I. Potreba fizike aktivnosti kod dece

Briga za dete, njegovo zdravlje, normalni fiziki razvitak, priznat je kao jedan od najvanijih zadataka u vaspitanju predkolske dece. Fiziko vaspitanje predkolske dece jeste prvi korak ka optem razvoju zdrvog vaspitanja oveka. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i slui se raznim sredstvima. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predkolskom decom, kod izbora sredstava i metoda fizikog vaspitanja, potrebno je voditi brigu o karakteristinim osobinama dece na tom uzrastu. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. Ono eli da po ceo dan tri, skae i igra se. Na taj nain bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja oseanja, utiske i svoje ivotno iskustvo. Kretanjem se razvija njegova snaga i jaa njegovo zdravlje.Nije vano za dete predkolskog uzrasta, da moe visoko preskoiti, da moe brzo i dugo trati. Vano je naprotiv, da dete vebajui razliita kretanja postigne skladnost i pravilnost vebe. Vano je, da dete zavoli to kretanje. Kod beba od 0 do 2 godine uloga fizike aktivnosti je u pokretljivosti,kod deteta od 3 do 12 godina je pored pokretljivosti uloga i u razvoju identiteta ,reakciji,socijalnoj interakciji,a kod adolescenata od 13 do 17 godina u razvoju identiteta. Povezivanjem fizikog vaspitanja sa ivotom i radom dece i uenika dobili bismo:1. Podmirenje osnovnih biopsihosocijalnih potreba dece i uenika u oblasti fizike kulture, prvenstveno u pravcu podsticanja fizikog razvoja,ouvanja zdravlja, razvoja i usavravanja motorike.2. Formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizikoj kulturi i trajno podsticanje uenika da aktivnosti u njoj ugrade u svakodnevni ivot i kulturu ivljenja uopte3. Osposobljavanje uenika za samostalan rad i samokontrolu i odravanje sopstvene fizike kondicije, jaanje zdravlja i nega tela.4. Stvaranje uslova u kojima dete ili uenik doivljava radost slobodnog stvaralakog angaovanja u sportskim i rekreativnim aktivnostima.1.1. Bio-psiho-socijalne karakteristike djeceStevan Pataki osmislio je svoju periodizaciju, koja predstavlja najprihvativiju pedagoku podelu deijeg uzrasta od roenja do 17 godine.Po njemu imamo:1. Rano detinjstvo - od roenja do tree godine ivota:- od roenja do deset meseci - faza dojenja,- od deset meseci do petnaest meseci - faza puzanja i poetnog hodanja,- od petnaest meseci do dve godine i - od druge do tree godine - starije doba ranog detinjstva. 2. Predkolsko doba - od tree do sedme godine:- od tri do etiri godine - mlae predkolsko doba, - od etiri do pet godina - srednje predkolsko doba, - od pete do sedme godine - starije predkolsko doba.3. kolsko doba - od sedam do sedamanest godina:- od 7 do 11 godine - mlai kolski uzrast, - od 11 o 15 godine - srednji kolski uzrast, - od 15 do 17godine - stariji kolski uzrast.

Ovo periodizacija je posebna zbog toga to se stupnjevi u razvitku poklapaju sa odgovarajuim kolskim periodima. Tako npr. mlai kolski uzrast se poklapa sa polaskom deteta u kolu. Tako je pedagog u stanju da posmatra kako anatomske, tako isto i psihofizioloke promene kod svojih uenika. On e poznavajui zakonitosti u razvitku deteta davati i odgovarajue zadatke. Kod telesnog vebanja predkolske dece potrebno je voditi rauna o njegovom delovanju na organizam, koji se razvija i koji raste. Jer fizike vebe mogu razliito delovati na razvitak deteta. Neke vebe koje izazivaju pojaano proticanje krvi ka miiima i kostima, pogoduju njihovom rastu, neke ga usporavaju.

Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog oveka. svega, istie se razlika u proporciji delova kostura. to je dete mlae, to je vei vremenski razmak izmedu njega i odraslog, to je i ova razlika sve vea. Novoroene ima veliku glavu, zdepasti struk, kratke ruke i noge. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takoe oblikom kime i grudnog koa. Kostur deteta predkolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. Proces okotavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko znaenje koliko za organizaciju fizikog vaspitanja uopte, toliko i za izbor i primenu gradiva. to se tie disanja, u poredenju s odraslim, dete se nalazi u loijem poloaju. Dete predkolske dobi udie u minuti 22-24 puta, dok odrasli samo 16-18 puta. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. Srce koje nije optereeno napornim radom ni tekim uzbudenjima, a potedeno je od raznih tetnih uticaja (alkohol, nikotin i dr.) radi bez ikakvih potekoa i precizno. Kod izbora telesnih vebi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. Ti se organi prilagodavaju zahtevima, koje postavlja pojedini rad, ali vebe moraju u svakom sluaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. To ne znai da se kod rada s decom mora izbegavati vei ili manji fiziki napor. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju, ni po funkciji. Nije dovreno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajuih psiho-motornih centara, nije dovrena mijelizacija nervnih vlakanaca. Kod predkolske dece opaa se celi niz osobina, koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom, koji upravlja npokretima.

Deca pre stupanja u kolu, tj. od svoje tree do sedme godine, razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih ivotnih prilika.Dolaskom deteta u kolu i njegovim ukljuivanjem u obaveze i ivot kole nastaju u razvoju deteta velike promene. Mnogi smatraju da je ba to doba prelazno doba i smatraju ga kao neku prelaznu fazu u ivotu deteta.

U prvom redu usporava se njegov bri rast, u koji dete stupa oko pete godine. Uopte se smatra, da je ta promena u rastu tj. zastoj, nastala pod uticajem novih okolnosti kole, optereenjem miljenja, ogranienjem kretanja i pomanjkanjem sveeg vazduha i sunca, te slabijom oputenou deteta uopte. O tome, da li je uzrok zastoja u rastu posledica kolskog ivota ili pak, prirodni tok razvoja, ne vlada u naunim krugovima jednako miljenje. U strunoj literaturi ima brojnih dokaza, da je prisilno sedenje u koli glavni razlog zastoja u razvitku. Prema nekim statistikim podacima, deca koja ne polaze u kolu, pokazuju u istom vremenskom razdoblju, izmeu este i sedme godine vei porast u visini, i u teini, od onih koji polaze u kolu.

II. Definisanje gojaznosti Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije gojaznost je oboljenje koje karakterie poveanje masne mase tela u meri koja dovodi do naruavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Tani standardi nisu utvreni ali se veina naunika slae da kao gojazno treba okarakterisati ako mukarac ima preko 25% masnog tkiva dok je taj procenat za eski pol 35%, dok je na primer prema Mayeru i Brayu taj procenat za mukarce 20% a za ene 25 %,u odnosu na ukupnu telesnu masu.(Ivkovi-Lazar, 1992) Gojaznost je najstariji i jo uvek najeci metaboliki poremeaj kod oveka. O tome svedoe razne skulpture drevnih civilizacija kao i mnoga umetnika dela. Sve do poslednjih decenija 20. veka gojaznost se prvenstveno smatrala estetskom kategorijom, meutim mnogobrojne studije su pokazale njenu povezanost sa razvojem brojnih i tekih komplikacije te se ona danas sa pravom posmatra prvenstveno kao zdravstveni problem. Gojazna osoba ima vie kilograma od svoje idealne telesne teine, a taj viak je uglavnom mast , a malim delom voda i miici. Umerena gojaznost je idealna telesna teina poveana za 15 %. Izrazita gojaznost je idealna teina poveana za 25 %, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna teina poveana preko 60 %. ene su ee gojazne dok mukarci ece imaju prekomernu teinu. Gojaznost kod ena najizraenija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze. Mukarci su najcece gojazni od 25 do 40 godine.Definicija gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji nije jednostavna i jo uvek je predmet estih rasprava. Osnovni razlozi za to su:1. nedostatak jednostavnog i preciznog metoda za merenje ukupne mase telesne masti kod dojenadi, dece ili adolescenata2. nepostojanje jasnih kriterijuma za identifikaciju gojazne dece koja su u riziku od metabolikih, kardiovaskularnih i drugih komplikacija gojaznosti kako u detinjstvu tako i u odraslom dobu.3. kod dece i adolescenata ukupni sadraj telesne masti zavisi od hronolokog uzrasta, stadijuma pubertetskog razvoja, pola i etnikog poreklaIII. Faktori koji utiu na gojaznost Smatra se da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najece nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine. Meutim treba razlikovati oblik primarne od retkih oblika sekundarne gijaznosti koji su izazvani genetskim poremeajima, endokrinim bolestima, lezijama centralnog nervnog sistema, ili jatrogenim uzrocima.3.1. Nasledni faktori: Pod naslednim faktorima podrazumevamo fizioloke i metabolike poremeaje,nasledni poremeaj u funkciji mitohondrija i enzima, a takoe postoji i uroeno vei broj masnih elija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih elija koje lako hipertrofiraju,obino te osobe dobijaju u telesnoj teini u periodu izmedu 12 i 18-og meseca ivota, 12 i 16 godine i u odraslom periodu. Naslee se navodi kao jedan od najvanijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono ini 90 % uzroka gojaznosti, dok rezultati studija kod blizanaca pokazuju da je taj procenat nesto manji oko 50-70% .(Dietz, 1983) Dvanaest parova blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal via od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praeno je poveanje telesne mase. Zapaene su vee slinosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to vea slinost kod homo nego kod heterozigotnih) nego meu pojedinim lanovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta.Kod studija usvojene dece zapaeno je da je telesna teina i BMI usvojene dece bila blia telesnoj teini i BMI njihovih biolokih roditelja, nego porodici koja ih je usvojila.(Barsh, Farooqi, O Rahilly, 2000) Najvei rizik da postanu gojazni imaju deca ija su oba roditelja gojazna.(Dietz, 1983)Predpostavlja se da sastav ishrane u ranom uzrastu ima uticaja na koliinu masti u organizmu u detinjstvu. Iskustva pokazuju da su dojenad na vetakoj ishrani u veem riziku od gojaznosti u detinjstvu od one koja su dojena.(Gillman, Rifas-Shiman, Camargo, Berkey, Frazier, Rochet, 2001) odnosno da dojenje titi od gojaznost.

3.2. Faktori sredine:

Sociokulturoloki faktori. U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su razliiti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva, meutim u dananje vreme su one predmet ismevanja i esto diskriminisane zbog svog izgleda. Drutvo postavlja vitke i lepe kao uzor neega to je poeljno i vredno. Takoe rituali uzimanja hrane su vezani za radosne trenutke, sveanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva.U dananje vreme ljudi su pod velikim uticajem mass medija i globalnim zapadnjakim stilom ivota. Naroito se to odnosi na decu i njihovo okruenje gde su sve ee ispred televizora i kompiutera,a sve manje uestvuju u fizikim aktivnostima.Zanimljiva injenica je da je gojaznost ea meu decom iz nepotpunih porodica ili iz porodica u kojoj su oba roditelja zaposlena i da e dete biti manje gojazno ako ivi sa oba roditelja i kada su oni vieg obrazovnog karaktera.(Kimm, Obarzanek, 2002) Psiholoki faktori. Mnogi ljudi jedu kako bi otklonili frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, usamljenost, tugu i dr. pa samim tim hrana predstavlja zamenu za neim to je izgubljeno ili nije ostvareno. Drutvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja. esto su ovakve osobe meta rane socijalne diskriminacije, s toga psiholoki stres socijalne stigmatizacije izaziva nisko samopotovanje, depresiju,a esto i probleme sa uenjem i akademskim i socijalnim funkcionisanjem. Zbog svog izgleda i prateih problema, ove osobe postaju jo vie depresivne, utehu nalaze u hrani, jedu jo vie i tako budu zarobljene(zaarani krug). Socioekonomski status. Brojne studije pokazuju da postoji povezanost izmeu zdravlja i socioekonomskih uslova. Nivo obrazovanja, zanimanje i prihod ima veliku ulogu u 22 kreiranju zdrave porodice. Samim tim ljudi koji ive u boljim socioekonomskim uslovima due ive, zdraviji su i imaju uslova za voenje higijenskog i zdravog naina ivota.Meutim sa pojavom industrijalizacije i urbanizacije dolo je i do promene u nainu ivota kako na polju ishrane tako i na smanjenju fizike aktivnosti i potronje energije.

Ishrana kao faktor sredine gde gojaznost nastaje kada je kalorijski unos vei od energetskih potreba u duem vremenskom periodu bez adekvatnog utroka energije. Tada se viak kalorija skladiti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troi u sluaju poveanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti nee doi ako postoji ravnotea izmeu unosa hrane i energetske potronje. Meutim ishrana kao faktor sredine se preplie s socio ekonomskim faktorom,jer nam je sa pojavom modernizacije i ubrzanog naina ivota nametnut i novi nain ishrane. Najee je to brza hrana (fast food) koja je bogata mastima i proteinima ivotinjskog porekla. Porcije su se udvostruile a izbor hrane je pod snanim dejstvom komercijalnih televizijskih programa. Hrana sve ee uzima na kioscima brze hrane,a ne u supermarketima, a grickanje izmeu obroka je ve uobiajena pojava u svim uzrasnim grupama,u Engleskoj vie od 90% kolske dece ima tu naviku.(Chopra, Galbraith, Darnton-Hill, 2002) Fizika aktivnost tj. neaktivnost je jo jedan od faktora sredine,iji e uticaj biti opirnije objanjen u daljem delu rada.

IV. Uticaj gojaznosti na zdravstvenu zatitu kod dece Gojaznost je poprimila epidemijske razmere u svetu i kod nas. Oko 7% svetske populacije je gojazno,a 3 puta vie ima onih s prekomernom teinom. (Kopelman, 2000).Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da u svetu ima najmanje pola milijarde odraslih ljudi koji imaju prekomernu teinu i vie od 700 miliona onih koji se smatraju gojaznim. Istraivanja raena 2000. godine pokazuju da najveu zastupljenost gojaznosti u svetu imaju u SAD, ak do 20% gojaznih sa BMI preko 30 kg/m2, a predvia se da e ih 2015. Biti 30 % , a 2025 ak 40 %. Tokom ranog detinjstva procentualni sadraj masti se smanjuje dostiui najnii nivo u uzrastu od 2 do 5 godina. U uzrastu od oko est godina sadraj telesne masti poinje da raste (skok adipoznosti) to se nastavlja u kolskom uzrastu i adolescenciji. Devojice u adolescenciji imaju znatno vei procenat masti od deaka.(Pietrobellj , Faith , Allison , Gallagher , Chiumello, 1988)4.1. Posledice gojaznosti kod djece: Kod gojaznih, ukupni kvalitet ivota moe biti previe snien. esta pojava kod gojaznih je da ne mogu raditi stvari u kojima bi inae uivali,pored toga esti su problemi jer takve osobe ne mogu uestvovati u porodinim aktivnostima,odlaziti na javna mesta pa zato prema njima dolazi i do pojave diskriminacije. Sve to je est uzrok depresije invaliditeta, seksualnih problema, socijalne izolacije kao i komplikacija na zdravlje. S obzirom na to da je gojaznost povezana sa znatno veom uestalou niza razliitih zdravstvenih problema u odnosu na osobe normalne telesne mase, Svetska zdravstvena organizacija,oznaava gojaznost kao jedan od najvanijih problema javnog zdravlja.( WHO, 2000). Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma teke. Posledice su direktnog, neposrednog uticaja same gojaznosti ili nastaju indirektno u sadejstvu s drugim faktorima rizika, kao to su arterijska hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemija i dr. gojazni ljudi ee doivljavaju povrede pri svakodnevnim aktivnostima, a bol u donjem delu lea se kod njih javlja pet puta ee nego kod ljudi normalne teine. Morbiditetni i mortalitetni rizik zavisi ne samo od stepena gojaznosti, ve i od niza drugih inilaca od kojih se izdvaja tip gojaznosti, tj. raspored masnog tkiva, vreme kada se gojaznost pojavila i koliko je dugo trajala, kao i od prisustva drugih faktora rizika, na primer, puenja. irom sveta, 2,8 miliona ljudi umre svake godine kao rezultat gojaznosti. Gojaznost je udruena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i vaan je inilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.(WHO,2008)Komplikacije gojaznosti su sledee: Metaboliko-hormonalne komplikacije.Bolesti organskih sistema Maligne bolesti(dojke,debelog creva, endometrijum, ovarijum,une kesice,bubrega, prostate. Mehanike komplikacije (Artroze,Porast intraabdominalnog pritiska i podizanje dijafragme, Lumbalni sindrom) Hirurke komplikacije(Perioperativni rizik: anestezioloke komplikacije, Komplikacije od strane rane,Incizionalne hernije) Psihosocijalne komplikacije( Psihosocijalni stres, Povean rizik invaliditeta, Komplikacije na radnom mestu (izostanci, tee zapoljavanje, manje zarade) (Republika struna komisija za izradu i implementaciju u klinikoj praksi,2004)Metaboliko-hormonalne komplikacije moemo razdvojiti na Metaboliki sindrom (Dijabetes mellitus tip 2,Insulinska rezistencia,Dislipoproteinemija,Hipertenzija) i Poremeaj u nivou hormona i cirkuliuih faktora (Citokina,Ghrelina, Hormona rasta, Hipotalamo-hipofizna-adrenalna osovina, Leptin,Renin-angiotensin sistem).Ukupna prevalencija metabolikog sindroma, kao i uestalost svake od komponenti sindroma, poveava se direktno sa stepenom gojaznosti nezavisno od uzrasta, pola i pubertetskog statusa. Po najnovijim epidemioloskim podacima smatra se da metaboliki sindrom ima 4% svih adolescenata i 20% adolescenata u SAD, a kod dece i adolescenata s teim oblikom gojaznosti prevalencija metabolikog sindroma je 30-50%.

Bolesti organskih sistem organskih sistema se mogu podeliti na: Bolesti kardiovaskularnog sistema(Cerebrovaskularna bolest,Kongestivna srana insuficijencija,Ishemijska bolest srca, Arterijska hipertenzija,Tromboembolijske komplikacije) Bolesti respiratornog sistema( Hipoventilacioni sindrom,Sleep apnea sindrom) Bolesti gastrointestinalnog trakta( Holelitijaza,Masna infiltracija jetre) Abnormalnosti reproduktivnog sistema(Hormonalne komplikacija kod mukaraca i ena, Obstetrike komplikacije) Nervni sistem Disfunkcije imunolokog sistema Bolesti koe (Republika struna komisija za izradu i implementaciju u klinikoj praksi,2004)

V. Uticaj fizike aktivnosti Fizika aktivnost predstavlja svaki oblik kretanja tela koji poveava energetsku potronju u odnosu na onu u mirovanju. Fizika aktivnost ukljuuje vebanje, trening i takmienje, intenzivni profesionalni rad, kune poslove i druge aktivnosti koje zahtevaju fiziko naprezanje.Za razliku od fizike aktivnosti fiziko vebanje predstavlja plansku i svrsishodnu fiziku aktivnost iji je primarni cilj unapreenje zdravlja i fizike kondicije.( Ostoji SM, Stojanovi M, Veljovi D, Stojanovi MD, Meedovi B, Ahmetovi Z , 2009)

Fiziko vebanje meu decom kolskog uzrasta moemo podeliti na: 1.rekretivno vebanje koje ima za cilj podizanje optih sposobnosti i otklanjanje tegoba izazvanih modernim bolestima civilizacije,ova vrsta vebanja se primenjuje 2-3 puta nedeljno po 30-45 minuta .2.fiziko vaspitanje koje za cilj ima pravilan i skladan razvoj biolokih ,motorikih i morfolokih karakteristika organizma,odvija se 2-3 puta nedeljno3.trening-sistematske programirane vebe koje imaju za cilj u podizanje fizikih sposobnosti na najvii nivo,obino se odvija po 1-2h, 5-6 puta nedeljno. U svakom sluaju potrebno je plansko vebanje kako bi se na pravi nain delovalo na sisteme organa i u sluaju podizanja fizikih sposobnosti i u rehabilitaciji

UZRAST7-88-97-109-109-1210-1110-1211-1212-1312-1413-1414-15 SPORTSKE AKTIVNOSTI Plivanje,sportska gimnastika,umetniko plivanjeUmetniko klizanje Stoni tenis tenis Skokovi u vodu,smuanje,skijaki skokovi Nordijske discipline (tranje) Sportsko-ritmika gimnastika Brzo klizanje,fudbal,atletika,jedrenje,surfing Akrobatika,koarka,rukomet,odbojka,hokej Rvanje,konjki sport,veslanje,streljatvo,maevanje Boks Biciklizam Dizanje tegova i body bilding

Tabela 8. Preporuka sportova po uzrastu po Dambou

Fizika aktivnost ima itav niz pozitivnih uticaja na sve sisteme ovekovog organizma kao to su: kardiovaskularni sistem, imuni sistem, respiratorni sistem, kotani sistem, miini sistem. Redovna fizika aktivnost je vaan faktor zdravlja kako za pojedinaca tako i za populaciju uopte. Fizika aktivnost nije vana samo kao primarna prevencija mnogih hroninih bolesti, nego i kao sekundarna prevencija koja usporava i smanjuje simptome hroninih bolesti. Osim uticaja na hronine bolesti fizika aktivnost povoljno utie i na poboljanje samopouzdanja, drutvenih vetina, kognitivnog funkcionisanja, smanjuje simptome stresa i dr., to zajedno sa ostalim pozitivnim efektima sveukupno doprinosi boljem kvalitetu ivota.

Rezultati mnogih istraivanja, povezuju redovnu fiziku aktivnost sa smanjenjem odreenih obolenja kao to su koronarne bolesti, dijabetis, hipertenzija, rak debelog creva, artritis, depresija, osteoporoza, totalni mortalitet i dr. (Macera, et al., 2003; Baranowski, at al., 1992). Interesantno istraivanje o znaaju fizike aktivnosti iz 50-ih godina dvadesetog veka pokazala su da kondukteri Londonskih autobusa (koji dnevno prelaze preko 600 stepenica) dvostruko ree oboljevaju od infarkta srca u odnosu na vozae koji sede 90% radnog vremena (Morris & Raffle, 1954). Nasuprot tome, u uslovima hipokinezije u organizmu nastaje itav niz nepovoljnih patofiziolokih promena koje se dovode u vezu sa direktnim naruavanjem zdravlja,a neaktivnost u deijem dobu se prenosi i na stariju dob (Haskell et al., 2007).

VI. Zakljuak Na osnovu prikazanih rezultata istraivanja iz poglavlja o uticaju fizikog vebanja na gojaznost kod dece, moemo zakljuiti da fizika aktivnost preventivno utie na spreavanje gojaznosti i njeno leenje. Deca koja su bila normalno uhranjena pokazala su bolje rezultate u svim testovima, karakterisala ih je bolja pokretljivost, vei aerobni fitness i kod devojica i kod deaka u odnosu na gojazne. U vie istraivanja pokazalo se da gojazna deca imaju slabiji VO2max od ostale dece i da masna telesna komponenta negativno utie na agilnost, brzinu, kardiovaskularnu izdrljivost to su dominantne sposobnosti za decu,zavisno od uzrasta. Iz istraivanja Stoiljkovia i saradnika, vidimo da su fiziki aktivna deca zdravija s manjim prisustvom deformiteta i nezaraznih hroninih bolestimi. Takoe iz tog istraivanja moemo zakljuiti da nastava fizikog vebanja nije adekvatno sprovedena jer je procentualno dosta vie bolesnih uenika bilo nego uenika koji su se bavili sportom. Da fizika aktivnost utie na zdravlje i fizike sposonosti,pokazano je u istraivanju koje je Ministarstvo obrazovanja Kalifornije sprovelo nad uemicima 5. 7. i 9. razreda. Takoe ovo istraivanje nam je pokazalo da su sva ta deca pored poboljanja zdravlja i fizikih aktivnosti,smanjila i stepen gojaznosti to nam direktno daj za pravo da pravilno dozirana i programski organizovana fizika aktivnost ,pa i u uslovima predmeta fizikog vaspitanja, pozitivno utie na smanjenje gijaznosti, zdravlje i fizike sposobnosti. Poznato je da je ovek tokom vekova unapredio svoje psihofizike sposobnosti ali i da mu, sa pojavom sedentarnog naina ivota gojaznosti i raznih bolesti, preti smanjenje tih sposobnosti. Kako se trend poveanja gojaznosti ne ne bi nastavljao potrebno je uticati na svest ljudi i obrazovanje o uticaju fizikog vebanja, gojaznosti, zdravlju i nezaraznim hroninim bolestima. Potrebno je kolovati to vise ljudi i podii strune kadrove. U sve to treba da se ukljue drava i brojne organizacije, celokupno drutvo, da se ulae mnogo, jer drutva koja danas ne investiraju u zdravlje i razvoj dece osuuje sebe na samounitenje u budunosti.

VII. Literatura1. Active childhood healthy life , Abstract Book, 123-124. Navedeno prema: Miti Duan, Znaaj fizike aktivnosti u prevenciji i terapiji gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji, Medicinski glasnik Specijalna bolnica za bolesti titaste lezde i bolesti metabolizma Zlatibor, 2011, vol. 16, br. 39, str. 107-1122.Barsh GS, Farooqi IS, O Rahilly S. Genetics of body-weight ragulation. Nature 2000; 404:644-51. Navedeno prema: Zdravkovi D., Banievi M., Bogdanovi R., Crnevi N., Radlovi N., str. 10. 3.Caroli M., Data presented to the IOTF Childhood Group, EuropeanCongress on Obesity, Helsinki, 29-31 May 2003. Navedeno prema: Zdravkovi D., Banievi M., Bogdanovi R., Crnevi N., Radlovi N., str. 6

3