Sintaksa 4

LEKSIKON, DOPUNE I ODREDBELEKSIKON, DOPUNE I ODREDBE

- Zašto gramatika funkcioniše na način na koji - Zašto gramatika funkcioniše na način na koji funkcioniše (zašto su fraze strukturirane na određeni

način)? -

ULOGA LEKSIKONAULOGA LEKSIKONA

� Poređenje sa hemijom i hemijskim strukturnim formulama

Okretanje ka leksikonu, leksičkim jedinicama Okretanje ka leksikonu, leksičkim jedinicama (rečima), u nastojanju da se odgovori na pitanje zašto rečenice (fraze generalno) imaju strukturu kakvu imaju


� Dosadašnja gramatika je problem kontekstualnih ograničenja rešavala raslojavanjem kategorija (vrsta reči)

Ivana čita knjigu.Ivana spava.Ivana spava.*Ivana spava knjigu.

Pored strukturnih pravila, leksička pravila: N → Ivana N → knjiga

Vt → čitati Vi → spavati


� Problem sa ovakvim pristupom je to što se gubi veza između članova kategorije (vrste reči): forme se pojavljuju u različitim sintaksičkim kontekstima, a trebalo bi da pripadaju istoj kategoriji – međutim formalno posmatrano Vt i Vi su različiti od V!

� Još je problematičnija situacija sa formama koje se pojavljuju u različitim sintaksičkim kontekstima, a trebalo bi da pripadaju istoj reči:

Homer gave Bart a present. NP - NPHomer gave a present to Bart. NP –

to - NP


The judge spared Homer his life. NP -NP

* The judge spared his life to Homer. NP – to - NP

*Marge donated the charity old clothes. NP -NPNP

Marge donated old clothes to the charity. NP –to – NP

Vd → spare VP → Vd NP NPVto → donate VP → Vto NP NP

Vd → give

Vto → give ?


� REŠENJE: uvođenje leksikona – izbacivanje leksičkih pravila i uvođenje supkategorizacionih obeležja leksičkih jedinica (reči) koja određuju kontekst u kome se ta jedinica/reč može pojaviti

� Supkategorizacioni okviri za predstavljanje supkategorizacionih obeležja reči:

[+ _ X Y Z] = ova reč se može ubaciti samo u kontekst u kome će se iza nje nalaziti X, iza kojeg je Y, iza kojeg je Z


� Notacija za leksičke jedinice/reči koja daje reč, njenu kategoriju i njena supkategorizaciona obeležja:

reč, CAT, [+ _ ...], [+ _ ...], ...

čitati, V, [+ _ NP] spavati, V, [+ _ ] knjiga, N , [+ _ ]

- Višestruka obeležja: give, V, [+ _ NP PP], [+ _ NP NP]


� Još obeležja:

[+loc] i [+dat]

Bart put the box on / in / under / near / behind Lisa.Bart gave the box to Homer.Bart gave the box to Homer.

*Bart gave the box on / in / under / near / behind Homer.

give, V, [+ _ NP PP], [+ _ NP NP][+dat]

put, V, [+ _ NP PP][+loc]


[+dur] i [+man]

The party lasted for two hours / the whole day.*The party lasted at 3 p. m.

last, V, [+ _ NP], [+ _ PP]last, V, [+ _ NP], [+ _ PP][+dur] [+dur]

Bart behaved politely / that way / in a very tactful fashion.*Bart behaved yesterday.

behave, V, [+ _ NP], [+ _ PP], [+ _ AdvP][+man] [+man] [+man]


� Odakle određena fraza dobija svoja obeležja?

PRINCIP F (od feature):

ako je X centar fraze XP, odnosno fraza XP je projekcija kategorije X, obeležja centra X

prelaze na njegovu projekciju (frazu) XP


� Šta je centar fraza kao this man, those men?

NP ili DP?

� Kako tretirati egzocentrične fraze i odakle te fraze dobijaju obeležja?

primer S fraze (rečenice)

DOPUNE I ODREDBEDOPUNE I ODREDBE

� Supkategorizaciona obeležja reči definišu kontekst u kojem se reči mogu pojaviti, odnosno sa čim se te reči moraju pojaviti

DOPUNE = jedinice (različite od subjekta) čije pojavljivanje glagol zahteva

- odnos između glagola i njegovih dopuna (koje dopunjuju njegovo značenje) je odnos selekcije


� Glagol dopunama (argumentima) pripisuje određene semantičke (tematske) uloge

- AGENS (participant koji intencionalno vrši radnju)

- PACIJENS (osoba ili predmet koji je pogođen radnjom)- PACIJENS (osoba ili predmet koji je pogođen radnjom)

- TEMA (entitet koji biva pomeren, u pokretu)

- CILJ (entitet prema kome je radnja usmerena)

- DOŽIVLJAVAČ (osoba koja prima senzacije ili je iskusila određeno čuvstvo)

(...)


ODREDBE = slobodne jedinice čije pojavljivanje glagol ne zahteva, čije prisustvo ne zavisi od određenog glagola

- odnos između glagola i odredbi (koje dodatno određuju njegovo značenje) je odnos modifikacije

- odredbe se pojavljuju kao različiti semantički tipovi, i realizuju se kao različite kategorije


Kako razlikovati dopune i odredbe?

?Marko je stavio.?Marko je stavio.

?Marko je stavio knjigu.

Marko je stavio knjigu na sto.

Da li su knjigu i na sto dopune ili odredbe?


TRI TESTA ZA RAZLIKOVANJE:

1) Ponovljivost: odredbe su ponovljive (mogu se stalno

dodavati), bez formalnog ograničenja dok dopune to

nisu:

Petar je pažljivo Marku juče dao lutku, ne vodeći računa o posledicama .

*Petar je Marku Jeleni dao lutku čep.



2) Obaveznost: dopune su obavezne, a odredbe nisu:nisu:

Marija je (opušteno) spavala (na kauču).

Ivana čita *(knjigu).


Problemi za test obaveznosti:

a) Različita značenja glagola (različiti glagoli?)

Bart ran.Bart ran.Bart ran the meeting. = Bart conducted the

meeting.

Marija piše. (pisati = crtati slova ili karaktere)Marija piše pismo. (pisati = stvarati dokument

crtanjem slova ili karaktera)Marija piše pismo Ivanu. (pisati = komunicirati

pomoću pisanog dokumenta)


Problemi za test obaveznosti:

b) Fonetski nerealizovane dopuneb) Fonetski nerealizovane dopune

Homer ate.

Homer ate a doughnut. (odredba ili dopuna?)


Dva rešenja ovog problema:

1) Postoje dva značenja glagola eat (dva glagola?)

eat, V, (+ _ ) eat, V, (+ NP)eat, V, (+ _ ) eat, V, (+ NP)

2) Postojanje fonetski nerealizovanog objekta u stablu,

NP ekvivalentne SOMETHING EDIBLE, što bi značilo

da je glagol eat uvek prelazan

eat, V, (+ NP)



3) Leksička osetljivost: što je veća leksička osetljivost, osetljivost,

veća verovatnoća da je u pitanju dopuna, a ne

odredba:

Marge gave Maggie to /*from /*on /*toward Homer.

Maggie ran to / from / on / after / with Homer.


Razlika u načinu na koji se (strukturno) u stablu dopune i odredbe vezuju za centar:

� Kategorija X i njene dopune moraju se pojaviti � Kategorija X i njene dopune moraju se pojaviti unutar fraze čiji je centar X, dok su odredbe van te fraze

centar i njegove dopune formiraju jedan konstituent


Prividna kontradikcija – odredbe unutar VP:

Ivan je oprao auto po kiši.

Ivan je oprao auto po kiši i pokosio travu.Ivan je oprao auto po kiši i pokosio travu.

Ivan je oprao auto po kiši, a i Jovan je to uradio takođe.

Ivan je oprao auto po kiši, a i Jovan takođe.

- dokaz da je oprao auto po kiši jedan konstituent, jedna

VP!?


Međutim:

Ivan je oprao auto po kiši.

Ivan je oprao auto i pokosio travu po kiši.Ivan je oprao auto i pokosio travu po kiši.

Ivan je oprao auto po kiši, a i Jovan je to uradio po rosi.

Ivan je oprao auto po kiši, a i Jovan takođe po rosi.

- dokaz da je oprao auto jedan konstituent, jedna

VP!?


Radi se o tome da odredbe jesu unutar VP, ali ne i unutar iste VP u kojoj su dopune

Proširenje VP: VP → VP Adj (NP, PP, AdvP ...)

Dopuna je uvek sestra glagola i uvek se pojavljuje, zajedno sa glagolom, u okviru najmanje VP, dok su odredbe sestre VP i pojavljuju se u okviru veće VP

Documents

Sintaksa 4