UVOD

Siromatvo je tema koja danas pobuuje veliki interes, to i nije udno ako uzmemo u obzir probleme s kojima se ljudi susreu u svakodnevnom ivotu. Ono spada u red najrasprostranjenijih drutvenih pojava. Manifestuje se na razne naine, kao to su nedostatak materijalnih sredstava za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba, poveana nezaposlenost, ograniena mogunost obrazovanja, primanje socijalne pomoi, neadekvatni stambeni uslovi, beskunitvo, nezdrav ivotni ambijent, drutvena izolacija i diskriminacija. Svi navedeni ekonomsko-drutveni procesi ukazuju na injenicu da je siromatvo svetski, multidimenzionalni problem koji odreuje uslove ivota i opstanak velikog broja ljudi u svetu. Broj siromanih ljudi se ne smanjuje uprkos tehniko-tehnolokom napretku. Prema dostupnim podacima siromani danas ine 1/5 svetskog stanovnitva, od ega 400 miliona ljudi ivi u ekstremnom siromatvu, a 1,3 milijarde preivljava dnevno sa manje od 1 dolara prihoda. Svake godine u svetu umre oko 8 miliona dece zbog bolesti nastalih od prljave vode i zagaenog vazduha, 50 miliona dece ima mentalna ili fizika oteenja zbog neadekvatne ishrane, a 130 miliona dece nema mogunosti da pohaa kolu. (uur, 2001: 29) Upravo zbog ovakvih poraavajuih brojki i enormno irokih razmera ovog problema, moje bavljenje datom temom je neupitno. Svakako, dostupna lieratura u vezi sa pojmom siromatva bila je neiscrpan izvor raznih zanimljivih, ali ujedno i zastraujuih informacija i podataka. Sa problemom siromatva suoavaju se sve zemlje bez obzira na to da li su one slabo ili visoko razvijene.[footnoteRef:2] Na alost, i pored velikog truda raznih organizacija da istrae i na taj nain eliminiu ili bar suzbiju siromatvo, ono je i dalje problem broj jedan u svetu. Ozbiljnost ovog problema ogleda se u razornim posledicama koje sa sobom nosi i upravo se u tome ogleda i znaaj njegovog istraivanja. Pitanja na koja se mora odgovoriti odnose se pre svega na uzroke i posledice koje siromatvo stvara, ali i na mogua reenja koja nije lako pronai. [2: Prema izvetaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Britanija dri jedan od najneslavnijih rekorda siromatva u razvijenom svetu. Sa skoro 20% siromanih od ukupnog stanovnitva u 2000.godini, mnogi bi se iznenadili da je upravo Britanija na vrhu tabele po prosenom nivou siromatva. (Gidens, 2007: 317) ]

Siromatvo je sigurno jedan od kompleksnih problema iji su uzroci brojni i ne uvek vidljivi, a i ponekad nije sa sigurnou mogue razdvojiti uzroke od posledica, to dodatno komplikuje reavanje i suzbijanje samog problema.

Istorijski razvoj i shvatanje siromatva

Prikazujui razvitak siromatva kroz istoriju, Zoran uur je u svojoj knjizi Siromatvo: teorije, koncepti i pokazatelji, dao jasan prikaz njegovog razvitka u razliitim razdobljima ljudskog drutva. On je krenuo od objanjavanja antikih vremena u kojima se siromatvo javlja kod robova i antikih intelektualaca koji materijalna dobra i materijalnu stvarnost potiskuju u drugi plan. Borba protiv siromatva vodila se iniciranjem javnih radova u koje bi bili ukljueni nezaposleni i siromani stanovnici polisa. U ranom srednjem veku dominira shvatanje da je siromatvo vrlina, pa se javlja veliki broj siromanih graana. U feudalizmu su siromane skupine one koje nisu pod zatitom feudalnog gospodara i oni su bili izvesni buntovnici i odmetnici, i u to se vreme javlja podela na opravdane (nesposobni, invalidi, deca, stari) i neopravdane siromahe, i poinju da se javljaju prve sekularne inicijative u borbi protiv siromatva. (uur, 2001: 56) Naime, do tada je Katolika crkva bila ta koja je vodila glavnu brigu o siromanima. U doba humanizma i renesanse do industrijske revolucije nastaje drugaiji odnos prema problemu siromatva, pomaganje siromanih transformie se od line hrianske dunosti prema graanskom zadatku urbanih zajednica. To je vreme izraene represije prema siromanima. U 19. i na poetku 20. veka ustanovljuje se dravno socijalno osiguranje kao brana siromatvu i drugim socijalnim rizicima. U drugoj polovini 20. veka se ekstremno siromatvo sve vie analizira u kontekstu ljudskih prava, i taj trend se nastavio do dananjih dana. Kako se drutva razvijaju, tako se menja i shvatanje samog siromatva. Nekad su razni elektrini aparati, maine za ve, telefoni, friideri i automobili smatrani luksuznom robom, meutim, u dananje doba oni se shvataju neophodnim za voenje normalnog ivota. injenica je da su i najsiromaniji lanovi drutva bogatiji nego ranije, i da su im sada dostupnije razne robe i usluge, ali to ipak ne znai da siromatva vie nema.[footnoteRef:3] Promenjena je samo percepcija o siromatvu. [3: Prema Gidensu, ipak je i dalje ogroman broj domainstava sa minimalnim dohotkom koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Ta domainstva se bore ne bi li obezbedila osnovno za decu - svee voe bar jednom dnevno, nepromoivi mantil, ili priliku da upranjavaju neki hobi ili rekreaciju. (Gidens, 2007: 318)]

Izvori za istraivanje siromatva

S obzirom na mnogobrojne probleme koje siromatvo prouzrokuje, njena aktuelnost je i vie nego opravdana. Posebno poslednjih godina ona je postala nezaobilazna tema raznih organizacija, Vlada, ali i naunika. Ono to je primeeno jeste da su se ovom temom vie bavile zemlje EU, SAD-a, Hrvatska, nego to je to bio sluaj u Srbiji. Pitanje koje se prirodno namee jeste razlog tome, kada je statistiki zabeleeno da Srbija spada u zemlje sa nezavidnim brojem siromanih ljudi. Da li se zanemarivanjem problema bei od odgovornosti? U malobrojnim radovima iz oblasti psihologije siromatvo se posmatralo sa stanovita pojedinca i njegovog okruenja koje utie na njegov stav prema ivotu. Kriminolozi i socijalni patolozi istraivali su da li siromatvo utie na poveanu stopu kriminala, alkoholizma, prostitucije i delikvencije. Istraivanje pravnika i Vlade, iskljuivo za Republiku Srbiju, okrenuti su ka zakonskom regulisanju ove pojave, kao i merama za njeno smanjenje. Ono to je zanimljivo jeste da su se problemom siromatva najvie bavili sociolozi, uglavnom strani, koji su ga posmatrali u sklopu globalnog drutva i istraivali sa razliitih stanovita. Kao neiscrpan izvor podataka o siromatvu bio je internet, koji je pruio mogunost uvida u strana istraivanja i rezultate, to je dodatno omoguilo svestraniji pogled na temu. Naime, u pitanju su podaci raznih nevladinih organizacija, zvanini sajtovi vlada raznih drava, sajtovi mnogobrojnih novinskih kua[footnoteRef:4], itd. [4: Novinski tekstovi su veoma znaajni u rasvetljavanju odreenih problema. Oni reflektuju stav prema nekoj temi, u ovom sluaju siromatva. Najee se predstavljaju brojani podaci o stanju siromatva zemlje iz odreene godine, te razne kritike na neefikasan rad Vlada u reavanju datog problema, kao i mnogobrojni predlozi i strategije od strane strunjaka. ]

Izvori za istraivanje problema siromatva mogu se podeliti u dve grupe:

1. prvu grupu ine institucionalni podaci, odnosno zvanina statistika,2. drugu grupu podataka ine struni i nauni radovi iz razliitih naunih oblasti. (Stojin, 2008: 10)

Statistiki izvor podataka

Na teritoriji Srbije razlikuju se dve faze u odvijanju aktivnosti vezanih za statistike podatke koji se odnose na siromatvo, i to u periodu posle 2002. godine. Prvu fazu karakteriu dve uzastopne Ankete o ivotnom standardu sprovedene tokom 2002. i 2003. godine na zahtev Vlade Republike Srbije i uz strunu pomo Svetske banke. Ovu Anketu sprovela je privatna istraivaka agencija. Kao uzorak za istraivanje iz 2002. godine uzeto je 6380 domainstava sa 19725 lana, dok je u 2003. godini odabran manji uzorak od 2548 domainstava sa 8027 lica koja su bila obuhvaena istraivanjem iz 2002. godina. Metodoloke karakteristike, kao i vreme odvijanja istraivanja bili su isti da bi se postigla potpuna komparacija dobijenih podataka.[footnoteRef:5] [5: Prvi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2005.]

Druga faza je otpoela 2004. godine odlukom da se statistika siromatva zasnuje na podacima dobijenim u Anketi o potronji domainstva, koju redovno sprovodi Republiki zavod za statistiku, ime se obezbeuje puno nacionalno vlasnitvo. Pomenuta anketa sprovedena je 2006. godine, po meunarodnim standardima i preporukama EUROSTAT-a, ILO-a i UN-a, ime je obezbeena meunarodna uporedivost podataka.[footnoteRef:6] Siromatvo se u Republici Srbiji analizira na osnovu potronje domainstva, jer ona predstavlja najpouzdaniju meru blagostanja stanovnitva zbog svoje stabilnosti tokom dueg perioda. U anketi je primenjen dvoetapni, stratifikovani uzorak sa popisnim krugovima kao primarnim i domainstvima kao sekundarnim jedinicama izbora. Svakih petnaest dana biralo se po 40 popisnih krugova, odnosno 200 domainstava (4 800 domainstava godinje). Primenjen je metod voenja dnevnika i metod intervjua na bazi upitnika.[footnoteRef:7] Jedinica anketiranja je svako samako ili vielano domainstvo, a prikupljali su se podaci o lanovima domainstva, uslovima stanovanja, snabdevenosti domainstava trajnim potronim dobrima, ukupnim novanim izdacima domainstva za linu potronju, kao i o prihodima domainstva. [6: Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2007.] [7: Dnevnik potronje je vodilo domainstvo za petnaest, odnosno esnaest dana, dok je u intervjuu referentni period za trajna dobra dvanaest meseci, za polutrajna dobra, prihode, poljloprivredu lov i ribolov tri meseca. ]

.

Socioloki izvori istraivanja

Na samom poetku treba napomenuti da su socioloki radovi o siromatvu najbrojniji, to nam govori da su sociolozi ozbiljno shvatili problem koji ugroava itavo drutvo i dali svoj doprinos koji je izuzetno vredan u rasvetljavanju uzroka i posledica samog siromatva. Takoe, to nam govori da je siromatvo drutveni problem te ga je neophodno sagledati u irem drutvenom kontekstu. Pri definisanju siromatva, sociolozi i istraivai koriste tri pristupa siromatvu i to:1. apsolutno siromatvo - zasniva se na ideji preivljavanja, u pitanju su osnovni uslovi koje treba ispuniti kako bi se odrala fizika zdrava egzistencija. Koncept apsolutnog siromatva smatra se univerzalno primenjivim.2. relativno siromatvo - prema ovom konceptu siromatvo se odreuje u odnosu na ukupni standard koji preovladava u odreenom drutvu. Zagovornici ovog koncepta smatraju da se siromatvo kulturno definie i da ne moe da se meri na osnovu nekog univerzalnog standarda.3. subjektivno siromatvo - odnosi se na subjektivnu percepciju ljudi o siromatvu. (Gidens, 2007: 317-319)

Istraivanjem subjektivnog shvatanja siromatva bavio se Piter Taunsend, koji je ispitanike pitao koliki je prihod, po njihovom miljenju, neophodan za normalan ivot jednog domainstva, i da li njihov sadanji prihod dosee tu cifru, premauje je ili je ispod nje. U velikom broju domainstava, procene ispitanika iznosile su oko 61% vie od zvaninog minimuma koji odreuje da li e neko dobiti socijalnu pomo. Ispitanici su, takoe, davali detaljne podatke o svom ivotu, uslovima stanovanja, navikama u ishrani, radu, slobodnom vremenu i graanskim aktivnostima.[footnoteRef:8] Ispod odreenog nivoa prihoda domainstva su ak morala da se odriu i onih stvari koje su smatrala neophodnima. Na osnovu ovih podataka, Taunsend je zakljuio da je iznos koji drava izdvaja za socijalnu pomo za vie od 50% manji od neophodnog. (Gidens, 2007: 319) [8: Podaci u ovom istraivanju su otkrili neto veoma zanimljivo, a to je da esto postoje velike razlike izmeu percepiranih potreba domainstava i njihovih stvarnih mogunosti za ispunjenje tih potreba.]

Doana Mek i Stjuart Lensli su, oslanjajui se na Taunsendovo istraivanje, sainili dve vane studije o relativnom siromatvu u Britaniji. Oni su sproveli anketu kako bi odredili ta ljudi smatraju neophodnim za prihvatljiv ivotni standard, i na osnovu odgovora uesnika sastavili spisak od 26 stavki koje je vie od 50% ispitanika smatralo vanim za normalan ivot. Na osnovu ovih stavki Mek i Lensli su izmerili stepen siromatva za 1983., a zatim ponovo za 1990. godinu. Njihovi rezultati su ukazali na znaajan porast siromatva tokom 80-ih, kada je broj ljudi koji ive u siromatvu sa 7,5 porastao na 11 miliona, a broj onih koji ive u krajnjem siromatvu poveao se sa 2,6 na 3,5 miliona. (Gidens, 2007: 320)Sociolozi su, pored brojnih istraivanja koje su sproveli, otili dalje u objanjavanju ove drutvene pojave. Naime, oni su osetili potrebu da teorijski uoblie siromatvo, te su utvrdili neke zajednike karakteristike i obrasce ponaanja siromanih, da bi utvrdili odreene pravilnosti. Prema Gidensu, dve su osnovne teorije: prva, koja smatra da su pojedinci sami odgovorni za svoje siromatvo i druga, koja tvrdi da siromatvo produkuju i reprodukuju strukturalne sile u drutvu. (Gidens, 2007: 321) Objanjenja siromatva esto su traena u nainu ivota siromanih ljudi, pa je tako Oskar Luis smatrao da postoji kultura siromatva koja se zasniva na injenici da siromani dele sline vrednosti, imaju sline navike i formiraju jednu posebnu subkulturu unutar nekog drutva. Sa druge strane, teorija situacijske prisile je nastala kao reakcija na prethodnu (kultura siromatva), te postavlja teze da se siromani graani ne razlikuju u svom osnovnom vrednosnom stavu od nesiromanih graana nekog drutva. Siromani se ponaaju na odreeni nain dugaije od nesiromanih samo zato to ih na to prisiljava ivotna situacija. Teorija zaaranog kruga daje jedno drugo objanjenje po kome se siromatvo velikim delom nasleuje, tj. da osobe koje su roene u siromatvu imaju vee izglede da u njemu i ostanu. Ono se prenosi s generacije na generaciju, pa mladi ljudi odmalena ne vide svrhu ka neem boljem, te se preputaju ivotu u siromatvu. Ameriki sociolog arls Marej napravio je razliku izmeu pojedinaca koji nisu siromani svojom grekom (siroad, invalidi...) i onih koji spadaju u posebnu kategoriju i koji ine deo kulture zavisnosti. U pitanju su siromani koji se oslanjaju na socijalnu pomo drave i ne nalaze se na tritu rada. Umesto da se potrude da bi postigli bolji ivot, zavisnici od socijalne pomoi se zadovoljavaju onim to im drava udeli. Teorija potklase[footnoteRef:9] govori o dugoronim uzrocima siromatva, a nedovoljno obrazovanje, kriminalitet, zavisnost od socijalne pomoi i trajna nezaposlenost navode se kao glavni uzoci takvog siromatva. (Gidens, 2007: 322, 325) Poslednja, i najkontraverznija jeste funkcionalna teorija siromatva, koja govori da siromani imaju odreenu ulogu u drutvu, jer je postojanje siromanih izvor jeftine radne snage za obavljanje fiziki tekih i prljavih poslova, zatim siromani obino kupuju dobra koja ne eli niko dugi i tako im produuju upotrebu i korisnost, kao i da oni potvruju status nesiromanih... Zato je siromatvo konstantna pojava koja se provlai kroz celokupan razvitak ljudskog drutva. (uur, 2001: 146) [9: Pojam potklase ima dugotrajnu istoriju. Marks je pisao o lumpenproleterijatu, kojeg ine pojedinci trajno izopteni iz dominantnih oblika ekonomske proizvodnje i razmene. Kasnije se ovaj pojam primenjivao na opasne klase siromanih, lopova i lutalica koji su odbijali da rade i koji su iveli na marginama drutva kao drutveni paraziti. U skoranje vreme, ovaj pojam rezervisan je za pojedince koji ive od socijalne pomoi, lieni bilo kakve inicijative. (Gidens, 2007: 325)]

Izvori iz ostalih oblasti

Socijalni psiholozi istiu da drutvena struktura i pripadnost odreenom socijalno-ekonomskom poloaju znaajno deluju na razvoj i ponaanje osobe. Njihov uticaj je i direktan i indirektan. Drutveno okruenje u kome pojedinac ivi odreuje njegove porodine odnose, mogunosti obrazovanja, postavlja odreene zahteve ponaanja, namee odreeni moral, podrava odreene vrednosti i stavove, te orijentie na formiranje pojedinih motiva i crta linosti. (Rot, 1994: 103) Kod ljudi koji ive u nepovoljnim drutveno-ekonomskim uslovima moe se javiti oseaj manje vrednosti, gubitak samopouzdanja, te agresivnost koja se razliito manifestuje. Osim toga, loi materijalni uslovi mogu biti i faktor dezorganizacije porodice, to je sve ea pojava u savremenom svetu. Siromatvo, dakle, utie na percepciju oveka o njemu samom, o tome koliko je potreban drutvu, koji o njemu i ne vodi posebno rauna. Ono svakako moe biti uzrok razliitih psihikih oboljenja, pogotovo kod psihiki nestabilnijih osoba kojima teko pada depriviran poloaj, odnosno ivot u siromatvu. Ekonomisti su skloni redukovanju pojma siromatva, jer oni istiu samo njegov ekonomski aspekt, odnosno ekonomsku deprivaciju, dok veoma esto zaboravljaju da je siromatvo problem sa vie lica te da ga je nemogue sagledati samo iz jednog ugla. Prema ekonomistima, siromatvo se najee definie kao nemogunost da se postigne odreeni ivotni standard. Na primer, Ravalion smatra da siromatvo postoji u odreenom drutvu kada jedna ili vie osoba ne moe da dostigne nivo ekonomskog blagostanja za koji se smatra da predstavlja prihvatljiv minimum po standardima datog drutva. (Tomi, 2007: 150)Politika situacija u zemlji je izuzetno bitna, ujedno i politiki aspekt siromatva, jer, kako pie Ljubomir Madar, jedva da bi se danas mogao nai neko ko bi osporio tvrdnju da ekonomska budunost zemlje zavisi od politikih promena, da je ekonomski preokret uslovljen radikalnim politikim preokretom. (Madar, 2000: 9) Svakako, od ekonomske razvijenosti neke zemlje, i sa njom povezane politike strategije, zavisi i blagostanje njenih graana, odnosno da li ekolika e biti stopa siromatva njenih graana.

Kriminoloki izvori podataka

METODOLOKE NAPOMENE

Primaran cilj ovog istraivanja jeste da se otkrije percepcija stanovnika optine Seanj o siromatvu. Radi boljeg razumevanja datog problema bie istraeno i subjektivno siromatvo ispitanika.Hipoteze...Prikupljanje podataka...Uzorak... Kao instrument za prikupljanje podataka korien je upitnik koji se sastojao od ... pitanja. Od toga je pitanja bilo otvorenog tipa, dok su ostala pitanja bila zatvorenog tipa.Upitnik se sastoji od tri celine. U prvom delu su prikupljeni osnovni podaci o ispitanicima: Drugi deo...Trei deo...

Demografski okvir istraivanja1