Seminarski rad Trtovac Nezrine -Ženski likovi u romanima “Minka“ Abdurezak Hivzi Bjelevca i „Bez nade“ - Osmana - Aziza

7/23/2019 Seminarski rad Trtovac Nezrine -enski likovi u romanima Minka Abdurezak Hivzi Bjelevca i Bez nade - Osman

1/18

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

FAKULTET: FILOZOFSKO-FILOLOKI

STUDIJSKI PROGRAM: SRPSKOBOSANSKI JEZIK

IKNJIEVNOST

Tema: enski likovi u romanima Minka Abdurezak Hivzi Bjelevcai Bez nade - Osmana - Aziza

Mentor: prof. Sead emsovi Student: Nezrina Trtovac 05-017/10

Novi Pazar 2012.godine


2/18

2

Sadraj:1. Uvod.................................................................................................................................... 3

1.1. OsmanAziz na raspuu dva sveta........................................................................... 3

2. Abdurezak Hivzi Bjelevac .................................................................................................. 5

3. Lik ....................................................................................................................................... 5

4. Lik ene kao tradicionalne junakinje................................................................................ 6

5. Koncept emancipacije ene u Bjelevevom romanu Minka......................................... 8

6. Tube sudbine tri razliite ene ....................................................................................... 10

7. Zakljuak.......................................................................................................................... 17

8. Literatura ............................................................................................................................ 18


3/18

3

1. Uvod1.1. Osman Aziz na raspuu dva svetaVaan strukturalni i metodoloki problem poetike Osmana-Aziza, pored utvrivanja

njenih integralnih principa koji su nastali kao kompromis i rezultat njihovih knjievno

idejnih shvatanja predstavlja upravo razgraniavanje i definisanje pojedinanih knjievnih

udela svakog od ove dvojice pisaca u stvaranju i realizovanju njihovih zajednikih proza.

Milieviev memoarski lanak Nekolike napomene iz prolosti vremena, u kome se

samo formalno iznosi nain njihove zajednike kolaboracije, sa naglaskom na njihovommeusobnom slaganju i knjievno idejnom dopunjavanju, ne moe znatnije doprineti

reavanju ovog pitanja. Meutim, analiza karaktera i knjievne bitnosti dela koja su Osman

Hadi i Ivan Milievi svaki posebno objavljivali pod posebnim imenima i pseudonimima

pre stvaranja knjievnog tandema Osman-Aziz ili ivan njega, i pozitivna ili negativna

eliminacija knjievnih karakteristika dobijenih na taj nain svakog pojedinog od njih u

njihovim zajednikim prozama, mogu pruiti neke indikacije njihove diferencijalne

poetike. Karakteristike pripovedanja i stvaralatva Osman-Aziza su odsustvo pripovedaketopline i ivosti u naraciji, pejza bez boja ukoliko ga uopte ima, atmosfera bez arome,

nedostatak dinamike radnje, ozbiljnost, rezonovanje, logika i intelektualizacija ivota.

Realistiki i naturalistiki vid zajednikih Osman-Aazizovi proza, tendenciozno

kritika namena u njima, rezultat su prevashodno Milievievog knjievnog insistiranja koje

je i u Hodiu nailazilo puno odziva s obzirom na njegova slina kritiko didaktika

shvatanja. Ambijentalni deo muslimanskog ivota u njima, sa romantiko - emocionalnim

obojenjem, pripovedaka tenost narodne tradicionalne fraze, sa tenjom sleda fabule,isprekidane opisima pejzaza i likova proizaao je najveim delom iz Hadievog

knjievnog udela u njihovom zajednikom stvaranju.

U okviru muslimanskog knjievnog stvaranja Osman- Azizov roman Bez nade (1895)

predstavlja prvi obimniji knjieni prikaz ivota i stanja duhova u prvim godinama

austrougarske vladavnie u Bosni i Hrecegovini, ostvaren sa naglaenom tenjom politike,

drutvene i kulturne orijentacije. Realizam koji probija iz ove proze nadmee se sa prievom

ideologijom aktivnog prilagoavanja muslimana novim prilikama, a sve zajedno u


4/18

4

uzajamnosti i zavisnosti odnosa pisaca prema istoriji i stvarnosti i prema razvoju i

savremenim drutveno ekonomskim i kulturnim interesima Muslimana na drugoj strani.

Ovo delo predstavlja knjievno svedoanstvo dramatinih sukova ljudi, sredine u danima

istorijskog i duhovnog razmeivanja, odvajanja od jednog ivota i prikazivanja drugog.


5/18

5

2. Abdurezak Hivzi BjelevacSto godina distance je moda prava mera za odlunije vrednovanje veliine nekog

pisca, odnosno njegovog dela. Abdurezak Hivzi Bjelevac se javio poetkom XX veka, prvopesmama pod uticajem Safvet-bega Baagia, zatim simbolikim prozama Sliice i profili,

i onda prvim romanom Pod drugim suncem koji mu je uspean prvenac u ovom anru, iako

ga je pisao bez iskustva.

injenica da je poeo kao lirik nije zanemarljiva, upravo zbog toga to je kasnije,

opredeljen za iroku narativnu formu pisao sa puno lirizma svoju prozu.

Za Bosnu, kao mesto svog porekla, bio je vezan toliko da e kao umetnikfunkcionisati u pravom smislu te rei dok za nju bude vezan ivotom i inspiracijom. Na

Tursku je upuen kolovanjem, diplomatskom slubom, knjievnim uzorima, afinitetom.

Tako je i najznaajniji deo njegovog dela, kao i on sam, izmeu dva podnevlja, dva naroda,

dva jezika i mentaliteta, na razmeu vekova i vrlo zgusnuto vreme velikih istorijskih

promena.

Obuhvatio je u svojim romanima neke autentine sudbine, ne izbegavajui ponekad ni

autentnina imena, pa su njegovi romani svojevrsne romansirane biografije. Roman Minka

(1917) je najbolja ilustracija za to. Postoji miljenje da je Bjelevac skloniji enskim likovima

u svojim romanima, a jedan je od retkih enskih pisaca u litaraturi Bosne i Hercegovine.

3. LikPod likom se podrazumeva skup izvesnih svojstava, moralna, misaona, oseajna,

odreena osobenost govora koje predsavljaju oveka u knjievnom delu. U uem znaenjujunak je obino glavni ili jedan od najvanihih nosioca radnje za koga je vezan interes pisca i

itaoca. Likovi su fikcionalne linosti i esto vie nego logika stvarnog ivota. Njih odreuju

konvencije anra u kojem se pojavljuju. Lik je iv ne onoliko koliko lii na ljude u ivotu,

ve koliko je uverljiv, odnosno koliko je mogu u svetu u kom se kree. Veoma je bitna

karakterizacija, postupak izgradnje lika, i ta karakterizacija je jedan od faktora koji odreuju

strukturni tip romana. U svakom od tih razliitih naina karakterizacije lik se moe ve na

poetku romana pojaviti kao potpuna linost koja i posle, iz situacije u stuaciju, ocrtava istekarakterne crte (statini lik).


6/18

6

Lik se u toku romana, pod uticajem ivotnih situacija, moe toliko menjati da je na

kraju drugaiji nego na poetku (dinamiki lik). On moe biti ravan lik, koji je uvek isti i

koji nas svojim postupcima ne moe iznenaditi, a moe biti i obli, puni lik, koji je toliko

kompleksan da su njegovi postupci esto nepredvidivi.1

4. Lik ene kao tradicionalnejunakinje

U svojim romanima Abdurezak Hivzi Bjelevac je posebnu panju posvetio graenju

enskih likova, moda veu nego bilo ko pre njega.

Vjeran svome stvaralkom nastrojenju, Bjelevac daleko dublje prodire u duu svojih

enskih negoli mukih junaka, i dok se sa sigurnou kree u njihovom emocionalnom

svijetu, ponekad do te mjere da se lirsko poetski identifikuje sa njima, dotle doivljavanje

mukarca interpretira vie pojavno i sa strane2

Bjelevca nije zaokupila tradicionalna ena, ve ona nova, koja sa duhom novog

vremena treba da bude roena. Verovatno iz tih razloga su likovi ena starog kova negde na

marginama, isto da podsete na ono to je nekada bilo i iezava. U romanu Minka

najautentiniji lik iz plejade tradicionalih junakinja svakako je tetka Rehanika. Njen

tradicionalizam najvie dolazi do izraaja u reakcijama na Minkino ponaanje, posebno kada

ona, vrativi se iz Carigrada u Travnik, odsedne u hotelu. Tetka Rehanika to doivljava kao

atak na vlastiti obraz jer je ona odgajala Minku. U njenom protivljenju je sadran i strah

izazvan u venom pitanju ta e svet rei. Ona je starinska ena koja nikada nee shvatiti da

svetu niko nije ugodio.

Taj duh starog vremena ogleda se kod tetke Rehanike i u reima upuenim Nadi begu:

- Ta dosta si uio! ta e ti vie?

- Ti moe ivjeti... Beg si! Nek ue oni koji nemaju.3

1

Zdenko Lei, Likovi romana, Teorija knjievnosti, 374.str.2Muhsin Rizvi: Bosansko muslimanska knjievnost u doba preporoda, Sarajevo 1991. I izdanje, 525.str.

3Bjelevac, Abdurezak Hivzi, izabrana djela knjiga IISvjetlost Sarajevo 1979. Strana 285.


7/18

7

Poto su zvanje i novac obezbeivali potovanje, kola kod vieg stalea i nije bila

visoko kotirana, tako da po tetkinom miljenju ni njemu nije bila potrebna. Volela ga je, a

volela je i Minku i elela je da se njih dvoje uzmu. Zbog toga je Nadi begu izokola

pripovedala kako nju ve prose, pa njemu nije bilo teko da prozre njenu nameru.

Moda vie nego u ponaanju i postupcima, mogao se tradicionalizam tetka

Rehanike opaziti u ureenjuivotnog prostora. Nakon poara u Travniku i Minkine udaje,

prelaze u prostranu kuu Hajdar- bega Rehania u Bugojnu. Da bi udovoljio svojoj mladoj

eni, Nadi beg je kuu opremio nametajem u evropskom stilu a la franka. Novine tog

tipa retko su viane u muslimanskim kuama. Sa tim novinama se nije slagala ni stara

Rehanika, i jedino je njena soba bila ureena na starovremeni nain. Bili su to poslednji

trzaji jednog naina ivota iji je otpor slavio pred naletom novog vremena.

I u romanu Bez nade sreemo jo jedan primer tradicionalne ene. To je hanuma

Alaginica, majka prelepe ulse. Ona je lik iz druge, tople i emocionalne patrijarhalne sfere.

Alaginica je u ovom romanu i najprirodnija i najhumanija linost. Psihologija joj je saglasna i

motivisana, bez zaokreta i ispada. Staloena i mirna, ona je kao dobri duh vezana za kuu i

zabrinuta za mua i decu. To je pravi primer tradicionalne ene tog vremena, ena koja je

voena moralnim naelima, vaspitavana u islamskom duhu. Kao takvu eli i decu tako da

vaspitava, ali joj to u potpunosti ne polazi za rukom. erka ulsa i mlai sin Meho su

posluna deca, dok stariji sin Mehmed Alija polazi sasvim drugim putem, putem koji se kose

sa njenim naelima. On srlja u pijanstvo i druge poroke, a majka je zbog t oga veoma

nesrena.

Trezvena ena, ona svojim materinskom intuicijom sagledava kuda vodi Alagina

izgubljenost i nemar prema porodici. Imajui pred sobom prvenstveno u vidu interese svoga

doma, ona prirodno ne moe biti zaineresovana za politika zbivanja, makar ona u krajnjoj

liniji prestavljala i versku i socijalnu opasnost. Njoj je pred oima neposredan ivot, dnevno

ivljenje, briga za odgoj i budunost dece, i zato ona prva osea tragiku srljanja u propast.

Ona je prvi traguni svesni lik u ovom romanu,utoliko traginiji to po svome podreenom

poloaju u porodici ne moe uticati na Alagine postupke. To se najbolje vidi iz scena kada

ona muu upuuje prigovore, a on i ne haje za to:

- Ja ne znam, dina mi, kako si ti nekako udan ovjek posto!- A to to?Eeh!otegnu Alaga i pomaknu kapu na glavi.


8/18

8

- Sad se ne prihvaa onako posla kao prije, ve se pua. Uvijek si se i sambrinuo kad bi dolo vrijeme etvi, branju, okopavanju, a sada...

- ta ti zna! otrese se na nju, prikupivi obrvu obrvi.4

Ove dve ene su sline po svom tradicinalizmu, ali su razliite po naravi. Tetka

Rehavika je vrsta u svojim odlukama, i kao udovica i enu od ugleda je svi potuju. Ona

ima svoj stav, i to svi prihvataju. Alaginica iz romana Bez nade je povuena ena koja

nema pravo na svoje miljenje, koju ne potuje ni roeni mu. Lik ove tragine ene je

prestavljen na pravi nain i tako imamo sliku o tome kako su ene u to vreme bile malo

cenjene i bile su primorane samo da ute i sluaju.

5. Koncept emancipacije ene uBjelevevom romanu Minka

Kako je ve u naslovu romana Minka naglaeno da je pria o eni, ovde se pitanje

konstrukcije enskog identiteta namee samo po sebi. Kritiari su ovaj roman uglavnom

karakterisali onim to ga je i uinilo tipinim u knjievnosti preporodne inicijative, a to je

pitanje enske emancipacije.

U romanu o Emini Minki Zuhri se radnja premeta sa kolektivnog prostora u

ljubavnu dramu ene, pa je itaocima ponuena pria o eni i njenom doivljaju istorije.

Istorija Minkine emancipacije daje se u rasponu od nesrene udaje za Nadi-bega,

preko neuspelog braka sa Bahri begom, kako bi zavrila time da Minka nije nala sree u

svijetu jer Sahurbeg je poginuo u balkanskom ratu, a ona umrla u bolnici, vrei slubu

bolniarke u Carigradu.5

Postoji neto u Minkinom liku i sudbini to nas navodi na to da ne podrimo tu

traginu predstavu emancipacije. Od samog poetka romana Minka je prikazana kao pasivan

lik koji se realizuje putem tuih odluka. Njena udaja je izreirana tetkinim razlozima, a

pomognuta od strane uiteljice Line i pokrenuta hirom Nadi-bega. Odlazak u Tursku je

4Osman Aziz, Bez nade 150 str.

5Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, SarejevoSvjetlost, 1991.


9/18

9

zapravo beg od neuspelog braka. Sudbina revolucionarke je sustie usput, kao enu Behur

bega, odnosno prijateljicu Sahurbega.

Minkina se sudbina kree od devojice koja lepo i pristojno ide dalje gledajui ispred

sebe, do devojke koja se sakrila. Ona je sa travnikih sokaka proterana u melanholiju

devojake sobe, preputena svojim matanjima. Ovakav poetak prie opisuje tradiciju koja

sputava enu i poinje nagovetavati prostor u kome se ona kao ena eli emancipovati.

Minka je predstavljena, u tom kontekstu, kao krhko bie, ne stabilne prirode, veito dete.

Emancipacija ene se opisuje u prii o revoluciji mladoturaka, ali u standardnom

dekoru enske inicijativekoji se nalazi unutar ljubavne drame. Pozicija emancipovane ene

formira se iz oseanja prevarene i odbaene ene. Tako emo Minku u drugom delu romana

videti kao mini, enu bogatog i uglednog Bahri bega, tienicu enskog kluba u kome se

izlau rasprave o eni. Iako se u drugom delu eli istaknuti Minkin preobraaj u zrelu,

sofisticiranu enu, njen identitet se prikazuje u epizodi dva propala braka.

Kao to je Minka u svom begovskom domu eksponat tradicionalne kulture, tako je

Mini u Turskoj predstavnik emancipovane, moderne ene. Iako je Minka ukljuena u

kulturno politiki ivot Carigrada, ona jo uvek poseduje snagu nezavisne ene. Bilo je

zanimljivo pratiti razvoj Minke kao nevine devojke iz Travnika koja zna ta hoe, i Minke ene koja se pretvara u prefinjenu intelektualku. Ona nije ostala po strani ni kada je u pitanju

prevrat u Turskoj. Muslimanske ene hrabro istupaju sa svojim zahtevima za ravnopravnou

sa mukarcem. Pobunile su se protiv zakona da se ne smeju oblaiti drugaije od onog to

propisuje erijat, da se ne smeju ugledati na evropsku enu. Osnivaju se, u tom cilju, razna

enska drutva koja bi tursku enu upoznala sa njenim pravima. U jednom takvom enskom

udruenju se nalazi i Minka, gde s panjom slua raspravu o eni koju pripoveda njena

prijateljica Nedmija Sahur. Nakon drugog razvoda ivi sama i ne planira da se udaje jer joj

prija njena sloboda. Drutvo joj prave uiteljica Grkinja i dve sluavke.

Nasuprot Minki, Lina Jagdieva je pravi predstavnik realne ene. Njen kontakt sa

drutvenom stvarnou je neposredniji, to joj omoguava i status koji kao uiteljica zauzima.

Dok Minka nestaje u izmaglici sanjarenja i slutnji, Lina je suoena sa istinskim emocijama i

strastima. Mada je i njen ivot obeleen potragom za pravom ljubavlju kao i Minkin, ipak su

Linina oekivanje realnija. Ona je drugaija od Minke, potekla je iz drugaije kulturne

sredine. U potrazi za ljubavlju postaje uzrok nesree svoje prijateljice. Lina je moderna i


10/18

10

savremena ena osloboena svih stega i okova. Blizu joj je trideset godina i oseala je kako

joj sjaj u oima gasne. A tako je elela da ivi, da oseti kako joj krv struji kroz vene.

Piscu je bilo znaajno da pokae da ova emancipovana mlada ena iz bolnog iskustva

neostvarene prve ljubavi eli da izae jaka, da je vie nikad niko ne rani, ali zato drugi mogu

biti povreeni.

- Danas samo povrna...- Ja sam skinula haljinu crnine, otresla sam se onoga to me je titalo i ne traim

od ivota nemogunosti!...6

Mada bi smo mogli pomisliti da je Lina blizu emancipacije, njen lik je isti kao i

Minkin uklopljen u moduse tradicionalnog vienja ene. Iako je intelektualka, ona dobijakonaan identitet tek kada postane majka. Do tada je ona preputena ljubavnoj avanturi i

flertu, a podeljena izmeu strastvene ljubavnice i nestabilne intelektualke. U oba sluaja

identitet ene konstruisan je prema ustaljenim modalitetima enskog drutva.

I na kraju se postavlja pitanje moe li ena biti emancipovana ako njena svest i

emocija jo uvek projektuju folklornosentimentalnu viziju ivota, koliko je njen lik odraz

istih tradicionalnih predstava o eni.

6. Tube sudbine tri razliite eneitajui roman Bez nade OsmanaAziza pratimo i sudbinu prelepe Alagine erke

ulse, devojurka od nekih petnaest godina koja prvi put osea ari ljubavi. Bila je mlada,

lepa i voljena i na sreu doivela uzvraenu ljubav. Na samom poetku romana se opaa

srea, ali kako odmieradnja, njen ivot se u potpunosti menja. Ovako je opisana u delu:

...A ulsa je bila dobra i posluna, valjana kao zlato. Kroz ovo pola godine sva se

razrasla, pa itava djevojka, da je se dva oka ne mogu nagledati. U stasu vitka a visoka,

svaki joj kret, svaki hod plemenit, lice milo i lijepo, s privlaivim izrazima. Grudi joj porasle,

vie se zaoblila te nebi ovjek rekao da je to ono dijete jo od natrag pola godine. Kad bi

kui radila i spremala, morala bi zavrnuti rukave, a ispred njih bi sinule pune i bijele i njene

ruke, ili kad se spustila uz ognjite, tanke bi se dimije priljubile uz tijelo a onda bi joj6

Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, -Svjetlost Sarajevo, 1991. 72 str.


11/18

11

odavale prekrasne obline njezine. Bila je kao srna, vesela, hitra i oko nje sve pjevalo

takovo je naravi bila.7

Zatoena u kui, vaspitavana je u strogom islamskom duhu i slepo je sluala svoje

roditelje. Majci je bila desna ruka u kunim poslovima. Od malih nogu je nauena da potuje

starije i da im se ne sme suprostavljati. Morala je trpeti i utati ak i kada je dobijala batine,

prvo odobrata Mehmed Alije, a kasnije i od mua Salka.

Tiha i mirna, sve je to preutkivala, u dui svoju tugu nosila, i nikome se nije alila.

Njena sudbina je bila teka i alosna, a na poetku romana je postojalo toliko nade za njen

ivot i njenu ljubav. Glavni problem koji se javlja u njenom ivotu je sukobljavanje dva

suprotna pogleda na savremeni ivot u njenoj i Hilmovoj porodici, sa svima posledicama koje

oni nose.

Hilmo je zaljubljen u ulsu. U n jenom liku ima enje i ljubavi iz sevdalinke,

ednosti, elje i ekanja topline i tuge. Ali ima i neto realno ivotno, to ovom liku daje

psiholoku uverljivost ive linosti, a ne samo jednostrano emocionalne stilizacije. To je

njena briga i strepnja da je Hilmo ne ostavi zbog porodine sramote koju ine Mehmed Alija.

A Hilmo je tako voli... Posmatra je kradom, dolazi pred njenu avliju ne bi li je sluajno video.

ivi za jedan njen skriveni pogled.

Nije ju samo jednom Hilmo premjerio kad bi mu se ovako iza vrata pokazivala, jeo

ju je oima, gledajui njezin stas, vitak kao to je jela, arno lice i na njemu ona dva oka,

koja su iz one bjeline jo ivlje, plamnije sijevala, kao to se je i crna kosa isticala ispod

sitnoga i ureenoga finog fesia. Duge, bijele dimije bi spreda potkupila, prebacila ih preko

rukusputenih dolje nie ispod tanka pasa i pogledala bi ga tako milo, tako blaeno da bi

mu se mahom srce rastopilo8

ulsa je odgajana u duhu tradicije da ovek za kim joj srce kuca ne sme ni ruku da joj

dodirne, a kamoli da je zagrli. Hilmo je jedini mukarac sa kim je razgovarala jo od malih

nogu, njena iskrena ljubav, ista, platonska, na kojoj zida kule budue brane sree. I ba na

korak od ostvarenja njenih elja javlja se prepreka koja e joj promeniti sudbinu. ivot joj se

sasvim promeni kada jojje otac zabranio da se via sa Hilmom i udao je za Salka, pijanicu i

neradnika. I u tim tekim trenucima nije gubila svoj ponos, nikada se majci nije poalila na

7OsmanAziz, Bez nade, 174 str.

8Osman Aziz, Bez nade, 242 str.


12/18

12

svoju nesrenu sudbinu. Bila je gorda i ponosna i do kraja ostala ista. Kako je tuno kada se

srue sve nade, kada se otme ljubav i na kraju ostane samo puki ivot. Od vesele devojke

pune nade i sanjarenja o ljubavi, bezbrine, razdragane, postala je samo senka. ivela je, ali

je ivot prolazio pored nje. Vreme joj je prolazilo u nezi bolesne majke, i nita drugo joj nije

bilo vano. Nikada u Salkovom zagrljaju nije osetila onu ljubav, onu enu koju je skrivala

duboko u sebi.

Ona pati zbog ljubavi koja prestavlja izvor njenih nemira, nesanice i praznine. Ostala

je sama u staroj kuici kada je izgubila sve: roditelje, brau, mua ali i ono najvanije ostala

je bez nade, nade u lepu budunost.

A za otvorena se vrata grevito uhvatila mlada ena, blijeda i strvena, oajna pogleda.

Grevito se drala vrata i gledala za nosilima a vjetar je hujao oko nje, zanosio na nju

suho, uto lie.

...ulsa ostade i bez matere, i bez brae, ostade eto i bez oca i bez svega, ostade sama

samcatabez nade9

Slinu tunu sudbinu je imala i junakinja romana Minka - Abdurezaka Hivzi

Bjelevca. Minka Zuhri je bila drugaija od ulse, slina po tradicionalnom vaspitanu, ali se

Minka razlikuje od nje po tome to je izrasla u savremenu, emancipovanu enu, a ulsa je

ostala onakvom kakva je i bila na poetku. Bz obzira na njihove razlike, na vremensku

distancu u kojoj se pojavljuje ove tri upeatljive junakinje imaju neto zajedniko: tunu

sudbinu koja ih prati kroz ceo ivot. Ceolog ivota tragaju za ljubavlju i sreom, ali je ne

nalaze.

Na poetku romana Minka vire nije dete, ali nije jo ni devojka. Ni ona, kao ni ulsa,

nije pripremljena za ljubav, kradom voli, ali joj dugi ljubav nameu. Mogla je da zavoli svog

prvog prosca, otmenog Behet-bega, ali njeno srce je jo nespremno da se otvori za prvu

ljubav. Moda bi to i bilo, ali to vreme joj je sticajem okolnos ti ukradeno i zbunjena Minka

e se udati za Nadi-bega.

Drugi su joj pomutili vedrinu njezinih dana i nametnuli joj misao...

Duboko u njezinu srcu je bilo neto nejasno i pusto...10

9Osman Aziz Bez nade, 301. str.

10Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost, Sarajevo, 1991.


13/18

13

Mlada ena Nadi-begova imae sve osim ljubavi (On joj nikada nije rekao da je

voli). Doivee prerana razoarenja, pre ivotne zrelosti prve velike gorine. Najbolja,

jedina prava prijateljica i uiteljica prevarie je s njenim muem. Njih dvoje e je zajedno

poniziti, sebini u svojoj strasti. Moda e zato itav Minkin ostatak ivota koji je potraga za

sreom i sigurnou biti enjivi pogled za vozom koji odnosi njenu sreu i sigurnost i

odnosi mladog Behet bega.

Minka je poznala njega i ustala na noge. eljeznica je prolazila. Njen pogled ostao za

kolima, a u uima jo dugo ula je zviduk lokomotive11

Minka je rasla kao ptica u kavezu. Svaka njena elja je morala biti odmah ispunjena.Sluge su pazile na svaki njen pogled, pa je postala samovoljna i razmaena. Da e se u Minki

sukobiti duh starog i novog vremena, nasluuje se ve na samom poetku kada je dobila

uiteljicu da je ui modernom runom radu. Uiteljca, ozbiljna lina Jagdieva, poduavala ju

je ne samo vezu ve svemu onom to je smatrala da mladoj devojci moe koristiti. U to

vreme Minka je od devojicepostala devojka, pokrila se i sklonila sa ulice, to je potpuno u

tradiciji muslimanskog ivlja u Bosni. U to vreme tetka Rehanika poinje da razmilja o

njenoj udaji. elja joj je da to bude Nadi beg, ali pojavljuje se Behet-beg Ajanovi i govorijoj o svetu,drugim mestima, o neemu to nije svakom sueno. Ali, Minkin odgovor je:

- Neka ne dolazi, da se Nadi-beg ne ljuti!12

Nakon poara u Travniku udaje se za Nadi-bega i tada poinje da se odvija

romaneskna radnja. Minka sanja o ljubavi i poput romantiarskih junakinja trai neto to je

pronala u njigama, a ega nema u realnosti. ezne za Nadi begovima prisustvom, za

razgovorima sa njim. Volela ga je istom ljubavlju i elela da je on uvek tu sa njom. Lina ju

je najbolje opisala kada je rekla:

-Minka, to je skup osjeanja najljepih, to ih moe jedna nepokvarena dua osjeati...13

Dodala je jo da e biti srena ako je bude razumeo a u suprotnom Minka e biti

nesrena. A sve se meu njima odvijalo po obiaju, sa vrlo malo razgovora i bez priznanja

11

Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost, Sarajevo, 1991. 87 str.12Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost , Sarajevo, 1991. 41 str.

13Bjelevac- Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost , Sarajevo, 1991. str. 51


14/18

14

ljubavi. Minka postoje usamljena, melanholina, polinje da sumnja. Nagriza je ljubomora

izazvana glasinama po varoi da ga viaju sa Linom.

Do totalnog preobraaja kod Minke dolazi kada u letnjikovcu zatie zajedno Linu i

Nadi-bega. Bilo joj je potrebno mnogo snage da pogleda u oi svom neuspehu i porazu, a

istovremeno je u njoj puno pomeanih oseanja i puno nesigurnosti. Iluzije o srenom domu

su izgubljene. Gledajui njih dvoje zajedno, uspela je da im kae samo: Bestidnici, pre

nego to je pala na pod onesveena.

Izdana od najbolje prijateljice, ostavljena i naputena, predstavljala je sliku nemone i

nesrene ene. Od tog trenutka nije vie bila Nadibegovica. Preuzela je koce sudbine u svoje

ruke i ponovo postala Emina, Minka Zuhri. Znala je da je njen brak zavren i nije se bojala

razvoda. Po tradiciji razvedena ena pada stepenik nie na drutvenoj lestvici.

Odlazi najpre u Sarajevo, a potom u Carigrad gde je zahvata vihor mladoturske

revolucije. Tamo doivljava jo jedan brani brodolom. Ovoga puta optuena je da je

prevarila mua Bahri bega i to sa njegovim roenim bratom. Ironijom sudbine, ona koja je

prevarena doivela je da bude optuena za isti in. Zavrila je svoj mladi ivot tragino i

ostala je kao crvena rua pogaena na putu, koja je podseala na prevaru Nadi-bega i Line.

Posmatrajui likove ulse i Minke, njihovu traginu sudbinu i ivot, ne moemo da

ne uporedimo sa njima jo jedan autentian lik. To je lik uiteljice Line sa kojim smo se ve

sretali. Lina je sasvim drugaija od Minke i ulse. Ona ne pitie iz bogate i ugledne porodice

kao njih dve. Potekla je iz drugaije kulturne sredine, iz Dalmacije. U potrazi za ljubavlju

uzrok je nesree svoje prijateljice. Iako je razliita od ove dve junakinje, povezuje ih nesrena

sudbina.

Lina je moderna i savremena ena, osloboena stega i okova. U ranoj mladosti imala

je jednu nesrenu ljubav sa knezom Pavlom Ljubiiem. Njegov otac ju je izvreao zbog

njenog siromatva i niskog roda. Ovo je jo jedna tuna pria iji je uzrok poreklo. Oseaj

ivosti kod nje se budi u etnjama sa Behet begom po Ilidi. U prirodi je enskoj da zavodi,

a u vezi sa tim povezan je i onaj oseaj nadmonosti ene nad mukarcem kada je svesna

svoje lepote. Koketira sa njim, i dok joj on priznaje da misli o njoj, ona trai dozvolu da misli

o njemu.


15/18

15

Kada o njemu razmilja ne misli o poljupcima, zagrljajima, ve da se moe zaneti. U

tom trenutku osea kako se u njoj budi ena. Nisu priznali jedno drugom da se vole, mada je

to bilo oigledno.

Minka uoava promenu na Lini, hladna je, nekako daleka i izgleda znatno mlae.

Zato je to tako otkrie ubrzo, kada je zatekne na selu sa Nadi -begom.Zaslepljena strau i

poudom, Lina nije svesna svoje krivice. Moralni zakoni su potisnuli u drugi plan. Po

zavretku kolske godineodlazi za njim u Petu. Provode se po celu no, poseuju pozorite,

opetu, ostaju u kafani do svitanja, bacaju novac muziarima. Lina je srena jer e se udati za

oveka kome je dala svoje srce, ali oenjenom oveku.

Ona nije traila mua po naprijed stvorenoj slici...Ona je udila za ovjekom koji e je

ljubiti arko i koji e joj dati ljubavi, - ljubavi strasne, arke, vatrene...!14

Meutim, savest poinje da joj se budi kada eta po Balatonu sama. Tek tada uvia

teinu svog ina: ona je svojoj prijateljici otela mua! Promenila se, ono to je veselilo sada

joj je dosadno. Neko vreme drutvo joj pravi grof Julius Erzin. Njoj smeta to je njena

sloboda ograniena time to je udata za drugog. Nadi beg ne uoava promenu, ne primeuje

da ona noima ne spava. Kada prestane da ustaje iz kreveta dolazi lekar da je pregleda i kae

da je uzrok njene slabosti trudnoa. Ona tu trudnou sakriva od Nadi-bega. Napisala mu je tripisma i preko noi ga je napustila. Navela je da je njihova ljubav greh, i da je otela oveka

eni kojoj je pripadao. Molila ga je u pismu da se vrati Minki jer je ona slaba, a njih dvoje su

jaki i sve e izdrati. Tek u poslednjem pismu mu navodi da postoji jo neto to e ih vezati

za ceo ivot dete.

Poinju njena lutanja, a iz belezaka se moe naslutiti da se plaila poroaja. Posle

roenja male Eme razbolela se od tuberkuloze i leila se u sanatorijumu. U asovima samoe

je esto razmiljala o svom ivotu, i koliko god da je strogo sudila o sebi, nije oseala krivicu.

inilo joj se kaoda na dui vie nita nema i da nema ni prema kome vie nikakvih

obaveza15

Putem glasina koje su poticale iz kolskih zbornica saznalo se i o njenom

avanturistikom ivotu. U rojikom kupalitu jedna starija gospoa je lino od Line saznala

sve tajne njenog srca. Govorila joj je o Pavlu, Nadi-begu, susretu sa Behet begom na Ilidi

14Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost , Sarajevo, 1991. str. 99

15Bjelevac, Abdurezak Hivzi, Minka, Svjetlost, Sarajevo, 1991, str. 149


16/18

16

i o onoj tihoj i neiskazanoj ljubavi meu njima. Otkrila je da je ono to je oseala prema

Nadi-begu samo strast, a ovo je bila ljubav drugaija od one prve, mnogo dublja.

Na kraju se njena pria zavrava sreno, udajom za Behet bega. U tome se ogleda

osnovna razlika izmeu nje i ulse i nje i Minke. Iako joj je ivot bio pun uspeha i padova,na kraju je ipak ostvarila svoju ljubav.

U svemu savremena, Lina Jagdieva ipak je u jednom trenutku poklekla pred

tradicionalinim miljenjem da je brak neraskidiva veza mukarca i ene, i da je ona kriva za

nesreu svoje prijateljice. Kao i Minka i ulsa, i ona je traila ljubav, pravu ljubav. Samo sa

tom razlikom to ju je ona i pronala.


17/18

17

7. ZakljuakTema romana Minka Abdurezak Hivzi Bjelevca je ena, za razliku od Osman

Azizovog romana Bez nade. U prvom navedenom delu to je ena na raskru epoha gde sesukobljavaju stara i nova vremena, dok je u drugom delu tema iivot jedne porodicem njeni

usponi i padovi. Iako se u romanu Bez nadepojavljuje vie mukih likova, enski likovi

koje predstavljaju, pre svega Alaginica i ulsa, su toliko autentini da nikako ne mogu biti

nezapaeni. Ovo se odnosi na enski deo italake publike, jer ni jedna ena ne moe biti

ravnoduna pred tragedijom ovih dveju ena.

Kod Abdurezak Hivzi Bjelevca ena je predstavljena kao ena koja se zanosi

ilizijama. Ba zbog toga raskra epoha daleko bolje su prestavljeni likovi savremenih ena.

Prikazane su sve psiholoke drame, kako bi se to bolje sagledala njena tragika koja i lei u

tome to je bila prva koja istupa ispred mase i prihvata ono to donosi novo doba.

U tradicionalnom svetu za ene nije borba, samo pokoravanje. Za njih nije da misle,

ve da drugi misle za njih. One ne smeju ni da ive, one moraju samo da slue. Nova ena ne

prihvata shvatanje da ako si enskoznai biti bespomoan. Ali i pored svega toga, to ne

znai da je ena tog vremena odbacivala tradicionalizam svoje sredine. Bila je spremna za

prihvatanje novih ideja, svesna posledica koje mogu biti pogubne po nju. Kroz ljubav i patnju

ona otkriva pravila igre koju donosi ivot, ali ipak ostaje neshvaena. Ali ena je tu da bi bila

voljena, a ne samo shvaena.


18/18

18

8. Literatura

[1] Rizvi, Muhsin: Bosansko muslimanska knjievnost u doba preporoda (1887-1918),

Sarajevo 1990

[2] Rizvi, Muhsin: Panoramabonjake knjievnosti, Sarajevo,1994

[3] Idrizovi, Muris: Pripovjesti i romani Abdurezak Hivzi Bjelevca Minka, Sarajevo,

Svjetlost, 1991

[4] Serdarevi, Mevlida, Ajnija Omani: Bonjaka kultura ponaanja, Svjetlost, Sarajevo,

2000.

[5] Hangi, Antun: ivot i obiaji Muslimana u BiH, Svjetlost, Sarajevo,1990.

Documents

Seminarski rad Trtovac Nezrine -Ženski likovi u romanima “Minka“ Abdurezak Hivzi Bjelevca i „Bez nade“ - Osmana - Aziza