Seminar Ski Rad Iz Ekonomske Diplomatije

Seminarski rad iz Ekonomske diplomatije

Tema: Elektronska trgovina

Mentor: Student:Prof. dr Spasoje Tuševljak Dragana Milanović 107/07

Bijeljina, decembar 2010.

Elektronska trgovina

Sadržaj

1. Istorija elektronske trgovine............................................................................................2.............................................................................................................................................22. Pojam elektronske trgovine.............................................................................................3

2.1. Principi elektronske trgovine....................................................................................53. Razlika između tradicionalnih i digitalnih kanala distribucije........................................64. Pitanje sigurnosti.............................................................................................................75. Pristupi u realizaciji.........................................................................................................8

5.1. B2B...........................................................................................................................95.2. B2C...........................................................................................................................95.3. C2B.........................................................................................................................105.4. C2C.........................................................................................................................105.5. B2A.........................................................................................................................105.6. C2A.........................................................................................................................105.7. B2E.........................................................................................................................105.8. P2P..........................................................................................................................11

Rezime...............................................................................................................................13Literatura............................................................................................................................14

1


1. Istorija elektronske trgovine

Trgovinu na Internetu započeli su klasični trgovci sa radnjama od cigle i maltera. Odatle je ustanovljen novi pojam za novi način poslovanja, takozvani sajber biznis (cyber business), za razliku od klasičnog (brick and mortar) biznisa, sagrađenog od cigle i maltera. Sama trgovina ili razmena dobara od prastarih vremena bila je rezultat direktne komunikacije između kupca i prodavca. Što je prodavac imao kvalitetniju komunikaciju sa kupcima, to je više i prodavao. Zamislite radost klasičnih trgovaca kad su spoznali za novi medij koji je obećavao dotad neviđenu mogućnost obostrane komunikacije.

Prve komercijalne aplikacije na Web-u nisu bile ništa više od digitalnih kataloga, i to dosta primitivnog izgleda u odnosu na današnje multi medijalne sadržaje. Među prvim ponudama na Internetu bili su kompjuterski programi. Prvi Netscape-ov program (browser), bez problema je mogao da stane na običnu floppy disketu. U to vreme ja sam ga naručio telefonom po ceni od $70 (za jednu disketu). Vrlo brzo je u ponudi na Web-u bilo svega od igle pa do lokomotive. Problem je bio kako tu prodatu robu kupcu i naplatiti.

Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno označavao je olakšavanje poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska razmena podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-ih godina) u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane «Mrežna trgovina», kupovina i prodaja robe i usluga putem mreže (World Wide Web) preko sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi zaštite potrošača) putem elektronskih servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.

Kada je Mreža postala mnogo poznatija među širom publikom 1994, mnogi eksperti su predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći ekonomski sektor. Međutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjeni. Kao posledica, između 1998. i 2000. godine, veliki broj kompanija u SAD-u i Evropi razvio samo osnovne sajtove.

Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim većim gradovima širom Severne Amerike, Zapadne Evrope, i određenih istočno azijskih država. Takođe, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim državama, a praktično ne postoji u zemljama trećeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.

.

2


2. Pojam elektronske trgovine

Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i druge kompjuterske mreže. Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pošta, e-knjige, baze podataka i mobilne telefone.

Mnogi aspekti elektronske trgovine su se implementirali tokom posljednjih tridesetak godina. Ipak, posljednjih desetak godina, kako u specijalizovanoj literaturi tako i među običnim ljudima, javljaju se različite interpretacije i značenja pojma elektronska trgovina, te se pod elektronskom trgovinom obično podrazumevaju operacije kupovine i prodaje proizvoda i usluga, koje se obavljaju preko Interneta. Ali koncept elektronske trgovine je mnogo širi i ne ograničava se samo na Internet.

Elektronska trgovina je jedan multidisciplinarni koncept, koji utiče na načine na koje se odvijaju interakcije i pregovori sa klijentima, načine na koje se obavljaju plaćanja, kao i odnosi sa dobavljačima, te iz navedenih razloga zahteva i novi pravni okvir. Po Francuskom udruženju trgovine i elektronske razmene ( FCEE - Association Française pour le Commerce et les Échanges), elektronska trgovina je skup neopipljivih veza koje održavaju ekonomski agenti. Ova definicija podrazumeva bilo koju transakciju koja se odvija preko Interneta, telefona, bankarske mreže, itd., kao i bilo koji metod plaćanja nezavisno od toga da li se koristi stvarni ili elektronski novac.

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta, pa tako šira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, održavanje poslovnih odnosa i vođenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mreža. A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mreže. To znači da a je e-trgovina pojavljujući koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mreža uključujući i Internet.

Veoma je teško definisati ovakav termin. Jedna od najadekvatnijih definicija je: »E-commerce je svaka forma poslovne transakcije u kojoj sve strane komuniciraju isključivo elektronskim putem«.Međutim, koliko god ova definicija bila precizna, ona teško može obuhvatiti sam duh elektronske trgovine. U praksi, on se daleko bolje prepoznaje kao jedna od retkih mogućnosti u kojoj nove tehnologije i razmena dobara zajednički deluju, unoseći veliki broj inovacija u poslovna shvatanja.

U suštini elektronska trgovina predstavlja mešavinu poslovne vizije i tehnologija koje tu viziju mogu ostvariti. Elektronska trgovina jeste način na koji se omogućavaju i podržavaju takve promene u poslovnom shvatanju na globalnom nivou. Kompanije dobijaju mogućnost da budu efikasnije i fleksibilnije u internim odnosima, praveći prostor za bližu saradnju sa snabdevačima, kao i za odgovornije i bolje shvatanje samih potrošača. Takođe, omogućava kompanijama da odaberu najboljeg snabdevača, bez obzira na geografsku poziciju, i da prodaju na globalnom tržištu.

3


E-commerce (Electronic COMMERCE) je elektronska trgovina ili online poslovanje koje se obavlja obicno putem Weba. Ova pojava je poznata i kao e-business, e-tailing i i-commerce. Predstavlja elektronsku razmenu podataka prilikom koje se sa kompjutera jedne kompanije podaci prebacuju na kompjuter druge kompanije i na taj način se obavlja proces transakcije (naručivanje i plaćanje robe itd.). Dakle, u slučaju e-komerca reč je o bezgotovinskom plaćanju.

Prvi slučaj i-komerca je bio kada je 1886. godine jedan telegrafski operater prihvatio porudžbinu ručnih satova koje je lokalni juvelir odbio. Putem telegrafa, mladić je ove satove ponudio svojim kolegama i radnicima koji su radili na železnici. Na ovaj način je prodao sve satove i zaradio dovoljno novca da bi kasnije napustio posao na železnici i otvorio sopstvenu radnju. Mladić se zvao Richard Sears a njegova kompanija je kasnije bila ponata kao Sears, Roebuck. Može se reći da je ovaj događaj sam početak ere elektronske trgovine koja je u svetu vec rasprostranjena, dok je kod nas ovakav način trgovine u povoju.

Za većinu ovih tehnologija se može reći da su to sistemi za razmenu poruka i podataka, i svako uvođenje takvih tehnologija obavezno prate i odgovarajuće promene u samom procesu poslovanja. Paralelno sa rastom same organizacije, raste i njeno razumevanje samog koncepta elektronske trgovine. Organizacija u vremenu menja odnos naspram te kategorije i mogućnosti za potencijalnu upotrebu konstantno rastu. Kako se obim transakcija povećava, tako raste broj i složenost tehnologija, ali i njihove uzajamne veze.

Prava snaga tehnologije (kakva je elektronsko poslovanje, telekomunikacione usluge ili multimedija) nije u tome što stare procese može da popravi, već u tome što omogućava organizacijama da prekrše stara pravila, i da stvore nove načine poslovanja, odnosno da isprave postojeće. Prikazani sistem poslovanja i princip prikupljanja statističkih podataka u okviru takvog sistema, otvaraju mogućnosti kompanijama sa našeg, relativno malog tržišta, da veoma jednostavno i bez većih materijalnih ulaganja isprate svetske trendove i da na globalnom tržištu konkurišu multinacionalnim korporacijama.

Zemlje koje ulažu u informacione tehnologije, ne samo da povećavaju učešće tih tehnologija u obavljanju poslova, već i podižu obim prometa roba i usluga, a samim tim i kapitala uopšte. Korist od ovakvog pristupa imaju svi, država preko količine naplaćenog poreza, kompanije kroz pojednostavljeni obrt kapitala, samim tim i povećani profit, a mušterije odnosno korisnici kroz veći izbor i ekonomičniji život.

4


Grafik 1. Protok novca

Statistika je, kao oslonac modernog poslovanja, primenom ovih tehnologija dobila na neophodnoj brzini. Prikupljanje informacija preko Interneta postala je neophodnost. Nažalost, neophodno je urediti mnoge segmente društva (telekomunikacije, zaštita intelektualne svojine, kompjuterski kriminal….) ne bi li se stimulisao ovakav princip poslovanja.Do tada, menadžmentu i institucijama, ostaje da prate i prilagođavaju se svetskim trendovima, i iščekuju trenutak u kome će njihovo učešće na tržištu opravdati takav pristup.

2.1. Principi elektronske trgovine

Principi elektronske trgovine: Privatni sektor mora biti promoter razvoja elektronske trgovine; Države moraju izbegavati da nameću nepotrebne restrikcije elektronskoj trgovini; Tamo gde je učešće države neophodno država mora obezbediti minimalan,

konzistentan i prost pravni okvir za elektronsku trgovinu, a u oblastima gde je intervencija države potrebna njena uloga mora biti da osigura konkurenciju, zaštiti intelektualnu svojinu i privatnost, spreči prevare, omogućiti transparentnost i olakša razrešenje sporova;

Države moraju priznati jedinstvene kvalitete interneta; Obavljanje elektronske trgovine na internetu mora biti globalno olakšano1.

1 Prof. dr Vladimir Grečić, mr Milena Vučičević, Ekonomska diplomatija, Beograd, 2009

5


3. Razlika između tradicionalnih i digitalnih kanala distribucije

Oba vida distribucije imaju isti cilj: dostaviti pravi proizvod, pravom kupcu u pravo vreme, i oba posluju iz istih skladišta obično lociranih pored glavnih transportnih puteva, ali to su im otprilike i sve sličnosti. A poznavanje razlika može sprečiti gubitak hiljada potrošača kompanijama koje pokušavaju da pokrenu online posao.

Razlika br. 1: Veći obim porudžbina, manja pojedinačna porudžbinaMnogi tradicionalni prodavci su dizajnirani da operišu sa velikim porudžbenim konfiguracijama kao što su palete ili sanduci. Oni mogu rukovati sa stotinama, pa i hiljadama porudžbina dnevno, koje su obično poprilično velike, i većina se isporučuje putem kamiona i sl. Nasuprot njima, e-trgovci obrađuju desetine hiljada narudžbenica dnevno, koje mogu biti samo stoti deo veličine njihovih tradicionalnih pandana. Pa tako umesto da šalje sto kutija jednoj prodavnici, može poslati proizvode stotinama potrošača u malim isporukama. Da bi se ovo postiglo e-trgovci moraju opremiti svoje distributivne centre drugačije, ali ovakva automatizacija nije jeftina, i može iznositi od tri do pet puta više po kvadratnom metru od tradicionalnog centra.

Razlika br. 2: Više proizvodaVirtualne prodavnice mogu ponuditi veći asortiman proizvoda. Ali ovo predstavlja veliki izazov za online distributivne centre, koji moraju imati više mesta za skladištenje, pokretnih traka i više ljudi da upravlja ovako povećanim izborom. Takođe moraju biti kompjuterizovani, jer što veći asortiman, teže je imati tačan inventar, i izbeći najveću grešku e-trgovine, zaostale porudžbine.

Razlika br. 3: Više ljudiTradicionalni distribucioni kapaciteti koji koriste pokretne trake obično raspoređuju od trećine do četvrtine svoje radne snage na ovu aktivnost. Nasuprot njima, 75 do 90 % zaposlenih u e-trgovini je raspoređeno na ovom zadatku. Kod e-trgovine, funkcija ljudskih resursa je posebno važna, jer ne samo da će ovakav distributivni centar morati da zaposli više radnika, već će morati da i da njima upravlja mnogo efikasnije kako bi obezbedio zadovoljavajuće rezultate. Upošljavanje dodatne radne snage zahteva veće prostorije za odmor, dodatni parking prostor, i sl.

Razlika br. 4: Slanje upakovanih proizvodaKada se termin “pakovanje” upotrebi kod tradicionalnih distributivnih centara, obično se odnosi na zatvaranje palete u plastični omot radi zaštite. Ali kod e-trgovine označava aktivnost koja za rezultat ima paket nalik onom koji se može naći ispod božićne jelke.Distributivni centri e-trgovine moraju biti eksperti za male pakete, što znači da im trebaju odeljenja namenjena pakovanju. Takođe moraju biti više vični u rukovanju sa malim paketima.

6


Razlika br. 5: Distributivni centri moraju biti zaduženi za prodaju.

Možda i najvažnija razlika jeste krititična uloga distributivnih centara e-trgovine u prodaji. Nivo nezadovoljstva online potrošača opada, a najveća njihova primedba usmerena je, prema istraživanju Jupiter Communications, Inc, na isporuku proizvoda. Takođe, istraživanja su pokazala da potrošači otkažu više od 50 % zaostalih porudžbina2.

4. Pitanje sigurnosti

Internet je otvorena javna mreža dostupna svima. Uvek postoji mogućnost da neko neovlašćeno prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju potrebno pronaći mehanizam koji će obezbediti:

Zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje otkrivanja njihovog sadržaja) Integritet informacija (sprečavanje neovlašćene izmene informacija) Autentičnost informacija (definisanje i provera identiteta pošiljaoca)

Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije:

šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u oblik nečitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen.

dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u čitljiv oblik ključ - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Metod šifrovanja tajnim ključem Šifrovanje tajnim ključem (Simetrično šifrovanje) jeste šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje. Što znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ.

Metod šifrovanja javnim ključem U njemu svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku. Iako su različiti, ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Poznavanje jednog ključa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog ključa.

Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentičnost sadržaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta pošiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac primenom određenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadržaj poruke. To praktično znači da svaka promena u sadržaju poruke dovodi do promene potpisa.

2 www.en.wikipedia.org

7


5. Pristupi u realizaciji

Web sajtovi, koji se zasnivaju na B2B konceptu, realizuju se na jedan od tri načina:1. Kataloški orijentisani sajtovi (“catalog sites”)

Ovakav model predstavlja najočigledniji primer B2B koncepta. Kupci i prodavci se uparuju u odnosu na, obično fiksirani, red veličina cena koji se traži. Transakcije su uglavnom srednje ili male vrednosti, ali su veoma frekventne.

2. Sajtovi orijentisani na razmenu (“exchange sites”)Ovakav model predstavlja sofisticiraniji način trgovine, i pre svega se koristi za trgovinu hartijama od vrednosti.

3. Aukcijski sajtovi (“auction sites”)Ovakav model funkcionisanja B2B sistema u velikoj meri izgleda kao i svi drugi sistemi u kojima se trguje sa krajnjim kupcem. U današnjem svetu poslovanja, trgovina nije najznačajniji segment, postoji niz drugih aktivnosti (istraživanje, lobiranje, razmena ideja, itd.) koje koriste poslovni subjekti. Internet je, naravno, idealni medij za približavanje ljudi, tako da postoji veliki broj industrijsko-specifičnih sajtova koji predstavljaju središte zbivanja u tim sferama poslovanja.

Pored ovakvih modela postoje dva osnovna pristupa samoj trgovini: Bilateralni – definiše se kao B2B sistem između para direktnih poslovnih partnera E-Marketplace – predstavlja elektronsku trgovinu koja se odvija preko online

tržišta

Iz odnosa naspram ova dva koncepta, na svetskom nivou, može se uočiti rast poverenja prema samom Internetu kao mediju. Kada se krenulo sa elektronskom trgovinom, kompanije su se vezivale za dotadašnje partnere, međutim rast poverenja u B2B sistem uslovio je da kompanije sve više posluju sa novim partnerima širom sveta.

U elektronskoj trgovini razlikujemo sledeće poslovne modele: B2B B2C C2B C2C B2A C2A B2E P2P

Poslovni model je metod planiranja vođenja biznisa na način koji kompaniji donosi profit, ukazujući joj gde će se pozicionirati u tržišnom lancu. Danas razlikujemo više modela mrežnog poslovanja: B2B, B2C, B2B2C, C2C... - sa odgovarajućim formama istog modela (zastupanje, trgovina, oglašavanje, pretplata )3.

3 . www.etrgovina.org/

8

http://www.etrgovina.org/


5.1. B2B

Business to business elektronsko poslovanje (skraćeno B2B) odnosi se na korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata. Prednosti ovog poslovanja su sledeće:

Dramatično smanjenje troškova, Povećanje transparentnosti poslovanja, Mogućnost pristupa novim tržištima i Mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode.

Uspešan B2B se odnosi pre na optimizaciju poslovnih procesa i načina upravljanja, nego na tehnologiju. Počeci Internet baziranog elektronskog poslovanja datiraju iz sredine 90 - tih godina prethodnog veka. Pioniri ovakvog načina poslovaja bile su kompanije Fedeks, Sisko, Del i GE. Ove kompanije su bile fokusirane na prodaju, potrošačke servise i nabavku. Danas, Del ostvaruje veće prihode onlajn putem nego ceo Mekdonalds.

Internet, kao jeftina, fleksibilna i univerzalna mreža, ponudio je mogućost manjim kompanijama da se uključe u savremene tokove elektronske trgovine. Internet tehnologije su obezbedile obradu transakcija u realnom vremenu, kao i bogatiju razmenu podataka.

Elektronska tržišta ponudila su koristi kako prodavcima, tako i kupcima. Preduzetnici, sa velikim količinama novca, bili su osnivači većine elektronskih tržišta. Velike korporacije zabrinuto su posmatrale profilisanje nezavisnih elektronskih tržišta. U njima, one su videle pretnju njihovim tradicionalnim poslovnim odnosima. Uvidevši prednosti ovakvog načina trgovine, 2000. godine počinju da osnivaju sopstvene "konzorcijume" za elektronsko trgovanje. Najveći primer za ovakvo udruživanje bio je Kovisint, osnovan od strane kompanija Ford, Dženeral motors i Dajmler Krajsler.

5.2. B2C

B2C (business to consumer) predstavlja trgovačku delatnost koja prodaje proizvode i usluge do krajnjih potrošača posredstvom internet tehnologija. B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom Interneta. Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice. Prednosti su štednja vremena, konkurentost, niže cene roba, usluga i transakcija.

B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom Interneta. Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice. Prednosti su štednja vremena, konkurentost, niže cene roba, usluga i transakcija4.

4Prof. Vladimir Prvulović, Ekonomska diplomatija, Megatrend univerzitet

primenjenih nauka, Beograd, 2002.

9


5.3. C2B

C2B (engl. Consumer to Business) predstavlja model u kom potrošač zahteva proizvod ili uslugu od prodavca, tako što postavlja svoj zahtev sa odgovarajućim budžetom, preko interneta, a prodavci pregledaju zahteve i daju ponude. Potrošač zatim pregleda ponude i odabira onu koja mu najviše odgovara.

5.4. C2C

C2C (engl. Consumer to consumer) je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima, uz pomoć internet kreatora tržišta, koji obično naplaćuje proviziju, pa bi se ovaj model u suštini mogao nazvati i "C2B2C". Obično su u formi aukcije, a najbolji primer jeste eBay.

5.5. B2A

B2A (engl. Business to administration) pokriva sve internet transakcije između kompanija i državnih organa. Ovaj model uključuje veliki broj usluga, najviše u sledećim oblastima: socijalna zaštita, fiskalna, zapošljavanje, registar i javni beležnik. Iako je B2A još u ranoj fazi svog razvoja, postoji tendencija rasta, naročito zbog promocije elektronske trgovine od strane državnih organa kako u EU, tako i SAD-u.

5.6. C2A

C2A (engl. Consumer to administration) model pokriva sve elektronske transakcije između pojedinaca i državnih organa. Oblasti na koje se odnosi model uključuju: socijalno osiguranje (davanje informacija i novčane isplate), zdravstvo (zakazivanje pregleda, davanje informacija o bolestima, i plaćanje zdravstvenih usluga), obrazovanje (davanje informacija i obučavanje na daljinu), porezi (predavanje prijava poreza i plaćanje). Ipak, bitno je napomenuti da se ovde radi o modelu koji uključuje nekomercijalne transakcije, što čini deo elektronskog poslovanja ali ne i e-trgovine.

5.7. B2E

B2E (engl. Business to employee) je model koji sve više raste u upotrebi. U praksi ovaj model je više poznat kao Intranet, vebsajt stvoren da zaposlenim i kompaniji pruži informacije. Intranetu se pristupa preko interne mreže organizacije, mada se često može

10


proširiti i na korisnika koji koristi internet ali onda je pristup ograničen preko lozinke koja je potrebna da bi se ulogovao.

5.8. P2P

P2P je model komunikacije putem interneta, pandan klient/server modelu, najčešće se koristi za deljenje fajlova. P2P je skraćenica od (engl. peer to peer) što bi se moglo prevesti kao vršnjak vršnjaku.

Za zajedničko korišćenje (share) fajlova ili konekcije na štampač, na nivou lokalne mreže koristi se SMB protokol koji je razvio IBM. Od 2000. godine ovaj protokol je prihvaćen i inplementiran u Majkrosoftovim operativnim sistemima. P2P je tehnologija koja je razvijena za razmenu podataka između korisnika putem interneta kao mreže. Sa P2P klijentima baziranim na Gnutella protokolu, korisnici sa kompatibilnim softverom mogu kreirati fajlove na svojim hard-diskovima, konektovati se na P2P servis, a potom locirati, pristupiti i razmeniti željeni podatak.

Slika 1. Decentralizovana P2P mreža

Klasifikacija P2P mreža: Centralizovana P2P poput Napstera, Decentralizovana P2P mreža po pincipu KaZaA, Strukturirana P2P CAN, Nestrukturirana Gnutella P2P mreža i Hibridna mreža (centralizovana i decentralizovana) kao JXTA (specifikacija P2P

protokola sa otvorenim sorsom).

11


P2P klijenti: Ares, Blubster, KaZaA, eMule, iMesh, Klijenti koji rade pod Gnutella protokolom; Gnutella AquaLime, BearShare, LimeWire, Morpheus, WinMX i XoloX.

Spoljašnje veze ka P2P klijentima: Ares Blubster FileSpree Gnutella AquaLime, BearShare, FileNavigator, FreeWire, Gnucleus,

LimeWire, Phex, Shareaza, Xolox Ultra DirectConnect eDonkey2000, eMule FastTrack, Morpheus, KaZaA, KaZaA Lite, Grokster, iMesh Piolet WASTE.5

5 www.eposlovanje.org

12

http://www.eposlovanje.org/


Rezime

Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je Internet i druge kompjuterske mreže.

Elektronska trgovina je jedan multidisciplinarni koncept, koji utiče na načine na koje se odvijaju interakcije i pregovori sa klijentima, načine na koje se obavljaju plaćanja, kao i odnosi sa dobavljačima, te iz navedenih razloga zahteva i novi pravni okvir.

Razlika između tradicionalnih i digitalnih kanala distribucije: Veći obim porudžbina, manja pojedinačna porudžbina, Više proizvoda, Više ljudi, Slanje upakovanih proizvoda i Distributivni centri moraju biti zaduženi za prodaju.

U elektronskoj trgovini razlikujemo sledeće poslovne modele: B2B B2C C2B C2C B2A C2A B2E P2P

13


Literatura

1. Prof. dr Vladimir Grečić, mr Milena Vučičević, Ekonomska diplomatija, Beograd, 20092. http://en.wikipedia.org/3. www.eposlovanje.org4. www.etrgovina.org/5. Prof. Vladimir Prvulović, Ekonomska diplomatija, Megatrend univerzitet primenjenih

nauka, Beograd, 2002.

14

http://www.etrgovina.org/

http://www.eposlovanje.org/

http://en.wikipedia.org/

Documents

Seminar Ski Rad Iz Ekonomske Diplomatije