MEGATREND UNIVERZITET – BEOGRADFAKULTET ZA MENADŽMENT – VALJEVO

PREDMET: MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI

SEMINARSKI RAD

SISTEMI ZA OBRADU TRANSAKCIJA-TPS-

SADRŽAJ

UVOD.......................................................................................................................3POJAM INFORMACIONOG SISTEMA.............................................................5FUNKCIJE INFORMACIONOG SISTEMA.......................................................7KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA..............................................7VRSTE INFORMACIONOG SISTEMA..............................................................8POJAM TRANSAKCIJA........................................................................................8RAZVOJ UPRAVLJAČKIH IS..............................................................................9IS OPERATIVNOG POSLOVANJA...................................................................10SISTEMI ZA OBRADU TRANSAKCIJA...........................................................10OSNOVNE FAZE OBRADE TRANSAKCIJA...................................................12TIPOVI IZVEŠTAJA SISTEMA ZA OBRADU TRANSAKCIJA...................12UNOS PODATAKA................................................................................................13OBRADA PODATAKA..........................................................................................16Mrežna analitička obrada...........................................................................................20BAZA PODATAKA I ODRŽAVANJE BAZE PODATAKA.............................21Prednosti i mane particioniranja................................................................................22Profilisanje i čišćenje baze podataka.........................................................................23KREIRANJE DOKUMENATA SISTEMA..........................................................24OBRADA UPITA.....................................................................................................25Postavljanje upita....................................................................................................... 26Formulisanje upita korišćenjem imenica................................................................... 26Opšte smernice za formulisanje upita........................................................................ 27ZAKLJUČAK...........................................................................................................28LITERATURA..........................................................................................................29

2

UVOD

Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku, najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: znanje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“.

Sve veca globalna konkurencija diktira brzu inovaciju poslovnog procesa i proizvoda. Zahvaljujuci novim mogućnostima koje pruza IT, sve vise se skraćuje životni ciklus proizvoda i sve manje je potrebno vremena od pojave ideje do njene realizacije. Globalizacija poslovanja podrazumeva i pojavu globalnog trzista kao arene za rivalstvo i kooperaciju između kompanija. Na međunarodnom trzistu pojedinačna prozvodna jedinica, pa cak i grupe povezanih sistema ne mogu sami da obezbede konkurentnost. U informatickom drustvu sve je podređeno informaciji i njenom urednom distribuiranju. Umesto organizovanja rada, sto je bila karakteristika u vremenu industrijalizacije, sada se sprovodi organizovanje informacija. Informacija je sedište interesa svih struktura. Treba spomenuti i promene koje se odrazavaju na područje upravljanja. U modelu industrijske epohe bili su striktno ograničeni odnosi imeđu upravljačkim nivoima i odnosi među njima su bili statički. U savremenim uslovima novi resursi traže drugačiju ulogu rada.

Nastojanje da se napravi mašina koja bi olakšala upravljanje operacijama, procesima i podacima postoji još od egipatskog doba. Tek pojava elektronskog računara postavlja nova pravila. Pojava mini računara i globalne mreže uslovila je nove trendove.Elementi informatičke tehnologije (ere) jesu:

- Računar- Kanali komunikacije- Oprema za kostjumizaciju informacija

Promena paradigme dovodi i do promene organizacije i funkcionisanja preduzeća. Veština menadžmenta jeste veština upravljanja promenama. Promene su toliko brze, da se ne meže opstati sa tehnologijom i znanjem od pre par godina. Veština da se predvidi kretanje u narednih par godina jeste veština uspešnog menadžmenta.

3

Za preduzeće sada postaje bitno da ne donosi samo profit, već da stvara nove vrednosti. Informatička tehnologija postavlja nove izazove u promenama:

1. načina razmišljanja2. organizacije preduzeća3. tržišne pozicija4. izvora konkurentnosti

Menadžment tim više ne može stajati po strani i posmatrati promene, niti reagovati na promene drugih. Menadžment mora biti inovativan, mora biti ispred promena.

Dinamičan porast uticaja znanja, diktira potrebu za upravljanjem znanjem podrzanim brojnim metodama, procedurama i savremenim IS. Svi ovi izazovi pružaju šansu poslovnim sistemima da se prestruktriraju i da obezbede veći deo tržišta za sebe. Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.

Danas su karakteristična i tzv. mikro plaćanja. Kao pojam, sve se češće sreću na Internetu. Mikro plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti, koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima (npr. za distribuciju softvera, filmova, muzike, fotografija i dr.). Kod ovih plaćanja vrlo je teško odrediti spremnost potrošača da ih plate. U Japanu je formiran koncept superdistribucije, koji se odnosi na distribuciju nematerijalnih dobara u elektronskom obliku. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja, mada je do sada izgrađen samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji među njima su:

1. Clickshare (sistem koji je razvila istoimena firma iz Masacusetsa)2. CyberCoin ( firme CyberCash)

3. Millicent ( sistem koji je razvila DEC).

4

POJAM INFORMACIONOG SISTEMA

Internacionalna federacija za obradu podataka (International Federation for Information Processing - IFIP) definiše informacioni sistem na sljedeći način:

"Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, pohranjuje, čuva, obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti, uključujući poslovodstvo, klijente, zaposlene i ostale. Informacioni sistem aktivni je društveni sistem koji se može, ali i ne mora, koristiti informacionom tehnologijom."

Informacioni sistem organizacije se može definisati i kao skup ljudi i tehničkih sredstava koji po određenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na korištenje podataka i informacija. Takođe, informacioni sistem se može definisati i na sljedeće načine:

"Informacioni sistem je odredjeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva." (Thierauf R.)"Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger A.)

Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: "Informacioni sistem predstavlja sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje , obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave."Informacioni sistem delujući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruzenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan."Informacioni sistem podržan informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije."

 Na osnovu navedenog, bitno je uočiti sljedeće:

5

 Pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani deo informacione delatnosti, što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške.

Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem.

Informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti što znači da se ne može poistovetiti sa jednom, pojedinačnom od tih delatnosti.

Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da:

- bude razumljiv svim korisnicima;- jednostavan u prezentovanju informacija;- pouzdan i- da omogućava iskazivanje obrađenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima.

Svi informacioni sistemi izvršavaju osnovne funkcije vezane za: prikupljanje, uvanje, obradu i distribuciju podataka. Za razliku od sistema AOP-a, koji se sastoje od posebnih rezervisanih aplikacija, upravljački informacioni sistemi obuhvataju međusobno povazane podsisteme koji čine jedinstvenu celinu. Podsistemi predstavljaju prvi nivo dekompozicije informacionih sistema.. Oni predstavljaju logički i tehnološki zaokružene celine, koje se mogu pri projektovanju, a i kasnije u radu odvojeno tretirati.

Veci sistemi i podsistemi se dele na specijalizovane module i segmente. Svaka celina informacionog sistema zadovoljava specificne informacione zahteve i deli podatke i informacije sa ostalim celinama. Delovi IS-a međusobno su povezani zajedničkom bazom podataka, zajedničkom tehničkom bazom, informacionim tokovima, jedinstvenim sistemom obeležavanja i jedinstvanom koncepcijom izrade.

Pri projektovanju IS-a potrebno je opisati i procese koji menjaju stanje sistema i formiraju izlaze iz sistema na osnovu poznatih ulaza. Procesi su međusobno povezani tokovim podataka, koji predstavljaju ulaze u pojedine podsisteme i module, odnosno, odgovarajuće izlaze iz podsistema i  modula u okviru jednog IS-a. U klasičnom projektovanju IS-a, za svaku funkciju projektuje se nezavisna aplikacija, a za svaku aplikaciju odgovarajuća organizacija podataka ( jedna ili više datoteka ) koja ne odgovara drugim aplikacijama. Zbog toga sistemi AOP-a nisu fleksibilni. Savremeno projektovanje IS-a bazira se na iznalaženju jedinstvenog modela podataka na osnovu kog se realizuje zajednička baza podataka.

Cilj: Informacioni sistem se gradi radi ostvarenja više ciljeva, a

6

primarni je ekonomičan način obrade podataka i njihovatransformacija u informacije i znanje.

FUNKCIJE INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem ima sledeće funkcije:

Funkcija informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To implicira da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najviša funkcija organizacije, po svojoj suštini, takođe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog značaja za ocenu kvaliteta informacionog sistema. Najviši nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podršku odlučivanju i upravljanju. Funkcija dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahteva subjekata iz okruženja, jer ona čini kontrolu i razmenu informacija uopšte. Takođe je neophodno obezbediti mogućnost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni događaji. Ovo je naročito značajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjiženje poslovnih događaja obavlja automatizovano.

KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA

Sa aspekta sistema pristupa, strukturu informacionog sistema sadrže sledeće komponente:

 Hardware računarskog sistema čini materijalno-tehnička komponenta informacionog sistema, odnosno fizičke jedinice računarskog sistema namenjene procesiranju i prenosu podataka;

Software računarskog sistema, predstavlja nematerijalnu komponentu informacionog sistema u vidu računarskih programa koji su ugrađeni u hardver i koji diktiraju način obrade podataka;

7

Dataware ili podaci, ovu komponentu obuhvataju podaci,informacije i znanja, shvaćeni kao informacioni resursi koji postaju izuzetno vredna imovina svake organizacije;

Lifeware ili kadrovska komponenta čine svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji učestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatičari, bilo kao korisinici rezultata obrade podataka;

Orgware ili organizaciona komponenta, obuhvata organizacione postupke, metode i načine kojima se usklađuje, tj. koordinira rad svih komponenata informacionog sistema, kako bi one činile skladnu i funkcionalnu celinu;

Netware ili mrežna komponenta se odnosi na računarske mreže za povezivanje računara u cilju razmene podataka i komunikacija između fizički udaljenih računara, pa se može reći da čestu komponentu informacionog sistema čine telekomunikaciona sredstva i veze za prenos podataka na daljinu.

VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Savremeni informacioni sistemi mogu se podeliti na:1.Operativne informacione sisteme i2.Sisteme za podršku odlučivanju u menadzmentu

Sistemi za podršku odlučivanja u menadžmentu su:1. Upravljački informacioni sistemi (MIS)2. Sistemi za podršku odlučivanju (DSS)3. Ekspertni sistemi (ES)

Laudonovi razlikuju sledeće tipove informacionih sistema:1. Sistemi za obradu transakcija (TPS)2. Menadžerski sistemi podrške (MSS)

POJAM TRANSAKCIJA

8

Transakcija (engl. transaction, nem. Leistungsaustausch, Transaktion) uvek označava dvosmerna davanja – razmenu vrednosti između dve ili više strana. Na taj način komponente transakcije čine najmanje dve stvari od vrednosti, uz naznaku ugovorenih obaveza, vremena i mesta sporazuma o odgovarajućoj razmeni.

U trgovačkoj transakciji nudi se i daje proizvod ili usluga u zamenu za novac. Najveći se deo svetske trgovine odvija upravo u obliku gotovinskih transakcija. Međutim, u trgovini s manje razvijenim zemljama sve je češća praksa vezane trgovine (npr. barter, kompenzacijski poslovi, buy-back aranžmani i dr.), pa kompleksniji poslovi takve vezane trgovine obuhvataju i više od dva subjekta. Da bi se pomoglo subjektima u takvim transakcijama, osnivaju se različite barter agencije i one specijalizovane za vezanu trgovinu. Radi što veće zaštite subjekata u transakciji, u svakoj se od zemalja razvijenog tržišnog privređivanja uspostavlja i određeni pravni okvir.

RAZVOJ UPRAVLJAČKIH INFORMACIONIH SISTEMA

IS za klasicnu obradu podataka koristi jednobrazne pojedinačne podatke koji sesakupljaju, pripremaju za obradu i obrađuju kao jedinstvena jedinica ili paket, pri cemusvaki program obrade koristi svoje vlastite datoteke.IS za transakcione potrebe (TPS ili tansakcioni procesni sistem) gotovo da nisu mogli da odgovore na sve slozenije zahteve i potrebe upravljanja. Stoga je evolucija ka novim IS klasama bila neminovna. IS nove klase ne samo da su povećali kvalitet i efikasnost rada, nego su i obezbeđivali i veću podršku odlučivanju. Ove klase se označavaju pojmom MIS ( Menadžment informacioni sistemi) ili upravljački IS.Upravljacki IS u pocetnoj fazi razvoja bili su orijentisani na AOP (data procesing), kojima su uglavnom obrađivali podatke, račun plata, automatska fakturisanja itd.Koncept IS za podrsku odlucivanju ili DSS, nastao je kao rezultat objedinjavanja trendova informacione tehnologije i modeliranja. Nastavak ovog koncepta, dostigao je svoj domet uvođenjem grupnih sistema za podršku odlučivanju GDS, koji su se pojavili kao posledica spajanja sistema za podršku odlučivanju sa kancelarijskim i komunikacionim sistemima.Devedesetih godina započet je razvoj sistema znanja, kao kategorije ekspertnih sistema ili ES koji su bili orijentisani ka strateškom nivou upravljanja. Sa ciljem rešavanja strateških problema i dugoročnih trendova, nastao je i sistem za podršku izvršnim rukovodiocima ili IS za izvršne rukovodioce – ESS.

Svaki od tipova IS se može odnositi na različite nivoe struktuiranja, pa u tom smislu razlikujemo:

1)strukturne procese odlucivanja kojima odgovaraju TPS,ESS;

9

2)polustrukturne procese odlučivanja kojima odgovaraju MIS;3)nestrukturne procese odlučivanja, kojima odgovaraju DSS, ES.

INFORMACIONI SISTEMI OPERATIVNOG POSLOVANJA

SISTEMI ZA OBRADU TRANSAKCIJA

Funkcijski informacioni sistemi odnose se na primenu IS za upravljanje određenim funkcijskim procesima u organizacijma. Veza između ovih funkcijskih procesa ostvaruje se pomoću Sistema za obradu transakcija TPS ( Transaction Processing Systems).TPS su poseban vid informacionih sistema, čiji je osnovni smisao prikupljati, pretraživati i modifikovati podatke o poslovanju iskazano kao transakcija.

Sistemi za obradu transakcija (Transaction Processing Systems-TPS) pruža podršku tekućem odvijanju poslovnog procesa. Oni pripadaju operativnom nivou  poslovnih aktivnosti.

Osnovne aktivnosti u preduzeću se ostvaruju preko sistema za obradu transakcija. To su svakodnevne i rutinske aktivnosti, kao što je na primer:registrovanje ulaza i izlaza materijala, uplata i isplata, stanje računa, zahtevi kupaca itd.

Obrada transakcija nastaje u svim funkcijama u preduzeću: proizvodnja, marketing, nabavka, razvoj proizvoda, prodaja, kvalitet, računovodstvo, zaposleni i dr.

Podaci iz TPS predstavljaju ulaz u:

1. funkcijski IS,2. DSS – Sistami za podršku odlučivanju,

3. KMS – Sistemi za menadžment znanjem,

4. CRM – Menadžment odnosima sa kupcima,

5. E – trgovina.

TPS imaju tri opšte funkcije:

10

1. Vođenje evidencije - uključuje evidentiranje zapisa svakoj poslovnoj transakciji u bazu podataka;2. Izdavanje dokumenata – odnosi se na generisanje raznovrsnih dokumenata potrebnih u poslovanju kao što su računi, karte, čekovi, virmani i sl. Generisanje takvih dokumenata neophodno je za efikasno funkcionisanje poslovnog procesa i3. Izveštavanje - služi za praćenje, odnosno kontrolisanje poslovnog procesa. Kada se radi o velikom broju transakcija prave se izveštaji o greškama i pogrešno obavljenim transakcijama.

Osnovne karakteristike TPS su sledeće:

1. Obrada se realizuje na bazi posebnih aplikacija za pojedine funkcije ili organizacione celine;2. U aplikacijama se javljaju redudantni podaci;3. Većina aktivnosti se ponavlja;4. Mnoge aplikacije su slične;5. Izveštaji su tipizirani i sumirani, nema mogućnosti dobivanja odgovora na upit menadžera i6. Za tipizirane procese obrada podataka je automatizovana, a to su finansijsko i materijalno poslovanje, magacinsko poslovanje, kadrovska evidencija, praćenje kupaca i dobavljača i sl.

Transakcioni informacioni sistemi TPS sluze za prćenje dnevno rutinskih transakcija koje se izvode kao neke od poslovnih funkcija. Obuhvataju i obrađuju poslovne transakcije i time podržavaju osnovnu i ostale delatnosti u okviru poslovnog sistema. On registruje svaku aktivnost i na osnovu nje oblikuje odgovarajuće dokumente. Za opis funkcionisanja koristi sistemski dijagrami. Njime se grafički prikazuju izvori podataka na ulazu TPS, glavne faze obrade i memorisanja podataka kao i izlazi iz sistema. Ovaj tip IS odnosi se na strukturne procese odlučivanja u upravljanju poslovnim aktivnostima. Primeri ovakvih sistema su: sistem za praćenje narudžbi, sistem sa informacijama o klijentima, obračun plata, kadrovska evidencija, evidencija studenata i sl.

TPS je orijentisan poslovnom osoblju i najnizem nivou nadzora i kontrole. Transakiconi IS je posebno vazan za poslovanje sistema, zbog toga sto ovi sistemi povezuju poslovni sistem sa relevantnim okruženjem, kupcima, upravljačkom strukturom itd. Vazna dimenzija TPS je da se njima efikasno ostvaruju i adiministrativni poslovi i snizavaju administrativni troskovi. Ovaj transakiconi IS može da obezbedi visok nivo ažurnosti i tačnosti podataka i da smanji mogućnost monopola nad informacijama. TPS su najznačajniji izvor podataka za druge sisteme, on je orijentisan prema podacima (a neinformacijama), pa je kao takav neadekvatan za planiranje, odlucivanje i upravljanjeposlovnim sistemom.

11

Najznačajniji transakcioni informacioni sistemi su:- operativni informacioni sistemi;- sistemi automatizovane kancelarije;- sistemi kontrole procesa.

Operativni nivo odlučivanja je bio glavni pokretač razvoja i korisnik informacionih sistema početkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primene IS je bio automatizacija obrade velikog broja podataka i time povećanje produktivnosti poslovnih aktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrsta IS naziva SISTEM ZA OBRADU TRANSAKCIJA (TPS - Transaction Processing System). Svaka transakcija se u toku dana više puta ponavlja (npr. upit u stanje računa, uplata, isplata). Iz ovih razloga se od operativnih IS zahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i često velike i distribuirane DB povezane preko komunikacionog sistema.

OSNOVNE FAZE OBRADE TRANSAKCIJA

Obrada pojedinačnih transakcija počinje sa nastankom poslovnog događaja.Ti događaji sadrže sledece faze obrade transakcija:

1. Unos podataka - beleženje transakicja i njihova puna korektnost – odvija se tako sto se najpre vrši unos podataka putem optičkog čitača, ili na ulaznom hardveru. Pre pocetka obrade transakcije, sprovode se testovi za ocenu korektnosti podataka. Kada je izvršeno učitavanje podataka i ocena njihove korektnosti obrada podataka moze poceti.2. Obrada podataka – u zavisnosti od vrste poslovnih funkcija, obrada se obavlja u nekoliko faza: klasifikacija, odgovarajuća izračunavanja, agregacija i odgovarajuća objedinjavanja. Ovim se dobijaju jednostavniji izvestaji koji se odnose na rezultate izvršenih transakcija.3. Ažuriranje baze podataka – odnosi se na smeštanje podataka posle izvršenih transakcija koje sluze kao izvor podataka za potrebe menadžmenta poslovnog sistema.

TIPOVI IZVEŠTAJA SISTEMA ZA OBRADU TRANSAKCIJA

12

Vazna funkcija TPS jeste sačinjavanje dokumenata koja teku kroz sistem, i izvestaja za menadžere i eksperte. TPS generiše sledeće izlaze:

1. transakcione dokumente; 2. odgovore na zahtevne upite;3. izvestaje u različitoj formi.Jedan broj transakcionih IS, generiše transakcione dokumente kao sto su: profaktura, faktura, narudžbenice, čekovi i dr.

Svi dokumenti koje generise TPS mogu se grupisati u dve grupe:

1)Akcioni dokumenti – odnose se na ona dokumenta kojima se pokrecu neke akcije, najcešće nove transakcije. Npr: izrada porudžbine pokreće isporuku robe itd.2)Informacioni dokumenti – potvrđuju da je neka akcija realizovana. Povratna dokumenta se formiraju da bi bila vraćena pošiljaocu. Npr: fakture izrađene računarom sadrže i deo koji kupac vraća pošiljaocu, zajedno sa izveštajem o uplati. Tipicne forme izveštaja koje može generisati TPS jesu:

1. kontrolni listinzi sa izvršenim transakcijama u nekom vremenskom periodu;2. izveštaji o otkrivenim greškama učinjenim za vreme obrade transakcije;3. izveštaji o proizvodima sa greškom koji su vraćeni od kupca; 4. detaljni listinzi koji sadrže sve zahtevane zapise o nabavljenom materijalu.;5. zbirni izveštaji koji daju sažete informacije (npr. godišnji popis zaliha gotove robe).

UNOS PODATAKA

Unos podataka u bazu sastoji od dva koraka: prvi je prikupljanje podataka kroz formu, a drugi pohrana tih podataka u bazi. Za unos podataka koristimo INSERT naredbu. Primer:

INSERT INTO vesti (naslov, tekst, datum) VALUES ("Prva vest ", "Ovo je tekst prve vesti", "2005-09-12")

Forma za unos podataka:

<html><head>

13

<title>Unos vesti</title><meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=iso-8859-2"></head><body><h1>Unos vesti</h1><hr><?if (!$_POST["SBunos"]){?><form method="post" action="">Naslov : <input type="text" name="naslov"><br />Tekst :&nbsp;&nbsp; <textarea name="tekst"></textarea><br /><input type="submit" name="SBunos" value="Pohrani"></form><?} else {include "spoj.php";$datum=date("Y-m-d");$SQL="INSERT INTO vesti (naslov, tekst, datum)VALUES ('$_POST[naslov]', '$_POST[tekst]', '$datum')";if (mysql_query($SQL)){echo "Novost je uspešno pohranjena";} else {echo "Novost nije pohranjena"<br />" . mysql_error();}}?></body></html>

Za unos podataka u SQL-u postoji INSERT naredba. MySql ima dve sintakse za nju, a mi ćemo koristiti onu verziju koja je kompaltibilna i sa ostalim bazama poput Postgresql-a, Microsoft Jet-a (Access) i MsSql Servera. Na taj način možemo uvek kasnije prebaciti naše skripte i na druge baze ukoliko se za to pojavi potreba bez većih izmena kodova. Kao što već znamo sve SQL naredbe počinju nazivom naredbe. Nakon toga se koristi INTO pre imena tablice u koju želimo pohraniti podatke. Takođe, važno je napomenuti da su imena baza, tablica i polja osetljiva na veličinu slova (case sensitive).VALUES- njom naznačujemo da sledi lista vrednosti koja se pohranjuje u tablicu.

Važno je opaziti neuobičajen način pisanja datuma. Format slovima bi bio GGGG-MM-DD i zbog toga datum mora biti ispravnog oblika jer datum 1989-12-9 neće proći zbog toga što datumu nedostaje drugi element: nula. Ovo pravilo isto važi i za mesece.

14

CMS sistemi ili aplikacije su programi prilagođeni potrebama korisnika za jednostavan i brz unos novih sadržaja putem administracijskog sučelja na web stranice. Moderan dizajn, jednostavan brz unos podataka i posebna prilagodljivost poznatim svetskim i domaćim tražilicama su osnovne karakteristike web stranica od kojih možete očekivati dobar profit.

Zašto odabrati WMD SEO CMS sistem?

jednostavan i brz unos podataka od strane korisnika dinamička optimizacija za veći broj ključnih reči veći profit velika fleksibilnost jednostavan redizajn štedi vreme i novac.

Danas postoji velik broj naprednih CMS sistema na kojima možemo sami dodavati sadržaje, ali malo je njih ispravno dinamički prilagođeno za korisnike.

Iako imamo veliki broj mogućnosti koje su vam potrebne, ako CMS nije prilagođen na ispravan način za korisnike, u većini slučajeva je to samo bačen novac i vreme.

Za brzi unos podataka možemo postaviti program Microsoft Office Excel kako bi automatsko ponavljao podatke ili ih možemo unositi automatski.

Ako prvih nekoliko znakova koje upišemo u ćeliju odgovara već postojećem unosu u tom stupcu, program Excel će automatski uneti ostale znakove. Excel će automatski dovršiti samo one unose koji sadrže tekst ili kombinaciju teksta i brojeva. Unosi koje sadrže samo

15

brojeve, datume ili vreme neće se automatski dovršiti. Ako ne želimo da se unosi koje upisujemo dovršavaju automatski, možemo isključiti ovu mogućnost.

Microsoft Office Access 2007 olakšava dobijanje podataka od ljudi razmeštenih po celom svetu, kao što su članovi prodajnog tima, ispitanici u istraživanjima ili osobe za kontakt. Office Access 2007 radi s programom Microsoft Office Outlook 2007 kako bi pomogao pri proizvodnji i slanju poruke e-pošte koja uključuje obrazac za unos podataka. Kad primatelji ispune obrasce i pošalju ih natrag, odgovori se obrađuju u skladu s našim odrednicama. Na primer, ako izaberemo da se odgovori obrađuju automatski, sadržaji obrasca se dodaju u odgovarajuću tablicu u našoj bazi podataka čim odgovor dođe u poštanski sandučić. Ovo, nam može uštedeti vreme koje bi inače proveli u unošenju poruka.

OBRADA PODATAKA

U poslednjih četrdesetak godina razvijene su nove i dinamičke aktivnosti u: nacrtima, operacijama i upravljanju informacionim sistemima utemeljenim na upotrebi kompjutera. Dok su mnoge organizacijske aktivnosti i resursi dugo bili usmereni na prikupljanje i obradu dokumenata, prodor kompjutera veoma je proširio mogućnosti obrade informacija. Informacioni sistemi utemeljeni na upotrebi kompjutera uticali su na radne organizacije svih vrsta i veličina. Neke su organizacije imale vlastite kompjuterske sisteme, a druge su unajmljivale kompjutersku opremu. Preduzeća i ustanove s vlastitom kompjuterskom opremom čine većinu korisnika računara.

U dvadesetom veku proizvedena su dva glavna sistema za obradu podataka. Obrada podataka na bušenim karticama, s prvim začecima u SAD još 1890. godine, temeljila se na upotrebi različitih elektromehaničkih uređaja. Imala je primarno značenje u obradi podataka u prvoj polovini dvadesetog veka i zadržala se, u manjem opsegu, do danas. Elektronička obrada podataka datira od kraja četrdesetih godina dvadesetog veka i prošla je kroz nekoliko faza razvoja ili generacija. Nakon pojave relativno jeftinih mikrokompjutera, obrada podataka upotrebom bušenih kartica praktično je potisnuta. Usprkos različitim pristupima obradi podataka u različitim vremenskim razdobljima, postoje koncepti koji vrede za oba načina obrade podataka.

Definicija obrade podataka

Podaci su skup činjenica, poput imena i adresa učenika, ocena iz pojedinih predmeta, rezultata testa ili vremenskih izveštaja. Čak se i fotografije ili zemljopisne karte mogu smatrati podacima. Podaci mogu biti:

• brojčani, npr. brojevi telefona

16

• nebrojčani, npr. imena i prezimena

• kombinacije brojčanih i nebrojčanih činjenica, npr. registarski brojevi vozila.

Obrada podataka je manipuliranje podacima radi dobijanja određenog oblika. Obrada podataka obuhvata ne samo brojčana izračunavanja, već i postupke kao što su klasifikacija podataka ili njihovo premeštanje s jednog mesta na drugo. Pretpostavlja se da takve operacije obavlja neka vrsta sistema (kompjuter), bez obzira na to što neki postupci mogu biti obavljeni ručno.

U nekim stručnim tekstovima postoji razlika između termina "podatak" i "informacija", uz definiranje informacije kao obrade podataka. Podatak je činjenica, a informacija je činjenica kojoj su dati određeni atributi (osobine).

Ciklus obrade podataka

Obrada podataka sastoji se od tri temeljna koraka: ulaza, obrade i izlaza. Ta tri koraka međusobno su povezana kao što je prikazano na crtežu i čine ciklus obrade podataka.

- Ulaz

U tom se koraku inicijalni ili ulazni podaci u nekom prikladnom obliku pripremaju za obradu. Na primer, ako se obrađuju elektromehaničkim uređajem, ulazni će podaci biti ubušeni na kartice, ali ako se podaci obrađuju elektroničkim kompjuterima, ulazni će podaci biti pripremljeni na nekoj od vrsta ulaznih medija, npr. karticama, disketama itd.

- Obrada

U procesu obrade ulazni se podaci menjaju ili se najčešće kombinuju s drugim informacijama da bi se dobili podaci u prikladnom obliku. Tako se, na primer, prosečna ocena iz jednog predmeta izračunava se zbirom svih dobijenih ocena i deljenjem s brojem učenika, a pregled prodanih artikala u jednom mesecu dobija se zbirom prodaje po danima.

- Izlaz

Na izlazu su skupljeni svi rezultati obrade podataka. Na primer, podaci o ulazu robe u jednom trenutku će se sabrati, ili će se zapamtiti, ili će biti prikazani.

17

Prošireni ciklus obrade podataka

Često je ciklus obrade podataka proširen još sa još tri koraka: prikupljanjem, pohranjivanjem i raspodelom podataka;

- Prikupljanje podataka

Taj se korak odnosi na proces prikupljanja izvornih podataka. Izvorni zapis podataka naziva se izvornim dokumentom. Na primer, izvorni je dokument uspeha učenika lista uspeha.

- Raspodela podataka

Postupak obuhvata raspodelu izlaznih podataka. Zapisivanje izlaznih podataka često se naziva izveštajnim dokumentom.

- Pohrana podataka

Taj je korak presudan za mnoge postupke obrade podataka. Rezultati te obrade učestalo se smeštaju u memoriju da bi mogli služiti kao ulazni podaci za daljnju obradu. Ujedinjen skup podataka u memoriji naziva se datotekom. Obično se sastoji od kolekcije zapisa, pri čemu zapis sadrži istovetne tipove podataka. Kolekcija datoteka koje su u određenom odnosu zove se baza podataka.

Operacije obrade podataka

Obrada se sastoji od nekoliko temeljnih operacija izvršenih nekim redosledom. Operacije obrade su: zapisivanje, kopiranje, provera, klasifikovanje, uređivanje (sortiranje), spajanje, izračunavanje, pretraživanje i sažimanje i prikaz rezultata.

18

Zapisivanje se odnosi na prenošenje podataka u neki prikladni oblik ili dokument. Ne primjenjuje se samo pri prikupljanju podataka (u izvornom dokumentu) i u fazi raspodele podataka (u izvještajnom dokumentu), vec i u ciklusu obrade.

- Kopiranje podataka

Taj postupak označava reproduciranje podataka u mnogo oblika ili dokumenata. Kopiranje može biti učinjeno dok se podaci upisuju ručno ili može biti obavljeno kasnije.

- Provera podataka

Budući da je zapisivanje najčešće ručno, važno je proveriti ulazne podatke i ukloniti eventualne pogreške.

- Klasifikacija podataka

Tom se operacijom podaci odvajaju u različite kategorije. Klasifikacija se najčešće sprovodi na osnovi nekoliko kriterijuma.

- Sortiranje podataka

Svrstavanje podataka u specifičan red naziva se sortiranjem. Postupak je čest i u svakodnevnom življenju. Imena u telefonskom imeniku sortirana su abecednim redom, vozila su svrstana prema registarskim oznakama, stanovnici po matičnim brojevima itd. U tim slučajevima sortirani su neklasificirani podaci. Sortiranje može biti provedeno i posle klasifikovanja. Na prijer, podaci o studentima mogu biti najpre sortirani po godini školovanja, potom abecedno unutar jedne godine školovanja. Zapisi često mogu biti sortirani na više načina. Jedinični podatak kojim se utvrđuje sortiranje naziva se ključ.

- Spajanje podataka

Postupak obuhvata dva ili više skupova podataka sortiranih po istom ključu i spaja ih u jedan skup sortiranih podataka. Na sledećem crtežu prikazan je glavni postupak (pravilo) spajanja. Dva sortirana skupa kartica će spojena u jedan, pri čemu se u svakom koraku postupka bira kartica s najnižim brojem (ako se u postupku dođe na jednak broj, dodatno pravilo određuje koja će kartica biti premeštena u konačni skup). Kad se jedan skup isprazni, preostale kartice drugog skupa dodaju se na kraj konačnog skupa.

- Izračunavanje

Postupak se obavlja samo s brojčanim podacima.

- Pretraživanje

19

Operacijom pretraživanja u uređenoj se kolekciji podataka pronalazi specifičan podatak.

Organizacija podataka

Izvorni dokumenti mogu biti bilo kog oblika, mogu biti napisani rukom, snimljeni na magnetnoj vrpci itd. Obično se podaci na izvornim dokumentima upisuju na standardne medije (npr. disketa) da bi bili učitani u kompjuter. Dakle, podaci koji treba da budu obrađeni istovremeno treba i da budu pohranjeni na takav način da budu pristupačni kompjuteru.

Znakovi

Najmanja jedinica informacije koja se obrađuje jest znak. Skup znakova na kompjuterima delimo na:

• slova (A, B,..., a, b,...)

• brojke (0,1,...) i

• posebne znakove (+, -, *, ...). Skupu posebnih znakova pripada i razmak (blank).

Znakovi se kombinuju u jedinice podataka kao što su brojevi, imena, adrese itd. Skup jedinica podataka koji su u određenom odnosu i ponašaju se kao celina, naziva se slog (rekord ili zapis), a kolekciju istovrsnih slogova nazivamo datotekom. Konačno, strukturirani skup datoteka (datoteka povezanih određenim odnosima) nazivamo bazom podataka.

MREŽNA ANALITIČKA OBRADA

Mrežna analitička obrada (OLAP) je tehnologija koja se koristi za organizovanje velikih poslovnih baza podataka i pružanje podrške u poslovnom odlučivanju. OLAP baze podataka podeljene su u jednu ili više kocki, a svaku od kocki je administrator kocke organizovao i dizajnirao kako bi bila prilagođena za korišćenje i analizu podataka čime je olakšano stvaranje i korištenje potrebnih zaokretnih tablica i zaokretnih grafikona.

Poslovni analitičari često žele da dobiju celovitu sliku poslovanja, kako bi mogli uočiti tendencije na temelju prikupljenih podataka i kako bi mogli videti tendencije prema bilo kojem broju varijabli. Podrška poslovnom odlučivanju je postupak izdvajanja podataka iz OLAP baze podataka i analiziranja tih podataka kako bi se dobile informacije koje ćemo moći koristiti u donošenju kvalitetnih poslovnih odluka i poduzimanju akcija.

20

Na primer, OLAP i podrška u poslovnom odlučivanju vam mogu pomoći u dobijanju odgovora na sledeće pitanj vezano za poslovne podatke:

Na koji način se ukupna prodaja svih proizvoda za 2007. godinu može usporediti s ukupnom prodajom iz 2006.?

Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz: Baze podataka DSS DSS Direktorijuma sa podacima Upita

BAZA PODATAKA I ODRŽAVANJE BAZE PODATAKA

Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili više korisnika, za jednu ili više aplikacija . Veći DSS poseduju bazu podataka u okviru „Data Warehouse“ – skladišta podataka.

Razlikuju se podaci koji potiču iz spoljašnjih (internet, podaci iz industrijske grane, sa tržišta, državni propisi...) i unutrašnjih izvora (sama organizacija). Veza između spoljašnjih podataka i DSS može se ostvariti preko baze podataka DSS-a ili direktnim unošenjem podataka tokom aplikacije.

Proces kreiranja DB ili DW preko spoljašnjih izvora naziva se ekstrakcija. Sistem za upravljanje bazom podataka – Database Management System – DBMS – omogućava upravljanje procesom ekstrakcije podataka.

Baze podataka su ključni deo poslovnih sistema. Velike količine podataka koje sadrže zahtevaju sve više računarskih resursa. Česta je pojava da sistem toliko naraste da njegovo opterećenje pređe prihvatljive granice. Najčešći je uzrok neiskustvo ili neznanje programera i arhitekata tog sistema, čiji se dizajn i implementacija ne mogu uporediti sa zahtevima sistema.

Uglavnom se skoro svi problemi mogu rešiti primenama nekih metoda optimizacije,ali one zahtevaju znanje i iskustvo u rešavanju raznih optimizacijskih problema. Takođe, je vrlo bitno poznavanje baze podataka jer zbog različitosti arhitektura neke optimizacije primenjive na jednoj bazi nisu primenjive na drugim bazama.

21

Particioniranje je metoda optimizacije koja se uglavnom poslednja primenjuje. Ona se primenjuje tek kada se pojavi potreba za njom, tj. kad ostale optimizacije više nisu dovoljne da bi se obrada podataka mogla smatrati dovoljno brzom. Zbog različitih arhitektura baza i stupnjeva razvijenosti particioniranje nije moguće jednostavno izvesti na mnogim sistemima, a često implementacija particioniranja zahteva odustajanje od nekih kritičnih mehanizama osiguranja koje baze pružaju (poput referencijskog integriteta). U skladu sa segmentom tržišta na kojem se baza nalazi može se otprilike zaključiti koliko je razvijeno particioniranje u pojedinom SQL serveru. U DB2 i Oracleu, koji prevladavaju na vrlo velikim bazama, particioniranje je daleko razvijenije nego u MS SQL Serveru i PostgreSQL-u, koje često barataju s bazama manjima za red veličine.

PREDNOSTI I MANE PARTICIONIRANJA

Prednosti particioniranja mogu se podijeliti na nekoliko osnovnih grupa:

Brzina upita - ako se većina pretraživanja nad podacima izvodi nad manjim skupom podataka, stvaranjem particija po tim skupovima upiti će se brže izvoditi i manje opterećivati server.Brisanje podataka - particije se mogu deliti na aktivne i pasivne, s tendencijom da se pasivne particije s vremenom gase. Brisanje podataka uklanjanjem particija brzo je i bezbolno.Dodavanje podataka - dodavanje novih podataka kroz dodavanje novih particija ne smanjuje performanse upita koji trenutno rade nad podacima.Održavanje - ako postoji procedura za održavanje particija, održavanje baze podataka postaje puno brže i jednostavnije. Paralelno defragmentiranje tablica ili indeksa mnogo slabije utieče na performanse sistema.

Prilikom particioniranja, treba biti svjestan i raznih mana:

Kompleksnost - ako ne postoji ugrađen način ili je potreban neki specifični način za održavanje particija, potrebno je izgraditi podršku za izgradnju i izmenu particija. Particioniranje je potrebno testirati na stvarnim podacima da bi se mogao odrediti najbolji način za particioniranje. Iz tog se razloga particioniranje radi tek kada se pojavi potreba.Ograničenja upita - da bi upiti iskoristili particije na najbolji mogući način, potrebno je u njih ugraditi particijske ključeve, inače će raditi nad cijelim skupom podataka, pa particioniranje neće imati utjecaja (ili će dodatno smanjiti performanse).Denormalizacija dizajna - particioniranje uglavnom pretvara normalizirani dizajn u denormalizirani, tako da je potrebno voditi računa o određenim redundancijama, gubljenima ograničenja ili ručnim implementacijama određenih ograničenja.

Particionirati ili ne?

22

Podaci se ne bi trebali particionirati dok se za to ne ukaže potreba. Nakon što se pojavi potreba za particioniranjem podataka, potrebno je pronaći najbolji način za primenu particioniranja. Često se nad istim sistemom kod različitih klijenata različito particionira ista vrsta podataka. Postoji i nekoliko pravila kojih se dobro držati da bi se kasnije moglo particionirati. Recimo, poželjno je stvarati poglede nad tablicama tako da se interne izmene u pogledu ne vide izvan. Potrebno je poznavati mogućnosti i ograničenja SQL servera u korištenju particioniranja.

DATABASE predstavlja izbalansirani paket usluga usmeren ka o državanju i ažuriranju razno-raznih elektroničkih baza podataka. Karakteristika paketa je održavanje spomenutih baza podataka na daljinu - bez potrebe za fizičkim pristupom korisniku na kojem se ista nalazi.Unos, kopiranje, ažuriranje, kreiranje sigurnosnih kopija i slične radnje obavljaju se pristupanjem sa udaljenog računara. Ovakav pristup uveliko pojednostavljuje manipulaciju podacima, i smanjuje ukupno vreme potrebno za pojedine radnje.Paket uključuje i izradu jednostavne aplikacije za ažuriranje i pregledanje baza podataka, u slučaju da je ista potrebna.

PROFILISANJE I ČIŠĆENJE BAZE PODATAKA

Kompanije koje adresiraju širok spektar tržišta, uglavnom imaju veliku klijentsku bazu. Baza se puni kroz razne kanale: filijale, prodajno osoblje i agenti, operateri call centra, online itd. Sa obzirom na veliki broj korisnika koji unose podatke u bazu i veliki broj unosa, nakon par godina često se pojavljuju:

Dupli unosi istih subjekata, Unosi u nepravilnom i nestandardnom formatu, Upotreba različitih pisama za unos,

i slično, što doprinosi nekonzistentnosti baze podatka i nemogućnosti efikasnog:

Pretraživanja, Kreiranja target grupa, Generisanja kvalitetnih izveštaja.

PSTech u ovakvim slučajevima nudi specijalnu uslugu profilisanja i čišćenja baza podataka. Profilisanje podataka ima za cilj da nam pruži precizne mere kvaliteta postojećih podataka: najčešće upotrebljene formate pri unosu podataka, ukaže na

23

nevalidne i nestandardne formate (email, JMBG, PIB, matični broj pravnog lica i sl.), identifikaciju duplih unosa istih subjekata i drugo.

Čišćenje baze podataka podrazumeva izvršavanje operacija unapređenja kvaliteta podataka nad bazom podataka, uz primenu softvera sa specijalno programiranom logikom za korekciju nevalidnih formata (adresa, poštanski broj, grad, telefon, mobilni telefon), višestrukih unosa podataka u jedno polje koji se razdvajaju i prebacuju u druga polja, manuelno i automatsko spajanje duplikata (duplicate merging), prilagođavanje podataka standardima i poslovnim pravilima.

Po završetku procesa dobija se prečišćena baza podataka, sa jedinstvenim unosima i pravilno popunjenim poljima. Ovakava baza se kasnije može koristiti za potrebe uvođenja CRM-a, ERP-a i sličnih sistema.

KREIRANJE DOKUMENATA SISTEMA

Ako za dizajniranje prezentacija, Web stranica i drugih tipova dokumenata koristimo programe sistema Microsoft Office, potrebno je da proverimo da li je sadržaj koji kreiramo dostupan (pristupačnost: odlika datog hardverskog ili softverskog sistema koja ga čini pristupačnim za ljude sa jednim ili više telesnih nedostataka, kao što su ograničena pokretljivost, slepilo ili gluvoća.) svim korisnicima uključujući i one sa umanjenim sposobnostima.

Sistem za upravljanje dokumentima je skup računarskih programa koji se koriste za skladištenje elektronskih dokumenata i skeniranih papirnih dokumenata, kao i za praćenje dokumenata kroz njihov životni ciklus. Elektrotehnički fakultet u Beogradu je realizator projekta "Sistem za upravljanje dokumentima u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo".

Implementacija sistema za upravljanje dokumentima je bazirana na vodećoj platformi otvorenog koda za sisteme za upravljanje dokumentima - Alfresco.

Sistem je implementiran kao Veb aplikacija - "tanki" klijent i omogućava jednostavan pristup sa bilo koje lokacije, sa bilo kog operativnog sistema. Podržava rad sa svim tipovima dokumenata i obuhvata integrisane tehnike zaštite sadržaja, kao i automatizovane procedure za pravljenje rezervnih kopija podataka. Preveden je i lokalizovan na srpski jezik, a prati ga i kompletno korisničko uputstvo na srpskom jeziku, kako za krajnje korisnike sistema, tako i za administratore sistema.

Funkcionalnosti sistema obuhvataju:

24

Kreiranje predmeta i dokumenata Unos dokumenata u elektronskom obliku direktno u sistem ili unos dokumenata

skeniranjem papirnih dokumenata Kategorizacija dokumenata i predmeta Verzioniranje Zaključavanje/otključavanje dokumenata Upravljanje obrisanim dokumentima Pretraživanje dokumenata i po sadržaju i po atributima dokumenta Upravljanje radnim tokom dokumenata Praćenje dokumenata i uvid u njihovo trenutno stanje obrade Saradnja korisnika pomoću imejla, foruma, diskusija Konvertovanje formata dokumenata - MS Office u ODF/PDF, PowerPoint u

Flash Organizovanje korisnika preko korisničkih grupa i uloga Evidencija izvršenih akcija korisnika Bezbednost i zaštita na nivou dokumenta Pouzdana razmena dokumenata Poverljivost dokumenata Kontrola prava pristupa Procedura za pravljenje redovnih rezervnih kopija

OBRADA UPITA

Upit nije nista drugo do pitanje u vezi sa podacima u DBMS sistemu. SQL upit moze da se kombinuje sa jezikom za definisanje podataka (DDL) i jezikom za manipulaciju sa podacima (DML) da bi se kreirali objekti u bazi ili da bi se tim objektima upravljalo. Svaki proizvođač baze podataka podržava SQL standard. Da bi se podržala korisnička proširenja njihovih proizvoda, oni na izvestan nacin proširuju SQL. Da bi proširio SQL jezik tako da podrži proširenja koja postoje na SQL Serveru, Microsoft je uveo jezik Transact-SQL ili T-SQL, koji sluzi za komunikaciju sa SQL Serverom. To jeste on se koristi da DBMS sistemu isporuči zahteve klijenta. SQL jezik su programeri i administratori široko prihvatili kao jezik komunikacije sa bazom podataka, ali na nivou programera i administratora, a ne na nivou korisnika.

Na nizem nivou od SQL-a, metodi koji se koriste za manipulaciju i analizu podataka po prirodi su algebarski i računski. Drugim rečima, procedura koja zadovoljava upit ili neku direktivu nad podacima zasniva se na matematičkim formulacijama. Pogled iz SQL-a na osnovne podatke nije mnogo različit od pogleda iz VB-a na mašinski kod. Ako ste pisali kod nižeg nivoa i komunicirate direktno sa hardverom, mogli biste jedino da koristite asembler. Na isti nacin, programer ne moze da koristi untrašnji jezik servera

25

baze podataka, osim ako ne ubacuje programsku logiku u mašinu, ili ako ne pravi novu mašinu. SQL nije idealan i nije u mogućnosti da direktno radi sa strukturama podataka, sistemima za skladištenje i mehanizmima baze podataka. Racunar i dalje treba da prevede naše zahteve na sopstveni jezik, koji je bolje optimizovan i prilagođen za obavljanje relacione algebre i relacionog računa. Ovo polje rada sa bazom podataka naziva se optimizacija upita.

POSTAVLJANJE UPITA

Upit se postavlja fleksibilnom naredbom SELECT (nije isto sto i operacija selekcije u relacijskoj algebri). Rezultat upita se shvata kao nova privremena relacija, izvedena iz stalnih (po tome je SQL sličan relacijskoj algebri).

Upit 1: Pronadi brojeve i imena svih studenata na stupnju 1.

SELECT SNO, SNAMEFROM STUDENTWHERE LEVEL = 1;ili (ukoliko ˇzelimo uzlazno sortirani ispis)SELECT SNO, SNAMEFROM STUDENTWHERE LEVEL = 1ORDER BY SNAME;

Upit 2: Pronadi brojeve i imena studenata koji su upisali kolegij 121.

SELECT STUDENT.SNO, STUDENT.SNAMEFROM STUDENT, REPORTWHERE STUDENT.SNO = REPORT.SNOAND REPORT.CNO = 121;

FORMULISANJE UPITA KORIŠĆENJEM IMENICA

Da bi pretraživanje Internet sadržaja bilo efikasno, tj. da bi korisnik u kratkom vremenskom roku uspeo da dođe do dokumenata relevantnih za svoj upit – neophodno je koristiti tzv. ciljano pretraživanje, koje podrazumeva niz tehnika pretraživanja. Prva od tih tehnika je formulisanje upita korišćenjem imenica.

26

Jedna od najčešćih grešaka prilikom postavljanja upita za pretraživanje Interneta jeste korišćenje premalog broja ključnih reči. Ta greška prouzrokuje nedovoljno precizno pronalaženje traženih informacija. Stoga je prilikom kreiranja upita najbitnije izdvojiti ključne reči, jer će na taj način rezultat pretrage, ali i broj pronađenih dokumenata, biti relevantan i zadovoljavajući.U formulaciji upita treba izbegavati uobičajene reči koje se često pojavljuju u različitim kontekstima, npr. predlozi, veznici ili učestali glagoli. U srpskom jeziku takve reči bi bile: i, kao, što, prema, pri, zašto, nikad, pre, je, biti, hteti...Takve reči, tj. reči koje se često koriste, poznate su kao “stop reči”. One jesu nezaobilazne pri oblikovanju rečenica, ali, zbog svoje učestalosti, nemaju nikakve važnosti prilikom postavljanja preciznog upita, od kojeg se očekuje da pruži relevantne rezultate pretrage.U engleskom jeziku, takve reči su npr. članovi “a” ili “the”. One nisu upotrebljive kao predstavnici sadržaja dokumenata, pa ih pretraživač prilikom indeksiranja sadržaja odbacuje.

Internet pretraživači po pravilu ignorišu takve termine, jer oni imaju minimalnu informativnu vrednost, tj. ne doprinose preciziranju upita. Popis “stop reči” predstavlja osnov konfiguracije svakog Internet pretraživača; prilikom obrade upita, pretraživač zanemaruje približno 600 termina.

Preostale reči koje se koriste za postavljanje upita pretraživaču (kada se odbace “stop reči”) mogu se podeliti na tri osnovne kategorije: objekte/imenice, predikate/glagole i bliže oznake (prideve, priloge…)

U poslednje vreme, izdvojila se grupa reči koje po svojoj prirodi ne pripadaju “stop rečima”, ali ih neki pretraživači ipak zanemaruju prilikom pretrage. To su reči: computer, internet, web, software... Najsigurniji način korišćenja ovakvih reči je unutar fraza.

Takođe, pretraživački servisi često ne prepoznaju znakove: ~,!, @, #, $, %, &, ( ), =, «, { },>, <, ?, / ... ili slova koja nisu deo engleske abecede.

OPŠTE SMERNICE ZA FORMULISANJE UPITA

Iskustvo pokazuje da upit koji daje dobre rezultate pretrage: nastaje u nekoliko koraka, najčešće 4-6 ima najviše 8 ključnih reči ima najviše 2 fraze.

27

ZAKLJUČAK

U preduzećima rukuvodoci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, budžetu. Veću primenu imaju sistemi za podršku nadzoru , kontroli, odlučivanju i planiranje. Danas se glasovne poruke, fax mašine, mobilni. Telefoni primenjuju u poslovnoj komunikaciji.

Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima. Elektronska vlada zadovoljava potrebe građana, tj. pruža servis garđanima i javnosti, poslovnim subjektima...

U zdrastvu informaciona tehnologija je od velike pomoći njenim članovima. Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti zdravstvo i olakšati mere zaštita zdravlja.

Poslovanje u bankama je promenjeno primenom plastičnih kartica, bankomata( ATMs –Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje( EFTPOS-Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale).

Izdavačka i štamparska preduzeća svoje poslovanje ne mogu danas zamisliti bez primene račlunara, koristeći softver za obradu texta i slika.

Prodavnice koriste POS (Point-of-Sale) sistem za efikasnu obradu transakcija. Bar-kod čitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv proizvoda , cena i količina pokazuju na displeju.

Turističke agencije, velike aviokompanije, i veliki hotelski lanci koriste informacione tehnologije u svom poslovanju.

.

28

LITERATURA

1. Slobodan Obradović „ELEKTRONSKO POSLOVANJE 2“ Visoka poslovna škola strukovnih studija, Valjevo2. Jasmina Novaković „MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI“3. Internet:http://www.maturskiradovi.net/downloads/Menadzment-informaci... - 53khttp://147.91.245.14/upload/1119POS03.ppt - 53khttp://www.tims.edu.rs/sr/sadasnji-studenti/download-centar/... - 4khttp://www.znanje.org/knjige/computer/access/access_01/VRSTE... - 4khttp://office.microsoft.com/hr-hr/excel-help/automatski-unos... - 46khttp://omega-software.hr/UserDocsImages/download/radovi/Opti... - 54khttp://www.isistemi.com/db.html - 3khttp://www.pstech.rs/db-cleaning-ser.php - 12khttp://office.microsoft.com/sr-latn-cs/word-help/o-kreiranju... - 23khttp://rc.etf.rs/projekti/dms?lang=sr - 9khttp://www.mscommunity.ba/forums/t/940.aspx - 42khttp://office.microsoft.com/hr-hr/excel-help/pregled-mrezne-... - 46khttp://pomoc.krstarica.com/?action=article&cat_id=013&id=311... - 19khttp://office.microsoft.com/hr-hr/access-help/mogucnosti-e-p... - 30khttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baza_podataka - 69khttp://web.studenti.math.hr/~manger/bp/skripta.pdf - 11k

29