentuacija – dominacija ( isticanje nekih detalja)

UTICAJ STAVOVA NA PAMĆENJE

To su ispitali Levin i Marfi – dva grupe studenata odnos prema SSSR – u. Dve etape, pet nedelja. Pro sovjetski orjentisani lakše pamte Sovjetski mat a teže atisovjetski i obrnuto. To zavisi od sličnosti stavova (afektivni ton) sa onim što uče. Lakše učimo informacije koje su u skladu sa našim referentnim okvirom.Ispitivanja su vršena i o uticaju očekivanja – tj. očekivanja pred kojom ćemo publikom reprodukovati naučeno.

Cimernam i Bauer – povećanje plata

Uticaj socijalnih faktora na mišljenje i suđenjeSud – zaključni, konkluzivni, deo procesa mišljenja. Mišljenje – problemom usmereno operisanje simbolima kojima dolazimo do

uverenja o postojanju odnosa među pojavama.

Dve bitne karakteristike suda: konstatovanje postojanja određenih odnosa doživljaj uverenosti o tačnosti zaključka koji smo doneli.

Eksperiment Mura o uticaju većine ili eksperata na naše sudove. 63% promenilo mišljenje o rečenicama sa greškama u jezičkim formulacijama, 50% o vršenju etičkih normi i 43% o konsonanciji. Nije bilo potrebno iznositi posebno racjonalne razloge da bi došlo do promene. Tu imamo delovanje sugestije na naše mišljenje. To je proveravao Šerif – delovanje sugestije na osnovu prestiža (rangiranje pisaca i rečenica).

Kritičan prema tome bio je Aš. U čuvenom eksperimenti sa opažanjem linija od 50 samo je 13 ostalo nezavisno, od mogućih 600 – 192 su potpali pod uticaj 68% - 32%.

Aš smatra da tu nema reči o sugestiji tj. promeni sudova bez racjonalnog razloga. Ima i racjonalnih razloga – prirodno je da je većina koja je jedinstvena ima pravo,

da sumnja u svoj vid, ugao gledanja... dakle, nije tek tako promenio mišljenje.

Kultura jezik i mišljenje

Najradikalnije mišljenje o uticaju kulture na način mišljenja, dao je Levi Bril. Razlike u mentalitetu ( načinu mišljenja, tumačenja stvarnosti ).

Teorija o primitivnom mentalitetu; predlogičko predkauzalno, kao kod dece, ne razlikovanje uzroka od posledice.

Kod civilizovanih naroda ono počinje na logičkom principu indetiteta.

19

Vorf i Sapir – ljudi različitih kultura vide svet različito. Gramatičke kategorije utiču na kognitivne kategorije. Hopi nemaju forme za prošlost, budućnost...

Lingvistički determinizam – Leksički fond kao i struktura jezika utiču na mišljenje.

Ipak, pravilnije je reći da jezik i mišljenje zavise od uslova u kojima ljudi žive. Nije jezik sam po sebi determinanta mišljenja nego i mišljenje određuje jezik, a oboje zavise od uslova i kulture.

Da postoji veza između jezika i mišljenja pokazao je Bernsten. Uprređuje:1. Javni govor – koriste ga slabije obrazovani2. Formalni govor – obrazovana srdenja klasa.

Socijalni faktori i merenje inteligencije

Inteligencija predstavlja sposobnost snalaženja u novim situacijama, putem mišljenja.Za merenje inteligencije koristi se Bine – Simonova skala.Kod nas je ovu skalu prilagodio Borislav Stevanović i nazvao je «Beogradska revizija». Terman je bio mišljenja da su gradska deca inteligentnija. Zato se vrši pozitivna selekcija ka gradovima. Stevanović u ot sumnja – koeficjent gradske dece je 109 seoske 35 seoska deca zaostaju 14.28 meseci umnog količnika. Ipak od 55 zadataka u 9 bolji u 10 isti.Zadaci nisu jednako teški. Kada bi seoska deca zaista bila manje inteligentna. Onda bi za njih bili najteži zadatci koji su to za mentole. Korelacija 0.15 u relativnom neuspehu seljačića učestvuje 1/5 do 1/4 urođene sposobnosti, a ostatak pod uticajem sredine.Ivić, Milenković, Ružica Rosanović i Vera Smiljanić.1967 nova beogradska skala – prosek inteligencije seoske dece jednak je porseku inteligencije gradske dece, ali mlađe za 1 godinu. Važnost sredinskih faktora, obrazovanja roditelja. Razlika između muškaraca i žena je na 2 od 11 uzrasta u korist devojčica ali od ostalih 9 samo na 2 je razlika značajna u korist dečaka na 13 i 14 godini.Inteligencija zavisi od nasleđa i sredinskih faktora.IQ = MU / KU * 100 Koeficjent inteligencije = mentalni uzrast / kalendarski uzrast * 100Stabilnost koeficjenta inteligencije skoro da nema.70 – 80 % genetika 20 – 30 % okruženje.Belo stanovništvo u SAD – 100, crnačko 86.Klajnberg, osporava postojanje razlike između rasa. To je jer su ovi u gradovima, urbana sredina, koliko su bila u gradovima.1 do 2 godine – 72; 3 – 4 godine – 76; 5 – 6 godina 84; 7 – 8 godina 90; više od 8 godina 94.Danas je ipak pik na nasleđe. Blizanci jednojajčani kada rastu odvojeno je 75.Flinov efekat – za 10 godina povećaca se za 3 jedinice IQ za 50 godina od 15 do 20 jedinica IQ.Veliki uticaj sredinskih faktora, opšti napredak to potvrđuje i Viler sa svojim eksperimentom.

Vernon je istraživao od kojih sve sredinskih faktora utiču na razvoj inteligencije.Negativni uticaj:

20

Konceptalna i jezička deprivacija Nedovoljan posticaj i nepovoljna domaća klima Nepovoljna inteligencijona stimulacija u periodu adolescencije Klasna i etnička pripadnost.

Pozitivan uticaj: Zadovoljenje bio – socijalnih potreba Razvijanje radoznalosti Redovno i produženo školovanje Tolerisanje nekonformisanja Demokratska klima, samokontrola, odgovornost.

U nerazvijenim delovima treba usvajati strani jezik

Socijalizacija i motivacija

Motivacija – Proces pokretanja aktivnosti čoveka radi postizanja određenog cilja.Motiv – Pokretačka snaga koja izaziva aktivnost čoveka, usmerava je i upravlja njome.Motivacije su možda i najviše od mentalnih funkcija formirane pod uticajem društvenih faktora.Imamo motive koji počivaju na urođenim ili stečenim potrebama.

Nativističko gledanje – postoje urođene tendencije ili instikti kojima se ne samo zadovoljavaju biološke već i psihičke potrebe. To je instinktivističko shvatanje po kome se ponašanje čoveka svodi na neke nasleđene instinkte koji su osnovne pokretačke snage.Frojd ( 2 instinkta ), Mek Dugal ( 18 instikta)Druge teorije po kojima postoje i stečeni motivi kao pokretačke snage kažu da se i ti motivi formiraju povezivanjem sa urođenim biološkim potrebama putem funkcijonalne autonomije. ( Olport )

Postoji i evolucionističko gledište po kom postoje vitalni ili animalni, ali i pokretačke snage koje izvor nalaze u razvijenosti kognitivnih funkcija.

Socijalizacija bioloških potreba

Biološke potrebe – nedostatak ili višsk u organizmu, težnja da se uspostavi ravnoteža.One se ipak tokom života menjaju i tada govorimo o socijološkim biološkim potrebama ( kako jedemo, šta, gde ).

Socijalni motivi: Mogu se zadovoljiti samo direktim kontaktom sa ljudima to su pokretačke snage

za interakciju. Počivaju ne na biolškim već na psihološkim potrebama Različito razvijeni među društvima.

Socijalni su - jer se mogu zadovoljiti jedino socijalnom interakcijom i pokreću nju.

21

2 vrste:1. Usmereni na obezbeđenje lične egzistencije i afirmacije2. socijalni motivi usmereni na povezanost sa drugima.

1.a) Motiv borbenostiRealizacija težnje ne obazirući se na druge i to borbom ukoliko sam prepreka.Različit od motiva je agres gde je cilj da se nekom drugom nanese šteta, da se neko povredi. Ovde je pre cilj ostavriti nameru. Borbenost je pre način zadovoljavanja nekog motiva nego sam motiv.

1.b) Motiv sigurnostiTežnja da se održi situacija koja će obezbediti zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva.

pre svih biološki tj. sredstva za održanje egzistencije da će očuvati svoj ugled i položaj u draštvu da će zadovoljiti pre svega razne psihološke i socijalne potrebe.

Motiv sigurnosti svoj izvor ima u potrebi deteta da bude voljeno. Ko to ima biće bolji.

1.c) Motiv za sticanjemPolemika da li je urođen. Lako prelazi u sebičnost i gramzivost. Važan izvor sukoba.

1.d) Motiv za somopotvrđivanjemTežnja da se potvrdi kao ličnost, da se drugima dokaže smisao i vrednost našeg postojanja.

1.e) Motiv za priznanjem stastusom i prestižomDa nas drugi prihvate, da odobravaju naše potstupke. Zato je laskanje uspešan način manipulisanja. Želja za statusom deluje kao trajna posebno u profesiji, osećanje lične vrednosti.1.f) Motiv moćiMoć je mogućnost kontrole tuđeg ponašanja i uticaj na njega. Ona ima istrumentalnu vrednost za zadovoljenje nekih potreba. Mulder je izaučavao psihološke aspekte moći. Što je veća manifestacija moći to je sve veće zadovoljstvo.1.g) Motiv za samostalnošću i slobodomtežnja da se zadrži sloboda vlastitih postupaka i održi samostalnost uprkos društvu koje teži suprotno to je najizrazitije u doba adolescencije.Često ne samo da ne prihvatamo neka ograničenja već težimo suprotnom – reaktancija. To je izvor suprostavljanja konformiranju. Lakše se ostaje nazavisan ako još ima takvih baja.1.h) Motiv za samoakualizacijomO njemu pre svih govore pristalice humanističke psihologije. Maslov govori o hijearhji motiva, razlikuje 5 nivoa potreba. Viša grupa motiva može postati dominantna tek ako se zaobiđe.Motivi nedostatka- 1.bio.potrebe 2.sigurnosti

22

Motivi rasta ili razvitka- 3. pripadnost, emot.vezanost 4.priznanje, prestiž 5.samoaktualizacija

2.a) Gregarni motiv Mek Dugal mu je dao ime. Želja za vezanošću za neku grupu, potreba za pripadanjem grupi.Razlikuje se od afirmativnog motiva jer tu nije želja da se bude sa drugim pojedincima već je težnja za pripadnost široj grupi, gomili.Mnogi kažu da je urođen. Pripadnost gomili ne znači i pripadnost.Drugi smatraju da nije urođen, izvor u mogućnosti deteta.2.b) Motiv za afektivnom vezanošćuPotreba da se voli i da se bude voljen.Harlou je ispitivao da li je urođen – mali majmuni, plišana majka – potvrđuje urođenost.2.c) Motiv zavisnostiIzvor je u bespomoćnosti novorođenčeta i dugoj zavisnosti deteta od odraslih. Time imamo i motiv za pružanjem podrške.

Motiv za postignućem

Među stečenim ovaj je empiriski najviše istraživan. Mek Klilend se bavio njim i kaže:To je tendencija da se uloži napor da se postigne i ostvari nešto vredno čime će se istaći pred drugim.On je našao način kako da se relativno tačno utvrdi taj motiv. Pošao je od jednostavnijeg motiva gladi i koristio je projektovani postupak koji je našao.Mari Tat – postupak. Gladovanje 1, 4 ili 16 časova pa tumačenje slika u Marijevom testu. Sa trajanjem gladovanja raste broj odgovora u kojima se spominje glad ... Posle im je davao dvosmislene slike iz tog testa, da konstruišu priču i odgovore na 4 pitanja našao je 12 mogućih kategorija , od 2 da 12 po 1 poen ... od -1 da +11 * 4 slike.Razvijen, nerazvijen, srednje razvijen.

Karakteristike:1. Ne radi se o genu, osobina se rađa veoma rano takom vaspitavanja u porodici,

razvijanje samostalnosti i nezavisnosti dece.2. Rano postavljanje umereno teških zadataka .3. Uloga majke je značajna

Kod nas Havelka i Lazarević su našli opšte i specijalne motive za postignućem. Sport...

Hekhauzen 4 faktora koja utiču na razvijanje : Razvijanje osećanja odgovornosti za uspeh i neuspeh. Faktori koji podstiču samostalnost. Faktori kojima se potkrepljuje postizanje uspeha. Postavljanje modela za indetifikaciju.

Motiv za postignuće i karakteristike ponašanja

23

Etkinsonova teorija daje kognitivističku teoriju postignuća. Motiv da čovek radi je proizveo 3 faktora M= A * B *C ( A - vrednost cilja, B -očekivanje, C - motiv postignuća).Ako je jedno nula sve će biti nula.Mek Klilend navodi 11 mogućih koleracija motiva za postignućem i otpornosti prema pritisku, IQ, školskim uspehom, izborom zanimanja, preferencija za boje, sa grafičkom ekspanzijom, jasnim ciljevima...

Motuv za postignuće i ekonomski razvitak

Mek Klilend primetio da se različita društva razlikuju po motivu postignuća. Pošao je od ideje Vebera o protestantskoj etici.

Etika – motiv postignuća – prosperitet .Uzimao čitanke za decu, analizirao, izračunavao indeks postignuća i to poredio sa

ekonomskim prosperitetom (proizvedena struja, plate i tempo rasta) ali za 20 – 30 god. kada ta deca odrastu, ona društva gde je motiv u detinjstvu bio veći imali su veći ekonomski razvoj.

Poredio je i propast grčke (robovi čuvali decu), novi motivi dominantni – uživanje i estetika u Firenci.

Kritika – nekad mu je taj motiv nedovoljno određen. Težnja za afirmacijom ili kompeticijom? Prigovor za protestantsku etiku.

AFILIJATIVNI MOTIV

Se manifestuje u težnji čoveka da se udružuje sa ljudima, a ne samo u težnji za prisustvom drugih.

Istraživanja o izolaciji, samici. Šehter – eksperiment sa 5 studenata (samo jedan ostao 8 dana izolovan).

Poreklo neki vide u instiktima (Mek Dugal) neki u bespomoćnosti deteta, neki vide u psiholiški stečenim potrebama, a neki da je naučen.

Šahter proverava da li jačanje anksioznosti dovodi do ječanja afilijativnosti. Satro lekar leči elektrošokovima (jekim i slabim).

Biraju gde ća sačekati početak (sami ili zajedno).Potvrđeno je da sa većom anksijoznošću ide izrazitija želja za afilijativnošću.

zajedno svejedno sam snaga afilijativnostijaka anksioznost 62.5 28.1 9.4 0.88slaba anksioznost 33.5 60 7.0 0.35

Neki ipak smatraju da nije aksioznost izvor već strah ( određeni).Starh – postoji konkretan objekat staraha.Anksioznost – lebdeće stanje straha, nema jasnog izvora.

24

Po tim rezultatima jak strah dovodi do afilijativnosti, dok jaka anksioznost ne, čak smanjuje starh jer ljudima biva neprijatno da svoje stanje saopšte drugima.

Usled čega dolazi do veze strah – afilijativnost:1. udruživanje dovodi do redukovanja starha;2. udruživanje dovodi do veće kongitivne jasnoće.

Šahter konstatuje da u drugom slučaju imamo upoređivanje svojih sa osećanjima drugih.

Red rođenosti i afilijativnosti

Šahter zaključuje da prvorođeni češće biraju da budu sa drugima, a ako je starh dovoljno jak.Prvorođeni: 74 – 100 %; drugorođeni: 45 – 60 %; trećerođeni: 17 – 20 %.Našao vezu ia sa alkoholizmom, pilotima lovcima...

postoji nasleđena tendencija za udruživanje; mnoge urođene potrebe mogu se zadovoljiti udruživanjem; veliki broj stečenih potreba se samo tako ostvaruje; afilijativnost – ponašanje se uči i postaje navika ponašanja.

AGRESIVNI MOTIV

To je takvo ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge, a sa namerom da se nanese šteta moralno razlikovati agresivan način reagovanja i agresivni motiv.U prvom imamo reakciju u sprečavanju neke poterbe, a u drugom zadovoljstvo u samom aktu.Agresivno osećanje nemora uvek završiti agresivnom postupkom.Poreklo agresivnosti:

1. koji vide izvor u urođenim snagama i instiktima;2. i urođena ali i naučena;3. samo stečeno i naučeno ponašanje.

1.Instiktivistička shatanja

Najčešće Frojd i Lorenc celokupnu aktivnost vide u instiktima. Instikt zivota =služi održanju jedinke i vrste, posebno seksualni. Instinkt smrti=nije tako očigledan, kod svih postoji želja za smrću i ona je nesvesna. Agresivni nagon izvire iz njega.

Hartman i Ana Frojd smatraju da se agresivna energija stalno stvara kao i energija libida. Napadom se oslobađamo tenzije nazadovoljstva nagonom.

Neki ga označavaju kao hidraulički model.

Lorenc ne smatra da je izvor u instiktu smrti već u moćnom uređenom agresivnom instiktu. To primećuje i kod nekih vresta riba.

25

Takve teoije nisu ni dokazane, ali no oborene. Iz te prespektive nužno je ljudi budu agresivni. Kultura razvija mehanizme za kontrolisanje.

2.Frustracije i agresivnost

Frustraciona teorija agresivnosti – Miler i Dolard. Ako se frustracije ponavljaju agresivnost se nagomilava. Teorija traženja žrtve = ta agresivnost se ispoljava pre svih na razne manjinske grupe.Agresivnost nije urođena, ali taj mehanizam jeste.Iznesene su mnoge kritike. Berkovic i ako u načelu prihvata ovu teoriju ipak nedovodi sve frustacije do agresivnosti. Može bitii frustarcija bez ikakve agresivnosti. Ona zavisi i od prisustva određenih draži.

3.Agresivnost i učenje

Mišljenje da postoje i nasleđene i urođene agresivnosti zastupa From.Dve vrste agresivnosti:

1. urođena – ona je zajednička i životinjama i ljudima ona prestaje čim prestane i ugrožavanje. From je naziva odbrambenim ili benignom agresivnošću.

2. ali kod čoveka postoji druga vrsta stečena. Nijedna vrsta nemuči pripadnike svoje vrste. To je destruktivna ili maligna agresivnost, a njena dva ekstremna oblika su:

Sadizam – zadovoljstvo u nonošenju bola i držanja u strahu. Nekrofilija – zadovoljstvo u pretvaranju svega kreativnog u mehaničko,

uništavanje svega živog.

Najdoslednije istraživanje o učenju kao izvoru agresivnosti sproveo je Bandura. Ona se poziva na reziltate antropologa, nije svuda agresivnost odgovor na frustraciju.

Pomeranje agresivnosti i katarza

O pomeranju agresivnosti govorimo kada se agresivnost ne može ispoljiti prema izazivaču frustracije nego se ona usmerava na osobu koja nije stvarni uzrok frustracije.

Jer se plašimo sankcija; Zato što smo naučili da to uradimo prema nekom.

Termin katarza je uzet od Aristotela, on tako objašnjava doživljaje posmatrača tragedije. Doživljavajući ih oslobađa se emocionalne tenzije.

Frojd pod katarzom smatra svako takvo oslobađanje. Ogledi Fešbaha govore da je manji stepan agresivnosti kod onih koji su bili naljućeni, a potom su gledali agresivni film.Bandura smatra da je to samo u određenim uslovima i određeno vreme (kretko i privremeno).

ALTRUISTIČKO PONAŠANJE

26

Spramnost da se nekome pomogne čak iako se od toga nema koristi pa i kad ima štete. Latane i Darli – ispituju zašto se nekad ne pomaže čak iako je pomoć očigledno potrebna.Nije nezainteresovanost za druge bitna već:

Situacija izgleda manje ozbiljna nego što jeste; Difuzija odgovornosti prebacivanje na drugog; Ne izdvajanje iz grupe.

Kada su sami tada su i spremni da pomognu «kuljanje dima» od onih koji su sami 75% upotorava na opasnost, a u grupama 12,5%.Zaključiju da je prisustvo drugih najvažniji uslov. Eksperiment sa ''dobrim samarićaninom''........

Utiču i mnogi drugi faktori: pol, poznavanje prisutnih i osobe, klasne pripadnosti.Moramo uzeti u obzir motiv inače bi svako pomaganje bilo altruizam (usluge poštara).To bi bilo ponašanje koje preduzimamo iz zadovoljstva što drugima činimo zadovoljstvo. Aronfrid:

1. uživljvanje u psihičko stanje drugoga = empatija;2. pretpostavka da naše postupke drugi cene, uvažavaju;3. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom.

Faktori koji utiču na altruističko ponašanje:1. Situacioni faktori – prisustvo drugih i njihov broj, upoznatost, stepen

nevolje, zavisi i koliko to angžovanja traži (Štraub – 20 prolaznika niko – infrakt). Latan i Darli – 85% odgovara koliko je sati, 39% kako se zove, a 34% 10 centi (muškarci 30%, žene 57%).

2. Prisustvo i ponašanje drugih – Štraub da li je drugi primetio da je situacija ozbiljna. Najefektivnije kada i govori i pomaže neko prisutni.Postupci su bitniji od verbalnog uputstva.

3. Društvene norme i ponašanja – bihevioristi kao Latan i Darli ne pridaju važnost normama kaoizvorima. Norme služe ta kasnije objašnjenje svog postupka. Altruistički akt je dvostruko određen normama:

normom da treba preduzeti nešto za drugoga; taj sadržaj mora da je u skladu sa društvanim normama

Štraub dve vrste normi: norma da je pomaganje obaveza; treba vodti računa o drugim potrebama.

4. Crte ličnosti – Štraub potvrđuje da postoji korelacija altruizma i nekih osobina: osećanje odgovornosti, moralnost, nesebičnost, ljubav za ljude.

Poreklo altruizma neki vide u instiktima, Mek Dugal naglašava materinski instikt (plač jedne bebe izaziva plač drugih).Neki misle da su stečeni putem socijalnog učenja. Teorija razmene, koristi i štete – KeliIma i urođenih, ali učenje važniji izvor.

27

Razvijanje ovog motiva – verbalno ubeđivanje ima slab efekat, a potkrepljivanje ima jači. Važna je uloga roditelja.

Rašton razlikuje nekoliko vrsta prosocijalnog ponašanja:1. altruističko – nesebično pomaganje drugima;2. prijateljsko – ljubazno ophođenje prema drugima;3. samokontrola – sposobnost da se odupre iskušenju.

Dva puta za razvijanje prosocijalnog ponašanja:1. formiranje novih prosocijajnih normi;2. razvijanje osetljivosti i sposobnost empatije.

Previše se naglašava zabrana nekih ponašanja, a premalo se uče prosocijalne norme, Štraub – deca ne ulaze u drugu prostoriju...Bejron i Bern – učiti ih kako da postupe u specifičnim situacijama.

Komforniranje poslušnost i pokoravanje

Komformiranje – spremnost da se prihvati mišljenje i gledanje drugih, a pre svega grupa kojima osoba pripada. To često postaje trejno svojstvo, tako da se komformiranje smatra motivom ponašanja. Koliko je taj motiv snažan pokazao je Aš ( tri linije i standardna ).

-Eksperiment Stenlija Milgrema 1966. god, 1974. god.- velika spremnost da se povinuje tuđim zahtevima iako su oni nehumani.Mnogi o tome govore kao o urođenim instiktima za samoponižavanje ( Mari, Mek Dugal). Ipak teško je reći da pozčinjavanje postoji kao urođrna tendecija.Milgren – dokle će ići spremnost ljudi da na zahtev autoriteta nanesu drugima bol.Oglas u novinama, 10$... od 15 – 450 volti ( 30 jedinica ). Odrasli muškarci 20 – 50 god. 40 % činovnici, 40 % radnici, 20% fakultetski obrazovani...

Kad ne vidi žrtvu 66 % ide do kraja 34 % nije ( 27 jedinice ). Ne vide ali čuju 62.5 % ( 24 jedinice ). Na pola metra 40 % ( prosek 20 jedinica ). Stavljanje ruke 30 % ( 17 jedinica ).

Kad postojineko u «lancu odgovornosti» procenat je veći: Kad drugu odustanu 90 % odustaje; Kad su drugi spremni za nastavak raste procenat; Kad imaju samo pompćni zadatak samo 7.5 % odbija.

Nije verovatno da postoji urođena tendecija već pre je to oblik ponašanja do koga je došlo ako navikom postupanja. Nikada 100 % ne ide do kraja. Centralno je oslobađanje odgovornosti.Pritisak grupe pokazao Aš 1952 i 1958 godine ( A, B, C ), postoji i pokiravanje kaznom i nagradom. Pritisak može da izazove suprotan efekat reakciju. Često je za potčinjavanje korisnije angažovati unutrašnji psihološki faktor, nego uticati spoljnim pritiskom.Dva načina:

28

1. Prihvatanje prvog manjeg zahteva, a potom sledi veći;2. Koriščenje osećanja krivice koje se izazove ili postoji.

-Prvi imamo često u propagandi. Domaćice i peticija za sigurniju vožnju. Od onih koje su potpisale 55 % prihvata i drugi teži zahtev, a 17 % od onih kojima se prvi put obraćaju.-Drugi način – osećanjem krivice, čovek nastoji da to osećanje umanji. To može:

Izvršiti dobro delo, postizanje ravnoteže; Samom sebi nanositi neprijatnosti, samoomalovažavanje; Umanjuje ga tako što ga pravda.

Prva dva bitnija tada postoji mogućnost da se lakše povinuje tuđim zahtevima.Priznanje krivice dovodi do redukcije krivice ali i do veće spremnosti za potčinjavanje.«Pranje mozga» - korejski rat:

1. Stopa po stopu; 2. Izazivanje osećanja krivice.

SOCIJALNI STAVOVI

Tri razloga za popularnost stavova:1. Složenost pojma – pokazivanje kopeksnog ponašanja ljudi;2. Pomaže da se povežu krajnosti i prevaziđu dva bitna momenta: delovanje

socijalnih činilaca i aktivnost čoveka;3. Pojam stava omogućuje predviđanje.

Poznata je definicija stava koju dale Olport – podrazumeva neuralnu i mentalnu spremnost, formiranu na osnovu iskustva, koja vrši direktivnii ili dinamički uticaj reagovanja pojedinca na objekte i situacije.Stavovi ne postije uvek manifestno već kao i spremnost koja se može aktualizirati.Olport ističe sprečenost a negira urođenost.Kada čovek dođe sa nečim u kontakt reaguje prema dispozicijama ( stavovima ) koji su u njemu formirani.Direktno dejstvo – zavisi od stava koji imami da li će mo neke pojave, ljude oceniti kao pozitivne ili negativne.Dinamički uticaj – od stava zavisi i naša akcija.

Deffinicija koju daju Kreč, Kračfild i Balaki ( 1972 god ) – stavovi su tratni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, osećanja i tendencije da se preduzme akcija za ili protiv.To uključuje:

Kognitivnu ( kakav stav imamo prema nečemu uverenja, znanja i sudove); Emotivnu ( sviđanje nesviđanje ); Konativnu ( spremnost na pronalaženje u skladu sa stavom )

Veze između njih 0.30- relativno umerena veza.

29

Pojmovi srodni pojmu stava

Uverenje- npr. da se broj vernika povećava, to nije stav prema religiji. To ože biti tačno ili ne, argumentovan ili ne, dok stavovi ne podležu proceni ( kao ukus ).Kod uverenja bitna intelektualna operacija.Javno mnjenje ili mišljenje – po nekima to je prelaz između stava i uverenja. Stavovi opštiji a mnjenja su specifičnija i prolaznija. Ajzenk – više mnjenja čini stav.Interesovanja – težnja pojedinca da redovno obraća pažnju ana neke objekte i sardžaje i da se njima bilo mentalo bilo aktivno bavi – Rot. Kod nas se Pantić posebno zanimao – opštija su imaju uvek pozitivan odnos, trajnija zaokupljenost.

Motiv – više se ističe konotivna komponenta.

Crte ličnosti – opštiji, nema direkcije ni manje dinamična.

Navika – specifičnija od stava, odnos prema objektu na odrađen način.

Sentimenti – Mek Dugal – patriotizam, prijateljstvo, mržnja. Iapk taj pojam se nije održao u literaturi jer je naglašavan instiktivni karakter sentimenta. ( Ajzenk ).Vrednost – uključuje veći broj socijalnih stavova. Stavovi imaju objekat stava, vrednosti su centarlne za čoveka ( Rokič ) dve karakteristike:

1. Dispozicije usmerene na ostvarenje ciljeva koji su poželjni za čoveka.2. Dispozicije koje ga snažno pokreću na aktivnosti. Težnja da se sprecifične

vrednosti svedu na neki broj.Olport je konstruisao je skalu za merenje vrednosti. – Olport – Vernerova –Lindžijeva skala.

Olport razlikuje šest opštih vrednosti,vrednosti orjentacije:1. Teoriska – interesovanje za saznanje istine;2. Ekonomska - za ono što je korisno;3. Estetska – težnja za lepotom i skladom;4. Socijalna – ljubav prema ljudima;5. Politička – težnja za moći;6. Religiozna – osećanje jedinstva sa svetom.

Moris – tri osnovne vrednosti:1. Dionizijska – želaj za zadovoljstvom i užitkom;2. Prometejska – da se manja svet i upravlja njime;3. Budistička – potiskivanje žalja i samokontrola.

Postoje lične i socijalne vrednosti.

Kod nas ispitivanja vršila i Milica Petrović – razlike u vrednostima delikvenata i nedelikvenata. Kod delikvenata je češća utilitarističko – hedonistička vrednosna orjentacija.

30

Iste godine Rot i Havelka vrste nacjonalne vezanosti i vrednostima kod srednjoškolaca. Pet pari vrednosti:

Kapital – socijalizam; Demokratija – autokratija; Ravnopravnost – neravnopravnost; Muško – žensko; Areligijozni – religiozni.

Od vrednosti su razlikovali vrednosti orjentacije (4 – 7) kao opšte načine življenja.Pantić i Kuzmanović – modernizacija > tradiconalizam.Kuzmanović – društveni aktivizam... aktivni fatalizam = preduzeti sve ali ne zavisi od nas.Vrednosti nastaju tako što se određeni broj socijalnih stavova povezuje u jedan opšti stav prema većem broju društvenih pojava.

Ideologije – usklađena uverenja i opredelenja o opštim pitanjima života, sistem vrednosti stavova, ali ne prost zbir. One su čvršće dispozicije od ovih.Karakteristike:

Zatvorenost uverenja i otpornost na menjanje; Insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti; Široko primenjivanje, sveobuhvatnost; Orjentacija na akciju, pokretač delovanja.

Važna potreba zbog koje nastaju je potreba za snalaženjem u složenom svetu pojava i zbivanja.Političke ideologije – podeli daje Ajzenk. Radikalizam > konzervativizam ekstremni oblik prve je komunizam a druge fašizam.Prihvatanje neke ideologije zavisi od interesa grupe i uže sredine – porodice.

Religijsko – crkvene ideologije – najproširenije. Kotgnitivna komponenta – razna uverenja, postojenje nadprirodnih bića dva

sveta... Emotivna komponenta ispunjenje smisla života. Spranger – dožinljaj koji naziva

religioznim misticizmom – imanentna mistika -u svemu vidi klicu božanskog. Transcendentni misticizam – askeza, deo večnosti.

Olport:Površna ili ekstrinsička religioznost – nju srećemo kod većine Bog dobri otac...Duboka ili intristička – religioznost.Konativna komponenta – ponašanje u skladu sa postavkama post, uzdržavanje.

Pavićević 3 karakteristike religije (funkcije):1. pruža odgovore na osnovna piranja;2. davanje utehe i nade;3. etičkim normama pomaže održanju društva.

Vrste stavova: lični stavovi; socijalni stavovi – zajednica za veći broj osoba.

31

Dimenzije stavova – to su razlike prema istom objektu:1. direkcija ili valencija stava je pozitivna ili negativna;2. složenost stava – čak i ista direkcija podrazumeva količinu znanja, emocija, zašto

to volimo...3. ekstremnost – stupanj pristupanja uz neki stav;4. usklađenost - tri komponente kad su sve pozitivne ili negativne;5. doslednost stava – u kojij meri su primenjeni;6. otvorenost stava – u spremnosti da se ispolji;7. snaga stava – otpornost prema menjanju.

Tri vrste ambivalentvosti stava: kognitivna ambivalentnost – cenimo ali nepouzdana; emocionalna ambivalentnost – ljubav i mržnja; afektno – kognitivna - osećanje + mišljenje i obrnuto.

Strukture stavova

Stavovi nisu izolovni, pojavljuju se sa nizom drugih stavova.Pod strukturom se podrazumeva više stavova koji čine sindrom , bazični osnovni stavovi koji izazivaju javljanje niza drugih.Može se govoriti i o strukturi jednog stava – tri komponente.Utvrđivanje osnovnih stavova radi se putem faktorske analize – korelacija velikog broja ispitanika prema velikom broju pojava. Ferguson to pokušao – sa 10 Terstonovih skala ispitivao 125 studenata o ratu, religiji...Putem faktorske analize utvrdio je tri bazična stava:

1. religioznost – pozitivna prema Bogu negativna za evoluciju, abortus;2. humanitarnost – negtivan prema ratu, smrtnoj kazni pozitivan za delikvente;3. nacionalizam – negativan prema komunizmu, pozitivan prema nacjonalnom

patriotizmu.

Socijalni stavovi prema Gilfordu

Gilford pokušava da odredi osnovne dimenzije socijalnih stavova, faktore koji čine osnovu socijalnih stavova. Naziva ih dimenzijama jer mogu biti u različitom stepenu razvijene. Uz pomoć faktorske analize on zaključuje da socijalni stavovi imaju 5 dimanzija.

1. liberalnost – konzervativnost – smatra je najvažnijom dimanzijom. Mnogim stavovima je ova imenzija osnov. Kod liberalizma imamo - prihvatanje rađanja, razvoda braka, komunizam... kod konzervativnosti je suprotno. Korelacija liberalizma i ekonomskog položaja je 0,30 sa inteligencijom 0,50, sa starosnom dobi sa starenjem sklonost prema konzervativizmu, sa obrazovanjem je takođe pozitivna korelacija.

2. religioznost – areligioznost – vezanost za religioznu grupu ili doktrinu. Tri ndikatora ove dimenzije – verovanje u boga, prihvatanje ili ne evolucije i kontrole rađanja areligiozni su češće liberalno orjentisani.

32

3. humanizam – nehumanizam – ili osetljivost ili neosetljivost. Stavovi prema smrtnoj kazni, ratu, tretiranju delikvenata.

4. nacjonalizam – internacjonalizam – važnost patriotizma, opravdanost ratova, cenzura društvenog života.

5. evolucjonizam – revolucjonarnost – kojim tempom treba da idu promene u drštvu.

Njegova analiza potvrđuje postojanje povezanosti stavova i njihovo javljanje u sindrome. To što Gilford označava kao dimenzijama stavova srodno je veoma pojmu vrednosti.

Antidemokratska orjentacija i autoritarna ličnost

Adorno 1950 god. objavio je spis «Autoritarna ličnost». Autori polaze od predpostavke da antisemitizam predstavlja povezan sistem stavova. Taj sistem je povezan i sa srugim sindromom etnocentrizmom i kozervativizmom. Ova tri sindroma povezuju se u jedan – antidemokratsku orjentaciju = a hipoteza je bila da je ona u vezi sa nekim karakteristikama ličnosti. Pokušali su da pokažu da postoji:

sindrom antidemokratske orjentacije; da postoji struktura ličnosti koju zovemo autoritarna ličnost; veza između ta dva pojma.

Uzorak od 2099 ispitanika, belci SAD, muškarci i žene.Korišćen upitnik:

skale za merenje stavova prema Jevrejima A – skala; stavovi prema nacijonalniim manjinama E – skala; prema društvno važnim pitanjima DEC – skala; korišćena je i F skala, interviju, tat test...

Iz dobijenih rezultata zaključuju da postoje ličnosti koje su sklonije antidemokratskoj orjentaciji povezane sa određenim strukturama ličnosti.

Antisemitizam i antidemokratska orjentacija

On je najdetaljnije ispitivan. Koristili su A – skalu koja ima 52 tvrdnje ( negativne ocene prema jevrejima ), podeljene u 5 podskala:

1. prva sadrži tvrdnje da su agresivni, neugodni;2. druga – opasni za okolinu, okrutni, radikalne ideje;3. treća – treba ih spečiti da dobiju važne položaje;4. četvrata – odvajaju se od drugih drže se zajedno;5. peta-suviše prodorni, uzimaju važne položaje.

Koeficjent relijabilonosti ( pouzdanosti ) je 0.92, antisemitizam je zaista povezan sistem stavova, ideologija često prorivrečnih.

Etnocentrizam

Ideologija, prpadnici vlastite nacije se smatraju superionim od drugih grupa. E – skala, 34 tvrdnje u tri podskale.

33

U prvoj – negativan stav prema crncima.U drugoj – o manjinama i razmin narodima strancima.U trećoj – tvrnje o nacilonalističkom ili pseudopartiskom stavu, uvek će biti boljih nacija.Korelacija od 0.74 – 0.92 između odgovora na pojedine subskale, kao i među subskalama.Korelacija između A i E – skale 0.80.Antisemitizam je deo etnocentričkog shvatanja.

Politički konzervativaizam

Proveravanje stavova prema raznim političkim, ekonomskim i društvenim pitanjima.Konstruisali su PEC – skalu skale imaju različit broj tvrdnji prva 16, treća 5.Za razliku od prve dve ovde tvrdnje govore neka u prilog konzervativizma a neka protiv njega.Umerena koleracija sa A = 0.43 sa E = 0.57

Autoritarna ličnost

Autori proveravju osnovnu hipotezu da li postoji veza antidemokratske orjentacije i strukture ličnosti.Ispituju osobine kod kojih je visok stepen A, E, PEC skale. Koriste interviju, projektivne tehnike i F skalu. Ona nije skala za ispitivanje fašističkih stavova i stavova uopšte, nego za ispitivanje osobina ličnosti koje mogu pokazati sklonost ka fašističkoj ideologiji i antidemokratskoj orjentaciji. U toj skali se ne pominju ni Jevreji ni nacijlonalne grupe... ima 38 tvrdnji u 8 podskala koje ispituju 9 osobina koje su karakteristične za autoritarnu ličnost ( konvecjonalizam, agresivnost, poštovanje vlasti, cinizam, seksualna nastranost, stereotipi, autoritarna submisivnost, antiintraceptivnost, mehaniymi projekcije)

Korelacija sa A = 0.53, sa E = 0.73, PEC = 0.52, postoje lične dispozicije za antidemoktatsku orjentaciju.

Kritike – uzorak nije bio adekvatan, svi ispitanici su bili pripadnici neke grupe, pa su blil i pod tim uticajem. Takođe svi su bili pripadnici srednjeg sloja.Konstrukcija mogućuh odgovora na to navodila. Kada je Bas pitanja formulisao u negativnom obliku korelacija je bila svega 0.20. kada su tvrdnje nejasnog sadržaja više se pdgovara sa da nego sa ne.Ispitanici znali za odgovore koje su dali subjekti na skalama pa je tako maoglo uticati na interpretaciju podataka dobijenih intervijuom. Halo – efekat...Nisu uzimali u obzir i obrazovanje, status, inteligenciju. Kod višeg obrazloženja manje pradrasuda. Pored nikih trajnih crta ličosti i to je veoma bitno.Najozbiljni prigivor je neopravdanoi veliko pridavanje značaja karakteristikama ličnosti u formiranju socijalnih stavova a zanemarivanje socijalnih uslova. Ipak pokazali postojanje sindroma antidemokretske orjentacije kao i sistema međusobno povezanih stavova. Podstaki su mnoge na dalji rad.....

34

Političko opredeljenje i autoritarnost Ajzenkovo shvatanje

On razlikuje dve osnovne dimenzije na koje se političko ponašanje može svesti.R – faktor – reprezentuje prihvaćene političke stavove.T – faktor – trajne osobine ličnosti.

R – dimenzija – predstavlja prelaz od krajnjeg radikalizama do kozervativizma. Pacifaizam verovanje u nepredak, veće slobode ličnosti > etnocentrizam strogost u vaspitanju dece, religioznost , patriotizam.Ti stavovi uvek idu zajedno. To su dva ekstrema na R – dimenziji, ona je ideološki siszem za određenog pojedinca.Ideologija se uči istrumentalnim uslovljavanjem. Kritika – šta treba smatrati radikalnim?

T- dimenzija- nazvana po Džemsovom shvatanju o dva suprotna pola temperamenta. Tolerantni > netolerantni.Ajzenk empiriski proverava postojanje ove tvrdnje faktorskom analizom i potvrđuje postojanje 2 ekstrema. T – dimenzija je po Ajzeku projekcija osobina temperamenta na oblast socijalnih pojava. Temperamenti imaju svoje nasleđene elemente. Kombinovanjem stepena stepena razvijenosti ove dve dimenzije daje neke karakteristike za partije u engleskoj.Komunaizam – fašizam= ista autoritarna struktura. Kristi i Rot to demantuju.Rokič takođe kritikuje – komunisti su najtolerantniji. Ali to ne znači da kod njih nema autoritarnosti. F skala meri samo jednu formu autoritarnosti a ne autoritrnost uopšte.Opštu autoritarnost treba shvatiti kao način mišljenja, a ne kao sistem uverenja. Rokič je naziva dogmatizmom.Braun smatra da bi za određeni autotarizam trebalo utvrditi na osnovu toga kakva vrsta informacije dovodi do promene stavova. Ako je to lični autorutet vođe onda imamo posla sa autoritarnošću.

Uticaj stavova na ponašanje

1. Uticaj na opažaje – selektivnost percepcije, biramo one opažaje koji su u skladu sa našim stavovima.

To potvrđuju rezultati ispitivanja percepcije odbrane... Koža svetlija kod cranaca koje volimo Razaran – ocene od 1 do 5 za devojke.

2. Uticaj na učenje i pamćenje – brže se uči i pamti ono što je u skladu sa našim stavovima. Levin i Marfi – prosovjetski materijal.

3. Uticaj na naše ocene, sudove i mišljenje – različito ocenjivanje iste situacije ( može biti različito ).

4. Uticaj na emocijonalno ponašanje .5. Uticaj i na postupke ljudi .

35

Fukcijonalnost imamo kod zadovoljenja nekih motiva, predrasuda... mehanizam projekcije-vlastite prikrivene želje, a koje su društveno nepoželjne, pripisujemo drugima i zbog toga ih osuđujemo.

Formiranje i menjanje socijalnih stavova

Oni se usvajaju pre svega socijanim učenjem. Faktori koji utiču na proces socijalizacije:1. Opšti univerzalni faktori koji utiču na celokupno društveno zbivanje. Razvoj

proizvodnih snaga i odnosa.2. Činioci koji neposredno deluju na ponašanje naprimer pripadnost nekoj grupi.3. Specijalni uslovi u kojima se nalazi pojedinac naprimer izloženosti TV – u.

Grupna pripadnost kao faktor

Grupe velike i male, karakterišu određena uverenja, vrednosti, stavovi.Grupa može da vrši uticaj na tri načina:

1. Deluje na izbor – informacije koje će dopeti do članova grupe. Argumenti za protivnika se ne prenose.

2. Naglašavaju vrednosti za koje se grupa zalaže.3. Socijalna podrška koju grupa pruža za održanje stavova koji su u skladu... vrši

pritaska da budu isti.

Uticaj nacijonalne kultre

Svaki pojedinac usvaja kulturu šire zajednice kojoj pripada, usvaja njihova pravila. Tako usvajamo i formiramo stavove prema drugim narodima, ta sličnost se ispoljava na duži period.Eksperiment Bogarousa - o preferenciji prema većem broju naroda. Dobio je sličnu hijerarhiju preferencija. A kada je Hartli – posle 20 god. ipspitivao dobio je slične rezultate. Korelacija između stavova grupa bila je od 0.68 do 0.95 a sa Bogaursom 0.75.Isto tako Kac i Brejli a 18 godina kasnije Džilbert. Pokazalo se na samo da je bio isti red naroda već i shvatanja o lični karakteristikama pojedinih.

Uticaj političkih i crekvenih organizacija

Slični stavovi pripadnika političkih partija. Učvršćuju se stari, ali se i formiraju novi pod uticajem stranke.

O uticaju religije: govore Konvers i Kembel - uticaj religijske pripadnosti na opredeljivanje kandidata prilikom glasanja.

Uticaj primarnih grupa

One imaju najveći uticaj: porodica, krug prijatelja.

36

Kempbel – 91 % glasalo isto ako roditelji ( za republikance), a 70 % za demokrate.Kod prijatelja 84 % i 83 % a kod kolega 76 % i 78 %.Lazarsfeld – između 2/3 i 3/4 glasača glasa za stranke za koje je glasao i njegov otac.Referentne grupe – takvima sa kojima se pojedinci indetifikuju i čije norme prihvataju. Ona ima i normativnu fukciju – služi kao osnova upoređivanje sebe i drugih.

Uloga informisanosti i znanja

Mnogi se stavovi foriraju na osnovu informisanosti. Ulogu saznanja informacija u formiranju i menjanju stavova ističu posebno teorije balansa - formiranje ne zavisi samo od kognitivnih elemenata već i od lične motivacije pojedinca. Iako činjenice imaju važnu ulogu njih ipak ograničavaju:

Ograničenost naših znanja-netačne činjenice Delovanje autoriteta-ne možemo sve sami proveriti Lični interesi i motivi- češće usvajamo stavove koji su slični onima koje već

imamo

Personalni momenti i formiranje stavova

Dve grupe ličnih stavova momenata bitnih za formiranje stavova:1. Akutna motivacija pojedinca – objekti i pojave koje doprinose zadovoljenju

naših ciljeva obično se pozitivno ocenjuju i obrnuto.Smit – to dokazuje u zavisnosti šta im odgovara prihvataju pozitivno ili negativno prema SSSR – u.Rozenberg – davanje slobode komunistima u SAD – u zavisi od toga da li doprinosi zadovoljenju ličnih ciljeva.Stav zavisi od istrumentalne vrednosti.

2. Trajne karekteristike ličnosti – eksperiment Adorna su to već potvrdili. Dva novija Smit i Rozen- konstruisali su skalu kojom se može ispitati jedan sindrom stavova « otvorenost prema svetu» i koji prema njima otkriva stepen etnocentralizma. Oni koji imaju nizak rezultata tj visok stepen etnocentralizma pokazuju crte ličnosti kao što su stereotipnost, pokazivanje autoiteta, disciplana slično nalazi Kristijansen.

Mekolski ( kao Adorno ) je konstruisao sklalu za ispitivanje konzervativnosti i došao je do razlikovanja 4 grupe: umereno i izrazito liberalni i isto tako konzervativni.Donoseći zaključke autori zanemaruju pripadnost kulturi, ekonomsku situaciju... previše naglašavaju crte ličnosti.

Uticaj medija na stavove

Četdrdesetih se razvilo mišljenje da oni imaju presudnu ulogu u formiranju mišljenja, stavova.Tada počinju sistemavka istraživanja i pokazalo se da taj uticaj nije toliko velik.Hartmanov – ekseperiment sa letcima, slabo deluju. Ipak takva potcenjivanja su neopravdana.

37

Način delovanjaProveravano je da li je veći uticaj sredstava komunikacija ili ličnog obraćanja.Lazarsfeld – konstatuje da je lični kontak imao daleko veći uticaj jer postoji fleksibilnost nagovaranja, dok se ova druga biraju po već određenim stavovima. Sredstva komunikacija su posredna – vođe u mišljenju – čuju pa toroču naokolo.Teorija o dvostepenom uticaju na javno mnjenje=do vođa, a oni na manje aktivnim delovima populacije.Vođe u mišljenju imajuneke karakteristike:

Personifikuju nake vrednosti važno za one sa kojima dolaze u kontakt. Za modu – mlađi, za društvena pitanja su to obično stariji obrazovani ljudi;

Obično stučni za datu oblast ili ih tako ocenjuju; Imaju interpersonalne odnose, širok krug ljudi. Ponekad je to i višestepeno –

lanac takvih vođa. Ali čim su masovniji mediji, rasprostanjeniji manje ih je... ili obrnuto.

Mediji imaju mnogostruko dejstvo, obaveštavaju formiraju mišljenje.Najviše ispitivanja kako utiču na izbore. U SAD 1952 uticaj TV – a je bio najveći, iako je većina čitala novine.

Pojam i suština propagande

Propaganda – težnja da se putem ubeđivanja ostvare neki ciljevi, a pritom izmene stavovi nekih grupa ili pojedinca.Dub daje potpuniju definiciju:Sistemacko nastojanje da se formiraju stavovi i mišljenja grupa ili pojedinca da bi se preko njih kontrolisale njihove akcije.Razlikuju se američko i evropsko shvatanje.Američko - samo kada se šire objektivno neispravna shvatanja.Evropsko – ga šire i određuju kao formiranje stavova radi podsticanja na određene aktivnosti.Dub i Amerikanci prave razliju između vaspitanja ( uči se kako se treba misliti ) i propagande ( gotova mišljenja ).Propaganda nije naučna istina.

Razlikujemo više vrsta propagande: Istinite ideje, tačne; Netačne, štetne ideje.

Obzirom na saržaj: Politička ( društvena pitanja ); Komercijonalna ( prodaja robe ).

Obzirom na saopštavanje: Crna ( prikazivanje, ciljevi nisu očigledni ); Bela ( jasno izneseni ciljevi ).

Osnovna ideja je da se izazove reakcija, željeni postupak širenje ideja radi stvaranja spremnosti za neki način postupanja.

38

Principi propagande1. Obratiti pažnju na komunikaciju koja se koristi u propagandi;2. Voditi računa o potrebama, željama onoh kojima se obraća;3. Izraziti spremnost za prihvatanje ideja.

Koriste se unutrašnji i spoljašnji faktori, neobičnost oblika, deluje se na sve motive ( seks ) ili interese ( zdravlje ) Obrazovanje inteligencija... u skladu sa socijalnim normama i stavovima, da se indetifikuju sa onom što je cilj.Da imaju instrumentalnu vrednost.

Tehnike propagande

Principi – osnovni uslovi koje treba zadovoljiti.Tehnike – način i postupcki kojima se to postiže.Njih je velik broj Li daje tri grupe:

1. Bazični postupci – uprošćavanje sadržaja, fokus na momente kojiodgovaraju ciljevima. Ponavljanje je jedno od najmoćnih tehnika propagande.

2. Korišćenje negativnih i pozitivnih stereotipija – da je to slobodoljubivo, napredno... neodoljivi patriotizam korišćenje simbola, zastava.

3. Tehnika indetifikacije - bliskost sa « čovekom iz naroda », postojanje jednakih vrednosti sa autoritetom.

Ciljeve propagande i postupke kojima se služi možemo utvrditi tehnikom analize sadržaja komunikacija koji su razvili Lasvel i Berelson.

Predrasude

Pojam i karakteristike predrasuda:U socijalnoj psihologji i predrasude se tumače kao vrsta stavaova. One imaju očigledan nedostakak opradvdanosti, logička neosnovanost, praćeni intezivnim emocijama i imaju jak otpor na menjanje.Dakle: Logički neosnovan, upono održavan i izrazitim emocijama praćen odnos prema nekim objektima.Posebno se istažuju negativne, etničke i rasne predrasude.

Negativna etnička predrasuda je neskolnost prema određenim grupama zasnovana na generalizaciji.Dakle: neosnovanost, nepromenljivost, generalizaciija.One su kao i stavovi – stečeni. Najčešće se stiču putem učenja po modelu- roditelji.Predrasude imaju ostale karakteristike stavova:

Trajne dispozicije reagovanja;

39

Imaju tri komponente ( doslednost, snagu, ekstremnost ).

Harding smatra da nedostaju karakteristike: Odstupanje od norme racijonalnosti; Kršenje norme pravednosti; Negiranje norme humanosti.

Njivov intezitet zavisi od konativne emocijonalne komponente: Neke su posledica konformiranja; Neke su tradicijonalni način života; Neke su posledice ličnih osobina.

Psihološki sadržaj nacijonalizma

Etničke predrasude dolaze do potpunog izražaju u ideologiji lil sistemu vrednosti koji nazivamo nacijonalizmom ili etnocentričkim i šovinističkim nacjonalizmom.Gickov - daje dve varijante nacijonalizma, dve dobre i jednu lošu.Korisno je ipak razlikovati nacijonalizam od drugih oblika nacijonalne vezanosti.

Kac – tri grupe stavova i vrednosti koje čine nacijonalizam:1. Naglašavanje suvereniteta i autoriteta nacijonalne države. Kac ih naziva

statizmom. Država je legitimni izvor odluka, vrhovni arbitar. Ona je iznad naroda kao posebni i večni entitet.

2. Drugu grupu stavova i vrednosti čine oni kojima se naglašavaju neke institucije karakteristične za nocijonalnu državu ( sloboda konkurencije, demokratija ).

3. Ističe se i kulturna osobenost, jezik, običaji... A to nazivamo nacijonalnom svešću. Ne valja kada dobiju ekstremni oblik superiorniji...

Oblici nacijonalne vezanosti

Kac ih razlikuje po tome u kojoj je istoriskoj fazi društvenog razvitka određena država:

Koja tek nastaje da stigne svoju nacijonalnu državu; U periodu širenja, pojava etnocentrizma; Birokratsko – tehnička društva kapitalistička i socijalistička. Tamo gdevladajući sloj gubi moć, naglasak tradiciji i istoriji, unutrašnji

neprijatelj.Ipak ovako određenje nedovoljno govori o psihološkom sadržaju.Gickov pokušava da oblike nacijonalne vezanosti prema kriterijumu lojalnosti. Ona se pokazala korisnom jer pokazuje osećanje vezanosti kao razumnu vrednosnu orjentaciju, a istovremeno pruža perspektivu za preovlađavanje šovinizma.Polazeći od ideje lojalnosti razlikujemo nekoliko oblika nacijonalne vezanosti:

Isključivu vezanost za vlastitu naciju; Istaknutu ali ne isključivu; Višestuku vezanost; Nepostojanje nacijonalne vezanosti.

40

Rot i Havlenka 1972 god. konstruišu složenu skalu za ispitivanje odnosa prema nacijonalnosti. Tri oblika vezanosti:

1. Oblik koji ističe primarnu vezanost za vlastiti naciju.On iam dve varijante: koja ptati negativan stav prema drugima i vezanost koja to ne prati – isključiva i istaknuta nacijonalna vezanost. 2.Istovremena važnost i za naciju i za čovečanstvo. Dve varijante Podeljena i opšteljudska nacijonalna vezanost. 3.Odnos gde nacijonalna vezanost nema značaja.

Ispitivanja učenika govore da je najčešća podeljena pa opšteljudska, pa istaknuta. Najpre je bio prvi oblik. Dakle opravdano je govoriti o više oblika nacijonalne vezanosti. Nije samo netradicionalizam – nenacijonalizam.

Uslovi javljanja i širenja predrasuda

Dve grupe uslova: Društveni ekonomski i kulturni činioci; Psihološki faktori u vezi s ličnosti.

Institucionalizacije predrasuda premaodređenoj manjini – doprinosi širenju predrasuda . Način na koji se razvija lojalnost.Ipak osnovu za javljanje predrasuda čine tri momenta:

1. Vezanost za grupu. Postoji poreba za tim ona se doživljava kao deo ličnosti i svako drugačiji deluje kao starnac.

2. Sklonost ka generalizacijama, uprošćavju za tim imamo potrebu da bi se lakše mogle da snađemo. Ipak preterujemo...

3. Agresivnost kao prirodna reakcija na nezadovoljenje neke potrebe... opet preterujemo...

Izvori snage nacijonalne vezanosti Nacijonalna vezanost, kao nijedan stav nije urođen.Gickov – tri grupe izvora nacijonalne vezanosti:

1. Lojalnost kao sredstvo – za ostvarenje nekih svojstava. Nacijonalna grupa mpže da zadovolji razne invidualne potrebe, sigurnost, egzistencija;

2. Lojalnost kao vrednost same za sebe – uzrok leži pre svega u vaspitanju;3. Lojalnost kao rezultat konformiranja - i kada nema dobrih razloga. Pokazivanje da

je to nužno i da će se suprotno sakcijonisati. Tu nema sporenja dok kod ideologija ima.

Priroda i funkcije ETNIČKIH STEREOTIPIJA

Nacijonalizam i etničke predrasude manifestuju se u etničkim stereotipijama.To su stavovi prema drugim narodima. Takvoshvatanje je uprošćeno, netačno i veoma prošireno.Dva shvatanja o prirodi stereotipija:

41

1. Jedno ih izjednačava sa predrasudama;2. Drugu ( Aš ), to su na osnovu iskustva stečeni zaključci o drugima i mogu biti

pogrešni.Dva shvatanja o funkciji:

Korisne radi lakšeg snalaženja ( Lipman – Kovač ); Služe za opravdavanje nepijateljstva.

Ispitivanje etničkih stereotipija

Njveći opit su izvršili Kac i Brejli.Studenti, tri grupe, deset nacija, 10 osobina...Primećeno je da postoje dve dimenzije:

Određenost ( struktura ) stereotipije; Uniformnost ( proširenost ).

Podatci pokazuju i vezu stereotipija i predrasuda.Autotosterotipije i heterostereotipije – tri kategorije:

Atribute kojima se ističu herojske karakteristike; Naglašava kulturna razvijenost; Ukazuje se na otvorenost / zatvorenost.

Istarjnost i menjanje stereotipija

Sličnost stereotipija traje kroz generacije.Bogaruos, pa ponovo nakon dvadeset godina struktura se nije promenila, ali jeste uniformisanost. One su izbledele, smanjio se broj karakterističnih osobina jedne nacije.Do toga je dovela veća informisanost, bolji odnosi, manja negativna propaganda.Sa izbijanjem sporova opet rastu ( Indija – Kina, SAD – SSSR).

Taft – istraživo u kojoj meri zavise od informacija, a u kojoj meri od nakonosti. Visoka korelacija sa oba 0.80 i 0.85. Zaključuje da prema tome sadrže bar i delimično tačne odgovore « jezgro istine ».

Teorije o poreklu predrasuda

Olport – razlikuje šest u svojoj monografiji:1. Teorija opravdane reputacije – shvatanje razlike među narodima. Takve razlike

zastupaju pristalice rasizma. Naučno nepijateljstvo.2. Fenomenološke teorije predrasuda – neprijateljstva se javljaju jer te grupe

opažaju i ocenjuju kao nosioci negativnih osobina. Nije bitno stvarno stanje već kako toneko opaža. Ipak takvo gledište ne uzima uzroke načina opažanja ... ne razlikuje primarni od sekundarnog uzroka.

42

3. Psihodinamičke teorije – ima ih više, ali se misle da su predrasude posledica i izraz unutrašnjih dinamičkih snaga. Jedna instinktivistička teorija urođena agresivnost ljudi- Hobs. Najproširenija je frustracijona teorija predrasuda, koju su definisali Dolard i drugi, a koju zovu teorijom društvenog jarca.

-Do frustracija dolazi sprečavanjem zadovaljenja motiva ili usled nedovoljne ljubavi roditelja.-Uvek kada dođe do frustracije doće i do agresivnosti. Kritika nije agresivnost jedna reakcija na frustraciju, agresija neide uvek prema drugima, a tako se ne otklanja frustracija već samo olakšava. Treća varijanta je ona koja naglašava postojanje određene struktute ličnosti kao izvora predrasuda. Samo kod određennih tipova ljudi će se razviti predrasude. To su osobe nesigurne u sebe, autokratne ličnosti, a izvor im je u doživljajima u detinjstvu.

4. Situacijone teorije – poreklo predrasuda vide u aktuelnoj situaciji u kojoj se pojedinac nalazi. I tu ima više varijanti u zavisnosti situacije koje ističu. Teorija atmosfere – izvor u uticaju sredine u kojoj pojedinac živi. Od malena učen... neki naglašavaju nezaposlenost.

5. Kulturološke teorije - Izvore vide u određenim socijalnim normama, vrednostima karakterističnim za kulturu. One su srodne situacijonim. Razlika je u tome što taj izvor kod nih nije kratkotrajan. Urbanizacija, tradicija, grupna shvatanja.

6. Društveno – istoriske teorije – izvor vide u celokupnom društveno – istoriskom procesu. Antisemitizam je imao diboke korene u Nemačkoj. Jedna od njih je teorija exploatacije, otimanje, predrasude....

Dvostruka fukcijonalnost predrasuda

Kao društvena pojava javljaju se namerno – kao borba za vlast i privilegije.Vladajuće grupe imperijalizam.Kao individualna pojava – činjenice da ih nekud ima, a negde ne objašnjavmo ličnom funkcijonalnošću predrasuda. Ipak u svakom pshihološkom razmatranju mora se voditi računa i o socijalnom faktoru.Njihovo delovanje ja dvostruko:

Društveno – ekonomsko – naglašavaju poslednje tri teorije. Psihološko – ističu je psihodinamičke teorije predrasuda.

Borba protiv predrasuda

1. Prvi način borbe je donošenje zakonskih propisa – Neki smatraju da to nema vajde, ali ipak to je efikasan način. Zajedničke jedinice američke vojske ... donele su rezultat. Utiču pre svega tamo gde nisu duboko ukorenjene, gde imaju izvor u komfroriranju.

2. Kao drugo sredstvo protiv predrasuda pominje se sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda. Veći efekat od medija imaju izlaganja u školama i kursevima.

43

3. Treće sredstvo je neposredan kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude. Veći efekat se postiže ako su ljudi koji komuniciraju sličnog ekonomskog i društvenog položaja. Akcioni eksperiment – organizovano zajedničko stanovanje u istom kraju, istim zgradama, crnaca i belaca. Od 65 % koji su bili protiv zajedničkih jedinica vojske, posle 80 % je njih bilo za.Veliki uticaj mogu imati i roditelji. Predrasude u konformiranju – lakše se otklanjaju, Predrasude u ličnosti – dublje su. Ekonomski momenti su jako bitni u nastajanju predrasuda.

4. Osobe sa autoritetom- roditelji .

44