SEMINARSKI RAD

BANKARSKI POSLOVI SA OSVRTOM NA PASIVNE POSLOVE

MENTOR STUDENT

Prof. Nevenka Nićn Milan Kragović Index br.: 3CS\0112\07

SADRŽAJ:

Uvod……………………………………………………………………….3

Poslovanje banaka…………………………..……………………………4

Subjekti bankarskih poslova…………………………………………….4

Podela bankarskih poslova………………………………………………5

Pasivni bankarski poslovi………………………………………………..6

Aktivni bankovni poslovi………………………………………...………7

Neutralni bankarski poslovi…………….……………………………….8

Sopstveni bankarski poslovi……………………………………………..8

Podela pasivnih bankarskih poslova…………………………………….9

Kratkoročni pasivni bankarski poslovi………………………………..10

Dugoročni pasivni bankarski poslovi…………………………………..11

Literatura……………………………………………………………......12

Uvod

2

Nauka o bankarstvu proučava funkcije i uloge bankarskog sistema, bankarsko poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koje se javljaju po osnovu stvaranja i korišćenja novca preko banaka.

Bankarstvo, kao naucna disciplina, razvilo se u drugoj polovini XIX veka. Bankari su se tada osposobljavali za uspesno vođenje bankarskih poslova, vodeći raćuna o kreditnom pokriću, likvidnosti, poslovnom ugledu i sl. Banka predstavlja specijalizovanu organizaciju koja uzima i daje kredite, obavlja platni promet i vrši druge slićne poslove za svoje komintente i državne organe. Kreditni poslovi kojima se bave banke u širem smislu obuhvataju prikupljanje slobodnih novčanih sredstava ( u smislu njihove neangažovanosti na određeno vreme u vidu štednje) ili uzimanjem kredita od drugih banaka sa jedne strane i plasiranjem prikupljenih sredstava sa druge strane. Poslovi platnog prometa koje obavljaju banke za svoje komintente spadaju u posredničke poslove. Iako kreditni poslovi imaju elemente posredničkih poslova, oni to ipak nisu jer banke ove poslove obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Samostalnost banaka je izražena ne samo u prikupljanju sredstava već i na njihovom plasiranju.Banke obavljaju i druge poslove ali su oni mnogo manjeg obima i značaja, tako da je definicija po kojoj su one organizacije koje se bave kreditnim i poslovima platnog prometa veoma primerena, jer izražava suštinu njihovog postojanja.

Pojam „banka“ potiče od latinske riječi „banco“ koja označava klupu ( tezgu, u današnjem smislu šalter ), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Prvom bankom u istoriji

bankarstva smatra se „Casa di Sant Giorgio“ osnovana 1407.godine u Đenovi, Italija.

3

Poslovanje banaka

Postoji više klasifikacija bankarskih poslova. Bankarski poslovi su složeni i raznoliki Banke mogu obavljati sledeće poslove:

1. Primanje svih vrsta depozita ( depozitni posao )2. Davanje i uzimanje kredita ( kreditni posao )3. Devizno-valutni i menjački posao4. Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica ( emisioni posao )5. Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti6. Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti ( posao sa efektima )7. Izdavanje jemstva, garancija8. Posao nplatnog prometa

U slučaju spora sa bankarskim poslovima nadležni su privredno-trgovački sudovi.

Subjekti bankarskih poslova

Subjekti bankarskih poslova su banke i njihovi komitenti ( klijenti ). Banke se dele prema vrsti poslova koje obavljaju na:

1. Emisione banke ( primaju od klijenata novac i druga sredstva ). Smatraju se najvažnijim bankama. Najvažmija banka u našoj zemlji je Narodna banka Srbije.

2. Depozitne banke ( primaju od klijenata novac, dragocenosti i hartije od vrednosti na čuvanje ).

3. Založne banke ( služe za zalaganje predmeta radi dobijanja kredita ).

4. Hipotekarne banke ( da bi dobili kredit komitenti zalažu nepokretnost nad kojim je konstituisana hipoteka )

5. Poslovne banke ( obavljaju bankarske poslove za račun preduzeća i društava ).

4

Banke se mogu podeliti i prema području na kome obavljaju delatnost. Prema toj podeli banke mogu biti:* Međunarodne* Nacionalne* Lokalne banke.

Podela bankarskih poslova

Obavljajući određene poslove, banka manifestuje svoju specifičnost finansijske institucije u trţišnoj privredi. Bankarski poslovi su poslovi (sa pravnog aspekta)koji se obavljaju po pravilima bankarske struke, I obavljaju ih samo banke prema bankarskimpravilima poslovanja. Uz svu svoju dinamičnost, bankarski poslovi seipak mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koje duže vremena postoje. Proizvodi i usluge koje banka pruža mogu se grupisati na osnovu više kriterijuma.

Najvaţžniji kriterijumi za podelu bankarskih poslova su:1. Vremenski (ročnost);2. Funkcionalni;3. Bilansni kriterijum.

Sa gledišta kriterijuma ročnosti, bankarski poslovi se mogu podeliti na: 1. kratkoročne 2. dugoročne

Prema funkcionalnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:1. Poslovi kreiranja novca;2. Mobilizatorski (depozitni);3. Kreditni;4. Posrednički;5. Sopstveni poslovi

Prema bilansnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:1. Pasivni;2. Aktivni;3. Neutralni.

Ovi kriterijumi se mogu međusobno kombinovati, tako da dolazi do grupisanja poslova koji istovremeno izražavaju i bilansnu poziciju, I vremensku dimenziju i njihovu funkcionalnost.

5

Shodno tome,mogu se analizirati:1. Pasivni poslovi (kratkoročni i dugoročni);2. Aktivni poslovi (kratkoročni i dugoročni);3. Neutralni (kratkoročni i dugoročni);4. Sopstveni (kratkoročni i dugoročni).

Pasivni bankarski poslovi

Pasivni bankarski poslovi po kriterijumu funkcionalnosti poslovi mobilizacije I koncentracije sredstava kojima banka privlači sredstva u kreditni sistem, a s obzirom na to da ih pribavlja od drugih imalaca, sa stanovišta bilansa oni predstavljaju dug banke i nalaze se u njenoj pasivi. Za bankovno poslovanje ovi su poslovi bitni, jer preko njih ona prikuplja sredstava za svoj rad, a strukturirani su na kratkoročne poslove kojima se prikupljaju novčana sredstva za odobravanje kratkoročnih kredita svojim komitentima i za obavljanje ostalih vlastitih i drugih aktivnih poslova, i na dugoročne poslove kojima ona prikuplja sredstva za kreditiranje razvoja industrije i prometa odnosno financiranje investicija. Najvažniji kratkoročni pasivni poslovi jesu depozitni poslovi kojima banka prikuplja depozite po viđenju poduzeća, stanovništva i države, jer oni preko multiplikacijskih procesa formiranja depozita i kredita oblikuju dodatne izvore sredstava. Osim depozita po viđenju (čekovni ili žiro depoziti) koji svakodnevno pritječu u banku radi obavljanja tekućih plaćanja, izuzetno su značajni i depoziti na štednju (ulozi na štednju stanovništva) kao sve važniji izvor bankovnih potencijala. Agregat štednih depozita nalazi se po svojim temeljnim karakteristikama između agregata depozita po viđenju i oročenih, odnosno investicijskih depozita, a s obzirom na to da ima relativno visok stupanj konvertibilnosti u novac, svrstava se u kategoriju koja je bliska novcu, pa se zbog toga mora izdvojeno evidentirati i analizirati. Posebno mjesto u kategoriji pasivnih poslova zauzima zaduživanje kod drugih banaka kao grupa specifičnih poslova. Reč je o međubankovnom zaduživanju putem: reeskonta i relombarda, ali i post kredita i ostalih kredita koje banke međusobno odobravaju najčešće preko tekućih računa. I konačno, u istu takvu grupu ulazi izdavanje kratkoročnih vreednosnih papira: blagajničkih zapisa i certifikata o depozitu, kojima banka pribavlja kratkoročna sredstva za poslovanje i likvidnost. U dugoročne pasivne poslove banke spadaju poslovi formiranja dugoročnog potencijala. Najsigurnija i najstabilnija bankovna sredstva jesu ona koja su prikupljena emisijom dugoročnih vrijednosnih papira. Njihovim izdavanjem banka dobija potrebna sredstva, a umeesto toga daje obvezu da će imaocima njenih deonica ili obveznica isplaćivati određeni prinos (dividendu ili kamatu). Poslovi prikupljanja oročenih depozita stanovništva takođe su baza za dugoročne aktivnosti. Troškovi njihove mobilizacije su veći nego kod depozita po viđenju zbog diferencijacije u kamatnim stopama, ali su zato operativni troškovi držanja oročenih depozita manji nego što je to slučaj kod depozita po viđenju.

6

Značajni izvori su i prikupljanje dugoročnih depozita preduzeća, javnih ustanova i države, a organiziraju se na osnovi raznih poslovnih angažmana banke i imalaca takvih sredstava sa svrhom ostvarivanja nekih privrednih i društvenih ciljeva. Banka se može baviti i pribavljanjem dugoročnih kredita iz inostranstva zaključivanjem finansijskih kredita, okvirnih kredita i kreditnih linija sa specijaliziranim poslovnim i razvojnim bankama i multinacionalnim bankama.

Aktivni bankovni poslovi

Po kriterijumu funkcionalnosti kreditni poslovi banaka, koji se sa stanovišta bilansa javljaju kao plasmani u aktivi. U tim poslovima banka je poverenik, a korisnik kredita dužnik od kojeg ona naplaćuje kamate. Multikreditna struktura banaka bazira se na sistematizaciji kreditnih oblika prema sledećim kriterijumima: ročnoj strukturi kredita; osiguranju kredita; metodi otplate kredita; nameni kredita; izvorima kreditnih resursa; i ostalim oblicima. Ročna struktura ili dospelost otplate obuhvata tri tradicionalna oblika kreditiranja: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne kredita. Iza konvencionalno određenih rokova dospeća kredita, stoji suštinsko razlikovanje tri kvalitativno različita oblika kreditiranja privrede i ostalih subjekata, premda se formalno aktivni poslovi banke u gruboj podeli dele na aktivne kratkoročne i aktivne dugoročne bankovne poslove. Kratkoročni krediti imaju rokove dospeća do godine dana, finansiraju tekuću aktivnost i likvidnost subjekata i pokriveni su kratkoročnim izvorima. U ove kredite spadaju: krediti po tekućim računima, eskontni, lombardni, akceptni kredit. Kratkoročnim aktivnim poslovima banka svojim komitentima stavlja na raspolaganje odgovarajuća sredstva plaćanja za obavljanje njihovih tekućih transakcija, a mogu imati fiksirane rokove dospeća ili klauzulu ”na zahtev” (on demand basis) kada se moraju otplaćivati na zahtev banke, što predstavlja znatno oštrije uslove finansiranja. Srednjeročni krediti se odobravaju s rokovima dospeća od jedne do pet godina, finansiraju trajna obrtna sredstva, investicije manjeg obima, a pokrivaju se iz izvora sredstava koja imaju srednjeročnu dospelost (osnovni resursi su štedni depoziti stanovništva). U zemljama razvijene tržišne privrede srednjeročni krediti se odnose pretežno na potrošačke kredite, dok se u zemljama u razvoju ovim kreditima uglavnom finansiraju ulaganja u obrtna sredstva preduzeća. Dugoročni krediti imaju rokove dospeća iznad pet godina, finansiraju krupne investicijske i razvojne programe i alimentiraju se isključivo iz dugoročnih finansijskih potencijala. U ove kredite spadaju: hipotekarni, građevinski, industrijski i investicijski krediti. Ovi su krediti uglavnom vezani za finansiranje sektora privrede i delom za finansiranje stambene gradnje, gde se velikom obimu angažiranja resursa i dugih perioda aktivizacije ulaganja prilagođavaju rokovi i ostali uslovi kreditiranja. Aktivnim dugoročnim poslovima banka svojim komitentima osigurava vrednost, odnosno kapital i platežna sredstva zajedno. Specijalna kategorija kredita prema ročnoj strukturi dospevanja jesu revolving krediti, koji se formalno mogu svrstati u kratkoročne, a prema stvarnom roku dospevanja u srednjoročne bankovne kredite, pa

7

imaju mešovite karakteristike jednih i drugih. Prosečni rokovi dospevanja ovih kredita su od dve do tri godine, pri čemu je uslov da ukupno zaduženje ne može probiti nivo originalno ugovorenog duga. Najčešće se koriste za finansiranje odgovarajućih privrednih organizacija, a zbog svojih se karakteristika nazivaju kontinuiranim zaduženjem. S obzirom na različite ekonomske implikacije navedenih vrsta bankovnih kredita, pitanje njihovih izvora predstavlja izuzetno važan aspekt stabilnosti novca.

Neutralni bankarski poslovi

Pored pasivnih i aktivnih bankarskih poslova kojima poslovna banka obavlja svoju osnovnu funkciju (prikupljanje i plasiranje novčanih sredstava) poslovne banke obavljaju i neutralne ili uslužne poslove, i to: -Komisione poslove, koje banka obavlja u svoje ime i u tudji račun, kao na primer: izdavanje garancija i kreditnih pisama, otvaranje akreditiva, depo poslove itd.-Posredničke poslove, koje banka obavlja u tudje ime i za tudji račun, kao na primer: unutrašnji i međunarodni platni promet, poslovi naplata i isplata ( inkaso poslovi) itd.Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova gde banka ostvaruje zaradu na razlici izmenju aktivne i pasivne kamate, kod neutralnih ili usluznih bankarskih poslova banka za svoje usluge naplacuje proviziju.

Sopstveni bankarski poslovi

Kod sopstvenih bankarskih odnosa banke se ne pojavljuju niti u ulozi dužnika ( pasivni bankarski poslovi), niti u ulozi poverioca (aktivnii bankarski poslovi) a ni kao izvršilac uslužnih bankarskih poslova za tuđi račun nego te poslove obavlja u svoje ime I za svoj račun, koristeći pri tome sopstveni kapital, a cilj je zarada. Kod ove vrste poslova banke su usmerene na optimizaciju profita kroz uključivanje u proizvodnju, promet I berzanske transakcije, direktno ili preko sopstvenih preduzeća koja su osnovana u tu svrhu.U ovu grupu poslova spadaju: arbitražni poslovi (iskorišćavanjem razlike u kursevima, odnosko u cenama na dva tržištaistovremenom kupovinom I prodajom istih ili ekvivalentnih aktiva – robe, deviza ili hartija od vrednosti – da bi se ostvarila dobit, odnosno izbegao rizik), berzanski spekulativni poslovi ( kupovina hartija od vrednosti radi kasnije prodaje po povoljnijoj ceni I obratno), osnivanje drugih preduzeća itd.

8

Podela pasivnih bankarskih poslova

Pasivni bankarski poslovi se mogu podeliti po osnovu više različitih kriterijuma, i to:

1. Po poreklu novčanih sredstava;2. Po imovinsko-pravnim objektima;3. Po ročnosti.

Po poreklu novčanih sredstava, pasivni bankarski poslovi se dele na:

1. Pasivni bankarski poslovi koji potiču od uloga u banku novca koji se već nalaziu prometu;2. Pasivni bankarski poslovi koji nastaju uplatom na račun kod banke(novi transakcioni novac);3. Pasivni bankarski poslovi inicirani prodajom deviza, zlata i kratkoročnih HOV.

Po imovinsko pravnim obiljeţjima, pasivni bankarski poslovi se dijele na:

1. Pasivni bankarski poslovi koji su inicirani prilivom depozita koji predstavljaju slobodna novčana sredstva preduzeća i drugih transaktora. (obrtna sredstva koja opsluţuju proizvodni ciklus)2. Pasivni bankarski poslovi koji su vezani poslovnim odnosima sa stanovništvom. (kad banka prima novac na štednju)

Po ročnosti, Poslovni bankarski poslovi delimo na:

1. Kratkoročne;2. Dugoročne.

9

Kratkoročni pasivni bankarski poslovi

Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su:

1. Emisija novca;2. Depozitni poslovi;3. Kratkoročni krediti od drugih banaka;4. Izdavanje kratkoročnih HOV;5. Ostali kratkoročni pasivni bankarski

poslovi.

Emisija novca je kratkoročni pasivni bankarski posao putem kojeg banke snabdijevaju privredu novcem. Emisija novca se najčešće javlja kao posledicaodobravanja kratkoročnog bankarskog kredita. Odobravanjem kratkoročnog kredita, banka stavlja na raspolaganje određeni iznos depozita komitentu, čime povećava obaveze prema sebi, ali i mogućnost povećanja kreditnih sredstava u budućnosti (povećava se i aktiva i pasiva).

Depozitni poslovi (poslovi prikupljanja slobodnih novčanih sredstava) predstavljaju najvaţniji I najrazvijeniji oblik kratkoročnih pasivnih bankarskih poslova. To su poslovi od kojih najviše (još uvijek) zavisi poslovanje banke odnosno kreditni potencijal.

Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju sekundarne izvore sredstava banke Reč je o zaduženjima kod drugih banaka, koja nastaju kao rezultat povećane tražnje za bankarskim kreditima, obzirom da se depoziti ne mogu u kratkim rokovima i u neograničenom obimu povećavati.

Emisija kratkoročnih HOV je oblik pribavljanja sredstava potrebnih za tekuće poslovanje banke, koji je vezan za novčano trţište. Osnovni preduslov za ovakav način pribavljanja sredstava je razvijeno novčano trţište. Banke najčešće emituju blagajničke zapise, sopstvene mjenice i depozitne certifikate

Blagajnički zapis poslovne banke je kratkoročna HOV koja je u stvari prenosiva potvrda banke izdavaoca, koja glasi na određeni novčani iznos deponovan kod nje, sa određenim rokom dospjeća (najčešće od 1 do 12 mjeseci) koje banke emituju u cilju prikupljanja novčanih sredstava radi jačanja svoje likvidnosti i kreditnog potencijala.

10

Sopstvene mjenice renomirane poslovne banke izdaju, vuku ih na sebe i eskontuju kod centralne banke ili drugog finansijskog posrednika. Davanje u eskont sopstvenih mjenica je u suštini emitovanje novca, pa je to predmet posebnog normativnog uređenja.

Depozitni certifikati su najtipičnije HOV koje izdaju poslovne banke. Depozitni certifikat je bankarska potvrda koja glasi na donosioca, na određeni iznos deponovanu banci, na tačno utvrđeni rok (najčešće 3, 6, 9 I 12 mjeseci) i uz tačno utvrđenu kamatu.

Dugoročni pasivni bankarski poslovi

Dugoročni pasivni bankarski poslovi predstavljaju poslove banaka usmjerene namobilizaciju i centralizaciju dugoročnih sredstava koja će se koristiti za finansiranjeinvesticija.

U dugoročne pasivne bankarske poslove spadaju:

1. Prikupljanje oročenih depozita;2. Emisija dugoročnih HOV;3. Dugoročni kredit u zemlji i inostranstvu;4. Dokapitalizacija

Oročeni depoziti predstavljaju još uvijek najznačajniji izvor dugoročnih sredstava. Osnovni motivacioni faktor investiranja je kamatna stopa koja raste sa rokom oročavanja. U strukturi oročenih depozita razlikuju se mali oročeni depoziti koji su karakteristični za stanovništvo i veliki oročeni depoziti karakteristični za korporacije, institucionalne investitore i sl.

Emisijom dugoročnih HOV banka dolazi do najsigurnijih i najstabilnijih sredstava koja se mogu koristiti za odobravanje dugoročnih kredita. Osnovni preduslov za korišćenje ovog mehanizma je postojanje razvijenog trţišta kapitala. Najznačajnije dugoročne HOV su akcije i obveznice.

Ukoliko nije razvijeno trţište kapitala, ne moţe se koristiti emisija dugoročnih HOV, pa se banke često koriste dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu. Korišćenjem dugoročnih kredita u inostranstvu za sopstveni razvoj se koristi inostrana štednja koja je supstitut nedovoljnih domaćih dugoročnih izvoraAkumulacije.

Dokapitalizacija je dodatni način formiranja ukupnog bankarskog potencijala a predstavlja pretvaranje dela profita u dodajni kapital.

11

Literatura:

Bankarstvo. Jovan B. Dušanić Beograd: Beogradska poslovna škola – Visoka škola strukovnih studija. 2008.

www.moj-bankar.hr

www.ekonomija.ac.me

12