DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Departman matematika, fizika i informatika Smer: MATEMATIKA

SEMINARSKI RAD IZ PSIHOLOGIJETema: PREVENCIJA NARKOMANIJE

Student: acirovic Nermin

Profesor: Jasna Bajraktarevi

1

Novi Pazar, 2011 god.

S A D R A J:

I

Uvod...2

II Vrste drog i efekti nkon zloupotrebe.....3 III Promene ponnj kod detet nkon zloupotrebe drog...10 IV Kd i o emu voditi rzgovor s detetom...........................13 V Drog meu vom decom....................................................17 VI Pojve koje prte nrkomniju..........................................22

2

I UVOD

Prem definiciji Svetske zdrvstvene orgnizcije nrkomnije predstvljju stnj periodine ili hronine intoksikcije izzvne ponovljenim uzimnjem prirodne ili sintetske droge. Prem podcim iz literture sve se vie tei upotrebi izrz "toksikomnij" ko ireg pojm, kojim se obuhvt ne smo lkoholizm i nrkomnije, ve i drug intoksirju sredstv. U zvisnosti od vrste intoksirjuih sredstv, toksikomnije se dele n: 1. Velike toksikomnije u koje spdju: ) Alkoholizm, b) Opijunomnij, c) Kokinomnij, d) Knbizm, 2. Mle toksikomnije u koje spdju: ) Teizm i kfeinizm zlupotreb j i kfe, b) Nikotinizm zloupotreb nikotin, tj. duvn, c) Medikmentne toksikomnije zloupotreb lekov (brbiturti i sl.) 3. Politoksikomnij pojv zloupotrebe vie rzliitih intoksirjuih sredstv udrueno ili sukcesivno. Nrkomnij je socioptoloki fenomen, koji se pojvljuje i egzistir kroz itvu ljudskuistoriju, nosei obelej rzliitih civilizcij i kultur. Od prvih slujev upotrebe droge do dns prolo je mnogo vekov.Suvne su mnoge legende, zbeleeni neverovtni mitovi i istorijske injenice. Sumerske tble (4000-3000 godin p.n.e.) pominju mk. Prvi frmkoloki prirunik pominje opijum ko nrkotik (2500 godine p.n.e.). U Eberovim ppirusim (1500 godine p.n.e.) nlze se mnoge egzotine ili svete biljke koje su ksnije pronene u egiptskim grobnicm. U gvtemlskim plninm nen je jedn kmen skultur iz 1500 godine p.n.e., koj predstvlj figuru peurke iz ije stbiljke se r glv bog (to nm ukzuje n zloupotrebu peurk). Kod Heizod (VII vek p.n.e.) susreemo prv pisn svedonstv o mku.

3

Hipokrt (459-370. godine p.n.e.) u svojim delim govori o frmceutskim i medicinskim vetinm Helen, gde spominje opijum ko prvi poznti nrkotik tog dob. Poznti grki pesnik Homer je piso d je Helen, Zevsov erk, stvljl u vino neke primese od biljk, od kojih su vojnici zborvljli n strh, bolest i lost. Kinezi su gjili mk jo p.n.e., li su z opijum sznli tek u IX veku odArp. U nstjnju i irenju nrkomnije prisutno je vie fktor. Njvniji fktori su: Linost (ovek i njegov struktur), socijln sredin (ivotni stresovi, frustrcije, mterijln situcij, relcije i konflikti unutr porodine sredine) i frmkodinmsko dejstvo droge (ublvnje bol, ublvnje strh, utoljvnje gldi, umirenje seksulnog ngon, relkscij, zdovoljstvo i drugo). Istrivnj su pokzl d je njvei broj nrkomn iz odreenih ktegorij ljudi i to: -psihoptski strukturirnih linosti, koje pokzuju nstrnost u domenu izvesnih psihikih funkcij; -psihoneurotiri i emocionlno nezrele linosti, kojim drog pome u bekstvu od relnosti, odnosno svojih svkodnevnih problem; -duevno obolel lic n poetku svog oboljenj, njee u ltentnoj fzi.

II VRSTE DROGA I EFEKTI NAKON ZLOUPOTREBE

Vein roditelj zn dost injenic koje emo izneti u ovom poglvlju, li treb d znte d se n nem podruju njvie koriste lkohol, nikotin, inhlnti, mrihun, heroin, kokin, lsd, mfetmini i metmfetmini. Smim tim, obrtite pnju n tekst u vezi tih vrst drog. 1. ALKOHOL - Depresnt koji se uzim orlno. -Drugi nzivi: Vino, pivo, liker, viski, konjk, vinjk... -Izgled: Tenost. -Efekti nkon zloupotrebe drog: zvisnost, poremej u spvnju, munin, povrnje, nsilniko ponnje, poremej motorikih sposobnosti, poremej u pmenju i uenju. 2. BENZODIAZEPIN - Depresnt koji se uzim orlno. -Drugi nzivi: Nem.4

-Izgled: Tblete. -Efekti nkon zloupotrebe drog: Zvisnost, smirenje, pospnost, vrtoglvic, smnjenje bol, usporen puls i disnje, slbo pmenje, premorenost, slb koncentrcij, slbljenje i prestnk disnj. 3. METHAQUALON - Depresnt koji se uzim orlno ili injekcijom. -Drugi nzivi: Nem. -Izgled: Tblete ili prk. -Efekti nkon zloupotrebe drog: Zvisnost, smnjenje bol, usporen puls i disnje, slbo pmenje, premorenost, slb koncentrcij, slbljenje i prestnk disnj, euforij, depresij, slbi refleksi, nejsn govor, kom, ukoenost, munin, povrnje, slbljenje motorikih funkcij. 4. METILFENIDAT - Stimulnt koji se uzim orlno, injekcijom, umrkvnjem. -Drugi nzivi: Nem. -Izgled: Tblete ili prk. -Efekti nkon zloupotrebe drog: Povien ili snien krvni pritisk, psihotine epizode, munin, povrnje, poremej rd orgn z vrenje, smnjen petit, gubitk teine. 5. AMFETAMIN - Stimulnt koji se uzim orlno, injekcijom, umrkvnjem ili puenjem. -Drugi nzivi: Spid (speed), Src (hearts), Crn lepotic (Black beauty), Podizi (uppers), Energetske pilule (energy pills), WCT, Beans, Bennies, Zvezd (Star)... -Izgled: Tblete rznih boj (mrvljenjem se dobij prh). -Efekti nkon zloupotrebe: zvisnost, rzdrljivost, nksioznost, poven krvni pritisk, depresij, gresivnost, poven telesn tempertur, nesvestic, prnoje, psihoze,pospnost, gubitk petit, poven rizik infekcije HIV/AIDS ko i drugih infekcij. 6. METAMFETAMIN - Stimulnt koji se uzim orlno, injekcijom, umrkvnjem ili puenjem. -Drugi nzivi: Met, Krnk, Kristl, Vtr, Kripto, Beli krst, Ajs (Ice prev.eng. - led). -Izgled: Bron prh ili beli kristl.

5

-Efekti nkon zloupotrebe: Zvisnost, rzdrljivost, nksioznost, poven krvni pritisk, prnoje/psihoze, gresivnost, nervoz, depresij, poven telesn tempertur, grevi mii, srni udr, gubitk petit, hlucincije, ritmij, osej d se n ili ispod koe kreu insekti, poven rizik infekcije HIV/AIDS ko i drugih infekcij. 7. EKSTAZI (methylenedioxy amphetamine) - Stimulnt koji se uzim orlno. -Drugi nzivi: XTC, MDMA, X, Shabu, Rib, Wafers, Herbal Blis, Adm, Ev, LJubvn drog, Kol, disco burgers, ... -Izgled: Tblet, kpsul ili prh u rznim bojm. -Efekti nkon zloupotrebe: Psihiki poremeji, nksioznost, pnik, depresij i prnoj, znojenje, umor, problemi s spvnjem, hlucincije, smnjen petit, mrvljenje, munin, nesvestic, drhtvic, grevi mii i prehlde. 8. RITALIN (methyiphenidate) - Stimulnt koji se uzim n tj nin to se tblet Ritlin izmrvi u prh, nkon tog se ili umrkv ili injekcijom unosi u telo. - Drugi nzivi: Spid (speed), zpdn obl (west coast). Rirlin ko leglni lek z poremeje pnje esto se prodje ko drog n ulici. - Izgled: Tblet bele boje. -Efekti nkon zloupotrebe: Gubitk petit, neprvilno udisnje i rd src, prnoj, hlucincije, obmne svesti, drhtvic, grenje mii, groznic, glvobolje, poven rizik od infekcije HIV/AIDS, poven rizik infekcije heptitis B i C ko i drugih infekcijskih oboljenj. 9. HERBAL EKSTAZI (ephedrine) - Stimulnt koji se uzim orlno. -Drugi nzivi: Sik, Oblk 9 (Cloud 9), Rejv energij (Rave energy), Iks (X), Ultimtn euforij. -Izgled: Plv tblet ili prh. 10. DIZAJNERSKE DROGE (n bzi fentanyla) - Stimulnt koji se uzim injekcijom, umrkvnjem ili puenjem. - Drugi nzivi: Sintetiki heroin, Dobr prijtelj. - Izgled: Beli prh ili tblet. -Efekti nkon zloupotrebe: Veom slini efekti ko i nkon zloupotrebe heroin.6

Momentln prliz respirtornog sistem, velike mogunosti z predozirnje jer nem mogunosti kontrole, poven rizik infekcije HIV/AIDS i drugih infekcij. 11. KOKAIN - Stimulnt koji se uzim umrkvnjem ili injekcijom nkon menj s vodom. -Drugi nzivi: Kok, Sneg, Medeni nos, Veliko K, Dm, Belo, Snen ptic, Phuljic, Foo Foo, Blast, Blizzard. -Izgled: Beli prh. -Efekti nkon zloupotrebe: Jk psihik zvisnost, irenje zenic, poven broj udisj i izdisj, prnoj, srni udr, brzo zmrnje, gubitk petit, suvnje krvnih sudov, hlucincije, poven telesn tempertur, sklonost promiskuitetu, poven rizik infekcije HIV/AIDS ko i drugih infekcij, smrt nkon predozirnj zbog prestnk rd src ili modnih krvrenj. 12. KREK (crack cocaine) - Stimulnt koji se uzim n tj nin to se supstnc zgrev i nkon tog unosi puenjem putem lule. -Drugi nzivi: Sten, Kmen, Freebase, B.J.s., Baby T, Baseball, Dip, Paste, Hardline. -Izgled: Tmno beli prh. -Efekti nkon zloupotrebe: Isto ko i kod kokin. 13. GHB (GHB Gamma Hydroxybutyric Acid) - Stimulnt koji se uzim orlno, umrkvnjem ili pomeno s drugim piem. -Drugi nzivi: Teni ekstzi, Tenost G (Liquid G), Deko iz Dordije, Jm, Spun, Date Rape Drug (DRD), Fantasy, Zonked, SW i drugi. -Izgled: Providn tenost. -Efekti nkon zloupotrebe: Oteenje jetre, teki poremeji respirtornog sistem, povrnje, drhtvic, problemi u drutvenom ponnju, kom. 14. HEROIN - Opijt koji se uzim injekcijom, umrkvnjem ili puenjem. -Drugi nzivi: Hors (Horse), Bron eer, veliko H, doz (dope), Black Tar, Crank, Dirt, Dust, Junk, Aries, Harry i drugi. -Izgled: Svetlo-smei prh, vrlo retko beli prh. -Efekti nkon zloupotrebe:

7

Jk fizik i psihik zvisnost, usporen ili nerzgovetn govor, povrnje nkon prvog uzimnj ili predozirnj, smnjen petit, povenje zenic, smnjen kvlitet vid nou, retk stolic, bolovi po itvom telu, psihofiziko propdnje, snezinteresovnost z seksulne odnose, oteenje respirtornog sistem, suv ko i infekcij koe, poven rizik infekcije HIV/AIDS, smrt nkon predozirnj. 15. SPECIJALNI K ili KETAMIN (Ketamine Hydrochloride) - Opijt koji se uzim umrkvnjem ili puenjem. -Drugi nzivi: Vitmin K, novi ekstzi, psihodelini heroin, super K, doruk, ketlr, Bump, Green, Honey Oil, Super C, K-hole, Kay Jay... -Izgled: Bron prh. -Efekti nkon zloupotrebe: Delirijum, mnezij, slbljenje motornih funkcij orgnizm, oteenje respirtornih putev i orgn. 16. ROFINOL (flunitrazepam) - Opijt koji se uzim orlno ko pilul ili rstvoren u piu i umrkvnjem. -Drugi nzivi: Crvenperk, Tblet z zborvljnje, Konopc z venje, R2, Otric, ume tblet. -Izgled: Bel tblet. -Efekti nkon zloupotrebe: Zvisnost, munin, vrtoglvic, nesvestic, zmrenj svesti s potpunim gubitkom memorije (brisnje senj nkon konzumirnj), gubitk orjentcije, tekoe s prvilnom koordincijom pokret i govorom. 17. PCP (PCP - phencyclidine) - Hlucinogen koji se uzim orlno, injekcijom, umrkvnjem ili puenjem. -Drugi nzivi: Aneoski prh, Ozon, Gorivo z rketu, prin. -Izgled: Tenost svetlo ute boje. -Efekti nkon zloupotrebe: Hlucincije, doivljvnje iskustv vntelesnog kretnj, poremej motornih funkcij orgnizm, nemogunost osenj fizikog bol, npd n respirtorni sistem, strh, prnoj, pnik, gresivno i nsilniko ponnje, depresij, nksioznost, poven rizik infekcije HIV/AIDS i drugih infekcij, smrt. 18. LSD (LSD Lysergic Acid Diethylamide) - Hlucinogen koji se uzim orlno ili putem kpi/eltin ukpvnjem u oi. -Drugi nzivi: Kiselin, Mini kuglic, eern kock, Trip, Barrels, Frogs, Moons, Paper, Tabs, Acid, Bloter i drugi.8

-Izgled: Tblete rznih boj. -Efekti nkon zloupotrebe: este promene telesne temperture i nivo krvnog pritisk, pospnost, drhtvic, nglo smnjenje petit, hronine hlucincije.

19. PEURKE (Psilocybin) - Hlucinogen koji se uzim u redovnoj ishrni ili pomene s rznim vrstm jev. -Drugi nzivi: Kpice, Mgine peurke. -Izgled: Peurk. -Efekti nkon zloupotrebe: Poven krvni pritisk. hlucincije, munin, znojenje. 20. INHALANTI Uzimju se inhlirnjem, udisnjem pr, odnosno rstvr. -Drugi nzivi: Nitro-oksid, lepk, gs z smejnje, erosol sprejevi, tenosti z ienje, rstvri, lkovi, boje, Amy, Bolt, Boppers, Climahx, Ozone, Hardware i drugi. -Izgled: Gsovi ili isprljive tenosti rstvri, lepk. -Efekti nkon zloupotrebe: Glvobolj, slbljenje rd mii, bol u stomku, nsilniko ponnje, munin, oteenje jetre, oteenje plu, oteenje bubreg, teki poremeji hemijskih proces u telu, gubitk petit, krvrenje iz nos, gubitk koordincije pokret, pojv infekcij ko to je heptitis nkon duge zloupotrebe. 21. MARIHUANA - Uzim se puenjem ili prilikom redovne ishrne. -Drugi nzivi: H, Trv, Doz, Meri Dejn, tetk Meri, Biljk, 420, Gngster, Herb, Korov, Dop, Ganja, Red Bud, Whackyweed, Yerba, Ace. -Izgled: Zelen, sme ili siv trv (lie ili cvee biljke konoplje) ili smol. -Efekti nkon zloupotrebe: Crvenilo u oim, suv ust i grlo, izgubljen osej z vreme, prnoj, poven nksioznost i npdi pnike, smnjen mogunost u izvrvnju zdtk koji zhtevju koordinciju (npr. vonj utomobil), poremeji u: uenju, pmenju, govoru, slunju, miljenju, obnvljnju znnj, revnju problem i prvljenju koncept ili plnov.

9

22. STEROIDI Uzimju se orlno ili injekcijom u mii. -Drugi nzivi: Roidi, us. -Izgled: Tenost ili tblete rznih boj. -Efekti nkon zloupotrebe: Rk jetre, sterilitet, impotencij, gresivnost, depresij, kne, esto menjnje rspoloenj. -Npomen roditeljim: Korisnici steroid izlu sebe n vie od 70 rzliitih negtivnih efekt ovih drog. 23. NIKOTIN - Uzim se puenjem ili umrkvnjem. -Drugi nzivi: Cigret, cigr, duvn, uvijeni rk, snif. -Izgled: Suv trv. -Efekti nkon zloupotrebe: Zvisnost, srn obolenj, obolenj krvnih sudov, rk plu, rk usne duplje, rk bubreg, rk pnkres, hronini bronhitis, obojenost zub. Kod trudnic izziv spontne pobje, prevremeno roenje i mnju telesnu teinu pri poroju -Npomen roditeljim: Jedn od pet uenik IV rzred srednje kole je dnevni korisnik nikotin, odnosno konzument cigret. 24. KOFEIN (Coffeinum) - Uzim se orlno. - Drugi nzivi: Hemijski nleptik. -Izgled: Nlzi se u tenostim (j, kf i bezlkoholn pi) -Efekti nkon zloupotrebe: Blgi efekti, ko to su poven krvni pritisk i povenje luenj eludne kiseline. Miini umor i bol u miiim, unutrnji nemir, gubitk sn, glvobolj, rzdrljivost. -Efekti nkon zloupotrebe: S obzirom d je Kristl metmfetminski derivt koji je ji od sintetikih drog (npr.ekstzi), osobine su mu iste ko i kod metmfetmin s tim to korisnik postje zvisnik odmh nkon prvog konzumirnj, opijenost trje od 12 do 70 sti i obvezno izziv gresivn stnj.

10

III PROMENE PONAANJA ZLOUPOTREBE DROGA 3.1. ZNACI ZLOUPOTREBE DROGA

KOD

DETETA

NAKON

Zloupotreb drog od strne dece i mloletnik ostvlj znjne promene u ponnju, koje se mogu identifikovti odreenim zncim i simptomim. Prilikom sistemtizcije znkov i simptom koji ukzuju d je dete, odnosno mloletnik zloupotrebilo drogu korien je obimn litertur. Vno je zpmtiti d ukoliko dete pokzuje odreene promene u ponnju koje emo nvesti, ne zni odmh d on ili on koriste drogu. Prisustvo odreenih promen u ponnju moe biti rezultt pubertetskog stres, emocionlnih problem, fizike ili psihike bolesti, ko i odreenih kriz ivotnog dob detet. D bi ste svome detetu pomogli d ne poe putem zloupotrebe droge, obrtite pnju n mogue poremeje u njihovom ponnju koji mogu predstvljti upozorenje znke zloupotrebe drog:

1. FIZIKI: a)Lo fiziki (isposniki) izgled, bledilo, nteeno (nduveno) lice; b) Neobjnjivo ngli gubitk teine (mrvljenje), nglo povenje teine (gojznost), smnjenje petit, povenje petit, promene u nvikm uzimnj hrne; c) Neodoljiv potreb z konzumirnjem sltki; d) Uestli poremeji zdrvlj: munin, povrnje, ubrzn puls, prekomerno znojenje, podrhtvnje ruku, nogu ili glve; e) Dugotrjni (neprestni) klj i infekcije disjnih orgn; f) Hldni i znojvi dlnovi propreni drhtnjem ruku; 2. EMOCIONALNI: a) esto menjnje rspoloenj ili iznoenje sumnutih idej, hlucincije, krize svesti; b) Pokzivnje rdiklnih promen u rspoloenju i crtm linosti, bez utvrdljivog rzlog; c) Rzdrljivost i gresivno ponnje; d) Gubitk rspoloenj loe rspoloenje, nervoznost;11

e) Tekoe u odrvnju pnje, opdnje pnje, zborvnost, nedosttk koncentrcije; f) Opti nedosttk motivcije, zuzimnje stv nije me brig, nedosttk brige z budunost, prezirnje posledic; 3. PORODINI: a) Pogornje odnos prem lnovim porodice; b) Zuzimnje nesrivkog i ponekd neprijteljskog stv prem porodici; c) Gubljenje interesovnj z porodicu i porodine ktivnosti; d) Agresivno i uvredljivo ponnje prem lnovim porodice, zpoinjnje sve, nepotovnje roditelj; e) esto krenje utvrenih prvil, odbcivnje porodinih vrednosti; 4. KOLSKI: a) Gubitk intersovnj z kolu i vnnstvne ktivnosti (hobi, sport i druge do sd omiljene ktivnosti); b) Pd ocen (loe ocene) i uopte loiji uspeh u koli; c)Mnog odsustv, est izostjnj, neregulrno pohnje nstve, knjenje n sove; d) Nedosttk koncentrcije pri uenju; 5. DRUTVENI: a)Promen drutv prijtelj, izbegvnje strih prijtelj, izbegv rzgovor o novim prijteljim, novi prijtelji su poznti korisnici drog; b) Druenje s nepozntim osobm, izlsci s novom grupom prijtelj, esto dost strijim; c) Novi prijtelji koji se mnje znimju z uobijene porodine i kolske ktivnosti; d) Uestlo telefonirnje, korienje odreenih ifri prilikom telefonskih rzgovor; e) Prekomern potreb z privtnou, pokzivnje tjnstvenosti u pogledu ktivnosti, kretnj i sstjnj, sumnjivo ponnje; f) Neobjnjiv potreb z novcem, pozjmljivnje novc, kr novc i stvri; g) Troenje vee koliine novc, prodvnje stvri iz kue, kr uteevine iz kunog porodinog budet;

12

6. OSTALI: a) Neprestno puenje (puenje, tzv. vrenje cigrete z cigretom); b) Uestl upotreb kpi z oi; c) Posedovnje pribor koji je vezn z zloupotrebu drog esto u njihovim plkrim ili sobm (pric, kik, tblete, prkovi, lepk, ppir z zvijnje cigret, mle medicinske tegle, kpi z oi, uplji n butn gs, cevi posebno nprvljene z zloupotrebu drog (udisnje) nprvljene od limenki ili plstinih boc z pie i slino). Pored nvedenih znkov, roditelji mogu uoiti i simptome d dete, odnosno mloletnik koristi odreenu vrstu drog, odnosno efekte nkon zloupotrebe drog, koje smo nveli z svku drogu pojedinno u prethodnom poglvlju. Imjte n umu injenicu d osim neposrednog pronlenj droge, pribor potrebnog z drogirnje i smog stnj drogirnosti, nem sigurnih znkov koji upuuju n zloupotrebu drog.

3.2. KAKO PREPOZNATI ZNAKE ZAVISNIKOG IVOTNOG STILA Ne postoji opt klsifikcij znkov d dete koristi odreenu drogu, li postoje odreeni znkovi koji ns mogu uputiti d dete vodi posebn ivotni stil zvisniki ivotnistil. Njbolji primer z to je zloupotreb mrihune koj je njpristupnij n nem tritu i drog koju omldin u noj zemlji prob nkon lkohol ili cigret. Mrihun se moe godinm puiti bez updljivih promen ponnj. Stnje ndrogirnosti trje od 2 do 3 st., dost je blgo i lko se prikriv do potpune neprepozntljivosti. D se popui cigret mrihune potrebno je nekoliko minut, to nije dovoljno d se dete ztekne u toku puenj. Pored suvosti ust, jedini specifini znk d je neko koristio mrihunu u poslednj 2-3 st je tzv. puki konjuktivitis. Nije zbrnjeno i ponekd ui u deju sobu i pregledti je, nrvno kd je dete odsutno od kue. Drog je prilino skup, p se obino uv kod kue. Mrihun i hi vremenom izvetre zto ih korisnici uvju u luminijumu z cigrete ili okoldu, hermetiki ztvorenim kutijicm ili kesm. Mrihunu i hi tkoe prte specifini mirisi (orjentlno-romtini). Miris mrihune je prodorno jk i tek, miris hi je lki i ugodniji.13

U sobi veg detet moete ni i rizle, ppir z zmotvnje cigret. Z voenje rzgovor s Vim detetom potrebno je d zpmtite sledee: - Ukoliko dete, dok Vs uverv d ne uzim droge, poke preveliko znnje o njim, to je dokz vie d ih uzim; - Rzmotrite mest i vreme izlsk Veg detet i zbrnite mu druenje s prijteljim z koje sumnjte d pue mrihunu ili koriste druge vrste drog; - Bez okolinj recite svom detetu d neete dopustiti drogirnje u svojoj kui. Jsno nglsite d ste protiv isprobvnj tzv. lkih drog i d ne elite uti nikkvu rsprvu o eventulnoj netetnosti drog. Roditelji ne smeju dopustiti d budu ndmudreni mnipultivnom vetinom rgument svog detet kko ne konzumir drogu. Nedovoljno upuenom roditelju njbolje je drti se princip d je njegov sumnj oprvdn dok se ne doke suprotno, sudij koji e presuditi u ovkvim konfliktim je sigurno lekr specijlist psihijtr koji se bvi bolestim zvisnosti.

IV KADA I O EMU VODITI RAZGOVOR SA DETETOM

4.1 Rzgovor s detetom od predkolskog uzrst do III rzred osnovne kole Dec u ovom uzrstu pokzuju veliko interesovnje z svet koji se nlzi vn porodice i dom. Td je vreme kd treb poeti s objnjvnjem t je lkohol, nikotin i druge droge, ko i injenicm d ih poneki ljudi koriste iko znju d im one mogu nkoditi i d su im poznte posledice zloupotrebe drog. Rzgovrjte s Vom decom kko sve to se stvlj u telo, nije hrn moe biti veom tetno z njihovo zdrvlje. Pored tog, treb im rei kko droge utiu n funkcionisnje njihovih tel, ko i d prouzrokoju bolest koj esto dovodi u smrt (Vein dece su iml iskustvo u njihovom ivotu s smru nekog rok ili s smru rok nekog njihovog kolskog drug).14

Objsnite im kko zloupotreb drog moe postti veom lo nvik koju je teko zustviti. Pohvlite Ve dete jer se dobro brine o svom telu i zdrvlju uopte, ko i njihovu uspeh u izbegvnju sveg to moe d im nudi. Do treeg rzred osnovne kole, V dec bi trebl d znju sledee: - kko se i po emu hrn, otrovi, lekovi i neleglne droge rzlikuju; - kko lekovi koje prepie lekr mogu pomoi u toku bolesti, li mogu nneti i tetu ukoliko se pogreno koriste, tko d dec trebju d se klone od nepozntih supstnci ili pkovnj lekov; - kko odrsli mogu d konzumirju lkohol, dec ne (k i u mlim koliinm) jer lkohol oteuje rzvoj mozg i tel dece. 4. 2. Rzgovor s detetom od IV do VI rzred osnovne kole

Nstvite s Vim jkim stvom o drogm. U ovom dobu, dec mogu uestvovti u sloenijim rsprvm zto ljudi koriste droge i zto su im droge privlne. Moete iskoristiti njihovu rdoznlost z trgine dogje (npr. sobrjn nezgod ili rzvod) d bi ste rzgovrli s njim kko droge mogu uticti d prouzrokuju ovkve dogje. Dec u ovom dobu vole d ue o injenicm, posebno o onim koje su im nepoznte, prisutn je i elj z otkrivnjem kko odreene stvri i mehnizmi funkcioniu. Deci ovog uzrst treb govoriti o tome kko droge utiu n mozk i telo ovek. Objsnite im i d sve to se uzim previe od dozvoljenog, nek to bude sirup z klj ili spirin, moe opsno d oteti odreene funkcije orgnizm. Deci ovog uzrst su bitni prijtelji, bilo jedn njbolji ili grup prijtelj, d bi se uklopili i bili posmtrni ko normlni. Pored tog, dec u ovom periodu treb d nue i znju sledee: - Efekte nkon zloupotrebe lkohol, nikotin i drugih drog n pojedine delove tel, ko i opsnosti od kome, prekomernog dozirnj i infekcij (HIV/AIDS, heptitis B i C); - Dugorone posledice kko i zto droge izzivju zvisnost i kko njihovi korisnici gube kontrolu nd svojim ivotim; - Rzloge zbog kojih su droge opsne z telesni rzvoj;

15

4.3. Rzgovor s detetom od VII rzred osnovne kole do I srednje kole

U periodu kd se dec nlze od VII rzred osnovne kole do I rzred srednje kole, dec imju jku elju z nezvisnou, li istovremeno im je vie nego ikd potrebn podrk i umenost roditelj u sve njihove ktivnosti, ko i prvilno usmervnje. Pubertet je esto zbunjujui i stresni period, gde su esto prisutn promen rspoloenj i dubok nesigurnost, ko dej borb z . Nije uopte udno to je ovo period kd dec prvi put probju lkohol, cigrete i druge droge. Roditelji ne shvtju koliko su njihov dec okruen zloupotrebom drog. Skoro devet od deset detet, odnosno mloletnik smtr d je mrihun svud oko njih. Dec i mloletnici esto koriste mest z konzumirnje mrihune ko to su kolsko dvorite i okolin kole, ku i kod kue svojih prijtelj (ine mest z koj roditelji misle d su njbezbednij). Pored tog, dec su duplo vie sklon zloupotrebi drog ukoliko njihovi roditelji otvoreno sumnjju u njih d koriste neku od drog, od druge dece iji roditelji to ne rde. U ovom periodu, potrebno je d roditelji deci skrenu pnju n sledee injenice: - Puenje uzrokuje dh otrog miris, obojenost zub, otr miris n odei i kosi; - Zloupotreb drog izziv nedosttk odluujuih drutvenih i emocijlnih krkternih osobin, koj su normlno steen u pubertetu, odn. doloscenciji; - Zloupotreb drog izziv i due loe efekte: rk plu, rk usne duplje (cigrete), oteenje jetre ili sobrjne nezgode (lkohol), zvisnost, trjn oteenj modnih elij i smrt. Dec u ovom periodu doivljvju velike i brze promene n svojim telim, u emotivnom ivotu, ko i u odnosim s roditeljim, rocim, prijteljim i simptijm. Pubertet - dolescencij je tkoe z njih veom zbunjujui vremenski period koji je esto propren i stresnim situcijm. Svk promen izziv stres kod Veg detet, smim tim to su vee promene vei je i stres. U ovom periodu V dec se esto oseju nesigurno, menjju nglo rspoloenje i imju probleme s formirnjem sopstvenog identitet.

16

Nije iznenujue d je ovj vremenski period kd mnog dec probju lkohol, cigrete i neke vrste drog (njee mrihunu, heroin ili ekstzi) po prvi put.

4.4. Rzgovor s detetom od II rzred do IV rzred srednje kole

Vein dece u ovom periodu se suoil s vie situcij u svom ivotu i odluil d li e probti droge ili ne. Dnnj dec su prilino izriit u vezi zloupotrebe drog, prvei n tj nin distncu izmeu ne smo rzliitih korisnik drog, ve i efekt drog nkon zloupotrebe, ko i izmeu probnj, povremene upotrebe i zvisnik. esto su i svedoci upotrebe drog od njihovih vrnjk, gde kod nekih ne mogu uoiti nikkve efekte, dok kod drugih mogu primetiti i poremeje koje ih izvode iz kontrole. U tkvom poloju u kom se nlze dec u ovim godinm, vie im je potrebno od opte poruke d ne koriste drogu jer je tetn. Decu treb upoznti s svim vrstm drog (ne zborvite lkohol i nikotin), s njihovim efektim nkon zloupotrebe, potencijlnim efektim infekcije tekim bolestim i smrtonosnim efektim. Treb npomenuti d zloupotreb drog, nroito korienje dve vrste istovremeno dovodi do smrti. Deci u ovom periodu je potrebno d uju od roditelj d bilo ko moe postti hronini nrkomn ili zvisnik, ko i d upotreb drog od osobe koj nije zvisnik moe izzvti trjne hronine posledice, koje se teko lee. Iz rzlog to je vein uenik srednjih kol u ovom periodu orjentisn prem buduem ivotu (studirnje, poso, sluenje vojske, brk), tko je kod njih i elj z slunjem ili uestvovnjem u diskusijm kko droge mogu unititi njihove prilike d se upiu n dobr fkultet i d se zposle time ve. Dec u ovom periodu tee d budu ideln u svemu to ine i imju dobru volju z slunjem kko svojim linim doprinosom mogu nprviti svet boljim. Bitne injenice koje roditelji trebju d znju z decu u ovom dobu su: - U rzgovoru s decom recite im d zloupotreb drog nije kriminlni kt, li se postrjte d sznju koliko tete drog nnosi drutvu ko celini; - Pomozite svojoj deci d shvte d korienje neleglnih drog nnosi veliku tetu i grdu u kome ivite, ko i koliko to ini grd nebezbednim;

17

- Ukljuite Ve dete u dobrovoljne ktivnosti borbe protiv nrkomnije, koju sprovode drvne i druge ovlene orgnizcije, gde e Ve dete pomoi mlim d shvte problem nrkomnije i drugih bolesti zvisnosti uopte.

V DROGA MEU VAOM DECOM

5.1. Zato deca koriste droge Roditelji koji imju decu koj zloupotrebljvju droge esto misle d su on n to bil primorn od strne vrnjk ili prodvc droge (diler). Meutim, istrivnj pokzuju d su dec poel s korienjem drog: - zbog dosde, - d bi se oseli bolje, - d bi zborvili probleme i opustili se, - rdi zbve (interesntnosti), - rdi zdovoljenj rdoznlosti, - d bi osetili rizik, - zbog olknj njihovih psihikih bolov - ptnji, - d bi se osel odrslim ljudim, - d bi pokzli svoju nezvisnost, - rdi pripdnosti odreenoj socijlnoj ili drugoj grupi, - d bi izgledli stloeno (prev. cool). Roditelji njbolje poznju svoju decu i iz tog rzlog su u njboljoj poziciji d svojoj deci predlu zdrv reenj protiv drog. Predlemo ktivnosti posle kole: bvljenje sportom, ktivnosti u rznim sportskim, omldinskim i drugim udruenjim, sovi muzike, sovi rd n kompjuteru, sovi strnog jezik i sl.Ovkve ktivnosti odrvju decu i mloletnike ktivnim i zinteresovnim, i priblivju ih roditeljim koji su u stnju d prte njihov rd i dostignu. U cilju rzvijnj pozitivnog osej nezvisnosti roditelji mogu predlgti tzv. rizine ktivnosti ko to su plninrenje, borilke vetine (krte, dudo, diju-dic, ful- kontkt i sl.), kmpovnje logorovnje i drugo, gde bi se oni pojvili u svojstvu uitelj.18

5.2. ta uciniti ukoliko otkrijete da vase dete korsiti droge

Ukoliko otkrijete d Ve dete korisiti neku vrstu drog, pre sveg ne treb pniiti, i djemo Vm nekoliko svet: - Odgovorite n mirn i strpljiv nin; - Suovnje bez dokz izzve poricnje; - Ouvjte roditeljske dunosti; - Primetite kd je pod uticjem droge. Td ne zpoinjite nit, ve sekjte d stnje proe; - Pokite d umete d slute, u ovkvim trenucim slunje je njve vrlin. Pitjte njeg / nju z njegov / njen osenj. Interesujte se t se dog u njihovim ivotim; - Ukoliko je mogue suoite ih s dokzim; - Pitjte ih d li imju problem u koli; - Zkite rzgovor s direktorom kole. Pitjte g d li su nstvnici ili profesori neto primetili. Trite podrku od kole, jer i kol u tkvim slujevim igr vnu ulogu; - Ustnovite dosledn prvil u kunom redu: kd se uvee vr kui, s kim se vi i drui i drugo; - Ne okrivljujte ih; - Ukljuite njblie roke u Ve ktivnosti. Tkoe, ne smete znemriti sebe i ostle ukune. - Ne dozvolite d Vs izmnipuliu izgovorim: Prestu, ukoliko ne ke tti ili ko ne obvesti kolu i sl; - Morte biti spremni d ponekd zvedete prvi policijski s; - Ukoliko se dvoumite potrite strunu pomo u Zvodu z bolesti zvisnosti, Institutu z mentlno zdrvlje ili se obrtite njblioj medicinskoj ustnovi; Psiholozi svetuju d sznnje d Ve dete koristi drogu mor biti povod z preispitivnje odnos izmeu Vs i detet. Sigurno je d dec vole svoje roditelje i tu ljubv treb proni. Kd dete poklekne, roditelj je tu ko oslonc. Ne treb dete doekti n no, ve se s njime mor ozbiljno rzgovrti i nstojti d se kroz rzgovor ztopli komunikcij u porodici. Psiholozi izdvjju etiri vrste porodic koje stvrju zvisnik, odnosno gde je uzrok z uzimnje droge sm odnos u porodici: - Njei tip porodice koj stvr zvisnik, je nefunkcionln ili rzdvojen porodic u kojoj su roditelji mldog zvisnik neretko rzdvojeni ili lkoholiri, nrkomni ili kriminlci.

19

Tkoe, u tkvim porodicm esto je prisutno fiziko i seksulno zlostvljnje i dece. Tkve porodice spolj deluju prilino slone, li je istin drugij. - Drugi tip porodice predstvljju one u kojim su roditelji previe vezni z svoju decu te ih, mislei d e ih n tj nin ztiti, ne ue rdu i odgovornosti. Dog se d od mlih nogu dec rde t hoe, p kd uu u pubertet nisu u mogunosti d uredno izvrvju svoje obveze. Postju loi ci, kd poinju d se zblivju s loijim od sebe, gde ulze u zrni krug nrkomnije. - Trei tip porodice predstvljju mbiciozni roditelji n visokim polojim u drutvu. Svoju decu koj su esto inteligentn, tkvi roditelji podstiu n rzne vnnstvne ktivnosti, to je u redu dok dec ne uu u pubertet. Mislei d mogu sve, ov dec probju i droge jer smtrju d mogu nprviti rvnoteu izmeu dobrog i loeg, to je kobn grek.

5.3. Vodjenje razgovora sa detetom

1. Kd je njbolje zpoeti rzgovor? Njbolje je rzgovor poeti s predkolskim uzrstom. Dec predkolskog uzrst nisu korisnici drog, li ukoliko rzgovrte s njim u predkolskom uzrstu, pre nego to problem nstne, imete dobre rezultte kd dec budu iml 10, 11 i 12 godin, ine kd je to njpotrebnije. Ine sve zdrve nvike se stiu u predkolskom uzrstu (upotreb zdrve hrne, higjen, oblenje u skldu s vremenskim prilikm i slino). 2. Zpoinjnje otvorenog dijlog i prilike z nstvljnje rzgovor Odnos izmeu roditelj i detet ne moe opstti bez komunikcije. Dec veruju d imju dost vrednih stvri o kojim bi rzgovrli. Kd ih roditelji sluju pljivo, deci to pome u izgrdnji smopotovnj i poverenj. Njvnije je zpmtiti d, kd treb rzgovrti o sloenim (kompleksnim) temm, ko to su upotreb lkohol i zloupotreb drog, to nisu rzgovori od 5 minut. Komunikcij u tom prvcu, treb d predstvlj stlni dijlog koji e s rstom veg detet triti od vs informcije i odgovore n pitnj.

20

Rzgovor treb grditi s vim detetom do njegovog szrevnj. Svki moment se moe iskoristiti z nstvk rzgovor s detetom. Ponekd je dovoljno rei i pr rei. Rzgovor ne treb d bude dug i ozbiljn. Zpmtite i to d je dv put godinje mlo z rzgovor u vezi tetnosti drog. Momenti z nstvk rzgovor mogu biti: - Prilikom rzgovor o knjigm ili filmovim, - Prilikom redovnih porodinih okupljnj, - Prilikom obedovnj (ruk, veer), - Ko i prilikom igrnj h, pecnj, glednj fudblske utkmice, spremnj hrne,izlet, itnj i drugo. Otvoreni dijlog sluie d Ve dete n njemu njbolji nin nui to vie o zloupotrebi drog, efektim nkon zloupotrebe i teti koju drog moe nneti. Istknite koliko je rdoznlost potrebn i kko je ne treb guiti, ve treb ni nin zdovoljiti je bezopsno. Nstojte d vem detetu omoguite i druge izvore sznnj koje ete mu ponuditi prilikom otvorenog dijlog. N primer: knjige, dokumentrni filmovi, nuni i drugi sopisi, predvnj, tribine. Ponudite im bilo t od ovog to smo vm nveli i iznendie te se pozitivnom rekcijom i stvom veg detet. 3. Strtegij slunj dece Potrebno je stvoriti klimu z rzgovor s detetom koj e mu odgovrti i u kojoj e se dete oseti komforno. neverblni znci mogu se pogreno shvtiti od strne detet, zto je potrebno obrtiti pnju n poloju prilikom sedenj, ton veg gls, kontkt oim i fcijlnu ekspresiju. Djte Vem detetu mogunost d govori. Djte mu i vie vremen d vm ke ono to misli, ose i d bi shvtilo o emu je rzgovrno. Pokite ve interesovnje n tj nin to ete postvljti usklen pitnj. Pitnj treb d vm pomognu d shvtite misli veg detet i njegove predloge.

5.4. Ponasanje prema detetu Ne treb d igrte policjce u ivotu veg detet. Ne preturjte po njihovim stvrim, ve rzgovrjte s detetom otvoreno o onome to vs zbrinjv i o njegovom ponnju. Vein roditelj njvie strhuje d e im dec krenuti z drogom i postti zvisnik. Istin je d je drog svud oko ns i d je nemogue ztititi mlde d ne dou u kontkt s njom ili s zvisnicim.21

Pojedini roditelji se jko vrju, ko misle d imju kontrolu u svojim rukm, d su njihov dec, putem zbrn, opomen i ndzor, ztien od mogunosti kontkt s drogom i zvisnicim. Iluzij je d postoje nini kojim e te ve dete spreiti d ne doe u kontkt s drogom i zvisnicim. Roditelji mogu smo uporno i mukotrpno rditi n tome d dete bude dovoljno vrsto i otporno d moe doi u kontkt s drogom i zvisnicim, d ne postne zvisnik. Vein roditelj je ul z HDT Test ili tzv. pi-pi test, koji se rdi rdi utvrivnj d li im odreenih vrst drog (njee mrihun, heroin i kokin) u urinu. Test je veom pouzdn i sigurn. Im g u svkoj poteci n prodju. Meutim, mi smo hteli d skrenemo pnju u vezi tog test. Testirnju ne treb prii s stvom neto mi se udno pon, hjde n test. Tkv nin komunicirnj je veom opsn, jer postoji velik opsnost d e te tko nruiti odnos roditelj dete koji nikd vie ne moete uspostviti n nivou n kome je bio. Testirnje treb sprovesti ukoliko dete pokzuje neke od znkov koji upuuju n to d koristi droge i nkon rzgovor s njim kd mu te injenice predoite. Ine, mogunosti HDT nisu prevelike, recimo moe se utvrditi postojnje trgov mrihune od 7 do 30 dn od dn unoenj u orgnizm. Ne pokuvjte d budete prijtelj svom detetu, budite jednostvno roditelj, to je dleko vie, i nezmenjivo je. Budite oslonac, podrska i sigurnost, prihvtite g bez izuzetk, prijteljski se ponjte izrvjte svoju ljubv, zinteresovnost i potovnje. U tkvom odnosu ne smete zborviti d niste rvnoprvni. Vi ste moniji i uvek utoritet u oim svog detet. Koliko ste sposobniji d revte mirno ivotne probleme, toliko ste i vei utoritet. Prijteljstvo zni rvnoprvnost, prijtelj nm ne odreuje dokle emo ostti uvee u grdu, s njim delimo intimn iskustv koje retko ko deli s roditeljim. Zto vi niste i ne moete biti prijtelj s detetom. Vi ste u mnogo monijem i vnijem odnosu od prijteljstv. Ne zborvite to i nek vm bude dovoljno to e vs neko zvti mm ili tt.

22

VI POJAVE KOJE PRATE NARKOMANIJU

6.1. SIDA (HIV / AIDS) AIDS je skrenic z bolest koj se zove sindrom steenog nedosttk imunitet uzrokovn ljudskim imunodeficijentnim virusom (HIV). Nziv ove bolesti n frncuskom jeziku je SIDA. Bolest se prenosi n jedn od sledeih nin: - Seksulni kontkt s inficirnom osobom; - Deljenje igle ili pribor z drogirnje s osobom koj je inficirn; - Bebe roene od strne ene koj je HIV pozitivn, mogu se inficirti pre ili u toku roenj, ko i dojenjem posle roenj; -Trnsfuzijom inficirne krvi. Zloupotreb psihoktivnih drog prouzrokovl je irenje HIV infekcije. Istrivnj UNAIDS-a i WHO (Svetsk zdrvstven orgnizcij) prem izvetju iz Decembr2001. godine, ukzuju n sledee: 1. Utvreno je d vie od 5 % svih HIV infekcij u svetu prouzrokovno tzv. "deljenjem igle" meu nrkomnim, vie od 30% prenoenj virus je indirektno prouzrokovno n tj nin; 2. Iston Evrop je trenutno jedn od njugroenijih delov svet u prenoenju HIV virus, broj zrenih u 1999. godini bio je 420.000, krjem 2000. godine bio je 700.000, u Decembru 2001. 1.000.000. Stepen rst broj zrenih njvei u svetu i u njveem procentu iz rzlog deljenj igle meu nrkomnim. Od svih zemlj u Istonoj Evropi, njvei broj zrenih i sttus njugroenije zemlje im Rusk federcij. Broj ljudi inficirnih od HIV/AIDS u svetu je 40 milion, od kojih su 37,2 milion odrsli (48% su ene), 2,8 milion su dec do 15 godin. Broj inficirnih u toku 2001. godine je 5 milion, od kojih su 4,2 milion odrsli (41% su ene), 800.000 su dec ispod 15 godin. Broj umrlih od posledic infekcije HIV/AIDS u toku 2001. godine je 3 milion, od kojih su 2,42 milion odrsli (45% su ene), 580.000 dec ispod 15 godin. Ktegorije Ukupno Odrsli ene Dec (ispod 15 god.) Rzlog je prenoenje HIV/AIDS s mjke n dete putem dojenj ili u procesu poroj. Broj inficirne dece n ovj nin je oko 300.000 godinje.23

Pored nveden dv nin prenoenj infekcije HIV/AIDS njei nin je putem seksulnog odnos (vginlni, nlni, orlni). Roditelji bi prem sopstvenoj proceni trebli d obve otvoren rzgovor s svojom decom o upotrebi kondom (prezervtiv) prilikom polnog optenj. injenice koje roditelji trebju d znju u vezi upotrebe kondom: 1. Latex kondomi tretirni spermicidom (npr. nonoxinol-9) su njefiksniji u sprevnju prenos HIV- prilikom polnog kt, jer imju njmnje pore; 2. Latex kondomi tite i od drugih bolesti, ko to su: herpes, simpleks, heptitis B, klmidij i gonorej; 3. Prilikom kupovine kondom, uvek prekontrolisti dn istek rok trjnj (obino se n kondomim oblev tekstom: EXP. ili EXP. DATE); 4. Prouvnjem izdrljivosti kondom u lbortorijm utvreno je d efekt ztite.

6.2. Krimainalne aktivnosti narkomana

Drog izziv znjne promene u linosti nrkomn, li donosi i egzistencijlne probleme, s obzirom n kupoprodjnu vrednost droge n tritu. Kriminlno ponnje nrkomn uzrokovno je vrednou droge, linim mterijlnim stnjem i njegovom potrebom d ponovi dozu droge koju koristi. Kriminlno ponnje se smtr i rezulttom ve stvorenih nvik orgnizm n drogu i psihoptolokih i somtskih tegob. Nrkomni esto plju drogu ukrdenim novcem ili svojim telom (prostitucij). U cilju obezbeenj finnsijskih sredstv z kupovinu droge, nrkomni njee krdu novc ili vredne stvri iz svojih ku (tzv. kune kre) koje ksnije prodju po ceni ispod prvih vrednosti. esto se orijentiu n deprenje, provle u tue stnove, smousluge ili robne kue, ukrdene stvri se prodju ili dju z drogu. Nrkomni se bve i flsifikovnjem recept, obijnjem potek, prevrm, utjm i esto su izloeni ucenm, prostituciji ili odvnju slubenih, profesionlnih ili poslovnih tjni i slino. Nrkomn se moe ni ko izvrilc krivinog del u jednoj od sledeih fz: - U fzi drogirnosti, odnosno u vremenskom intervlu kd se drog nlzi u ljudskom orgnizmu; - U fzi psihike zvisnosti poetnog pstinencijlnog sindrom;24

- U fzi fizike zvisnosti poetnog pstinencijlnog sindrom; - U produenoj fzi pstinencijlnog sindrom. Poetn fz pstinencijlnog sindrom pojvljuje se n poetku pstinencije i u principu trje do dvdeset dn od poetk pstinencije. U ovoj fzi psihiki simptomi se pojvljuju n poetku pstinencije i trju nekoliko dn, dok fiziki slede nkon psihikih. Fiziki simptomi su veom teki i muni i pri tome su mogu smoubistv. Produen fz pstinencijlnog sindrom se ndovezuje n poetnu fzu i u proseku trje est meseci do jedne godine. U ovoj fzi se pojvljuju smo oslbljeni psihiki simptomi zvisnosti, dok fiziki simptomi zvisnosti ne postoje. N ulici dileri esto ku drog je skup i smrtonosn sport. Smim tim elimo d vm ilustrirmo kolike su cene pojedinih drog n veliko i mlo, ime vm n jo jedn nin ukzujemo n opsnost nrkomnije. - 1000 tblet ekstzij kotju oko 3000 eur, odnosno 3 eur po jednoj tbleti; - 1kg trve n veliko, kot zvisno od kvlitet, od 150 do 600 eur; jedn doint n mlo kot do 5 eur; - 1 grm njboljeg kokin kot oko 80 eur, krek oko 70 eur; - 1 grm heroin kot oko 75 eur; - N veliko 100 grm istog spid kot do 850 eur, koji se ksnije me 1:1 s lktozom ili drugim supstncm i prodje se n mlo z oko 10 eur; - N veliko 100 komd tzv. tripov kot do 400 eur, jedn n mlo oko 10 eur.

25