Sistemi i komponente za privredna vozila - WABCO ...inform.wabco-auto.com/intl/pdf/815/00/03/8151000033t3.pdfvučnog voza mogu fino da se doziraju. To važi i za vožnju niz nagib

1231

7.

Pojačivač spojnice

124

Pojačivač spojnice7.Pojačivač spojnice970 051 � 0Modularni red gradnje

Namena:Smanjenje sile aktiviranja na pedalispojnice kao i omogućavanje finog(osetljivog) i preciznog procesa spajanja.

Koncepcija:Pojačivač spojnice sastoji se od tri dela:

� hidraulični cilindar� upravljački ventil� pneumatski servo cilindarMogućnost modifikacije:

� pobudni ventil za upravljanje menjačem

� mogućnost senziranja pritiska� signalizacija zatvorenog stanja.

Način rada:Pojačivač spojnice povezan je prekopriključka 1 sa rezervoarom za pomoćnepotro�ače a preko priključaka 1-4 sahidrauličnim cilindrom � davačem koji seaktivira pedalom.

a) Spojnica u isključenom polo�aju:Kod isključenja spojnice dovodi se prekopriključka 1-4 ulje u prostore C i D prekocilindra � davača koji se aktivira

pedalom. Klip (a) kreće se zbog toga nalevo, zatvara izlaz (b) i otvara ulaz (c).On oslobadja time put za sabijeni vazduhod priključka 1 u prostor A, koji tadadospeva preko kanala (d) u prostor B.Opterećen pneumatskim i hidrauličnimpritiskom, klip (e) se kreće na desno iisključuje spojnicu pritisnom polugom (f).Pritisak vazduha u prostoru Aizjednačava hidraulični pritisak uprostoru D i upravljački ventil nalazi se uzatvorenom polo�aju.

b) Spojnica u uključenom polo�aju:Kod ponovnog uključenja spojnice uljeteče iz prostora C i D ka cilindru � davačukoji se aktivira pedalom. Klip (a) vraća seu desni polazni polo�aj, ulaz (c) zatvara ipreko otvarajućeg izlaza (b) kao i izduva3 vr�i se pra�njenje prostora B i A.

Hidraulični i pneumatski pritisak na klipu(e) opada, čime je oslobodjen povratak uuključen polo�aj. Preko kanala (g)prostor E se prazni.

U svakom trenutku pritisak vazduhaostaje u prostoru B proporcionalan uodnosu na hidraulični pritisak u prostoruC, čime je vozaču data puna kontrola priuključivanju.

Ako se ne raspola�e dovoljnim pritiskomvazduha, isključenje je moguće samohidrauličnim pritiskom, koji deluje na klip(e). Ipak je u tom slučaju potrebna većasila na pedali.

Konstrukcija modularnog reda gradnjeobjedinjuje automatsko pode�avanjespojnice, a neke modifikacije suopremljene sa mehaničkom indikacijomistro�enosti.

Za vozila sa elektronskim upravljanjempogona (EAS) pojačivači spojnice redagradnje 970 051 4.. 0 su opremljenisenzorom pritiska.

EAS je sistem koji omogućava saserijskim agregatima polazak i promenustepena prenosa bez aktiviranja pedalespojnice. Menjanje stepena prenosaobavlja se ili manuelno od vozača prekodavača sličnog od EPS-uredjaja iliautomatski preko elektronike.

1251

Pojačivač spojnice

Namena:Smanjenje sile aktiviranja na pedalispojnice kao i omogućavanje finog(osetljivog) procesa spajanja.

Koncepcija:Pojačivač spojnice sastoji se od tri dela:

� hidrauličnog cilindra

� servo ventila

� pneumatskog servo ventila.

Način rada:Pojačivač spojnice povezan je prekopriključka 1 sa rezervoarom za vazduhza pomoćne potro�ače preko priključka1-4 sa hidrauličnim cilindrom � davačemkoji se aktivira pedalom.

a) Spojnica u isključenom polo�aju:Pri isključivanju spojnice dovodi se uljepod pritiskom, preko priključka 1-4 izcilindra � davača koji se aktivirapedalom. Klip (a) se otuda kreće nadesno, zatvara izlaz (b) i otvara ulaz (c).On oslobadja time prolaz za sabijen

vazduh od priključka 1 u prostor A, kojitada dospeva preko kanala (g) u prostorB.

Opterećen pneumatskim pritiskom, klip(f) se kreće na desno i isključuje spojnicupomoću klipne poluge, koja je povezanasa polugom za aktiviranje spojnice.Pritisak vazduha u prostoru Aizjednačava hidraulični pritisak uprostoru D i upravljački ventil se nalazi uzatvorenom polo�aju.

b) Spojnica u upravljačkom polo�aju:Kod ponovnog uključivanja spojnice uljese vraća u prostor C i D ka cilindru �davaču koji se aktivira pedalom. Klip (a)se vraća u levu polaznu poziciju, zatvaraulaz (c), otvara izlaz (b) i omogućavapra�njenje prostora A i B preko izduva 3.

Hidraulični i pneumatski pritisak naklipovima (e i f) opadaju, zbog čega seoni vraćaju na levo u uključen polo�aj.Preko kanala (d) prostor E se prazni.

U svakom trenutku pritisak vazduhaostaje proporcionalan u prostoru B ka

hidrauličnom pritisku u prostoru C, čimeje vozaču data puna kontrola priuključivanju.

Ukoliko se ne raspola�e dovoljnimpritiskom vazduha, moguće je isključenjesamo sa hidrauličnim pritiskom, kojideluje na klip (e). Potrebna je ipak većasila na pedali.

Konstrukcija tog pojačivača omogućavaautomatsko pode�avanje spojnice (zboghabanja).

7.Pojačivač spojnice970 051 � 0Specijalna gradnja

127

8.

Kočni sistem sa sabijenim vazduhomza poljoprivredna vozila

128

Kočni sistem sa sabijenim vazduhomza poljoprivredna vozila 8.

Kratak opis različitih kočnih sistema sa sabijenim vazduhom

Kod jednovodih kočnih sistemasabijenim vazduhom se puni, kroz jedanjedini pneumatski vod izmedju vučnog ivučenog vozila za vreme vo�nje,rezervoar za vazduh u prikolici i kočenjeprikolice se vr�i smanjenjem pritiska utom vodu.

Kod dvovodih kočnih sistema izmedjuvučnog i vučenog vozila na raspolaganjuje uvek jedan vod za punjenje rezervoaravazduha na prikolici i za upravljanjekočnim procesom (zbog porastapritiska). Prednost tog sistema je u tome,da se zaliha sabijenog vazduha upriključnom vozilu i za vreme kočenjapuni.

Kod kombinovanih jedno i dvovodihkočnih sistema moguće je funkcionisanjekočnog sistema kako po principujednovodog ili dvovodog kočnogsistema. Vučna vozila sa jednovodim idvovodim prikoličnim priključkomomogućavaju kako vuču priključnihvozila sa jednovodim kočnim sistemomtako i od takvih sa dvovodim kočnim

sistemom. Pri tome obratiti pa�nju, da sekočni sistem nekog priključnog vozila sajednovodim kočnim sistemom ne mo�eaktivirati ako se vuče prikolicom sadvovodim kočnim sistemom; va�i iobrnuto.

Prednosti 2-vodog kočnog sistema� Pritisak vazduha a time i kočenje

vučnog voza mogu fino da sedoziraju. To va�i i za vo�nju niz nagibna du�oj deonici.

� Pomoću pred kočenja koje se mo�epode�avati na prikoličnom kočnomventilu vučni voz je uvek ispru�en inema naletanja prikolice.

� Rasterećenje kočnice traktora i timedu�i vek trajanja i smanjeni tro�koviodr�avanja.

� Neznatna curenja sistema su bezuticaja na učinak. Kompresor napajakočni sistem uvek dovoljno sasabijenim vazduhom i za vremeprocesa kočenja.

� Kod ne�eljenog razdvajanja vučnogvoza prikolica se koči automatski(kočni sistem razdvojenog stanja).

� Visoka bezbednost i visok komforvo�nje. Ne nastupa poznato tipičnotrzanje za naletne prikolice koje senalaze na tr�i�tu.

� Pogre�no priključivanje spojničkihglava nije moguće zbog ugradjenihosigurača.

� Visoka ekologičnost. Vazduh seispu�ta direktno u atmosferu.

� Jednostavno i neproblematičnodopunsko opremanje pneumatskogkočnog sistema.

Koncepcija pneumatskog kočnog sistemaKod kočnog sistema predstavljenog naslici radi se o kočnom sistemu sa visokimpritiskom (HDR) u kojem visinu pritiskareguli�e regulator pritiska (2). Taj pritisaknapajanja od 14 bar ograničava se izarezervoara za vazduh ventilom zaograničenje pritiska (4) na 7,3 bar, takoda se sada ponovo mo�e govoriti okočnom sistemu sa normalnim pritiskom(NDR). Uprav-ljanje prikoličnog kočnogsistema (ovde predstavljen dvovodikočni sistem) vr�i glavni kočni sistem (7)preko pneumatsko-hidraulično

129


upravljenog dvovodog prikoličnogupravljačkog ventila (8).

Način rada:Vo�njaSabijen vazduh iz kompresora (1) strujipreko regulatora pritiska (2), koji reguli�epritisak na traktoru automatski upodručju od 13,3 do 14 bar, u rezervoarza vazduh (3). Pritisak iz rezervoara ilipritisak napajanja mo�e da se očita namanometru (5).

Iz rezervoara za vazduh (3), vazduhstruji preko ventila za ograničenjepritiska (4) koji je pode�en na 7,3 bar kadvovodom prikoličnom upravljačkomventilu (8), 3/2 ventilu (6), kao i kajednovodom prikoličnom upravljačkomventilu (9) i ka spojničkoj glavi napajanje(rezerva) (10).

U prikoličnom upravljačkom ventilu (9)pritisak se ograničava na 5,3 bar, kojivlada i na spojničkoj glavi (11)(jednovoda). Napojni pritisak 7,3 bardospeva pri uključenoj dvovodoj prikolicipreko spojničke glave (10) dalje doprikolice. Pri tom vazduh prolazi krozcevni filter (15), prikolični kočni ventil (16)i dospeva do rezervoara za vazduh (22).

Za napajanje jo� jedne prikolice ona jeopremljena sa dve spojničke glave (23 i24), koje su priključene direktno nanapojni i upravljački vod pre prikoličnogkočnog ventila (16).

KočenjePri aktiviranju kočne pedale otvara ventil3/2 (6), i prikolični upravljački ventil (8) seopterećuje sa 7,3 bar. Zbog toga sasvimmali pritisak dospeva preko upravljačkogvoda ka prikoličnom kočnom ventilu (16)i aktivira ga. Napojni vazduh prikolicestruji sada iz rezervoara za vazduh (22)preko prikoličnog kočnog ventila,proporcionalnog ventila (17) iautomatskog regulatora sile kočenja (18)ka kočnim cilindrima prednje osovine(20), kao i preko ventila za ograničenjepritiska (19) i ARSK-ventila (18) kakočnim cilindrima zadnje osovine.

Pri daljem aktiviranju pedale, rastepritisak u hidrauličnom glavnom kočnomcilindru (7), koji pojačava upravljačkipritisak na prikoličnom upravljačkomventilu (8). U zavisnosti od visinehidrauličnog pritiska, raste i pritisak izprikoličnog upravljačkog ventila (8) kaprikoličnom kočnom ventilu (16) i prekoARSK-ventila (18) se upravlja, u

zavisnosti od stanja opterećenja, kakočnim cilindrima.

Padom hidrauličnog kočnog pritiska ukočnom sistemu traktora opada ipneumatski pritisak u upravljačkom voduka prikoličnom kočnom ventilu, tako dase kočni cilindri (20) prazne preko ARSK-ventila i priključeni ventili prekoprikoličnog kočnog ventila. Prolaz u 3/2ventil (6) je ponovo zatvoren, a u voduizmedju prikoličnog kočnog ventila (9) ispojničke glave (11) uspostavlja seponovo pritisak napajanja od 5,3 bar(jedan vod).

130


Namena:Ograničenje izlaznog pritiska.

Način rada:Sabijen vazduh upravljan kroz priključakvisokog pritiska 1 u prostor A struji krozulaz (j) u prostor B ka priključku niskogpritiska 2. Pri tome se preko otvora (c)opterećuje i membranski klip (b), koji pakprvo zadr�ava pritisna opruga (a) unjegovom donjem polo�aju.Kad pritisak u prostoru B postignepode�enu vrednost za stranu niskogpritiska, membranski klip (b) savladavasilu opruge (a) i kreće se navi�e zajednosa ventilom opterećenim oprugom (i),zbog čega ulaz (j) zatvara.

Ako je se pritisak u prostoru B popeoiznad pode�ene vrednosti, membranskiklip (b) kreće se i dalje navi�e i odi�e sepri tom sa ventila (i). Suvi�an sabijenvazduh prolazi kroz otvor (h) ventila (i) iizduv 3 u atmosferu.

Čim u vodu niskog pritiska nastane padpritiska, membranski klip (b) koji se zbogtoga rasteretio i kreće se nani�e, podi�eventil (i), dok ne prodre odgovarajućakoličina vazduha preko ulaza (j).

U slučaju povećanja pritiska u voduvisokog pritiska iznad max dopu�tenevrednosti otvara se sigurnosni ventil (g)nasuprot dejstva sile opruge (f) i pu�tavi�ak sabijenog vazduha kroz otvor (e) i

za�titnu kapu (d) u atmosferu. Pritisak uvodu niskog pritiska nije zahvaćen timprocesom.

Pri pra�njenju voda visokog pritiska,pritisak u vodu niskog pritiska ostaje istotako potpuno zadr�an.

Pra�njenje voda niskog pritiska 2 mo�eda se vr�i samo preko uredjajapriključenog na tom mestu.

Reduktor pritiska973 503 � 0

Sistem za proizvodnju sabijenog vazduha:

Normalni pritisak kombinovanijednovodi i dvovodi sistem sahidrauličnim aktiviranjem

Legenda:1 Kompresor2 Regulator pritiska3 Rezervoar za vazduh 20 lit.4 Drena�ni ventil5 Manometar7 Prikolični upravljački ventil,

1-vodi8 Spojnička glava iz rezervoara

(napajanje)9 Spojnička glava, kočnica10 Spojnička glava, jednovoda11 Prikolični upravljački ventil12 3/2 ventil13 Glavni cilindar

131


3/2 ventil563 020 � 0

Namena:Pri aktiviranju upravljačkog vodanaizmenično se povezuje sa napojnimvodom ili izduvom.

Način rada:Pri aktiviranju kočne pedale traktora klip(b) se kreće zbog sile opruge u svojgornji krajnji polo�aj. Napojni vazduh napriključku P2 dospeva sada prekopriključka A ka priključnom prikoličnom

upravljačkom ventilu. Time pre nego �topostane aktivna hidraulična kočnicatraktora upravlja prikolični kočni pritisak.Pri otpu�tanju kočnice traktora, klip (a)kočne pedale se ponovo kreće nani�e izatvara se prolaz. Sabijen vazduh izupravljačkog voda opada prekootvorenog prolaza ka priključku R2.

Slavina452 002 � 0 i952 002 � 0

Namena:Zatvaranje pneumatskih vodova.

Način rada:U polo�aju poluge (a) paralelno kauzdu�noj osi slavine, ekscentrično vratilo(c) potiskuje ventil (d) nasuprot pritisneopruge (e) na levo.

Sabijen vazduh dospeva neumanjeno odpriključka 1 preko ulaza (f) u vod izpriključka 2. Ako se poluga (a) okrene za900 do graničnika, pritisna opruga (e)pokreće ventil (d) na desno, a ulaz (f) sezatvara. Vod iz priključka 2 se otvarapreko ispusnog otvora (b).

132


Namena:Upravljanje dvovodim prikoličnim kočnimsistemom u vezi sa hidrauličnim glavnimkočnim cilindrom ili hidrauličnimdavačem traktora.

Kod nekih 2-kru�no upravljanihmodifikacija vr�i se jo� dodatnopneumatsko upravljanje čime se preaktiviranja kočnice traktora upravljaprikolični kočni pritisak.

Način rada:U opu�tenom polo�aju opruga (e)pritiska čauru ventila (d) na ulaz (c) i dr�iga zatvorenim. Priključak 2 vezan jepreko izlaza (b) i izduva 3.

Aktiviranje kočne pedale delujehidrauličnim upravljačkim pritiskompreko priključka 4 na klip (h) i gura gazajedno sa stepenim klipom (a) nadesno. Izlaz (b) se zatvara, ulaz (c)otvara, a sabijen vazduh na priključku 1struji preko priključka 2 ka prikoličnomkočnom ventilu. Sabijen vazduh delujena stepeni klip (a) pokreće ga nasuprotdejstva hidrauličnog upravljačkogpritiska na levo i ulaz (c) se zatvara.Postignuto je zatvoreno stanje. Neke 2-kru�ne modifikacije opremljene su jo�dodatnim pneumatskim upravljačkimpriključkom. Time se prekopreduključnog 3/2 ventila pri aktiviranjukočne pedale opterećuje priključak 42 i

prostor A sa napojnim pritiskom od 7,3bar. Klip (a) zatvara izlaz (b) i otvara ulaz(c). Preko priključka 2 dospeva tako većumanjen upravljački pritisak kaprikoličnom kočnom ventilu, pre nego �tona priključku 4 nastane upravljačkipritisak.

Pri povećanju hidrauličnog upravljačkogpritiska, odr�ava se povećanje pritiskana priključku 2. Otpu�tanjem kočnepedale ostaju priključak 4 kao i priključak42 bez pritiska, tako da pritisak napriključku 2 vraća stepeni klip (a) u svojpolazni polo�aj. Izlaz (b) otvara i prekoizduva se priključak 2 prazni.

Na prikoličnom upravljačkom ventilu jedodatni ručni kočni ventil (f), koji pripovlačenju ručne kočnice vuče klip (a)nasuprot čauri ventila (d) i otvaranjemulaza (c) deluje na max kočenjeprikolice.

Prikolični upravljački ventil za dvovodi prikolični kočni sistem 470 015 � 0

133

Namena:Upravljanje jednovodim i dvovodimprikoličnim kočnim sistemom u sprezi sahidrauličnim glavnim cilindrom ilihidrauličnim davačem traktora.

Način rada:U opu�tenom polo�aju opruga (e)pritiska čauru ventila (d) na ulaz (c).Napojni vazduh sa priključka 1 strujipreko prostora A u prostor B i podi�e klip(h). Taj povlači pri tom klip (k) i ventil (i).Ulaz (I) se otvara, zbog čega napojnivazduh struji preko priključka Z uprikolični vod (jednovodi). Kodizjednačenja sila između klipova (h i k),ulaz (I) se zatvara i ograničava pritisakna priključku Z na 5,2 bar. Priključak 2 seprazni preko izlaza (b) i izduvava 31.

Aktiviranjem kočne pedale, hidrauličniupravljački pritisak deluje prekopriključka 4 na klip (m) i gura ga zajednosa stepenim klipom (a) na desno. Izlaz(b) se zatvara, a ulaz (c) otvara. Sabijenvazduh mo�e sada da struji prekopriključka 2 ka prikoličnom kočnom vodudvovodog kočnog sistema. Pritisak kojideluje na stepeni klip (a) gura ganasuprot dejstva hidrauličnogupravljačkog pritiska i ulaz (c) sezatvara. Postignuto je zatvoreno stanjekočnice. Istovremeno se klip (h)opterećen pritiskom potiskuje na dole.Izlaz (j) se otvara i priključak Z sedelimično prazni preko izduva 32.Postignuto je zatvoreno stanje kočnice,

ako je u prostoru B sila koja deluje nadonju stranu klipa (h) veća od sile kojadeluje na gornju stranu klipova (h i k).Klip (h) se penje dotle dok su izlaz (j) iulaz (I) zatvoreni.

Pri povećanju hidrauličnog upravljačkogpritiska odigrava se i povećanje pritiskana priključku 2 odnosno smanjenje napriključku Z.

Otpu�tanje kočne pedale čini da jepriključak 4 bez pritiska, tako da pritisakna priključku 2 vraća stepeni klip (a) unjegov prvobitni polo�aj i izlaz (b) otvara.Preko izduva 31 prazni se priključak 2.Istovremeno pada pritisak i iznad klipa(h), a napojni pritisak u prostoru Bpotiskuje ga njegov gornji krajnji polo�aj.Preko otvorenog ulaza (I) priključak Z seponovo prazni do 5,2 bar.

Na prikoličnom upravljačkom ventilu jedodata ručna kočna poluga (f), koja pripovlačenju ručne kočnice vuče klip (a)nasuprot čaure ventila (d) i krozotvaranje ulaza (c) utiče na max. kočenjeprikolice.


Prikolični upravljački ventil za jednovode i dvovode kočne sisteme470 015 5.. 0

134

Prikolični upravljački ventil sa ograničenjem pritiska471 200�0

Namena:Upravljanje jednovodog prikoličnogkočnog sistema u sprezi sa na no�nukočnu pedalu postavljenim prikoličnimupravljačkim ventilom za dvovodi kočnisistem prikolice kod traktora, kao iograničenje regulisanog pritiska na 5,2bar.

Način rada: U otpu�tenom polo�aju pritisna opruga(a) dr�i membranski klip (b) sa čauromventila (c) u njegovom donjem krajnjempolo�aju.

Izlaz (d) je zatvoren, a ulaz (e) otvoren.Sabijen vazduh iz rezervoara traktorastruji preko priključka 1 ka priključku 2 idospeva preko spojničke glave kaprikoličnom kočnom ventilu.Istovremeno sabijen vazduh struji prekootvora C u prostor D ispod klipa (h) kao ipreko otvora A u prostor E iznad klipa(h). Čim pritisak dostigne 5,2 bar uprostoru B kao i u vodu ka prikolici, ventil(g) se kreće nasuprot sile pritisne opruge(f) toliko na dole, dok ulaz (e) ne zatvori.Aktiviranjem poluge no�ne kočnicetraktora, struji iz prikoličnog upravljačkogventila postavljenog na polugu no�nekočnice, pritisak regulisan za dvovodiprikolični kočni sistem preko priključka 4u prostor F. Tu se stvara pritisak samoispod lončaste man�ete, koji pokreće

membranski klip (b) sa čaurom ventila(c) nasuprot dejstva sile pritisne opruge(a) na gore. Izlaz (d) se otvara. Krozčauru ventila (c) i otvor za pra�njenje 3izlazi sada toliko vazduha u atmosferu,da se za predkočenje prikolice posti�eudarno smanjenje pritiska u prikoličnomvodu.

Istovremeno opada i pritisak u prostoruD i klip (h) se kreće nadole zbog pritiskanapajanja koji deluje na njegovu gornjustranu u prostoru E. Pri tom on povlačičauru ventila (c), koja nasedanjem nadvostruki konusni ventil zatvara izlaz (d).

Pojačanje kočenja traktora prouzrokujepri zadr�avanju prednjačenja prikolice-kao �to je opisano-dalje sni�enje pritiskau prikoličnom vodu. Kod otpu�tanjakočnog sistema traktora, prostor F seponovo prazni tako da se membranskiklip (b) kao i čaura ventila (c) krećunani�e zbog dejstva sile pritisne opruge.Ulaz (e) otvara, a napojni vazduh sapriključka 1 dospeva preko priključka 2 uprikolični vod.


135

Namena: Regulacija kočne sile kočnih cilindaraprikolice u zavisnosti od pode�enogopterećenja.

Način rada:Pri kočenju, iz spojenog prikoličnogkočnog ventila, pritisak na priključku 1dospeva u prostor A kao i prekootvorenog ulaza (d) i prostora B kapriključku 2 i dalje u kočne cilindreprikolice. Pri tom istovremeno pritisakdeluje na klip (e), koji se ipak najprezadr�ava u svom gornjem krajnjempolo�aju zbog dejstva opruge (f). Jačinakontra pritiska opruge (f) zavisna je odpolo�aja poluge (g) � u vezi saekscentrom (j), koja stoji u zavisnosti odopterećenja prikolice u jednom odpolo�aja �prazno�, �polu-prazno� ili�puno� (ili ako postoji, �1/4 - tereta ili 3/4� tereta�). Čim je postignut kočni pritisak,koji odgovara pode�enom stanjuopterećenja, u cilindrima i na klipu (e) onklizi nani�e zajedno sa ventilom (c) ioprugom potiskivanim ventilom (a) pričemu se ulazi (b i d) zatvaraju. Na tajnačin se sprečavaju dalji porast pritiska ucilindrima.

Ukoliko bi nastao pad pritiska zbognezaptivenosti prikoličnog kočnogsistema, klip (e) podi�e ventil (a) usledrasterećenja pritiska. Ulaz (b) se otvara i

vr�i se odgovarajuće napajanjesabijenim vazduhom.

Pri odvajanju kočnog sistema vučnogvozila, ostaju priključak 1 i prostor A bezpritiska. Vi�i pritisak u prostoru B podi�eventil (c), a potom i mirni ventil (a). Ulaz(d) se otvara i nastaje pra�njenje kočnogcilindra preko priključka 1 i prikoličnogkočnog ventila. Klip (e) rasterećen odpritiska kreće se uz pomoć opruge (f) usvoj gornji krajnji polo�aj.

Polo�aj �otpu�tanje�, koji imaju različitemodifikacije regulatora sile kočenja, slu�iza otpu�tanje kočnice pri odvojenojprikolici. Pri tome se zbog oblikaekscentra (j) opruga (f) toliko otpu�ta, daklip (e) mo�e da se kreće na dole i otvaraizlaz ventila (a). Sabijen vazduh iz kočnihcilindara mo�e da izadje u atmosferukroz aksijalni otvor klipa (e) i izduva 3.

Za korekciju pritiska, koji iz regulatorakočne sile u polo�aju �prazan� dospeva ucilindre, slu�i vijak za pode�avanje (i).On je dostupan u polo�aju regulatora�puno � opterećenje� posle izvlačenjaza�titnog čepa na izduvu 3, i omogućavaprednaprezanje opruge (f). Odvrtanjemvijka (i) posti�e se povećanje, auvrtanjem smanjenje mernog pritiska ucilindrima.

Na isti način mo�e da se sprovedekorekcija pritiska za polo�aj �polu �opterećenje�. Za to se regulator postavi upolo�aj �otpu�teno� a korekcija se vr�ivijkom (h). Kod regulatora kočne sile bezpolo�aja �otpu�teno� vijku (h) se mo�eprići, pri čemu se regulator stavlja upolo�aj �prazno� i odvije se poklopac naboku sa donje strane kući�ta koji se tunalazi samo kod te modifikacije. Pripode�avanju vijaka (h i i) regulator morada bude u stanju bez pritiska.


Regulator kočne sile 475 604 � 0

1371

9.

ETS i MTS- elektronsko upravljanjeautobuskim vratima

138 1

Koncepcija sistema ETS

ETS - elektronsko upravljanje autobuskim vratima9.

Uvod Autobusi javnog prevoza na kratkimrelacijama i privatni prevoznici opremajuse zbog povećanih zahteva bezbednostipočetkom 80-tih godina u SRN za za�tituputnika i izbegavanje opasnosti odnesreća u okviru radionica, bezbednimupravljanjem. Oba najva�nija kriterijuma,koja se od tada moraju ispuniti su:

� Za�titni uredjaji za lica i predmetepri otvaranju i zatvaranju vrata

� Za�titni uredjaji za izbegavanjeudarnog kretanja vrata, priponovnom punjenju cilindaravazduhom.

Iako su ti zahtevi posle uvodjenja obaWABCO-sistema, princip bez pritiska iprincip sa smanjenim pritiskom, dovelido �eljenih pobolj�anja u bezbednosnotehničkom smislu, pokazalo se vrlo brzo,da je za takve sisteme � mereno po brojuuredjaja u sistemu i u pogleduodr�avanja � jo� bilo slobodnog prostoraza pobolj�anja.Za WABCO je iz toga proiza�lakonsekvenca za razvoj elektronskiupravljanog sistema, koji potpuno uzimau obzir sledeće glavne zahteve:

� bezbednost za putnike

� smanjenje nesreća u radionicama

� jednostavno rukovanje od straneradioničkog osoblja

� smanjenje tro�kova sistema

� otpadanje servisnih radova i radovaodr�avanja.

Rezultat razvoja prema zahtevima bio jeelektronsko upravljanje vratima, koja seproizvode od kraja 1987. god. podskraćenom oznakom

* E T S *

Najva�nija pobolj�anja koja su se moglapostići su:

� izbacivanje krajnjih i valjkastihprekidača

� otpadanje pode�avanja kodproizvodjača vozila i saobraćajnihpogona

� razvoj jedinstvenog sistema koji seprihvata od svih proizvodjačaautobusa u pogledu njegove filizofijebezbednosti

� kombinovanje ETS sa jednostavnimpneumatskim pogonima koji sugodinama poznati i dokazani

� smanjenje sila uklje�tenja.

Pneumatsko upravljanjeNasuprot ranije kori�ćenim sistemimabez pritiska / smanjeni pritisak, znatno sesmanjuje broj ugradjenih komponentiprimenom ETS. One se zamenjujujednim jedinim ventilom za vrata, kojiposeduju dve bitne karakteristike:

� Punjenje i pra�njenje komoracilindra (4/2 � funkcija = normalnafunkcija za vrata)

� Sprečavanje udara vrataponovnim punjenjem cilindaraposle aktiviranja prinudne slavine.Posle tog postupka na vrata nedeluje sila. Krila vrata mogu da sepokreću rukom, čime se sprečavaugro�avanje lica.

139

ETS - elektronsko upravljanjeautobuskim vratima 9.

Slika. 1Primer ETS sistema sa obrtnimpogonomNa gore oslikanoj preglednoj �emijednog ETS sistema za vrata mo�e sevideti povezivanje komponenti vrata. Uovom primeru se radi o sistemu saobrtnim pogonom, to znači da je cilindarvrata namontiran direktno na obrtni stubkrila vrata. U ovom primeru vrata sekontroli�u dodatno senzorom pomerajapreko prekidača koji se aktivira pritisnimtalasom. Prekidač na pritisni talas seaktivira impulsom pritiska iz gumenogzaptivnog profila prednje ivice vrata. Uzto ETS � elektronika raspola�e posebnimulazom za tu funkciju.

Sl. 2

Slika. 2ETS - sistem vrata sa linearnimpogonomPredstavljena �ematska slika prikazujepneumatsku vezu sa pogonom salinearnim cilindrom. Električna veza jeidentična sa vezom kod obrtnog pogona.

Za oba pogona va�i, da se na brzineotvaranja i zatvaranja krila vrata mo�euticati preko odgovarajućih prigu�nicaodnosno blendi. Način uticaja se uzimaiz podataka o vozilu koje dajeproizvodjač vozila.

Sl. 1

Ventil za

Prinudna slavina

prekidač pritisnog talasa senzor pomeraja

vrata

140


Elektronsko upravljanjeElektronsko upravljanje preuzimaupravljačka elektronika opremljenamikrokontrolerom. Ona se isporučuje udve osnovne varijante:

� upravljanje za aktiviranje samopreko vozača

� automatika za automatskoaktiviranje vrata.

Obe varijante elektronike sadr�enačelno identični program. Prilagođa-

vanje na različite funkcije vr�i sespecijalnim programiranjem. Vrstaizvođenja elektronike mo�e da seprepozna i po konektorima:

Upravljanje ima 25-polni konektorskipriključak, automatika ima kao iupravljanje na jednoj strani jedan 25-polni konektorski priključak, a na drugojstrani jedan dodatni 15-polni konektor zaautomatske funkcije, i jedan prebacivačručno-automatsko upravljanje.

ETS - elektronika446 020 � 0

4/2 slavina(prinudna slavina)952 003 � 0

Namena:Prinudna slavina se koristi u mogućemslučaju opasnosti ili pri opravkama,odnosno pri otkazu sistema vrata da bise cilindar vrata ispraznio i krila vratamogla rukom pokretati. Istovremeno onaupravlja ventil vrata tako da priponovnom punjenju sistema vratavazduhom nastaje uključenje cilindravrata, ali on ne proizvodi dejstvo. Uvarijanti 952 003 031 0 prinudna slavinaje opremljena prekidačem za aktiviranjejednog upozoravajućeg uređaja.

Način rada:U normalnom polo�aju ručice (a) strujinapojni vazduh preko priključka 1 krozprinudnu slavinu i dospeva prekopriključka 2 u radne vodove.

Obrtanjem ručice (a) za 900 u prinudnipolo�aj napajanje se blokira, a radnivodovi se prazne preko priključka 3.

141


Namena:Ventil za vrata u normalnom pogonupokazuje način rada 4/2 ventila i slu�i zanaizmenično punjenje komora cilindaraza vrata. Za razliku od starijih sistemavrata za vozila su � ukoliko pri otvaranjuudare u prepreku � �bez sile�. Bez sileznači da su se sve komore cilindara zavrata istovremeno napunile kroz ventilvrata. Posledica tog stanja jezaustavljanje vrata, ugro�avanje(priklje�tenje) lica se sprečava, amoguće je i ručno pokretanje krila vrata.

Način rada:Otvaranje i zatvaranje vrataDa bi se ventil vrata prebacio na�otvaranje�, mora se aktiviratiodgovarajući taster za vrata nainstrumentnoj tabli. Time se prekoelektronike (izlaz PIN 15) zatvara strujnokolo ka magnetu A ventila za vrata ikotva se kreće na gore. Sabijen vazduhna otvoru (b) struji u prostor (c) i delujena klip (a). On se kreće na levo ipotiskuje klip (f) u levi krajnji polo�aj. Utom polo�aju je spojen priključak 11(dovod energije) sa priključkom 22 isabijen vazduh struji kroz ventil vrata ukomoru cilindra vrata za otvaranje. Po�toje istovremeno priključak 24 spojen saizduvom 3, vrata se otvaraju.

Ponovnim aktiviranjem tastera za vratana instrumentnoj tabli od strane vozača,ventil vrata prebacuje usled aktiviranjaventila B u polo�aj zatvaranja klip (f)pokreće klip (a) u desni krajnji polo�aj.

Komore za zatvaranje cilindra vrata sepune, odnosno komore za otvaranje seprazne. Vrata se zatvaraju.

Za�tita od uklje�tenja vraća nazad pri zatvaranju vrata Ako se u fazi zatvaranja neka osoba ilipredmet uklje�te izmedju glavnih ivica zazatvaranje vrata onda se hod vratausporava. Preko elektronskogprihvatnika pomeraja (potenciometar) tose usporenje prepoznaje i obradjuje uelektronici. Elektronika vrata prebacujesada ventil vrata u smer otvaranja, avrata se zbog reverzibilnog hoda ponovootvaraju. Posle novog zadavanjaimpulsa uključenja tasterom vozača,cilindar vrata se ponovo puni u smeruzatvaranja. Vrata se ponovo zatvaraju.

Za�tita od uklje�tenja u smeruotvaranjaDa bi se ispunili zahtevi za automatskoaktiviranje vrata i vrata kojima upravljavozač, u autobusima, mora bitikonstruktivnim merama osigurano, da seputnici koji se nalaze unutar vozila upodručju vrata ne mogu uklje�titi priotvaranju vrata. Za ispunjenje tihzahteva slu�i magnet C ventila vrata uvezi sa elektronskim davačem pomeraja-�senzor pomeraja. Ako se za vremefaze otvaranja neka osoba ili predmetuklje�ti od zadnje ivice otvarajućih vrata,onda se to usporenje hoda vrataprepozna preko senzora pomeraja iobradjuje u elektronici. Magnet C ventilavrata se pobudi. Ventil uključuje i puni

prostor (g), oba klipa (f i a) nalaze se ukrajnjem polo�aju, a preko priključaka 22i 24 pune se obe strane cilindra vrata.Tako su praktično cilindri vrata �bez sile�.Krila vrata se zaustavljaju i mogu sepokretati rukom. Pri tome obratiti pa�nju,da se � zbog diferentnih povr�ina klipovacilindra vrata � krila vrata po uklanjanjuprepreke uvek kreću lagano u otvorenpolo�aj. Vrata se uvek mogu zatvoritisamo preko tastera za vrata kod vozača.

Aktiviranje prinudne slavineAktiviranjem prinudne slavine ventil vratase pneumatski uključuje preko priključka4. Preko prinudne slavine sistem za vratase prazni. Cilindri vrata su bez pritiska,tako da se vrata ne kreću i mogu seotvoriti ručno. Ako se vrata ponovostavljaju u funkciju, dovoljno je, samoprinudnu slavinu vratiti u normalnipolo�aj. Preko ventila vrata (pneumatskiuključen preko priključka 4) pune se svekomore cilindra vrata � kao kod �za�titeod uklje�tenja u smeru otvaranja�!Prekidačem kod vozača vrata se moguponovo zatvoriti.

4/3 magnetni ventil (ventil za vrata)372 060 � 0

142


Cilindar vrataza jednofazno zatvaranjesa obostranim prigu�enjem422 802 � 0

Namena:Otvaranje i zatvaranje zakretnih ipreklopnih vrata.

Način rada:Pri aktiviranju ventila vrata sabijenvazduh struji preko priključka 12 uprostor A. Nastali pritisak pokreće klip (c)kao i potisnu �ipku (d) na desno i otvaravrata. Istovremeno se prostor B praznipreko priključka 11 i prethodnouključenog ventila vrata.

Kod ponovnog aktiviranja ventila vratapuni se prostor B preko priključka 11, apritisak u prostoru A se gubi prekopriključka 12. Naizmenično dejstvopritiska na klip (c) pokreće ga sapotisnom �ipkom (d) ponovo na levo izatvara vrata.

Brzina otvaranja i zatvaranja mo�e da sereguli�e vijcima za prigu�ivanje (a i f). Zasprečavanje sna�nih i bučnih udaravrata pri otvaranju i zatvaranju, cilindarvrata je opremljen osim toga i saprigu�nicama (b i e), koje prouzrokujuprigu�enje (zavr�no kočenje).

Sabijen vazduh za vreme otvaranjaprodire s prednje strane klipa (c) izlazinajpre ravnomerno preko prigu�nice (f) ipriključka 11. On mora proći oko 40 mmpre kraja hoda kroz amortizacionuprigu�nicu (e), po�to u radijalni zaptivač(g) prodire ojačani deo potisne �ipke (d)koja sprečava dalje pra�njenje prostoraB preko prigu�nice (f). Na isti način sede�ava prigu�enje pri zatvaranju. Najpreravnomerno ispu�tan sabijen vazduh izprostora A preko prigu�nice (a) ipriključka 12 prisiljava se oko 40 mm prekraja hoda da prodje kroz amortizacionuprigu�nicu (b).

Cilindar vrata je tako konstruisan da sezamenom vodova na priključcima 11 i 12iz ventila vrata mo�e postići suprotni tokkretanja. Otvaranje vrata se tada vr�ivučenjem, a zatvaranje guranjemklipnjače.

143


Cilindar vrataza jednofazno zatvaranje sa prigu�enjem pri izvlačenju i uvlačenju klipnjače422 808 � 0

Namena:Otvaranje i zatvaranje zakretnih ipreklopnih vrata. Primena specijalno zasisteme vrata sa reverzibilnimuredjajem.

Način rada:Pri aktiviranju ventila vrata sabijenvazduh struji preko priključka 12 uprostor A. Nastali pritisak pokreće klip (a)kao i potisnu �ipku (b) na desno i takootvara vrata. Istovremeno se prostor Bprazni preko priključka 11 i priključnogventila vrata. Preko priključaka 41 i 42 sepri tome vr�i ekvivalentno punjenje ipra�njenje reverzibilnog prekidača.

Pri ponovnom aktiviranju ventila vratapuni se prostor B preko priključka 11, apritisak u prostoru A se gubi prekopriključka 12. Naizmeničnim dejstvompritiska na klip (a) on se pokreće zajednosa potisnom �ipkom (b) ponovo na levo izatvara vrata.

Takodje, pri tom procesu vr�i seodgovarajuće punjenje i pra�njenjereverzibilnog prekidača. Za sprečavanje

tvrdog udara vrata pri otvaranju, cilindarvrata je opremljen pode�avajućomprigu�nicom (d), koja prouzrokujeosetljivo prigu�enje (kočenje pri kraju).Sabijen vazduh za vreme otvaranja, većprema izvedbi prigu�enja pri uvlačenju iliizvlačenju klipnjače s prednje ili zadnjestrane klipa (a) izlazi najpre bezsprečavanja preko otvora C. On mora daprodje kroz prigu�nicu (d) 40 mm prezavr�etka hoda, po�to ojačan deopotisne poluge (b) prodire i radijalnizaptivni prsten (c) i sprečava daljepra�njenje prostora B preko otvora C. Uvarijanti sa prigu�enjem kod uvlačećeklipnjače deluje cev (e) koja sabijenvazduh sprovodi iz prostora A oko 40mm pre kraja hoda kroz amortizacionuprigu�nicu (d). Na taj način se uzavisnosti od pode�enosti prigu�nogvijka (d) kretanje potisne �ipke (b) vi�e ilimanje usporava.

144 1


Prekidač pritiska441 014 � 0

Prekidač pritiska se koristi zauključivanje i isključivanje magnetnihventila ili kontrolnih lampi. Prema tomepostoji prekidač uključivač i prekidačisključivač. Potrebna funkcija uključenja ipode�enost pritiska je pri tome zavisna

od detalja funkcije upravljajućeguredjaja. Prekidač pritiska se u različitimvarijantama ne mo�e pode�avati.

Svrhu i način delovanja vidi na strani 99.

Senzor pomeraja446 020 4.. 0

Prihvatnik pomeraja (senzor) jepotenciometar koji se upravlja uzavisnosti od pomeraja. Pri otvaranjunapon raste od 0,9 V do oko 14,0 V, dokza vreme zatvaranja opada od 14 V naoko 0,9 V. Te naponske razlike prihvata

i obradjuje elektronika vrata. Ako vrataza vreme otvaranja ili zatvaranja naidjuna prepreku, elektronika mo�e odmahda je prepozna i prema tome da uključiventil vrata 372 060 ... 0.

1452

MTS Modularni sistem upravljanjavratima za autobuse 9.

Sistem MTS:

Na osnovi iskustava sa sistemom ETSrazvio se MTS i prviput je bio uporabljen1997 godine. Sistem se odlikuje time �tose mo�e rabiti nezavisno o tome, kakvaje konstrukcija vrata primijenjena. Bezproblema mogu se uzajamno kombinirativrata, koja se otvaraju prema unutra,prema van i također okretno-pomičnavrata s pneumatskim, ili električnimpogonom!

Novitet je također priključak na električnisistem vozila. Tako se pojavljujemogućnost primjene CAN-sabirnicepodataka. Tako su za upravljanje do 5vrata autobusa dovoljna tek dva vodiča.

Za vozila bez sredi�nje sabirnicepodataka mo�e se alternativno primijenitikonvencionalna kabela�a. Za razliku oddrugih sistema moraju se vodiči spojitisamo na elektroniku prvih vrata.

Bez obzira na to, da li je bila primijenjenacentralna sabirnica podataka, ilikonvencionalna kabela�a � u obaslučaja su pojedina vrata priključenapreko sistema CAN-sabirnice a kao

posljedica je sredi�nja obrada signala uupravljačkoj jedinici prvih vrata. S timeotpadaju «samo tako u prolazu» skupirelejni spojevi dosada�njih upravljačkihsistema.

Programska oprema omogućujepostavljanje mnogih parametara, da bise upravljanje moglo lako prilagoditispecifičnim �eljama kupaca. Spremanjeovih podataka slijedi za sva vrata uupravljačkoj jedinici prvih vrata. Time jemoguće mijenjati elektronske module nasvim vratima bez obzira na postavljenevrijednosti.

Razumljivo je da se MTS-sistem mo�epriključiti na sistem za dijagnosticiranje;u zavisnosti o primijenjenoj vrstipriključka slijedi dijagnoza bilo prekoCAN-sabirnice vozila, bilo prekozasebnog K-vodiča.

Kontrola vrata slijedi kod pneumatskihvrata preko pritisnih kontakata anovorazvijenih potenciometara , koji suizravno montirani na okretnom stupu.Zahvaljujući mehaničkom kodiranju ovisenzori ne iziskuju nikakvo ugađanje.Električki pokretana vrata mogu biti

također praćena pomoću ovihpotenciometara; ali moguća alternativaje također primjena davača impulsa, kojisu ugrađeni u motor u kombinaciji sindeksnim prekidačem.

Zahvaljujući jednostavnom postupkuučenja prilikom prvog pu�tanja u pogonsvakih vrata će se ukupna odstupanjaizjednačiti. U tu svrhu je dovoljno samojednom pokrenuti vrata jednom u obakrajnja polo�aja, �to ćete postići duljimpritiskom na radionički taster.

Za pneumatski pokretana vrata bio jedalje razvijen već desettisuća putadokazani princip ETS. Tako smo mogliizostaviti prigu�enje, koje je dotad bilointegrirano u cilindre. Ovu funkciju sadapreuzima ventil za upravljanje vratima.Elektronikom upravljani ventilomogućava spremno prigu�enje pokretau bilo kojem trenutku. Uz prednosti utro�kovima time se dobiva bitnofleksibilnija mogućnost prilagođavanjapona�anja u kretanju različitih tipovavrata. Također otpada mogućnostpogre�nog postavljanja i time sepovećava sigurnost u pogonu.

MTS - Funkcionalna shema sistema:

Priključak na vozilo uz pomoć CAN-sabirnice podataka

Priključak na vozilo preko konvencionalne kabela�e

Vehicle data bus

System data bus

Basic module

Extension module

Extension module

Door signals

Door drive

Door signals

Door drive

Door signals

Door driveSafety

devicesSafety devices

Safety devices

Door 1 Door 2 Door �n�

System data bus

Basic module

Extension module

Extension module

Door signals

Door drive

Door signals

Door drive

Door signals

Door driveSafety

devicesSafety devices

Safety devices

Door 1 Door 2 Door �n�

Conventional lines

Diagnosis K-Line

146 3

MTS Modularni sistem upravljanja vratima za autobuse9.

Funkcionalna shema dvokrilnih pneumatskih vrata

CB

A

CB

A

21 22 23 24

4 3 12 111

2 43

8 ba

r

C B A

24V

4± 0

,4 b

ar E

24V

4± 0

,4 b

ar E

1,0

1,1

1,0

MTS

con

trol

ele

ctro

nics

Emer

genc

y co

ntro

lD

oor c

ontr

ol v

alve

po

wer

less

cl

osed

open

Pr

essu

re s

ensi

ng

Dis

tanc

e se

nsin

g

Sign

als

to v

ehic

le

and/

or o

ther

doo

rs

Emer

genc

y co

ckD

oor c

ontr

ol v

alve

with

ele

ctric

ally

co

ntro

lled

end

posi

tion

dam

ping

Pre

ssur

e sw

itch

Pres

sure

sw

itch

Ope

n

Clo

sed

front

doo

r win

g

back

doo

r win

g

Clo

sed

�

Clo

sed

�

Ope

n �

Ope

n �

Dis

tanc

e

in fr

ont

Dis

tanc

e se

nsor

be

hindre

d whi

te

yello

w

red

whi

te

yello

w

Sign

als

to

door

pe

riphe

ral

equi

pmen

t se

nsor

Cyl

inde

r with

out e

nd

posi

tion

dam

ping

Valv

e co

ntro

l

Sole

noid

Func

tion

A D

oor O

PEN

Doo

r OPE

N c

hoke

d (E

ND

PO

SITI

ON

)D

oor C

LOSE

DD

oor C

LOSE

D c

hoke

d (E

ND

PO

SITI

ON

)D

oor P

OW

ERLE

SS

A an

d C

B B

and

CC

Valu

es s

uch

as n

ozzl

e gi

ven

as

exam

ples

dia

met

er, e

tc.

are

sim

ply

(AC

TUAL

)!Fo

r mor

e de

tails

, see

the

mod

el d

escr

iptio

n of

ea

ch d

oor!

1474


MTS - Elektronika446 190 . . . 0

Elektronski moduli sistema MTSopremljeni su sa preko 60 kontakata, kojisu podijeljeni na 5 različitih trorednihkonektora (6, 9, 12, 15 i 18 kontakata),�to isključuje njihovu zamjenu. Pazilo seje na to, da se funkcionalne cjelinemaksimalno zgusnu i � koliko je to bilomoguće � da se izbjegnu dvostrukapokrivanja.

9- polni konektor:CAN-interface sabirnice podatakavozila i sistemske sabirnice,dijagnostički interface, adresni ulazi

18- polni konektor:*napajanje, pogon (ventili, odnosnomotori), senzori

15- polni konektor:specijalne funkcije vrata, na pr.radionički taster, osjetljivi rub vrata,rampa, rasvjeta ulaznog prostora,funkcije automatike ��..

12- polni konektor:*Nalazi se samo na prvim vratima iprimjenjuje se za konvencionalnipriključak na pr. tastera vozača,svjetala, koja javljaju kvar, kočniceza zaustavljanje u stanici, crveno/zeleno pokazatelja ��.. rabi seukoliko vozilo nije opremljeno CAN-sabirnicom podataka o vozilu.

6- polni konektor:*Nalazi se samo na prvim vratima inamijenjen je za konvencionalnipriključak (prete�no) automatskih

funkcija na pr. oslobađanje vrata,ulaza s dječjim kolicima, �elja zazaustavljanje radi izlaza ��. Rabise ukoliko vozilo nije opremljenoCAN-sabirnicom podataka o vozilu.Priključak tastera vozača za trećavrata je također moguć (u Njemačkojprema § 35e StVZO nije dozvoljen!)

Između sistema za upravljanje vratima,koji su namijenjeni za pneumatska ielektrična vrata postoje razlike, �to setiče priključaka, naročito kod spajanja18-polnog konektora. Kod MTS-P će se � ovisno o brojuvratnih krila, odnosno prema �eljenojfunkciji prikljueiti - 1 ili 2 ventila za vrata,1 ili 2 senzora polo�aja i 2 ili 4 pritisnatastera.Kod MTS-E mogu se na odgovarajućinačin priključiti 1 ili 2 motora sa po 2-kanalna davača porasta i pripadajućimzavr�nim prekidačima ili alternativnoanalognim senzorima polo�aja.Identičan je priključak napona napajanjai signala brzine (samo na prvim vratima).

*): Za pneumatski pokretana vratastoji na raspolaganju olak�anaMTS-varijanta (�modul zapro�irenje�) za uporabu isključivona drugim vratima. 6- i 12-polnikonektori ovdje nemaju nikakvufunkciju.Modul za pro�irenje mo�eupravljati samo jednim ventilom zaupravljanje vratima.

MTS � senzor za vrata446 190 15 . 0

148 5

MTS Modularni sistem upravljanja vratima za autobuse9.

4/3 kraki-magnetni ventil(MTS � ventil za vrata)472 600 . . . 0

U MTS-ventil bila je dodatno kfunkcijama opisanim na stranici 141(ventil za vrata) integrirana uključnaprigu�na zaklopka izlaznog zraka. Kontrolirani elektronikom će cilindrizakočiti prije dostizanja svakog krajnjegpolo�aja.

Ukoliko su magneti A, B i C bez naponadolazi do odzračivanja cilindara zaupravljanje vratima, budući da semembrana (g), koja nije opterećenatlakom nalazi u otvorenom polo�aju.

Za zakočivanje cilindra za upravljanjevratima će elektronika dodatno aktivirati,već prema smjeru kretanja � jedan odvanjskih magneta A, ili B je aktivanmagnet C. Rezervni zrak dospijeva uprostor (h) opterećuje membranu (g),koja zatvara prolaz za odzračivanje 3.Zrak, koji izlazi iz cilindra vrata mo�esada odlaziti u atmosferu samo prekopodesive zaklopke.

MTS � cilindar vrata422 812 . . . 0

Stlačeni zrak upravljan ventilom za vratastruji kroz priključak 12 u cilindar ipomiče stap udesno. Istovremeno dolazido odzračivanja prostora B prekopriključka 11 i pretpriključenog ventilavrata.

Prilikom ponovnog pokretanja ventila zaupravljanje vratima će se ispuniti zrakom

prostor B preko priključka 11 i tlak uprostoru A će se preko priključka 12sniziti. Kroz promjenljivo opterećenjestapa pomaknut će se ovaj zajedno stlačnom polugom ponovno ulijevo ipriključena vrata će se zatvoriti.

1496


MTS � ventil za nu�du s prekidačem952 003 . . . 0

U normalnom polo�aju struji rezervnizrak preko priključka 1 kroz kračni ventili dospijeva preko priključka 2 do ventilaza upravljanje vratima. Priključak 4 jespojen s odzračivanjem (priključak 3).

Prilikom okretanja ventila za nu�du za90° u polo�aj za nu�du struji rezervnizrak prema priključku 4 i priključeni ventilza upravljanje vratima će se uključitipneumatski u funkciju «bez snage» (objestrane cilindra vrata će se odzračiti).

Elektronika upravljanja istovremenoprimi od integriranog prekidača signalupotrebe ventila u nu�di.

U svrhu sprječavanja iznenadnogpokretanja krila vrata poslije dovođenjaventila za nu�du u polazni polo�aj, ventilza upravljanje vratima ispunit će uvijekposlije funkcije «bez snage» istodobnoobje strane cilindra zrakom.

1511

10.

Monta�a cevnih vodova ipriključaka

152

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.Sučeoni priključci zasnivaju se prete�nopo dimenzijama i izvedbi na DIN-standardima 74313 do 74319. Utičnipriključci odgovaraju prete�no DIN-u2353. Sučeoni priključci su dopu�teni doradnog pritiska 10 bar, a utični do 100bar. Za čelične i plastične cevi

primenjivati cevne priključke od čelika.Povr�ina nastavaka i navrtki jefosfatirana i nauljena ili sjajnopocinkovana i �uto pasivizirana.

Za bakarnu cev su predvidjenimesingani cevni priključci.

Op�ta uputstva

Utični priključci se primenjuju za sledećeprečnike cevi i vodova:

Oni se sastoje od sledećih detalja:

1 Nastavci s navojem sa unutra�njimkonusom

2 Usečni prsten

3 Preklopna navrtka

Sučeoni nastavci se primenjuju zasledeće prečnike cevi:

Oni se sastoje od sledećih pozicija

1 Nastavci s navojem

2 Zaptivni prsten (unutra�njazaptivka)

3 Pritisni prsten

4 Usečni prsten

5 Preklopna navrtka

Funkcija usečnih prstenova je istovetnakod obe vrste priključaka. Pri pritezanjupreklopne navrtke, usečna ivica tvrdogusečnog prstena klizi du� unutra�njegkonusa priključka stanjuje se i prodirenabacivanjem vidljivog oboda u spoljnisloj cevi. Zaptivanje cevi vr�i se čvrstimnaleganjem usečnog prstena naunutra�nji konus. Dodatni pritisni prstenkod sučeonih priključaka zaptiva sezaptivnim prstenom koji je normalno odfibera a kod termički visoko opterećenihpriključaka od cinka.

Obratiti pa�nju:Pre montiranja priključka, proveriti navoj inastavak na o�tećenje. O�tećeni navojise moraju doraditi. Da bi se osujetilozaribavanje navoja preporučuje semazanje grafitnom ma�ću pre navrtanja,porud�beni broj 830 503 004 4 (tuba 50g).

Po�to svi zaptivni prstenovi imajuosobinu, da se pri opterećenju sabiju,moraju se priključci na novim vozilima ilisistemima u prvo vreme dotezati. To istova�i i za zamenu uredjaja, po�to se uvekmoraju koristiti novi zaptivni prstenovi.Pre dotezanja priključaka moraju seprethodno cevne preklopne navrtkeotpustiti da bi se sprečilo o�tećenje cevi.

Nepridr�avanje mo�e dovesti do gubitkapritiska u sistemu a time i do otkazakočnice.

Putna vozila

6 x 1 Merni i upravljački vodovi

8 x 1Sistem motorne kočnice Uredjaji za upravljanje vratima Specijalni uredjaji

10 x 1 Upravljački vodovi

12 x 1 Kočni i napojni vodovi

Putna vozila

15 x 1,5 Kočni i napojni vodovi

18 x 2 Veza kompresor - regulator pritiska, napojni vodovi

1 2 3

1 2 3 4 5

Op�ta uputstva za čelične cevi

1531

Monta�a cevnih vodova i priključaka

Cev se seče pod pravim uglom. Za to sekoristi uredjaj za sečenje cevi.

Posle sečenja, cevi se moraju bri�ljivoočistiti od opiljaka, po�to oni inače poslemonta�e mogu da prodru u sistemvodova i da razore sedi�ta ventila,odnosno filter. To bi moglo dovesti dootkaza kočnog sistema.

Pa�nja!Ne koristiti sekač za cevi!Tu se cev koso odseca pomoću točka zasečenje, pri čemu nastaje jaka ivicaunutra i spolja.

Posledice:Smanjenje poprečnog preseka izaptivnosti na priključku.

10.Uputstva za monta�u za čelične cevi

Kod cevi spoljnjeg prečnika do 10 mmpreporučuje se, pripadajuće navrtkeutičnih priključaka postaviti na svakiuredjaj, a monta�u cevnih vodova raditidirektno na mestu ugradnje.

Pripremljeni krajevi cevi sa preklopnomnavrtkom i usečnim prstenom stavljajuse direktno u priključke, a preklopnanavrtka se navrne rukom na usečniprsten dok ide.

Cev se mora samo gurnuti do graničnikau priključak, a preklopna navrtka sedotegne za 3/4 obrta. Pri tome cev nesme da se obrće. Po�to je usečni prstenobuhvatio samo

cev, nepotrebno je dalje utiskivanje cevi.Zavr�no pritezanje sledi jo� jednim

stezanjem preklopne navrtke za oko 1obrtaj.

Posle toga preklopnu navrtku otpustiti ikontrolisati, da li je sečna ivica usečnogprstena prodrla u spoljni sloj cevi i da jeuzdignut venac vidljiv pre usecanja. Popotrebi se preklopna navrtka jo� jednomdotegne.

Beznačajno je ako se usečni prsten nakraju cevi mo�e obrtati. Posle monta�espoja kao i posle svakog otpu�tanjapritezanje preklopne navrtke vr�itinormalnim ključem bez primene sile.

Utični priključak

Pre zatezanja preklopne navrtke

Posle zatezanja preklopne navrtke

1 Graničnik2 Unutra�nji konus3 Usečni prsten 4 Vidljiv venac

1

2

3

4

Oznaka na preklopnojnavrtki olak�avaposmatranjepropisanog obrtaja Vidljiv venac

154

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.Predmonta�a se vr�i zbog praktičnosti umengelama. Ključ za priključak treba daima oko 15 puta veću du�inu od otvoraključa (eventualno ga produ�iti pomoćucevi).

Najpre stegnuti priključak u mengele.Preklopnu navrtku navrnuti do osetnognaleganja na usečni prsten, onda cev sanataknutim pritisnim prstenom pritisnutiprema čelu mengela, a preklopnunavrtku pritegnuti za 3 / 4 obrta. (Pa�nja!Cev se ne sme obrtati pri pritezanjunavrtke!). Pri tome progresivni prstenobuhvata cev, posle čega daljeutiskivanje otpada. Zavr�no pritezanjese vr�i daljim pritezanjem preklopnenavrtke za oko 3 / 4 obrta. Pri tomeprsten useca i pravi pre svog prvogstezanja vidljiv venac.

Zavr�no stezanje se olak�ava, ako sepreklopna navrtka nekoliko puta olabavi,da bi ulje ponovo prodrlo na tarnepovr�ine. Pri zavr�noj monta�i paziti nato da svaki kraj cevi sa pripadajućimpritisnim prstenom dođe u isti priključaku kojem se vr�i premonta�a.

Moraju se postaviti pritisni izaptivni prsten.Posle pritezanja preklopne navrtke

1 Vidljiv venac2 Zaptivni prsten3 Pritisni prsten4 Usečni prsten

Izrada premonta�a u većem brojukomada zahteva enormni utro�akvremena, ako se proizvode na napredopisani način. U takvim slučajevimapreporučuje se ručni uređaj zapremonta�u. Sa njim se usečni prstenovimogu brzo montirati. Zbog velikepraktičnosti alata, on nije vezan za radnomesto, već se mo�e koristiti varijabilno..

1

2 3 4

Sučeoni priključci

Uputstva za savijanje i prilagođavanje cevnih vodova

Načelno se mo�e reći da se cevnivodovi za kočne sisteme nikada nesmeju tretirati na toplo, po�to će setako razoriti povr�inska za�tita, anagoreli delići cevi mogu biti povod zasmetnje u kočnim agregatima.

Savijanje cevnih vodova vr�i se najboljesa uobičajenim uređajem za savijanjecevi.

155

Monta�a cevnih vodova i priključaka 10.Uputstvo za monta�u: za ulo�ak

Primenom ulo�ka mo�e da se prilagodivreme punjenja i pra�njenja premazahtevima na odgovarajući način. On semo�e dodatno ugraditi u natičnepriključke, ako je prethodno preklopnanavrtka bila otpu�tena i cev izvučena.Obratiti pa�nju da se kraj cevi moraskratiti za veličinu oboda ulo�ka.

za bakarnu cevPrethodna uputstva za monta�u suprilagođena za čeličnu cev. Ako seprimenjuje meka �arena bakarna cev(Cu-meka) onda se moraju koristiti čaureza ojačanje krajeva cevi koje sprečavajudeformaciju cevi pri stezanju preklopnenavrtke.

Lakim udarom gurnuti čauru u cev toliko,dok se čaura ne priljubi na ivicu krajacevi. Nareckan deo čaure utiskuje se ucev, tako da je sprečeno pomeranje iliispadanje čaure pri monta�i cevi.

Radijus savijanja ne sme biti nikad manjiod 2D. Zavr�etak cevi na luku ne bitrebao, po mogućnosti, da bude manji od2H.

Pri utiskivanju cevi mora se paziti na toda su one posle pritezanja preklopnenavrtke u nenaponskom stanju. To značida su cevi pre pritezanja tako pode�eneda se one ne dovode u ispravan polo�ajtek posle pritezanja. Kod neobraćanjapa�nje na to uputstvo, mo�e doći doo�tećenja uređaja, npr. do grebanja dnacilindra.

Navojni nastavci za crevaU okviru nekog pneumatskog sistemanu�no proizilazi prelaz sa cevi na crevo,odnosno, obrnuto od creva na cev, akose međusobno moraju spojiti pokretnidelovi. Ukoliko se krajevi cevi ne moguprilagoditi bezprekornom, standardnomnastavku za crevo, za takav spoj semora koristiti navojni nastavak za crevo.Navlačenje creva na glatku otsečenucev nije dopu�teno.

Kod nepridr�avanja tog uputstva, crevopod pritiskom mo�e da sklizne �to bidovelo do udarnog otkaza kočnogsistema.

Crevo otseći pod pravim uglom i navućido graničnika na cevni nastavak.Osiguranje creva od skliznuća mora dase vr�i stegom za creva. Alati za čeličnecevi sa slike u op�tim uputstvima moguda se poruče od firme ERMETO ARMATUREN GmbH,33652 Bielefeld.Germany

ulo�ak

čaura stavljena

čaura utisnuta

utisni priključak sa čaurom zaojačanje zavr�no montiran

156 1

Op�ta uputstva za plastične cevi

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.Primena i instalacija u sektoruvozilaPlastične cevi imaju nasuprot čeličnimcevima bitno drugačije fizičke imehaničke osobine.Opse�na ispitivanja i uzorkovanja usektoru vozila sa različitim kvalitetimaplastike su dala, da su plastične cevi odpoliamida 11 u crnoj izvedbi i savitljivogkvaliteta, veoma pogodne zapneumatske kočne sisteme i njihovepomoćne agregate s obzirom naspecijalne osobine materijala.

OsobineMaterijalPoliamid 11, crna varijanta, savitljiv,postojan na toplotu i svetlost i na jako UVzračenje.

Fizičke osobine

Mehaničke osobine

Dopu�tene temperatureZa normalnu eksploataciju voziladopu�tene su temperature od �400C do+600C.Temperature od +600C pri trajnomopterećenju za savitljivu izvedbu su takoizabrane, da ne nastupaju promeneosobina materijala. Na temperaturamapreko +600C mo�e omek�ivač u tommaterijalu postepeno da nestane, amaterijal dobija osobine polukrutogkvaliteta (trajno temperaturnoopterećenje +1000C).

Fizičke osobine polukrutih i svitljivih cevisu iste. Vrednosti mehaničkih osobinakao jačina na kidanje, elastično istezanjei radni pritisci su kod polukrutih cevi vi�i.Polukrute cevi se lo�ije instali�u, zbognjihovog većeg mehaničkog otpora nadeformaciju (savijanje), nego savitljive.

Zbog ograničenog temperaturnogopterećenja poliamida 11, preporučujese da se plastične cevi ne primenjujuu blizini motora i izduvnog sistema.Naročito paziti da se kod zavarivanjacevi ne o�tete; u datom slučaju ceviprethodno demontirati.

Ako se lakirano vozilo su�i u komori saplamenom ili primenom toplotnogzračenja, onda se cevni vodovi bezpritiska smeju izlagati temperaturi odmax 1300C, ali ne du�e od 60 minuta.

Da bi se izbegla o�tećenja plastičnih cevikod opisanih radova preporučuje sepostavljanje sledeće table na vozilo:

Ona se mo�e poručiti pod brojem 899 144 050 4.

Hemijska postojanostPoliamid 11 je postojan na sve medije navozilu kao npr. petrolejski proizvodi, uljai masti. Osim toga cevi su otporne na

Gustina na +200C 1,04 g/cm3

Upijanje vlage na +200C (između 30 do 100% relativne vlage na vazduhu) 0,5 do 1,9%

Specifična toplota 2,44 J/gK

Toplotna provodljivost 1,05 kJ/m.h.K

Linearni koeficijent izdu�enja između 200C i 1000C 15x10-5 (1/0C)

Tačka topljenja +1860C

Jačina na kidanje 4800 N/cm2

Istezanje pri kidanju na 200C 250%

Elastično istezanje 3,7%

Dimenzije cevi

Min. pritisak pucanja u bar

Radni pritisak na 200C u bar

6 x 1 81 278 x 1 57 1910 x 1 45 15

12 x 1,5 57 1915 x 1,5 45 1518 x 2 51 17

Vozilo je opremljeno sa��-Tecalan-plastičnim cevima

Oprez pri zavarivanju

Dopu�teno dejstvo temperature na cevi bez pritiska:

�� Max. 1300C i max. 60 minuta

157

baze, rastvarače koji ne sadr�e hlor,organske ili neorganske kiseline irazređena oksidaciona sredstva.(Primenu sredstava za či�ćenje kojasadr�e hlor treba izbegavati).Postojanost na specijalne medijume semo`e dobiti na upit.

Promena du�ineNaročito obratiti pa�nju pri polaganjuplastičnih cevi na promenu du�ine zbogtemperaturnih razlika. Ona je oko 13puta veća nego kod čeličnih cevi.

Koeficijenti izdu�enja su:

kod čeličnih cevi 1,15x10-5 (1 / 0C)kod plastičnih cevi 15x10-5 (1 / 0C)

To znači promenu du�ine od 1,5mm pometru za 100C temperaturne razlike. Tapromena du�ine ne sme biti sprečavanadr�ačima (stegama) za cevi.

Za pričvr�ćivanje cevi primenjuju sestege za cevi, odnosno dr�ači,presvučeni plastikom ili su proizvedeniod plastike. Cev se mora lako pomerati usteznom materijalu (stegi), da bi sepromene du�ine zbog temperaturemogle ravnomerno raspodeliti na celudu�inu cevi. Međusobno rastojanje stegana cevnim vodovima treba da iznosi oko50cm.

Cevni nastavci sa navojemKao nastavci za plastične ceviprimenjuju se nastavci sa usečnimprstenom iz sektora vozila WABCOprograma nastavaka. Nastavci sasteznim prstenom daju slično dobrespojeve za cevi. Da bi se garantovalavisoka zaptivnost i čvrst dosednastavaka, za sve monta�e sa usečnim ipritisnim prstenom primenjivati čaure.One se ne smeju silom upresovati iliudariti, po�to se inače cevi �ire i usečni istezni prstenovi se ne mogu vi�e navući.Nastavci se proizvode kao utični isučeoni nastavci.

Funkcija usečnih prstenova je ista kodobe vrste nastavaka. Kod pritezanjapreklopne navrtke, usečna ivica tvrdogusečnog prstena klizi du� unutra�njegkonusa nastavka stanjuje ga i prodireispod jednog vidljivog venca u spoljnjupovr�inu cevi. Zaptivanje cevi vr�i sečvrstim naleganjem usečnog prstena naunutra�nji konus.

Dodatni pritisni prsten kod sučeonognastavka zaptiva preko zaptivnogprstena od fibera.

Pre montiranja nastavka paziti na to da jenavoj nastavka besprekoran. O�tećenidelovi navoja moraju se doraditi. Da bi seizbeglo zaribavanje navoja, preporučujese da se nama�e grafitnom ma�ću.

Zaptivanje između uređaja i nastavkamo�e da se vr�i zaptivnim prstenovimaod fibera ili aluminijuma, odnosno sapritisnim ili O-prstenovima. Primenakudelje ili tečnih zaptivnih sredstavanije dopu�tena.

Po�to svi zaptivni prstenovi imajuosobinu da se pri opterećenju deformi�u(promena dimenzija), nastavci se nanovim vozilima ili sistemima u prvovreme moraju dotezati. Isto va�i i posleizmene uređaja, po�to se uvek morajumontirati novi zaptivni prstenovi. Predotezanja nastavaka moraju se prvootpustiti preklopne navrtke, da bi seizbeglo o�tećenje cevi.

Pri monta�i nastavaka je va�no, da jejedan kraj cevi odsečen pod pravimuglom, i da je do graničnika gurnut unastavak. Za korektno odsecanje cevipod pravim uglom postoji alat za rezanjeplastičnih cevi spoljnjeg prečnika 22mm.

Monta�a cevnih vodova i priključaka 10.

158

Uputstva za monta�u plastičnih cevi

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.Utični nastavci primenjuju se zasledeće prečnike cevi:

On se sastoji od sledećih delova:

1 Nastavak s navojem sa unutra�njim konusom

2 Utična čaura3 Usečni prsten4 Preklopna navrtka

Utični nastavci s navojem koriste se za sledeće prečnikecevi:

On se sastoji od sledećih delova:

1 Nastavak s navojem i unutra�njimkonusom

2 Zaptivni prsten (unutra�njizaptivni prsten)

3 Pritisni prsten4 Utična čaura5 Usečni prsten6 Preklopna navrtka

Utični nastavci sa navojemKod cevi sa spolja�njim prečnikom do 10mm preporučuje se, da se pripadajućinastavci uvrnu na odgovarajuće uredjajei da se monta�a cevnih vodova vr�idirektno na licu mesta. Kraj cevisnabdeven utičnom čaurom natiče se sapreklopnom navrtkom i usečnimprstenom direktno u nastavak apreklopna navrtka se rukom navrne dograničnika na usečnom prstenu (vidisliku na strani 153). Cev se mora utisnutido graničnika u nastavku, a preklopnunavrtku pritegnuti prema momentimapritezanja navedenim u tabeli. Pri tomecev ne sme da se okreće.

Tabela dopu�tenih momenatapritezanja:

Ako se ne postignu momenti pritezanjanavedeni u tabeli, smanjuju se sileizvlačenja, ako se pak prema�e, izvija seutična čaura.Pre pritezanja preklopne navrtke

Posle pritezanja preklopne navrtke

1 Utična čaura2 Graničnik3 Unutra�nji konus4 Usečni prsten5 Vidljivi venac

6 x 1 Kao vod za manometar

8 x 1Kao dovod i u sistemima pomoćnih potro�ača, npr. vazdu�ni gibnjevi

10 x 1 Kao upravljački vod bez velike zapreminske potrebe

12 x 1,5Kao upravljački vod sa većom zapreminskom potrebom i kao zajednički vod unutar kočnog sistema

15 x 1,5Kao napojni vod i kao op�ti vod unutar nekog kočnog sistema i kao vod ka kočnim cilindrima

18 x 2Kao napojni vod izmedju rezervoara vazduha i rele ventila pri visokoj potro�nji vazduha

1 2 3 4

1 2 3 4 5 6

Dimenzija cevi

Momenti pritezanja

Sile izvlačenja na

6 x 1 13 do 14 Nm 13 Nm = 460 N8 x 1 15 do 18 Nm 15 Nm = 580 N10 x 1 20 do 30 Nm 20 Nm = 870 N12 x 1,5 25 do 35 Nm 30 Nm = 1200 N

1 2

3

4

5

159

Ako se obrtni moment pritezanja ne meripri montiranju nastavaka � priključaka,preklopna navrtka se mora dotegnutiključem 1 1/2 do 1 3/4 obrtaja.Pretpostavka za to je besprekoran navoj.

Za kontrolu se preporučuje da sepreklopna navrtka ponovo odpusti iproveri da li vidljiv ispupčen venacispunjava prostor sečiva usečnogprstena.

Sučeoni nastavci � priključciMonta�a sučeonih nastavaka vr�i se kao�to je opisano za utične nastavke.Moraju se ipak dodatno koristiti pritisni izaptivni prsten.

Posle pritezanja preklopne navrtke

1 Vidljivi venac2 Zaptivni prsten3 Pritisni prsten4 Usečni prsten5 Utična čaura

Tabela dozvoljenih momenatapritezanja:

Savijanje plastičnih ceviS obzirom na date radijuse savijanja, cevse mo�e saviti na hladno. Po�to ona te�ida se vrati u prvobitni polo�aj treba jeispred i iza mesta savijanja pričvrstiti.Najmanji radijusi savijanja (vidi sledeću

tabelu) ne smeju biti manji zboggu�vanja (lomljenja) cevi.

Tehnički prijem kočnog sistema (instalacije)Vlasti tehničkog prijema dale su svojprincipijelni pristanak, da se plastičnacev primenjuje za pneumatske vodove ugradnji vozila umesto dosad uobičajenihčeličnih cevi i kočnog creva. Tajpristanak je zasnovan na uslovu, da seza tu namenu koristi odgovarajućimaterijal i da se uzimaju u obzirspecijalna uputstva za ugradnjuplastičnih cevi.

Označavanje plastične cevi sa natpisom�WABCO-TECALAN� preuzimagaranciju WABCO za odgovarajućimaterijal prema uslovima isporuke.Besprekorno polaganje plastične cevimo�e se proveriti prilikom tehničkogprijema vozila na osnovu naprednavedenih uputstava za ugradnju.

Dimenzija cevi

Momenti pritezanja

Sile izvlačenja na

15 x 1,5 30 do 45 Nm 30 Nm = 2100 N18 x 2 40 do 60 Nm 40 Nm = 2450 N

1

2 3 4

5

Dimenzije cevi Min radijus savijanja r

6 x 1 30 mm8 x 1 40 mm

10 x 1 60 mm12 x 1,5 60 mm15 x 1,5 90 mm18 x 2 110 mm


160

WABCO - utične veze u pneumatskim kočniminstalacijama

Op�ta uputstva

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.

Spoljni elementi se odlikuju:

� Visokom pouzdano�ću na zaptivnost;

� Nemaju koroziju, po�to sepojedinačne komponente rade odmesinga, odnosno od nerdjajućegčelika;

� Brzom monta�om po�to mo�e daotpadne zametno postavljanje čaura,pritezanje preklopnih navrtki i doradau slučaju zaptivanja;

� Zaptivanje u odnosu na cev vr�i sespecijalnom zaptivkom, koja jepostavljena pre steznog elementa,tako da je o�tećenje zaptivne zone

na plastičnoj cevi isključeno zbogsteznog elementa. Zaptivka delujekako protiv curenja vazduha, tako iprotiv prodiranja prljav�tine spolja;

� Navojni priključci su snabdeveniintegralnom zaptivkom koja jepogodna za navojne priključkeprema DIN 3852 i za priključke kojiodgovaraju VOSS-utičnom spoju;

� Otpor strujanja odgovara nastavkusa usečnim prstenom;

� Tehničko područje primene -450C do +1000C (kratkotrajno +1250C).

Mogućnosti primena Utični spojevi mogu se primeniti za svepneumatske vodove u gradnji vozila uvezi sa plastičnom cevi. WABCO

broj dela

Spoljni Ø x

debljina zida

Radni pritisak na 200C

u bar

828 251 908 6 6 x 1 27

828 251 907 6 8 x 1 19

828 251 906 6 10 x 1 15

828 251 905 6 12 x 1,5 19

828 251 904 6 15 x 1,5 15

828 251 903 6 18 x 2 17

Medju komad

Navojni priključak

Navojni priključak Nastavak s navojem

161

Cev sa nastavkomSve utične spojnice imaju označenprečnik cevi.

Cevi moraju da budu odsečene podpravim uglom. Dopu�teno je maxodstupanje 50

Cevi se moraju uvući u utični spoj dograničnika. Alat za to nije potreban.Istovremeno pritiskivanje i obrtanjeolak�ava uvlačenje (spajanje).

Mi preporučujemo obele�avanje du�ineuvlačenja zbog kontrole.

Uvlačenje i potrebne sile za to uzeti iztabele.

Du�ine uvlačenja:

Uklje�tenje posle uvlačenja proveritivučenjem od najmanje 20 do 50 N.

Momenti pritezanja

Utični spoj, po�to uvučena cev, nije vi�erastavljiv iz sigurnosnih razloga.

Ako uredjaj treba zameniti ondapriključak odvrnuti iz uredjaja. Pri tomese utični spoj okreće na cevi. Zaptivniprsten izmedju uredjaja i priključka se prio�tećenju zamenjuje.

Za ugaone i T-priključke koji su zauredjaj fiksirani kontra navrtkom koristese isti O-prstenovi i pritisni prstenovi kaokod nastavaka sa usečnim prstenom.

Ø cevi spolja x debljina

zida

Du�ina uvlačenja u mm (�0,5)

Sile uvlačenja

u N

6 x 1 20 < 100

8 x 1 21 < 120

10 x 1 25 < 120

10 x 1,25 25 < 120

10 x 1,5 25 < 120

12 x 1,5 25 < 150

15 x 1,5 27 < 150

15 x 2 27 < 150

16 x 2 27 < 180

18 x 2 28 < 200

Navoji Obrtni momenti pritezanja

M 10 x 1 16 - 20 Nm

M 12 x 1,5 22 - 26 Nm

M 14 x 1,5 26 - 30 Nm

M 16 x 1,5 32 - 38 Nm

M 22 x 1,5 36 - 44 Nm

Uputstva za monta�u:


162

Monta�a cevnih vodova i priključaka10.Utični spojevi sa brzim priključivanjem (RO � spoj)Taj spoj sadr�i dva tipa RO spoja: RO 13i RO 15.

RO spoj (medju komad i nastavak)predstavljaju celinu (obrtnu).

RO nastavak je uvek prav, dok medjukomad mo�e biti ugaoni, t ili unakrsni.

Oba dela se rukom spoje i mogu semedjusobno zakrenuti.

Sila za obrtanje i izvlačenje cevi je meraza kontrolu spoja.

RO spoj se ne sme koristiti kao:

� spojni članak izmedju vučnog ipriključnog vozila, kao i izmedjuosovine i �asije;

� fleksibilni / pokretni spojni članak.Ako se već upotrebljava RO spoj, npr.kao kombinacija onda se nastavakosigurava od zakretanja kontranavrtkom.

Obnavljanje i zamena drugimfabrikatima Zamena drugim fabrikatima je mogućaako:

� priključni navoj odgovara ISO 4039-1 ili ISO 4039-2 (metrički);

� su cevi po DIN 74324, DIN 73378,ISO 7628 ili NFR 12-632 (metrički).

Samo kod RO spoja (RO-nastavak ikontra komad) spojni elementi nisuizmenjivi sa elementima drugihproizvodjača.

WABCO sistem spojeva mo�e dazameni oba:

� klasični program nastavaka;

� sve tipove natičnih spojnih sistema.

163

Sadr�aj: Strana

1. Kočni uredjaji na motornom vozilu 7Prikolični upravljački ventil 973 00. ... 0 54Usisni prečistač 432 6.. ... 0 8APU-jedinica za pripremanje vazduha 932 500 ... 0 20Automatski regulator sile kočenja ARSK (ALB) 468 40. ... 0 / 475 71. ... 0 45Kočni cilindar 421 0.. ... 0 / 423 ... ... 0 33Trokru�ni za�titni ventil 934 701 ... 0 18Ventil za ograničenje pritiska 475 009 ... 0 /475 015 ... 0 26Prečistač sabijenog vazduha 432 511 ... 0 10Regulator pritiska 975 303 ... 0 15Duo-Matik brza spojnica 452 80. ... 0 62Drena�ni ventil 434 300 ... 0 / 934 30. ... 0 22Opru�no telo 433 30. ... 0 51Antifrizer 932 002 ... 0 17Automatska kočna poluga 433 5.. ... 0 36Ručni kočni ventil 961 72. ... 0 37Kompresor 411 ... ... 0 / 911 ... ... 0 9Spojničke glave 952 200 ... 0 61Ventil puno / prazno 473 30. ... 0 52Rezervoar za vazduh 950 ... ... 0 21Manometar 453 ... ... 0 23Isu�ivač vazduha 432 4.. ... 0 11Elektromagnetni ventil 472 ... ... 0 41Kočni ventil motornog vozila 461 11. ... 0 / 461 3.. ... 0 27Reducir ventil (reduktor) 473 301 ... 0 52Rele ventil 473 017 ... 0 / 973 0.. ... 0 42Nepovratni ventil 434 0.. ... 0 24Sigurnosni ventil 434 6.. ... 0 / 934 6.. ... 0 16Tristop® cilindar 425 3.. ... 0 / 925 ... ... 0 35Prelivni ventil 434 100 ... 0 25Četvorokru�ni za�titni ventil 934 7.. ... 0 19Klipni cilindar s oprugom 421 30. ... 0 / 423 0.. ... 0 34Wendelflex® - spiralna spojna cev 452 711 ... 0 60

2. Prikolični kočni uredjaji 63ARSK (ALB) prikolični kočni ventil 475 712 ... 0 76

475 715 ... 0 80Prikolični kočni ventil 971 002 ... 0 68Prikolični otkočni ventil 963 00. ... 0 66Proporcionalni ventil 975 001 ... 0 74ARSK ventil (ALB) 475 713 ... 0 78

475 714 ... 0 79Ventil za ograničenje pritiska 475 010 ... 0 71Cevni filter 432 500 ... 0 66Elektromagnetni ventil 472 1.. ... 0 75Rele ventil 973 0.. ... 0 72Brzo ispusni ventil 973 500 ... 0 73Ventil sa ograničenjem hoda 964 001 ... 0 733/2 ventil 463 036 ... 0 74

Popis uređaja

164

Popis uređaja

Strana

3. Protiv blokirajući sistem (ABS) 83ABS - rele ventil 472 195 ... 0 89ABS - senzor 441 032 ... 0 91Radni cilindar 421 44. ... 0 93Elastična čaura 899 760 510 4 91Magnetni regulacioni ventil 472 195 ... 0 88Proporcionalni magnetni ventil 472 250 ... 0 92

4. Sistem trajne kočnice u motornom vozilu 95Radni cilindar 421 41. ... 0 98Prekidač pritiska 441 014 ... 0 99Magnetni ventil 472 170 ... 0 99Dvokru�ni ventil 463 013 ... 0 97

5. EBS - elektronski regulisan kočni sistem 101Osovinski modulator 480 103 ... 0 107Prikolični upravljački ventil 480 204 ... 0 108Davač kočnice 480 001 ... 0 105Proporcionalni rele ventil 480 202 ... 0 106Reduntantni ventil 480 205 ... 0 106Centralni modul 446 130 ... 0 105

6. Vazdu�no ogibljenje i ECAS (elektronska regulacija nivoa) 111Jedinica za rukovanje 446 056 ... 0 120Ventil sa obrtnim zasunom 463 032 ... 0 114Senzor pritiska 441 040 ... 0 121Elektronika (ECU) 446 055 ... 0 117Ventil vazdu�nog ogibljenja 464 006 ... 0 113Magnetni ventil 472 90. ... 0 118Senzor pomeraja 441 050 ... 0 120

7. Pojačivač spojnice 123Pojačivač spojnice 970 051 ... 0 124

8. Pneumatski kočni sistem u vozilima za poljoprivredu 127Slavina 452 002 ... 0 / 952 002 ... 0 131Upravljački ventil prikolice 470 015 ... 0 / 471 200 ... 0 132Regulator sile kočenja 475 604 ... 0 135Ventil ograničenja pritiska 973 503 ... 0 130Dvosmerni ventil 563 020 ... 0 131

9. ETS i MTS elektronsko upravljanje vratima 137Elektronika 446 020 ... 0 140Magnetni ventil 372 060 ... 0 141MTS Elektronika 446 190 ... 0 147Magnetni ventil 472 600 ... 0 148Cilindar za vrata 422 80. ... 0 142Cilindar za vrata 422 812 ... 0 148Prihvatnik pomeraja 446 020 ... 0 144Dvosmerna slavina 952 003 ... 0 140

10. Monta�a cevnih vodova i nastavaka s navojem 151

Documents

Sistemi i komponente za privredna vozila - WABCO ...inform.wabco-auto.com/intl/pdf/815/00/03/8151000033t3.pdfvučnog voza mogu fino da se doziraju. To važi i za vožnju niz nagib