6 ANALIZA TRANSAKCIJA materijal 2.pdf

7/26/2019 6 ANALIZA TRANSAKCIJA materijal 2.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/6-analiza-transakcija-materijal-2pdf 1/39

TA Centar – Asocijacija transakcionih analitičara Srbije

Dr Zoran Milivojević

ANALIZA TRANSAKCIJA

Materijali za edukaciju iz transakcione analize

TA Centar, Novi Sad, 2004

Copyright by Zoran Milivojević ©

2004 www.milivojevic.com [email protected]

http://www.milivojevic.com/

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

http://www.milivojevic.com/



Zoran Milivojević Analiza transakcija 2

SADRŽAJ:

I. Komunikacijsko polje, 3

II. Definicija transakcije, 4

III. Poruke, 5

IV. Ego stanja u transakcijama, 7

V. Analiza transakcija, 9

Jednostavne transakcije, 9

Složene (skrivene ili ulteriorne) transakcije, 15 VI. Umišljena poruka ili transakcija, 21

VII. Specijalne transakcije, 23

VIII. Terapijske intervencije, 28

IX. Transakcione veštine (transakcioni aikido), 31

Transakcione opcije (po Karpmanu), 33

X. Pet načina reagovanja na problematične psihološke poruke

(po Milivojeviću), 34

Literatura, 39

Za ponavljanje, 39

Napomena:

Ovo web izdanje materijala za edukaciju u oblasti transakcione analize je interni

materijal namenjen polaznicima kurseva koje vode zvanič ni edukatori TA udruženja u

Srbiji i u Sloveniji.

Materijal je u nezavršenom obliku tako da se autor izvinjava zbog slovnih i

gramatič kih grešaka. Ukoliko navodite nešto iz materijala u struč noj literaturi molim

vas da citirate izvor.

Autor, Novi Sad, mart 2004




l. KOMUNIKACIJSKO POLJE

Komunikacijsko polje je situacija u kojoj se dve osobe međusobno opažaju.

Priroda stvari je takva da svaki put kada se uspostavi komunikacijsko polje, prisutneosobe jednostavno moraju da komuniciraju. Tako, na primer, ako jedna osoba uputi

stimulus, a druga osoba odluči da ignoriše taj stimulus, to neće biti prekid

komunikacije, već posebna vrsta odgovora: „Ne želim da komuniciram!” Prema tome,

kada neko u komunikacijskom polju uputi stimulus, a druga strane ne reaguje na taj

stimulus, izostanak reakcije je takođe reakcija, odnosno povratna poruka osobi koja je

uputila stimulus.

Svaki put kada se dve nepoznate osobe nađ

u u komunikacijskom polju one su prisiljene da definišu svoj komunikacijski odnos. U tome im pomažu implicitna

pravila ponašanja koja postoje u datoj kulturi. Kada ove osobe imaju različite i

konflikte interese, tada one jedna drugoj predlažu različite definicije komunikacijskog

odnosa. Rezultat ovog konflikta je borba ove dve osobe oko toga koja će kojoj

nametnuti svoju definiciju zajedničkog odnosa.

Jedini način da se komunikacija zaista prekine je da jedna osoba napusti

komunikacijsko polje.1

KOMUNIKACIJA I ODNOS

Povremeno je važno razlikovati način komunikacije koji u određenim situacijama

postoji između osoba A i B, od njihovog odnosa. Kada se uspostavi odnos između dve

osobe, onda one imaju relativno stabilnu sliku jenda o drugoj i o svom međusobnom

odnosu, tako da dalja komunikacija uglavnom podržava ovu sliku. Između

komunikacije i odnosa postoji cirkularna relacija jer jedno definiše drugo: odnos

osobe A prema osobi B kao i odnos osobe B prema osobi A utiče na to kakve će biti

njihove transakcije, ali isto tako i način izabranih transakcija utiče na to kakav će biti

odnos ove dve osobe. Način komunikacije je veoma važan u fazi izgradnje odnosa

(komunikacija s relativno nepoznatim osobama), a kada se odnos izgradi tada način

komunikacije gubi na važnosti. Dakle, između osoba koje se tek upoznaju način

komuniciranja je istovremeno i način izgradnje njihovog odnosa.

1 Drugi način je svakako smrt jedne od osoba: tema koja se u velikoj meri eksploatiše u akcionimfilmovima.




ll. DEFINICIJA TRANSAKCIJE

Pojam transakcija je izveden iz latinskih reči trans, preko i actio, delanje, a

prevod koji bi najbolje odgovarao je razmena. Dok se u ekonomiji pod pojmomtransakcija podrazumeva razmena robe ili vrednosti između dve strane, mi taj pojam

koristimo kako bismo označili razmenu poruka između dve strane, dve osobe ili dva

ego stanja. Bern je smatrao da je komunikacija razmena poruka, pa je prema tome

transakciju definisao kao jedinicu komunikacije, odnosno kao jedinicu socijalne

akcije (Berne, 1972, str. 447). U tom smislu se komunikacija dve osobe može

predstaviti kao serija njihovih međusobnih transakcija.

Prema Bernu transakcija je sastavljena iz dva dela: transakcionog stimulusa kojiupućuje osoba A (poruka osobe A) i transakcione reakcije koju kao odgovor upućuje

osoba B (poruka osobe B):

TRANSAKCIONI STIMULUS (OSOBE A)

Za razliku od Berna mi smatramo da je u mnogim situacijama korisnije da se

definicija transakcije proširi tako što će se ubrojati i treća poruka kojom osoba A

reaguje na uzvratnu poruku osobe B. Tada je transakcija komunikacijski čin koji je

sastavljen iz tri dela:

TRANSAKCIONI ODGOVOR (OSOBE B)

+

=

TRANSAKCIJA




Transakcioni stimulus osobe A

+

Ova treća poruka (reakcija na reakciju) je od izuzetne važnosti uproavo zbog toga

što je ona taj činilac koji definiše karakter prethodne komunikacije. Na primer, od

reakcije na reakciju će zavisiti da li je intervencija bila uspešna ili nije (Više o tome

ćemo dati u poglavlju o intervencijama).

lll. PORUKE

Definicija poruke

Kao što smo videli transakcija je sastavljena iz dve ili više poruka. Kako je

koncept transakcija izveden iz koncepta poruka, da bi razumeli transakcije moramo

razumeti poruke. Analiza transakcija je u stvari zasnovana na analizi poruka.U komunikacijskim modelima se povremeno može pronaći stav da je svako

ljudsko ponašanje neka vrsta poručivanja ili saobraćanja. Mi smatramo da je to

pogrešno. Na primer, žena koja se sama šeta šumom se svakako ponaša, ali ona tim

ponašanjem ne mora nikome ništa poručivati. Međutim, ukoliko se žena odlučiila da

krene na šetnju kako bi prekinula svađu sa svojim mužem, onda je ta šetnja svakako

određena poruka tom mužu. Čak i u socijalnim situacijama kada, na primer, osoba

koja je u komunikaciji s drugima promeni položaj tela, to ne mora biti nikakva poruka

+

Transakciona reakcija osobe B

Reakcija na reakciju osobe A

=

Transakcija osoba A i B




već je do takvog ponašanja došlo zato što joj je prethodni položaj postao fizički

neudoban.

Zbog toga mi razlikujemo poruč ivanje od drugih oblika izražavanja i ponašanja.

Drugim rečima, ljudi se stalno izražavaju i ponašaju, ali su samo neka od tih

izražavanja poruke drugim ljudima. Mi smatramo da je glavni kriterijum u tome da li

postoji ili ne postoji namera da se nešto saopšti. Ukoliko postoji namera, onda postoji

poruka, pa je to izražavanje ili ponašanje zaista poručivanje.

Problem s ovom definicijom poruka je u tome što je namera unutrašnji,

subjektivni kriterijum koji ostaje u privatnosti onoga ko poručuje. To znači da mi

mnogo puta posmatrajući neku osobu ne znamo da li se ona samo ponaša ili nam

zaista nešto poručuje. To možemo proveriti tako što ćemo osobu pitati da li nam

svojim ponašanjem nešto poručuje. Međutim, tu se susrećemo s drugim problemom

jer osoba može biti iskrena ili neiskrena. Ona može potvrditi da nam zaista nešto

poručuje, ali ona može i tvrditi da nam ništa ne poručuje iako u stvarnosti to čini. U

tom drugom slučaju nastaje komunikacijski paradoks ili dupla veza jer nam osoba

istovremeno i poručuje i poručuje da nam ne poručuje.

Iz aspekta profesionalne primene transakcione analize (ili bilo kog rada s ljudima)

upravo su naše poruke koje upućujemo drugim ljudima naše sredstvo rada ili naše

oruđe. Kako je rad aktivnost usmerena ka nekom cilju, onda sve ove poruke bi trebalo

da budu usmerene ka cilju koji je ugovoren između klijenta i profesionalca. Ovakve

radne poruke nazivamo intervencije. U tom smislu transakciona analiza promoviše

jasno definisan komunikacijski odnos i jasne i direktne poruke. to je najbolji način da

se u komunikaciji izbegnu nesporazumi i psihološke projekcije (na primer igre). Zbog

toga transakcioni analitičar izbegava paradokse u komunikaciji (osim kada su deo

paradoksalne terapijske intervencije) što znači da svaka poruka mora zadovoljiti

formalne strukturalne uslove. Kao što smo naglasili u poglavlju o referentnom okviru,struktura jasnih poruka je sledeća: ja tebi komuniciram poruku X sada i ovde.2

Klasifikacija poruka

Duple poruke se odnose na situacije kada je osoba inkongruentna u komunikaciji,

odnosno kada nam istovremeno na dva komunikacijska nivoa upućuje dve različite

2

Svaki put kada osoba koja upućuje poruku tvrdi da nije ona ta koja je upućuje, da je ne upućujedrugoj osobi, da uopšte ne upućuje poruku ili da nije uputila poruku koju je uputila, da je ne upućujesada i ovde, nastupa paradoks u komunikaciji (Haley, 1986).




poruke (para-poruke). Često je jedan nivo je eksplicitan, a drugi je implicitan. Prvi

nivo se u TA naziva socijalni nivo komunikacije i nosi socijalnu poruku, a druge se

naziva psihološki nivo komunikacije i nosi psihološku poruku. Duple poruke se nalaze

u duplim ili složenim transakijama. Duple poruke su često nosilac paradoksa.

Kontradiktorne poruke se odnose na situaciju u kojoj osoba u različitim

vremenima upućuje suprotne poruke. Kontradiktorne poruke su znak sekventne

inkongruentnosti, odnosno unutrašnjeg konflikta dva dela ličnosti od kojih se svaki

deo manifestuje u različitim vremenima. Zbog toga su kontradiktorne poruke česte u

nesvesnim igrama.

Metaporuka je poruka o poruci. To je poruka kojom osoba komentariše neku

drugu svoju poruku (metakomentar). Osnovna poruka je na jednom nivou

komunikacije, a poruka-komentar je na drugom, meta nivou komunikacije. Na primer,

osoba koja se smeje (smeh kao poruka) izjavljuje: „Ja se sada smejem zato što sam

žalosna” (komentar smeha kao meta-poruka). Takođe terapijska intervencija koju

zovemo konfontacija je često metaporuka jer terapeut komentariše dve različite

poruke koje je dobio od kljijenta ukazujući na njihovu nesaglasnost.

Paradoksalne poruke su one čiji je cilj sasvim suprotan od njihovog manifestnog

sadržaja.3 Tako neko može nekoga da pokuša da motiviše kroz osporavanje, da voli

kroz vređanje, ili da vređa kroz komplimente. U terapiji izbegavamo paradoksalne

poruke osim ako nisu deo pažljivo promišljenih paradoksalnih terapijskih

intervencija.

lV. EGO STANJA U TRANSAKCIJAMA

Transakcije se mogu analizirati na različite načine. Dok su na početku istraživanja

komunkacije pre pedesetak godina u fokusu bile same transakcije, danas se fokus

pomerio na ona pravila unutar osobe ili ljudskog sistema koji organizuju takve

transakcije. Drugim rečima, čitajući transakcije transakcioni analitičar pokušava da

„pročita” odnosno pretpostavi verovatna pravila sistema.

3 Izraz paradoks dolazi od gr. para, pored ili izvan, i doxa, verovanje.




Analiza transakcija je moguća na različite načine. Način koji je tradicionalan u

transakcionoj analizi je da se transakcije povezuju sa modelom ego stanja. Na ovaj

način nastaje model komunikacije koji ima nekoliko pretpostavki:

– uvek je ego stanje je to koje šalje poruku nekom drugom ego stanju;

– moguće je da jedna osoba istovremeno aktivira više ego stanja i da, prema tome,

šalje ili prima više poruka;

– bilo koje ego stanje osobe primaoca poruke može odgovoriti bilo kom ego stanju

osobe pošiljaoca poruke;

– u odnosu na broj ego stanja koja mogu biti aktivna u komunikaciji dve osobe

postoji veliki ukupni broj kombinacija (mogućih transakcija).

Problem u konceptualizaciji ego stanja se logično proteže i na analizu transakcija.

U zavisnosti od toga za koji model ego stanja se opredelimo (istorijski,

komunikacijski, itd.) zavisiće kako ćemo nacrtati dijagram pojedinačne transakcije.

Zbog toga je moguće da ista transakcija ima veoma različite crteže u različitim

modelima ego stanja.4

Model komunikacije koji je zasnovan na ego stanjima je izuzetno primenljiv na

dijadnu komunikaciju (komunikaciju dve osobe). Kada model primenimo na

komunikaciju više ljudi, troje ili četvoro, postaje jasno da model postaje

prekomplikovan. Ovo ograničenje modela je dovelo do toga da se transakciona

analiza fokusirala upravo na dijadnu komunikaciju kao na glavni predmet

proučavanja. Zbog toga je ovakav pristup transakcijama koji ih je isključivo

posmatrao kao manifestacije ego stanja ograničio polje istraživanja i na neki način

blokirao dalje istraživanje transakcija i razvoj transakcione analize.

Analiza transakcija u komunikacijskom modelu ego stanja: Komunikacijski

model ego stanja je veoma pogodan za analizu bilo koje vrste komunikacije.

Pretpostavka je da osoba ili osobe koje vrše analizu dobro poznaju komunikacijskimodel ego stanja, i da razumeju kako pozitivna, tako i negativna komunikacijska ego

stanja.

Analiza transakcija u istorijskom modelu ego stanja: Istorijski model ego

stanja je veoma pogodan za analizu one komunikacije koja se odvija u kontekstu

4

U mnogim ranijim radovima – ne samo kod Berna već i kod drugih autora – često se u analizitransakcija koristi nediferencirani model ego stanja tako da analiza konkretne transakcije u velikoj merizavisi od onoga ko je analizira.




promene (psihoterapija, vaspitanje, prevaspitanje) ili za razumevanje nekih veoma

problematičnih transakcija koje uključuju regresiju, projekciju i slično.

V. ANALIZA TRANSAKCIJA

U zavisnosti od toga koliko ego stanja učestvuje u komunikaciji između dve osobe

Bern je razlikovao jednostavne i složene transakcije. Kada u komunikaciji učestvuju

samo dva ego stanja tada je reč o jednostavnoj transakciji. Kada u komunikaciji

između dve osobe učestvuje tri ili više ego stanja tada je reč o složenoj transakciji.

Složene transakcije su zasnovane na pretpostavci da kod jedne osobe mogu bitiistovremeno aktivna dva ego stanja koja mogu slati dve različite poruke.

Jednostavne transakcije

Kada dve osobe u međusobnoj komunikaciji aktiviraju svaka samo po jedno ego

stanje, tako da su ukupno aktivna dva ego stanja, tada je reč o jednostavnoj

transakciji. Moguća su dva tipa jednostavnih transakcija:

paralelne (ili komplementarne) i

ukrštene transakcije.

Paralelne (komplementarne) transakcije

Kada pozvano ego stanje osobe B odgovara onom ego stanju osobe A koje ga je

pozvalo, tada je reč o paralelnim transakcijama.5 Bilo koje ego stanje osobe A može

pozvati bilo koje ego stanje osobe B, ali da bi transakcija bila paralelna, transakciona

reakcija mora biti takva da adresirano ego stanje odgovara ego stanju koje je

pošiljalac poruke.

5

Iako je Bern koristio pojam komplementarna transakcija, danas je uobičajeno da se koristi naziv paralelena transakcija jer je prethodni naziv pravio zabunu s takozvanim komplementarnimkomunikacijskim odnosima.




Osoba A (Odrasli): „Kako se danas osećate?”Osoba B (Odrasli): „Hvala na pitanju – znatno bolje.”

Slika – Paralelna transakcija O-O.

Osoba A (Roditelj): „Molim vas govorite glasnije!”Osoba B (Dete): „U redu, izvinite.”

Slika – Paralelna transakcija R-D.

U vezi s paralelnim transakcijama Bern je postavio prvo pravilo komunikacije čiji

je smisao da komunikacija teče glatko sve dok su transakcije paralelne. „Sve dok su

vektori paralelni, komunikacija se može nastavljati neograničeno” (Berne, 1966, str.

224–225).

Ukrštene transakcije

Ukrštene transakcije su sve jednostavne transakcije koje ne zadovoljavaju

definiciju za paralelene transakcije. Ukrštene transakcije nastaju bilo tako što je

reakcija osobe B takva da se ne odaziva pozvano ego stanje, već neko drugo (slika);

bilo tako što se odaziva pozvano ego stanje osobe B, ali ne onom ego stanju osobe A

koje ga je pozvalo (slika).

Osoba A: „Kako se danas osećate?”Osoba B: „Izgleda da sam ja izgubljen slučaj.”

Slika – Ukrštena transakcija (transfernog tipa)




Osoba A: „Molim vas govorite glasnije!”Osoba B: „Da nemate neki megafon za mene.”

Slika – Ukrštena transakcija

Ove transakcije su dobile ime po tome što se često transakcioni vektori na

dijagramu ukrštaju. Važno je znati da to nije uvek tako (slika iznad i slika ispod).

Osoba A: „Ovi lekovi što nam daju su čisti otrov!”Osoba B: „Meni su neophodni.”

Slika – Ukrštena transakcijaU vezi s ukrštenim transakcijama Bern je postavio drugo pravilo komunikacije čiji

je smisao da ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Bernova definicija

ovog pravila je sledeća: „Ako se vektori ukrste, komunikacija je prekinuta, a odnos je

loš” (Berne, 1966, str. 225). Izraz „prekid komunikacije” koji je koristio Bern je

preteran. U stvarnosti ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Svaka kriza

može biti ili prevaziđena ili produbljena. Šta će uslediti u komunikaciji nakon

ukrštajuće transakcione reakcije zavisi od osobe A i njenog odgovora na ukrštaju

ću

transakcionu reakciju osobe B. Ukrštajući odgovor osobe B predlaže novu definiciju

transakcionog odnosa koji osoba A može prihvati ili odbiti.6

Kada je ukrštanje takvo da dovodi do boljeg transakcionog odnosa i unapređenja

komunikacije, tada to zovemo O.K. ukrštanje. Postoje brojne tehnike u TA (poput

transakcionih opcija i sličnih) gde učimo ljude da koriste OK ukrštanje kako bi

6

Na primeru ukrštenih transakcija vidimo koliko je važno da se u definiciju transakcije uklju čitreći element reakcija na reakciju jer ovaj element upravo definiše da li je ono što se u komunikacijidesilo pre njega bilo uspešno ili neuspešno.




povećali fleksibilnost u komunikaciji i izbegli da budu „zaključani” u jednom, za njih

nepovoljnom tipu transakcionog odnosa. Jasno je da onda drugo pravilo komunikacije

na način na koji ga je definisao Bern isključuje postojanje OK ukrštanja, što nam daje

za pravo da ovo pravilo redefinišemo.7

Osoba A koja započinje komunikaciju određenim transakcionim stimulusom

očekuje paralelnu transakciju, odnosno da joj odgovori pozvano ego stanje osobe B. U

tom smislu je odgovornost na osobi B na tome da li će prihvatiti takav transakcioni

odnos kakav joj svojim transakcionim stimulusom predlaže osoba A. Ukoliko ga ne

prihvata tada dolazi do ukrštajuće transakcione reakcije. Time se pokazuje konflikt

oko definicije transakcionog odnosa ove dve osobe. Sada je na potezu osoba A koja

može biti iznenađena time što osoba B ne prihvata predloženi transakcioni odnos i

koja sada treba da odluči kako će reagovati na transakcioni odgovor osobe B. Ako u

svojoj reakciji na rakciju osoba A nastavi da insistira na svom predlogu

komunikacijskog odnosa tada je transakcija zaista ukrštena, a u suprotnom, kada

osoba A ipak prihvata kontrapredlog osobe B, tada se komunikacija nastavlja

paralelno, s tim što je došlo do OK ukrštanja kroz odgovor osobe B.

Neke tipične ukrštene transakcije

Iz didaktičkih razloga razmatramo nekoliko vrsta ukrštenih transakcija: transferne,kontratransferne, bezobrazne, frustrirajuće i svađalačke.

Transferna transakcija

Kada na stimulus iz Odraslog drugi odgovori iz nekog drugog ego stanja to

najčešće ukazuje da je došlo do nesvesne projekcije. Kod transfernih transakcija

osoba B nije doživela stimulus koji joj je uputila osoba A kao stimulus iz Odraslog,

već iz Roditelja, zbog čega i odgovara Roditelju. Bern je ovaj tip transakcije nazvao

po transferu i transfernim reakcijama.8

7 I sam Bern je bio svestan ove inkonzistentnosti: „Terapijski efekt proizlazi iz prekidanjausaglašenog delovanja (ego stanja) prouzrokovanog ukrštenom transakcijom.” (Berne, 1961, str. 164)

8 Transfer ili prenos je situacija u kojoj pacijent nesvesno projektuje svoje mentalne predstave naterapeuta i time iskrivljuje stvarnost. Posledica je da pacijentove reakcije nisu reakcije na stvarnost već

na projektovane predstave. Drugim rečima pacijent prenosti neke ranije odnose na svoj odnos sterapeutom. Transferne transakcije su česte u transferu, ali se pojavljuju i u kontratransferu i u drugimvrstama odnosa.




Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?”Osoba B: „Nisam ja, majke mi!”

Slika – Transferna transakcija.

Kontratransferna transakcija

Kada na stimulus upućen iz Odraslog druga osoba odgovara iz Roditelja, to često

ukazuje na to da drugoga ne doživljava da je na istom nivou, već ga patronizira. Kako

je to česta pojava u kontratransferu odatle i ime ovom tipu transakcije.9

Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?”Osoba B: „Kako ja da znam da niste vi?!”

Slika – Kontratransferna transakcija.

„Bezobrazna” transakcija

Ovaj tip transakcije je dobio ime po tome što osoba A na osnovu transakcionog

odgovora osobe B često stiče utisak da je osoba B bezobrazna.

9 Kontratransfer ili protivprenos je situacija u odnosu između terapeuta i pacijenta u kojoj jeterapeut taj koji nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na klijenta i time iskrivljuje stvarnost.Dok je u odnosu pacijenta i terapeuta transfer relativno normalan ili očekivan, kontratransfer je uvek

patološki. Terapeut jeste u stanju da pomogne klijentu samo ukoliko je svestan realnosti, a ako jeiskrivljuje, tada postaje nekompetentan. Zbog toga je terapeut uvek na oprezu i kontroliše samog sebe

da li je u kontratransferu. Kontratransfer glavni predmet procesa supervizije, terapeutovog rada na sebii autosupervizije tokom rada s pacijentima. Međutim, važno je shvatiti da kontratransferne transakcijenisu isključivo povezane s kontratransferom već su samo po njemu dobile ime.




Osoba A: „Seli ste na mesto gde ja uvek sedim na grupi!”Osoba B: „Koliko mi je poznato mesta nemamo pravilo da su

mesta rezervisana.”

Slika – „Bezobrazna” transakcija

Frustrirajuć a transakcija

Ova transakcija je dobila naziv po tome što se inicijator komunikacije oseća

frustrirano. Umesto da dobije neku reakciju Negujućeg Roditelja osoba je dobila

„hladnog” Odraslog. Na primer, dete koje je neko vreme spavalo, naglo se budi i

počinje da vrišti. Majka uleće u detetovu sobu i uporno pita dete: „Šta se desilo?”

Osoba A: „Doktore, da li će meni ikada biti bolje?”Osoba B: „Ljudi s vašim poremećajem se potpuno

oporave u šezdeset posto slučajeva.”

Slika – Frustrirajuća transakcija

Napadač ka ili svađ alač ka transakcija

Ovo je tipična transakcija koja se pojavljuje u svađama, kada svaka od osoba

očekuje od one druge da joj se podredi i da prizna „grešku”. Ovakve transakcije sutipične za različite igre moći: „Ja sam jači i zato ću ja naterati tebe da promeniš

ponašanje!” – „E vala nećeš, ja sam jači i ti ćeš promeniti svoje ponašanje!”




Osoba A: „Zahtevam da mi se izvinite!”Osoba B: „Prvo se vi izvinite meni!”

Slika – „Svađalačka” transakcija

Složene (skrivene ili ulteriorne) transakcije

Složene (kompleksne ili sastavljene) transakcije su one u kojima u komunikacijidve osobe istovremeno učestvuje tri ili više ego stanja. To znači da su bar kod jedne

osobe istovremeno aktivna dva ego stanja. Kako je u ovom modelu pošiljalac

pojedinačne poruke ego stanje, to znači da osoba iz dva različita ego stanja šalje dve

različite poruke i da se komunikacija odvija na dva nivoa. Bern je ove nivoe nazvao

socijalni i psihološki nivo komunikacije. Na svakom od ovih nivoa se odvija

komunikacija i razmena poruka, tako da razlikujemo socijalnu i psihološku poruku.

Transakcioni stimulus koji sadrži i socijalnu i psihološku poruku nazivamo dupla

poruka.

Za razliku od socijalnog nivoa komunikacije koji je nivo eksplicitne, očigledne

poruke, psihološki nivo komunikacije je nivo implicitne, prikrivene ili dobro skrivene

poruke. Složene transakcije se upravo zbog prikrivenosti psihološkog nivoa

komunikacije druk čije zovu i skrivene ili ulteriorne transakcije (eng. ulterior,

skriveno). Čest je slučaj da je psihološka poruka izražena neverbalno, a socijalna

verbalno, ali su moguće i druge varijante, pa čak i da je psihološka poruka sadržana u

verbalnom kanalu komunikacije kao na primer kada muž umiljato kaže ženi: „Ljubavi

gde si sakrila moje ključeve.”

Uobičajeno je da se na transakcionom dijagramu vektor socijalne poruke crta

punom linijom, a vektor psihološke poruke isprekidanom linijom.




Socijalna poruka: neagresivno traženje informacije. Psihološka poruka: optuživanje.

Slika – Prikaz duple poruke u složenoj transakciji

U vezi sa složenim transakcijama Bern je postavio treće pravilo komunikacije čiji

je smisao da je daleko verovatnije da će druga osoba odgovoriti na psihološku poruku

nego na socijalnu. „Bihejvioralna reakcija na skrivenu transakciju je određena na

psihološkom, a ne na socijalnom nivou” (Berne, 1966, str. 227). To znači da se

reakcija na skrivenu transakciju može predvideti samo u onoj meri u kojoj se poznaje

psihološki nivo komunikacije. U skladu s time, u gore navedenom primeru odgovor bi

trebalo da bude:

Osoba A (umiljato):Socijalna poruka: „Ljubavi gde si sakrila moje ključeve.”Psihološka poruka: „Ti si kriva što ja ne mogu da nađem svoje stvari.”Osoba B (uzbuđeno): „Ja tvoje ključeve nisam ni videla.”(nisam kriva!)

Slika – Tipični socijalni odgovor na psihološku poruku.

Kada osoba B na duplu poruku reaguje tako da otkriva prikirvenu psihološku

(skrivenu) poruku i prenosi je na socijalni nivo – „Dragi moj mužu da li ti to meneoptužuješ da sam ti sakrila ključeve?” – tada takvu transakciju zovemo otkrivajuća ili

demaskirajuća transakcija. Kako su skrivene transakcije često deo međuljudskih

igara, manipulacija i drugih indirektnih i mutnih načina komunikacije, postoji

očekivanje da će otkrivajući transakcioni odgovor biti lek za sve ove slučajeve. Na

žalost, otkrivajući ili demaskrirajući odgovor nema tavku moć. Tako, na primer, u

našoj ilustraciji osoba A može nastaviti komunikaciju: „Šta se uzbuđuješ? Pa tebe

čovek ne može ništa ni da pita a da ti ne praviš konflikt!” Na taj način osoba A negira

da je prethodno uputila optužujuću psihološku poruku, čime kreira paradoks u




komunikaciji („duplo-vezana situacija” ili eng., double-bind) i na neki način osobu B

pravi ludom jer tvrdi da ona umišlja ono što se zaista desilo.10

Analizom transakcija tokom laganja, glume i manipulacija, dakle onih

komunikacijskih situacija u kojima je osobi veoma važno da se što uveljivije lažno

predstavi i tako sakrije svoje prave namere, mi smo došli do zaključka da socijalni

nivo komunikacije nosi skrivajuću poruku. Cilj skrivajuće poruke je da totalno sakrije

prikrivenu nameru. Kada je skrivajuća poruka uspešna, druga strana nije u stanju da

registruje bilo kakvu skrivenu poruku na psihološkom nivou. U tom slučaju, iako

postoji aktivno ego stanje i skriveni cilj u komunikaciji, one se ne ispoljava u

komunikaciji. Tada je reč o uspešnoj ili netransparentnoj skrivajućoj transakciji. To

je kao u glumi: gluma je dobra onda kada se ne može primetiti da neko glumi.

Ukoliko osoba nije u stanju da skrivajućom porukom sakrije skrivenu poruku tako da

se pojavi dupla poruka, tada se radi o providnoj skrivajućoj poruci. To je kao kod loše

glume jer je svima jasno da taj neko glumi.

Osoba koja upućuje poruku može imati takav motiv da potpuno sakrije svoje

namere u komunikaciji (skrivajuća transakcija) ili može imati motiv da namerno

upućuje duple poruke drugoj strani. U ovom drugom slučaju psihološke poruke su

namerno takve da ih drugi može registrovati. To je posebno primenljivo kod

paradoksa. Na primer, kada se drugome istovremeno poručuje i da je pametan i da je

glup: „Veome ste to in-teli-gento zaključili!”

Dva glavna tipa skrivenih transakcija su:

– duple transakcije i

– ugaone transakcije.

Dupla transakcija

Pod duplim transakcijama podrazumevamo takve transakcije u kojima obe strane

komuniciraju i na socijalnom i na psihološkom nivou. Duple transakcije mogu biti

paralelne i ukrštene, u zavisnosti od toga da li između osoba postoji saglasnost ili

nesaglasnost o komunikacijskom odnosu.

Paralelne duple transakcije su uobičajene za razne oblike skrivene komunikacije

kada uključene osobe žele da sadržaj njihove komunikacije ostane tajan pred trećim

prisutnim osobama. Ove transakcije su uobičajene i prilikom upoznavanja kada obe

strane testiraju jedna drugu i proveravaju da li bi mogle da uspostave onakav

10 O drugim mogućim reakcijama na duple poruke govorimo na kraju ovog poglavlja.




komunikacijski odnos kakav bi želele. Paralelne duple transakcije su takođe veoma

prisutne u komunikaciji između ljudi koji nisu međusobno bliski (javna

komunikacija). Takođe su povezane s pravilima lepog ponašanja gde se smatra da je

psihološka poruka daleko civilizovaniji oblik komunikacije u odnosu na direktnu

iskrenu poruku.11 Razlog je to što se indirektnom komunikacijom na psihološkom

nivou više „čuvaju” osećanja drugih ljudi, posebno pred trećim licima koji su svedoci

komunikacije.

Socijalni nivo:Osoba A: „Koliko traju ove grupe?”Osoba B: „Trebalo bi devedeset minuta.”Psihološki nivo:Osoba A: „Kako mi je dosadno.”Osoba B: „Da i meni se odužilo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

Socijalni nivo:Osoba A: „Grupa počinje tač no u pet.”Osoba B: „ Potrudiću se da stignem na vreme.”Psihološki nivo:Osoba A: „Nemoj da kasniš!”Osoba B: „Ipak ću zakasniti.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

11 Mi smatramo da u socijalnom svetu postoje dva oštro odvojena domena u kojima vladaju sasvimrazličita pravila: domen intimnog socijalnog kruga i domen javnog socijalnog kruga. Direktne i iskrene

poruke spadaju u domen intimne komunikacije, dok indirektne i duple poruke spadaju u domen

komunikacije s ljudima s kojima subjekt nije blizak (javnost). Početna pozicija kreatora transakcioneanalize je bila da pravila bliskog socijalnog kruga treba da se primene i na javnost: da svi ljudi na svetu postanu bliski. Ovakva ideja je svakako plemenita, ali je deč je naivna i neostvariva.




U ukrštenim duplim transakcijama uključene osobe obično ne dele istu definiciju

svog komunikacijskog odnosa. Često se „civilizovane” svađe sastoje upravo iz serije

ukrštenih duplih transakcija.

Socijalni nivo:

Osoba A: „Grupa počinje tač no u pet.”Osoba B: „Hvala na obaveštenju. Zaista ste veoma ljubazni.”

Psihološki nivo:

Osoba A: „Nemoj da kasniš!”Osoba B: „Tebe se ne tiče kada ću ja doći.”

Slika – Ukrštena dupla transakcija

Pored navedenih postoje i kompleksniji oblici ukrštanja kada su ukršteni kako

socijalni tako i psihološki vektori komunikacije.

Ugaona transakcija

Ugaone transakcije su radne transakcije i često deo manipulacije. Ove transakcije

polaze iz Odraslog osobe A, što znači da ih osoba koristi kao komunikacijski trik kako

bi svesno i namerno izazvala željenu reakciju druge osobe.

Nekada se ugaone transakcije koriste u terapiji. Na primer, kada daje „domaći

zadatak” koji bi pacijent trebalo da uradi do sledećeg susreta, terapeut izgovara:

„Daću vam jedan domaći zadatak koji je možda suviše težak za vas, a koji se sastoji u

...”

Terapeut:Socijalni nivo: daje instrukcije za izradu „domaćeg zadatka”Psihološki nivo: preuzima odgovornost za težinu zadatka ako ga

pacijent ipak ne uradi do sledećeg susreta.

Slika – Terapijska ugaona transakcija




Ugaone transakcije su uvek manipulacije jer psihološku poruku namerno priprema

i upućuje Odrasli na način da je drugi nije svestan jer poruka samo na taj način može

postići efekat.12 Manipulacije ugaonom transakcijom funkcionišu tako što psihološka

poruka poziva prkos, inat ili bunt druge strane. Posebno je štetna paradoksalna

primena ovih poruka u vaspitanju: „Šta ti bi na fakultet! Tamo ćeš odmah propasti!”

(psihološka poruka je: „Čik mi dokaži da si sposoban da završiš fakultet!”). Razlog je

što se na ovaj način na socijalnom nivou šalje zabrana na uspeh koja takođe može

snažno uticati na dete.

Prednosti komunikacije na psihološkom nivou

Iako transakciona analiza kao metod primenjene psihologije insistira na direktnoj,

jasnoj i iskrenoj komunikaciji, važno je shvatiti da se to odnosi prvenstveno na

profesionalni kontekst. Ovakva komunikacija je prirodna za odnose bliskosti. Odnos

klijent-terapeut, na primer, liče na odnos bliskosti. U stvari je reč o pseudointimnosti

kakva postoji u odnosu dete-roditelj. Roditelj od deteta očekuje da bude potpuno

iskreno, ali roditelj u mnogim stvarima nije iskren prema detetu uglavnom zbog toga

što ga štiti od onih aspekata stvarnosti koje ne bi bilo u stanju da ispravno shvati i

vrednuje. Slično tome, terapeut očekuje od klijenta potpunu iskrenost, ali istovremeno

stvari iz terapeutovog privatnog života nisu tema razgovora.U svakodnevnoj komunikaciji nekada je nužno komunicirati koristeći i psihološki

nivo komunikacije. To naglašavamo zbog toga što smo primetili da povremeno neki

naši studenti koji su puni TA entuzijazma pokušavaju da se u svim socijalnim

kontekstima drže principa TA komunikacije i da ih to povremeno ograničava. U

privatnom životu dobro je neki put koristiti one prednosti koje donosi komunikacija

koja nije direktna, iskrena i jasna.

12 Pod manipulacijom uvek podrazumevamo takvu komunikaciju čijeg pravog motiva drugi nijesvestan. Međutim, prava ili negativna manipulacija je kada je to na štetu drugoga.




Vl. UMIŠLJENA PORUKA ILITRANSAKCIJA

Do sada smo analizirali komunikaciju pod pretpostavkom da obe strane zaistaupućuju određene poruke jedna drugoj. Međutim, nekada ljudi „primaju” i one poruke

koji im uopšte nisu upućene. Pod umišljenom transakcijom podrazumevamo situaciju

kada neka osoba umišlja da joj neko drugi upućuje poruku. Na primer, osoba prolazi

ulicom pored dvoje ljudi koji pričaju (jedan drugome priča vic), nakon čega se jedan

od njih glasno nasmeje. Taj smeh osoba pogrešno shvata kao poruku upućenu njoj,

odnosno kao činjenicu da joj se nepoznata osoba javno podsmeva. Zbog toga osoba

prilazi paru i obrati se čoveku koji se nasmejao rečima: „Pa dobro, hajde kažite i meništa je to na meni smešno?” Kada taj drugi počinje zbunjeno da negira da je smeh bio

upućen osobi, ona nastavlja: „Kako ste bezobrazni, još me pravite ludim!”

Umišljene transakcije crtamo na poseban način (slika).

„Ma kome se ti smeješ”

Slika – Umišljena transakcija (tačkasta linija označava projekciju)

Kod umišljenih transakcija uglavnom je reč o eksternalizaciji unutrašnjeg dijaloga

ego stanja. Tako, na primer, kod paradnoidnih pacijenata projektuje se samoprezir ili

samomržnja. Ova samoosećanja razumemo kao prezir (ili mržnju) Roditelja prema

Detetu. Nakon toga se ovi prezirući ili mrzeći sadržaji roditelja projektuju na druge i

njima se pripisuju ove osobine. Eksternalizacija često ima funkciju odbrambenog

mehanizma jer se lakše „boriti” protiv tuđeg prezira nego protiv sopstvenog

samoprezira.




Roditelj Detetu: „Ti si za podsmeh!”

Osoba A drugoj osobi: „Ma kome se ti smeješ”

Slika – Eksternalizacija samoprezira u umišljanje transakcije

Kao paralela halucinacijama i iluzijama postoje dva tipa umišljenih transakcija:

– kada drugi uopšte ne šalje nikakvu poruku osobi koja u njegovom ponašanju

„otkriva” poruku („halucinacija” poruke) i

– kada se drugi zaista obraća osobi, ali ona ne prepoznaje njegove prave poruke

već pogrešno „čita” neke poruke koji joj drugi uopšte ne šalje („iluzija” poruke). Ovaj

slučaj smo već opisali kod ukrštenih transakcija.13

U svakodnevnom životu tipična je umišljena transakcija kada neko u automobilu

koji je iza vozačevog počinje da trubi (jer se javlja prijatelju kojeg je video na

trotoaru) a vozač pomišlja da je taj signal upućen njemu zbog njegovog načina vožnje.

Ili: šef koji ulazi kod zaposlenog ima namrgođen izraz lica, zbog čega zaposleni

veruje da mu šef pokazuje da je ljut na njega, zbog čega se izvinjava, iako je u

stvarnosti razlog za šefovo neraspoloženje to što ima snažnu glavobolju.

Primeri za situacije kada je umišljena transakcija rezultat pogrešnog „čitanja” onih

poruka koje drugi zaista upućuju osobi su sledeći: osoba koja se veoma ljubazno (ali

ne i koketno) ponaša prema svim ljudima, postaje veoma iznenađena kada joj

poslovni partner izjavljuje ljubav. Tada su obe strane neprijatno iznenađene, osoba

neočekivanom ljubavnom ponudom, a drugi zbog toga što je u ljubaznosti druge

osobe „čitao” da se ona prema njemu obraća na poseban način, odnosno da mu seudvara.

Psihološki mehanizam koji je zasnovan na projekciji, a koji se manifestuje u tome

da osoba neutralne stimuluse iz okoline dovodi u vezu sa sobom i pogrešno im

pripisuje značenje da su „poruke” koje su njoj upućene, nazivamo personalizacija.14

13 I halucinacija i iluzije spadaju u obmane čula. Razlika je u tome što kod halucinacija u stvarnostine postoji nikakav stimulus, a kod iluzija postoji nekakav stimulus ali ga osoba iskrivljeno interpretira.

14

Postoji nekoliko razloga za umišljene transakcije, a glavni su projekcije i nesporazumi. Kadaosoba projektuje ona obično projektuje određeni psihički sadržaj (mentalne predstave) koji kaokompleks postoji u njenoj psihi. Pod kompleksom podrazumevamo određeni mentalni sadržaj koji je




Kada je veoma izražena, kao kod psihotičnih, personalizacija se manifestuje kao

sumanute ideje odnosa, odnosno kao auditivne, akuzativne halucinacije.

Vll. SPECIJALNE TRANSAKCIJE

Pod specijalnim transakcijama podrazumevamo transakcije koje su po različitim

kriterijumima osobene.

Indirektna transakcija

Da bi moglo doći do indirektne transakcije potrebno je da su istovremeno ukomunikacijskom polju prisutne bar tri osobe. Osoba koja započinje indirektnu

transakciju istovremeno upućuje poruke na različitim nivoima i drugoj i trećoj osobi.

Poruka na socijalnom nivou je upućena drugoj osobi, mada je na psihološkom nivou

upućena trećoj osobi. Na primer, majka kod koje žive sin i njegova žena, u prisustvu

žene pita sina: „Jesi li opet ti zaboravio da vratiš mleko u frižider?” Kada sin

odgovori: „Nisam ni uzimao mleko.”, ona mu uzvraća: „Tako sam i mislila.” Dakle,

ono što je na socijalnom nivou komunikacija majke i sina je na psihološkom nivoukritička poruka majke sinovljevoj ženi. Na ovaj način majka koristi paradoks u

komunikaciji sa ženom jer istovremno i upućuje poruku i negira da je upućuje.

Nekada, kada treći odreaguje na psihološku poruku i pokuša da se umeša u razgovor,

osoba koja je uputila indirektnu transakciju može kreirati paradoks tako što će

odgovoriti: „Izvini, ali ti nemoj da se mešaš u naš razgovor.”

osobi veoma važan tako da je zbog toga praćen snažnom emocijom. Druga osobina kompleksa je danisu integrisani sa ostalim delovima psihe. Kompleksi se obično nalaze u osobinom predsvesnom iutiču na percepciju i apercepciju tako što će osoba primetiti one sadržaje koji su tema kompleksa

(selektivna percepcija), odnosno pripisati stimulusima ono značenje koje je u skladu s kompleksom.Tako, na primer, osobe koje se osećaju inferiorno zato što se samopreziru često u ponašanju drugihljudi „primećuju” znakove prezira. Reč je, u stvari, o eksternalizaciji samoprezira.




C

A

B

Slika – Indirektna transakcija

Indirektne transakcije je moguće analizirati i u domenu socijalne psihologije. Tako

na primer, mafijaši koji ubiju osobu koja je pokušala da svedoči, istovremeno šalju

poruku i drugim osobama koje bi mogle to isto da učine šta ih čeka ako se odluče da

svedoče. Takođe, teroristi koji su izveli neku akciju protiv neke žrtve, ustvari upućuju

poruku drugima da niko nije siguran sve dok se ne ispune zahtevi terorista. Da je

glavni cilj terorista u indirektnom zastrašivanju drugih upućuje i samo njihovo ime jer

teror znači strah.

U osnovi, svaki put kada su u komunikacijskom polju prisutni neko treći, to utiče

na način komuniciranja između dvoje ljudi. Brojne su dokazi da prisustvo treće osobe

u velikoj meri menja kontekst komunikacijske situacije. Da je način komunikacije

istovremeno poruka upućena tim trećima najbolje se vidi kod onih ljudi koji u velikoj

meri promene svoje ponašanje kada se u komunikacijskom polju pojavi neki

„svedok”. Tada je indirektna poruka u stvari neka vrsta samopredstavljanja osobe koja

na ovaj način komunicira.

Treća osoba može da utiče na komunikaciju između druge dve osobe i onda kada

nije prisutna. Reč je o situaciji u kojoj osoba koja šalje poruke zamišlja da je data

osoba (obično neki autoritet) prisutna, tako da se obraća drugome na način koji bi

trebalo da kreira neku sliku o njoj kod treće osobe (koja je samo imaginarno prisutna).

U TA teoriji ego stanje koje često ima ulogu svedoka komunikacije je upravo ego

stanje roditelja.15

15 Ovaj momenat obraćanja imaginarnom objektu je posebno zanimljiv ukoliko prihvatimo da

postoje i nesvesne tanasakcije.




Karambol transakcija

Karambol transakcija se odnosi na situaciju u kojoj osoba A šalje poruku osobi C

koja nije prisutna u komunikacijskom polju, preko prisutne osobe B.

A B C

Slika – Karambol transakcija osoba A, B i C.

Karambol transakcija je veoma problematična iz više razloga i to za sve učesnike

u njoj. Ona podseća na deč ju igru „pokvarenih telefona” i zbog toga je trebaizbegavati u sve tri uloge:

Osoba A ne može znati da li je osoba C uopšte primila njenu poruku, i ako je

primila poruku u kom obliku ju je primila. Ona zbog toga ne može znati da li je za

problem u komunikaciji kriva osoba B (glasnik) ili osoba C. Zbog toga je najbolje ne

ulaziti u ulogu osobe A i izbegavati karambol transakcije tako što ćemo direktno

komunicirati s osobom C.

Osoba B ili „glasnik” možda nepotrebno preuzima odgovornost za komunikaciju

osoba A i C. Ona može ne preneti poruku i time ugroziti odnos ovih osoba. Takođe,

ako nešto krene naopako ona može biti optužena kako od osobe C (da laže jer osoba

A nije takva da bi mogla poslati takvu poruku i slično), tako i od osobe A (da je sve

upropastila jer je nije dobro razumela šta treba da kaže i zbog toga prenela pogrešnu

poruku i slično). Zbog svega toga treba izbegavati ulogu glasnika, a ako se već u nju

ulazi treba svoju ulogu ispuniti odgovorno i treba se zaštititi od iskrivljenja poruke.

Osoba C kada dobije neku poruku ne može znati da li je osoba A zaista poslala

baš takvu poruku ili je osoba B iskrivila originalnu poruku. Takođe, ona ne može

znati da li je uopšte osoba A nešto rekla ili je u pitanju manipulacija osobe B. Zbog

toga neko ko je u ulozi osobe C treba biti posebno oprezan kada su u pitanju njegove

emotivne reakcije na „poruku” osobe A. Najbolje je prvo proveriti verodostojnost

poruke kod osobe A.

Karambol transakcije su čest sastojak nekih igara.




„Dželatske” transakcije

Bern je smatrao da neke osobe pokušavaju da svoju skriptnu samodestruktivnost

pretvore u nešto zabavno. Zbog toga je on govorio o „smehu pod vešalima”. Tako, na

primer, alkoholičari na lečenju imaju običaj da zabavljaju jedni druge „smešnim” pričama o tome šta su radili dok su bili pijani. Većina ovih priča su samodestruktivne

ili pune samoprezira. Svaki put kada se neko drugi smeje ili na drugi način

potkrepljuje nečiju samodestruktivnost, tada je reč o dželatskim transakcijama.16

Jedan od prvih principa koje terapeut treba da sprovodi u radu sa svojim klijentima

je da im ne potkrepljuje skriptnu patologiju i bilo koji oblik samodestruktivnosti. To

znači da ne sme da se angažuje u dželatskim transakcijama. Jedno od pravila je da se

smejemo zajedno s pacijentom, a nikako da se smejemo pacijentu. Veome je važnorazlikovati smeh koji je moćno terapijsko sredstvo, od podsmeha koji potkrepljuje

skript bezvrednosti. Na grupama je važno objasniti šta su dželatske transakcije, a

zatim ih konfrontirati.

Redefinišuće transakcije: tangente i blokovi

Kada na upućeni stimulus osoba ne odgovara direktno, tada je reč o redefinišućim

transakcijama. Razlikujemo dve vrste redefinišućih transakcija: tangente i blokove

(Schiff et al., 1975).

Tangente

Kao što tangenta u jednoj tački dodiruje kružnicu, tako i transakcioni odgovor

samo u jednoj tački dodiruje transakcioni stimulus. Tangente je najbolje uočiti kod

postavljenja pitanja:

Terapeut: „Da li ste u poslednje vreme razmišljali o samoubistvu?”Klijent: „O tome sam intenzivno razmišljao u srednjoj školi.”

(Umesto da odgovori kako je u poslednje vreme, klijent govori o prošlosti)Terapeut: „Kako se sada osećate?”Klijent: „Sada mi je palo na pamet da je danas trebalo da nazovem mamu.”(Umesto da odgovori o tome šta oseća klijent govori o tome šta misli.)

Vaspitač: „Da li je istina da si ga šutnuo u glavu?”Štićenik: „On je mene prvi udario!”(Umesto da odgovori na pitanje o udarcu, štićenik odgovara o tome ko je započeo tuču.)

16 Kao što malo dete razmišlja konkretno, tako razmišlja i ego stanje deteta: „Smeju se, znači da im

se sviđa ovo što govorim. To znači da me vole!” Rezultat je da osoba postaje samodestruktivna da bizabavljala druge i da bi se osećala prihvaćenom i voljenom. Kada se ovaj mehanizam nauči u detinjstvuon se održava u kasnijem životu.




Terapeut: „Da li ste zadovoljni kvalitetom vaših seksualnih odnosa?”Klijent: „Pa, moglo bi i češće.”(Umesto da odgovori o kvalitetu, osoba govori o frekvenci.)

BlokoviKod redefinišućih transakcija tipa blokova, osoba pokušava da blokira i zaustavi

tok komunikacije tako što traži da se prethodno definiše neki od pojmova o kojima se

govori. To bi u principu bilo u redu, kada osoba ne bi tvrdila da se neki od glavnih

pojmova ili ne mogu definisati ili ima toliko definicija da to zahteva posebnu

raspravu. U svakom slučaju je efaktat zaustavljanje komunikacije na toj tački.

Islednik: „Da li ste sa njom imali seksualne odnose?”Političar: „Zavisi šta vi podrazumevate pod seksualnim odnosima?”

Terapeut: „Da li vi volite vašu ženu?”Klijent: „Vrlo mi je teško da definišem šta je to ljubav.”

Terapeut: „Da li ste sada iskreni?”Klijent: „A koji stepen iskrenosti je potreban za ovo?”

I tangente i blokovi mogu nastati bilo kao rezultat svesne namere da se tok

razgovora skrene sa neprijante teme i time da se ona izbegne, bilo kao rezultat

nesvesnog otpisivanja, nesređenog razmišljanja i drugih stanja. Šifovi, koji su radili s

nesvesnim redefinisanjem, smatrali su da se ispravljanjem ovih transakcija unosi red umentalne procese.

Danas se smatra da je transakcioni terapeut dužan da bude svesan toka

komunikacije i razmene transakcija između sebe i klijenta. Prema tome on bi trebalo

uvek da zna kada njegov klijent redefiniše jer je to važan podatak za dalji razgovor,

iako, naravno, nije dužan da svaki put u razgovoru konfrontira pacijenta koji je

redefinisao. Transakcioni analitičar bi trebalo da zna kako se u svakom trenutku

odvijaju transakcije.

Skriptne transakcije

U teoriji skripta postoji niz transakcija koje imaju svoja imena kao što su: skriptna

zabrana, skriptna kontrazabrana, program i dozvola.

Skriptna zabrana je roditeljska poruka (poruka od bilo kog autoriteta) kojom se

osporava neko detetovo ljudsko pravo.

Primarne skriptne zabrane osporavaju ili pravo na život ili pravo na ljubav. Te

dve osnovne skriptne zabrane zovemo zabrana postojanja i zabrana lič ne vrednosti.




Sekundarna skriptna zabrana je roditeljska poruka kojom se definiše razlog za

upućivanje primarne skriptne zabrane: „Ti ne vrediš zato što si nesposoban”.

Skriptna kontrazabrana ili skriptni imperativ je roditeljska poruka kojom se

uslovljava detetovo pravo na život ili na ljubav. To su poruke u stilu: „Ja ću ti

presuditi ako ne budeš takav i takav!” Kroz kontrazabranu roditelj daje detetu

instrukciju kakvo treba da bude da bi izbeglo zabranu: „Voleću te (zaslužuješ ljubav)

samo ako si sposoban”.

Program je racionalna instrukcija detetu koju roditelj daje iz svog Odraslog.

Dozvola je roditeljska poruka kojom se priznaje i uvažava detetovo pravo na život

i na ljubav. Kada kasnije u odraslom dobu ovu dozvolu daje terapeut onda se ova

transakcija naziva terapijske dozvola.

Vlll. Terapijske intervencije

Tokom profesionalnog rada s ljudima, oruđe ili alat transakcionog analitičara su

poruke koje upućuje koje druk čije zovemo intervencije. Rad s ljudima je kao i svaki

rad aktivnost usmerena ka cilju. U transakcionoj analizi ovaj cilj je definisanugovorom o promeni između terapeuta i pacijenta.

Terapeut ne interveniše nasumice. S jedne strane je njegov strateški cilj koji je

određen ugovorom između njega i datog klijenta, a s druge strane je konkretna

komunikacija s pacijentom. Intervencija je terapijska poruka koja je usmerena na

ispravljanje pacijentovog referentog okvira. U praksi to znači da terapeut interveniše

onda kada mu pacijent ponudi „materijal” za intervenciju. Taj „materijal” je određeni

transakcioni stimulus koji u sebi sadrži signal da je pacijentov način gledanja na stvari

iskrivljen.

Intervencije su, prema tome, transakcioni odgovori terapeuta na pogodne

stimuluse koje je uputio klijent. Terapijske intervencije su transakcije koje imaju

strukturu sastavljenu iz tri čina:

1. Klijent: transakcioni stimulus („materijal”)

2. Terapeut: transakcioni odgovor (intervencija)

3. Klijent: odgovor na odgovor (efekat)




„materijal”

intervencija

efekat

Klijent Terapeut

Slika – Intervencija kao transakcija

Tokom komunikacije s klijentom terapeut pažljivo sluša i posmatra klijenta kako bi uočio one signale koji su manifestacija iskrivljenja stvarnosti ili neke druge

neadekvatnosti. Kada registruje takava „materijal” koji je relevantan za ostvarenje

ugovorenog cilja, terapeut se može odlučiti da interveniše. Na primer, klijent je

izgovorio:

Klijent: „Sve bi bilo u redu kada bi ja nekako mogao da se promenim.”

Terapeut u navedenoj izjavi klijenta nalazi tri iskrivljenja stvarnosti i tri moguće

tačke za intervenciju.Prva skrivena pogrešna pretpostavka je u tome što se klijent identifikuje sa svojim

uverenjima: on ne pravi razliku između sebe i svojih uverenja. Naime, on nije govorio

o promeni svojih uverenja ili nečega sličnog već o „promeni sebe”. Terapeut bi

mogao intervenisati tako što će pozvati klijenta da se deidentifikuje, da napravi

razliku između svog bića i svojih verovanja.

Druga skrivena pogrešna pretpostavka je klijentova tvrdnja da u njegovom slučaju

promena nije moguća. Ovo je verovatno posledica postojanja prve pretpostavke:

daleko je lakše shvatiti da je moguće promeniti svoja uverenja nego da je moguće

promeniti sebe kao celinu, kao identitet. Zbog toga se terapeut može odlučiti da ukaže

klijentu da je promena moguća.

Treća pogrešna pretpostavka je da bi u slučaju promene sve bilo u redu, što

svakako nije tačno i jeste grandiozno uverenje. Terapeut se može odlučiti da

konfrontira ovu grandioznost i da suoči klijenta s tim da će i nakon promene sigurno

postojali neki problemi.

Terapeut se odlučuje da interveniše tako što će obuhvatiti prvu i drugu tačku:




Terapeut: „Kada biste pravili razliku izmeđ u sebe i svojih uverenja možda bi vam

bilo lakše da shvatite da je promena moguća.”17

Intervencije se dele na uspešne i neuspešne, a isključivo u odnosu na to kako je

klijent na njih odreagovao. Iako intervencija može biti jako dobro zamišljena i

plasirana, ona može biti neuspešna. Takođe, ono što kod jednog klijenta nije dalo

nikakvog efekta (neuspešna intervencija) kod drugog klijenta može dati maksimalan

efekat (uspešna intervencija). Takođe, ona intervencija koja je bila veoma uspešno

kod jednog klijenta (zbog čega terapeut i teži da je ponavlja) kod drugog može biti

potpuno neuspešna. Zbog svega toga terapeut mora pratiti reakcije klijenta na

intervenciju da bi odredio kakav je efekat njegove intervencije.

Klijent: (ironično) „Kad bi ja ovo, kad bi ja ono, ja bi bio neko sasvim drugi.”

Dakle, jasno je da je terapeutova intervencija bila neuspešna jer je klijent na nju

reagovao negativno. Kako psihoterapeuti i savetnici nisu vidoviti, jasno je da se u

praksi ovakve reakcije dešavaju. Važno je shvatiti da nije u pitanju terapeutova

greška. Reč je samo o pacijentovoj reakciji koja je signal terapeutu da promeni svoj

pristup i da interveniše na neki druk čiji način.

Terapijske, neterapijske i antiterapijske intervencije

Da li je neka terapijska intervencija uspešna zavisi od toga da li je njen efekt bio utome da se klijent približi ugovorenom cilju tretmana. Bob i Meri Gulding (Goulding)

su intervencije podelili na tri kategorije: terapijske, antiterapijske i neterapijske.

Terapijske intervencije su one koje čiji je rezultat približavanje ugovorenom cilju

tretmana. Možemo reći da je rezultat terapijskih intervencija da donose neku korist za

klijenta, a bez štete.

Antiterapijske intervencije za rezultat imaju štetu za klijenta, bez koristi.

Neterapijske intervencije su one koje niti donose klijentu korist, niti mu donose

štetu.18

17 Ne postoji jedna idalna intervencija. Terapeut uvek može da interveniše na različite, a jako dobre

načine: „Ako promenite neko svoje mišljenje o nečemu, da li ćete izgubiti sebe?”; „Na šta mislite kadakažete promeniti sebe?”; „Šta vas sprečava da se promenite?”; itd. Vrednost svake intervencije se možeoceniti tek u komunikaciji s određenim klijentom.

18 Tokom procesa treninga psihoterapeuta od početnika do majstora razlikujemo dve faze. U prvojfazi početnik vrlo brzo nauči šta ne treba da radi s klijentom (da nema antiterapijske intervencije) iakoima problema da konceptualizuje šta tačno treba da radi s klijentom. Za ovu fazu je karakteristično to

da nema antiterapijskih intervencija, ali da je izuzetno visok procenat neterapijskih intervencija, a nizak procenat terapijskih intervencija. U drugoj, znatno dužoj fazi dolazi do smanjenja broja neterapijskihintervencija a do rasta terapijskih. Iako bi u idealnom slučaju svaka terapeutova komunikacija s




Terapeut koji tokom svoje supervizije opisuje neku svoju intervenciju ima sledeću

strukturu rečenice: „Kada sam primetio da je klijent uradio to i to, ja sam uradio to, na

šta je on reagovao tako i tako.”

Svaki terapeut bi trebalo da ima svoj repertoar određenih intervencija koji tokom

vremena proširuje. Terapijske intervencije će biti sistematičnije izložene u kasnijem

naprednom gradivu.

IX. TRANSAKCIONE VEŠTINE (transakcioniaikido)

Problematična transakcija

Problematična transakcija je transakcija na koju se osoba žali kao na svoj

nedostatak u komunikaciji. To su transakcije u kojima suočena sa specifičnim

transakcionim stimulusima osoba ne zna kako da odgovori ili pak odgovara

neadekvatno.

Zaključana transakcija je ona problematična transakcija koju osoba doživljava kao

prisilu, kao svoju automatsku reakciju na određeni stimulus, koju zbog toga hronično

ponavlja i koju ne može promeniti.

Transakciona veština

Ova tehnika je zasnovana na dobrom poznavanju ego stanja (komunikacijski

model) i analize transakcija, a njena glavna pretpostavka je da ljudi uvek biraju svoje

reakcije. To znači da svako bira kako će odgovoriti na neki transakcioni stimulus. Bez

obzira koji nam je transakcioni stimulus upućen, mi na njega možemo odgovoriti iz bilo kog ego stanja, pozivajući bilo koje ego stanje druge osobe.

Nasuprot tome mnogi ljudi veruju da su njihove reakcije na tuđe transakcione

stimuluse automatske, prirodne i da oni jednostavno moraju uvek isto regovati na date

stimuluse. Neke osobe su se čak toliko poistovetile sa svojim reakcijama da veruju da

bi izgubile identitet kada bi druk čije reagovale, da one ne bi bile one kada bi

odgovorile druk čije od „svog” načina. Poseban je problem kada neko odbija da

klijentom trebalo da bude nekakva terapijska intervencija, reč je o idealu jer u stvarnom životu i jakodobri majstori ovog zanata imaju izvestan procenat neterapijskih intervencija.




prihvati odgovornost za svoje akcije i reakcije i veruje da su drugi ljudi odgovorni ili

krivi za reakciju koju su „izazvali” kod osobe.

Ova tehnika se primenjuje onda kada se osoba žali na problematičnu transakciju,

odnosno da hronično neadekvatno reaguje na neki određeni tip transakcionog

stimulusa. Često su problem takvi transakcioni stimulusi koji su upućeni od

Kritikujućeg Roditelja koji osobu optužuje, preti joj, viče na nju i slično. Nepoželjne

„automatske” reakcije u kojima je osoba „zaključana” (zaključana transakcija) mogu

biti strah, zbunjenost, neznanje kako da se reaguje, ali i izlivi besa, prezira, mržnje,

vulgarno izražavanje i slično.

Na primer, za osobu je problematična transakcija kada je neko vređa iz negativnog

Kritikujućeg Roditelja. Zbog toga je dobila zadatak da koristeći model pozitivnih

komunikacijskih ego stanja smisli i napiše moguće reakcije iz svakog ego stanja na

stimulus koji glasi „Ti si totalni idiot”:

+ KR: „Ne dozvoljavam da mi se obraćate tim rečima, i ako tako nastavite ne

želim da dalje razgovaram s vama!”

+ NR: „Žao mi je što vas je to toliko uznemirilo, hoćete li moći da nastavimo

razgovor smirenije?”

+ O: „Šta vam tačno smeta u mom ponašanju?”

+ AD: „Izvinjavam se ako sam u nečemu pogrešila.”

+ SD: „Šteta što me tako doživljavate, jer ste tako seksi.”

Poenta ove tehnike je u komunikacijskoj fleksibilnosti jer umesto da bude

zaključana u neadekvatnoj reakciji osoba sada ima najmanje šest mogućih izbora kako

da reaguje. Što neko ima više izbora na raspolaganju, to je veća verovatnoća da će

odgovoriti onim načinom koji je najprimereniji. Ne postoje univerzalno dobri

odgovori, jer mnogo toga zavisi ne samo od stimulusa, već i od postojanja ili

nepostojanja odnosa između osoba, kao i od konteksta ili situacije u kojoj se sveodvija (prisustvo drugih ljudi, tip situacije i slično).




Protokol za terapijsku primenu tehnike

TRANSAKCIONE VEŠTINE:

1. Ustanovi se da postoji problematična transakcija.

2. Ispitaju se osobina uverenja o automatičnosti njenihreakcija.

3. Eventualna iskrivljena uverenja se poprave, a osobaedukuje o postojanju izbora transakcione reakcije.

4. Na osnovu komunikacijskog modela ego stanja osobasmisli i razradi moguće tipove reakcija iz svih pozitivnih

ego stanja.5. Obraćajući pažnju na neverbalno izražavanje osoba

uvežbava različita reagovanja s terapeutom ili u grupi.

6. Osoba primenjuje različita reagovanja u životnimsituacijama, a od terapeuta ili grupe dobija podršku ifidbek.

Edukativna primena u razvoju socijalnih ili profesionalnih veština

Princip je isti kao kod terapijske primene, s tim što se tehnika primenjuje unapred

pre nego što je došlo do eventualnih problematičnih transakcija. Osoba se priprema

kako bi znala kako da reaguje ukoliko bi klijent ili neko drugi uputio „nezgodni”

transakcioni stimulus. Ovo je veoma dobra tehnika u treningu mladih profesionalaca.

Primeri za vežbe reagovanja na nezgodne stimuluse upućene terapeutima:

„Moram da vam priznam da sam se zaljubio-la u vas.”„O bože kako ste vi mladi.”„A zašto vi meni ne kažete nešto o vašim problemima.”

„Jeste li vi udati (oženjeni).”„Vi meni uopšte ne pomažete.”„Neki put vas mrzim.”„Da li se ja vama sviđam?”„Možete li vi mene izlečiti?”„Da li moj život ima smisla?”„Kada bih se ubila, verovatno bi i vama bilo svejedno.”

Pored toga ova tehnika se u elaboriranom obliku koristi za razvoj čitavnog niza

socijalnih veština. Kao takva se može koristiti preventivno u smislu razvijanja

socijalnih veština kod adolescenata, ali čak i u rehabilitaciji teških duševnih bolesnika.




Ključni moment u ovim primenama je grupni rad i uvežbavanje kroz tehniku igranja

uloga.

Transakcioni izbori (po Karpmanu)

Kada je osoba suočena s problematičnom transakcijom ona ima mogućnost da

promeni tok komunikacije primenjujući tehniku transakcionih izbora (transakcione

opcije, Karpman, 1971). Osoba treba da:

Promeni ego stanje!

Ukrsti transakcije!

Promeni temu razgovora!

A što čini da prethodni konflikt bude zaboravljen.

X. Pet načina reagovanja na problematičnuduplu poruku (po Milivojeviću)

Kada osoba A upućuje transakcioni stimulus u kojem je sadržana dupla poruka

(socijalna + psihološka poruka), tada osoba B može odgovoriti bar na pet mogućih

načina. Poznavanje ovih načina omogućuje osobi B da izabere onaj način koji joj

najviše odgovara u datom kontekstu i što povećava njene transakcione spretnosti.

1. Naivna reakcija

Kada ljudi ne registruju psihološki nivo komunikacije, tada ih drugi doživljavaju

kao naivne, glupe ili socijalno nespretne. Kada neko sistematično otpisuje i ne

registruje psihološke poruke, tada je obično reč o „sindromu naivne osobe”. Naivnost

je posledica skriptnog uverenja da su svi ljudi dobri i dobronamerni, tako da osobaotpisuje inkongruentnosti drugih ljudi u težnji da u svom referentnom okviru održi

sliku o drugim ljudima.19 Zbog nedostatka „čitanja” psiholoških poruka naivni su na

neki način predodređeni da postanu žrtve. Kako im nedostaje signal za opasnost, ulaze

u takve situacije u kojima kasnije budu iznenađeni razvojem događaja. Druga strana

19 Sasvim je suprotan slučaj s paranoidnošću kada osoba skriptno veruje da su ljudi pokvareni izlonamerni, tako da neprestano sumnja i registruje svaku inkongruentnost tražeći u njoj znake skrivene

malicioznosti. Paranoidni ljudi često „pronalaze” skrivene poruke i tamo gde ih uopšte nema (umišljenetransakcije). Dok naivni ljudi nikada ne sumnjaju jer uvek veruju, paranoidni nikada ne veruju već uvek sumnjaju.




često pretpostavlja da je osoba pročitala psihološke poruke i da se saglasila s

prikrivenom namerom inicijatora. Zbog toga često i inicijator biva iznenađen

iznenađenošću naivne osobe. U slučaju otpisivanja psihološke poruke transakcija će

biti po tipu „propuštene” poruke.

Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”

Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnijeupoznamo.”Osoba B:Soci alno: Nemam ništa određeno.”

Slika – Naivna transakcija („propuštena” psihološka poruka).

Naivnost je osobina koja se pojavljuje kod odraslih koji su kao deca bili

prezaštićeni (sindrom prezaštićenog deteta). U anamnezi kod ovih ljudi često

nailazimo na podatak da se kao deca nisu dovoljno igrali s drugom decom. Stručni

naziv za otpisivanje psiholoških poruka i kontekstualnih markera je dissemia (gr č. dis,

loše, semi, znak). Upravo zbog dokazane sposobnosti da razvije socijalni senzibilitet i

poveća osetljivost za psihološke transakcije, TA grupe su jako dobro sredstvo za

prevazilaženje naivnosti.

2. Skrivena psihološka reakcija

U ovom izboru, a za razliku od naivne reakcije, osoba se samo pravi naivnom.

Osoba je primila i razumela psihološku poruku, ali se pretvara da je nije primila ili

nije razumela. Suština je dakle u ignorisanju primljene psihološke poruke. Zbog toga je odgovor po tipu skrivajuće transakcije. Razlog za ovakvu reakciju može biti

izbegavanje konflikta ili neki drugi motiv.




Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnijeupoznamo.”Osoba B:Socijalno: „Idem na čas engleskog.”

Slika – Skrivajuća transakcija

Ovakva reakcija može biti sasvim dobar izbor u nekim situacijama. Kada osoba Ashvati da osoba B nije primila poruku, logično je da će tu poruku ponoviti, ali na

snažniji ili jasniji način. Zbog toga je za osobu A najbolje da to spreči tako što će

prekinuti komunikaciju napuštanjem komunikacijskog polja.

3. Dupla reakcija

U ovom tipu reakcije, osoba B reaguje na psihološku poruku osobe A i na

socijalnom i na psihološkom nivou. Ukoliko je psihološka poruka osobe A bila neki

zahtev ili poziv, osoba B može na ovaj način reagovati prihvatanjem ili odbijanjem. U prvom slučaju je reč o paralelnoj duploj transakciji kao na sledećem crtežu.

Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije

upoznamo.”Osoba B:Socijalno: „Pa, ne znam.”Psihološki: Može ako nudiš nešto zaniml ivo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija

Kada je reč o odbijanju zahteva tada ono može biti u obliku ukrštenih psiholoških

vektora:




Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije

upoznamo.”Osoba B:Socijalno: „Jako sam zauzeta. Idem s mojim dragim

mužem u neku kupovinu.”Psihološki: „Kako se usuđuješ? Ja sam udata žena!”

Slika – Ukrštena dupla transakcija.

4. Reakcija otkrivanja psihološke poruke

Osoba B može „otkriti” psihološku poruku osobe A i preneti je na socijalni nivo

komunikacije. Suština ovog poteza je u tome da se na psihološku poruku odgovara na

socijalnom nivou. Ukoliko je reakcija takva da je izražena saglasnost s interesima

inicijatora komunikacije to može biti veoma prijatno za oba učesnika. Međutim, ako

je na ovaj način izražen konflikt interesa, to može biti vrlo neprijatno.

Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnijeupoznamo.”

Osoba B:Soci alno: „Nisam zainteresovana za zbližavan e.”

Slika – Demaskirajuća ili otkrivajuća transakcija

Ukoliko inicijator komunikacije nije zadovoljan ishodom, naročito ako je to pred

nekim svedocima, on može nastaviti komunikaciju kreirajući paradoks tvrdnjom da

psihološka poruka nije ni postojala: „Pa šta ti je samo sam pitao šta radiš posle grupe!

Kakvo pobogu zbližavanje? Ti nisi čista u glavi!” Ljudi se često odlučuju da izraze

neki zahtev kroz psihološku poruku ili kroz „zezanje”, kako bi, ako im se odgovor nesviđa, mogli da tvrde da su se samo „zezali”.




5. Reakcija proveravanja psihološke poruke

Jedan od najboljih načina reagovanja je proveravanje postojanja psihološke poruke

pre nego što se nastavi komunikacija.

Osoba A:Socijalno: „Šta radiš posle grupe?”Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnijeupoznamo.”Osoba B:

Socijalno: „Da li ti to pokazuješ želju da se boljeupoznamo?”

Slika – Proveravanje postojanja psihološke poruke (konfrontacija)

Na ovaj način se od inicijatora komunikacije traži da svoju eventualnu psihološku

poruku sam prebaci na socijalni nivo kako bi se razgovaralo otvoreno o njegovoj

nameri. Rezultat je da je komunikacija postala otvorena i jasna. Ovim načinom

reakcije osoba B se nije ni na šta obavezala već je zadržala pravo da se u kasnijem

toku komunikacije izjasni bilo pozitivno bilo negativno o nameri osobe A. Ukoliko seinicijator povuče i počne da tvrdi da psihološka poruka nije ni postojala, osoba B se

izvini u stilu: „Izvini, učinilo mi se.” Nakon toga je malo verovatno da će inicijator

nastaviti sa sličnim načinom komuniciranja.

Ovaj način reagovanja je jedan od veoma čestih intervencija u profesionalnoj

primeni transakcione analize. Ovakva intervencija se naziva konfrontacija.20 Na

primer, pacijent bezvoljno govori o tome kako mu je ipak malo bolje. Na to ga

terapeut konfrontira: „Iako čujem to što govorite imam utisak da mi vaše telo šaljesasvim druk čiju poruku. Da li ste zbog nečega nezadovoljni našim radom?” Ili:

„Kažete mi da vam je bolje na način koji mi poručuje da vam je gore. Šta je istina od

toga?”

20 Izraz konfrontacija se koristi za dve vrste potpuno različitih intervencija što može uneti zabunu.Originalno, u psihoanalizi i u trasakcionoj analizi ona označava postupak kojim se klijentu ukazuje na

neku njegovu inkonzistentnost ili inkongruentnost (Berne, 1966, str. 236). Drugo značenje se odnosi naintervenciju u kojoj se klijent konfrontira sa nekim otpisanim aspektima stvarnosti: posledicama svog ponašanja, reakcijama drugih i slično.




Literatura

Berne, Eric (1961) Transactional analysis in psychotherapy. New York: Grove

press. Berne, Eric (1966) Principles of group treatment. New York: Grove press.

Berne, Eric (1970) Sex in human loving. New York: Simon and Schuster (Bern,

Erik: Seks u ljubavi. Prevod Ljuba Stojić. Beograd: Nolit, 1989)

Berne, Eric (1972) What do you say after you say hallo? Psychology of human

destiny. New York: Simon and Schuster (Bern, Erik: Šta kažeš nakon zdravo?

Psihologija ljudske sudbine. Prevod Ivan Roksandić. Beograd: Nolit, 1989)

Haley, Jay (1986) The strategies of communication. Rockville: Triangle press.Karpman, Steven (1971) Options. Transactional Analysis Journal, 1,1,79–87.

Za ponavljanje

Komunikacijsko polje. Prekid komunikacije. Definicija poruke. Definicija

transakcije. Ego stanja kao nosioci komunikacije. Jednostavne i složene transakcije.

Paralelne i ukrštene transakcije. Prvo i drugo pravilo komunikacije. Duple i ugaone

transakcije. Paralelene i ukrštene duple transakcije. Treće pravilo komunikacije.

Documents

6 ANALIZA TRANSAKCIJA materijal 2.pdf